Завод за унапређивање

образовања и васпитања
Аутори: • Зоран Марковић, ОШ “Душан Радовић”, Пирот
• Драгана Јовичић, ОШ “Душан Радовић”, Пирот
• Јасмина Николић, ОШ “Душан Радовић”, Пирот

Наставни предмет: • Српски језик и књижевност

Тема: • Придевске заменице

Узраст: • 6. разред
Microsoft Word
Document
ТОК ЧАСА
Кликните овде
Microsoft Word за унос приказа
Document часа у Word
документу!
 ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ
• Настава граматичких садржаја уопште тешко
мотивише ученике и у светлу њихових нових
интересовања једини начин за постизање трајних знања
јесте управо интерактивна, мултимедијална настава.
Коришћење рачунара и огромних могућности електронике
у настави показало се као одличан начин за стицање
нових знања, за обнављање и систематизацију градива,
али и као подстицај за активност и самосталан рад
ученика. Све оно што се види, доживи, о чему се
промисли и у чему се активно учествује, сасвим сигурно
оставља дубљи траг и бољу примену стечених знања у
разним свакодневним приликама.
• Наше искуство и резултати постигнути оваквим
приступом настави српског језика и књижевности заиста
су потврда правог избора и најбоља награда за креативне
напоре наставника.
 Игра за поделу на групе и за загревање. Ученици извлаче
картице са реченицама написаним у истим бојама и са кључним
речима које су придевске заменице.

Представници група се препознају, а онда утврђују шта

им је заједничко. Доијају задатак да у својој реченици
препознају заменицу и подвуку је.
Прва група: Друга група:
• Моја је машна. • Тај је добар бицилк.
• Твој је ауто. • Оволико је недостајало.
• Наше је двориште. • Толико се тресао.
• Његови су прсти. • Онај мали ће добити награду.

Трећа група: Четврта група:

• Чији је колач? • Неки су досадни.
• Који је дан? • Некакав је човек пред вратима.
• Колико је сати? • Неколико деце се грудвало.
• Какав је сладолед? • Нечији родитељи су са директором.

Пета група: Шеста група:

• Никакав ме разлог неће одговорити. • Сваки дар је добар.
• Ничији се одговори неће признати. • Свакавих је нагађања било.
• Никоји предмети нису нађени. • Свачије се мишљење чуло.
• Никаква права нису имали. • Било какав одговор је био потребан.
 Ученици добијају други задатак да пажљиво слушају
скеч који следи и да обрате пажњу на заменице које чују.
Дечак и девојчица су добили задатак да одглуме текст пред
одељењем. За време скеча траје пројекција самог дијалога.

Кључне речи из задатих реченица се исписују на

табли, а њима се придружују речи из скеча које свака група
препознаје и издваја по заједничким особинама. Пошто се
испишу, одреди се име сваке од група заменица према
њиховом значењу.
– Шта ти је?
– Коме?
– Теби.
– Мени?
– Да, неће ваљда њему!
– Ништа.
– Како ништа? Видим да ти је нешто.
– Ма свашта.
– Што?
– Ма онако.
– Поново он, а?
– Који он?
– Ма што се правиш луда! Онај твој због кога се онолико лицкаш...
– А, тај...
– Како је прошло?
– Никако.
– Због чега?
– Ни због чега, само... ни о чему нисмо говорили, само смо некако гледали свако у
своје ципеле....
– Онда је све добро.
– Како?
– Па тако је свима на првом састанку.
МОЈА, ТВОЈ, НАШЕ, ЊЕГОВИ, СВОЈЕ – ПРИСВОЈНЕ

ТАЈ, ОВОЛИКО, ТОЛИКО, ОНАЈ – ПОКАЗНЕ

КОЈИ, ЧИЈИ, КАКАВ, КОЛИКО – УПИТНО-ОДНОСНЕ

НЕКИ, НЕКАКАВ, НЕКОЛИКО, НЕЧИЈИ – НЕОДРЕЂЕНЕ

НИЈКОЈИ, НИКАКАВ, НИЧИЈИ, НИКАКВА – ОДРИЧНЕ

СВАКИ, СВАКАКВИХ, СВАЧИЈЕ, БИЛО КАКАВ – ОПШТЕ

Пошто се кључне групе створе, у оквиру подврста се
трага за законитостима (Да се могу издвојити
заменице које служе да би се означила бића,
квалитет, особина...). Пажљиво се ради на свакој
групи и у раду учествују сви ученици. Преко видео-
бима пројектује се табела која се испуњава према
уоченим правилима и значењу.
 ПРИСВОЈНЕ ПОКАЗНЕ УПИТНО-ОДНОСНЕ НЕОДРЕЂЕНЕ ОДРИЧНЕ ОПШТЕ

свакоји, свакоја,...
мој, твој, његов сваки, свака,...
овај, тај, онај неки, нека, неко
ЗА БИЋА И
наш, ваш, њихов који, која, које никоји. никоја,... било који,...
ПРЕДМЕТЕ ови, ти, они некоји, некоја, ...
свој, своја, своје који год,...
ма који, ма која,...
свакакав,...
овакав, оваква,...
ЗА ОСОБИНЕ ПО било какав,...
тај, таква,... какав, каква,... некакав, некаква,... никакав, никаква,...
КВАЛИТЕТУ какав год,...
онакав, онаква,...
ма какав,...

оволики, оволика било колики,...

ЗА ОСОБИНЕ ПО
толики, толика колики, колика неколик, неколика ма колики,...
КОЛИЧИНИ
онолики, онолика колики год,...

свачији, свачија,...
ЗА ПРИПАДНОСТ чији, чија, чије нечији, нечија ничији, ничија било чији
ма чији
 Вођени наставником, ученици, пратећи слајдове и ефекте, граде
причу користећи речи, скупове речи и, коначно, одговарајуће придевске
заменице.

Двојица дечака разговарају о љубимцима и у разговору

помињу свога друга и његовог љубимца. Говорно лице, прво
лице, упућује на присуство, особину, величину и припадност
љубимаца. Ствара се разлика између три лица и облика за три
лица приликом употребе показних и присвојних заменица. Улога
наставника је да само води ученике кроз причу и да их упућује
да прецизно одреде особине, величину и припадност љубимаца
користећи именице и придеве, а да потом замене ове речи
одговарајућим заменицама. Упућују се и на уочавање разлика
између датих ситуација. Пошто то учине упућују се да разврстају
заменице у одговарајуће групе.
 Медведић поред њега,
разнобојан и покретљив, средње
величине, припада њему.

Папагај на ручном сталку, зелене

боје, велики, припада мени.

Мачак пред тобом,

наранџаст као Гарфилд
и доста велики,
припада теби?
 Медведић поред њега,
разнобојан и покретљив, средње
величине, припада њему.

Папагај на ручном сталку, зелене

боје, велики, припада мени.

Мачак пред тобом,

наранџаст као Гарфилд
и доста велики,
припада теби?
 Медведић поред њега, разнобојан
и покретљив, средње величине,
припада њему. 1. КОЈИМ РЕЧИМА И СКУПОВИМА РЕЧИ ГОВОРНИК УПУЋУЈЕ НА ЉУБИМЦЕ ?

Који?
П на ручном сталку
А
Папагај на ручном сталку, зелене П Какав? зелене боје
боје, велики, припада мени. А
Г Колики? велики
А
Ј
Чији? припада мени

Мачак пред тобом, наранџаст

као Гарфилд, и доста велики
припада теби.
Који? пред тобом

М
Какав? наранџаст као Гарфилд
А
Колики? доста велики
Ч

А Чији? припада теби

Који? поред њега

М
Е
Д
Какав? разнобојан и покретљив
В
Е
Д Колики? средње величине
И
Ћ
Чији? припада њему
 Медведић поред њега, разнобојан
и покретљив, средње величине,
1. КОЈИМ РЕЧИМА И СКУПОВИМА РЕЧИ ГОВОРНИК УПУЋУЈЕ НА ЉУБИМЦЕ?
припада њему.
2. ЗАМЕНИТЕ ИСТАКНУТЕ РЕЧИ И СКУПОВЕ РЕЧИ ЗАМЕНИЦАМА
КОЈИМА ЋЕТЕ НА ИСТИ НАЧИН УПУТИТИ НА ЉУБИМЦЕ !

Који? на ОВАЈ
П ручном сталку
А
Папагај на ручном сталку, зелене П Какав? ОВАКАВ
зелене боје
боје, велики, припада мени. А
Г Колики? ОВОЛИКИ
велики
А
Ј
Чији? МОЈ мени
припада

Мачак пред тобом, наранџаст

као Гарфилд, и доста велики
припада теби.
Који? пред
ТАЈ тобом

М
Какав? наранџаст
ТАКАВ као Гарфилд
А
Колики? ТОЛИКИ
доста велики
Ч

А Чији? ТВОЈ теби

припада

Који? поред
ОНАЈ њега
М
Е
Д
Какав? разнобојан
ОНАКАВ и покретљив
В
Е
Д Колики? ОНОЛИКИ
средње величине
И
Ћ
Чији? ЊЕГОВњему
припада
 Медведић поред њега, разнобојан
и покретљив, средње величине,
1. КОЈИМ РЕЧИМА И СКУПОВИМА РЕЧИ ГОВОРНИК УПУЋУЈЕ НА ЉУБИМЦЕ?
припада њему.
2. ЗАМЕНИТЕ ИСТАКНУТЕ РЕЧИ И СКУПОВЕ РЕЧИ ЗАМЕНИЦАМА
КОЈИМА ЋЕТЕ НА ИСТИ НАЧИН УПУТИТИ НА ЉУБИМЦЕ !

3. ФОРМИРАЈ НОВЕ РЕЧЕНИЦЕ ЗА ГОВОРНИКА !

Који? ОВАЈ
П
А
Папагај на ручном сталку, зелене П Какав? ОВАКАВ
боје, велики, припада мени. А
Г Колики? ОВОЛИКИ
А
Ј
Чији? МОЈ

Мачак пред тобом, наранџаст

као Гарфилд, и доста велики
припада теби.
Који? ТАЈ

М
Какав? ТАКАВ
А
ОНАЈ, ОНАКАВ и ОНОЛИКИ Колики? ТОЛИКИ
медведић је ЊЕГОВ. Ч

А Чији? ТВОЈ

ОВАЈ, ОВАКАВ и Који? ОНАЈ

М
ОВОЛИКИ папагај је МОЈ. Е
Д
Какав? ОНАКАВ
В
Е
Д Колики? ОНОЛИКИ
И
Ћ
ТАЈ, ТАКАВ и ТОЛИКИ
мачак је ТВОЈ. Чији? ЊЕГОВ
 Игра ОДРАЗ У ОГЛЕДАЛУ има циљ да се систематизује
претходно стечено знање о категоријама и врстама тако што се
претходно стечено знање о именичким заменицама користи да
би се створио систем придевских заменица и стекао општи увид
у све облике заменица.
Прво се од ученика тражи да се присете свих категорија
именичких заменица, а онда се према свакој врсти, као у
огледалу, поставља одговарајућа врста придевске заменице. На
почетку задатка добиће и додатни задатак да одреде која то
група заменица нема свој одраз у огледалу.
 ИМЕНИЧКЕ ПРИДЕВСКЕ
ЛИЧНЕ ПРИСВОЈНЕ

ЛИЧНА ЗА СВА ЛИЦА ПРИСВОЈНА ЗА СВА ЛИЦА

ПОКАЗНЕ

УПИТНО-ОДНОСНЕ УПИТНО-ОДНОСНЕ
НЕОДРЕЂЕНЕ НЕОДРЕЂЕНЕ
ОДРИЧНЕ ОДРИЧНЕ
ОПШТЕ ОПШТЕ
 Свака од група (формирана на претходном часу) има
задатак да изабере представника који ће понети са собом
неки свој предмет. Он има задатак да предмет
представи осталима користећи само заменице. Том
приликом се остали упућују да уоче разлику између лица,
тако што се говорном лицу даје задатак да комуницира са
остатком одељења и да указује на разлику између свог
предмета и предмета неког са киме разговара или да га
упоређује са неприсутним предметом о коме сви нешто
знају.
 Свако поље крије по једно питање на које треба дати
одговор уколико такмичар стане на њега фигурицом,
број пређених поља се одређује бацањем коцке. Почиње
екипа која добије у првом бацању највећи број, а
победник је екипа која прва стигне на циљ. Приликом
нетачног одговора екипа се кажњава пропуштањем
бацања у наредном кругу, а следећа екипа добија право
да одговори на задато питање. Уколико тачно одговори
има наградно бацање (код нетачног одговора се
примењује иста казна, а уколико не знају одговор, имају
право на „даље“).
 Почни
Браво победниче!
игру!

1
26 2
25 3
24 4
23 5
22 6
21 7
20 Само храбро! 8
19 9
18 10
17 11
16 12 Не одустај!

15 13
14
По принципу СУДОКУ слагалице ученици попуњавају
празна поља називима именичких и придевских
заменица. Победник је екипа која за одређено време
(20 минута) успешно реши слагалицу.
лична присвојна
присвојне показне
заменица заменица
сваког лица сваког лица

присвојна упитно-
одричне личне неодређене опште присвојне
заменица односне
сваког лица

присвојна лична
упитно-
неодређене показне заменица присвојне заменица одричне личне
односне
сваког лица сваког лица

лична
упитно-
заменица показне присвојне личне
односне
сваког лица

присвојна
личне опште неодређене присвојне заменица показне
сваког лица

лична
упитно-
показне присвојне опште неодређене личне заменица одричне
односне
сваког лица

присвојна
заменица неодређене личне одричне показне
сваког лица

присвојна лична
присвојне неодређене одричне показне заменица личне заменица
сваког лица сваког лица

упитно- опште неодређене

личне
односне
лична упитно- присвојна
присвојне опште личне одричне неодређене показне
заменица односне заменица
сваког лица сваког лица

лична
присвојна упитно-
одричне личне заменица неодређене показне опште присвојне
заменица односне
сваког лица
сваког лица

присвојна лична
упитно-
неодређене показне заменица опште присвојне заменица одричне личне
односне
сваког лица сваког лица

присвојна лична
упитно-
одричне заменица заменица показне присвојне личне неодређене опште
односне
сваког лица сваког лица

лична присвојна
упитно-
личне опште неодређене одричне заменица присвојне заменица показне
односне
сваког лица сваког лица

присвојна лична
упитно-
показне присвојне опште заменица неодређене личне заменица одричне
односне
сваког лица сваког лица

лична присвојна
упитно-
опште заменица заменица неодређене личне одричне показне присвојне
односне
сваког лица сваког лица

присвојна лична
упитно-
присвојне неодређене одричне показне опште заменица личне заменица
односне
сваког лица сваког лица

лична присвојна
упитно- заменица заменица
личне показне присвојне одричне опште неодређене
односне сваког лица сваког лица
У тексту:

1. пронаћи заменице,
2. разврстати их на именичке и придевске,
3. прецизно одредити врсту заменица,
4. одредити падеж заменица.

Према својим могућностима ученици раде задатке (1 – за

најслабије, 1, 2 – за мало боље, 1, 2, 3 – за оне који су
веома добри и 1, 2, 3 и 4 – за најбоље).
 У нашој кући, откад се зна и памти, никад нико није
имао сата, нити је ко знао да по њему чита вријеме. Мој
стриц Ниџо, кад се вратио са Солунског фронта, правио се
да „зна у сат“, али касније се испоставило да он умије само
понешто око мале казаљке, па је његово одређивање
времена испадало, отприлике, овако:
– Још само колик за један нокат па ће подне.
То „гледање у сат“ за мога дједа била је једна исто
тако тајанствена и помало натприродна умјешност као и
гатање у длан. Ако си рођен за то, ти ћеш ту работу и
научити, ако пак ниси, џабе ти је.
Да жене не знају у сат и да то нису женска посла, то
је за дједа било нешто што се само по себи разумије.
Једне године и наша кућа доби сат. Било је то овако.

(“Чудесна справа”, Бранко Ћопић, одломак)