Postavljanje pitanja na nemačkom jeziku

Pitanje na nemačkom (die Frage)

Ako želimo da postavimo pitanje na nemačkom jeziku, postoje dve mogućnosti, tj.
pitanje možemo postaviti sa:

– W-pitanjima (W-Fragen) i takva pitanja se nazivaju i direktna pitanja

– Da/ne pitanja (ja-nein Fragen) na koja ćemo dobiti odgovor, da ili ne.

W-pitanja (W-Fragen)

Da bi se postavilo W-pitanje (W-Frage), potrebno je da znamo W-upitne reči,

odnosno W-Fragewörter na nemačkom.

Upitne reči ili Fragewörter, su vrsta reči, koje se svrstavaju u bezlične zamenice,
upitno -odnosne (ko,šta, koji, kakav).

U nemačkom jeziku ove upitne reči se zovu W –upitne reči (W-Fragewörter), jer
sve one počinju sa W.

1. Wer – ko

!!!!Jako važno- zbog velike prisutnosti engleskog jezika, većina ima problem da
zapamti da Wer na nemačkom ne znači gde i da nema veze sa engleskim where.

Primeri:

Wer kommt morgen zu Besuch? - Ko dolazi sutra u posetu?

Wer geht jeden Tag mit Freund ins Café? - Ko svakog dana ide sa prijateljicom u
kafić?

Wer je upitna reč, koja se deklinira, menja po padežima u nemačkom.

Genitiv –Wessen – čiji
Wessen Buch ist das? – Čija  je ovo knjiga?
Dativ – Wem – kome

Wem gehört dieses Buch? – Kome pripada knjiga?

Akuzativ – Wen -koga

Wen will er sehen? - Koga  će on videti?

2. Was – šta

Primeri:

Was sagen Sie? – Šta kažete?

Was trinkst du gerade? – Šta piješ ovog momenta?

3. Wo – gde

Traži odgovor u dativu.

!!!!Važno – nemački jezik striktno razlikuje wo-gde – mirovanje od wohin-kuda-

kretanje, što se u srpskom jeziku izgubilo.

Primeri:

Wo bist du? – Gde si ti?

Wo wohnen deine Eltern? – Gde žive tvoji roditelji?

4. Wohin – Kuda

Traži odgovor u akuzativu i ide sa glagolima, koji označavaju kretanje.

Primeri:

Wohin gehst du? – Kuda ideš?

Wohin fährst am Wochenende? – Kuda ideš za vikend?

 5. Woher – odakle

Primeri:

Woher kommst du?- Odakle  dolaziš?

Woher hat er das Geld? – Odakle mu novac?

6. Wann – kada

Primeri:

Wann bist du geboren? – Kada si rođen?

Wann ist das passiert? – Kada se to desilo?

7. Warum – zašto

Primeri:

Warum kommst du nicht? – Zašto ne dolaziš?

Warum stellen wir Fragen? – Zašto postavljamo pitanja?

8. Wie – kako

Wie heisst du? – Kako se zoveš?

Wie geht es dir? – Kako si?

Wie se mnogo upotrebljava u kombinacijama i onda dobija novo značenje – Wie

lange – koliko dugo, Wie viel -koliko,…

9. Welche (r,s)

Nemačke upitne zamenice welch + lični nastavak za rod, broj i padež

Primeri:

Welcher Film ist der beste? – Koji film je najbolji?

Welche Farbe sollte dein Auto haben? Gelb, rot oder orange? – Koje boje bi
trebao biti tvoj auto? Žuti, crveni ili narandžasti?

Tabelarni prikaz W-pitanja

W-Fragewort Značenje na Pitanje se postavlja Primer

srpskom za:
Wer? Ko? Subjekat (Osoba) Wer bist du?
Ko si ti?
Wem? (Wer u Kome? Objekat u dativu Wem gehört das
dativu) (indirektni objekat) Auto? Kome pripada
auto?
Wen? (Wer u Koga? Objekat u akuzativu Wen hast du
akuzativu) (direktni objekat) gesehen? Koga si
video/-la
Wessen? (Wer Čiji, čija, čije? Kome neko ili nešto Wessen Hund ist
u genitivu) pripada das? Čiji je to pas?
Was? Šta? Subjekat/objekat (ako Was ist das? Was
nije u pitanju osoba) ili hast du gesehen? Šta
radnja/aktivnost) je to? Šta si video?
Wo? Gde? Mesto Wo wohnst du? Gde
živiš?
Wohin? Kuda? Pravac kretanja Wohin gehst du?
Kuda ideš?
Woher? Odakle? Poreklo Woher kommst du?
Odakle dolaziš?
Wann? Kada? Vreme Wann fährst du in
Urlaub? Kada ideš na
godišnji odmor?
Warum? Zašto? Razlog Warum hast du nicht
angerufen? Zašto nisi
nazvao/-la?
Wie? Kako? Način Wie geht es dir?
Kako si?
Welche (r,s) Kakav, kakvu, Izbor Welches Auto kaufst
kakvo? du?
Prezent (Präsens)
Prezent je sadašnje vreme i on je prost glagolski oblik. Prezent kao glagolski oblik
koristi se za:
Označavanje radnje koja se dešava u sadašnjem vremenu.
Ich bezahle heute die Eintrittskarten. (Danas ja plaćam ulaznice.)

Iznošenje opštih tvrdnji, opšte poznatih činjenica, kao i za slikovito prikazivanje

nekog događaja iz prošlosti.
Die Sonne scheint. (Sunce sija.) Ich wohne seit Jahren hier. (Živim ovde
godinama.)

U poslovicama. Morgenstunde hat Gold im Munde. (Ko rano rani dve sreće
grabi.) Geduld bringt Rosen. (Strpljen – spašen)

Izražavanje futura, ako priloška odredba označava budućnost. Er kommt bald.

(On dolazi uskoro.) Was macht ihr heute Abend? (Šta ćete raditi večeras?)

Umesto imperativa Sie gehen sofort hinaus! (Izađite odmah!)

Naslućivanje događaja, u vezi sa rečcama sicher, doch. Er kann doch nicht

kommen. (Ipak ne može da dođe.) Er kommt sicher noch. (On će sigurno još doći.)

Nemački pomoćni glagoli, Hilfsverb

Pomoćni glagoli su  oni glagoli, čija je funkcija da zajedno sa glagolima u svom

punom značenju, grade određeno vreme, prošlo, sadašnje, buduće.
Međutim, svaki pomoćni glagol ima i svoje značenje i samostalnu upotrebu.

1. sein (biti)
– sein je glagol, koji znači biti, jesam i koristi se najčešće da izrazi neku osobinu,
svojstvo, karakteristiku

Glagol sein (čita se zain), je jedan od osnovnih glagola u nemačkom jeziku. Ima

dvostruku funkciju kao i haben, werden, kao pomoćni glagol (za građenje
vremena) i kao glavni glagol, nosilac značenja.

Pripada grupi nepravilnih glagola.

Upotreba glagola sein

Kao glagol sa svojim punim značenjem, koristi se kod:

Predstavljanja, pozicija, mesto na kome se nalazimo, kao imeniski deo predikata

Wer bist du?(Ko si ti)
Was sind Sie von Beruf? (Šta ste po zanimanju)

2. haben (imati)
Drugi, podjenako važan glagol, sa kojim se mora započeti učenje nemačkog jezika
je glagol haben.

Kao i glagol sein, koristi se kao pomoćni glagol, Hilfsverb, za građenje složenih

glagolskih vremena (perfekat) i kao glagol, nosilac značenja, Vollverb – imati,
posedovanje nečega .

Ich habe einen Bruder und zwei Schwestern.

Imam jednog brata i dve sestre.

Er hat ein Auto.

On ima (poseduje) Auto.
3. werden (postati)
Glagol werden, značenje i upotreba u svom punom značenju – postati

Wer wird Millionär – da li zvuči poznato, kviz kod nas preveden ko želi

da postane milioner

Das Wetter wird besser sein. Vreme će se popraviti, postaće bolje.

Er wird Bäcker.

On će biti, postati pekar (po zanimanju).

za opisivanje budućih zanimanja, profesionalnih pozicija ili nečega što se stiče

učenjem.

Prezent pomoćnih glagola (Präsens der Hilfsverben)

U nemačkom jeziku postoje tri pomoćna glagola. Oni služe za građenje nekih
drugih glagolskih oblika, ali mogu da se koriste i samostalno u rečenici.
U grupu pomoćnih glagola spadaju: sein (biti), haben (imati) i werden (postati).
Način na koji oni grade prezent ne odgovara u potpunosti građenju prezenta
ostalih glagola, pa ih je zbog toga potrebno naučiti napamet.

Tabela iz lekcije 3

sein

ich bin wir sind

du bist ihr seid

er, sie, es ist sie, Sie sind

 haben

ich habe wir haben

du hast ihr habt

er, sie, es hat sie, Sie haben

werden

ich werde wir werden

du wirst ihr werdet

er, sie, es wird sie, Sie werden