FAKULTET ZA SPECIJALNU EDUKACIJU I REHABILITACIJU

SOCIOLOGIJA
skripta

1. Drutvena konstrukcija stvarnosti (Berger i Luckmann) Teorijski pristup drutveni konstruktivizam polazi od toga da je i ono to ljudi i drutvo opaaju i razumeju kao stvarnost, zapravo proizvod drutvenih interakcija pojedinaca i grupa. Stoga, pokuavati da se objasni drutvena stvarnost znailo bi nadzirati i materijalizovati procese kroz koje se takva stvarnost konstruie. U svom delu Drutvena konstrukcija stvarnosti Berger i Lakman ispituju zdravorazumsko znanje, ono to pojedinci uzimaju zdravo za gotovo kao stvarno. Oni naglaavaju da se te oigledne injenice drutvene stvarnosti mogu razlikovati meu ljudima koji pripadaju razliitim kulturama, ak i meu razliitim ljudima koji pripadaju istoj kulturi. Teoretiari drutvenog konstruktivizma primenjuju ideje Bergera i Lakmana na ispitivanje drutvenih fenomena, kako bi razjasnili naine na koje lanovi nekog drutva saznaju i istovremeno stvaraju ono to je stvarno. Rad Arona Sikurela predstavlja primer istraivanja drutvenog konstruktivizma u oblasti maloletnike delikvencije. Meu mnogim sociolozima podaci koji se tiu stope i sluajeva maloletnike delikvencije uzimaju se kao gotovi, a potom se stvaraju teorije da bi objasnile obrazac koji se uoava u tim podacima. Za razliku od ovoga, Sikurel je posmatrao procese koji su ukljueni u hapenje i klasifikaciju maloletnika osumnjienih za delikvenciju tj. on je posmatrao stvaranje zvaninih podataka o delikvenciji. Sikurel je otkrio da policijska praksa u postupanju sa maloletnicima poiva na zdravorazumskom shvatanju o tome kakvi su stvarno maloletni delikventi. Na primer, ako bi uhapsili maloletnika koji potie iz porodice sa niim socijalnim statusom, policija je najee prekraje dovodila u vezu sa loim nadzorom ili nedostatkom odgovarajuih modela ponaanja i i zadravala maloletnika u pritvoru, a maloletnika iz porodica sa viim socijalnim statusom, ee, su putali na staranje roditelja jer su i policija i roditelji verovali da moe da se disciplinuje. Na taj nain, postupci policije sluili su da formalno dodele etiketu maloletnog delikventa mnogo ee maloletnicima iz porodica sa niim socijalnim statusom, nego onima iz viih slojeva drutva, ak i u sluajevima kada su poinili sline prestupe. Kritiari drutvenog konstruktivizma smatraju da teoretiari drutvenog konstruktivizma imaju za cilj da pokau subjektivno stvaranje drutvene stvarnosti, ali na taj nain oni selektivno posmatraju izvesna obleleja kao objektivna, a neka druga kao konstruisana ili oblikovana. 2. Kontrola utiska o sebi - Goffmanov dramaturski model Gofman i drugi autori koji se bave drutvenim interakcijama esto koriste pozorine pojmove u svojim analizama. Koncept drutvene uloge potekao je iz pozorinog ambijenta. Uloge su drutveno odredjena ocekivanja kojih se pridrzava osoba u skladu sa statusom ili polozajem u drustvu. Gofman vidi drutveni zivot kao predstavu u kojoj igraju glumci na jednoj ili vie scena jer kako glumimo u drutvu zavisi od uloga koje u odreenom vremenu igramo. Ovaj pristup se naziva dramaturski model. Ljudi su osetljivi na to kako ih drugi vide i zato koriste mnoge oblike kontrole utiska, kako bi drugi reagovali na njih kako oni zele, ponekad je sracunato, ponekad nesvesno. Na poslovnom sastanku smo odeveni na jedan nain, ponasamo se sasvim drugacije nego da smo sa prijateljima u kaficu to se naziva kontrola utiska. Pripisani status je onaj status koji osobi sleduje na osnovu biolokih faktora (rasa, pol, godine), dok je postignuti status onaj koji se postigne licnim zalaganjem (student, profersor, zaposlen). Neki statusi imaju prednost nad drugima i odredjuju sveukupan polozaj pojedinca u drustvu to je glavni status. Najcesci glavni statusi su rod i rasa. Gofman je smatrao da se najvei deo drutvenog ivota moe podeliti na ivot na sceni i onaj iza kulisa. Zivot na sceni su prilike i susreti na kojima pojedinac igra svoje formalne uloge, a iza kulisa Ijudi sebi daju oduska ponasajuci se na nacin koji inace kontrolisu kada su na sceni. 3. Garfinkelovi eksperimenti i interakcijski vandalizam Implicitna ocekivanja pomocu kojih organizujemo nae uobicajene razgovore istakao je Garfinkel u eksperimentima koje je izvodio sa studentima dobrovoljcima. On je trazio da stupaju u razgovor sa ljudima iz okoline pri tom da insistiraju da se uzgredne primedbe ili opti komentari koriste sve dok se ne dobije njihovo precizno znacenje. Znaci ako neko kae elim vam prijatan dan, mi emo postaviti pitanje u kom smislu prijatan, na koji ste dan mislili. Stabilnost i smisao naeg svakodnevnog drutvenog zivota zavise od toga sto svi sagovornici dele neizgovorene kulturne pretpostavke u vezi sa onim sto je receno i zasto je to receno. Ako nismo u stanju da to uzmemo zdravo za gotovo smislena komunikacija bi bila nemoguca. Svako pitanje bi pratila ogromna procedura ispitivanja tako da bi se svaki vid komunikacije prekinuo. To sto nam na prvi pogled izgleda kao nebitno konvencija govora je znacajni temelj za samo tkivo drutvenog zivota i zbog toga se svako njeno narusavanje tako ozbiljno shvata. Nekada se u svakodnevnom zivotu Ijudi namerno pretvaraju da ne znaju sta se u jednom razgovoru podrazumeva kao na primer kuda ides, napolje, sta ces da radis, nista. Takoe odgovor moze da bude ironican ili u vidu neke sale.

Interakcijski vandalizam - U svakodnevnoj komunikaciji sagovornici se uglavnom prilagodjavaju signalima koji im salju drugi Ijudi (intonacija, kratke pauze, gestovi) i na taj nacin saradjuju. Ukoliko je jedna strana nekooperativna u razgovoru moze dovesti do neprijatnih situacija. Da bi se to utvrdilo proucavane su verbalne razmene izmedju peaka i uliara u Njujorku koristeci tehniku analiza konverzacije da bi mogli da uporede jedan ulicni razgovor sa uzorkom svakodnevnog razgovora. Analiza konvergencije je metod proucavanja svih vidova konverzacije kako bi se ustanovilo njihovo znacenje i to od praznih reci" do preciznog tempiranja razmena (pauze, prekida, preklapanja). Pregovaranje o ugladjenom otvaranju i zatvaranju konverzacije neophodan je uslov gradjanske uctivosti. Danajer i Moloc su istrazivali interakciju izmedju starijeg crnca koji je pokusao da zapocne razgovor sa zenama koje prolaze ulicom. Zene su odbijale da zapocnu konverzaciju a on bi to ignorisao i nastavljao, a ukoliko zapocne konverzaciju nije reagovao na signale koje mu zena salje. Tempiranje, odlaganje odgovora cak i za samo delic sekunde dobar je nacin da se signalizira zelja za promenom toka konverzacije. Posto je covek prekrsio sva precutna pravila drutvenosti vodio je knverzaciju na nacin koji je tehnicki neuctiv a zena je bila takodje tehnicki neuctiva jer je zanemarivala covekove ponovne pokusaje da je ukljuci u razgovor. Autori ovu vrstu komunikacije nazivaju interakcijski vandalizam". Jedna podredjena osoba krsi precutnu osnovu svakodnevne komunikacije kao bi postala mocnija. Ovo istrazivanje sluzi kao jos jedan primer dvostruke povezanosti izmedju interakcija na mikro nivou i snaga koje deluju na makro nivou. Interakcijiski vandalizam usko je povezan sa strukturom klase, roda i rase. 4. Neverbalna komunikacija Neverbalna komunikacija zavisi i od informacija koje prenosimo mimikom, gestovima i pokretima tela pored onoga sto iskazujemo govorom. To je govor tela, koristi se da bismo eliminasali ili dopunili ono sto recima izrazavamo. Ekman je razvio kodni sistem tumacenja pokreta misica lica" zeleci da sto vise unesu tacnosti u izrazavanju razlicitih osecanja. Ekman je potvrdio Darvinovu teoriju da su osnovni oblici izrazavanja emocija isti kod svih Ijudskih bica. Ekman i Frizen su sproveli istrazivanje u Novoj Gvineji na stanovnicima koji nisu imali nikakve kontakte sa spoljnim svetom do tada i utvrdili da su stanovnici na osnovu prikazanih slika utvrdili o kojoj se emociji radi. Ajbl je istrazivao sestoro rodjene gluve i slepe dece da bi utvrdio da li se njihovo ispoljavanje emocija poklapa sa decom koja vide i cuju. Ta deca su na razlicite drazi menjala izraz lica, a samim tim sto ona nisu to mogla videti od drugih Ijudi smatra se da su ove reakcije urodjene. Ne postoje gestovi ili polozaji tela koji vaze u svim kulturama, negde se klima glavom u znacenju ne, a angloamericki obicaj je suprotan, amerikanci koriste pokazivanje prstom ili rukom, dok se u Italiji prislonjen kaziprst na obraz koji se vrti u krug znaci pohvala. U drugim zemljama je to nepoznato. Znojenje, vrpoljenje, zurenje ili brzo skretanje pogleda ukazuju da je osoba neiskrena. Takodje moramo navesti i obraz i samopostovanje koje se sastoji u odbacivanju vrste ponasanja koja mogu da dovedu do gubitka dobrog glasa. Takt je vrsta zastitnog mehanizma koji koristi pojedinac u ocekivanju da se sopstvena slabost nece namerno izloziti ocima javnosti. Nesvesno odrzavamo vestu kontrolu izraza lica, polozaja tela i gestova, dobar diplomata mora imati Ijubazan izraz cak i kada se ne slaze sa sagovornikom. Dominacija na osnovu roda postoji, tako muskarci ako zure u zenu ona moze uzvratiti ili prekinuti interakciju smatrace se da se muskarcu dopada zena. A ukoliko zena zuri u muskarca smatrace se da gaji seksualna aluzije. 5. Mikro i makro sociologija -, vetina snalaenja na ulici,rasa,klasa (E.Anderson) Prouavanje svakodnevnog ponaanja u situacijama interakcija licem u lice obino se naziva mikrosociologija. U mikrosociologiji analizom su obuhvaeni ili pojedinci ili grupe. Makrosociologija se bavi prouavanjem velikih drutvenih sistema kao to je politiki sistem ili ekonomsko ureenje. Anderson je je napisao knjigu Vetina snalazenja na ulici, rasa, klasa, i promena u urbanim sredinama" u kojoj je otkrio da se red u drustvu stvara tako sto pojedinac rea na mikro nivou neogranicen broj interakcija. Nacin na koji belci i crnci na ulicama interaguju moze se dovesti u vezu sa strukturom rasnih stereotipa koji su povezani sa ekonomskom strukturom drustva. Na taj nacin je ukazao na povezanost mikro interakcija i vecih makrostruktura drustva. Anderson smatra da su ljudi snaaljivi na ulici kada razvijaju vetine kao to je vetina izbegavanja kako bi spreili fiziku ranjivost u sluaju nasilja i zloina. Ono sto mi primetimo su boja koze, rod, starosne godine, nacin oblacenja, nakit, pokreti tela sluze kao dodatni filter" za ovu javnu komunikaciju. Cinioci kao sto su doba dana ili objasnjenje zasto se ta osoba ovde nalazi takodje uticu na stvaranje slike o neznancu. To je kontrola koju koristimo i osoba se moze ukazati kao bezopasna, a isto tako moze i suprotno u tom slucaju ce se drzati odredjeno rastojanje. Oni koji najlakse prolaze kontrolu su deca, zene i muskarci beli tee, crnkinje, crnci i crnacki tinejdzeri najteze. Pokazujuci da statusi kao sto su rasa, klasa, rod imaju uticaja u stvaranju utiska Anderson zeli da pokae kako se i ovoga puta ponasanje ne moze razumeti na mikro nivou vec povezuje mikro i makro sociologiju. 6. Mikro i makro sociologija - mimoilaenje rod i javno uznemiravanje (K.B.Gardner) Prouavanje svakodnevnog ponaanja u situacijama interakcija licem u lice obino se naziva mikrosociologija. U mikrosociologiji analizom su obuhvaeni ili pojedinci ili grupe. Makrosociologija se

bavi prouavanjem velikih drutvenih sistema kao to je politiki sistem ili ekonomsko ureenje. Zenu na ulici verbalno uzmenirava grupa muskaraca sto je uobicajena interakcija koja moze da bude slucaj za mikrosociolosku analizu. U svojoj knizi Mimoilazenje- rod i javno uznemiravanje" K.B.Gardner je otkrila da se na razliitim mestima deavaju odreeni oblici neeljenih interakcija mukaraca, koje ene najee doivljavaju kao uvredu (dobacivanje, zvidanje kad ena prolazi). Uznemiravanje se moze posmatrati sa mikrococioloskog stanovista, medjutim ovi oblici interakcije se mogu objasniti ako se sagleda sira podloga hijerarhije u drustvu, uvidela je povezanost mikro i makro sociologije. Do uznemiravanja je doslo zbog sireg sistema rodnih nejednakosti, muskarci su povlasceniji na javnim mestima, fizicki jaci, prisutna je opasnost i od silovanja. Moramo dovesti u vezu mikro i makro sociologiju da bismo potpuno razumeli pomenutu interakciju. Hvatajuci se u kostac sa samim problemom pre svega je potrebno ukloniti rodne nejednakosti koje dovode do ovakvih interakcija. 7. Merenje siromastva Za razliku od SAD i mnogih drugih zemalja u kojima postoji zvanino definisana granica siromatva, u Britaniji ne postoji tumaenje siromatva od strane Vlade. Zbog toga istrazivaci u Ujedinjenom Kraljevstvu se oslanjaju na na druge statistike pokazatelje kao to je socijalna pomo. Socijalna pomo odnosila se na novani iznos isplaivan ljudima iji prihod nije prelazio granicu koja je smatrana neophodnom za preivljavanje. Svako ko je imao jednak prihod kao i iznos socijalne pomoci ili nizi smatrali su se da zive u siromastvu. Ljudi koji su ziveli sa prihodom koji je iznosio izmedju 100 i 140% socijalne pomoci su bili na granicama siromastva. Sada je socijalne pomoc zamenjena dodatkom na prihode pa se na osnovu tih podataka meri siromastvo. Neki istrazivaci su tvrdili da siromastvo koje se meri samo na osnovu prihoda umanjuje pravi stepen oskudice. Piter Taundsend je shvatao da statisticki podaci o primanju nisu pravi pokazatelj siromastva vec subjektivno shvatanje pojedinca. Ispitanike je pitao po njihovom misljenju kolika je cifra za normalan zivot, da li je premasuju ili je ispod nje. Ispitanici su detaljno davali podatke o nacinu zivota, navikama, uslovima stanovanja, potrebama, radu, slobodnom vremenu. On je zakljucio na osnovu toga da je iznos koji drzava odvaja za vise od 50% manji nego sto bi trebao da bude da bi se zadovoljio minimum potreba domacinstva i kako bi ono u potpunosti doprinelo drustvu. Doana Mek i Lensli Stjuart sainili su 2 vane studije o relativnom siromatvu u Britaniji. Sproveli su anketu sta je to Ijudima neophodno za prihvatljiv zivot. Na osnovu odgovora sainili su spisak od 21 stavke koje je vie od 50% ispitanika smatralo vanim za normalan ivot. Vise od 90% ispitanika se slozilo oko znacaja 5 stavki, grejanje, kupatilo, toalet, krevet za svakog pojedinacnog clana porodice i smestaj bez vlage. Njihovo istrazivanje pokazuje o porastu siromastva u toku 80-tih godina. 8. Teorije o siromatvu U objasnjenju siromastva postoje dve teorije. Prva koja smatra da je pojedinac odgovoran za svoje siromastvo (svali krivicu na zrtvu) i druga koja tvrdi da siromastvo produkuju i reprodukuju strukturalne sile u drustvu (svali krivicu na sistem). Tokom 19. veka siromasnim su se smatrali oni koji imaju manjak strucnosti, moralnu ili ' fizicku slabost, koji imaju nedostatak motivacije pa nisu sposobni za postizanje uspeha u drustvu. Dustveni polozaj se smatrao odrazom telenta i sposobnosti, oni koji su zasluzili uspeh imali su ga, a manje sposobni su bili predodredjeni za neuspeh. Postojanje uspenih i neuspenih smatralo se sasvim prirodnim. Takvi stavovi doiveli su renesansu poetkom 70-tih i i tokom 80-tih godina prolog veka, jer je politiki naglasak na preduzetnitvu i linim ambicijama nagraivao one koji su uspeli u drutvu, a one koji nisu smatrao lino odgovornim za situaciju u kojoj su se nali. Objanjenja siromatva esto su traena u nainu ivota siromanih ljudi, zajedno sa njihovim navodnim stavovima i pogledom na svet. Oskar Luis je postavio jednu od najuticajnijih takvih teorija, smatrao je da postoji kultura siromastva. Po njemu siromastvo nije odraz nesposobnosti vec sire drutvene i kulturne atmosfere u kojoj se socijalizuju deca iz siromasnih porodica. Prenosi se generacijama jer mladi Ijudi nemeju teznju za postizanjem uspeha, umesto toga prepustaju se takvom zivotu. arls Marej je razradio tu tezu u kojoj kae da pojedinci koji nisu siromasni zbog sopstvene greske (udovice,udovci,sirocad,invalidi) spadaju u razlicitu kategoriju od onih koji cine deo kulture zavisnosti. To se odnosi na one koji primaju socijalnu pomoc i' ne izlaze na trziste rada. On smatra da je socijalna pomoc ubila motivaciju za rad i da svako od njih moze naci posao u skladu sa svojim mogucnostima. Drugi pristup istice sire drutvene procese koji stvaraju uslove siromastva a koje pojedinci tesko preovladaju. Po tom stanovitu strukturalni faktori poput klase, roda, etniciteta , profesije, obrazovanja utiu na nain distribucije resursa. Smanjenje siromatva nije samo pitanje promene pojedinanih stavova ve zahteva mere koje se odnose na postojanje pravednije raspodele dohotka i resursa u drutvu. 9. Debata o potklasi Potklasa je segment populacije koja ivi u izuzetno nepovoljnim uslovima na marginama drutva. U knjizi opadanje znacaja rase" Vilson na osnovu istrazivanja iz Cikaga smatra da su se pojavile crne srednje klase, belih okovratnika i kvalifikovanih strunjaka u zadnje 3-4 decenije. Stare rasisticke

prepreke polako nestaju. Ne ive vie svi afro - amerikanci po getima, a oni koji ive, po Vilsonu, ive tamo zbog klasnog, a ne rasnog pripadnitva. Marej se slozio da postoji crna podklasa u vecini velikih gradova, a to sto se afro amerikanci nalaze na dnu drustva je posledica politike koja je usmerena ka poboljsanju njihovog statusa i pruza im se pomoc od koje oni postanu zavisni i slabi im motivacija za pronalazak posla, motivacija da grade cvrste zajednice ili stupaju u stabilne brakove. Kretanje velikog broja belaca iz gradova u predgraa, opadanje gradske industrije i ostali ekonomski problemi u gradovima doveli su do visoke stope nezaposlenosti meu afro-amerikim mukarcima. U najnovijem radu Vilson se bavio ulogom takvih drutvenih procesa u stvaranju prostorno koncentrisanih depova gradskog siromatva koji su nastanjeni takozvanom geto-sirotinjom. Oni su izlozeni visestrukim vidovima siromastva , niskog obrazovanja, niskih zdravstvenih standarda i visoke stopu kriminala. Oni su u nepovoljnom poloaju i zbog slabe urbane infrastrukture, ukljuujui neodgovarajui gradski prevoz, nedostatak obrazovnih ustanova i pomanjkanje ostalih gradskih slubi, to dalje umanjuje njihove anse da se socijalno, politiki i ekonomski integriu u drutvo. 10. Drutvena izopstenost (ekskluzija) Umesto podklase istrazivaci upotrebljavaju pojam drutvene izopstenosti, koja se odnosi na nacine na koje pojedinci mogu biti iskljuceni iz sire drutvene zajednice. To je kada Ijudi zive u urusenim krajevima grada sa losim skolama i malo sansi za zaposljenje. Ovaj pojam se razlikuje od siromastva i paznju usmerava na siroku lepezu faktora koji pojedinca ili grupu lisavaju mogucnosti raspolozivih vecini populacije. Socijalna ekskluzija moze da se javi u vise oblika, npr u izolovanim ruralnim predelima, gradskim blokovima sa visokom stopom kriminala ili u nestandardnim uslovima zivljenja. Posmatra se na nivou ekonomskih, politickih i drutvenih faktora. Ekonomska ekskluzija- Pojedinci i zajednice mogu da doive ekskluziju i u pogledu proizvodnje i u pogledu potronje. to se tie proizvodnje za inkluziju su najvaniji faktori zaposlenosti i uea na tritu rada. Izoptenost iz ekonomije moe se dogoditi i u pogledu obrazaca potronje, tj. u pogledu onoga to ljudi kupuju, konzumiraju, ili koriste u svakodnevnom ivotu. Nepostojanje telefona takodje kao vid komunikacije, nemanje racuna u banci, beskucnistvo... Politicka ekskluzija - aktivno politicko delovanje, bavljenje politickim pitanjima, ucestvovanje u odlukama, kontaktiranje sa legalno izabranim predstavnikom je van domasaja onima koji su iskljuceni iz drustva. Drutvena ekskluzija- moe da se doivi i u oblasti drutvenog ivota i ivota zajednice. Drutvena ekskluzija podrazumeva ogranicen broj ustanova i institucija poput parkova, sportskih terena, kulturnih centara, pozorista. Izopstenost porodice dovodi do manjih mogucnosti za putovanje, rekreaciju, aktivnost van kuce. To je takodje i slaba drutvena veza koja dovodi do minimalnog kontakta sa drugim Ijudima. Oblici drutvene izoptenosti- uslovi i mesto stamovanja, mladi, seoske oblasti, beskucnici (drutvena izopstenost na vrhu) 11.Teorije o dravi blagostanja Potreba za socijalnim davanjem razlikuje se od zemlje do zemlje, naravno razvijenije zemlje odvajaju veliki deo materijalnih resursa za zadovoljenje javnih potreba. U svojim delima Marsal je blagostanje video kao rezultat progresivnog razvoja gradjanskih prava koji se dogodio sa razvojem industrijskog drutva.. On je pruzio evoluciju gradjanstva u Britaniji i podelio je u 3 faze U 18 veku su dobijena gradjanska prava, podrazumevala su slobodu licnog govora, misljenja, veroispovesti, na posedovanje imovine, pravo na pravedan tretman. U 19.veku stecena su politicka prava, pravo glasa, pravo na politicki mandat, na ucestvovanje u politickom procesu. U 20 veku socijalna prava koja su se odnosila na ekonomsku i socijalnu sigurnost obrazovanja, zdravstvenu zastitu, stanovanje, penziju, na prihod... Knjiga Andersena Tri sveta socijalnog kapitalizma kasniji je doprinos teoriji o dravi blagostanja. Andersen je procenio stepen osloboenja usluga socijalne zatite od trita. U sistemu sa visokim stepenom dekomodifikacije socijalna pomo je dostupna svima, i ni na koji nain nije povezana sa prihodom ili ekonomskim resursima. U komodifikovanom sistemu socijalna zatita se tretira kao roba. Po Espig-Anderenu postoje 3 tipa reima socijalne zatite: - socijaldemokratski u velikoj meri su dekomodifikovane. Sovijalne usluge subvencionie drava i dostupne su svim graanima. Veina skandinavskih zemalja su primer socijaldemokratskog reima socijalne zatite. - konzervativno-korporativni u konzervativno-korporativni dravama socijalne usluge mogu biti u velikoj meri dekomodifikovane, ali stepen beneficija na koji graani imaju pravo zavisi od njihovog poloaja u drutvu. Ovom tipu reima nije cilj uklanjanje nejedakosti, ve uspostavljanje socijalne stabilnosti, vrstij porodinih veza i lojalnosti dravi. Primer za ovaj reim socijalne zatite su Francuska i Nemaka. - liberalni socijalna zatita je u velikoj meri komodifikovana i prodaje se natriti. Beneficije na osnovu materijalnog stanja dostupne su samo najsirmanijima, ali su u mnogome stigmatizovane. Razlog tomr jeste to se od veeg dela stanovnitva oekuje da sami kupuju socijalnu zatitu na tritu. Primer liberalnog reima je SAD.

12.Kriminal i drutvena izopstenost Pojedini sociolozi smatraju da je u velikoj meri povezana socijalna ekskluzija i kriminal u zemljama industrijalizovanog drustva poput Britanije i SAD. Kari je sociolog koji koji se bavio povezanoscu drutvene izopstenosti i kriminala kod mladih. Po njegovom miljenju sve vece siromastvo, beskucnistvo, koriscenje droga, odrastanje bez adekvatnog vodjstva i podrske od strane odraslih, mala mogucnost za zaposlenje povecava sklonost da se pribegne nezakonitim sredstvima kako bi se odrzao zivotni nivo. Glavne veze izmeu kriminala i izoptenosti su 1) promene na trzistu rada, 2) povecanje socijalne ekskluzije u lokalnim zajednicama, 3) ekonomsko siromastvo i fragmentacija zajednice odraavaju se i na porodican zivot, 4) drzava je prestala da finansira mnoge programe za poslovnu integraciju izopstenih u drustvu. Po miljenju Karija jedna od najnepovoljnijih dimenzija veze izmeu kriminala i socijalne kskluzije jeste to to se legitimni kanali zamenjuju nezakonitim. 13.Teorija o strastifikaciji M.Vebera Njegov pristup stratifikaciji je je izgradjen na Marksovoj analizi medjutim Veber je imao kompleksnije, visedimenzionalno shvatanje drustva. Socijalna stratifikacija nije samo pitanje klase vec zavisi i od dva dodatna aspekta- statusa i partije. Ova tri nerazdvojna elementa stratifikacije proizvode ogroman broj razliitih pozicija u drutvu. Prema Veberu klasne podele nastaju ne samo usled posedovanja ili ne posedovanja kontrole nad sredstvima za proizvodnju vec i zbog ekonomskih razlika koje nemaju nikakve neposredne veze sa imovinom. Ti elementi obuhvataju strucno znanje, skolske i druge kvalifikacije i to sve utice na tip radnog mesta koje osoba moze da dobije i vrednost na trzistu. Obrazovani i visoko kalifikovani dobijaju vece nadnice od nekvalifikovanih. Status se odnosi na razlike izmedju drutvenih grupa u pogledu postovanja ili prestiza koji im pripisuju drugi. Mesto stanovanja, odeca, nacin govora, zanimanje, Ijudi istog statusa formiraju zajednicu koju karakterise osecaj zajednickog identiteta. Veber smatra da status varira nezavisno od klasne podeljenosti. Posedovanje bogatstva donosi veliki status ali postoje i izuzeci. Izraz otmena sirotinjasamo je jedan primer , taj izraz se odnosi na ljude iz aristokratskih porodica koji su izgubili bogatstvo ali i dalje uzivaju postovanje u drutvu, a isto tako oni koji su stekli novac za kratko vreme posmatraju se sa dozom prezira. Partija je grupa pojedinaca koji zajedno rade jer su im poreklo, ciljevi i interesi zajednicki. Cesto je organizovana ka ispunjenju ciljeva koji je u interesu njenog clana. Veber je ukazao na meusobnu zavisnost klase, statusa i partije kao posebnih aspekata socijalne stratifikacije. 14.Teorija o klasnoj strukturi E.O.Righta Prema Rajtu postoje 3 dimenzije kontrole nad ekonomskim resursima na osnovu kojih se mogu definisati glavne klase koje danas postoje. -kontrola nad inveticijama ili novcanim kapitalom -kontrola nad fizickim sredstvima za proizvodnju (zemljistem,fabrik.,posl.prost.) -kontrola nad radnom snagom Pripadnici radnicke klase nemaju kontrolu ni nad jednim, oni koji pripadaju kapitalistickoj klasi kontrolisu sve 3 dimenzije. Izmeu ove dve glavne klase postoje grupacije ije su pozicije manje jasne, a to su menaderi i radnici beli okovratnici. Rajt ovu grupaciju naziva protivrenom, jer oni niti su kapitalisti, niti su manuelni radnici, a ipak poseduju karakteristike obe kategorije. Da bi razlikovao mesta koja klase zauzimaju Rajt uzima u obzir dva faktora: odnos prema rukovodstvu i posedovanje strunog znanja ili vetina. Rajt zakljuuje da pripadnici srednje klase uivaju privilegovaniji poloaj u odnosu prema rukovodstvu. Oni su istovremeo i eksploatatori i eksloatisani. Zaposleni iz srednje klase koji poseduju struna znanja koja se trae na tritu rada u stanju su da ispolje specifian oblik moi (da trae vee plate, da odreuju odreene uslove). 15.Goldtorpovo istrazivanje o imucnim radnicima Goltorp je napravio klasnu semu koja je identifikovala klasne pozicije na osnovu dva faktora; trzisne situacije (nivo primanja, sigurnosti radnog mesta, izgledi za napredovanje) i situacije na radnom mestu (stepen autonomije, odnosa kontrole koji utice na zaposlenog). Goldtorpova ema detaljnija je od mnogih drugih, s obzirom da obuhvata 11 lokacija klasa. U svakodnevnoj upotrebi lokacije klasa svedene su na 3 glavna sloja: slubenika klasa, meuklasa i radnika klasa. Goldtorp priznaje da na samom vrhu eme postoji i elitna klasa koja poseduje imovinu, ali smatra da ona obuhvata tako mali segment drutva da u empirijskim studijama ne predstavlja znaajnu kategoriju. Radnicku klasu karakterisu ugovori o radu, a sluzbenicku ugovor o zaposlenju. U sluzbenicku kategoriju spadaju profesionalci'viseg ranga, direktori i sluzbenici, krupni menadzeri i vlasnici, to su poslodavci i stalno su zaposleni. Meuklasa pri stupanju u radni odnos sklapa ugovor koji ima karakteristike obe vrste. 16.Drustvena pokretljivost Izraz drutvena pokretljivost odnosi se na kretanje pojedinca i grupa medju razlicitim drutveno

ekonomskim pozicijama. Vertikalna pokretljivost je kretanje na gore ili na dole po drutveno ekonomskoj lestvici. Za one koji sticu imovinu.prihod ili polozaj kae se da su uzlazno mobilni, a suprotno silazno mobilni. Takodje u modernom drustvu postoji i horizontalna pokretljivost koja se odnosi na kretanje u geografskom smislu iz kraja grada u drugi, iz grada u grad... vertikalna i horizontalna pokretljivost se cesto javljaju i zajedno. Nacini proucavanja socijalne mobilnosti su dvojaki, moze se posmatrati karijera pojedinca u toku radnog veka to je intrageneracijska mobilnost, ili kretanje kroz generacije tanije intergeneracijska mobilnost.. Mobilnost kroz generacijeintergeneracijska mobilnost. 17.Rod i stratifikacija Rod je jedan od najilustrativnijih primera stratifikacije Ne postoji ni jedno drutvo u kojem mukarci, bar u nekim aspektima drutvenog ivota, nemaju vie bogatstva vii status i veci uticaj od zena. Materijalni polozaj zena uglavnom odrazava materijalni status njihovih oceva ili supruznika, na osnovu toga moze se zakljuciti da rodne nejednakosti treba objasnjavati uglavnom u relacijama klase. Konvencionalno mesto" u analizi klasa bilo je da je rad zena koje obavljaju poslove za novac beznacajan u poredjenju sa poslom koje obavlja muskarac. Ova klasna sema priznaje podredjenu ulogu zena unutar radne snage. Ovakvo Goldtorpovo glediste je naislo na kritiku jer je u mnogim domacinstvima prihod koji zaradjuje zena bio od sustinskog znacaja za odrzanje ekonomske pozicije porodice, zenino zanimanje moze odrediti i citavu poziciju domacinstva.Danas je sve veci broj prodica gde je zaposlena samo zena, postoji mnogo samohranih majki.U istraivanjima bracni drug iz vise klase treba da se upotrebi za klasifikaciju domacinstva bez obzira da li je muskarac , ili zena. Klasifikacija se izvrsuje na osnovu bracnog druga koji zaradjuje vise. 18 Klasa i zdravlje ' Istrazivanje o klasi i zdravlju otkriva jasnu sliku da postoji povezanost izmedju smrtnosti, bolesti i drutvene klase kojoj pojedinac pripada. Pojedinci iz visih drutvenih slojeva su u proseku zdraviji, visi, jaci, zive duze od onih sa nize drutvene lestvice, siromasniji Ijudi su izlozeni vecem riziku od umiranja u svim starosnim dobima od imucnijih Ijudi. Verovatnoca de ce umreti pre penzionisanja dvostruko je veca kod nekvalifikovanih manuelnih radnika nego kod pripadnika najvise klase zanimanja. Broj mrtvorodjene dece ili odojcadi koja umre u prvoj nedelji je duplo veca, u proseku 7 godina duze ce ziveti pripadnik drutvene klase 1, u 90% glavnih uzroka smrti cesci je kod drutvenih klasa 4 i 5 nego kod ostalih klasa, hronicne bolesti 50% vise imaju nekvalifikovani manuelni radnici, zaposleni Ijudi zive duze od onih koji ne rade. Medjutim stvarni mehanizmi zasto postoji tolika zdravstvena nejednakost naucnici nisu u stanju da prepoznaju. Postoji objasnjenje koje tvrdi da zdravlje osobe utice na njegov drutveni polozaj pa su tako Ijudi boljeg zdravlja uzlazno mobilni. Takodje to moze biti nacin zivota koji nije pod izricitom kontrolom pojedinca vec je to deo ukorenjenog ponasanja u kontekstu kulture pusenje, losa ishrana, sveze voce je skuplje od masne hrane sa holesterolom. 19.Drustvena kohezija i zdravlje (R.VVilkinson) Vilkinson iznosi misljenje da najzdravija drustva na svetu nisu i najbogatija, . vec su to one zemlje u kojima se raspodela dohodaka vrsi pravedno a nivoi integracije su najvisi. Visok nivo nacionalnog bogatvstva ne mora da podrazumeva vece zdravlje stanovnika, Vilkinson je uocio jasan odnos izmedju stope smrtnosti i obrasca raspodele dohotka. Povecana drutvena izolacija i nemogucnost borbe protiv stresa odrazava se na zdravlje. Snaga drutvenog kontakta, veze u okviru zajednice, prisutnost drutvene podrske, osecaj sigurnosti su odlucujuci cinioci relativnog zdravlja jednog pojedinca. Takvi njegovi stavovi naisli su na mnoge kritike, kriticari su smatrali da njegova istrazivanja daju samo nagovestaj i da nije uspeo da prikae uzrocnu vezu izmedju nejednakosti dohotka i loseg zdravlja. On se bavio istrazivanjem drutvene kohezije i zdravlja na nivou drustva u celini, ostali sociolozi su paznju posvetili pojedinacnim segmentima populacije. Grajem je poucavala uticaj stresa na organizam gde je zakljucila da zene na dnu drutveno-ekonomske lestvice cesce prozivljavaju krizna razdoblja, sklone su pusenju, nemaju drutvenu podrsku to sve utice na fizicko i psihicko zdravlje. 20.Rod, rasa i zdravlje Zene zive duze od muskaraca, a isto tako i cesce obolevaju od njih pogotovo u starijem dobu, cesce se obracaju lekarima'. Obolevaju od anksioznosti i depresije dvostruko vise. Isto tako su cesce osposobljene za rad. Najcesci uzroci smrti kod oba pola je srcani napad, muskarci cesce umiru od posledica nasilja, nesrecnih slucajeva, alkohola i droga. Znaci oni su redje bolesni ali njihove bolesti su cesce .smrtonosnog ishoda. Materijalne okolnosti uticu na zdravstveno stanje zena, samohrane majke po pravilu imaju losije zdravlje. Pritisak koji trpe zena i visestruke obaveze rad u kuci, nega deca, profesionalne obaveze dovode do vece smrtnosti. Rasa i zdravlje-sve veci broj sociologa se bavi odnosom rase i zdravlja ali glavnu poteskocu predstavlja cinjenica da su koncepcije rase i etnicke pripadnosti jos uvek nejasne i dvosmislene, ne postoje opste prihvacene definicije na osnovu kojih bi se razlikovale etnicke grupe. Ucestalost nekih bolesti je veca kod pojedinaca africko-karibskog i azijskog porekla, smrtnost izazvana rakom jetre, tuberkulozom i

dijabetesom je veca nego kod belaca, imaju i natprosecno visok krvni pritisak, deca su sklonija rahitisu, obolevaju od srpaste anemije (bolest crvenih krvnih zrnaca). Ove razlike u zdravlju se mogu objasniti kulturnim i bihevioralnim faktorima, odnosno nacin zivota pojedinca i grupa. Navike u spremanju ishrane, krvno srodstvo. Kriticari ovakvog stanovista smatraju da kulturna objasnjenja nisu prepoznala ovaj problem smatraju da ovakva populacija zivi u nepovoljnim uslovima zivota koji se odrazavaju na zdravlje. Zakljucakje da nema saglasnosti po ovom pitanju i potrebno je sprovesti jos mnogo istrazivanja. 21. Biomedicinski model zdravlja -Bolest predstavlja kvar Ijudskog tela uzrokovan nekim bioloskim agensom to je odstupanje od normalnog stanja organizma, pacijent je pasivno bice cije telo mora da se leci odvojeno od uma. Potrebno je otkloniti i izolovati uzroke bolesti. -Medicinski strucnjaci zauzimaju medicinski stav i imaju strucno znanje tako da pruzaju jedino odgovarajuce lecenje bolesti. Tu nema mesta za samouke iscelitelje, lekari su skolovani pridrzavaju se priznatog etickog kodeksa. -adekvatno mesto za lecenje je bolnica gde se koncentrise i najbolje koristi medicinska tehnologija. 22.Kritike biomedicinskog modela zdravlja Bolest je drutveno konstruisana a ne nesto sto se moze otkriti putem naucne istine". Kljucni za lecenje su misljenje i iskustvo pacijenta, on je aktivan i vazna je njegova sveukupna dobrobit ne samo fizicko zdravlje. -Medicinski strucnjaci nisu jedini izvor znanja o bolesti i izdravlju, alternativni oblici su takodje vazni. Lecenje ne mora da se obavlja samo u bolnici. 23.Uloga bolesnog (T.Parsons) Bolesna osoba moze postati menje pouzdana, efikasna sposobna za obavljanje duznosti.Parsons tvrdi da Ijudi uce ulogu bolesnog kroz socijalizaciju i preuzimaju je uz saradnju sa drugima kada se razbole. Uloga bolesnog; - bolesnik nije licno odgovoran za bolest- smatra se rezultatom van kontrole bolesnika, ne stoji ni u kakvoj vezi sa ponasanjem i delovanjem osobe. - -bolesnik ima pravo na odredjene privilegije koje ukljucuju i neobavljanje uobicajenih duznostiimajuci u vidu da ne snosi odgovornost za svoju bolest, ima pravo da se oslobodi duznosti, npr svakodnevnih obaveza u kuci, neuctivo ponasanje moze da se opravda, sme ostati u krevetu i uzeti boiovanje - -mora da se trudi da ozdravi konsultujuci se sa strucnjacima i postavsi pacijent bolesnik preuzima ulogu bolesnog u periodu kad aktivno pokusava da ozdravi, mora da prihvati sankcije doktora i slediti naredjenja. Onaj ko odbije poslusnost ili konsultaciju dovodi u opasnost status bolesnog. Mora se imati u vidu da uloga bolesnog varira u skladu sa oboljenjem, tezine bolesti i nacina na koji okolina reaguje na nju. 24.Bolest kao prozivljeno iskustvo Socijolozi se bave pitanjima kako bolest utice na osobe kada postaje deo njihove biografije zbog svog hronicnog toka. Neke bolesti zahtevaju redovno lecenje koje moze uticati na svakodnevni zivot Ijudi. Dijaliza, uzimanje insulina zahteva da se osoba prilagodi bolesti, ili ako ima iznenadne reakcije organizam.mora biti u stalnom oprezu i uvek znati sta raditi u datom trenutku. Takodje moze bolest da izmeni nacin na koji dozivljavaju sebei Korbin i Straus su istrazivali rezim zdravlja koji stvaraju hronicni bolesnici u svakodnevnom zivotu. Izdvojili su 3 tipa rada -rad na bolesti- odnosno olaksanju bola, odlaska lekaru, podvrgavanje terapiji -svakodnevni rad- odrzavanje veze sa drugima, obavljenje kucnih poslova, profesionalna i licna interesovanja, uredjenje svakodnevnog zivota. -biografski rad- aktivnosti koje obavlja kao deo izgradnje ili rekonstrukcije zivotne price, proces ukljucivanja bolesti u zivot pojedinca, pokusaj da se shvati i objasni drugima. Takav proces moze pomoci da osoba ponovo pronadje svrhu i red u zivotu nakon saznanja da su oboleli. Gerontologija je proucavanje starenja i starih bavi se ne samo fizickim procesom starenja vec i drutvenim i kulturoloskim faktorima u vezi sa njima.. u modernim drustvima straiji Ijudi imaju nizi statusi manje moci, dok se ranije smatralo da oni poseduju mudrost i donosili su najvaznije odluke. Danas su stari manje skloni da prihvate starenje kao proces propadanja tela. Napretkom medicine i ishrane omoguceno je da se zivotni vek produzi a starenje uspori. Skoro sve razvijene zemlje dozivece starenje a to je Pirson opisao kao sedo svitanje, danas je svaki sedmi stanovnik stariji od 65, za 30 god ce biti svaki 4. Da bi se shvatilo zasto je to tako treba uzeti u obzir srazmemu zavisnost, odnos izmedju dece i penzionisanih i radno sposobnog stanovnistva. Fizicke posledice starenja su naravno prisutne, biolozi se trude da odvoje proces starenja od od uticaja bolesti. Uticaj drutvenih i ekonomskih gubitaka u velikoj meri dovodi do propadanja, gubitak prijatelja, odlazak deca. Medjutim rezultati istrazivanja su pokazali da lose zdravlje i starost nisu sinonimi i da maksimalni zivotni vek iznosi 120 godina. Starenje je bolest za koju postoji lek.

26.Rodne razlike, biologija ili socijalizacija Potrebno je napraviti na pocetku razliku izmedju pola i roda. Termin pol se koristi kada treba da se istaknu anatomske i fizioloske razlike koje definisu muskarce i zene. Rod se odnosi na psiholoske, drutvene i kulturne razlike izmedju muskarca i zene. Rod i biologija- aspekti biologije coveka mogu biti razlog urodjenih razlika u ponasanju izmedju muskarca i zene. Prirodni faktori su uzrok nejednakosti koji karakterise vecinu drustva, npr muskarci idu u lov i rat.poseduju agresivnost. Medjutim neki autori se ne slazu vec tvrde da se nivo agresivnosti razlikuje od kulture do kulture. Teorije o pripodnim razlikama cesto su zasnovane o ponasanju zivotinja. Isto tako ako je neka crta manje ili vise univerzalna ne mora biti bioloska vec izazvana kulturoloskim faktorima. Socijalizacija dete se radja sa polom a razvija rod, kroz kontakte sa agensima sociializacije d.ete postepeno usvaja drutvene norme : ocekivanja karakteristicna za njegov pol. Rodne razlike proizilaze iz sociializaciie razlicitih uloga kod muskarca i zene. Ukoliko pojedinac demonstrira ponasanje koje ne odgovara njegovom rodnom polu smatra se da je izvrsena nepravilna ili neadekvatna socijalizacija. Bitno je istaci i to da Ijudi nisu pasivni objekti koji primaju .programiranje' roda vec aktivno ucestvuju u stvaranju i modifikovanju svoje uloge. Mnoge studije su pokazale da rodni identiteti jesu rezultat drutvenih uticaja. 27. Teorija o razvoju roda Najuticajnija i najkontroverznija teorija o javljanju rodnog identiteta je Frojdova. Prema Frojdu kod odojadi i dece tice se prisustva, odnosno odsustva penisa, to nije samo anatomska razlika vec predstavlja i muskost i zenskost. Oko 4-5 podina decak oseca strah da ce mu otac ukloniti penis, nesvesno ga shvata kao suparnika u svojoj Ijubavi prema majci. Suzbija erotka osecanja prema majci i prihvata oca kao superiorno bice zatim se identifikuje sa njim i postaje svestan muskog identiteta. Decak se odrice Ijubavi prema majci zbog nesvesnog straha da ce ga otac kastrirati. Devojcice s druge strane osecaju zavist sto nemaju penis. majka gubi vrednost u ocima devojcice jer nema penis i nije u stanju da ga stvori. Kad se zavrsi ova faza dete je naucilo da suzbije erotska osecanja. Od pete god do puberteta se seksualne aktivnosti povremeno obustavljaju sve dok bioloske promene na direktan nacin ne aktiviraju opeterotsku zelje. Ova teorija je naisla na mnogo kritika, suvise poistovecuje rod sa svescu o genitalijama, drugo ova teorija je zasnovana na pretpostavci da je penis superiorniji od vagine. On-smatra da otac igra primarnu ulogu a u mnogim kulturama je drugacije, takodje smatra da je se ucenje roda najintenzivnije obavlja u toku 4-5 godine.a drugi ranije. Teorija o razvoju roda Nensi Codorou Frojdov pristup razvoju roda drugi autori su modifikovali na vise nacina, primer takvog je Nensi Codorou. Ona smatra da je privrzenost koje dete oseca prema svojim roditeljimau ranom, uzrastu, naglasava vise znacaj majke. Majka vrsi odlucujuci uticaj na ranom uzrastu. Ova vezanost prestaje u odredjenom periodu i dete postaje samostalnije.ipak devojcice ostaju vezanije za majku. Kasnije one razvijaju osecaj sebe koji je povezaniji sa drugim Ijudima.veca je verovatnoca da ce se njen identitet stopiti sa identitetom druge osobe ili da ce zavisiti od njega. To se najpre desava sa majcinim a zatim sa muskarcevim identitetom, to dovodi do zenskih karakteristika kao sto su osetljivost i emocionalno saosecanje. Muskarci odbacuju prvobitnu bliskost sa majkom i smatraju muskoscu sve ono sto nije zenstveno. Kao razultat oni su relativno nesposobni da se zblize sa drugima.narocit naglasak stavljaju na uspeh a potiskuju sposobnost. razumevanja i osecanja drugih. Zene sebe definisu i iskazuju kroz odnos sa drugima a muskarcipotiskuju te potrebe i usvajaju manipulativniji stav u odnosu na druge. 28.Rodna nejednakost: funkcionalisticki pristup' Funkcionalisticki pristup rodu pokusava da pokae da rodne razlike doprinose stabilnosti i integraciji drustva. Mardok na osnovu studije od 200 drustva zakljucuje da je podela rada na osnovu pola prisutna u svi kulturama, Parsons je bio rukovodeci funkcionalisticki mislilac, posebno se bavio socijalizacijom dece. Smatrao je da stabilna porodica uvek spremna da pruzi podrsku deci sto predstvlja kljuc uspesne socijalizacije. Porodica funkcionise uspesnije ukoliko postoji jasna podela na osnovu pola u kojoj se zena brine za emocionalnu podrsku i bezbednost dece imaju ekspresivnu ulogu. Muskarci preuzimaju mentalnu ulogu tj da zaradjuju za zivot porodice. Uloga zene takodje ukljucuje i pruzanje stabilnosti i utehe muskarcu, ovakva podela rada na bioloskim razlikama izmedju polova garantuje slogu u porodici. -drugi funkcionalisticki pristup odgajanju dece je Boulbijev koji smatra da je majka od sustinske vaznosti za socijalizaciju deteta. Ako je majka odsutna ili je dete odvojeno od majke dolazi do stanja materinske deprivacije i postoji velika verovatnoca da se dete nece socijalizovati adekvatno sto moze dovesti do ozbiljnih socijalnih i psiholoskih problema u kasnijem zivotu. 29. Rodna nejednakost: feministiki pristup Svi feministicki autori se bave nejednakom pozicijom zene u drustvu ali njihova objasnjenja se bitno razlikuju. Postoje 3 glavna feministicka gledista a to su liberalno, radikalno i glediste cnog feminizma. Liberalni feminizam- zene pokazuju na veliki broj zasebnih cinilaca koji doprinose

nejednakostiizmedju zena i muskaraca. One se bave proucavanjem seksizma i diskriminacije zena na radnom mestu.obrazovnim ustanovama i medijima. Trude se da uspostave i zastite jednaka prava kroz zakone i demoktatska sredstva. One smatraju da eliminacija diskriminacije zena treba da bude propisana zakonom, pokusavaju da kroz postojeci sistem postepeno uvedu reforme. Radikalni feminizam- u osnovi ovog feinizma je verovanje da su muskarci odgovorni za eksplotaciju zena i da od toga imaju korist. Centralno pitanje je analiza patrijaharta odnosno sistematske dominacije muskarca nad zenama. One smatraju da muskarci eksplatisu zene zahvaljujuci besplatnom radu koje one obavljaju u kuci. Takodje smartaju da je musko nasilje nad zenama glavni uzrok muske supremacije. Objektifikacija zena putem medija mode i reklama pretvara zene u seksualne objekte koji sluze samo da zadovolje i zabave muskarce. Po njima rodne nejednakosti mogu se ukloniti iskljucivo ukidanjem patrijahalnog poretka. Crni feminizam- nezadovoljstvo postojeceg oblika feminizma dovelo je do crnog feminizma koji se bavi konkretnim problemima sa kojim se susrecu crnkinje. Autori ovog feminizma isticu znacaj istorije koji u znatnoj meri uticu na probleme s kojima se suocavaju crne zene. Uticaj nasledja ropstva, segregacije i pokreta za Ijudska prava na rodne nejednakosti. Snaga teorije crnog feminizma lezi u razmatranju pitanja poput rase.klase i roda, zato su zbog ovih cinilaca cme zene visestruko nepovoljng polozaja. 30. Connellova sema hijerarhije rodnih obrazaca' Konel smatra da se muskost i zenskost ispoljava na razlicite nacine. Ove suprotstavljene verzije cine hijerarhiju koja je zasnovana na dominaciji muskaraca nad zenama. Po Komelu na vrhu hijerarhije je hegemonska muskost koja se odnosi na heteroseksualnnost i brak, ali i na autoritet, plaeni rad, snagu i fiziku mo. Poto je mali broj mukarava koji mogu da dosegnu hegemonsku mukost, to jest ideal, veliki broj mukaraca profitira iz dominantne pozicije hegemonske mukosti u patrijarhalnom poretku. Konel ovo naziva patrijarhalnom dividendom. Medju podredjenim najvaznija je homoseksualna muskost- to je suprotno od pravog muskarca, zigosana je i rangirana na samom dnu hijerarhije za muskarce. Oblici zenskosti- naglasena zenskost. Toje vazan komplementarni element hegemonske muskosti, usmerena je ka ostvarenju interesa.ispunjavanju zelja muskarcu, popustljivost, neznost, empatije. Postoje i subordinirane zenskosti koje odbacuju verziju naglasene zenskosti, feministkinje, lezbejke, usedelice, babe, vestice,prostitutke,manuelne radnice-rezistentne zenskosti. 31.lstrazivanje seksualnog ponasanja : Kinsey, Rubin... Kinsi je zapoceo istraivanje 40 tihi 50-tih godina 20 tog veka to je bilo prvo veliko istrazivanje seksualnog ponasanja. On i njegovi saradnici su bili osudjivani od strane religioznih organizacija i njihov rad je u stampi proglasen nemoralnim. Na kraju je skupio 18000 uzoraka sto je bio dovoljno reprezentativan uzorak. Rezultati su bili siokantni jer su se razlikovali od javnih ocekivanja i stvarnog seksualnog ponaanja. Otkrio je da je 70% mukaraca poseivalo prostitutke, 84% je imalo predbracno iskustvo, 40% muskaraca je ocekivalo da im supruge budu device.vise od 90%je upraznjavalo masturbaciju.a 60%neki oblik oralnog sexa. Zene su 50% imale seksualno iskustvo pre braka uglavnom sa muzevima, oko 60% je masturbiralo i upraznjavalo oralni sex. Seksualno ponasanje se u, velikoj meri promenilo ali o pitanjima koja se ticu seksualnosti nije se vodlIa otvorena rasprava kao danas. Ljudi su krili da upraznjavaju seksualne odnose od drustva ne znajuci da i oni to cine. Rubin- krajem 80-tih god intervjuisali je oko 1000 amerikanaca izmedju 13 i 48 god da utvrdi kakve su to promene u seksualnom ponasanju i stavovima dobijene u zadnjih 30 i vise god. Seksualne aktivnosti zapocinjale su na mladjem uzrastu.a aktivnosti tinejdzera su bile raznolike kao i punoletnih osoba. Zene su pocele da ocekuju i aktivno traze seksualno uzivanje u vezi sto su muskarci sa blakonaklonoscu docekali. Mogi muskarci su se osecali nedoraslim i bojali su se da nista nece uraditi kako treba i da im je bilo nemoguce da zadovolje danasnje zene. Iz toga zakljucujemo da je muskost breme i da se muska seksualnost vise smatra prinudom nego zadovoljstvom 32. Homoseksualnost To je usmerena seksualna aktivnost prema pripadnicima istog pola, postoji u svim kulturama. U nekim nezapadnim zemljama homoseksualnost je prihvacena ili se cak podstice medju odredjenim grupama. Medjutim u mnogim drustvima homoseksualnost nije tako otvoreno prihvacena. U zapadnom drustvu to jejedinka koja je oznacena u pogledu njegovih seksualnih ukusa od strane vecine populacije. Pre 18.veka naziv za homoseksualnu osobu nije ni postojao, crkva i zakon su osudjivali upraznjavanje sodomije, to je predstavljao odnos muskarca i zene.muskarca i zivotanja i muskaraca medjusobno. Termin homoseksualnost se formira 60-tih god.19 veka i predstavlja seksualni poremecaj. O njoj se govorilo i kao psihijatrijskom poremecaju ili perverziji. Oni su zajedno sa pedofilima i tranvestitima predstavljali pretnju po celo jspravno drustvo'. Pomeranje takvih osoba sa margine drustva u opste prihvacene jos nije gotovo ali je ucinje znatan napredak poslednjih godina. Poslednjih godina stav prema homoseksualnosti je ublazen u mnogim zemljama zapada afirmativne slike gej veza postale su uobicajene u medijima i stampi. Razlikuje s 4 tipa homoseksualnosti usputna- odnosi se na prolaznu. Personalizovana homos.se odnosi na one koji su datog opredeljenja ali nisu u okruzenju koje lako

prihvata zato trajno skrivaju od prijatelja.porodice.kolega. Situaciona odnose sena situacije u kojima se primenjuju i homos.kao nacin zivota. ' Lezbejki ima mnogo manje.bolje su organizovane. Mnoge gej zene shvataju lezbejstvo menje seksualnom orijentacijom a vise odanoscu i solidarnoscu sa drugim zenama. Sve vise gej aktivista zahteva da se legalizuju gej brakovi zeleci da imaju isti status.prava i obaveze kao i bilo ko drugi. 33.Prostitucija Prostitucija se moe definisati kao pruzanje seksualnih usluga za novac, usla je u svakodnevnu upotrebu krajem 18.veka, u starom i srednjem veku su to radile kurtizane, konkubine (izdrzavane Ijubavnice) ili robkinje. Moderna prostitucija je drugacija jer se zene i njihovi klijenti ne poznaju medjusobno. Danas prostitutke uglavnom dolaze iz siromasnih porodica ali ima mnogo i zena iz srednje klase. Goldstin je izvrsio podelu prostitutki na osnovu posvecenosti poslu i profesionalnog konteksta. Posvecenost je ucestalost bavljenja, moze biti privremena, povremena ili stalno bavljenje. Profesionalni kontekst se odnosi na one radne sredine i procese interakcije kroz koje prolazi. Mogu biti ulicarke, kolgerle, kucne prostitutke, prostitutke iz salona za masazu. Neke zene se bave i zamenom za robu ili druge uslugu. U nekim zemljama zabranjena je zakonom dok je u V.B. zabranjeno samo prostituisanje na ulicama i decja prostitucija. Cesto se bave i deca ovim poslom, odbegla od kuce koja nemaju novca za zivot, mogu biti odbegli, odsutni i odbaceni. Prostitucija se moze objasniti samo na osnovu jednog faktora a to je da muskarci imaju razvijenije seksualne potrebe od zena zato toliko dugo traje i odupire se eliminacijama proisteklim iz zakona. Prostitucija izrazava i podrzava muskarce da zene posmatraju i tretiraju kao seksualne objekte. 34. Funkcionalisticko tumacenje porodice Na drustvo se gleda kao na skup drutvenih institucija koje obavljaju odredjenu funkciju u cilju obezbedjenja kontinuitata i konsenzusa. Prema tome porodica obavlja vazne zadatke koji doprinose potrebama drustva i pomazu u odrzavanju drutvenog poredka. Parsons tvrdi da postoje dve osnovne funkcije porodice primarne socijalizacija i stabilizacija licnosti. Primarna socijalizacija je proces u kom deca uce kulturne norme drustva u kom su se rodila. Stabilizacija licnosti se odnosi na ulogu koju porodica ima u emocionalnom pomaganju odraslih clanova porodice, phmer za to moze biti brak. Funkcionalisticke teorije su pretrpele zestoke kritike jer su opravdale podelu rada izmedju muskaraca i zena kao nesto sasvim prirodno, zanemaren je uticaj skole, drzave.medija koji takodje ucestvuju u socijalizaciji dece. 35.Feministicko tumacenje porodice Porodica moze biti i izvor usamljenosti.iskoriscavanja i duboke nejednakosti. Feminizam je osporio tradicionalnu sliku o porodici kao harmonicnom mestu sa podjednakim pravima svih clanova. Feminizam je uspeo da usmeri paznju na veze unutar same porodice kako bi se ispitala iskustva zena u tom okruzenju. Postojale su 3 teme kojim su se bavile to je kucna podela rada, nejednak odnos moci i proucavanje aktivnosti u vezi sa starenjem o drugima._Kucna podela rada bi se odnosila na nacin na koji su rasporedjene duznosti izmedju clanoca domacinstva, nejednak odnos moci se odnosi na fenomen nasilja u porodici.silovanja.seksualnog zlostavljanja dece.incesta sto je bilo zanemarivano do sada. Isto tako briga o starijim clanovima i rodjacima na duzi period sto ne podrazumeva samo konkretne zadatke i duznosti vec pnsustvo razumevanja,toplne,emocija, Ijubazosti, saosecanja.sposobnost slusanja, savetovanja, opazanja, pregovaranja, ohrabrivanja i kreativnog delovanja. 36.Kohabitacia i homoseksualna porodica Kohabitacija je tip odnosa u kojem par ivi zajedno ne stupajui u brak (van brana zajednica ). Kohabitacija je veoma rairen tip odnosa u veini zapadnih drutava. Iako je kohabitacija sve popularnija istraivanja pokazuju da je brak i dalje mnogo stabilniji. Mnogi homoseksualci zive u stabilnim odnosima kao parovi medjutim njihovi odnosi su zasnovani na licnoj privrzenosti i medjusobnom poverenju jer nije zakonom dozvoljen brak. Viks,Hifi i Donovan ukazuju na 3 znacajna obrazca u okviru ovih veza. Postoji mnogo vise mogucnosti za jednakost medju partnerima. Zatim oni se dogovaraju o funkcionisanju njihove veze i unutrasnjim faktorima znaci dogovaraju se o raspodeli obaveza, nema rodne nejednakosti. i trece oni pokazuju jedan oblik posvecenosti, uzajamno poverenje.voljnost za resavanje problema i odgovornost su glavne odlike gay parova. U Britaniji se 1999 god odlucuje da mogu osnovati porodicu. 37. Nasilje i zlostavljanje u porodici Odnosi mogu biti prisni i sadrzajni ali isto tako i ispunjeni najvecim tenzijama, izazivajuci uznemirenost, ocajanje, osecaj krivice. Nasilje u porodici i zlostavljanje dece su dva aspekta porodicnog zivota koja ga najvise uznemiravaju. Nasilje je fizicko zlostavljanje jednog ili vise clanova porodice od strane nekog njenog clana, najcesce mete zlostavljanja su deca mladja od 6 godina i zene od strane muzeva. U modernom drustvu veca je verovatnoca da ce osoba biti napadnuta u kuci nego na ulici nocu. Pod uticajem feministikih grupa problem nasilja u porodici privukao je panju irokog javnog mnjenja.

Feministkinje su statistike podatke u kojima je prikazano da su enje ee zlostavljane od strane mueva koristile kao dokatz tvrdnji da je nasilje u porodici najvaniji oblik kontrole mukarca nad enama. Konzervativni komentari su tvrdili da nasilje u porodici nije pitanje patrijarhalne snage mukarca ve je u vezi sa disfunkcionalnim porodicama. Postoji niz faktora koji dovode do nasilja i zlostavljanja u porodici, jedan predstavlja kombinaciju intenziteta emocionalnosti i prisnosti koja je tako karakterisrina za porodini ivot. Drugi element je injenica da se dobar deo nasiija u porodici tolerise cak odobrava. Seksualno zlostavljanje vrsenje seksualnih radnji od strane odraslih'sa decom mladjom od onog uzrasta kada mogu da daju svoj phstanak. Incest se odnosi na seksualne odnose izmedju bliskih srodnika., najcesci oblik je incestuozniu odnos izmedju oca i cerke. Ovi termini su otkriveni pre 10 do 20 godina. Nacionalno drustvo za zastitu dece definise 4 kategorije zlostavljanja; zanemarivanje, fizicko zlostavljanje, emocionalno zlostavljanje i seksualno. Studije o prostitutkama.maloletnim delikventima.narkomanima otrivaju podatak da je visok stepen ovih grupa imao iskustva seksualnog zlostavljanja u porodici. 38. Normalni haos Ijubavi (Beck-Gernsheim) U ovoj knjizi se istrazuje burna priroda licnih odnosa, braka i porodicnih obrazaca. Danasnji brakovi se zasnivaju na licnoj volji i donose kako slobodu tako i napetosti, moderno doba je puno sukobljenih interesa izmedju porodice, Ijubavi, slobode i postizanja licnih ciljeva. Danas je sve veci broj zena koje zele da ostvare svoje karijere, a problemi su raznoliki -posao,politika,zanimanja,nejednakosti. Oni tvrde da je borba izmedju polova centralna drama naeg vremana sto dokazuje br. bracnih savetovalista.grupa za samopomoc.razvoda. Isto tako su stope stupanja u nove brakove velike. Ipak oni naglasavaju da je napetost muskarca i zena visoka i dalje postoje duboka nada i vera u mogucnost pronalaska prave Ijubavi i ispunjenja. Slozenost danasnjeg doba se moze obrazloziti recju Ijubav, to je jedino osecanje gde Ijudi mogu pronacisebe i povezati sa drugima. U danasnjep promenljivom svetu ona je postala novi izvor vere. 39.Bioloska i psiholoska tumacenja devijantnosti Bioloska tumacenja .kriminalni tipovi'- neka prva objasnjenja devijantnog ponasanja bila su bioloskog karaktera, smatralo se da su to urodjene sposobnosti pojedinca. Lombrozo je smatrao da se mogu prepoznati po anatomskim karakteristikama.velicina vilice.duzina ruku,oblik lobanje. Priznao je i uticaj drustva ipak je vecinu kriminalaca smatrao bioloski degenerisanim, mada su njegova objasnjenja odbacena. Postoje 3 glavna tipa telesnog sastava coveka za 1 se smatra da je povezan sa delikventnim ponasanjem. Muskularni tipovi su po toj teoriji snazniji i agresivniji pa su skloniji devijantnom ponasanju nego sto bi bili.puniji ili mrsaviji. Psiholoska 'tumacehja- psiholoska gledista zasnivaju se na posebnim tipovima licnosti, naglasak se stavijao na slaboumnost i moralnu izopacenost. obilazeci bolnice, zatvore i druge institucije. Ajzenk je smatrao da su abnormalna dusevna stanja nasledna, a nemi su smatrali da se razvija amoralna ili psihopatska licnost. To su Ijudi koji su povuceni u sebe bez osecanja.postupaju impulsivno i retko imaju osecaj krivice. Generalno i bioloska i psiholoska tumacenja kriminaliteta govore o tome da postoji nesto lose u pojedincu ne u drustvu. Po ovim teorijama krivicno delo nastaje pod uticajem faktora koji su van kontrole pojedinca a nalaze se u njegovom telu ili umu. Preme tome kad bi mogli uzroci da se otkriju mogli bi i da se lece. Po svojoj prirodi obe ove teorije su pozitivisticke. 40.Kriminal i anomija E.Durkheim i R.Merton Anomija postoji kada nema jasnih standarda kojima se odredjuje ponasanje u datoj oblasti drutvenog zivota. Tada se javlja osecaj bezciljnosti i ocaja pa je anomija jedan od drutvenih faktora koji utice na sklonost ka samoubistvu. Oni su smatrali dajf su modernom drustvu kriminal i devijantnost neizbezni i neophodni elementi modernog drustva. Posto postoji veca sloboda izbora isto tako dolazi do nepostovanja normi. Devijantnost izpunjava dve vazne funkcije, ima adaptivnu funkciju-ima snagu inovacije i dovodi do promene. Druga funkcija je odrzavanje granice izmedju dobrog i loseg ponasanja u drustvu- to znaci da moze izazvati reakciju koju osudjuje ceo kolektiv i postaju solidarniji. Dirkemove ideje je prihvatio Merton i stvorio uticajnu teoriju o devijantnosti prema kome je izvor kriminala utkan u samu strukturu americkog drustva. Glavno pitanje je zasto se nastavlja rast stope kriminala kada je drustvo bogatije. Ukazuje na osecaj relativnog lisavanja kao vaznog elementa devijantnog ponasanja. 41.Teorije o devijantnoj podkulturi Kasnije su istrazivaci vezivali devijantnost za subkulturne grupe koje prihvataju one norme koje nagradjuju ili ohrabruju kriminalno ponasanje. Koen je smatrao da je suprodstavljenost u drustvu glavni uzrok kriminala. Decaci iz nizih slojeva cesto se udruzuju u devijantne subkulture kao sto su bande. Oni odbacuju vrednost srednje klase i velicaju prkos i otpor. Isto tako kada decaci iz srednje klase nisu ostvarili svoje ciljeve na osnovu svojih sposobnosti teze devijantnom ponasanju, primer mogu biti i etnicke maniine. 42 Interakcionisticke teorije o devijantnom ponasaniu

Stavlja se akcenat na devijantnost kao na drutvenu pojavu. odbacujuci tvrdnje da postoji urodjeno devijantni. Interakcionisti su pre zainteresovani da daju odgovorkako se neko pitanje uopste definise kao devijantno i zasto se neke grupe za razliku od drugih obelezavaju kao devijantne. Saderlend je povezao kriminal sa diferencijalnim udruzivanjem govoreci da se khminogeno ponaeanje uci u okviru osnovnih grupa narocito u grupama vrsnjaka. Na taj nacin lopovi su kao i Ijudi na opsteprihvacen nacin rgfcle da bi zaradili novac samo sto biraju nezakonita sredstva da ostvarte svoj cilj 43.Teorije etiketiranja i teoriia o samo-ispuniavajucem prorocanstvu Jedan od najvaznijih pristupa u izucavanju kriminaliteta. Devijantnost nije skup karakteristika pojedinca ili grupe vec proces interakcije izmedju prestupnika i onih koji to nisu. Moramo razumeti zasto se neki Ijudi etiketiraju kao devijantni da bismo razumeli samu prirodu devijantnosti. Ljudi koji predstavliaju snagu zakona i reda najcesce prisivaju etikete. Obicno pravila kojim se definise takvo ponasanje donose bogati za siromasne, muskarci za zene.stariji za mladje. Devijantno ponasanje je ponasanje koje Ijudi etiketiraju kao takvo. Takvo ponasanje nije odlucujuce da neko postane devijantan. Etiketiranje ne utice samo na to kako drugi vide osobu vec i na to kako ona vidi samu sebe. Devijantnost mora da prodje odredjeni tok da bi postala deo necijeg identiteta. Pocetno krsenje normi je primarna devijantnost u slucajevima sekundarne devijantnosti pojedinci pocinju da prihvataju etiketu koja rm se pripisuje i sebe vide kao prestupnika sto moze voditi u dalje dev.po, proces ucenja da se postene devijantan kao da su osnovale bas one ustanove koje su osnovne za popravljanje takvog ponasanja.zatvori.socijalne ustanove. 44.Nova kriminologija U ovoj knjizi autora Tejlora.Voltona i Janga devijantnost kao oblik ponasanja namerno i svesno se bira ili je politicki obojena. Odbacili su tvrdnje da devijantno ponasanje odredjuje biologija, licne osobine, anomija.drutvena organizacija i etikete. Po njama predstavlja nacin reagovanja na nejednakosti u kapitalisticom sistemu. Oni su svoju analizu kriminala stavili u okvire strukture drzave i ocuvanja moci unutar vladajuce klase. Takodje je i Hol razvio svoj pogled na dat problem i izneo da drzava i mediji svesno podsticu moralnu paniku oko ulicnih kradja da bi skrenuli paznju sa problema rastuce nezaposlenosti, smanjenja plata, dubokih struktuarlnih problema u drustvu. Takodje tvrde da su zakoni sredstva koja mocno koriste da bi zarzali svoj privilegovani polozaj. Medjutim da bi izbegli bavljenje kriminalom belih okovratnika pravosudni organi se sve vise orjentisu na procesiranje prestupa manje mocnih clanova drustva kao sto su prostitutke, narkomani i sitni lopovi. 45.Teorija kontrole Ova teorija tvrdi da zlocin nastaje kao posledica neravnoteze izmedju impulsivnog ponasanja koje vodi ka kriminalnoj aktivnosti i fizickih kontrola koje odvrecaju od tog ponasanja. Predpostavlja se da bi svako ukoliko mu se ukae prilika ucinio neko prestupnicko delo. Mnoge vrste kriminala su posledice donosenja odluka na osnovu procene situacije. Ljudi su sebicna bica koje odmeravaju koristi i rizike takvog postupka. Ako su jake veze koje spajaju drustvo.ljude i praksu postovanja zakona nece doci do takvog ponasanja to je vezanost.ukljucenost.posvecenost.verovanje. Delikventi su cestopojedinci ciji su niski nivoi samokontrolesto je posledica neadekvatne socijalizacije u porodici ili skoli. Porast broja krivicnih deia moze da poveze sa vecim brojem povoljnih prilika za metu, a osnovna ideja suzbijanja bi bila zastita ovih meta. Statisticki podaci o kriminalu i delikvenciji su verovatno najmanje pouzdani od svih zvanicnih podataka o svim drutvenim pitanjima, mora se obratiti paznja na koji nacin su dobijeni. Ogranicenje najveceje to sto moze da se statisticki uvrsti samo onaj slucaj koji je policiji prijavljen, postoji mnogo dela koja se nikada ne prijave. To su obicno sitne kradje, a cak jedna trecina ni teska krivicna dela ne prijavljuje smatrajuci da je to licna stvar i da moze sam resiti. Zbog delimicno prijavljenih i delimicno registrovanih slucajeva kriminala zvanicna statistika pruza informacije samo za jedan deo kriminalnih dela, a oni slucajevi koji nisu obuhvaceni se nazivaju tamnim brojkama neregistovanih krivicnih dela. Neregistrovani slucajevi su brojni, a izvestaji koji pokazuju da je veci broj stanovnistva bio zrtva nego sto se to mislilo se naziva studije o zrtvama. 47. Rod i kriminal U Velsu 1997 cak 83% su bili muskarci, a zene cine samo 3 procenta zatvorenika u zatvorima. Prestupi koji cine zene su laksi oblici nasilja.sitne kradje po robnim kucama.remecenje javnog reda i mira.pijanstvo, prostitucija. Ukazano je na to da se odredjena kriminalna dela koje pocine zene ne prijavljuju kao i to da one vecinu vremena provode u kuci sklonije su da ga naprave u domacinstvu i privatnom okruzenju. Zene su po prirodi lukave i vrlo su veste u prikrivanju prestupa. Jednu od glavnih teskoca predstavlja procena relativnog uticaja roda u poredjenju sa drugim ciniocima kao sto su klasa, starost.rasa. Istrazivanja pokazuju da policija postupa gore prema zenama crnkinjama nego prema belkinjama, a isto tako da postupaju manje agresivno nego prema muskim kolegama belcima. Prema zenama se postupa surovije kada .odstupe od normi zenskosti' devojke prostitutke ne samo da su pricine prestup vec su i ismejale pristojno zensko ponasanje. Pristupe koje zene pocine traze u psiholoskoj neravnotezi.

48.Kriminal i kriza muskosti Muskarci su se nadali karijeri i ulozi hranioca porodice medjutim nezaposlenost i promene na trzistu rada ,nezavidne finansije dovode do krize muskosti. Nivo kriminala mladih muskaraca tesno je povezan sa nezaposlenoscu i cesto dolazi do provala i nasilja. Visoki nivoi nezaposlenosti muskaraca pocinju da obrazuju novu kategoriju kriminalaca od karijere. Rezultati su pokazali da do punih 25 god.30% muskaraca je bilo ukljuceno u neki'oblikkriminalne aktivnosti. Takodje postoji podatak da mladi muskarci tako.dje kradu kada predju 21 god cak je procenat visi sto znaci da ne prerastaju kriminalno ponasanje sto je ranije bio slucaj. Osnovni problem je nedostatak perspektive stabilnog zaposlenja sto otezava pripadnicima mladje generacije da postanu odovorne odrasle licnosti. 49.Kriminal belih okovratnika Mnogi bogati i mocni Ijudi ucestvuju u kriminalnim delima sa posledicama daleko seznijim od sitnog kriminala koji je cesci. Izraz kriminal belih okovratnika je uveo Sederlend a odnosi se na kriminal onih koji pripadaju bogatijim slojevima drustva. To je npr utaja poreza, malverzaciia na hartiiama od vrednosti u prometu nakretnina,pronevera,proizvodnia i ili prodaia opasnih proizvoda cesto i kradja. Rasprostranjenost ovog kriminala je teze ustanoviti nego kod drugih oblika kriminala jer se najveci broj ovakvih dela ne pojavljuje u zvanicnim statistikama. Pravi se razlika izmedju kriminala belih okovratnika i kriminala mocnih, gde se na kriminal belih okovratnika uglavnom odnosi na koriscenje statusa srednje klase ili profesionalnog polozaja sa nezakonitim sredstvima. Kriminal mocnih- ona dela u kojima vlast koju daje polozaj koristi na kriminalan nacin, npr kad neki drzavni zvanicnik prima mito da bi favorizovao samo jednu politiku. Steta koju ova vrsta kriminala izaziva je ogromna iako drazava pokazuje veci stepen tolerancije nego za prestupnike iz manje privilegovanih slojeva drustva. 50. Problem zatvora Osnovna uloga zatvora je da poprave pojedinca i pripremi da postane prikladan i svrsishodan deo drustva kome su okrenuli ledja. Zatvori i zatvorske kazne su mocno sredstvo suzbijanja kriminala. Mnogi politicari da bi suzbili kriminal povecavaju broj zatvora i zagovaraju mnogo ostriju kaznenu politiku. Pitanje je da li zatvori stvarno suzbijaju kriminal. Zatvorenici su liseni ne samo slobode kretanja vec nemeju pravo na licni dohodak, drustvo porodice i prijatelje.na heteroseksualne veze.sopstvetu odecu i druge licne stvari. Cesto zive u prenatrpanim celijama i moraju da prihvate strogo odredjen nacin svakodnevnog zivota. Ovakav zivot pre stvara zid izmedju zatvorenika i slobodnih Ijudi nego uskladjivanje ponasanja sa normalnim drustvom. Oni mogu poceti da mrze obicne gradjane, nasilje im je deo svakodnevnice, da se druze sa iskusnim kriminalcima po izlasku iz zatvora, da uzavrse kriminalne vestine,,, zbog toga se ponekad nazivaju univerziteti za kriminal. Stope rezicidivizma su uznemiravajuce velike 60% sto dovodi do zakljucka da verovatno maloletni prestupnici ne prestaju sa praksom ponovnog vrsenja krivicnih dela. Zatvoi ne uspevaju da ostvare rehabilitaciju zatvorenika, zatvori su pretrpani sto dovodi do izgradnje novih zatvorskih objekata. Neki aktivisti koji se zalazu za reformu kaznenog prava ka oblicima restorativnog prava koje ima za cilj da prestupnicima ukae na efekte njihovog prestupa kroz izdrzavanje kazne u okviru zajednice. Od prestupnika bi se zahtevalo da vrse poslove korisne za zajednicu iii programiranju pomirenja prestupnika i zrtve. Sustina je da se ne izoluju iz drustva vec da na smislen nacin budu suoceni sa celinom zlocina. Ipak generalno zatvori na neki nacin odvrcu Ijude od kriminala. 51. Durkheimova analiza samoubistva To je jedna od klasicnih soiolokih radova koji istrazuju odnos izn=medju pojedinca i drustva. lako pojedinac ima slobodu volje i izbora njegovo ponasanje je cesto drutveno odredjeno i uobliceno. Jedan tako licni cin kao samoubistvo se nalazi pod uticajem drutvenog sveta. On je prvi insistirao na socioloskom objasnjenju samoubistva. Prema njemu samoubistvo ie drutvena cinienica koja se moze objasniti samo drugim drutvenim cinjenicama, samoubistvo je fenomen koji ima karakter obrasca. Otkrio je da je veci stepen samoubistva medju muskarcima nego zenama.medju protestantima nego katolicima.medju bogatima nego siromasnima, neozenjeni vise nego vencani, ima tendenciju pada za vreme rata a porasta u vreme ekonomskuh nestabilnosti. On je zakljucio da postoje drutvene sile iznad pojedinca koje uticu na stopu samoubistva povezao je svoje objasnjenje sa idejom o drutvenoj solidamosti i dva tipa veza koje postoje u drustvu drutvenom integracijom i drutvenom regulacijom. Verovao je da je manje verovatno da se oni Ijudi koji su snazno drutveno integrisani u drutvene grupe izvrsiti samoubistvo. Ustanovio je 4 tipa samoubistva u odnosu na odsustvo i prisustvo integracije i regulacije. Egoisticka samoubisva -karakteriske niska intergracija sa drustvom, pojedinacje izolovan a drutvene veze oslabljene ili prekinute.brak stiti od samoubistva.vera. Anomicno- usled nedostatka drutvene regulacije, kada se Ijudo pretvraju u Ijude za koje ne vaze nikakve norme zbog brze promene i nestabilnosti u drustvu.npr razvod. Alttiisticko samoubistvo- kada je pojedinac prekomerno integrisandrutvene veze su suvise jake i vise vrednuje drustvo nego samog sebe, inada to predstavlja zrtvovanje za vise dobro japanski piloti kamikaze lil bombasi samoubice. Fatalistickonastaje kada drustvo prekomerno regulise pojedinca, preveliki pritisak drustvs izaziva osecaj

bespomocnosti pred sudbinom ili drustvom. Cak i naizgled licni cin samoubistva zahteva sociolosko objasnjenje. 52. M.Veber; protestantska etika i duh kapitalizma On je prucavao sveobuhvatnu religiju sirom sveta, koncentrisao se na one religije koje obuhvataju veliki broj vernika, svetske religije. Detaljne studije o budizmu, hinduizmu, aoizmu i starom jaudlzmu. U ovom njegovom delu iz naslova govorio je o uticaju hriscanstva na istoriju zapada. Usresredio se na vezu izmedju religije i drutvenih promena, smatra da religija ne moze biti konzervativna snaga vec religijom nadahnuti pokreti su izvrsavali dramaticne drutvene preobrazaje. Tako je protestantizam bio izvoriste kapitalistickog pogleda na svet kojmalazimo na modernom zapadu. Njihova teznja za uspehom bila je prvobitno podsaknuta da se sluzi Bogu, a materijalni uspeh je bio znak Bozje naklonosti. Analizirajuci istocnjacke religije zakljucio je da one prave nepremostivu prepreku u napredovanju i razvoju kapitalizma kao na zapadu. Hinduizam .onosvetovna' religija stavlja naglasak na bekstvo iz muka materijalnog sveta u visu ravan drutvene egzistencije, materijalna stvarnost se posmatra kao nesto sto prekriva prave vrednosti. Hriscanstvo posmatra kao raligiju spasenja jer propoveda da Ijudi mogu biti spaseni ako prihvate njjegova verovanja i drze se moralnih postavki. Istocnjackereligije u verniku izazivaju pasivan stav prema postojecem poretku.hriscanstvo podrazumeva stalnu borbu sa grehom. 53.Veberovo glediste o birokratiji Sve velike organizacije imaju tendenciju da budu bitokratske, birokratija je vladavina coveka.odnosi se na drzavne cinovnike a sada i na velike organizacije uopste. On je smatrao da je birokratija sredisnji deo racionalizacije drustva koji utice na sve aspekte zivota obrazovanje, nauku, drzavne uprave. Sirenje birokratije je neizbezno u modernom drustvu predstavlja jedini nacin da se izadje na kraj sa administrativnim zahtevima. Medjutim ima i mnogo nedostataka koji uticu na moderno drutveni zivot, on je konstruisao idealan tip birokratije cije su odlike 1 -postojanje jasno definisanih hijerarhijskih autoriteta, lanac komandi ide odozgo na dole, dodeljuju se svima sluzbene duznosti. 2 -pisanim pravilima odredjuje se ponasanje sluzbenika na svim nivoima organizacije. 3-sluzbenici rade puno radno vreme i primaju platu. Plata je jasno definisana za radno mesto i fiksna, karijera se gradi a unapredjenje po zasluzi 4-duznosti sluzbenika u organizaciji su odvojene od privatnog zivota . 5-. -nijedan clan organizacije ne poseduje materijalna sredstva s kojim radi. Kancelarije, stolovi, pripor za rad citava oprema nije njihova licno. Sto je organizacija bliza idealnom tipu birokratije to ce biti uspesnija i superiornija od ostalih tipova organizacija. 54.Goffmannovo glediste o totalnim instituciiama Totalne institucije su ustanove poput bolnica za mentalno obolele.zatvora, " vojnih regruta.manastiri. koji svojim prebivalistem jasno namecu strogo propisan nacin zivota u izolaciji od spoljasnjeg sveta. Imaju stroge.propisane i rigidne procedure obavezne za sve clanove.a okruzenje potpuno isplanirano i neprestano nadgledano. Novopridoslice se resavaju svog predhodnog identiteta i ponovo se izgradjuju u skladu sa pravima institucije oduzimaju se sve licne stvari i neutralizuje bilo kakav vid licne identifikacije. Isto se sisaju, nose istu odecu, dobijaju brojeve, veze sa spoljasnjim svetom se prekidaju. Osoblje nadgleda svakodnevnu rutinu i planira jejmoze nagraditi i kazniti izvesna ponasanja u skladu sa stepenom poslusnostijpridoslice se sistemetski ponizavaju pred prebivaocima i upravom a njihova prednodna licnost se lomi. Postoje i reakcije na totalne institucije krecu se u rasponu od potpunog povlacenja u sebe.prekpo pruzanja otpora.prilagodjavanje.glumljenje uloge. Svi obavljaju minimum duznosti i ne upadaju u nevolje kao mehanizam zastite 55.Teorije organizacije M.Foucaulta Organizacije funkcionisu u posebpo projektovanom fizickom okruzenju, zgrade imaju specificne karakteristike koje odrzavaju vrstu aktivnosti i zajednicke sa ostalim zgradama.npr bolnice se razlikuju od skola i poslovne zgrade. Slicnost je hodnik.veliki br vrata.namestaj, na poslednjem spratu po hijerarhiji najvisa pozicija, raspored prostorija utice na funkcionisanje organizacije, fizicka blizina olaksava formiranje primamih grupa isto kao i fizicka udaljenost obrnuto. Radni raspored je osnovni uslov discipline jer koordiniraju aktivnosti velike grupe Ijudi npr fax, pravi Ijudi u pravo vreme na pravom mestu. 3 Rod i obrazovanje Devojcice su godinama ostvarivale bolje rezultate sve do srednjih godina srednjoskolskog obrazovanja gde su decaci uspesniji na ispitima iz male mature kasnije i na univerzitetu. Sve do 80-tih su devojke manje upisivale fakultete pa su pobomici feminizma isptazivali kako rod utice na obrazovanje. Otkiveno je da su nastavni planovi cesto usmereni na decake i poklanjalo im se vise paznje. Pocetkom

90-tih devojcice su pocele da ostvaruju bolje rezultate u svim podrucjima i na svim nivoima u britanskom obrazovnom sistemu, ali sve je vise devojcica sa dobrim ocenama i na zavrsnim testovima srednje skole. Dvostruko veci broj decaka se skoluje u specijalnim ustanovama ili napusti skolu u Americi. Problem decaka se dovodi u vezu kriminala,nezaposlenosti,droge, porasta broja porodica sa jednim roditeljem. Jedan od razloga zasto je to taka je uticaj zenskog pokreta na porast samopostovanja. Trude se da izadju iz price stereotipne domacice, nastavnici su vise svesni diskriminacije medju rodovima, devojcice braze sazrevaju i korisrte veci broj izraza na mladje uzrastu.decaci kroz sport i kompjuterske igrice. Ispo tako zbog bezanja iz skole i misljenja da ucenje nije kul na taj nacin glume frajere. 57.IQ i uspeh u obrazovaniu Na poslu i u vezi sa dohotkom uspeh zavisi direktno od inteligencije. Najcesci oblik inteligencije je sposobnost.resavanja apstaktnih matematickih problema, medjuti smatra se da je to ono sto na testovima inteligencije pokae kolicnik inteligencije,natprosecana,prosecna i ispod prosecna moze biti. Reziltati tih testova su u direktnoj vezi sa skoiskim uspehom,beli ucenici vise postizu nego cmi, na osnovu istrazivanja su utvrdili da postoji razlika od oko 16 poena . ukoliko je pojedinac pametniji uspece na drutvenoj lestvici ako iskoristi na pravi nacin. Medjutim kriticari tvrde da ta razlika u u inteligenciji nije rezultat genetskih faktora vec kulture i posledice drustva. 58.B.Bernstein; jezicki kodovi i drutvene klase Deca koja poticu iz razlicitih drutvenih sredina vec u ranom detinjstvu razvijaju razlicite kodove ili oblike govora koji kasnije uticu na njihov dozovljaj skole. Govor dece iz radnickih porodica je primer ogranicenog koda to je kada se mnogo vise podrazumeva i ocekuje da sagovornifc shvati nego sto mu se iskae verbalno. Deca koja pripadaju srednjem drutvenom sloju usvajaju razradjen kod tj stil izrazavanja u kome se znacenje reciindividualizujue kako bi se odgovorilo zahtevima odredjene situacije, sposobnija su da udovolje zahtevima formalnog akademskog obrazovanja nego ona koja koriste ogranicene kodove. Ovako mozemo bolje razumeti zasto takva deca postizu slabiji uspeh u skoli. Ovakvo dete ce biti manje obavesteno i zainteresovano za svet.tesko mu je da reaguje na apstraktan nacin, veliki deo sto cuje ce HH^biti nerazumljiv.imace poteskoce u mehanickom ucenju. 59.I.llic ; skriveni curriculum Jedan od najkontroverznijih pisaca u oblasti teorije obrazovanja. On smatra da su se skole razvile da bi ispunile 4 osnovna zadatke; obezbedjivanje starateljskog nadzora, podela Ijudi prema profesionalnim ulogama, ucenje dominantnih vrednosti i usvajanje drutveno priznatih znanja i vetina. To je starateljska organizacija gde je prisustvo obavezno a deca se sklanjaju sa ulice. U skoli se mnogo toga uci sto nema nikakve veze sa formalnim sadrzajem lekcije^Skrivenim planom uce da im je uloga u zivotu da znaju svoje mesto i na njemu mirno seoe. Isto tako ne treba da postoji obavezno skolovanje i da svi biraju ono sto^ele da uce. On umesto skola predlaze nekoliko obrazovnih okvira; biblioteke, agencije za iznajmljivanje obrazovnog materijala.laboratorijama i bankama podataka. Uspostavljale bi se komunikacijske mreze koje bi imale funkciju medjusobnog poducavanja. 60.P. Bourdeiu; obrazovanje i kulturna reprodukcija Odnosi se na nacine na koje skole zajedno sa drugim drutvenim institucijamapomazu u neprekidnom odrzavanju drutvenih i ekonomskih nejednakosti iz generacije u generaciju. Kada deca napuste skolu to za posledicu ogranicava mogucnosti neke dece a omogucuje razvijanje sposobnosti druge. Deca koja poticu iz radnicke klase dozivljavaju kulturni sok kad se upisuju u skole za razliku od onih iz privilegovanih domova. 61. P.VVillis; skola i klasna reprodukcija Kako deca iz radnicke klase dobijaju radna mesta iz radnicke klase bilo je cilj istrazivanja. Cesto se smatralo da ta deca tokom skolovanja u vidjaju da nisu dovoljno pametna.losi razultati ih uce da priznaju svoja intelektualna ogranicenja i kada se pomire sa tom inferiornoscu oni se okrecu ka zanimanju koje pruza ogranicene mogucnosti za napredovanje. Takvo tumecenje nije u skladu sa stvamim zivotom Ijudi i njihovim iskustvima. Medjutm ima jos neko objasnjenje, clanovi druzine. momci belci'vrlo su pronicljivo shvatili sistem obrazovanja ne gledajuci da im to moze pomoci u zivotnom uspehu. Nisu trpeli autoritete, skola im je bila strano okruzenje, prozivali su svoje autoritete.carkali se medjusobno.stalno su u pokretu. Zaposlili su se zbog plate a zadovoljstvo sto pripadaju svetu odraslih su osetili takodje, gradjenje karijere ih nije zanimalo. Tek kasnije u zivotu mogu da vide da su uhvaceni u zamku napomog slabo placenog rada kada steknu porodicu mogu se pokajati zbog ispustenog obrazovanja. 62. Debata o globaiizacii Vecina Ijudi prihvata cinjenicu da se desavaju u nasoj okolini vazne transformacije ali se ne slazu u

kojoj meri ih opravdano moemo nazvati globalizacijom. Dejvid Hels je podelio ucenike u 3 skole misljenja skeptike, hiperglobaliste, i transformacioniste. Skeptici su smatrali da su novi ekonomski blokovi, da je slabija geouprava nego ranije. Svet je menje medjuzavisan nego devedesetih god 19.veke moc nacionalnih vlada je povecana i ojacala je, pokretacke sile su vlada i trzaiste.nacionalni interes je u sustini stvari i internacionalizacija zavisi od pristanka i podrske vlade. Hiperglobalisti smatraju da je doslo globalno doba u kome je globalni kapitalizam, uprava i gradjansko pravo. Moc vlade opada ili se urusava.sile globalizacije su karitalizam i tehnologija, dominantni motiv je npr Madona.Mekdonalds. Krajnji argument je kraj nacionalne drzave. Transformacionalisti smatraju da je nivo globalne medjupovezanosti bez presedana u istoriji.to jagusta globalizacija, moc vlasti je rekonstuisana.ovakva globalizacija transformise moc vlade i svetsku politiku 63.Teorije o medijima Komunikacija je proces prenosenjainformacija od jednog pojedinca ka drugog ili grupu bilo govornim ili putem masovnih medija od velikog je znacaja za svako drustvo. Inis je smatrao da priroda medija vrsi snazene uticaje na drustvo i organizaciju. On navodi hijeroglife za primer koji dugo ostaju na kamenu ali ne mogu da se prenesu pa nisu pogonan nacin komuniciranja na udaljenim mestima. Mekluan kae da je medij poruka i da priroda medija koji postoje u drustvu vise utice na njegovu strukturu nego poruke koje mediji prenose. Tako tv prenosi informacije na milion Ijudi istovremeno i stvara globalno selo jer Ijudi sirom sveta prate desavanja i ucestvuju u njima. 64. Globalizacija i medijski imperijalizam Globalizacija medija iznela je u prvi plan horizontalne oblike komunikacije, do skoro je to bio vertikalni nacin unutar granica nacionalne drzave a sada su dostupni citavom svetu zahvaljujuci novim regulacijskim okvirima. Globalizaciji je doprineo prelazak iz drzavnih u privatno vlasnistvo, raznovrsnost medijskih proizvoda, sve veci broj menadzera i menadzerskih kuca, poslovanje van granica svoje drzave. Medijski imperijalizam- prema vom gledistu uspostavijena je kultura imperije.menje razvijene zemlje su zrtve jer nemeju dovoljno sredstava za odrzavavanje kulturnog identiteta. Medijske imperije poput tajm vornera, ej-bi-ci-ja i vijakoma se nalaze u SAD-u. Putem medija kulturni proizvodi sa zapada dostupni su celom svetu. Ipak nije rec samo o raznim oblicima zabave koji se plasiraju preko tv-a rec je o dominaciji prve zemlje sveta. U vestima se o zemljama u rzvoju govori samo kada se dese prrodne katastrofe, zajedno sa reklamnim materijalom propagiraju komercializovanju kulturu koja podriva lokalne oblike kulturnog izrazavanja. 65.Tumacenje rasizma i etnicke diskriminacije Psiholoska tumacenja- do predrasuda dolazi kada koristimo stereotipni nacin razmisljanja okrivljujemo Ijude za ono sto nisu ucinili. Zrtvovanje nevinih je cesto kada dve obespravljene etnicke grupe dodju u situaciju da se takmice iz ekonomskih razloga. Ljudi koji napadaju crnce na rasnoj osnovi cesto su na slicnom ekonomskom polozaju kada su napadnuti. Zrtvovanje nevinih je usmereno ka onima koji ne mogu da se brene i predstavljaju lak plen. Ima Ijudi koji su skloni projekciji nesvesnom pripisivanju svojih zelja i Ijutnji drugima. U cuvenom istrazivanju dijagnostikovan je karakteristian tip autoritarna licnost koja je sklona rigidnom konformizmu, pokorni svojim nadreenima i odbojni prema onima koji su im potcinjeni. Veoma su netolerantni u verskim stavovima i seksualnom zivotu. Takva deca proizilaze iz obrazca vaspitanja i roditelji takvoj deci nisu umeli da prenesu Ijubav. Rasizam predstavlja skup ubedjenja malog broja pojedinaca koji ispoljavaju odredjene psiholoske osobine. Socioloska tumacenia- ovaj koncept koji se odnosi na etnicke konflikte uopte na opstem planu je entocentrizem.zatvorenost grupe i podela resursa. Entocentrizam- sumnjicavost prema onima koji ne pripadaju istok grupi kao i vrednovanje drugih kultura na osnovu svoje. Zatvorenost grupe je proces u kojem se grupe zatvaraju prema drugim grupama.npr zabranjeno sklapanje brakova, drutvenih kontakata.trgovine. Raspodela resursa je nejednakost u raspodeli materiialnih dobara. 66 Modeli etnicke integracije Prvi model je asimilacija, to znaci da imigranti napustaju izvorne obicaje i nacine ponasanja oblikujuci svoje ponasanje prema vrednostima i normama vecine, to je promena jezika.nacina oblacenja,nacina zivota, kulturnih gledista. Drugi model je lonac za rastapanje- u ovom modelu dolazi do stapanjatradicija da bi se stvorili novi promenljivi kulturni obrazci, stvara se raznolikost. Mnogi kazu da je ovaj model najprihvatljiviji jer tradicije i obicaji nisu napustani. Treci model je kulturni pluralizam gleda na etnicke manjinske grupe kao na ravnopravne ucesnike u drustvu sto znaci da imju ista prava kao i vecina stanovnistva.Etnicke razlike se postuju kao vazni cinioci sireg nacinalnog zivot 67. Migracije

1990. god je bilo vise od 80 miliona migranata stoje do danas ostalo nepromenjenoTTo je naucnike dovelo do zakljucka da je ovo vek migracija. Imigracija je kretanje Ijudi u neku zemlju da se tamo nastane a emigracija proces de Ijudi idu iz zemlje u zemlju da bi se nastanili u nekoj drugoj. Migracijska kretanja dovode doetnicke i kulturne raznolikosti u mnogim drustvima i pomazu oblikovanju demografskih.ekonomskih i drutvenih promena. Modeli migjaciie - imaju 4 modela, klasicni odnosi se na Kanadu.SAD.Austratiju koje su se razvile kao useiienicke, podstican je davanjem drzavljanstva svima koji dodju. Kolonijalni model u Francuskoj i Britaniji.favorizuje useljenike iz zemalja nekadasnje kolonije naspram onih koji dolaze iz drugih zemelja. Model radnika na privremenom radu u inostranstvu- to su zemlje poput Nemacke, Svajcarske.Belgije. Omogucen je ulaz privremeno cesto da bi ispunili ahtev trzista radne snage medjutim nakon duzeg vremena sticu pravo drzavljanstva. Ilegalni modeli- postaju sve uobicajeniji jer se poostravaju zakoni o imigraciji, ko dobije vizu za ulazak cesto uspeva i da ostane van zvanicnog nadzora drustva. Povezanos na makro i mikro nivou ja znacajna. Na makro nivou se odnosi na politicka pitanja i situaciju u nekom podrucju.zakoni i propisi koji kontrolisu imigracijiu iii promene u medjunarodnoj ekonomiji. Na mikro nivou su faktori koji se ticu resursa,znalja,sposobnosti,shvatanja koja poseduju Ijudi koji mighraju. Postoje 4 tendencije koji ce obelezavati migracione procese u godinama koje dolaze; akceleracija,diversifikacija,globalizacija, feminizacija. 68.Tejlorizam, Fordizam i nove transformacije rada Tejlorov pristup kakoje on nazvao naucnom menadzmentu ukljucivao je preciznu analizu industrijskih procesa kako bi se oni podelili na jednostavnije operacije koje se mogu precizno i vremenski odrediti. Prema njemu svaki zadatak moze se vrlo strogo i obJeRtivno ispitati kako bi se odredio jedan najboli nacin na koji se moze izvrsiti. Tejlorizam kako se poceo nazivati naucni menadzment imao je snazan uticaj na organizaciju industrijske proizvodnje i tehnologije. Mnoge fabrike su primenile njegovu tehniku da bi podigle nivo produktivnosti radnika. Posvetio je paznju povecanjem industrijske efikasnosti ali je malo obracao paznju na ucinak te efikasnosti. Fordizam kao nastavak tejlorovih principa. Ford je osnovao prvu fabriku za proizvodnju automobila da bi proizveo samo jedan proizvod omogucivsi na taj nacin uvodjenje specijaiizovanih alata i masina koji su doveli do brzih, pojednostavljenih i preciznijih radnih operacija. Fordizam je otisao korak, dalje povezujui te zadatke u jedan neprekidni sistem proizvodnje. Najpoznatija inovacija tada je bila pojava pokretnih montaznih traka. 69. Nesigurnost radnog mesta i nezaposlenost Kejnz je smatrao da se nezaposlenost javlja kao posledica smanjene kupovne moci tako da se ne stimulise proizvodnja i smanjuje se potreba za radnicima. Drzava moze da poveea nivo traznje i tako stimulise broj radnih mesta. Posvecenost punoj zaposlenosti postala je deo drzavne politike u skoro svim zemljama u razvoju. Nezaposleni su pojedinci koji nemaju posao koji su u stanju da stupe na novo radno mesto u roku od dve nedelje i koji su predhodna 2 meseca trazili posac^moze biti privremena i strukturalna. Posledice nezaposlemosti su svakako ostajenje bez prihoda, bez zdravstvenog osiguranja i zastite od strane drzave. Takodje moraju da se pomenu i emocionalne posledice,sok.nadanje,pesimizam i ocaj. 70.Nacionalna drzava, nacionalni identitet i globalizacija Gelner je smatrao da je nacionalizam.nacija i nacionalna drzava produkt moderne civilizacije i da vodi poreklo iz doba industrijske revolucije krrajem 18.veka. nacionalizam i osecanja koja su povezana sa njim nemaju duboke korene u Ijudskoj prirodi. Ne su produkt novog masovnog drustva, ni nacionalizam ni ideje nisu postojale u tradicionalnom drustvu. Nekoliko karakteristika modernog drustva uzrokovalo je ove fenomene -brz ekonomski razvoj i slozena podela rada -bolji sisstem vladavine i uprave obrazovanje je na bazi zvanicnog jezika koji se uci u skoli. Moc nacionalizma po svemu suceci nije samo u vezi sa obrazovanjem nego i njegovom sposobnoscu da kod Ijudi stvori identitet. Nacionalizam je moderna pojava koja se napaja osecanjima i simbolima iz daleke proslosti. Etnos je grupa koja deli ideje o zajednickom poreklu.kulturnom identitetu i ovezi sa posebnom domovinom. 71. Teorije o religiji Socioloski pristupi religiji su jos pod uticajem 3 velika sociologa Marksa.Dirkema, Vebera koji nisu bili religiozni i smatrali su da ce znacaj religije u modernom drustvu opadati. Smatrali su da je religija u sustinskom smislu iluzija. Zagovornici razlicitih vera mozda su potpuno ubedjeni u validnost verovanja kojih se drze i obreda u kojima ucestvuju ali sama raznolikost religija i njihova ocigledna veza sa razlicitim tipovima drustva dovodi do toga da ove tvrdnje cini neuverljivim. 72.Globalizacija i drustvo rizika Globalno zagrevanje.bolest ludih krava.genetski modifikovana hrana i ostali proizvodni rizici donose

pred Ijude nove izbore i izazove u njihovim svakodnevnim zivotima. Bek je napisao dosta radova o riziku i globalizaciji smatra da ovakvi rizici doprinose stvaranju globalnog rizicnog drustva. Kako tehnoloske promenebrze napreduju i radjaju nove oblike rizika moramo stalno reagovati i prilagodjavati se tim promenama. Rizicno drustvo nije samo ograniceno na zdravije i zivotnu sredinu ono ukljucuje citav niz promena u obrascu rada, nesigurnosti na radnom mestu. Opadanje uticaja tradicije i obicaja na samoidentitet, odluke svake vrste predstavljaju rizik pojedinca. Npr stupanje u brak, odluke o obrazovanju i karijeri. Danasnji rizici pogadjaju sve zemlje i drutvene klase, imaju globalne a ne samo licne posledice. Eksplozije elektrane u ernobilju. 73. Pojam kulture Kada sociolozi govore o kulturi zaineresovani su za one aspekte Ijudskog drustva koji su nauceni a ne nasledjeni.ove elemente kutlure cine clanovi drustva i omogucuju medjusobnu saradnju i komunikaciju. Oni obrazuju zajednicki kontekst u kojem clanovi drustva zive svoj zivot. Kultura jednog drustva obuhvata kako nematerijale aspekte-verovanja, ideje, vrednosti koje cine sadrzaj jedne kulture tako i materijane aspekte- objakte, simbole ili tehnologiju kroz koju se sadrzaj kulture izrazava. 74.Tipovi drustva Dostignuti nivo materijale kulture u nekom drustvu utice na ostale vidove kulturnog razvitka ali ih ni u kom slucaju potpuno ne odredjuje. Ovo se moze videti na nivou tehnologije npr veliki deo kultirnih rekvizita koji su karakteristike svakodnevnog zivota- automobil,telefon,kompjuter,voda ,el struja. Razvoj pisma je drugi vazan Fiktor koji je uticao na uobiicenje Ijudskih drustava. Otkrice pisma je dovelo do potpuno novih dristvenih organizacija. Lovci i skupljaci-ove kulture i danas postoje u nekim delovima sveta npr susna podrucja Afrike.dzungle Brazila i Nove Gvineje, medjutim vecina skupljackih kultura je unistena. Oni su malo zainteresovani za stvaranje bogatstva koje bi prelazilo nivo njihovih svakodnevnih osnovnih potreba. Stocarska i ratarska drustva- uglavnom se oslanjaju na uzgoj stoke a ratarska na gajenje useva. Uzgajali su sledece vrste zivotinja- goveda, ovce,koze,kamile,konje,a mnoga stocarska drustva i danas postoje u svetu u Africi.srednjem istoku i centralnoj Aziji. 75.Drustvene uloge i identitet Ljudi uce drutvene uloge kroz proces socijalizacije. Drutvene uloge su drutveno definisana ocekivana ponasanja koja licnost u datoj drutvenoj situaciji treba da sledi. Npr drutvena uloga doktor nije samo profesionalna to je citav skup ponasanja. Smatra se da su drutvene uloge utvrdjene i relativno nepromenljivi deo kulture nekog drustva. Pojedinci uce sta se od njih ocekuje i igraju uloge na nacin koji su definisane. Medjutim to je pogresno jer Ijudi nisu samo pasivni subjekti koji cekaju da budu pouceni ili programirani. Identitet se odnosi na to kako Ijudi razumeju sebe i sta je za njih znacajno. Vazni izvori identiteta su rod, seksualna orijentacija.nacionalna ili etnicka pripadnost, i drutvena klasa. Sociolozi pominju dva oblika identiteta drutveni identitet- odnosi se na osobine koje drugi Ijudi pripisu pojedincu i samoidentitet- izdvaja nas kao posebne pojedince 76. Urban, razvo, na zapadu U ovom delu ce se sagledati sledeci aspekti tog razvoja- sirenje predgradja, propadanje podrucja gradskog jezgra.urbani sukobi, finansijke krize i strategije usmerene na obnovu grada. Ubrzano propadanje centra grada u u svim vecim americkim kulturama direktna je posledica razvoja predgradja. Situacija se pogorsava i u zgradama koje ubrzano propadaju, porast stope kriminala i sve veca nezaposlenost. To s' druge strane znaci vise izdvajanja za socijalu pomoc, skole, odrzavanje zgrada,policijsku i vatrogasnu sluzbu. 77.Urbani razvoj u zemljama u razvoju Svetsko gradsko stanovnistvo bi moglo da dostigne do 2025.god dostici cifru od 5,2 milijarde. Od toga bi 4 miliona bili bi stanovnici gradova u zemljama u razvoju. Ukazuje Kastels na megagradove koji ce biti jedno glavno obelezjeurbanizacije u trecem milenijumu. Za njih nije karakteristicna samo velicina iako su to ogromne alomeracije Ijudi vec i njihova uloga kao spone izmedju izuzetno velikog broja stanovnistva i globalne ekonomije. Megagradovi deluju kao magnet za zemlje ili podrucja u kojima su smesteni. Takodje dolazi do unutrasnje migracije iz ruralnih podrucja u gradska, takodje i siromastvo ruralnih sredina tera Ijude da se oprobaju u gradskom nacinu zivota. 78.Gradovi i globalizacija Gradovi su bili samostalni entiteti koji su se izdvajali iz pretezno ruralnih podrucja u kojima su bili smesteni. Sistem puteva je ponekad povezivao vazna gradka podrucja, komunikacija izmedju gradova je bila ogranicena. Slika gradova na pocetku 21.veka se drasticno promenila. Postoje predpostavke da ce globalizacija i nove thnologije komunikacija voditi ka nestajanju pradova u kakvim smo dosad ziveli. Zahvaljujuci novim tehnologijama i mogucnostima Ijudi sve vise obavljaju posao iz svojih kuca a ne iz poslovnih prostora u centru grada. Ipak ovakva predvidjanja se nisu obistinila.

79.Uticaj coveka na prirodni svet Ljudska bica ostavljala su svoj pecat na phrodu, lovacka i sakupljacka drustva uglavnom su zivela od prirode tj od onoga sto je takvo okruzenje obezbedjivalo pa su zato vrlo malo pokusavala da promene svet oko sebe. Sa pojavom zemljoradnje situacija se promenila, za gajenje useva bilo je potrebno . rascistiti zemlju poseci drvece i ukloniti korov. Kada su sume bile posecene vetar je mogao da oduva povrsinski sloj zemlje, zatim su zemljoradnici to preciscavali i nastavljao se proces erozije. Neki pejzazi za koje mislimo da su prirodni su posledica erozije tla koju su izazvali zemljoradnici pre 5 hiljada godina. Danasnja covekova agresija na prirodno okruzenje je tako intenzivna da se moze reci da gotovo nema prirodnih procesa na koji covekova aktivhost ne utice. Poljoprivredna proizvodnja obuhvata skoro sve obradive povrsine na planeti. Problem koji danas postoji je zastita zivotne sredine. Ekoloska pitanja ne odnose se samo na to kako najbolje spreciti i tretirati ugrozavanje sredine nego i sam nacin zivota u industralizovanim drustvima. 80.Novije socioloske teorije Mnogi autori ukljucujuci i one koji su prvobitno bili marksisti sada su potpuno odbacili Marksove ideje. Postmodernisticke teorija- prema njima ne samo da postoji opsti pojam napretka koji se moze odbraniti neoo ne postoii ni istoriia. Umesto toga to je svetkojim dominiraju novi mediji koji nas izvode iz proslosti. Postmoderno drustvo je veoma pluralisticko i raznoliko, svetom kruze prizori iz bezbroj filmova.videa.tv proorama.veb saitova. Sve se brzo menja da nismo sigurni ni kako ce izgledati sutrasnji dan. Elektronski mediji su unistili odnos prema sopstvenoj proslosti i stvorili haotican.prazan svet, na drutveni zivot najvise uticu slike i znaci. Misel Fuko- bio je inspirisan postmodernistickom mislju a bavio se temam zlocina, tela, ludila i seksualnosti. Analizirao je pojavu modemih institucija poput zatvora.bolnica.skola, koje igraju znacajnu ulogu u nadgledanju i kontrolisanju drutvene populacije. Poucavanjem moci kako pojedinci postizu ciljeve na stetu drugih ima fundamentalni znacaj. U njegovom razmatranju moci diskurs zauzima sredisnji deo, jer moc deluje kroz diskurs u oblikovanju popularnog misljenja o pojavama poputzlocina ludila i seksualnosti. # Habermas i Bek tvrde da su nam neophodne opste teorije o drutvenom svetu jer mogu pomoci da se unesu pozitivne drutvene promene, srusili su se Marksovi snovi da ce socijalizam doci posle kapitalizma. 81. Razumevanje uzroka i posledica Uzrocna veza izmedju dva dogadjaja ili situacija jeste onaj odnos u kojem jedan dogadjaj ili situacija proizvode drugi dogadjaj odnosno situaciju. Uzrocnost se ne moze direktno izvesti iz korelacije. Korelacija znaci postojanje konzistentne veze izmedju dve skupa dogadjaja ili varijabli. Uzrast, razlike u prihodima, stopa kriminala, klasne razlike, predstavljaju samo neke od promenljivih koje izucavaju sociolozi. Recimo za uspeh u karijeri potreban je visok steprn obrazovanja medjutim nije to sve u ovoj korelaciji. Uspeh u skolovanju zavisi i od porodice iz koje dete potice. Uzrocni mehanizmi u ovom slucaju su stav roditelja prema prema deci kao i ucenje koje im je obezbedila porodica. Pri utvrdjivanju jednogili vise uzroka potrebno je razlikovati zavfsnu i nezavisnu varijablu. Da bismo utvrdili korelaciju ukljucujemo kontrolu sto znaci da neke promenljive odrzavamo stalnim da bismo mogli da procenimo uticaj drugih. Korelacija moze da se objasni nmostvom razlicitih uzroka.ane mozemo biti sigurni da smo izabrali pravi. Utvrdjivanje uzroka se obicno vrsi na osnovu predhodnih istrazivanja u datoj oblasti. 82. Istrazivacki proces Postoji nekoliko faza od pocetka istrazivanja do objave rezultata :1- Problem koji se istazuje, 2. pogledi na ranija istrazivanje, 3. preciziranje problema (definisanje hipoteze), 4. izbor metoda za prikupljanja podataka, sprovodjenje istrazivanja, 6. interpretacija rezultata, 7.tumecenje rezultata Na kraju izvestavanje o nalazima istrazivanja, o njihovom znacaju i odnosu prema ranijim istraivanjima 83. Religija, sekuralizacija i drutvene promene Sekuralizacija je proces zbog kojeg religija gubi svaki uticaj u razliitim sferama drutvenog zivota. Postoji neslaganje izmedju zagovornika teze o sekualizaciji i protivnika ove koncepcije. Religija se najbolje moze razumeti na osnovu tradiconalne crkve tvrde jedni a drugi da se ukljucuju dimenzije kao sto su individualan.duhovnost i duboka predanost odredjenim vrednostima. Sekularizacija se moze procenjivati po broiu clanova verskih organizacija. koliko njih ide aktivno na bogosluzanje i druge ceremonije. Prema tome sve industrijske zemije sem SAD dozivele su sekularizaciju. Obrazac smanjivanja verskih aktivnosti primetan u Britaniji i zapazen u vecem delu zapadne Evrope. Takodje se postavlja pitanje koliko su crkva i druge verske organizacije odrzale svoj drutveni uticaj.bopatstvo i prestiz. Progresivnio su gubile mnogo od svog drutvenog i politickog uticaja sto je svetski trend sa

izuzetcima. Treci razlog je dimenzija religioznosti- redovnost dolazenja i posecivanja verskih obreda ne podrazumeva uvek i snazna verska uverenja, Ijudi to mozda vine iznavike ili zato sto to cini njihova zajednica. Jasno treba razumeti proslost da bismo bili u stanju da procenimo koliki je stepen religioznosti danas. 84. Teorije o urbanizmu Dva koncepta razvoja su se razvili u cikaskoj skoli, jedan je ekoloski pristup urbanoj analizi a drugi je znacavanje urbanizma kao nacin zivota. Urbana ekologija- odnosi se na prilagodjavanje i probleme zivotne sredine. Predstavnici cikaske skole su tvrdili da lokalizacija vaznih urbanih naelja i raspored razlicitih cetvrti u njima moze razumeti na slican nacin. Npr gradovi se razvijaju gde ja najpogodnije. Gradovi se formiraju po sistemu koncentricnih krugova koji se dele na segmente gde je centar jezgro koje predstavlja spoj velikih i raskosnih poslovnih zgrada i oronulih privatnih kuca. Van tog podrucja zive radnici proizvodnih zanimanja, a van toga su predgradja gde uglavnom zive Ijudi sa visokim primanjima. Diferencijacija tj specijalizacija grupa i profesionalnih uloga je glavi nacin da se Ijudska bica prilagodjavaju svojoj okolini. Urbanizam kao nacin zivota- u gradovima zivi veliki broj Ijudi na malom prostoru uglavnom se medjusobno ne poznaju sto je suprotno u malim tradicionalnim selima. Interakcija sa prodavcima.bankarima, kondukterima su vidovi komunikacije koji imaju drugaciju svrhu. Medju ovim Ijudima se uspostavljaju relativno slabe veze. Ljudi se svakodnevno angazuju u raznim aktivnostima i situacijama gde je tempo zivota mnogo brzi nego u ruralnim sredinama. Aspekti urbanog zivota karakteristicni su za drutveni zivot u modernim drustvima kao celinama a ne samo za aktivnosti onih koji zive u velikim gradovima. Naglasava se i bezlicnost modernih gradova jer u njima nikako ne postoje prijatejstva i bliske rodbinske veze.