DWDM Tehnologija prenosa optikog signala

PROBLEM POVEANJA PROPUSNOG OPSEGA OPTIKOG LINKA Sve vea potreba korisnika za poveanjem dotoka informacija, diktira obavezu proirenja propusnog opsega, to je glavni problem koji danas optereuje provajdere telekomunikacionih servisa. Dok govorni saobraaj belei stabilan rast od oko 13 % godinje, prenos podataka se znaajno bre poveava. Smatra se da samo IP saobraaj (Internet saobraaj) raste 300 % do 400 % godinje u proseku. Porast IP saobraaja predstavlja znaajan problem sa kojim je sukobljena veina telekomunikacionih kompanija, jer je potrebno poveati ukupni propusni opseg svoje infrastukture uz to manje trokove. U dananje vreme su na raspolaganju tri mogua reenja: 1. Polaganje novog vlakna; 2. Investicija u SDH opremu veeg bitskog protoka; 3. Postavljanje DWDM sistema. Polaganje (aktiviranje) novog vlakna Due vreme je osnovni nain proirenja telekomunikacione infrastrukture, bio polaganje novih vlakana ili aktiviranje postojeih neiskorienih vlakana, uz odgovarajuu opremu na njihovim krajevima. Za svako novo vlakno, kompanije su dobijale 2,5 Gb/s (u novije vreme 10 Gb/s) dodatnog kapaciteta. Potrebno je naglasiti da pomenuta procedura nije ni jednostavna, niti jeftina, a najee je izuzetno dugotrajna. Proseni trokovi polaganja ovog vlakna, bez odgovarajuih sistema na njihovim krajevima, procenjuju se na oko 35 000 $ po kilometru, sa znaajnim poveanjem u gusto naseljenim delovima. S obzirom na cenu infrastrukturnih radova pri polaganju vlakana, pri takvom postupku je racionalno umesto polaganja potrebnog broja poloiti mnogostruko vie optikih vlakana, ija cena jeste znaajna, ali ne utie mnogo na ukupne trokove. Ova strategija uglavnom je koriena proteklih godina, tako da se uobiajeno polau optiki kablovi koji se sastoje od velikog broja optikih vlakana (esto i preko 100). Stoga je danas na veini glavnih linkova procenat neupotrebljenih vlakana (dark fibers) jo uvek znaajan, to kompanijama prua mogunost za jeftino proirenje kapaciteta. Investicija u SDH opremu veeg bitskog protoka Dananja SDH oprema rutinski prenosi STM-16 signale protoka 2,488 Gb/s. Sledea stepenica u SDH hijerarhiji je STM-64 signal protoka 9,953 Gb/s. Prelaz na STM-64 linkove predstavlja opciju za proirenje kapaciteta

optikog vlakna, ali naalost postoje znaajni problemi koji ograniavaju primenjivost ovog reenja. Veinu danas poloene optike infrastrukture ini monomodno SMF (Single-Mode Fiber) vlakno izra eno po G.652 ISO standardu koje je optimizovano za prenos na talasnoj duini 1310nm (gde se nalazi taka nulte disperzije ovog vlakna). S obzirom da se u poslednje vreme, zbog manjeg slabljenja, uglavnom koristi prenos na talasnoj duini od 1550nm, na G.652 vlaknu dolazi do pojave znaajne hromatske disperzije, koja ometa prenos veim bitskim protocima. Tanije, efekat hromatske disperzije na STM-64 signal je esnaest puta vei u odnosu na STM16 signal (kvadratna zavisnost od protoka). Zato upotreba STM-64 opreme u veini sluajeva zahteva ili opremu za kompenzaciju disperzije, ili polaganje pogodnijih vlakana. Od pogodnijih vlakana za prenos u 1550nm prozoru u upotrebi je DSF G.653 (Dispersion Shifted Fiber) vlakno, kojem je taka nulte disperzije podeena na talasnu duinu od 1550nm. Pomenuta vlakna su oko 50 % skuplja od G.652 vlakana, uz velike trokove njihovog polaganja, koji su ve opisani. Pored pomenutih problema, prenos na veim bitskim protocima podrazumeva veu snagu predajnog lasera, koja nepovoljno utie na prenos poveanjem nelinearnih optikih efekata. Jedan od efekata koji veoma utie na domet optikog prenosa pri velikim bitskim protocima je polarizaciona disperzija ili PMD (Polarization Mode Disperzion). Ovaj problem uoen je nedavno, jer ranije nije ometao prenos na niim bitskim protocima. Sa porastom bitskog protoka uticaj PMD eksponencijalno raste. PMD ograniava pouzdan prenos STM-64 signala na maksimalno rastojanje od oko 70 km, na veini poloenih vlakana. Postavljanje DWDM sistema DWDM sistemi danas omoguavaju istovremeni prenos od 16, pa do 160 informacionih signala razliitih protokola i bitskih protoka na razliitim talasnim duinama kroz optiko vlakno. Eksperimentie se sa sistemima koji bi prenosili nekoliko stotina, pa i do hiljadu talasnih duina istovremeno. Sa porastom potranje ovakve opreme, a samim tim i omasovljenjem proizvodnje, cena ove opreme ubrzo bi trebalo da uini ovaj nain proirenja propusnog opsega vlakna dominantnim u odnosu na prethodna dva, i to po svim parametrima. U cilju ispunjenja zahteva za veim propusnim opsegom, kao reenje problema sve vie se nametala tzv. DWDM tehnologija. DWDM je jedan u nizu xDM (x = T, C, F ili W) tehologija, tj. Division Multiplexing tehnologija koja vri multipleksiranje optikih signala po parametru talasne duine. Drugim reima, vie razliitih optikih (svetlosnih) signala razliitih talasnih duina istovremeno se prenose kroz jedno opiko vlakno. S obzirom da razliite talasne duine optikih signala u sutini znae razliite uestanosti (frekvencije) optikih signala, WDM tehnika multiplesiranja nije nita drugo do FDM (Frequency Division Multiplexing) multipleksiranje, koje je poznato ve dugi niz godina. Jedinu, ali veoma znaajnu razliku donose specifinosti, koje

ovoj tehnici daju optiki (ne elektrini) signali, i optika vlakna (ne koaksijalni kablovi). Slovo D (Dense- gusto) sa poetka skraenice DWDM ukazuje na veliki broj optikih signala, koje je danas mogue multipleksirati po jednom vlaknu, za razliku od prvobitnog WDM sistema. Upotrebom DWDM tehnologije danas su komercijalno dostupni sistemi koji su u stanju da prenesu 32, 64 i do 160 talasnih duina po jednom optikom vlaknu. Svaki optiki signal dobijen je elektro-optikom konverzijom elektrinog signala. Stoga, ako situaciju sagledamo iz dananjeg stanja, mogue je npr. formirati 128 kanalni DWDM link protoka svakog kanala od 10 Gb/s, to ukupno daje 1,28 Tb/s digitalnog protoka kroz jedno vlakno, to predstavlja znaajan, ako ne i revolucionaran porast iskorienja kapaciteta optikog vlakna. Pored znaajnog proirenja propusnog opsega najznaajnije prednosti DWDM tehnologije su: Transparentnost DWDM predstavlja tehnologiju prenosa na fizikom nivou, te je svejedno u kakvom formatu e podaci biti prenoeni na pojedinim talasnim duinama. To mogu biti TDM digitalni podaci upakovani u SDH ramove, formati za prenos podataka kao npr. ATM elije, Frame Relay, Ethernet frejmovi, Fibre Channel, itd. to je izuzetno znaajno za upotrebu u Metro mreama gde je raznolikost protokola velika. Mogunost proirenja DWDM u poetnoj fazi moe da iskoristi postojee

rezerve neupotrebljenih vlakana, naroito u Metro mreama, gde je njihovo polaganje oteano. Tako e, moe da iskoristi postojee prenosne kapacitete korporacijskih mrea. Dinamika dodela servisa predstavlja dodatnu prednost svake tehnologije pa i DWDM-a. Izgradnja svake mree budunosti podrazumeva da e zahtev korisnika za servisom (dodatnim propusnim opsegom) biti ispunjen u periodu vremena koje je reda veliine manje od jednog sata, do najvie jednog dana. DWDM mree podrazumevaju kapacitete koji e operatorima omoguiti da uvek raunaju na dodatne talasne duine, koje je korisnicima mogue dodeliti na zahtev u vrlo kratkom vremenu. Kod DWDM sistema tei se izbegavanju upotrebe regeneratora, da bi se izbegla O-E-O konverzija. Za pojaanje signala koriste se optiki pojaavai koji nemaju potpunu 3R (Retime, Reshape, Reamplifay) funkcionalnost kao regeneratorioni vre iskljuivo ampitudsko pojaanje optikog signala. Stoga je optike signale potrebno regenerisati, ali su rastojanja izme u regeneratora u DWDM transportu uobiajeno izme u 600 i 1000 km. Glavna prednost optikih pojaavaa jeste istovremeno pojaanje svih talasnih duina, tj. svih informacionih signala koji

se prostiru kroz vlakno, bez prethodng demultipleksiranja, ili individualnog procesiranja bilo koje od talasnih duina. Danas se optiki pojaavai upotrebljavaju iskljuivo na WAN linkovima (Long-Haul), dok se u MAN (Metro) tei eliminaciji njihove upotrebe zbog kraih rastojanja i cene kompletnog sistema. IZBOR DWDM Ovakav sistem omogueva brz mreni razvoj i znaajnu utedu u ceni mree. Korienjem DWDM mogue je upotrebiti manje vlakna i hardvera sa vie propusnih opsega u odnosu na standardne SONET mree. Diskretni prenosni kanali i DWDM prenos

Uspostavljeni standardni naini prenosa kao to su SONET, TCP/IP, ATM i VoIP prenose signale putem diskretnih kanala, od kojih svaki zahteva paricu optikih vlakana izme u krajnjih taaka. Na Slici 1. prikazan je 9 kanala, svaki na 10 Gb/s, koristei 9 diskretnih fiber parova. Ovaj tradicionalni SONET metod zahteva 3 regeneratora koji e odravati signale kroz putanje vlakna izme u svake od 9 oscilacija, ukupno 27 regeneratora.

Slika 1 : Diskretni kanali DWDM sistemi omoguavaju prenos velikog broja diskretnih transportnih kanala preko jednog para vlakana. Devet diskretnih kanala deli par vlakana sa ukupnim propusim opsegom od 90 Gb/s, Slika 2..

Slika 2 : DWDM transport

Prednosti servis provajdera

Provajder servisa koristi postojea instalirana

vlakna efikasnije ako koristi DWDM

sisteme. Ako uporedimo Sliku 1 i Sliku 2, vidimo da provajder proiruje mreu za 8 parica (vlakana) ako investira u dva 9-to kanalna DWDM terminala i tri linijska pojaala (ILA), kao to je dole opisano. Multipleksing smamuje trokove po bitu poslatih i primljenih poruka preko mree. Na Slici 1 prikazana udaljenost zahteva 3 regeneratora za tradicionalni SONET saobraaj. Na Slici 2, 27 regeneratora je uklonjeno i zamenjeno sa 3 ILA. Cena jednog ILA je tipino 50 % od cene kotanja SONET regeneratora i jedan SONET nosi svih 9 propusnih opsega. Multiservis saobraaj svih tipova je mogue preneti preko DWDM infrastrukture prikazane na Slici 2. Tako se omoguava vea brzina prenosa na tritu multiservisnog saobraaja koja se nudi po niim cenama za nove servise koji e biti transportovani preko DWDM sistema.

TIPOVI MULTIPLEKSA

Multipleks je slanje vie signala ili protoka (streams) kroz kolo u isto vreme u formi jednog, kompleksnog signala koji se na prijemnoj strani ponovo odvaja i ima isti oblik kao i na poetku prenosa, tj. kod poiljaoca. Osnovini tipovi multipleksinga ukljuuju podelu frekvencija (FDM), podelu vremena (TDM) i podelu propusnog opsega (WDM), ((frequency division(FDM), time division (TDM), and wavelength division (WDM))),pri emu su TDM i WDM iroko primenjivani od strane provajdera telefonskih usluga kao i usluga slanja podataka preko optikih kola.

TDM

TDM prikazan na Slici 3 je metod kombinovanja viestrukih nezavisnih tokova kojima se prenose podaci (informacije) kroz jedan tok podataka tako to se signal deli prema definisanim sekvencama. Svaki nezavisni protok podataka se ponovo vraa (deifruje) u prvobitni oblik, i to zahvaljujui identinoj sekvenci i tajmingu.

Slika 3 : Multipleksiranje po vremenu

Sinhrona optika mrea (Synchronous Optical Network) (SONET), Asinhroni transfer mod (ATM) i internet protokol (IP) koriste TDM tehnike. U modernim telekomunikacionim mreama TDM signali se konvertuju iz elektrinog u optiki signal preko SONET mrenih elemenata, kako bi bili spremi za transport optikim vlaknima.

WDM WDM kombinuje viestruke optike TDM protoke podataka kroz jedan fiber korienjem viestrukih talasnih duina (frekvencija) svetlosti. Svaki pojedinani TDM protok podataka (data stream) je poslat putem individualnog lasera koji emituje jedinstvenu talasnu duinu svetlosti.

Slika 4 : Multipleksiranje po talasnim duinama

Vrste WDM-a

Rani WDM sistemi su prenosili 2 ili 4 talasne duine koje su zauzimale irok spektralni prostor. Sledea generacija WDM i tehnologije koje su usledile, kao to su CWDM i DWDM, su evoluirale u odnosu na ranu fazu WDM. WDM Tradicionalni, pasivni WDM sistemi su iroko rasprostranjeni sa 2, 4, 8, 12 i 16 kanala. Ove tehnike su obino imale limitranu razdaljinu na manje od 100 km. CWDM Dananji CWDM tipino koristi 20-nm razmak (3000 GHz) i ima do 18 kanala. CWDM Preporuke ITU-T G.694.2 omoguavaju mreu talasnih duina za ciljnu razdaljinu do otprilike 50 km na jednom vlaknu koje se uklapa u ITU-T Preporuke G.652, G.653 i G.655. CWDM mrea je sainjena od 18 frekvencija koje su definisane u okviru opsega od 1270 do 1610 nm sa razmakom od 20 nm. DWDM Uobiajen razmak kod DWDM-a moe biti 200, 100, 50 ili 25 GHz u kanalima i moe dostii do 128 kanala na udaljenosti od nekoliko hiljada kilometara sa pojaanjima i regeneracijom na toj ruti. OPTIKA MREA Slika 10 pokazuje optiku mreu koja koristi DWDM tehnike koje se sastoje od 5 glavnih komponenti, i to: 1. Predajnik (predajni transponder) - menja elektrine bite u optike pulseve - frekvencijski je specifian - koristi laser uskog opsega pri generisanju optikog pulsa 2. Multiplekser/demultiplekser - kombinuje/razdvaja diskretne frekvencije 3. Pojaava - predpojaava pojaava signalne pulseve na prijemnoj strani - postpojaava (post-amp) pojaava signalne pulseve na strani prenosa i na strani prijema (predpojaa)

- linijski pojaavai (ILA) su postavljeni na razliitim udaljenostima od izvora da bi omoguili obnavljanje signala pre nego to se nepovratno degradira 4. Optiko vlakno (medijum) - transmisioni medijum koji prenosi optike pulseve - koriste se mnoge razliite vrste vlakna - esto se koristi omotai (sheets) od 144-256 vlakana 5. Prijemnik (prijemni transponder) - menja optike pulseve (regenerie) u elektrine bitove - koristi laser irokog spektra kako bi omoguio optike pulseve

Predajnik Multiplekser / Demultiplekser Optiki pojaava

Optiko vlakno

Prijemnik

Slika 10 : Opti

Predajnici Optiki predajnici, kao i prijemnici, vitalni su deo svakog optikog prenosnog sistema, jer vre pretvaranje elektrinog signala u svetlost. To su ure aji koji slue za slanje govornih i drugih informacija u obliku svetlosnog signala du svetlovoda. Predajnik ima dvostruku ulogu. U sebi mora da sadri svetlosni izvor, koji e napajati optiko vlakno, i modulator, koji treba da modulie tu svetlost, tako da ona reprezentuje binarni ili analogni ulazni signal. U digitalnim sistemima modulacija se najee vri promenom intenziteta svetlosti, koja se alje na ulaz optikog vlakna. Moe se rei da predajnik predstavlja neku vrstu pretvaraa digitalnog elektronskog signala u svetlosni signal. Predajnik se moe posmatrati kao crna kutija, koja ispunjava odre ene zahteve vezane za emitovanu optiku snagu, talasnu duinu emitovane svetlosti, brzinu rada optikog izvora, fokusiranost zraenja, itd. Predajnici se mogu upore ivati po dva osnova. Jedan je posmatranje karakteristika optikog dela, koji predstavlja izvor svetlosti, a drugi je nain modulacije svetlosnog signala.

Prilikom posmatranja karakteristika vezanih za optiki deo predajnika, treba uzeti u obzir sledee: Fizike karakteristike treba da su usaglaene sa optikim vlaknom koje se eli koristiti, u smislu da izvor treba da obezbedi emitovanje svetlosti u obliku konusa, prenika poprenih preseka od 8m do 100m, inae optiko vlakno nee biti pobu eno svetlosnim izvorom; Snaga izvora treba da bude dovoljno velika da moe da se postigne eljena vrednost verovatnoe greke (BER); Neophodno je izvriti fokusiranje svetlosti izvora vrlo efikasno, kako bi se optiko vlakno pobudilo dovoljnom optikom snagom; Optiki izvor treba da generie signal linearnih karakteristika kako bi se spreilo generisanje viih harmonika i intermodulacionih izoblienja, poto se oni teko eliminiu. Neophodna je laka modulacija optikog izvora elektrinim signalom, i da su pri tome, brzine modulacije velike, inae se prednosti koje poseduje optiko vlakno sa svojim irokim opsegom ne mogu iskoristiti; Na kraju, tu su i zahtevi kao to su: male dimenzije, mala teina, niska cena i visoka pouzdanost. Postoje dve vrste poluprovodnikih dioda koje zadovoljavaju navedene zahteve i mogu se koristiti kao optiki izvori u predajniku. To su: 1) Nekoherentne svetlee diode, LED (Light Emitting Diode); 2) Koherentne laserske diode, LD. Uporedni pregled karakteristika LED i LD dioda: Koherenni izvori svetlosnog signala su svi laserski izvori, a posebno tzv. monomodni laserski izvori, kod kojih je definisana talasna duina izraenog signala i polarizacija elektromagnetnog talasamoda. Ovi izvori, za razliku od nekoherentnih, imaju veoma mali i definisan ugao zraenja u azimutnoj i elevacionoj ravni. Nekoherentni izvori svetlosnog signala nemaju precizno definisanu talasnu duinu, a polarizacija izraenih modovaelektromagnetnih talasa je sluajnastohastika. LED diode su jednostavnije gra e i generiu nekoherentno svetlo manje snage. Laserske diode su mnogo sloenijeg sastava i generiu koherentno svetlo vee snage. LED diode se

koriste samo za male protoke (manje od 1 Gb/s), dok laseri mogu da se koriste za mnogo vee protoke. Zahtevi za lasere su: to preciznija talasna duina, to ui spektar, dovoljno velika snaga i kontrola irpa (irppromena frekvencije signala tokom vremena). Na irp se moe uticati nainom modulacije. Pored fokusiranosti snopa zraenja, osnovna razlika izme u svetlosti koju generie LED i laserska dioda, jeste opseg talasnih duina kojima se prenosi optika snaga.

Slika 3.2 Spektralne irine laserske i LED diode Opseg pri kom optika snaga izvora opadne za 3 dB, naziva se spektralna irina izvora . Spektralna irina izvora , utie na efektivnu irinu opsega prenoenog signala. Vea spektralna irina smanjuje efektivni propusni opseg samog optikog vlakna. Na slici 3.2 skicirane su spektralne karakteristike oba izvora. Nakon izbora predajnika na osnovu diode u njemu, treba imati u vidu izbor dimenzija predajnika, osetljivost na spoljanje uticaje, uslove hla enja i pouzdanost. Predajnik koji se koristi pri manjim brzinama i manjim zahtevima za pouzdanost moe da ima plastino kuite, me utim za rad na veim brzinama i pri potrebama za veim stepenom pouzdanosti, neophodno je predajnik postaviti u metalno kuite sa ugra enim otvorima radi ventilacije.

10

Terminalni de/multiplekseri Optiki multiplekser prihvata skup optikih signala sa razliitih ulaznih vlakana razliitih talasnih duina i kombinuje ih u jedinstveni optiki signal. Dobijeni optiki signal se prosle uje na jedinstveno izlazno optiko vlakno. Optiki demultiplekser vri upravo suprotnu funkciju. Njegov zadatak je da iz prispelog optikog signala, koji se sastoji iz vie komponenti na razliitim uestanostima (talasnim duinama), izdvoji njegove sastavne komponente i prosledi ih na razliita izlazna optika vlakna. Demultipleksiranje se vri pre nego to snop svetlosti dospe na opto-elektrinu konverziju, jer su fotodetektori, koji vre ovu funkciju, irokopojasni ure aji koji ne mogu selektivno da detektuju signal jedne talasne duine. Razlikuju se aktivni i pasivni optiki de/multiplekseri. Pasivni, koji su danas veoma popularni, baziraju se na optikim komponentama kao to su prizme, difrakcione reetke, spektralni filtri. Aktivni de/multiplekseri su u osnovu kombinacija pasivnih komponenti i podesivih detektora (tunable detectors), od kojih je svaki detektor podeen na odre ene uestanosti. Primaran izazov u realizaciji de/multipleksera je minizacija presluavanja i maksimalna mogunost izdvajanja kanala. Presluavanje je mera koliko su uspeno me usobni kanali odvojeni, dok je izdvajanje kanala sposobnost razlikovanja i izdvajanja signala pojedinih talasnih duina. Kljuni parametri (D)WD multipleksera su (slika 3.4): 1) Centralna frekvencija ITU-T nalae dozvoljenu frekvenciju kanala baziranu na 100 GHz, sa razmakom od referentne frekvencije od 193,1 THz ( = c/); 2) Unutranji gubici predstavljaju gubitke snage od ulaza do izlaza multipleksera; 3) X dB propusni opseg je oblast spektra oko centralne frekvencije (talasne duine) multipleksera. Npr. 1dB opseg je irina 1 dB unutanjih gubitaka od maksimuma do minimuma spektralne prenosne funkcije multipleksera. Promena irine XdB opsega utie na mogunost sistema u smislu tolerancije na pomak talasne duine laserapredajnika. 4) Presluavanjepreklapanje kanala u DWDM sistemima uobiajeno postoje vikovi energije od susednih i nesusednih kanala. Ovakvi energetski suficiti se definiu kao presluavanje (preklapanje).

11

Ako je funkcija prenosa multipleksera u to veoj meri pravougaonog oblika, bolje se moe otkloniti neeljeno presluavanje.

Slika 3.4 Kljuni parametri DWDM multipleksera Do danas su razvijene, i u upotrebi su brojne tehnike multipksiranja i demultipleksiranja optikih signala. Najvanije od njih su predstavljene u nastavku rada. Optike multipleks tehnologije, kao to su DWDM i WDM sistemi su napravile revoluciju u upotrebi optikih mrea sa vlaknima. Najee tehnologije koje se u ovim procesima danas koriste su: filteri tankog filma tehnika (de)multipleksiranja na bazi prizme Difrakciona- Bragova mrea (reetke) mree indeksiranih varijabli (matrica) talasovoda (AWG) interliveri, periodini filteri i frekvencijski renderi

12

Slika 5 : WDM filter- Propusnik opsega Filteri tankog filma (TFF)

TFF je ure aj koji se koristi u nekim optikim mreama za multipleks i demultipleks optikih signala. TFF su ure aji koji koriste mnogo ultratankih slojeva (lejera) dielektirnih materijala koji su naneseni na staklo ili supstrate polimera. Ovi supstrati mogu biti tako napravljeni da proputaju samo fotone odre ene frekvencije, dok se sve ostale frekvencije odbijaju. Dolazei svetlosni snop prodire kroz filtarsku strukturu, pri emu dolazi do viestrukih refleksija o granine povri izme u slojeva s razliitim indeksom prelamanja. Viestruke refleksije uzrok su konstruktivne i destruktivne interferencije. Proputena komponenta svetlosti je talasne duine koja zavisi od debljine filtarskih slojeva i njihovog indeksa prelamanja- Slika 6. Ulazni gubici ovih filtara reda su veliine od 0,2 do 2 dB, dok je potiskivanje u nepropusnom opsegu od 30 do 50 dB. Ove karakeristike svrstavaju tanke film-filtre u grupu najpogodnijih za DWDM primene, ukupno posmatrano tek neto loijih osobina od AWF filtara.

Slika 6. Vieslojni tanki film-filtri

13

Kada se integrie nekoliko ovakvih komponenti, moe se demultipleksirati nekoliko talasnih duina. Na slici Slici 7 je pokazan sluaj sa 4 frekvencije.

Slika 7: TFF koncept

Prvi deo TFF-a proputa frekvenciju 1 a reflektuje 2, 3 i 4 na drugi deo, koji onda proputa 2 a reflektuje 3 i 4. Ovo omoguava multipleksing i demultipleksing optikog signala. Tehnika de/multipleksiranja na bazi prizme Kada se usmereni (paralelan) snop polihromatske svetlosti prelama na jednoj od prizminih povri (AB na slici 3.5), komponente na razliim uestanostima se prelamaju (refraktuju) pod razliitim uglovima. Izlazna svetlost, koja se prelama na povri prizme (AC) na suprotnom kraju, sastoji se od snopova svetlosti razliitih uestanosti, me usobno razdvojenih za neki mali ugao. Svaka pojedinana frekvencijska komponenta zatim se prikuplja odgovarajuim soivima i usmerava u izlazna optika vlakna; po jedno vlakno za svaki izlazni snop razliite uestanosti (talasne duine). Na ovaj nain principski se vri demultipleksiraje pojedinanih optikih signala razliitih talasnih duina iz DWDM multipleksiranog signala (slika 8) .

14

Slika 8. Demultipleksiranje prelamanjem kroz prizmu Kod veine pasivnih komponenti isti sistem moe posluiti i kao multiplekser i kao demultiplekser. Za sluaj optikog multipleksera na principu prizme vai isto. Prikaz multipleksiranja vie optikih signala razliitih talasnih duina u DWDM multipleksirani signal dat je na slici 9.

Slika 9. Multipleksiranje prelamanjem kroz prizmu Difrakciona (Bragova) reetka Ova komponenta je jedna od najrasprostranjenijih elemenata koji se koriste za izradu DWDM de/multipleksera. Kada se snop polihromatske svetlosti usmeri na otvore difrakcione reetke, dolazi do pojave difrakcije svetlosti, pri kojoj se komponente razliitih talasnih duina razdvajaju i usmeravaju u razliitim smerovima u prostoru. Poetak optikog vlakna smeta se u fokosirajuu taku svake od talasnih duina, pri emu se snopovi razliitih talasnih duina sakupljaju ili sistemom soiva ili odgovarajuim konkavnim dizajnom difrakcione reetke. Kao rezultat dobijaju se optiki demultiplekser i multiplekser, koji su prikazani na slikama 10. i 11., respektivno.

15

Slika 10. Demultipleksiranje pomou difrakcione reetke

Slika 11. Multipleksiranje pomou difrakcione reetke AWG filtri (AWG Arrayed Waveguide Grating) AWG filtri se tako e zasnivaju na principu difrakcije. AWG filtar, koji se esto naziva optiki AWG ruter, sastoji se iz niza zakrivljenih kanala, tj. talasovoda kod kojih postoji konstantna razlika u duini optike putanje izme u susedna dva kanala (kao na slici 12). Zakrivljeni talasovodi su na oba kraja, ulaznom i izlaznom, povezani sa dva sprenika (S1 i S2) odgovarajuih poluprenika. Princip rada se sastoji u sledeem: Sve talasne duine koje postoje na ulaznim prikljucima spregnute su u matricu talasovoda kroz ulazni zvezdasti sprenik; Talasovodi reetke su, svaki sa svakim, upareni u izlaznom zvezdastom spreniku;

16

Razlika u duini optikih puteva (talasovodi w1, w2 , ... wn) u matrici, rezultira faznom razlikom svetlosnih signala, koji se pojavljuju na razliitim prikljucima izlaznog zvezdastog sprenika;

Linearna razlika u duini i poloaju dva sprenika je tako postavljena da se na jednom izlaznom prikljuku moe pojaviti samo odre ena talasna duina (usled konstruktivne interferencije);

Na taj nain se signali sa vie ulaznih talasnih duina multipleksiraju.

Slika 12. AWG filtar Od osobina AWG filtera vano je napomenuti sledee: AWG su polarizaciono zavisni, ali postoje mehanizmi u izradi ovih filtara koji gotovo da eliminiu ovu zavisnost; AWG filtri su temperaturno osetljivi. Za eliminaciju ove zavisnosti u upotrebi su termo-elektrini hladnjaci kao SiO2 koeficijenta); AWG se moe upotrebljavati u irokom temperaturnom opsegu od 0 do 85 C; Odlinih je karakteristika; uskog je i ravnog spektralnog odziva; Ulazni gubici (Insertion Loss) su reda manji od 3 dB, a nivo presluavanja kanala manji od 35 dB; AWG filtri su veoma pogodni za integraciju sa fotodekektorima, itd. AWG filtri (Si je negativnog termikog

AWG predstavlja najatraktivnije reenje za DWDM primene zbog velike kompaktnosti, dobrih perfomansi, mogunosti rada sa velikim brojem kanala, najboljeg odnosa cene po

17

kanalu, itd. U pore enju sa drugim tehnologijama, AWG nudi uniformniji proizvod i potencijalno vee proirenje na vei broj kanala. Jedinsvena AWG struktura moe se iskoristiti za razliite nameme, npr. 1 x N mux/demux, N x N komutaciona matrica (switching fabric), itd. Optiki pojaavai

Zbog slabljenja, signali se prenose na konanu daljinu. Kljunu ulogu u razvoju optikih sistema je odigrao razvoj kvalitetnih optikih pojaavaa koji omoguavaju amplitudsko pojaanje optikih signala. Pojaava sa vlaknima dopiranim erbijumom (EDFA) Za upotrebu u DWDM-u razvijena je specijalna klasa optikih pojaavaa koji se nazivaju erbijumdopirani optiki pojaavai ili EDFA (Erbijum-doped fiber amplifier), komercijalno dostupni poetkom 90-ih. Oni uklanjaju problem Ramanovih pojaavaa, jer su u stanju da pojaaju optike signale iz C opsega (1550nm), a u poslednjim izvedbama i L opsega istovremeno. EDFA pojaavai sastoje se od segmenta vlakna duine 10-50 m dopiranog erbijumom, zatvorenog sa obe strane sprenicima na koje se dovodi signal sa pumpajuih lasera i izolatorima koji spreavaju destrukciju EDFA od strane reflektovanih signala, koji se prostiru u smeru suprotnom od definisanog (slika 13).

Slika 13. Dizajn EDFA optikog pojaavaa

Erbijum je redak element kod kojeg je energetska razlika izme u pobu enog i osnovnog stanja perifernih elektrona takva, da, po povratku iz pobu enog u osnovno stanje, on emituje fotone talasne duine iz opsega 1520-1570 nm (unutar treeg prozora). Erbijumovi elektroni pobu uju se energijom fotona iz pumpajueg lasera talasne duine 980nm (prvi, niskoumni stepen pojaanja) i 1480 nm (drugi, izlazni stepen pojaanja).

18

U sluaju da na ulazu u EDFA pojaava nema korisnog signala, dolazi do spontane emisije. Erbijumovi pobu eni elektroni u sluajnim trenucima vremena vraaju se u osnovno stanje sa vremenskom konstantom 1. Nastala svetlost nije niti koherentna, niti polarizovana, a fotoni nastali na ovaj nain stimuliu emisiju fotona dalje du dopiranog vlakna, to dovodi do pojave pojaane spontane emisije ili ASE (Amplified Spontaneous Emission). Kada je na ulazu prisutan koristan signal, dolazi do procesa tzv. stimulisane emisije. Erbijumovi elektroni koji su u pobu enom stanju u trenutku nailaska slabog ulaznog korisnog optikog signala, stimulisani osloba aju svoju energiju emitujui fotone i prelaze na osnovni nivo. Osloba ena energija predstavlja fotone identine talasne duine i faze sa ulaznim signalom, zbog ega koristan signal jaa kako se prostire du dopiranog segmenta vlakna. Istovremeno, optika energija se korisno upotrebljava za pojaanje ulaznog signala te je i pojava ASE mnogo slabija. Kljuni parametri performansi EDFA pojaavaa su pojaanje (reda 30 dB, ili na 1 priblino 1000 emitovanih fotona), ravna karakteristika pojaanja, izlazna snaga (preko 17 dB), nivo uma (NFNoise Figure), itd. Pojaanje mora biti ravno u propusnom opsegu kako bi se signali svih talassnih duina uniformno pojaavali. Uobiajeno, ovo se postie dodavanjem izravnavajuih filtara koji se ugra uju u moderne EDFA pojaavae. Odziv EDFA pojaavaa generalno zavisi od nivoa EDFA zasienja, procenta promene ulazne snage i broja EDFA pojaavaa na nekoj trasi (u lancu). EDFA pojaavai koriste se za razliite potrebe te mogu biti: 1) Linijski pojaavai (In-Line Amplifiers) za pojaanje korisnog signala du

optikog linka, svakih 70120 km. Potrebno je da budu to manjeg nivoa uma (koji se akumulira du trase i pojaava u pojaavau) i srednje izlazne snage; 2) Pojaavai snage (Power Booster) pojaava maksimalne izlazne snage (17dB) na izlazu predajnika ili ulazu u zvezda sprenik; 3) Pred-pojaavai (Pre-amplifiers) niskoumni pojaava na ulazu u predajnik; 4) Udaljeno pumpanje (Remotely pumped) EDFA namenjen je za podvodne primene, nudei optike linkove rastojanja 200 km bez elektronske opreme. Osnovni nedostatak pojaavaa sa dopiranim erbijumom je velika nelinearnost frekvencijske karakteristike pojaavaa. Zbog toga je razvijena itava familija pojaavaa svetlosnog signala koji rade na ovom principu, samo je dopiranje jezgra monomodnih svetlovoda u pojaavau izvreno razliitim lantanoidima odnosno aktinoidima. Na taj nain je pokriveno podruje sva tri svetlosna prozora (8001600 nm) .

19

Ostali optiki pojaavai Ovi pojaavai ukljuuju vlakana sa dotiranim (legiranim) retkim hemijskim elementima koji se koriste za optike pojaavae, kao to su: telurium (legura telurita i oksigena / TeO2) tulium (uglavnom legura tuliuma i fuorida / TmF3) EDFA - (1530-1565 nm) GS-EDFA - (EDFA sa pomerenim gejnom) 1570-1610 nm EDTFA - TDFA na bazi teluriuma sa pomerenim gejnom (1490-1530 nm) TDFA - fiber pojaavai sa dodatkom tuliuma na bazi fluorida (1450-1620 nm) RFA - Raman fiber pojaavai (1420-1620 nm)

Veina pojaavaa su jo u ekperimentalnoj fazi i ukljuuju:

Slika 14 : Optiki pojaavai u opsegu 1420-1625 nm

20