VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI BEOGRAD

ZAVRNI RAD
Eksplatacija revolver struga
Predmet: Mainski sistemi

mentor: dr Dragan ivkovi

student: Milo Jovii br. indeksa: 11/09 smer: Kompjuterski mainski sistemi

Beograd, oktobar 2012

Sadraj:
Apstrakt...2 Uvod...........................................................................................................................................3 Cilj rada .....................................................................................................................................4 1 . Istorijski razvoj maine..........................................................................................................5 2. Pregled sadanjih maina........................................................................................................6 3. Konstrukciona analiza maine..............................................................................................11 4. Osnovna geometrija reznog alata..........................................................................................19 5. Pomoni pribori....................................................................................................................24 6. Postupke preventivnog odravanja...32 7. Osnovne mere i postupci za bezbedan rad na strugu............................................................40 Zakljuak..42 Literrtura..................................................................................................................................43

Eksplatacija revolver struga

Milo Jovii

Apstrakt Tekst razmatra eksplataciju revolver struga, koji spada u masine, koje rade na principu skidanja strugotine. Glavno kretanje kod revolver struga vri obradak i ono je definisano brzinom rezanja, pomono kretanje vri revolverska glava sa alatima i ono je odreeno korakom. Tribomehaniki sistem u obradi metala rezanjem: proces rezanja u svim vrstama obrade metala rezanjem se ostvaruje u tribo- mehanikom sistemu (TMS) iju strukturu ine rezni klin alata, predmet obrade i sredstvo za hlaenje i podmazivanje. Osnovna geometrija reznog alata, sastoji od najmanje dva dela: tela alata na kome se nalaze rezni elementi alata (rezni klin) i drke ili otvora u telu alata. Kljune rei: Revolver strug, struganje, maine i alati

Exploitation turret lathe

Milo Jovii

Abstract The text discusses the exploitation revolving lathe, which is one of the machines, which work on the principle of a cutting. The main movement of the workpiece revolving lathe is done and it is defined by the cutting speed, auxiliary turret head movement is done with the tools and what specific steps. Tribomechanically system in metal cutting: the cutting of all types of metal cutting is realized in the tribo-mechanical system (TMS), whose structure consists of a wedge cutting tool, workpiece and means for cooling and lubrication. The basic geometry of the cutting tool, comprising at least two parts: a body of tools that includes the elements of cutting tools (cutting wedge) and handles or holes in the body of tools. Keywords: Turret lathe, milling, machinery and tools ...

Uvod

U ovom radu govoriu o maini za obradu metala rezanjem i skidanjem strugotine. Strug je maina koja omoguava obradu predmeta struganjem tako to ga rotira dok se strue noem. Strugovi za drvo su slabiji od strugova za metal i na nekim modelima je mogue obraivati predmet i dletom iz ruke. Bolji strugovi mogu imati kopirajui mehanizam, mehanizam za pravljenje navoja, a najsavremeniji su programabilni strugovi (CNC, odnosno NU strugovi), kojima je mogue uprogramirati eljeni oblik radnog predmeta koga e potom sami napraviti.

Horizontalni revolver strug sa horizontalnom revolverskom glavom

Cilj rada

Revolver strug rade sa veim brojem alata raznog oblika koji u odreeno vreme jedan za drugim koji
u odreeno vreme jedan za drugim dolaze na radno mesto kao to meci iz burenceta revolvera dolaze u cev. Po slinosti kretanja ovi su strugovi i dobili svoj naziv. Za razliku od standardnih, univerzalnih paralelnih strugova, kod kojih se gubi dosta vremena u menjanju alata i njegovom njegovom podeavanju prema predmetu koji se obrauje revolverski strugovi imaju, bez obzira na standardni suport, naroite nosae alata preko kojih i dobijaju svoja kretanja pomeranja.

1 . Istorijski razvoj maine

Prvi strugovi bili su poznati jo u doba antike. Mogue da su ve u 2. milenijumu p.n.e. postojali strugovi za obraivanje drva itd. Prvi radovi struga pronaeni su u 7. veku p.n.e. u Korneto, i Italiji, onomad etrurski grad. Po grkoj mitologiji strug je izmislio legendarni Dedal, tj. onaj sa krilima i otac Ikara. U jednom egipatskom groblju iz 4. veka p.n.e. naene su prve slike jednog struga. Rotacija struga dobijena je time to je jedan vukao po jednom konopcu, dok je drugi obraivao komad sa alatkom. Ovakav koncept struga ostao je manje vie do srednjeg veka. U 13. veku konopac za rotaciju struga bio je vezan za jednu dasku, slino pedalu, vidi strugu sa nonim pogonom, tako da je radnik, koji je obraivao, sa korakom na dasku sam stvarao rotaciju struga.

Slika 1.1.- Strug sa nonim pogonom Leonardo da Vini je takoe izmislio jedan strug. Novina je bila jedan kotur preko kojeg je iao konopac i tako omoguivao jednu konstantu rotaciju struga. Iz 1480. godine potiu i prve slike jednog struga sa suportom. Leonardo da Vini koristio je i jednu drskalicu za alatku; da li je on to izmislio nije poznato. Prvi strugovi sa mehanikim suportom nastali su sredinom 18. veka u Velikoj Britaniji (Jacques Besson, 1751). Strugovi su tad bili uglavnom od metala i imale su skoro sve karakteristike modernog struga. Prvi strugovi sposobni za mainstvo, dakle za obraivanje metala, nastale su verovatno u Sjedinjenim Amerikim Dravama krajem 18. veka (Sylvanin Brown, 1791). Ovo je doba poetka industrijalizacije.
6

Slika 1.2.- Strug krajem 19. Veka

Slika 1.3.- Revolver strug iz 1851god.

2. Pregled sadanjih maina

Zajednike osobine svih ovih vrsta strugova lei u tome to se predmet okree, a no vri samo kretanje pomeranja. Ostaloi uslovi rada kao to su: nain uvrivanja predmeta i njegovo pomicanje, broj noeva upotrebljenih itsovremen u radu, njihovo uvrivanje, nain pogona njihovog pomeranja itd. Vrste strugova mogu biti: - Paralelni strugovi - Revolverski strugovi - eoni strugovi - Karuselni strugovi

Paralelni strugovi- Su u veini sluajeva univerzalni strugovi ija je karakteristika da predmet koji se obrauje lei izmeu iljaka radnog vretena i konjica ili u eljusnoj ploi se no pomiedu predmeta koji se obrauje tj. Paralelno sanjegovom osom po emu su ovi strugovi i dobili ime. Naziv univerzalni strug dolazi od toga to se na ovim strugovima mogu obavljati skoro sve vrste strugarskih radova. Meu paralelne strugove ubrajamo tzv. Strugove visokog dejstva koji se naziv vrlo esto susree. To se strugovi koji se za vreme rada postiu veliki efekat kako u snazi, koliini skinute strugotine tako i u tanosti u grubom i finom radu.

Slika 2.1.- Paralelni strug Revolver strug- Karakteristika ovih strugova lei u tome to rade sa veim brojem alata raznog oblika koji u odreeno vreme jedan za drugim koji u odreeno vreme jedan za drugim dolaze na radno mesto kao to meci iz burenceta revolvera dolaze u cev. Po slinosti kretanja ovi su strugovi i dobili svoj naziv. Za razliku od standardnih, univerzalnih paralelnih strugova, kod kojih se gubi dosta vremena u menjanju alata i njegovom njegovom podeavanju prema predmetu koji se obrauje
8

revolverski strugovi imaju, bez obzira na standardni suport, naroite nosae alata preko kojih i dobijaju svoja kretanja pomeranja

Slika 2.2.- Revolver strug

Slika 2.3.- Alat u revolverskoj glavi eoni strug- Nemaju ni iljak radnog vretena ni iljka konjica. Predmet se postavlja i privruje na veliku elinu plou (1) koja lei na masivnm radnom vretenu (2) a pogon dolazi preko stepenaste remenice (3) i zupastog prenosa (4). Karakteristika ovih strugova lei u podeljenom podnoju struga iji jedan deo predstavlja postolje radnog vretena (5) a drugo postolje suporta (6). Izmeu ta dva dela nalazi se rupa irine (b) za prolaz eline ploe i predmeta najveeg prenika. Suport sruga je potpuno odvojen a jedino njegova veza sa strugom lei u lancu (8) preko koga dolazi pogon pomeranja noa (9) ija se veliina regulie pomou ekscentra (10) i mehanizma (11) za pomeranje. Rad sa ovim strugovima, a naroito postavljanje urivanje na elinu plou predstavlja dug i teak posao tese zbog toga i upotrebljavaju u specijalnim sluajevima.

Slika 2.4.- eoni strug Karuselni strugovi- Oni se prave sa jednim ili sa dva suporta. Na obinom uspravnim stubovima (1) lei poprena greda (2) koja nosi dva suporta (3). Poprena greda zajedno sa supotroma moe se dizati sputati pomou uspravnih vretena (4) pokretnim koninim prenosnim zupanicima (5). Suporti se pored toga mogu pomerati jo i due grede levo i desno tako da se poloaj u odnosu na predmet koji se obrauje moe tano podesiti. Predmet lei na okrugloj horizontalnoj ploi (6) masivne konstrukcije. Kretanje obrtanja ova ploa dobija sa donje strane preko vertikalnog radnog vretena struga i krunog koninog ozubljenog venca sa spiralnm ozubljenjem.

Prenik ovih poloa moe da dostigne i veliinu od 20 m. Neke konstrukcije imaju jo i jedno pomono, horizontalno radno vreteno u radnom vencu predmeta koji se obradjuju. Pogon pomonog vretena dolazi od pokretnog elektromotora preko menjaa brzina.

10

Slika 2.5.- Karoselni strug

3. Konstrukciona analiza maine

Slika 3.1.- Horizontalna revolverska glava

11

Za izradu predmeta obrade iz jednog stezanja sa vie alata pogodan je revolver strug, zahvaljujui revolverskoj glavi u kojoj se postavljaju alati prema redosledu obrade. Najee u revolversku glavu idu,strugarski noevi,builice,builice za izradu navoja i drugi alati. Okretanjem revolverske glave dovodi se u radni poloaj naredni alat. Za vreme obrade revolverska glava izvodi kretanje pomaka u smeru glave struga. Revolver galva se nalazi na uzdunom kizau, a njeno oretanje moe biti runo ili automatsko. Prema poloaju revolverske glave razlikujemo dva osnovna tipa revolverskih strugova: - revolver strug sa horizontalnom revolverskom glavom - revolver strug sa vertikalnom revolverskom glavom

Slika 3.2.-ematski prikaz tipova revolverskih glava

Kod vertikalne revolverske glave alat koji se nalazi u radu zauzima gornji poloaj tj. osa otvora na revolverskoj glavi poklapa se sa osom glavnog vretena. Revolver strug sa vertikalnom revolverskom glavom mogu da imaju kliza sa poprenim kretanjem, a mogu da budu i bez njega, u tom sluaju poprene operacije se izvode laganim okretanjem revolverske glave, pri emu se popreni alati primiu materijalu po krunoj putanji. Kod horizontalne revolverske glave moe da se smesti vei broj alata to omogoava izradu sloenih predmeta. Poprene operacije se izvode pomou klizaa sa poprenim kretanjem. Kod ovih strugova mogu da se ugrade ureaji za programski rad to poveava njihovu produktivnost.

12

Slika 3.3- Vertikalna revolverska glava

3.1. Glavni delovi revolver struga

Slika 3.3- Glavni delovi revolver struga

13

Glavni delovi revolver struga su:

1. Horizontalna revolverska glava-najee ima est mesta za razne vrste strugarskih noeva i builica. 2. Glavno vreteno koje dobija pogon od elektro motora. 3. Elektro motor 4. Prenosnik za glavno kretanje (glavno vreteno dobija obrtno kretanje od elektro-motora preko prenosnika za glavno kretanje. 5. Prenosnik za pomono kretanje koristi se za kretanje revolverske glave. 6. Ruica za pokretanje revolverske glave 7. Voica 8. ine po kojima se kree revolverska glava 9. Glavina za dranje dela (obratka) koji se obradjuje 10. Kada za strugotinu

3.2. Radne pozicije revolver struga

Obrada struganjem je postupak obrade prvenstveno rotacionih delova (vijaka, navrtki, osovina, vratila, aura, remenica, ...). Ostvaruje se tako to predmet obrade izvodi glavno obrtno kretanje, a alat pomono pravolinijsko kretanje. Relativna kretanja alata i predmeta obrade uslovljavaju i vrstu proizvodne operacije u obradi struganjem (uzduna i poprena obrada, izrada konusa i sl.) Proizvodne operacije obrade struganjem se, prema kvalitetu obraene povrine, razvrstavaju na proizvodne operacije: grube i fine obrade, odnosno proizvodne operacije: prethodne i zavrne obrade, pri emu su proizvodne operacije prethodne obrade operacije grube obrade, a proizvodne operacije zavrne obrade operacije grube ili fine obrade. Obradom struganjem se realizuje veliki broj operacija kao to su: uzduna obrada (spoljanja i unutranja), poprena obrada (spoljanja i unutranja, usecanje, prethodno i zavrno odsecanje),
14

izrada konusa (spoljanjeg i unutranjeg), izrada profila (profilnim alatom i kopiranjem), nerotaciono struganje (prizmatinih delova i leno struganje), izrada navoja (spoljanjeg i unutranjeg),

izrada i obrada otvora i rupa.

Slika 3.4.- Proizvodne operacije na revolver strugu Glavno kretanje kod revolver struga vri obradak i ono je definisano brzinom rezanja,pomono kretanje vri revolverska glava sa alatima i ono je odreeno korakom. Korak je aksijalno pomeranje alata za jedan obrt predmeta obrade.

15

Slika 3.5. Osnovna kretanja alata i predmeta obrade u obradi struganjem

Slika 3.6.- Kretanje revolverske glave Primer jednog rada na revolver strugu- Uzimamo vuenu ipku dimenzija 90*6000mm i iz te ipke
e biti isecana ipka duine 180mm. Prvom operacijom uzimamo no za secanje i time isecamo obradak na duinu 90*180mm. I poprenom obradom emo dobiti eljenji oblik obratka.

16

Slika 3.7. Poprena obrada

U drugoj operaciji emo raditi uzdunu obradu tako to emo strugarskim noem jedan deo naeg obratka smanjiti njegov prenik za 4mm i smanjiti ga uzduno za 128mm. 86*128mm.

Slika 3.8- Uzduna obrada

U treoj operaciji obremo revolversku glavu i vise ne koristimo strugarski no. Sada koristimo burgiju gde emo buiti rupu dubine 46 milimetra i prenika 42mm. Nakon toga okreemo
revolversku glavu i uzimamo uputa gde emo raditi uputanje otvora 40 na duinu od 2mm pod uglom od 45 stepeni. Obremo revolversku glavu i tu koristimo razvrta i razvrtamo rupu 42H7.

Slika 3.9. Buenje otvora

17

U etvrtoj operaciji radimo prolaze sa druge strane tako to zaustavljamo revolver strug i vadimo obradak iz stezne glave i okreemo ga na drugu stranu. Ponovo uzimamo strugarski no i radimo uzduno struganje 70 na duinu 10mm. Nakon toga uzimamo no za obaranje ivica i radimo uzduno
obaranje 60 na R5.

Slika 3.10.- Obaranje ivica I ovako izgleda gotov deo.

Slika 3.11.-Gotov deo-izradak

4. Osnovna geometrija reznog alata

Svi rezni alati (slika 4.1) se sastoji od najmanje dva dela: tela alata na kome se nalaze rezni elementi alata (rezni klin) i drke ili otvora u telu alata, preko kojih se izvodi postavljanje i privrivanje alata na nosa alata i mainu. Rezni klin alata ispunjava osnovnu ulogu reznih alata, obezbeujui rezanje (uklanjanje vika materijala). Rezni alati (slike 4.1 i 4.2) u svom osnovnom obliku imaju zajedniki geometrijski oblik - rezni klin (slika 1.12.b).

18

Slika 4.1.- Rezni alati

Na reznom klinu alata se uoavaju karakteristine povrine, linije i take: grudna povrina, GP - povrina po kojoj klizi strugotina, lena povrina, LP - povrina okrenuta prema povrini rezanja i pomona lena povrina, PLP - povrina reznog klina alata okrenuta prema obraenoj povrini predmeta obrade.

19

Slika 4.2.- Osnovni delovi reznih alata Presek grudne i lene povrine reznog klina alata predstavlja glavno seivo - GS ili glavnu reznu ivicu alata - GRI, a presek grudne i pomone lene povrine pomono seivo - PS ili pomonu reznu ivicu - PRI. Presek glavnog i pomonog seiva je rezni vrh alata RV.

Slika 4.3 Koordinatne ravni tehnolokog koordinatnog sistema i osnovna geometrija reznog klina alata Osnovna geometrija reznog alata je geometrija reznog klina alata (slika 1.12.b). Prema standardu JUS K.A2.010 definisanje i utvrivanje geometrije se izvodi korienjem dva koordinatna sistema:

20

 tehnolokog - definisanje geometrije reznih alata kao geometrijskog tela pri njegovoj izradi, otrenju i kontroli (osnovna geometrija alata) i kinematskog - definisanje geometrije alata u procesu rezanja (kinematska geometrija alata). Tehnoloki koordinatni sistem (slika 4.3.a) ine etiri ravni: - Osnovna ravan Pr - ravan koja prolazi kroz posmatranu taku na seivu alata i paralelna je ili upravna na neku ravan ili osu alata od znaaja za izradu i otrenje alata ili kontrolu geometrije alata. Moe se definisati i kao ravan koja sadri osu predmeta obrade ili alata i normalna je na vektor brzine u taki u kojoj se posmatra geometrija alata, - Ravan rezanja Ps - ravan tangencijalna na glavnu reznu ivicu (sadri glavnu reznu ivicu alata) i normalna je na osnovnu ravan, - Normalna ravan Po - ravan upravna na osnovnu i ravan rezanja i - Normalna ravan na glavno seivo Pn - ravan normalna na glavnu reznu ivicu ili tangentu na seivo u posmatranoj taki. Poloaj grudne i lene povrine reznog klina alata odreen je osnovnom geometrijom alata (slika 4.3.b), koja obuhvata tri ugla: leni ugao - ugao izmeu lene povrine reznog klina alata i ravni rezanja, grudni ugao - ugao izmeu grudne povrine reznog klina alata i osnovne ravni i ugao klina - ugao izmeu grudne i lene povrine reznog klina alata.

Vrednosti uglova reznog klina alata se definiu (mere), najee, u normalnoj ravni Po (osnovni uglovi reznog klina sa ili bez indeksa - , , ). Mogu se definisati i normalni ( , , - u normalnoj ravni na glavno seivo Pn), radijalni i aksijalni uglovi reznog klina

4.1 Tribomehaniki sistem u obradi metala rezanjem

21

Proces rezanja u svim vrstama obrade metala rezanjem se ostvaruje u tribo- mehanikom sistemu (TMS) iju strukturu ine (slika 4.4): rezni klin alata, predmet obrade i sredstvo za hlaenje i podmazivanje. Tribomehaniki sistem predstavlja skup meusobno povezanih elemenata u jednu celinu radi ostvarivanja postavljenog cilja: uklanjanje vika materijala i oblikovanje delova uz minimalne trokove izrade i maksimalnu proizvodnost, tanost i kvalitet obrade.

Slika 4.4 - Tribomehaniki sistem u obradi metala rezanjem pored strukture, TMS karakteriu ulazne i izlazne veliine.

Ulazne veliine su: materijal, energija i informacija. Materijal se odnosi na materijal predmeta obrade i pomoni materijal (sredstva za hlaenje i podmazivanje, ulja za podmazivanje prenosnika i voica alatnih maina itd.). Polazni materijal ili polufabrikat se naziva pripremak, materijal ili deo u toku obrade obradak (predmet obrade), a gotov deo izradak. Energija se troi na ostvarivanje procesa rezanja, savlaivanje otpora rezanja, otpora kretanju izvrnih organa obradnog sistema i ostvarivanje potrebnih kretanja alata i predmeta obrade.

22

Informacija obezbeuje upravljanje procesom rezanja. Predstavljaju skup podataka o mainama, alatima, priborima, pripremku, mernim i kontrolnim sredstvima, reimima obrade, sistemima upravljanja procesom itd. Izlazne veliine iz tribomehanikog sistema su: informacija, energija i materijal. Izlazne informacije su transformisane ulazne informacije i obuhvataju skupove podataka o: kvalitetu obrade (tanost oblika, poloaja i ostvarenih mera i kvalitet obraenih povrina), proizvodnosti i ekonominosti obrade. Izlazna energija je transformisana ulazna energija, toplotna i kinetika energija elastinih deformacija i vibracija elemenata tehnolokog sistema (maina - rezni alat pribor - predmet obrade). Izlazni materijal je izradak i otpadni materijal (strugotina, utroeno sredstvo za hlaenje i podmazivanje, utroeno ulje za podmazivanje i sl.).

5. Pomoni pribori 5.1 Uloga i klasifikacija pribora

Pribori su dopunski ureaji koji se koriste pri obradi, montai i kontroli delova, sklopova i proizvoda. U toku izvoenja procesa obrade i realizacije pomonih operacija, pribori se koriste za pozicioniranje i stezanje predmeta obrade i alata. U mnogim sluajevima obezbeuju i potrebno voenje alata u odnosu na predmet obrade. Prema nameni dele se na: univerzalne i specijalne. - Univerzalni pribori su namenjeni obradi razliitih pripremaka. Predstavljaju standardni pribor svake alatne maine. - Specijalni pribori su namenjeni obradi odreenih pripremaka ili izvoenju odreenih operacija obrade na jednom ili vie delova. Pravilno koncipiranje pribora, projektovanje i konstrukcija, podrazumeva poznavanje i analizu baznih povrina dela koji se izrauje. Pri projektovanju konstrukcije i tehnologije obrade delova, posebno projektovanju tehnolokih procesa, najpre se vri izbor baznih povrina (baza). Baze su take, linije ili povrine u odnosu na koje se orijentiu drugi delovi ili povrine delova u procesu obrade, merenja ili montae. Dele se na : - konstrukcione, - tehnoloke, merne i

23

- montane. Grupu konstruktivnih baza ine: osnovne i pomone baze, koje, pri konstruisanju (izboru oblika povrina, njihovog poloaja, utvrivanju dimenzija i normi tanosti i sl.), imaju sutinski znaaj. U fazi konstrukcije se identifikuju i: funkcionalne i slobodne povrine. Osnovne povrine (baze) su povrine u odnosu na koje se odreuje poloaj dela u proizvodu (sklopu). Po pravilu poloaj dela u sklopu se odreuje kompletom od dve ili tri baze. Osnovne baze vratila prikazanog na slici 5.1 su cilindrina povrina aura 2(2'), osa vratila OO i stepenaste povrine 1(1'), jer odreuju poloaj vratila u kuitu 6(6'). Stepenaste povrine spreavaju pomeranje vratila du ose vratila. Pomona povrina (baza) odreuje poloaj montiranih delova podsklopova. Za vratilo, na primer, se javljaju dva kompleta pomonih povrina za postavljanje zupanika, sa tri elementa: rukavac 3(3'), stepenica 5(5') i klin (slika 5.1). Funkcionalne povrine su povrine preko kojih se ostvaruje funkcija zadatog sklopa. To su, u pomenutom sluaju, bone povrine zuba zupanika. Slobodne povrine su povrine povezuju osnovne i pomone povrine. To je povrina valjka (4).

Slika 5. 1. - Karakteristine povrine delova sklopa

24

Tehnoloka baza je povrina koja odreuje poloaj dela u procesu izrade (obrade) u odnosu na rezni alat i/ili pribor. Merne baze se koriste u procesu merenja i kontrole gotovog dela. Merna baza je povrina koja odreuje relativni poloaj dela ili sklopa i sredstva merenja. Montane baze se koriste za orijentaciju i postavljanje delova pri montai. To su baze koje liavaju deo ili sklop tri stepena kretanja, na primer pomeranja du jedne ose i obrtanja oko druge dve ose.

5.2 Univerzalni (stezni) pribori

Univerzalni pribori ili stezni pribori su namenjeni prvenstveno pojedinanoj i maloserijskoj proizvodnji za postavljanje i stezanje predmeta obrade i alata razliitih oblika i dimenzija. Kao univerzalni pribori koriste se: univerzalna glave za stezanje, iljci, univerzalni steza za alate sa cilindrinom drkom, brzi steza za alate sa cilindrinom drkom, mainske stege, obrtni stolovi, trnovi (vratila), odstojni prstenovi, obrtni prstenovi, stezne aure, elastine stezne aure, magnetne ploe i sl. Univerzalni pribori su najee i standardizovani, pa se nazivaju i standardnim priborima alatnih maina (isporuuju se uz mainu). Univerzalna glava za stezanje (slika 5. 2) sa tri (etiri, retko dve) eljusti je standardni pribor strugova, glodalica i brusilica. Slui za stezanje okruglih (esto i prizmatinih) delova ili alata sa drkom (burgije, vretenasta glodala ...). Razlikuju se po stepenu univerzalnosti, konstrukciji mehanizma za samocentriranje i stezanje. Postoje i druge konstrukcije univerzalnih glava, sa runim i mehanizovanim (pneumatskim, hidraulinim ili elektromehanikim) stezanjem.

25

Slika 5. 2. - Univerzalna glava za stezanje Mainske stege (slika 5.3) se koriste za runo stezanje razliitih delova na rendisalj- kama, builicama, glodalica- ma i dr. Razliite konstrukcije stega, okretne u ravni ili prostoru, omoguujui orijen- taciju dela za obradu povrina pod uglom. Pored runih, postoje i stege sa mehanizovanim stezanjem, najee hidraulinim.

Slika 5. 3. - Neki tipovi mainskih stega

iljci (slika 5.4) se koriste za pozicioniranje i stezanje cilindrinih delova veih duina (odnos duine i prenika L/d iznad 4 do 10), najee na strugovima i brusilicama za okruglo bruenje Delovi se pozicioniraju i oslanjaju sa jedne ili obe strane (slika 5.5), primenom nepokretnih (neobrtnih) ili pokretnih (obtnih) iljaka. Oslanjanju na iljke prethodi izrada sredinjih gnezda na delovima.

26

Slika 5.4. iljci

Slika 5.5. - Pozicioniranje pomou iljaka

Obrtai (srca) slue za prenos obrtnog kretanja sa glavnog vretena na predmet obrade, kod pozicioniranja pomou iljaka (slika 5. 6).

27

Slika 5.6. - Osnovne konstrukcije obrtaa (srca) Linete (slika 5.7) se koriste za oslanjanje predmeta obrade u toku rezanja sa ciljem spreavanja i smanjenja deformacija duih delova, nastalih dejstvom spoljanjih sila (sila i otpora rezanja, sopstvene mase i sl.). Dva osnovna tipa lineta su: pokretne i nepokretne. Pokretne se postavljaju na uzduni nosa alata, a nepokretne na voice nosaa alata odnosno nosaa iljka.

Slika 5.7. - Pokretne i nepokretne linete Trnovi (slika 5.8) se primenjuju za postavljanje i stezanje predmeta sa centralnim otvorom veeg prenika i manje debljine zida, odnosno stezanje alata.

28

Slika 5.8. - Trnovi Magnetne ploe se koriste za postavljanje i stezanje predmeta od feromagnetnih materijala sa ravnim povrinama, kod brusilica za ravno bruenje (slika 5.9). Mogu biti sa permanentnim magnetima ili elektromagnetima. Obezbeuju ravnomernu silu stezanja po oslonoj, baznoj povrini obratka, imaju visoku krutost i jednostavno i brzo stezanje (prebacivanjem ruica ili iskljuivanjem jednosmerne struje).

Slika 5.9. - Magnetna ploa Za stezanje alata sa drkom (burgije, uputai, proirivai, razvrtai, vretenasta glodala...) koriste se univerzalni stezai (slike 5.10 i 5.11).

29

Slika 5.10. - Stezanje alata sa drkom

Slika 5.11. - Brzi steza i stezne aure

30

5.3 Specijalni pribori

Specijalni pribori ili pomoni pribori se, prvenstveno, koriste u serijskoj i masovnoj proizvodnji. Sastoje se (slika 5.12) od: tela pribora, elemenata za postavljanje (baziranje), mehanizama za pritezanje (stezanje) i elemenata za povezivanje (ivije, zavrtnjevi i sl.).

Slika 5.12. - ematski prikaz mogueg reenja pribora u obradi glodanjem

31

6. Postupke preventivnog odravanja:

a) b) c) d) e) f) g) h) i) osnovno odravanje od strane rukovaoca, preventivni periodini pregledi, kontrolni pregledi, podmazivanje, tehnika dijagnostika, traenje i otklanjanje slabih mesta, preventivne zamene delova, preventivne periodine opravke, popravljanje i obnavljanje istroenih delova. a ) Osnovno odravanje od strane rukovaoca

Osnovno odravanje obuhvata sve one postupke koje po pravilu obavlja u najveem obimu, sam rukovalac, tehnikog sistema, odnosno koji mogu da obave na licu mesta, prilikom preuzimanja tehnikog sistema od strane prethodnog rukovaoca, ili u toku smene, bez nekih posebnih ureaja i alata. U osnovno odravanje spadaju i postupci: snabdevanje gorivom i mazivom, pranje i ienje, zamena tehnikih tenosti, kontrola osnovnih sastaavih delova sistema, pomou jednostavnih instrumenata, pritezanje olabavljenih spojeva, kontrola procesa funkcionisanja tehnikog sistema preko komandnih tabli i sl. Vrlo esto se u naoj industriji o ovome malo vodi rauna, pa se dogaa da su rukovaoci tehnikih sistema esto sasvim usko obueni, pre svega za upravljanje, a znatno manje i za odravanje sistema. Postupcima odravanja koji se sprovode na viem nivou na licu mesta i u radionicama i uz uee specijalizovanih radnika, obino ne mogu da se nadoknade propusti u osnovnom odravanju.

b ) Preventivni periodini pregledi

Preventivni periodini pregledi su postupci preventivnog odravanja ija je namena da se pravovremeno uoi nastajanje ( ili ve nastala, oteenja i neispravnosti sastavnih delova sistema postrojenja ). Pri tome se tei da se tehniko stanje delova sistema utvrdi na to jednostavniji nain i uz to manji utroak rada ( ne pretpostavljaju se velike demontae i ponovne montae sastavnih delova sistema ). Pregledi se izvode u itavom ivotnom ciklusu sistema. Oni su obavezni i pre i posle izvodenja profilaksi i remonta sistema. Cilj im je odreivanje nivoa funkcionalnosti, fizike istroenosti i oteenja a radi pravovremenog spreavanja otkaza. Ako se prilikom obavljanja preventivnog periodinog pregleda nae na neispravnost koja se moe u kratkom vremenu, sa standardnim alatom ( koji se obino poseduje ) sa znanjem i vetinom
32

koje poseduje specijalista za preglede, bez veih smetnji za proces eksploatacije otkloniti, tada se takva neispravnost mora i otkloniti. Postupke ( opise ) pregleda je poeljno uvek pismeno pripremiti. Ako se radi o nekom jednostavnom sastavnom delu sistema, pismeni opis je verovatno suvian. Ako je tehniki sistem sloeniji, teko je pamtiti mnogo kombinacija mesta i radnji koje treba obaviti u raznim intervalima vremena. Za takve sisteme neophodno je sainiti opis pregleda za osnovne ( odgovorne ) sastavne delove sistema. c ) Kontrolni pregledi

Kontrolni pregledi izvode se po utvrenim standardnim postupcima ili zakonskim propisima ( Zakon o tehnikoj zatiti, JUS, DIN, i dr. ). Mnogi radni uslovi kod univrzalnih strugova dovode do visokih temperatura, abrazije, korozije i preranih otkaza na leajevima. Oteenja na srugovima se ne javljaju samo na unutranjim mehanikim povrinama ve takoe i na spoljanjim. Atmosverski uslovi koji utiu na srug mogu takoe skratiti vek bilo kog struga, pogotovo u korozivnim okolinama. S tim u vezi je i oekivani vek struga u ovakvim okolinama veoma zavisan od pravilne procedure odravanja. Veliki broj otkaza strugova su bili rezultati pohabanih ili pokvarenih leajeva struga ili unutranjih komponenti struga. Otkrivanje neispravnosti struga treba da pone onog trenutka kada je strug instalisana i u radu. Radnici na odravanju i operativno osoblje treba prvo da odrede da li nedovoljno dobar rad izaziva probleme na strugu. Istraga treba da sadri temeljnu studiju hidraulike struga radi odreivanja da li strug prua projektovane karakteristike. Potrebno je raditi precizna oitavanja ulaznog i izlaznog pritiska. Strug takoe treba biti proveren za sluaj prekomernih vibracija, iskrivljenja vratila, buke u leajevima, i prekomerne temperature. Ako se hidraulini deo struga pokae ispravnim, ali je strug i dalje buan i ima vibracije, tada je mogue da se radi o spojnicama koja moe biti sa grekom, ili su leajevi struga i / ili motora defektni. Koristei se analizom vibracija i praenjem frekvencije vibracije na monitoru, moemo odrediti mogui izvor stanja i time je problem mogue eliminisati. Ako su leajevi struga bili podvrgnuti povremenim vibracijama, strug bi trebalo da se odnose na radioniku popravku, a ako je prisutno i curenje na mehanikom zaptivau i njega treba zameniti.

Provere na terenu pre zamene

Najee popravke kod univerzalih strugova su popravke lomova kao posledica otkaza pojedinih komponenti. Tipini uzroci otkaza su: curenje na zaptivau vratila, redukovan protok kroz strug, iskrivljenje ili zaglavljivanje delova struga, otkaz leajeva,
33

 prekomerna vibracija, curenje iz kuita. Ipak pre popravke struga treba proveriti sa radnikom da li je ustanovljen uzrok otkaza. Dijagnostika otkaza, gde god je to mogue, vri se tako to ukljuimo strug i putem sledeih aktivnosti pokuamo da ustanovimo uzrok otkaza: gledanjem, sluanjem, dodirom, mirisom, merenjem temperature leajeva, merenjem snage, analizom vibracija, merenjem pritiska. Sistem odravanja mora obezbediti brzo reagovanje na sve otkaze u procesu rada, to podrazumeva da sistem prijavljivanja i evidentiranja prijave otkaza mora biti propisan. Cilj uvoenja ove aktivnosti je obezbeenje identifikacije svih prijava, kao i izvrenje intervencije odravanja po prijavi otkaza. esta je pojava da je odravanje orijentisano na sprovoenje naknadnih intervencija ( po prijavi otkaza ), to ukazuje na znaaj ovog propisivanja. Kontrola struga pre ugradnje Za vreme dok je strug na popravci, preporuljivo je paljivo ispitivanje svih komponenata. U toku demontae struga, procedura proveravanja pojedinih delova bi trebala da sledi sledee aktivnosti: gledanjem proveriti istroenje, eroziju, koroziju i druga oteenja radnog kola i navrtke, skinuti navrtke po obodu zaptivaa i proveriti naprezanje zaptivaa, zabeleiti poziciju radnog kola u odnosu na okvir struga, skinuti navrtku radnog kola i radno kolo, pregledati istroenje prstenova u unutranjosti, proveriti i zabeleiti veliinu pomeranja rukavca, pregledati prednje delove ( lica ) zaptivaa, skinuti telo paketnih zaptivaa sa okvira struga, proveriti lice paketnih zaptivaa, nosae i voice, skinuti i ispitati sve klinove vratila, skinuti rukavac, mehaniki zaptiva, zaptiva rukavca i obod , rukavca. Ako je potrebno, odrediti uzrok otkaza mehanikog zaptivaa i proveriti stanje delova. Preporuljivo je da se sada, kada smo doli do provere vratila, zabeleena oitavanja mernog uredaja zapisuju u Zapisnik o kontroli struga pre ugradnje : 1. Proveriti oteenja na leajevima struga. Zabeleiti pomeranje na kraju vratila, proveriti istroenje vratila, eroziju, koroziju i ravnost vratila. Dozvoljeno odstupanje vratila u radijalnom pravcu ne sme biti vee od 0,03 [ mm ], za prenik vratila do 50 [ mm ], dok za prenik vratila d > 50 [ mm ], ovo odstupanje nesme prei 0,05 [ mm ]. 2. Kada je vratilo struga savijeno ili izlazi iz okvira saosnosti, vek leaja, vek zaptivaa i same karakteristike struga su oslabljeni. Savijeno vratilo takoe izaziva vibracije i kvarove na spojnici. Radi provere ovog stanja, merni ureaj treba postaviti do kuita struga i podesiti tako da drugi kraj ureaja lei na spoljanjem preniku vratila. Obrtanjem vratila proveriti

34

odstupanje. Za prenik vratila 50 [ mm ], maksimalno odstupanje je 0,05 [ mm ], a za prenike d > 50 [ mm ] ono iznosi 0,08 [ mm ]. 3. Prekomerno aksijalno odstupanje vratila moe rezultovati oteenjima i istroenjima na mestima kontakta izmeu vratila i paketnih zaptivaa. Moe takoe uzrokovati ili premalo ili prekomerno optereenje na oprugama to rezultuje visoku uestanost oteenja i curenja. U isto vreme e uslediti preveliko naprezanje i istroenje na leajevima struga. Oteeni leajevi prilikom obrtanja mogu izazvati nedozvoljenu veliinu odstupanja na kraju vratila. Radi provere ovakvog stanja merni ureaj treba postaviti tako da njegov kraj lei nasuprot ramena na vratilu. Treba koristiti meki eki kojim emo lake udariti na jednom, a zatim i na drugom kraju vratila. Montaa je dobro uraena ako pokazivanje mernog ureaja ne prelazi 0,05 [ mm ]. 4. Ako elo kuita mehanikog zaptivaa nije normalno u odnosu na osu vratila, zaptivaka mehanikog zaptivaa e se nagnuti prilikom ugradnje. To moe uzrokovati nepravilan rad i na kraju otkaz mehanikog zaptivaa. Da bi se proverilo ovo stanje, merni ureaj se postavlja na vratilo sa krajem nasuprot ela kuita mehanikog zaptivaa, nakon to je obloga privrena na svoje mesto. Ukupno pokazivanje mernog ureaja ne sme prelaziti 0,025 [ mm ] za brojeve obrtaja do n = 3000 [ o / min ], odnosno 0,08 mm za n = 1500 [ o / min ]. Ukoliko odstupanje ipak pree ove veliine, oblogu je potrebno obraditi na strugu kako bi se postigla zahtevna normalnost. Pre ugradnje mehanikog zaptivaa treba proveriti da li ela kuita mehanikog zaptivaa imaju rupe, zareze ili slina oteenja ili je mogue erozija. 5. Centrinost otvora kuita mehanikog zaptivaa i vratila moe biti vrlo teko za merenje zbog korozije koja je uzrokovana curenjem kroz zaptivke. Centrinost je od kritine vanosti i mora biti ponovo uspostavljena zavarivanjem ili mainskom obradom. Kod velikih univerzalnih strugova gde postoji veliki prostor izmeu kuita mehanikih zaptivaa, veoma je vano da se centrinost dri u projektovanim tolerancijama. Da bi se ispitala centrinost, namestiti merni ureaj na vratilo, a drugi kraj treba da se prostire unutar otvora za zaptivanje. Kuita mehanikih zaptivaa trebaju biti centrina u odnosu na osu vratila unutar granice od 0,15 [ mm ]. Ako pokazivanje prelazi ovu vrednost, strug treba ponovo saoavati i zatim ponovo privrstiti klinom. 6. Ispitivanje centrinosti i paralelnosti na spojnici nije nita drugo nego saoavanje maine koje je ve ranije opisano. Sva ova merenja i ispitivanja vre se na indikatoru sa brojanikom ( dial indicator ). On je napravljen tako da se odstupanje direktno oitava sa skale indikatora. Kada se kraj koji je direktno povezan sa vratilom kree prema indikatoru tada strelicama na brojaniku vri otklon u pravcu kazaljke na satu ( + ), a u sluaju da se kraj kree od indikatora, strelica se otklanja u suprotnom pravcu ( ).Sva ova merenja i ispitivanja vre se na indikatoru sa brojanikom ( dial indicator ). On je napravljen tako da se odstupanje direktno oitava sa skale indikatora. Kada se kraj koji je direktno povezan sa vratilom kree prema indikatoru tada strelicama na brojaniku vri otklon u pravcu kazaljke na satu ( + ), a u sluaju da se kraj kree od indikatora, strelica se otklanja u suprotnom pravcu ( ). d ) Podmazivanje

Podmazivanje je proces dovoenja maziva izmeu povrina u kretanju. Sistemi za podmazivanje imaju zadatak da taj proces obave sigurno i trajno.
35

U cilju potpunog razumevanja sistema za podmazivanje i procesa koji se u obuhvata sledee aktivnosti: ienje ispiranje kliznih ( mazajuih ) povrina , razvodne instalacije maziva, agregata za dotur maziva, proveravanje stanja maziva ( koliine, svojstva ), dolivanje maziva, zamena mazma. U cilju popunjavanja prostora izmeu mainskih delova koji se dodiruju i nalaze u medusobnom kretanju ( osovina i leaj, vratila, voice itd.), a time i smanjenju habanja, dovodi se mazivo u njihov meuprostor. Osim uloge podmazivanja, maziva imaju i zadatak da odnose nepoeljne sastojke iz zone sprege mainskih delova, da vre hlaenje delova i sklopova ( leajevi, cilindri, klipovi, itd.), amortizuju udare i vibracije, da prenose snagu i kretanje, vre zaptivanje ( sklopovi, razne osovine itd. ) spreavaju koroziju na metalnim delovima. Sa razvojem tehnike porastao je i znaaj maziva, jer je visoka tehnologija danas u mogunosti da proizvede vrlo sloena maziva za najdelikatnije primene. Maziva se obino proizvode za odreene svrhe, jer ne postoji idealno mazivo koje bi moglo da zadovolji sve zahteve i namene. Kao rezultat toga je postojanje velikog broja tipova maziva meu kojima se treba znati snai i odabrati svrsishodno za namenu koja se od njega trai. Potrebno je obezbediti podmazivanje za vrlo sloeni i obiman prenosnik koji ostvaruje pogon za sva kretanja: za sve leajeve i masu drugih elemenata, potrebno je jasno definisati i oznaiti sva mesta koja se podmazuju. Ova ema predstavlja emu podmazivanja sveim uljem. Da bi se podmazivanje jasno definisalo, ta se podmazuje i ko podmazuje, potrebno je uvesti karton podmazivanja i postaviti ga na vidnom mestu pored maine.

Slika 5.13. - ema podmazivanja sveim uljem

36

Tabela 1. Karton podmazivanja OOR odravanje RO FAZ Maina: REVOLVER STRUG ATR 250 Oznaka mesta podmazivanj a 1. Mesto podmazivanja sklop de Voica mikroprekida a Zabravni mehanizam Vretenite i suport Leajevi elektromotora Hidraulini agregat Stezna glava Dinamika Vrsta maziva hidraulino ulje HD 25 M. hidraulino ulje HD 25 M. hidraulino ulje HD 25 M. must list 2 hidraulino ulje HD 40 M. must list 2 Kolii na 1 cm3 Opis Oznak a D Napomena Investicioni broj List: Listova: KARTON PODMAZIVANJA ifra Odobrio: Datum:

1x nedeljno 1x nedeljno 2500 h

Rukovaoc

2.

1 cm3

Rukovaoc

3.

45 lit.

Odravanje

4.5.7. 6.

0,3 kg 145 lit.

2500 h 1500 h

Z F

Odravanje Odravanje

8.

20 cm3 K kontrola Do dolivanje

Rukovaoc F filtriranje Z zamena

dnevno podmazivanje ulja dnevno podmazivanje mast

Proizvoda maine je omoguio da se preko niza signala prati stanje na maini ili neki eventualni otkaz u cilju spreavanja veih lomova.
37

Medutim, zbog nepotovanja svih propisa koje zahteva proizvoda, est je sluaj, iskljuivanja svih signalnih lampica, premoavanja sklopki za zaustavljanje maine, to naravno vremenom izaziva neuporedivo vee otkaze i due zastoje. Naveu neke sigurnosne zatitne urectaje: Prelomni osigura za bone suporte,

osiguranje steznih prstenova, iskljuivanje na kraju ipke materijala, kandasta spojnica za posmak i sigurnosna kandasta spojnica, osiguranje rune krivaje, elektrina kontrola podmazivanja, zatita od prskanja, vodica ipke materijala. 7. Osnovne mere i postupci za bezbedan rad na strugu

Potencijalni izvori opasnosti: 1 opasnost razvodna kutija za pogonsku energiju 2 opasnost zbog rotiranja 3 opasnost zbog nehotinog ukljuivanja glavnog vretena 4 opasnost od zahvatanja ili udara od stezne glave 5 radni predmet / opasnost od zahvatanja rotacijom 6 eljusti stezne glave / opasnost od izboenih rotirajuih delova 7 opasnost od drugih rotirajuih delova (npr. strugarsko srce) 8- opasnost od alata 9 vuno vreteno / opasnost od rotacije 10 vodee vreteno / opasnost od rotacije

38

Rukovanje sa strugom dozvoljeno je samo zaposlenim koji ispunjava posebne uslove za rad na tim poslovima: - Da je zaposleni obuen za bezbedan i zdrav rad; - Da su na strugu primenjene mere za bezbedan i zdrav rad;
- Da zaposleni primenjuje propisana sredstva line zatite.

7.1 Osnovni izvori opasnosti pri radu su: 1. Opasnost od izboenih rotirajuih delova alata, rotirajui delovi ili pokretni delovi mogu zahvatiti delove tela i odee. Direktno ili indirektno zahvatanje od prenosnika snage, ukoliko nisu postavljene zatitne naprave. 2. Opasnost od isturenih delova stezne glave mehanike opasnosti ("ape" za stezanje i klju stezne glave) 3. Radni alati koji se koriste u radu su otri. 4. Predmet obrade moe se zakrenuti i odleteti ako nije sigurno privren. 5. Odskakanje odpadnih delova predmeta u toku struganja. 6. Pad predmeta obrade ili radnih alata. 7. Opasnost od leteih estica strugotine ili tenosti za hlaenje. 8. Otra metalna strugotina pri uklanjanju sa radnih povrina moe povrediti ruke, ake i druge delove tela radnika. 9. Usled preoptereenja pri radu moe doi do loma burgije. 10. Strujni udar, usled neispravnosti elektrine instalacije. 11. Pad radnika, ako je pod klizav i zakren.

7.2 Postavljanje maine

39

Prilikom postavljanja i razmetaja maine voditi rauna o prilazima, prolazima i slobodnim povrinama oko orua, a sve u cilju lakog i bezbednog rukovanja, posluivanja i odravanja orua, nadgledanja procesa rada. Obezbediti i propisati mesto za odlaganje sirovina i gotovih proizvoda. Samo na propisanom mestu isti se i mogu ostavljati. Maina se prikljuuje na napon 220 V, 50 Hz. Napajanje se vri preko prikljunog kabla koji direktno ulazi u prikljunu kutiju maine. Zatita od kratkog spoja izvodi se preko osiguraa prikljunog sistema elektrine instalacije. Maina se sme prikljuiti samo na instalaciju na kojoj je izvrena zatita od indirektnog dodira. Voditi rauna da stezna glava bude bez ispupenja potpuno glatka. "ape" pakne se postavljaju tako da ne vire iz stezne glave. Oko nosaa alata potrebno je postaviti mehaniku zatitu za spreavanje ulaska delova tela u opasnu zonu rada. Postaviti mehaniku zatitu za spreavanje odletanja estica strugotine ili emulzije za hlaenje. Pre poetka rada proverite: - da li su na strugu postavljene sve potrebne zatitne naprave, a naroito ona na remenskom prenosu; - da li ureaj za ukljuivanje deluje ispravno. Pre ukljuenja ureaja dobro i sigurno uvrstite predmet obrade u mehanizam za dranje predmeta obrade. Proveriti da li su radni alati na pravilan nain uvreni. Pre aktiviranja rada nemojte zaboraviti da izvadite klju iz stezne glave.

Zakljuak

40

Moderan pristup u samom prouavanju maina u industriji ukazuje na upoznavanje tehnoloskih procesa i sistema u industriji kao i upoznavanje buducih strucnjaka da na osnovu proracuna vrse izbor adekvatne i standardne opreme. Iz svih, predhodno navedenih, karakteristika date masine revolver strug, moe se videti da je njegova upotreba dosta korisna, da u mnogome zamenjuje ljudski rad, a istovremeno je njen rada dosta pouzdan, efikasan, rentabilan i ekonomian. Ovo ukazuje da se uz minimala ulaganja u remont moze i dalje efikasno koristiti i vrlo prakticno primenjivati. Medjutim, kako nauka sve brze napreduje i kako sve vise ima inovacija, realno je ocekivati razvoj novih i savremenih masina, koje ce polako ali sigurno potisnuti iz upotrebe u i ustupiti sebi mesto u proizvodnom ciklusu.

Literatura :
41

Adamovi ., TEHNOLOGIJA ODRAVANJA, T. F. Mihajlo Pupin , Smederevo, 1996. Adamovi ., okalo D., TEHNOLOGIJA ODRAVANJA Zbirka izabranih raunskih primera, T. F. Mihajlo Pupin , Zrenjanin, 1997. http://en.wikipedia.org/wiki/Turret_lathe file:///E:/masinski%20sistemi/Obrada-Rezanjem.htm file:///E:/masinski%20sistemi/Regular-Turret-Lathes-Part-4.html

42