Strug

Strug je maina za obradu materijala skidanjem strugotine (ili obrada materijala

rezanjem) na kojoj se obrauju radni predmeti krunog poprenog preseka.
Strugovi za drvo su slabiji od strugova za metal i na nekim modelima je mogue
obraivati predmet i dletom iz ruke.
Bolji strugovi mogu imati kopirajui mehanizam, mehanizam za pravljenje navoja, a
najsavremeniji su programabilni strugovi (CNC, odnosno NU strugovi), na kojima je
mogue programirati eljeni oblik radnog predmeta koga e potom sami napraviti.
1.1. Pogon struga
Najprimitivniji strugovi su na noni pogon. Na osovinu koja se okree je namotana
guma a radnik pritiskom pedale okree osovinu u jednom pravcu. Pokretanjem
osovine guma se zatee i kada se popusti pedala osovina se kree u suprotnom
pravcu tj. u nulti poloaj. Takvi "noni strugovi" i danas postoje po nekim zabaenim
selima a na njima se prave kutije za uvanje sira, slanici i slino, tj. sve ono to se
krunim kratnjem moe obraditi. Interesantno je da su ti strugovi uvek od drveta.
Sledei nain pokretanja struga je bio Sistem centralne osovine. Danas strugovi
imaju svoj pogonski elektromotor. Dimenzije strugova variraju od onih koji prave
delove za asovnike pa do onih koji prave pogonske osovine za brodove.
1.2. Istorija
Prvi strugovi bili su poznati jo u doba antike. Mogue da su ve u 2. milenijumu p.
n. e. postojali strugovi za obraivanje drva i druge potrebe. Prvi radovi struga
pronaeni su u 7. veku p. n. e. u Korneto, i Italiji, onomad etrurski grad. Po grkoj
mitologiji strug je izmislio legendarni Dedal, otac Ikara. U jednom egipatskom groblju
iz 4. veka p. n. e. naene su prve slike jednog struga. Rotacija struga dobijena je
time to je jedan vukao po jednom koponcu, dok je drugi obraivao komad sa
alatkom.
Ovakav koncept struga ostao je manje vie do srednjeg veka. U 13. veku konopac za
rotaciju struga bio je vezan za jednu dasku, slino pedalu, vidi strugu sa nonim
pogonom, tako da je radnik, koji je obraivao, sa korakom na dasku sam stvarao
rotaciju struga.
Leonardo da Vini je takoe izmislio jedan strug. Novina je bila jedan kotur preko
kojeg je iao konopac i tako omoguivao jednu konstantu rotaciju struga. Iz 1480
potiu i prve slike jednog struga sa podrkom. Leonardo da Vini koristio je i jednu
drskalicu za alatku; da li je on to izmislio nije poznato.
Prvi strugovi sa mehanikom podrkom nastali su sredinom 18. veka u Velikoj
Britaniji (Jacques Besson, 1751). Strugovi su tad bili uglavnom od metala i imali su
skoro sve karakteristike modernog struga. Prvi strugovi sposobni za mainstvo, dakle
za obraivanje metala, nastale su verovatno u Sjedinjenim Amerikim Dravama
krajem 18. veka (Sylvanin Brown, 1791). Ovo je doba poetka industrijalizacije.
Najzad nastao je moderni konvencionalni strug poetkom 19. veka (Henry
Maudslay). Prvi takvi strugovi stiu na primer u Nemaku oko 1810. Strugovi su se
kroz 19. vek dalje razvijali, da bi poetkom 1950ih u SAD nastao prvi strug sa NUvoenjem, tj. pola kompjutizirani. U 1970ima, takoe u SAD, nastaju takozvani CNCstrugovi, sad kompletno kompjuterizirani. To znai da radnik vie ne radi klasine
radove sa strugom, nego ih kontrolie sa kompjuterom.

2. Vrste strugova
Zajednike osobine svih ovih vrsta strugova lei u tome to se predmet okree, a no
vri samo kretanje pomeranja. Ostaloi uslovi rada kao to su: nain uvrivanja
predmeta i njegovo pomicanje, broj noeva upotrebljenih itsovremen u radu, njihovo
uvrivanje, nain pogona njihovog pomeranja itd.
Vrste strugova mogu biti:
- Paralelni strugovi
- Revolverski strugovi
- eoni strugovi
- Karuselni strugovi
- Poluautomati i automati
- Strugovi za zasecanje
- Strugovi za kolenaste osovine.
2.1 Paralelni strugovi
Paralelni strugovi su u veini sluajeva univerzalni strugovi ija je karakteristika da
predmet koji se obrauje lei izmeu iljaka radnog vretena i konjica ili u eljusnoj
ploi se no pomie du predmeta koji se obrauje tj. paralelno sanjegovom osom po
emu su ovi strugovi i dobili ime. Naziv univerzalni strug dolazi od toga to se na
ovim strugovima mogu obavljati skoro sve vrste strugarskih radova.
Meu paralelne strugove ubrajamo tzv. Strugove visokog dejstva koji se naziv vrlo
esto susree. To se strugovi koji se za vreme rada postiu veliki efekat kako u snazi,
koliini skinute strugotine tako i u tanosti u grubom i finom radu.

Slika 1. Paralelni strugovi su u veini sluajeva univerzalni strugovi.

2.2 Revolverski strug

Karakteristika ovih strugova lei u tome to rade sa veim brojem alata raznog oblika
koji u odreeno vreme jedan za drugim koji u odreeno vreme jedan za drugim
dolaze na radno mesto kao to meci iz burenceta revolvera dolaze u cev. Po slinosti
kretanja ovi su strugovi i dobili svoj naziv. Za razliku od standardnih, univerzalnih
paralelnih strugova, kod kojih se gubi dosta vremena u menjanju alata i njegovom
njegovom podeavanju prema predmetu koji se obrauje revolverski strugovi
imaju, bez obzira na standardni suport, naroite nosae alata preko kojih i dobijaju
svoja kretanja pomeranja.

Slika 2. Revolverski strug.

2.3 eoni strugovi
Nemaju ni iljak radnog vretena ni iljka konjica. Predmet se postavlja i privruje
na veliku elinu plou (1) koja lei na masivnm radnom vretenu (2) a pogon dolazi
preko stepenaste remenice (3) i zupastog prenosa (4). Karakteristika ovih strugova
lei u podeljenom podnoju struga iji jedan deo predstavlja postolje radnog vretena
(5) a drugo postolje suporta (6). Izmeu ta dva dela nalazi se rupa irine (b) za
prolaz eline ploe i predmeta najveeg prenika. Suport sruga je potpuno odvojen
a jedino njegova veza sa strugom lei u lancu (8) preko koga dolazi pogon
pomeranja noa (9) ija se veliina regulie pomou ekscentra (10) i mehanizma
(11) za pomeranje. Rad sa ovim strugovima, a naroito postavljanje urivanje na
elinu plou predstavlja dug i teak posao tese zbog toga i upotrebljavaju u
specijalnim sluajevima.

Slika 3. eoni strug