Professional Documents
Culture Documents
Точак
Садржај
1Историја точка
2Механика
3Конструкција
o 3.1Обод
o 3.2Чвориште
3.2.1Жица
o 3.3Гума
4Патентирање точка
5Алтернативе
6Симболизам
7Примјена
8Точак - цивилизацијски капитал
9Поријекло ријечи
10Референце
11Литература
12Спољашње везе
Механика[уреди | уреди извор]
Точак омогућује ротационо кретање и при њему смањује трење.
Точак може да преводи ротационо кретање. Његова посебност да се при истим
угаоним брзинама ротирања, тачке на њему не крећу истим брзинама,
односно, да се тачке удаљеније од центра ротације крећу већим брзинама, је
омогућила да се мањим угаоним брзинама произведу веће угаоне брзине. Ову
редукцију добијамо системом комбинованих точкова различитих пречника
међусобно непосредно узубљених или посредно повезаних ланцима, сајлама,
канапима... [2]
Комбинацијом ужљебљених точкова (котура) повезаних сајлама или канапима,
смањујемо силу за подизање терета онолико пута колико имамо котура у
систему. Котурача се добија комбинацијама помичних котурова.
Точак је спојен са осовином на један од два начина; или је осовина непокретна а
точак се окреће, или су осовина и точак чврсто спојени и заједно се окрећу. Како
год, постоји мејсто где се спајају дио који се окреће са непокретним делом. Тај део
се зове лежај. У том делу се дешава трење и ствара се сила отпора.[1]
Низак отпор кретању (у поређењу са повлачењем) објашњава се на следећи
начин (погледајте трење):
Конструкција[уреди | уреди извор]
Овај чланак је о структури точка. За прављење безжичних точкова погледајте
страницу конструкција точка.
Обод[уреди | уреди извор]
Детаљније: Обод (точак)
Точак од алуминијумске легуре
Алтернативе[уреди | уреди извор]
Док се точкови веома често користе за копнени транспорт, постоје алтернативе,
од којих су неке погодне за терен где су точкови неефикасни. Алтернативни
методи за копнени транспорт без точкова укључују:
Електромагнетне маглев возове
Санке или саонице
Лебделица
Ходајућа машина
Гусеничари (иако њима даље управљају точкови)
Педрејл точкови, који користе аспекте точка и гусеничастог погона
Сфере, као што их користе Дајсонови усисивачи
Возило на вијчани погон
Недавни проналазак је Лидијард точак, за који се тврди да је супериорнији
од омнидирекционалног точка.[21][22]
Симболизам[уреди | уреди извор]
Увођење точкова за кочије средином бронзаног доба чини се да је носило са
собом извесни престиж. Сматра се да су сунчеви крстови имали симболичан
значај у религији бронзаног доба, и да су заменили ранији концепт соларне
барке са модернијим и технолошки напреднијим соларним кочијама. Точак је исто
тако био соларни симбол за древне Египћане.[23]
Примјена[уреди | уреди извор]
Точак је и настао из прагматичних човјекових потреба и примјерених разлога, када
човјек није могао одређени предмет да покрене и преноси сопственом снагом и
постојећим техникама, или када није могао да постигне потребну брзину и
равномејрност у кретању. Његова примјена је разноврсна и како је у примјени
еволуилрао, тако је и његова израда бивала све савршенија у дијапазону од
најпримитивнијег точка - дрвене облице, преко оног од тесаног комада дрвета, до
металних и точкова од композитних материјала, па све до најновијих од
специјалних пластичних маса.
Точак
За српског гитаристу погледајте страницу Радомир Михајловић Точак.
Точак
Један од најстаријих точкова на свету, стар преко пет хиљада година, пронађен је
19 km од Љубљане 2002. године. [3]
Садржај
1Историја точка
2Механика
3Конструкција
o 3.1Обод
o 3.2Чвориште
3.2.1Жица
o 3.3Гума
4Патентирање точка
5Алтернативе
6Симболизам
7Примјена
8Точак - цивилизацијски капитал
9Поријекло ријечи
10Референце
11Литература
12Спољашње везе
У Кини, точак је свакако био присутан са адаптацијом бојних коа око 1200 п. н. е,
мада Барбиери-Лоу сматра да су постојала ранија кинеска кола с точковима,
[9] [10]
око 2000 п. н. е.
У Британији, велики дрвени точак са око 1 m у пречнику, је откривен на
локацији Маст фарме у источној Англији 2016. године. Узорак датиран на период
1.100–800 п. н. е, представља најкомплетнији и најранији предмет тог типа у нађен
у Британији. Такође је присутно чвориште точка. Коњска кичма која је нађена у
близини сугерише да је точак можда био део коњских кола. Точак је нађен у
насељу које изграђено на стубовима изнад мочваре, те се претпоставља да је
насеље било повезано на неки начин са сувим земљиштом. [11]
Механика[уреди | уреди извор]
Точак омогућује ротационо кретање и при њему смањује трење.
Точак може да преводи ротационо кретање. Његова посебност да се при истим
угаоним брзинама ротирања, тачке на њему не крећу истим брзинама,
односно, да се тачке удаљеније од центра ротације крећу већим брзинама, је
омогућила да се мањим угаоним брзинама произведу веће угаоне брзине. Ову
редукцију добијамо системом комбинованих точкова различитих пречника
међусобно непосредно узубљених или посредно повезаних ланцима, сајлама,
канапима...
[2]
Конструкција[уреди | уреди извор]
Овај чланак је о структури точка. За прављење безжичних точкова погледајте
страницу конструкција точка.
Обод[уреди | уреди извор]
Детаљније: Обод (точак)
Точак од алуминијумске легуре
Обод је „спољашња ивица точка, држач гуме.” Он сачињава спољни кружни
[12]
газећег слоја и тела. Газећи слој пружа тракцију, док тело обезбеђује подршку.
Пре него што је гума измишљена, прве верзије пнеуматика су једноставно биле
металне траке које су биле постављене око дрвених точкова како би се спречило
хабање. У данашње време, велика већина гума је пнеуматски надувана, и састоје
се од торусног тела од каблова и жица обложеног гумом и генерално напуњеног
са компримованим ваздухом да би се формирао надувавајући обложак.
Пнеуматске гуме се користе на многим типовима возила, као што
су кола, бициклови, моторциклови, камиони, багери, и авиони.
Алтернативе[уреди | уреди извор]
Док се точкови веома често користе за копнени транспорт, постоје алтернативе,
од којих су неке погодне за терен где су точкови неефикасни. Алтернативни
методи за копнени транспорт без точкова укључују:
Електромагнетне маглев возове
Санке или саонице
Лебделица
Ходајућа машина
Гусеничари (иако њима даље управљају точкови)
Педрејл точкови, који користе аспекте точка и гусеничастог погона
Сфере, као што их користе Дајсонови усисивачи
Возило на вијчани погон
Недавни проналазак је Лидијард точак, за који се тврди да је супериорнији
од омнидирекционалног точка. [21][22]
Симболизам[уреди | уреди извор]
Увођење точкова за кочије средином бронзаног доба чини се да је носило са
собом извесни престиж. Сматра се да су сунчеви крстови имали симболичан
значај у религији бронзаног доба, и да су заменили ранији концепт соларне
барке са модернијим и технолошки напреднијим соларним кочијама. Точак је исто
тако био соларни симбол за древне Египћане. [23]
Примјена[уреди | уреди извор]
Точак је и настао из прагматичних човјекових потреба и примјерених разлога, када
човјек није могао одређени предмет да покрене и преноси сопственом снагом и
постојећим техникама, или када није могао да постигне потребну брзину и
равномејрност у кретању. Његова примјена је разноврсна и како је у примјени
еволуилрао, тако је и његова израда бивала све савршенија у дијапазону од
најпримитивнијег точка - дрвене облице, преко оног од тесаног комада дрвета, до
металних и точкова од композитних материјала, па све до најновијих од
специјалних пластичних маса.
Точак
За српског гитаристу погледајте страницу Радомир Михајловић Точак.
Точак
Садржај
1Историја точка
2Механика
3Конструкција
o 3.1Обод
o 3.2Чвориште
3.2.1Жица
o 3.3Гума
4Патентирање точка
5Алтернативе
6Симболизам
7Примјена
8Точак - цивилизацијски капитал
9Поријекло ријечи
10Референце
11Литература
12Спољашње везе
Механика[уреди | уреди извор]
Точак омогућује ротационо кретање и при њему смањује трење.
Точак може да преводи ротационо кретање. Његова посебност да се при истим
угаоним брзинама ротирања, тачке на њему не крећу истим брзинама,
односно, да се тачке удаљеније од центра ротације крећу већим брзинама, је
омогућила да се мањим угаоним брзинама произведу веће угаоне брзине. Ову
редукцију добијамо системом комбинованих точкова различитих пречника
међусобно непосредно узубљених или посредно повезаних ланцима, сајлама,
канапима... [2]
Комбинацијом ужљебљених точкова (котура) повезаних сајлама или канапима,
смањујемо силу за подизање терета онолико пута колико имамо котура у
систему. Котурача се добија комбинацијама помичних котурова.
Точак је спојен са осовином на један од два начина; или је осовина непокретна а
точак се окреће, или су осовина и точак чврсто спојени и заједно се окрећу. Како
год, постоји мејсто где се спајају дио који се окреће са непокретним делом. Тај део
се зове лежај. У том делу се дешава трење и ствара се сила отпора.[1]
Низак отпор кретању (у поређењу са повлачењем) објашњава се на следећи
начин (погледајте трење):
Конструкција[уреди | уреди извор]
Овај чланак је о структури точка. За прављење безжичних точкова погледајте
страницу конструкција точка.
Обод[уреди | уреди извор]
Детаљније: Обод (точак)
Точак од алуминијумске легуре
Алтернативе[уреди | уреди извор]
Док се точкови веома често користе за копнени транспорт, постоје алтернативе,
од којих су неке погодне за терен где су точкови неефикасни. Алтернативни
методи за копнени транспорт без точкова укључују:
Електромагнетне маглев возове
Санке или саонице
Лебделица
Ходајућа машина
Гусеничари (иако њима даље управљају точкови)
Педрејл точкови, који користе аспекте точка и гусеничастог погона
Сфере, као што их користе Дајсонови усисивачи
Возило на вијчани погон
Недавни проналазак је Лидијард точак, за који се тврди да је супериорнији
од омнидирекционалног точка.[21][22]
Симболизам[уреди | уреди извор]
Увођење точкова за кочије средином бронзаног доба чини се да је носило са
собом извесни престиж. Сматра се да су сунчеви крстови имали симболичан
значај у религији бронзаног доба, и да су заменили ранији концепт соларне
барке са модернијим и технолошки напреднијим соларним кочијама. Точак је исто
тако био соларни симбол за древне Египћане.[23]
Примјена[уреди | уреди извор]
Точак је и настао из прагматичних човјекових потреба и примјерених разлога, када
човјек није могао одређени предмет да покрене и преноси сопственом снагом и
постојећим техникама, или када није могао да постигне потребну брзину и
равномејрност у кретању. Његова примјена је разноврсна и како је у примјени
еволуилрао, тако је и његова израда бивала све савршенија у дијапазону од
најпримитивнијег точка - дрвене облице, преко оног од тесаног комада дрвета, до
металних и точкова од композитних материјала, па све до најновијих од
специјалних пластичних маса.