Sekira sa ekidem iz Sutton Hoo-a

Jedan od najenigmatinijih nalaza naenih u Tumulu 1, 1939. godine na lokalitetu Sutton Hoo, jeste sekira sa ekidem iskovana u potpunosti od gvoa. Brojne polemike se do dananjih dana vode oko ovog predmeta, da li je oruje ili neto drugo. Skoro jedinstvena je injenica da je gvoe preivelo kiselo tlo Sutton Hoo-a, tako da je izuzev korozije ostalo gotovo netaknuto. Dimenzije iznose impresivnih 78cm duine, sa tekom klinastom glavom sekire i sa dodatkom tupog ekida irine 20 cm. Jedinstvena gvozdena drka krunog je preseka tokom prve etvrtine njene duine, najverovatnije da bi se olakao hvat, da bi zatim prela u grubi kvadratni presek. Prema vrhu presek postaje ravniji na stranama, kako bi se kraj mogao uvrsti ti u prosek glave sekire gde je osiguran gvozdenim zaptivaima. Na osnovi se nalazi niz gvozdenih prstenova koji su sainjavali neku vrstu okretaa tj. obrtaa, to ukazuje da je imala kai za noenje, beenje i pridravanje. Sekira sa ekidem naena je u centru grobne odaje, na dobroj udaljenosti od oruja, to moda ukazuje da ljudi koji su organizovali grobne priloge nisu joj pridavali funkciju oruja. Bruce Mitford koji je izvrio posleratnu obradu nalaza iz Sutton Hoo-a, u svojoj publikaciji iz 1983. godine, The Sutton Hoo Ship Burial, predloio je mogudnost da je sekira sa ekidem bila konjanika ratna sekira ili ratni ekid (nadak, prim. prev.), mada poloaj nalaza u odnosu na druge u brino rasporeenom grobu, injenica da se sekira nalazila dosta udaljeno od ostalih oruja, moe ukazivati na to da sekira sa ekidem nije smatrana predmetom za bitku. Od tada usledile su nove teorije o funkciji ovog artefakta: 1986. godine Werner je predloio mogudnost da je sluila kao orue za klanje stoke, naglaavajudi povezanost sa gozbama. 2006. godine Andres Dobat je reinterpretirao sekiru kao instrument za ritualno rtvovanje ivotinja ubojnom sekirom (mesarska sekira, halebarda prim.prev.). Zamisao da je sekira sa ekidem bila oruje zasluuje vie panje, jer ona sigurno izgleda tako. Meutim, postoje ogromni problemi u vezi ove ideje. Kao prvo, borbene sekire si bile veoma retke u tom periodu. Franci su koristili francisku (bacaku sekiru) od 500. do 750. god. n.e. i iji su primerci naeni u junoj Engleskoj. Takoe su pretpostavlja se upotrebljavali neke vrste malih i lakih sekira sa ekidem, od kojih je jedna naena u Kentu (Howletts-u), ali ovaj tomahavk sa drvenom drkom nije ni prineti sekiri iz Sutton Hoo-a. Dokazano nalazima ratnih sekira iz Illerup Adal a (Danska), u Skandinaviji, sekira je bila popularno oruje sve do oko 600. god. n.e. kada je zamenjuje saksonski bode. Borbene sekire vradaju se u tzv. Vikinkom periodu, i u raznim oblicima i tipovima opstaju i posle srednjeg veka.

Najblii ekvivalent Sekire sa ekidem jeste Ubojna sekira iz 15. Veka. Ona ja bila opremljena seivom sekire, ratnim ekidem i gvozdenim langetama koji su titili deo gde je drka umetana u prosek na glavi sekire, od odsecanja, to je bila mana svih borbenih sekira. Teina ovih tipova oruja, koji su specifino izraeni za borbu sa oklopima tog vremena, iznosila izmeu 1,3 2.7 kilograma, koja je neto manja od Sekire sa ekidem iz Sutton Hoo a. Postoji mogudnost da ona predstavlja unikat proizveden od strane nekog kovaa koji je bio sklon eksperimentisanju, ali ostaje injenica da je u ergonominom pogledu Sekira sa ekidem slabo oruje. Preostaje jo samo funkcija sekire kao orua za klanje krupnih ivotinja poput volova ili konja. Usled njihove veliine ove ivotinje su prvo morale biti imobilisane pre klanja. Onesvedivanje ivotinje usled paljivo nacentriranog udarca u elo ivotinje kostedi kraj sa ekidem na mesarskoj sekiri bila je tradicionalna tehnika klanja sve do modernih vremena. Dobat tvrdi da je morala biti simbol voe kao svetenika to je bio aspekt ranog germanskog drutva. Germanski kralj imao je tri glavne funkcije: sudija, vojni voa i posrednik izmeu bogova i ljudi to je ukljuivalo i prinoenje rtvi. Kao prvosvetenik kralj se pozi vao na boansko. U Engleskoj ovo je bio sam Woden. Dok vedina nalaza iz Sutton Hoo-a govori o kralju kao vladaru i ratniku, ezlo od brusnog kamena sa svojim predakim licima i neustraiva rtvena sekira sa ekidem govori o kralju kao prvosveteniku.