PODNO GREJANjE

UVOD
Podno grejanje i hlaenje je oblik centralnog grejanja i hlaenja koji koristi toplotnu kondukciju i zraenje, za razliku od vazdunog grejanja koje se oslanja na konvekciju. Toplota se moe obezbediti cirkulacijom tople vode ili elektrinim grejaima. Cilj podnog grejanja je poboljanje oseaja komfora. Spada u grupu sistema grejanja zraenjem. Oseaj komfora nam je zadovoljen ako je prenos topote na ovaj nain 55% i jedino je tada opravdano njegovo korienje. Sistem grejanja koji se zasniva samo na podnom grejanju se jako retko primenjuje, i nije preporuljiv. Podno grejanje je najekonominiji vid grejanja, jer se kompletan proces odvija na veoma niskoj temperaturi. Pod se greje na temperaturi od 21 do 23C, veoma velika grejna povrina obezbeuje ravnomernu raspodelu temperature od poda ka plafonu. Ugradnja podnog grejanja obezbeuje mogunost ugradnji ekolokih i zdravih podloga, kao to su keramika, kamen koji ne skupljaju prainu i ne zadravaju alergene. Topli kamen ili keramiki podovi omoguavaju da se deca igraju na podu bez opasnosti da se prehlade.

OSNOVE GREJNE TEHNIKE

PODNO GREJANjE

Istorija podnog grejanja

U pred Rimsko doba, podno grejanje je bila retka, i itekako radikalna metoda u svetu koji se oslanjao na otvorena ognjita. Ali, ta otvorena ognjita ne samo da su bila nedovoljna za zagrevanje cele prostorije, ve je pretila opasnost od poara i guenja usled inhalacije dima. Podno grejanje prvi put je korieno od strane Rimljana. Iako je u poetku preteno korieno od strane bogatog sloja stanovnitva, podno grejanje ubrzo nalazi primenu u javnim zgradama i vilama, naroito u hladnijim predelima rimskog carstva. Sistem Rimljana bio je zasnovan na hipokaustu (od rei hypocaustum u bukvalnom prevodu: grejanje odozdo), sainjenog od kanala koji se nalaze ispod poda ( pod je praktino podignut na stubie od opeke) i kanala ugraenih u zidove. Vreo vazduh ili para iz ognjita cirkulisali su kroz ovaj sistem, zagrevajui tako pod i zidove, i na taj nain toplota je dospevala u prostorije.

OSNOVE GREJNE TEHNIKE

PODNO GREJANjE

to je jo specifinije, pod je bio sainjen od niza betonskih ploa, postavljenih na redove naslaganih crepova, sa loitem u dnu jedog od spoljnih zidova. Loenjem vatre, promaja bi povlaila toplotu ispod poda, a zatim kroz zidove do dimnjaka postavljenih u uglovima prostorije. Visina stubova bila je oko 60cm, poto se smatralo da je ovo najefikasnija visina po pitanju strujanja vazduha. Kada bi vazduh proao ispod poda, bio bi povuen u zidove potpritiskom stvorenim podizanjem toplog vazduha u dimnjacima. Zidovi su vrlo esto bili napravljeni od cigala koje su imale po dve horizontalne rupe du sebe. One su omoguavale proputanje vazduha kroz zidove, na taj nain ih grejui. U rimskim kupatilima, loite je bilo smeteno pored najtoplije sobe (tzv. caldarium), ija su tri zida zagrevana, tako da je temperatura u ovoj prostoriji dostizala 50 C. Loite je bilo izvor toplote sistema I bilo je smeteno van kue, ispod poda koji je iao ispod najtoplije prostorije u kui. Jedna soba je uvek bila toplija od ostalih, poto je naravno vazduh na svom putu gubio odreeni deo toplote. Rimsko podno grejanje je sistem koji je zahtevao stalnu panju u smislu odravanja vatre I uklanjanja pepela. To je opet zahtevalo dodatnu radnu snagu. Kao gorivo koriene su uglavnom sitne granice i loza, koje su bile postavljane 0,6 do 0,9m unutar loita. Ovo je omoguavalo da vazduh bude vuen kroz i oko drveta, osiguravajui tako njegov slobodan tok. Krupnije drvo nije korieno jer je sporo sagorevalo i samim tim bilo neefikasno, a veom koliinom krupnog drveta mogao je biti blokiran put vazduhu. Visina vatre bila je ograniena na oko polovinu visine loita, kako bi vazduh strujao kroz plamen i na taj nain ubrzavao cirkulaciju i poveavao izlaznu temperaturu. Ovo je bilo jako vano kod kupatila, gde je morala biti obezbeena maksimalna mogua toplota.

OSNOVE GREJNE TEHNIKE

PODNO GREJANjE

Hypocaust je nedavno proglaen najvanijim otkriem u oblasti grejanja od strane Britanske HVAC industrije. Nasuprot definitivnom nestajanju rimskog hipokausta, podno grejanje ostalo je u upotrebi milenijumima u Koreji, gde je poznato pod imenom ondol (u doslovnom prevodu: topli kamen). Smatra se da ondol sistem datira iz vremena Tri kraljevstva ( 37.god PNE668.god NE). Ondol je jo uvek tipian za junokorejske kue, i jako je cenjen jer omoguava komfor pri potovanju nekih korejskih obiaja, kao to je npr. skidanje obue na ulazu u kuu i sedenje na podu. Zapravo, kada su zapadni sistemi grejanja postali rasprostranjeni u Koreji, mnogim porodicama je poeo nedostajati ondol sistem koji je tako dugo bio sastavni deo korejskog naina ivota. Kao rezultat toga, projektanti su u Koreji poetkom 90-ih godina XX veka poeli da zapostavljaju zapadnie sisteme grejanja, i poeli da ukljuuju ondol sistem u moderne gradjevine. ak i najmoderniji korejski hoteli nude gostima opciju izbora tradicionalne ondol sobe bez kreveta.

OSNOVE GREJNE TEHNIKE

PODNO GREJANjE

Ondol sadri tri osnovne komponente: -loite ili pe, koja istovremeno slui i za kuvanje; -grejani pod ispod kojeg prolazi sistem kanala za vodjenje toplog vazduha; - dimnjak koji slui da obezbedi promaju kroz kanale. Grejani pod sadri mreu kanala koji transportuju toplotu od kuhinje do svake sobe. Ovi kanali pokriveni su tankim, ravnim kamenim ploama zvanim kudul koje lee ispod poda. Kudul (zapaljeni kamen), prekriven je zemljom koja slui za nivelaciju poda. Preko svega toga, na pod se postavlja nekoliko slojeva pokrivki od papira. Ovaj proces je jako efikasan, poto se toplota generisana tokom kuvanja automatski transportuje do svih prostorija u kui. Obino je kuhinja graena na niem nivou, a grejane prostorije su neto izdignute da bi se omoguilo postavljanje kanala. Jednim zagrevanjem podova, omogueno je korienje njihove toplote i po nekoliko dana, zavisno od konstrukcije kanala. Ondol sistemi u Severnoj Koreji malo se razlikuju od onih u Junoj Koreji. Naime, u S.Koreji kuhinja i zagrevana soba nisu razdvojene zidom kao u J. Koreji, ve se prostorija istovremeno zagreva i od pei i od strane sistema kanala.

OSNOVE GREJNE TEHNIKE

PODNO GREJANjE

TEHNOLOGIJE
Moderni sistemi podnog grejanja su generalno ili -toplovodni ili -elektrini sistemi. Sistemi mogu biti poloeni u graevinsku konstrukciju(pod) pri izlivanju istog ili mogu biti naknadno ugraeni.

Toplovodni sistemi
U toplovodnim sistemima, topla voda cirkulie kroz cevi ili creva koja su poloena u pod. U upotrebi su razni tipovi cevi, ukljuujui PEX (polietilenske) , tzv. multi-layer( kombinacija aluminijuma i PEX-a) koje su takoe poznate pod nazivom Alupex i polibutilenske cevi. Bakarne cevi se obino ne koriste.

OSNOVE GREJNE TEHNIKE

PODNO GREJANjE

Zbog dobrog balansa izmeu cene i pada pritiska, creva prenika 16mm su jako popularna, za razliku od creva prenika 19mm i 25mm koja su relativno skupa i creva prenika 10mm i 13mm koja imaju velike padove pritiska pa zahtevaju vie energije ze cirkulaciju tenosti. Takoe, 5/8 (16mm) je esto minimalna dimenzija koja obezbeuje efikasnu cirkulaciju fluida. U Evropi, najee koriena su creva prenika 15 ili 16mm. Meutim, sistemi projektovani za rad sa vodom zagrejanom solarnim sistemom koja cirkulie na bazi prirodne uzgonske sile su podloni blokadi od strane vazdunih mehurova. Njih je teko izbei ukoliko su cevi postavljene strogo horisontalno ili imaju neravnine. Mehurii se akumuliraju na najmanjim neravninama, blokirajui na kraju tok fluida. Mala centrifugalna pumpa, snage oko 37W, moe se koristiti za njihovo odstranjivanje.

OSNOVE GREJNE TEHNIKE

PODNO GREJANjE

Ona e pogurati fluid kroz crevo dovoljno brzo, tako da probije mehur. Ova pumpa za preiavanje se ukljuuje samo kada fluid miruje i solarni kolektori budu blizu pregrevanja. Kada se cirkulacija ponovo uspostavi, pumpa se iskljuuje. Bojleri na gas, ulje, vrsto gorivo ili elektrini mogu biti korieni kao izvor toplote za bilo koji sistem podnog grejanja, kao i niz drugih tehnologija. Kondenzatorski bojleri i toplotne pumpe su posebno pogodni jer im podni sitem grejanja omoguava da rade na najefikasniji nain. Podno grejanje moze da radi sa niskim temperaturama(do 350C min.), dozvoljavajui toplotnoj pumpi da radi sa grejnim koeficijentom oko 4, za razliku od grejnog koeficijenta oko 3 koliko imaju visokotemperaturni sistemi koji zahtevaju temperature min. 750C za upotrebu kod radijatora. Sistemi podnog grejanja mogu takoe da rade i u obrnutoj ulozi, kada fluid iz ilera ili solarnog hladnjaka cirkulie kroz sistem, odvodei tako toplotu iz prostorija. Meutim, potrebno je voditi rauna o tome da temperatura povrine poda bude vea od temperature take rose vazduha. U suprotnom, moze doi do pojave vlage i neeljenih efekata.

OSNOVE GREJNE TEHNIKE

PODNO GREJANjE

Isplativost toplovodnih sistema

Iako moe biti skuplje od radijatorskog grejanja, mokro podno grejanje esto se pokazuje kao ekonominije na dui vremenski period, naroito u dobro izvedenim velikim sistemima. U poreenju sa konvencionalnim sistemima moe se postii uteda energije i do 40% ukoliko je instaliran kondenzatorski bojler ili solarni sistem, ali ak i sa standardnim bojlerom tedi se i do 15% energije. Efikasnost kondenzatorskih bojlera je zagarantovana povratkom vode sa niom temperaturom. Postavljanjem itave duine cevi bez ikakvih spojeva, sistemi podnog grejanja su praktino oslobodjeni potrebe za odravanjem. Koriene cevi mogu imati radni vek i do 100 godina. Jako je vano koristiti pouzdane materijale, jer bi eventualna popravka zahtevala skupe i sloene radove. Oprema za zagrevanje fluida, pumpe i upravljaki sistem zahtevaju periodino odravanje i zamenu.

OSNOVE GREJNE TEHNIKE

PODNO GREJANjE

Elektrini sistemi podnog grejanja

Ovi sistemi imaju jako male investicione trokove za manje prostore (1-5 soba) jer ih je lako instalirati i imaju jako jednostavnu automatiku (sve to zahtevaju je termostat koji kota 100-150 ). Iako sistemi elektrinog podnog grejanja rade sasvim dobro kao primarni izvori toplote, veina ovih sistema koristi se u kupatilima za poveanje toplotnog komfora i zagrevanje hladnih ploica.

Elektrino podno grejanje se takoe esto koristi u kuhinjama ili prostorijama koje zahtevaju dogrevanje (podrumi, ostave, igraonice za decu....). Druga vana prednost u odnosu na vodene sisteme podnog grejanja je i malo podizanje nivoa poda pri ugradnji. Naime, podizanje nivoa poda moe da bude svega 1-2mm. Elektrini kablovi su obino postavljeni na izolacinu tablu i zajedno sa njom na pod ( ispod tepiha ili laminata ); zatim se pokrivka poda postavlja direktno na grejni sistem.

10

OSNOVE GREJNE TEHNIKE

PODNO GREJANjE

U korist elektrinog podnog grejanja govori i krae vreme potrebno za instalaciju, koje se kree u granicama od par sati do dana, zavisno od veliine itave instalacije. Takoe, vreme poetnog zagrevanja je dosta krae nego kod mokrih sistema jer su kablovi smeteni direktno ispod zavrne obrade poda. Elektrini sistemi podnog grejanja su ranije bili opremljeni dugim neprekidnim kablovima, i korisnik je morao da razvlai kablove gore-dole po podu na prethodno odreenom rastojanju kao i da obezbedi povratak drugok kraja kabla na mesto odakle je i poelo njegovo razvoenje, kako bi zatvorio kolo. Glavni problem kod ovih instalacija bio je povean utroak vremena, a postojao je i rizik stvaranja hladnih zona zbig neravnomernog rastojanja meu kablovima; to su kablovi bili gue postavljeni, odavanje toplote je bilo vee i obrnuto. Sa dananjom tehnologijom najmoderniji kablovi imaju obezbedjen povratni vod, to znai da praktino imate jedan kraj za povezivanje, bez vraanja na poetak radi zatvaranja kola. Ovo instalaciju ini mnogo lakom.

11

OSNOVE GREJNE TEHNIKE

PODNO GREJANjE

Sa napretkom u tehnologiji dolazi se do grejnih mrea, koje za cilj imaju pojednostavljenje procesa ugradnje. Tei deo posla ve je odraen na mrei, jer su kablovi ve pravilno rasporeeni. Sve to korisnik treba da uradi je da pone postavljanje od mesta gde se nalazi termostat, i jednostavno razmota mreu sa kablovima po prostoriji. Ovakav proces ugradnje donosi veliku utedu vremena, istovremeno smanjujui rizik od nastanka hladnih zona.

Grejna mrea

Jedna od tehnika ugranje je da se grejni kablovi postave direktno na masu betona, a zatim se zavrni sloj, u vidu laminata ili drugaiji, postavlja preko grejaa. U objektima gde postoji vietarifni obraun elektrine energije, mogue je sistem ostaviti da radi nou, kada je cena struje manja, a prostoriju preko dana zagrevati na raun toplote akumulirane u masi betona (tada sistem moe biti iskljuen). U nekim sluajevima, u cilju smanjenja podizanja nivoa poda, koriste se grejni elementi ploastog ili karbonsko-filmskog tipa. Oni se obino postavljaju na tanak izolacioni sloj, da bi se smanjili gubci kroz meuspratnu konsrukciju ili plou. Karbonski film se koristi ispod raznih zavrnih obrada poda, a gotovo uvek ispod laminata ili obraenog drveta.

12

OSNOVE GREJNE TEHNIKE

PODNO GREJANjE

U poreenju sa hidrulinim (vodenim) sistemima, elektrini sistemi podnog grejanja mogu se smatrati efikasnijim, ukoliko se u obzir uzima samo efikasnost opreme u zgradi. Meutim, efikasnost generisanja elektrine energije iz fosilnih goriva je mala, pa je ukupno gledana efikasnost ovih sistema manja nego kod hidraulinih. Prednost elektrinih sistema je u tome to ne zahtevaju odravanje i mogu sa lake upravljati. Meutim, kao njihovu veliku manu treba navesti da se oni ne mogu korisiti za hlaenje prostorija.

13

OSNOVE GREJNE TEHNIKE

PODNO GREJANjE

Podno grejanje u sportskim dvoranama

Zahtevi arhitekata i projektanata za temperiranim podnim povrinama u sportskim dvoranama se na osnovu sportsko-medicinskih, energetskih i arhitektonskih saznanja sve vie nameu. Prijatno temperirana povrina sportskog terena ostvarena ugradnjom podnog grejanja. Podno grejanje se integrie u podkonstrukciju plivajueg poda. Zbog velike grejne povrine obezbeen je prijatan temperaturni profil u celoj dvorani. Prednosti Prijatno temperirana povrina poda Uteda energije zbog velikog udela zraenja toplote Smanjeno vrtloenje praine Smanjeno strujanje vazduha Bez ograniavajueg uticaja na konstrukciju poda zbog naina polaganja cevi Niski investicioni trokovi

Varijante ugradnje:

Grejanje plivajuih podova sa industrijskim razdelnikom Grejanje plivajueg poda sa sistemom razdelnika cevi

14

OSNOVE GREJNE TEHNIKE

PODNO GREJANjE

Grejanje slobodnih povrina

Grejanje slobodnih povrina nalazi svoju primenu kod spreavanja nastanka leda ili zadravanja snega. Oblast pimene su zimi opasne zone kao to su npr. ulice, prilazi, rampe, mesta za sletanje helikoptera i peake zone sa ciljem da se sprei njihovo zamrzavanje ili zadravanja snega. Prednosti

Robusna, dugovena Bez korienja O-prstena, trajno zaptivajua tehnika spajanja sa pokretnom navlakom Brzo i jednostavna montaa zbog velike fleksibilnosti S cevi Niski trokovi odravanja na osnovu kombinacije S cevi sa tehnikom spajanja sa pokretnom navlakom Polaganje u meandru obezbeuje ravnomerni temperaturni profil Obezbeivanje razmaka prilikom polaganja korienjem ina

Varijante projektovanja Grejanje slobodnih povrina u betonskim ploama

Grejanje slobodnih povrina ispod veznog kamenog plonika

15

OSNOVE GREJNE TEHNIKE

PODNO GREJANjE

PROJEKTOVANJE SISTEMA PODNOG GREJANJA

U pripremi plana podnog grejanja potrebno je: 1.definisati snagu koja je potrebna za grejanje prostorije tako to odreujemo snagu grejanja za 1m2 povrine 2.definisati materijal podne obloge 3.definisati snagu po jedinici duine kabla koju je potrebno primeniti za odreenu vrstu podnih obloga 4.pri izraunavanju razmaka izmeu grejnih kablova treba uzeti u obzir samo onu povrinu koja ostaje slobodna i neprokrivena stalnim elementima, kao to su nametaj koji je celom povrinom u dodiru sa podom, kada, wc olja i sl.

Kada projektujemo podno grejanje potrebno je odrediti neophodnu koliinu toplotne energije za grejanje odabrane prostorije. Kalkulacija gubitka toplote mora obavezno sadrati: 1.Gubitak toplote kroz spoljne, pregrade (zidove, krov, plafon, prozore i podove) 2.Gubitak toplote provetravanjem U ovoj kalkukaciji, razmena toplote uzrokovana unutranjom razmenom toplote meu prostorijama i unutranjom ventilacijom zgrade nije uzeta u razmatranje.

16

OSNOVE GREJNE TEHNIKE

PODNO GREJANjE

Snagu [W/m2] grejanog prostora koja je dovoljna da se postigne eljena temperatura u prostoru dobijamo tako to ukupne toplotne gubitke prostora podelimo sa ukupnom povrinom prostora koji se greje. Faktor proputanja toplote K je povoljan kada je za: -spoljne zidove k<0.30W/mk; -drveni krov, ravni krov k<0.20W/mk; -prozore k<1.16W/mk -pod nad zemljom k<0.30W/mk U crkvama i prostorijama koje se povremeno greju potrebno je instalirati veu snagu i do 200W/m. Vea snaga ne znai veu potronju ve bolju regulaciju.

Znaaj toplotne izolacije

Toplotna izolacije je veoma vana kod sistema podnog grejanja jer podno grejanje je vrsta povrinskog grejanja - u ovom sluaju povrina poda zamenjuje radijator. Efikasnost grejanja u velikoj meri je zavisna od kvaliteta toplotne izolacije poda. To se naroito odnosi na podove direktno iznad povrine tla, ili one iznad podruma koje se ne greju. Koliina zadrane toplote u prostoriji koju zagrevamo zavisi od debljine izolacije. Kvalitetna toplotna izolacija podova, zidova i krovova ili dobro zadihtovani prozori smanjuju potronju toplotne energije i poveavaju isplativost elektrinog grejnog sistema.

17

OSNOVE GREJNE TEHNIKE

PODNO GREJANjE

Primer kalkulacije podnog grejanja u kui od 100m2 sa grejnim kablovima firme Elektra.

Porodina kua od 100m2 ima termike gubitke od 5060W. Ekstra izolovano Potrebna snaga za grejanje: 1.3 x 5060W = 6578W Prosena snaga po m2 je: 6578W / 100m2 = 66 W/m2

18

OSNOVE GREJNE TEHNIKE

PODNO GREJANjE

PREDNOSTI
Termiki komfor

Jako je vano postii pravilnu raspodelu temperatura u zoni boravka ljudi, stvarajui na taj nain pogodnu klimu za ivot i rad. Kod vazdunog grejanja, topao vazduh se praktino neiskorien podie ka plafonu, zagrevajui na taj nain samo gornje delove tela ljudi (esto stvarajui toplotni diskomfor, posebno u predelu glave), dok je donji deo tela nezagrejan. Kod radijatorskog grejanja ovaj efekat je malo ublazen, ali jo uvek prisutan u velikoj meri. (na slici)

Vazduno grejanje
19

Podno grejanje

OSNOVE GREJNE TEHNIKE

PODNO GREJANjE

Nasuprot tome, podno grejanje zagreva i donji deo prostorije, grejui istovremeno i donji deo tela oveka. Pri ovome, topao vazduh se podie sa povrine poda, gubei na svom putu oko 20C po metru visine. Ovo daje oseaj prirodne zagrejanosti, poto bi u idealnom sluaju bilo potrebno da donji ekstremiteti tela budu na veoj temperaturi od glave. Najprihvatljivija unutranja klima je ona kod koje je temperatura poda izmeu 190C i 290C, dok je temperatura u predelu glave oveka izmeu 200C i 240C. (na slici) Za postizanje termikog komfora, najverovatnije e i kod radijatorskog i podnog grejanja biti potrebno ovlaivanje vazduha, ali u daleko majoj meri nego to je to sluaj kod vazdunog grejanja. Ovo se objanjava time to vazduni sistemi, ukoliko nisu dobro izbalansirani, mogu ubacivati spoljni vazduh koji zimi ima nizak sadraj vlage. Asmatiari mogu imati posebne koristi od podnog grejanja jer ono smanjuje cirkulaciju praine i grinja u vazduhu.

Estetika

Podno grejanje je praktino neprimetno i ne zauzima dragoceni prostor na zidovima glomaznom i upadljivom grejnom opremom. Ovo je velika prednost, posebno na javnim mestima gde otvorene vrue ili otre povrine mogu biti opasne i naruavati prijatnost enterijera.

20

OSNOVE GREJNE TEHNIKE

PODNO GREJANjE

Energetska efikasnost niskotemperaturnog grejanja

Ventilacioni gubici zu znaajno smanjeni u odnosu na vazdune sisteme koji mogu (to uglavnom i jeste sluaj) ubacivati spoljni vazduh. Zagrevanje hladnog spoljnjeg vazduha iziskuje dodatnu energiju i smanjuje vlanost, kao to je ve navedeno. Sistemi podnog grejanja su projektovani tako da zahtevaju relativno niske temperature grejnog fluida (do 500C), za razliku od radijatora koji zahtevaju vie temperature (sa 0 temperaturama oko 50 C dimenzije radijatora bi bile neprihvatljivo velike). Kod ovih sistema je u stvari itav pod jedan radijator, koji zbog svoje velike povrine ne mora da radi sa visokim temperaturama koje koriste konvencionalni radijatori. Meutim, ovo je mogue postii samo u kondenzacijskim bojlerima (na slici); kod mnogih bojlera temperatura vode se mora podesiti na veu vrednost, a zatim se hladiti meanjem sa hladnijom vodom i voditi u sistem. U zavisnosti od rasporeda cevi i izolacije, mogu postojati i manji gubici toplote u samom distribucionom sistemu zbog niih temperatura. U novije vreme, voda zagrejana u solarnim toplotnim panelima moe se direktno koristiti za podno grejanje.

21

OSNOVE GREJNE TEHNIKE

PODNO GREJANjE

Iako elektrino podno grejanje praktino moe da 100% elektrine energije iskoristi za zagrevanje prostora, ukupna efikasnost elektrinog grejanja je niska, jer je proizvodnja elektrine energije u elektranama na bazi toplote manje efikasna nego direktno korienje toplote. Uz sve to, razni hidraulini sistemi podnog grejanja mogu biti ukomponovani sa ultra-efikasnim sistemima koji koriste geo-termalnu energiju, dok elektrini sistemi ne pruaju tu mogunost.

NEDOSTATCI

Trokovi prelaza sa radijatorskog grejanja

Prelazak sa radijatorskog na podno grejanje uglavnom znai skupe gradjevinske radove, prepravke, podizanje poda, veliku koliinu praine....... Jedostavno reeno: dosta komplikacija. Umesto svega ovoga, korisnik se moe jednostavno odluiti za neki drugi vid panelnog grejanja (npr. zidnog).

Kompatibilnost
Iako je podno grejanje jeftinije izvesti nego radijatorsko, i pored toga to je ono znatno komfornije, o nekim stvarima ipak treba stalno voditi rauna: podne prekrivke male toplotne provodljivosti mogu smanjiti efikasnost podnog grejanja do take kada ono vie nije isplativo. Isto vai ia za nametaj i njegov raspored, pa u tom smislu i podno grejanje postavlja neka ogranienja....

22

OSNOVE GREJNE TEHNIKE

PODNO GREJANjE

ZAKLJUAK

Nauna istraivanja su pokazala da je podno grejanje najugodniji sistem grejanja za oveka jer se uzima u obzir fizioloko kretanje temperature ljudskog tela.Lako se montira i potpuno je zdravo za oveka i za njegovu okolinu, a uz to i tedi prostor unutar stana jer ne zauzima korisni prostor kao radijatori, korisnicima omoguava potpun komfor.

23

OSNOVE GREJNE TEHNIKE