Vodic Za Organsku Proizvodnju Jabuke

Prirunik 2
Vodi za Organsku Proizvodnju
Jabuke
CIP - , 634.11 : 631.147 (035) M, Vodi za organsku proizvodnju jabuke / Slobodan Milenkovi, Marija Kalenti, Emilija Stefanovi, Anica Milenkovi - Beograd : Deutsche Gesellschaft fr Internationale Zusammenarbeit GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 40 str. : ilustr. ; 21cm Tira 250. - Bibliografija. ISBN 978-86-87737-43-3 1. , 2. , a) - - COBISS.SR-ID 268240135
VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE
Sadraj
1. Uvod 2. Preduslovi
2.1. Ouvanje prirodnog agro-ekosistema 2.2. Osobine zemljita 2.3. Karakteristike klime Objavljeno od strane: Nacionalna asocijacija Serbia Organica Uz podrku: Deutsche Gesellschaft fr Technische Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Economic Development Program ACCESS Autori: Prof. dr Slobodan Milenkovi Marija Kalenti, GIZ Beograd Emilija Stefanovi, GIZ Beograd Anica Milenkovi, konsultant tampa: Zemunplast, Zemun
3 4 4 5 6 7 8 8 11 16 16 17 20 22 23 34 35 40
3. Izbor lokacije
3.1. Kako pripremiti zemljite
4. Sadni materijal
4.1. Sortiment
5. Agro-tehnike mere
5.1. Odravanje zemljita 5.2. Sistem gajenja 5.3. Ishrana 5.4. Navodnjavanje
6. Bolesti, tetoine, korovi i integralne mere zatite 7. Berba i uvanje plodova 8. Prilozi 9. Literatura
1. Uvod
Organska proizvodnja kontinentalnog voa u svetu odvija se na preko 250.000 ha. Zemlje najvei proizvoai organskog voa su: Italija, Turska, SAD, Francuska, panija, Poljska i Nemaka (Granatstein i saradnici, 2008). Preko 50% organski proizvedene jabuke potie iz Italije, a promet organskog voa u nekim zemljama dostie 4 do 5% ukupnog prometa voa.
Juni Tirol spomenik jabuci
Organska proizvodnja jabuke u Srbiji odvija se u ekstenzivnim zasadima starih autohtonih sorti (budimka, koara, kolaara, umatovka) i u novim zasadima novostvorenih otpornih sorti u kojima se primenjuju intenzivnije agro i pomotehnike mere (topas, prima, GoldRush). Stari zasadi autohtonih (lokalnih) sorti predstavljaju najraznovrsnije ivotno stanite u poljoprivredi uopte. Karakteristino za ovakve zasade je povezanost sauvanih biljnih zajednica zatravljene povrine zasada i voaka koje su po prvilu visokostablaice. Ukusno i
bioloki vredno voe vano je za ljude. Domae ivotinje se hrane u zasadima ispaom ili senom koje se kosi. Vrlo brojne ivotinjske vrste nalaze u starim zasadima jabuke svoj dom. Stare zasade sa okolnim poljoprivrednim povrinama povezuju ive prirodne ograde, pojasevi vegetacije, umski rubovi, livade. U takvim uslovima ivi svet je vrlo raznovrstan. Stabla naseljavaju razni insekti, njima se hrane detlii i une, a u stablima (dupljama i u kruni) gnezde se mnoge vrste kao to je senica, vorak, crvenperka, kreja i vrabac. Vee duplje naseljavaju sove i uk, strljeni, osice i pele, a u kruni se gnezdi svraka i kos. Zatravljene povrine su idealno stanite za mnoge insekte, meu kojima su brojni zrikavci i skakavci koji su hrana za ptice. Stari vonjaci na alost nedovoljno se odravaju, a jedan deo se kri. Krenje starih vonjaka jabuke, kao vanih oaza raznovrsnosti ivog sveta u agro-ekosistemu dovee do smanjenja brojnosti raznih biljnih i ivotinjskih vrsta. Sa druge strane postoje znaajne povrine starih zasada jabuke, koje su zaputene i u kojima bi se sa relativno malim trokovima (rezidba, krenje osuenih stabala, sreivanje terena, koenje ili ispaa) postigla revitalizacija stabala i dobili pozitivni ekonomski rezultati. Sve drave koje su deo evropske ekoloke mree Natura 2000, dune su da sauvaju ugroene vrste i omogue im stanita koja e doprineti njihovom razmnoavanju. U tom smislu stari vonjaci imaju viestruko vanu ulogu i kao izvor prihoda za poljoprivrednike (najee u ekonomski nerazvijenim brdsko-planinskim podrujima), ali i kao stanite za ouvanje i zatitu retkih biljnih i ivotinjskih vrsta. Stare, autohtone sorte imaju gene koji su odgovorni za specifine osobine: otpornost prema prouzrokovaima bolesti i tetoinama, obojenost, aromu, otpornost prema abiotskim faktorima sredine, skladine osobine trajnost. Shvatanje da su sve stare sorte otporne prema prouzrokovaima bolesti je pogreno jer i meu njima ima osetljivih. Jedan od razloga njihove otporno-
sti u agronomskom smislu je tehnologija gajenja u tzv. zatravljenim vonjacima na velikim rastojanjima sadnje i u viesortnim zasadima. U takvim uslovima patogeni jabuke se slabije razvijaju i imaju manji potencijal. Prvi i nezaobilazni uslov za gajenje neke sorte jabuke po metodama organske proizvodnje je njena otpornost, odnosno manja osetljivost prema biotskim i abiotskim faktorima. Gajenje otpornih sorti ima viestruki znaaj sa ekolokog, ali i ekonomskog aspekta. Zasadi starih sorti doprinose ouvanju bioloke raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema. Pored mogunosti prodaje u sveem stanju plodovi autohtonih sorti su pogodni i za preradu u sokove, vono vino, vono sire, rakiju i za suenje. Autohtone sorte jabuke rasprostranjene su kao pojedinana stabla ili u manjim zasadima na velikom broju lokaliteta u Srbiji, a posebno na podrujima centralne i zapadne Srbije, na obroncima planina Kopaonik, Golija, Kablar.
Kuice za korisne ptice
2. Preduslovi
2.1. Ouvanje prirodnog agro-ekosistema Organska poljoprivreda je sistem ekolokog upravljanja iji je cilj ekoloka ravnotea i balansirana ivotna sredina u kojoj postoji bogatstvo biljnih i ivotinjskih vrsta. Samo raznovrsnost biljnih i ivotinjskih vrsta moe doprineti da organska poljoprivreda bude sveukupan, holistiki sistem koji je odriv i to manje zavistan od inputa koji nisu poreklom sa farme. Kao deo jedinstvene farme svo zemljite koje se ne koristi u proizvodnji treba da bude u funkciji stvaranja uslova za razvoj to veeg broja ivih vrsta (flore i faune). U standardima organske poljoprivrede postoji uslov da 5-7% ukupne povrine farme budu netaknute povrine, koje e imati ulogu da omogue razvoj, odravanje i umnoavanje insekata, grinja, ptica, zmija, jeeva, i drugih korisnih vrsta. Oko veine organskih farmi postoji vie tipova ivotnih zajednica kao to su: ume, livade, ivice, rastinje
i pojedinana zimzelena stabla i voke. Oko i na farmi rastu pojedinana stabla: jasena, bresta, javora, hrasta, divljih jabuka, divljih treanja, oskorua i vrba. Pored navedenih stabala rastu i: leska, zova, dren, crni trn, divlje rue i divlje jagodaste vrste. Sve navedene biljke nisu samo gnezda za ptice i zatita od vetra, itav kompleks bunova i zeljastih biljaka ini sloen lanac ishrane. to je vei broj biljaka to je vea vrednost zajednica i divljeg ivog sveta. Sauvati taj raznovrsni divlji ivi svet nije jednostavno i zahteva dosta panje, truda i osmiljenih akcija.
Neobraena - kompenzaciona povrsina
Upravljanje takvim zajednicama biljnog i ivotinjskog sveta je osetljivo i sloeno. Tako npr. ako je
potrebna rezidba ili sea oteenih drvenastih biljaka nju treba izvesti jednom u toku godine i to u periodu kada se najmanje uznemiravaju ptice koje grade gnezda i razmnoavaju se (januar, februar). Rezidba i krenje krajem jeseni dovelo bi do oteenja mnogih zeljastih biljaka i jagodastih vrsta, zato to vreme nije pogodno. Takoe rezidbu ne treba raditi u jednom navratu na svim delovima farme ve to treba izvesti u delovima postupno. Povrine po obodima farme i vonjaka treba zasejati biljkama koje cvetaju u dugom periodu: facelija, heljda, grahorica, kadifa, neven, bela detelina i druge vrste. Najbolje je da se ovaj deo farme ne kosi ili to uradi samo jednom, krajem avgusta. Da bi se privukle korisne ptice na gnezenje potrebno je postaviti razne kuice, a takoe treba obezbediti stalni izvor vode jer e sve to trajno privui ptice da se gnezde. Uloga ptica u regulisanju brojnosti tetnih insekata i glodara je nezamenjiva. Razne vrste sokola, miara, sova u toku svog ivota pojedu vie hiljada jedinki glodara i predstavljaju najvaniju kariku u spreavanju prenamnoenja i tetnosti navedenih tetnih vrsta. Treba naglasiti da je potrebno nekoliko godina za uspostavljanje ekoloke ravnotee u zasadu jabuke u organskoj proizvodnji, s obzirom da je vonjak sloen sistem i svaki zasad za sebe predstavlja poseban sluaj, tako da ak i odgovor na iste agro i pomotehnike mere moe biti razliit u razliitim vonjacima. Zbog toga su potrebne odreene vetine, znanja, ali i specifine sposobnosti voara da stalnim posmatranjem i proveravanjem doe do specifine strategije u tehnologiji organske proizvodnje, neodstupajui naravno od temeljnih principa organske poljoprivrede. Veliki broj sorti je u znaajnom procentu samobesplodan i da bi zametanje plodova bilo u oekivanom intenzitetu ne treba formirati monosortne zasade ve zasaditi (npr. svaki trei red, svako deseto stablo) sorte koje su dobri opraivi osnovnoj sorti ili gajiti kombinaciju dve ili vie sorti naizmeninom sadnjom (saditi
naizmenino po 3 reda svaku sortu). Uspostavljenjem povrina stalnocvetajuih biljaka poveava se brojnost insekata opraivaa jabuke, ali se u cilju sigurnije oplodnje dodatno moe staviti po 1 ha i 3 konice medonosne pele. Efikasnost opraivanja i oplodnje podie se ako se u vonjaku prethodne godine postave snopovi trske u kojima se gnezdi solitarna pela Osmia cornuta. Ovo je posebno znaajno u uslovima kada je u periodu cvetanja temperatura vazduha nia od 100C, a vreme oblano i vetrovito. Jedna solitarna pela efikasna je kao 150 medonosnih pela a leti i u uslovima kada medonosna pela nije aktivna zbog loih vremenskih prilika.
Konice sa bumbarima za opraivanje
2.2. Osobine zemljita Zemljite treba da je srednje teko, sa dobrom drenaom. Vrednost pH treba da je od 6-6,5 (blago kisela zemljita). Svaki nedostatak hraniva treba korigovati pre zasnivanja zasada na osnovu prethodno izvrene analize zemljita u sloju od 0-30 i 30-50 cm. Analiza zemljita obavezno se radi pre zasnivanja zasada i to uzimanjem uzoraka iz dva sloja: 0-30 i 3050 cm dubine, da bi se eventualno utvrdio nedostatak nekog elementa. U cilju poveanja sadraja fosfora i kalijuma mogu se koristiti mlevene stene koje su navedene u Prilogu 1 u listi dozvoljenih supstanci. Ako je prioritet poboljanje strukture zemljita onda u periodu od najmanje 2 godine na zemljitu treba gajiti meani usev trava i bele deteline (10-30%). Ako je struktura ze-
mljita dobra onda se plodnost moe poboljati i nakon jedne godine. Sadnice se mogu saditi u ve zatravljene trake u kojima je bela detelina sa travama, a ove billjke mogu pokrivati i meuredni prostor. Plodnost zemljita moe se popraviti primenom kompostiranog stajnjaka do maksimalne koliine od 20-25 tona po hektaru godinje. U prvoj godini nakon primene biljkama je na raspolaganju odreena koliina hraniva prikazana u Tabeli 1.
Tabela 1. Prosene vrednosti dostupnih hraniva zavisno od porekla (kg/tona) Stajnjak (poreklo) Krave Ovce Svinje Koke nosilje Tovna pilad ivinski peletiran Kompost Azot 3 3 4 25 15 50 5 Fosfor (P2O5) 3 2,5 4,5 7 11,5 30 7 Kalijum (K2O) 7 4 3 18 14,5 30 7
Postoji vei broj direktnih i indirektnih metoda za merenje bioloke aktivnosti zemljita. Tako npr. biomasa zemljita se moe proceniti brojanjem organizama u uzorku zemljita ili merenjem respiracije nakon dodavanja hraniva. Meutim treba napraviti razliku izmeu stvarne i potencijalne bioloke aktivnosti. Stvarna vrednost je ona koja se meri kada se uzme uzorak. Potencijalna bioloka aktivnost utvruje se tako to se mikroorganizmi iz uzorka zemljita inkubiraju u eksperimentalnim uslovima, a aktivnost se meri nakon dodavanja hraniva. Pored bioloke aktivnosti na razvoj biljaka, a pre svega pravilan rast korena, utie i struktura zemljita. U Tabeli 3 dat je prikaz karakteristika nepovoljnog (zbijenog) i povoljnog (rastresitog) zemljita.
Tabela 3. Karakteristike zbijenog i rastresitog zemljita Zbijeno zemljite - zabareno - pati od nedostatka kiseonika - hladno - humifikacija oteana - procesi truljenja podiu nivo CO2 u zemljitu zbog ega je otean razvoj korena - slabo usvajanje hrane - poveani anaerobni procesi Rastresito zemljite - ima veliku zapreminu pora - visoka razmena gasova izmeu zemljita i atmosfere - lako se zagreva - visoka bioloka aktivnost - visok sadraj kiseonika u zemljitu - dobar razvoj korena
Izvor: Best practice guide for the production of organic apples and pears, (Fitzerald Jean, 2004).
Tabela 2. Poeljne vrednosti parametara analize zemljita Parametar

pH humus fosfor (P2O5) kalijum (K2O) kalcijum (Ca) bor (B) mangan (Mn) cink (Zn) bakar (Cu) 6-6,5 (7) laka zemljita 2%; srednje teka 2,5%; teka zemljita 3% 11-25 mg/100 g 11-32 mg/100 g (zavisno od tipa zemljita) 250-300 mg/100 g 0,8 ppm (Baron-ov metod) 70 ppm (EDTA ekstrakcija) 8 ppm 8 ppm 100 ppm
Vrednost
2.3. Karakteristike klime Klimatski faktori su od fundamentalnog znaaja pri odluivanju da li je neka vona vrsta pogodna za gajenje na odreenom podruju. Klima je odreena sledeim parametrima: temperatura, padavine i svetlost. U cilju procene pogodnosti odreenog podruja potrebno je znati prosene temperature za period maj-septembar. Prosena godinja temperatura nije dovoljan indikator, ali je duina vegetacionog perioda
gvoe (Fe)
vaan pokazatelj i ona predstavlja broj dana sa prosenom temperaturom iznad +50C (to predstavlja tzv. fizioloku nulu). Za uspenu organsku proizvodnju voa ovaj broj treba da je vei od 235. Sorte jabuke se razlikuju u pogledu zahteva prema toploti to je prikazano u Tabeli 4.
Tabela 4. Potrebe sorti jabuke za toplotom Visoke Srednje Florina Delbarestivale Jonagold Pinova Fiesta Elise Niske Elstar Boskoop Topaz Santana
uzrokuje sitne plodove i pojaano opadanje u junu) i pre berbe kada nedostatak svetlosti utie na razvoj plodova i obojenost. Insolacija utie na kvalitet plodova i prinos. Optimalno iskorienje svetlosti je 70%. Ako je iskorienje (zbog velike gustune zasada) vee od 70%, odnosno ako manje od 30% svetlosti prodire do zemljita, to dovodi do opadanja kvaliteta. U obrnutoj situaciji, ako je iskorienje svetlosti manje od 70% to e dovesti do podizanja kvaliteta, ali i pada prinosa.
Idared Meran
3. Izbor lokacije
Lokacija praktino predstavlja nain na koji su klimatski faktori promenjeni pod uticajem brda, breuljaka, gradova, sela, uma, nadmorske visine, nagiba i orijentacije u odnosu na strane sveta. Postoje tri glavna tipa lokacije: otvorena, zatvorena i zaklonjena. Po izboru lokacije za podizanje zasada moraju se uzeti u obzir sledee injenice: Poloaj mora omoguavati dobru cirkulaciju vazduha to je u funkciji suenja lia posle padavina i spreavanja pojave bolesti. Meutim, lokacije na kojima ima previe vazdunog strujanja ometaju oplodnju. Redovi treba da budu u pravcu sever-jug kako bi se najbolje iskoristila suneva svetlost i vazduno strujanje; U zasadima na veim nadmorskim visinama lake je kontrolisati bolesti i tetoine. Zasadi u niziji, naroito u blizini reka pate od jaeg napada bolesti zbog poveane vlanosti, a esto se pojavljuju i tete od niskih temperatura; Poeljno je, ali nije neophodno da organski vonjak bude znaajno izolovan od konvencionalnog, s obzirom da se bolesti jabuke lako ire. Ipak to nije dovoljan razlog da se izbegne lokacija koja je po mnogim drugim osobinama povoljna; Vonjak treba da bude okruen bunjem i drveem koje pripada lokalnoj flori to je u funkciji zatite od
Hladne zime, sa niskim temperaturama u duem vremenskom periodu i bez snenog pokrivaa, mogu dovesti do velikih oteenja jabuke. Ovakva oteenja se esto potcenjuju, a obino se dogaaju na poetku ili na kraju zime. Periodi sa blagom temperaturom iznad nule koji su praeni naglim padom do -150C su najopasniji. Ovakve iznenadne promene izazivaju oteenja drveta i cvetnih pupoljaka kod osetljivih sorti (gala, elstar, jonagold, braeburn) kao i oteenja podloge posebno M9. Najpouzdanije rezerve vlage obezbeuju duboka zemljita sa visokim kapacitetom za vezivanje vode kada ima padavina. Potrebe za vodom u toku vegetacije rastu sa porastom temperature. Nedostatak vode utie na fizioloke procese u biljkama jabuke. Prvi simptomi nedostatka vode su: uvijanje lia (pad turgora), lagano savijanje nezdrvenelih dugih izdanaka. Ovi simptomi znae da je biljka ve u kritinoj fazi i da je potrebno zalivanje. Mlade biljke kao i tek zasaene su posebno osetljive na stres kao poslediicu sue. Za proizvodnju kvalitetnih plodova potrebno je izmeu 1600 i 1800 sati osunanosti godinje. Voke su posebno osetljive na nedostatak svetlosti u dva perioda: neposredno posle cvetanja (nedostatak svetlosti
jakih vetrova. Jasen, bagrem, brest, topola, hrast su pogodni dok glog treba izbegavati jer je domain za bakterioznu plamenjau.
Povoljna lokacija zasada
Trule korena - nepovoljna lokacija
3.1. Kako pripremiti zemljite Pre sadnje potrebno je zemljite uiniti povoljnim za razvoj biljaka i velikog broja zemljinih mikroorganizama. Mikroorganizmi su od neprocenjivog znaaja u procesu stvaranja dobre strukture i plodnosti zemljita, kao i u prevoenju mineralnih materija u formu koju biljka lako usvaja. U periodu od najmanje godinu dana pre sadnje na zemljitu treba gajiti detelinu u kombinaciji sa travama. Meuredni prostor se kosi, a biljna masa odlae u zonu reda gde se razlae i poboljava plodnost zemljita. U prvoj godini po zasnivanju ne treba kositi meuredni prostor vie od 3 puta i ne nie od 5 do 10 cm, jer ponovnim razvojem biljke troe azot iz zemljita. Time se smanjuju trokovi rada i omoguava se korisnim vrstama da se hane polenom i nektarom cvetajuih biljaka. Preporuuje se da se ne kosi cela povrina vonjaka odjednom ve u nekoliko navrata, da bi se obezbedio kontinuitet cvetanja pokrovnih biljaka. Bar godinu dana pre zasnivanja zasada (oko i/ili u vonjaku) treba formirati koridore meanog bilja koje cveta u razliito vreme. Koridore mogu sainjavati razliite biljne vrste koje se alternativno zasejavaju da bi se produio period cvetanja i poboljala kontrola tetoina. Opraivanje je veoma vano za organske vonjake jabuke jer u ovom sistemu gajenja deo pupoljaka ili plodova svakako biva oteen zbog blagog reima zatite. U zasadu moraju biti zasaene i sorte opraivai.
4. Sadni materijal
Jedan od najvanijih faktora za uspenu organsku proizvodnju jabuke je kvalitet sadnog materijala, a minimalni zahtevi u ovom pogledu su dati u Tabeli 5. U savremenom voarstvu skoro je nezamislivo koristiti sadnice jabuke bez formiranih bonih grana. U organskoj proizvodnji mora se koristiti sadni materijal najvieg kvaliteta, jer nije dozvoljena upotreba sin-
Tabela 5. Minimalni zahtevi za sadni materijal jabuke Zdrave Razvijene Uniformne Na deklarisanoj podlozi Delklarisana sorta Slobodne od virusa (virus free) Slobodne od prouzrokovaa bolesti i tetoina, slobodne od virusa; bez mehanikih oteenja i oteenja kao posledica vremenskih prilika (mraz, grad) Adekvatne duine, debljine, prave Slino razvijene, na istoj podlozi, ujednaenog kvaliteta Uniformna podloga odnosno tip-klon Sve biljke moraju pripadati deklarisanoj sorti, ne sme biti meavine sorti Sadnice nezaraene bilo kojim od poznatih virusa
tetikih materija kojima bi se uticalo na razvoj biljaka. Moto za voare koji se bave organskom proizvodnjom je: Samo najbolje je dovoljno dobro! To znai da su neophodne dobro formirane knip jednogodinje sadnice, dobijene kalemljenjem pupoljkom pod koru. Sadnice treba da su bujne sa prevremenim granama. Biljke treba da su u stanju mirovanja u momentu sadnje, bez fizikih i oteenja od mraza. U periodu od vaenja sadnica u rastilu do njihove sadnje, sadnice ne smeju biti izloene uticajima, koji bi doveli do dehidratacije (gubitka vode). Slabo razvijene sadnice sporije rastu i u mnogim sluajevima nikad ne dostignu jednak porast i prinos kao normalno razvijene sadnice. Sadnice na koji-
Sadnice
ma je dolo do pucanja pupoljaka i kretanja lia takoe nisu pogodne za sadnju. Sadnja se obavlja odmah nakon preuzimanja sadnica ili se privremeno trape u sitnu zemlju, normalne vlanosti, tako da koren bude u dobrom kontaktu sa zemljom. Pre sadnje, ukoliko je potrebno,
koren se potapa u vodu u periodu od 12 sati da bi biljka povratila izgubljenu vodu. Poeljno je da neposredno pre sadnje sadnice potapaju u rastvor balege. Treba koristiti srednje bujne podloge koje imaju razvijeniji korenov sistem i koje pokazuju toleranciju na prolazne sune uslove. Fumigacija zemljita ili tretman fungicidima u organskoj proizvodnji nije dozvoljen, osim ako nije uraen pre prijavljivanja za organsku proizvodnju. U organskoj proizvodnji moe se izvriti biofumigacija, to u znaajnoj meri smanjuje opasnost od zaraze gljivama koje uzrokuju trule korena, korenovog vrata i uvenue biljaka (Pythium spp., Phytophthora cactorum, P. syringae). Biofumigacija odvija se u nekoliko faza: 1. Gajenje biljaka iz roda slaica (Brassica juncea i B. napus) do punog cvetanja (kada razviju 20-30 t svee mase po hektaru); 2. Maliranje celokupne biljne mase, freziranje, kvaenje; 3. Iz glukozinolata biljne mase oslobaaju se izotiocijanati; 4. Redukcija broja mikrosklerocija gljiva, supresija nicanja korova. Proces nema tetnih uticaja na gajene biljke, a adekvatna je zamena za zabranjene preparate kao to je metil bromid (koji se vie ne koristi ni u konvencionalnoj proizvodnji).
10
Kriterijumi za kvalitetnu podlogu: najmanje 6 mm debljina na korenovom vratu; uspravan rast; dobar korenov sistem (najmanje 6 korenia); najmanje 20 cm visina od korenovog vrata do prve granice. Podloga pripremljena za kalemljenje treba da bude 5-7 mm debljine na visini od 30cm; 7-9 mm debljine na mestu kalemljenja. Jednogodinja sadnica treba da: ima adekvatno razvijen korenov sistem; da bude uspravnog porasta; zdrvenjena; prenik minimum 13 mm na 10 cm iznad mesta kalemljenja; minimalne duine 1 m (poeljno 1,3 m); sa visinom mesta kalemljenja najmanje 15 cm; sa duinom podloge najmanje 30 cm. Dok je u ranijem periodu glavna podloga bio sejanac i bujne vegetativne podloge, danas je iz ekonomskih razloga glavni akcenat na slabo bujnim vegetativnim podlogama za jabuku. Pored dobro poznatih M9 i M26 i druge podloge kao to su M7, M4 i M11 mogu biti interesantne za organske vonjake. Ve tri godine nakon sadnje primeuje se manja osetljivost manje bujnih podloga u sunim uslovima. Njihov nedostatak je jai vegetativni rast jabuke. Podloga M9 je komercijalno najvanija, a njene prednosti su da sorte na njoj rano prorode, ne razvijaju veliku krunu i biljke kalemljene na njima ne zahtevaju naslon. Ova podloga je osetljiva na nedostatak kiseonika i u uslovima zabarivanja moe doi do suenja biljaka. Takoe zahteva plodno zemljite. Naalost ova podloga se teko bori sa korovima za hranu i vodu. Postoji vei broj klonova koji se razlikuju u pogledu bujnosti: T337, Fleuren56, M9EMLA, Pajam 1 (Lancep), Pajam 2 (Cepiland), Nicolai clone (Nic 8, 13, 19, 29), Bugmer clone (B719, 751, 984, 756). Rodnost sorti na M9 je dobra i biljke rano stupaju u rod. Osetljiva je na trule korena, bakterioznu plamenjau, kao i na nedostatak magnezijuma. Podloga Jork (J) 9 je po bujnosti slina M26, u ogledima pokazuje izvesnu otpornost prema prolaznoj sui. Podloga M26 je za oko 50% bujnija u odnosu na M9, manje je zahtevna u pogledu osobina zemljita, bolje se
ukorenjava i ne zahteva naslon. Moe se gajiti na raznim tipovima zemljita. Osetljiva je prema trulei korenovog vrata, a manje osetljiva prema trulei korena. Tolerantna je prema zimskim mrazevima. Podloga MM.106 je srednje bujna, dok je MM.111 bujna podloga. Imaju snaan korenov sistem i biljke kalemljene na njima ne zahtevaju naslon. MM106 je osetljiva prema trulei korena i vrata i prema nedostatku magnezijuma, dok je otporna prema krvavoj vai. MM.111 je otporna prema krvavoj vai i takoe manje osetljiva prema trulei korena i korenovog vrata. Dobre rezultate daje i na manje plodnim zemljitima. Poslednjih godina stvoreno je vie novih tipova podloga jer podloga M9 (kao komercijalno najvanija) ima pored niza prednosti i neke nedostatke (niska otpornost prema mrazu, osetljivost prema sui, osetljivost prema bakterioznoj plamenjai, sklonost ka napadu krvave vai i glodara, kao i pojava izbojaka i korenja nad povrinom zemlje). U Tabeli 6 su prikazane karakteristike klonova podloge M9. Razlike izmeu klonova su znaajne, a generalno su pogodniji klonovi M9. Nezaraenost virusima je od sutinske vanosti, tako da su te podloge superiornije u svim aspektima: razvijaju se normalno i zdrave su sorte kalemljene na njima daju vei prinos ranije stupaju u rodnost boja plodova se pojavljuje ranije i izraenija je formiranje izbojaka je manje izraeno Sadnja se obavlja u jesen odmah nakon vaenja sadnica iz rastila, dok je zemljite jo toplo. U toku sadnje u jamie se unosi najmanje 1,5 litara komposta ili kompostiranog stajnjaka. Zemljite mora imati dobar kontakt sa ilama da vazduh ne bi doveo do isuivanja ila. Sadnice se zalivaju odmah nakon sadnje. Da bi se spreio razvoj korovskih biljaka oko sadnica se nastire biljni materijal (slama, seno, kompostiran materijal), a foliju treba izbegavati.
Tabela 6. Karakteristike klonova podloge M9 Podloga (klon)

T337 Fleuren 56 M9 EMLA Pajam 1 (Lancep) Pajam 2 (Cepiland) Nicolai klon (Nic. 8, 13, 19, 29) Burgmer klon (B719, 751, 984, 756
Poreklo
Holandija NAKB Holandija, rasadnik Fleuren UK Francuska, CTIFL Francuska, CTIFL Belgija Nemaka, rasadnik Burgmer
Rast
M9 <M9 T337 >M9 T337 >M9 T337 >M9 T337 >ili<M9 T337
Osobine
Standardna podloga u Evropi Visoka produktivnost; dobra obojenost; za dobra zemljita Prva podloga osloboena od virusa Bujnija od M9 Visoka produktivnost, rano stupanje u rod; bujna, ponekad daje izbojke Dobra produktivnost; slobodna od virusa
Slino M9 T337 Visoka produktivnost; za nova zemljita
Prijem i kasniji razvoj biljaka znaajno je bolji ako se na korenu sadnica oformi zajednica korisnih mikroorganizama (mikoriza) korienjem gotovih preparata ili biljnih ekstrakata u koje se potapaju sadnice pre sadnje. Jo bolji pristup je ako se sadnice zaraze ovim korisnim mikroorganizmima u toku same proizvodnje sadnica. Zalivanje ve zasaenih biljaka ovim preparatima ne daje zadovoljavajue rezultate. Mikoriza je posebno vana za efikasnost usvajanja fosfora iz zemljita, a korisna je je posebno na loim zemljitima u periodima sue. 4.1. Sortiment Idealna sorta jabuke za komercijalnu organsku proizvodnju trebala bi da: bude otporna prema pro-
Sorte jabuke za organsku proizvodnju
uzrokovaima aave krastavosti i pepelnice; otporna ili tolerantna na napad tetoina; ima dobar ukus i da je sona; atraktivnog izgleda i srednje krupnoe (65-70 mm); raa dobro i redovno; nema alternativno raanje; ne zahteva proreivanje; ima dobre skladine osobine i da ne pati od skladinih bolesti; da je atraktivna za trite. Naveemo kratak opis sorti koje su pogodne za organsku proizvodnju. Prima. Stvorena u SAD-u. Znaajna je pre svega zbog otpornosti prema aavoj krastavosti i praktino prema pepelnici. Gotovo da je otporna i prema plamenjai jabuke i kruke. Stablo je srednje bujno do bujno. Rano prorodi i raa redovno i obilno ukoliko se ne preoptereti. Plod je srednje krupan do krupan, kad prerodi sitan, izuzetno lepog izgleda. Osnovna boja ploda u punoj zrelosti je uta sa dopunskom ivo-crvenom bojom na najveem delu povrine pokoice. Meso ploda je svetlo-uto, slatko-nakiselo, fine arome. Sazreva zavisno od uslova gajenja od sredine do kraja avgusta. Shays Seedling TNR10 T23. Stvorena u SAD-u, otporna prema aavoj krastavosti. Stablo je po bujnosti slino Ajdaredu. Plod je srednje krupan sa blago izraenim rebrima i dopunskom tamno-crvenom bo-
11
12
jom. Meso nije previe sono, blago nakiselog ukusa i izuzetno vrsto. Sazreva u prvoj polovini septembra. Freedom. Stvorena u SAD-u. Otporna prema aavoj krastavosti i pepelnici. Plod je srednje krupan, sa dopunskom crvenom bojom pokoice koja do 80% prekriva osnovnu utu boju. Meso je vrsto, sono, blago nakiselog do slatkog ukusa. Sazreva u drugoj polovini septembra. Liberty. Stvorena u SAD-u. Otporna prema aavoj krastavosti, a umereno otporna prema pepelnici i bakterioznoj plamenjai. Plod je krupan. Pokoica je sasvim prekrivena prugastim crvenilom. Meso je vrsto, sono, blago nakiselog do slatkog ukusa. Sazreva poetkom oktobra. Champion. Stvorena u SAD-u. Sorta koja je tolerantna na aavu krastavost i pepelnicu. Plod je srednje krupan. Osnovna boja pokoice je zeleno-uta, sa sunane strane prekrivena dopunskim crvenilom. Meso je zeleno-uto, vrsto i ne oksidie pri seenju. Sazreva u prvoj polovini septembra. Florina. Sorta iji su plodovi konini, srednje veliine do krupni. Pokoica je uta proarana vatreno-crvenom bojom. Meso je prilino slatko, sono i ukusno. Stablo je srednje bujnosti, rano prorodi i redovno raa. Spada u sorte kasnog vremena zrenja. Otporna je prema prouzrokovau aave krastavosti, srednje osetljiva prema pepelnici. Tolerantna je prema vai crvenih gala i bakterioznoj plamenjai. Sazreva polovinom septembra. GoldRush. Ima plodove srednje krupnoe, pokoica je zelenkasto-uta. Meso je kompaktno, hrskavo, bogate arome i ukusa, blago kiselkasto. Zri neposredno pre Fuji-ja. Stablo je srednje bujnosti, uspravnih grana, ponekad sklono alternativnom raanju. Sorta je veoma kasnog vremena zrenja. U obinim uslovima uva se do februara, a u kontrolisanoj atmosferi do maja. Ukus se popravlja u toku uvanja. Otporna je sorta prema aavoj krastavosti, srednje otporna prema bakterioznoj plamenjai, a tolerantna prema pepelnici. Sklona
je alternativnom raanju, zahteva proreivanje, veoma dobro joj se uvaju plodovi. Initial. Sorta ranog vremena zrenja (zri 1 nedelju pre Gale). 75% povrine ploda je prekriveno oran-crvenom bojom na utoj pozadini. Plodovi su srednje krupni, do krupni, izdueni, simetrini (75-80 mm prenik). Odlinog je ukusa u periodu berbe, meso vrsto i sono, blago-kiselkastog ukusa. Raa dobro i redovno, a plodovi su rasporeeni pravilno po stablu. U uslovima sue na poetku berbe pokazuje tendenciju opadanja plodova. Zahteva minimalnu rezidbu, srednje je bujnosti i otvorene krune. Triploidna je sorta, otporna prema aavoj krastavosti, nije osetljiva prema pepelnici. Plodovi se uvaju tri meseca. Pinova. Poreklom iz Nemake, srednje krupnih plodova (krupnijih od Gale). Boja plodova je osnovna uta presvuena na 50-80% povrine svetlo-pink. Ukus je veoma dobar sa balansiranim odnosom eera i kiselina. Meso je fine strukture, odrava kvalitet bolje od Zlatnog deliesa. Vrlo je rodna i raa svake godine, ali je potrebno proreivanje. Treba je kalemiti na M26. Vreme zrenja je slino Z. deliesu. U standardnim uslovima uva se do aprila, a u kontrolisanoj atmosferi do juna. Slabo je osetljiva prema pepelnici i plamenjai, a slabo do srednje osetljiva prema aavoj krastavosti. Otporna je prema mrazevima. Rodna, kvalitetna zimska sorta koja je podrka Z. deliesu na tritu, dobrog kvaliteta ploda. Topas. Sorta nastala ukrtanjem Rubn Vanda. Stablo je umereno bujno do bujno, otvorenih uglova grananja sa kratkim i debelim letorastima. Plod joj je srednje krupan (kod nas 160-200g), okruglastog do ogruglastospljotenog oblika. uto-narandaste osnovne boje, pokoice prekrivene narandasto-crvenom zrakasto rasporeenom dopunskom bojom. Specifine teine, vrst, veoma soan, nakiselog ukusa. Zrenje je u drugoj polovini septembra (neto pre Z. deliesa). Rodnost je u naim uslovima zadovoljavajua (poetni
GoldRush kumulativni prinos za 3 godine je 15-18 kg/stablu). Otporna je prema prouzrokovau aave krastavosti i delimino tolerantna prema prouzrokovau pepelnice. Pored navedenih novostvorenih otpornih sorti jabuke za nae uslove vane su i autohtone sorte jabuke. Sadanju organsku proizvodnju jabuke u Srbiji uglavnom predstavljaju zasadi starih sorti (budimka, umatovka) koji se ekstenzivno gaje. Budimka. Stara odomaena sorta, pretpostavlja se da je doneta sa istoka. Stablo je bujno, dugoveno, retke, uskopiramidalne krune. Plod je srednje krupan, loptastokolaastog oblika, esto asimetrian, zelenkasto-ute boje pokoice, sa sunane strane prekrivene bledim runenilom. Meso je beliasto, vrsto, nedovoljno sono, slatko do blago nakiselo. Sazreva polovinom oktobra. Plodovi se mogu uvati do kraja maja. Srednje je otporna prema prouzrokovau pepelnice (Podosphaera leucotricha) i aave krastavosti (Venturia inaequalis). Budimka klon Gradac. Odlikuje se vitalnim, bujnim stablima, uske kronje, obilne rodnosti. Plodovi su srednje krupni, kolaastog oblika, zelene osnovne boje pokoice sa malo dopunskog rumenila sa sunane strane i uz prisustvo raste prevlake oko peteljke. Pokazuje znaajnu otpornost prema prouzrokovau aave krastavosti (Venturia inaequalis) u uslovima kada nije vrena zatita fungicidima. Budimka klon Arilje. Najvei broj varijeteta i klonova Budimke pronaen je upravo u ariljskom podruju. Jedan od najboljih klonova ove sorte pronaen je u selu Mirosaljci. Odlikuje se veoma vitalnim, umereno bujnim stablima, otvorenije kronje. Plodovi su krupni, ujednaene mase, izdueno kolaastog oblika, svetlozelene osnovne boje pokoice koja je veim delom ploda prekrivena dopunskim atraktivnim rumenilom. Izuzetno je visoke rodnosti. Ispoljava zadovoljavajuu otpornost prema prouzrokovau aave krastavosti.
13
Tabela 7. Karakteristike ekstenzivnih i gustih intenzivnih organskih zasada jabuke Ekstenzivni zasadi Ciljevi proizvodnje - Proizvodnja plodova za preradu ili za sveu potronju, kao i panjaka povrina Gusti zasadi - Proizvodnja plodova za sveu potronju - Nisu pogodni za panjaku povrinu
Ekoloki ciljevi
- Ulepavaju okolinu - Manja ekoloka vrednost - Znaajan doprinos biolokoj raznovrs- Stvaranje neobraenih kompenzacionih povrina oko nosti zasada je neophodno da bi se unapredio broj korisnih - Mogunost ouvanja i gajenja raznih vrsta sorti u dugom periodu - Preko 50 godina - Dug period rasta pre prorodavanja - 12-20 godina - Visok prinos posle 4 godine
Duina eksploatacije Investicije
- Visoke investicije su neophodne (velika gustina biljaka, - Nisko do srednje investiranje u opremu specijalna oprema, mrea protiv grada, sistem za navodnjavanje) - Znaajno za proizvodnju sveeg voa - Racionalne metode za proizvodnju plodova za preradu - U skladu sa Uredbom Ministarstva poljoprivrede - Subvencije za organsku proizvodnju - Proizvodnja sena i drugih specifinih proizvoda - Alternativno raanje - Osnovna znanja iz voarstva - Srednji do visok - Intenzivno
Odravanje
Subvencije
- U skladu sa Uredbom Ministarstva poljoprivrede - Optimalna produktivnost u kratkom periodu i prodaja sveeg voa garancija su profitabilnosti - Retko alternativno raanje - Potrebna specfina znanja - Visok
Profitabilnost
Obuenost voara Rizik
14
Koara klon Gradac. Karakterie se relativno bujnim stablima srednje otvorene kronje, visoke rodnosti. Plodovi su srednje krupni do krupni, kolaastog oblika, raste boje, hrapave pokoice, izraenog kiselog ukusa, soni i prijatne arome. Nema simptoma aave krastavosti na listu niti na plodovima u uslovima bez zatite. Pogodna je za organsku proizvodnju. Koara klon Arilje. Odabrani klonovi ove sorte na lokalitetu Arilje odlikuju se znatno manjom bujnou u odnosu na standardnu sortu koaru. Plodovi su kru-
pni, okruglasto-kolaastog oblika, ujednaene mase, tanke zlatno raste boje pokoice prekrivene blagim rumenilom sa sunane strane. Meso je ukasto bele boje, hrskavo, izbalansiranog odnosa eera i kiselina i veoma prijatnog ukusa. Plodovi ne opadaju pred berbu. Pokazuje znaajnu otpornost prema prouzrokovau aave krastavosti. ulica. Autohtona sorta jabuke sporadino rasprostranjena na podruju centralne Srbije. Neki autori smatraju da ova sorta predstavlja klon sorte budimke (ule).
Plodovi autohtone sorte Prutljika (Prijepolje)
Zelenika. Autohtona sorta nepoznatih roditelja. Izuzetno je bujna, poznocvetna, visoke produktivnosti. Plod je vrst, zelene osnovne boje pokoice, srednjeg kvaliteta. Sazreva u oktobru, plodovi se odlikuju dobrim uvanjem. Visoko je otporna prema prouzrokovau pepelnice (Podosphaera leucotricha). Kablarka (Kablar). Autohtona selekcija nepoznatih roditelja, selekcionisana iz prirodne populacije u okolini aka. Stablo je srednje bujno, srednje produktivnosti. Plod je srednje vrst, zeleno-ute osnovne boje pokoice prekrivene ruiastom dopunskom bojom, visokog kvaliteta mezokarpa. Sazreva poetkom oktobra. Plodovi se mogu uvati do sredine marta. Srednje je otporna prema prouzrokovau pepelnice (Podosphaera leucotricha) i aave krastavosti (Venturia inaequalis).
Organske jabuke Francuska
Njen plod je znatno sitniji u odnosu na plod Budimke, dok je prema drugim pomolokim karakteristikama veoma slian sa matinom sortom. Krstovaa. Veoma stara sorta nepoznatog porekla. Najvie je ima u Polimlju. Otporna je prema veini prouzrokovaa bolesti i tetoina. Plod je krupan, zelenoute boje sa dopunskim rumenilom. Meso je sono i aromatino. Sazreva krajem septembra ili poetkom oktobra. umatovka. Autohtona sorta nepoznatog porekla. Stablo je veoma bujno, uske, piramidalne krune. Plod je sitan (50-80 g), izduenoloptastostog oblika, zelenoute osnovne boje pokoice prekrivene tamnocrvenom dopunskom bojom sa sunane strane. Meso je beliasto, vrsto, slatkonakiselo. Sazreva krajem oktobra i plodovi se uvaju veoma dugo (do maja). Otporna je prema prouzrokovau aave krastavosti (Venturia inaequalis).
Kablarka - plod
Pored navedenih autohtonih sorti u literaturi se navode: ananas reneta (vrlo ukusna zimska sorta, otporna); bobovec (daje veoma dobar sok); grafentajn (spada meu najukusnije kasne letnje sorte); krivopeteljka (rodna, kvalitetan sok); lepocvetka (odlinog ukusa i specifine arome); london peping (spada meu najukusnije visokokvalitetne sorte); Ontario (zimska sorta, plodovi dobri za preradu u sok); ampanjka (kiselkastog ukusa, izvanredna za uvanje); zlatna zimska parmenka (odlinog slatkog ukusa, jesenja kvalitetna sorta). Pored intenzivnih savremenih zasada jabuke sa novostvorenim sortama, u Srbiji su znaajno zastupljeni
15
ekstenzivni zasadi sa autohtonim sortama u organskoj proizvodnji. U Tabeli 7 data je uporedna analiza nekih karakteristika ova dva sistema.
5. Agro-tehnike mere
5.1. Odravanje zemljita Korovske biljke predstavljaju veliki problem u poljoprivredi uopte, a posebno u organskoj proizvodnji. Korovi su konkurenti gajenim biljkama za vodu, hranu i svetlost. Suzbijanje korovskih biljaka u formiranim zasadima zahteva angaovanje mehanizacije i radnika i predstavlja znaajan troak. Da bi se trokovi smanjili pre zasnivanja zasada treba preduzeti mere kojima bi se fond korova smanjio, pre svega viegodinjih korovskih vrsta. Gajenjem pojedinih biljaka, kao to je sudanska trava (dve godine pre zasnivanja zasada) kao i zeleninim ubrenjem, poveava se sadraj organske materije u zemljitu, a eliminiu se mnoge korovske vrste. Sudanska trava svojim gustim sklopom predstavlja znaajnog konkurenta korovskim vrstama. Viekratnim koenjem korovi se iznuruju i unitavaju. U formiranom zasadu jabuke, poeljno je da u prve tri godine gajenja, pojas irine 1,2 do 1,5 m oko reda jabuke bude slobodan od korovskih biljaka. Pri obradi ove zone paziti da ne doe do oteenja plitkog korenovog sistema voaka. Nakon tree godine, u prolee, pre nicanja korova, oko stabala treba primeniti maliranje, odnosno nastiranje. Maliranje se moe vriti pokoenom travom, tarupiranim biljnim materijalom, nekompostiranom korom ili strugotinom (10 cm debeo sloj). Maliranjem se smanjuje spiranje azota, poveava sadraj organske materije u zemljitu i stabilizuje pH vrednost zemljita. Krajem jeseni potrebno je odmai mal od stabala, zbog eventualne pojave glodara u jesenjem i zimskom periodu ili postaviti lovke za mieve. Dodatno u jesenjem periodu vri se tarupiranje ili koenje korovskih biljaka i travne smese, koji su se formirali u meurenom i red-
nom prostoru, kako bi korisne ptice (sove, miari) lake lovile glodare. Zemljite izmeu redova treba da bude zatravljeno biljkama spontane flore (koje ve tu rastu) ili zasejavanjem smese trava i bele deteline. Na taj nain se smanjuje opasnost od erozije. Ovakav sastav biljaka ne omoguava postojanje dugog perioda cvetanja i zato je neophodno zasejati manje kliine hajduke trave, divlje mrkve, miroije, slaice i heljde koje e cvetajui u raznim periodima omoguiti stalno prisustvo nektara i polena za korisne insekatske vrste koje se hrane tetnim. Biljke heljde rado poseuju odrasli insekti osolikih muva kojima one predstavljaju izvor hrane. Larve osolikih muva su veoma efikasne u kontroli biljnih vai na jabuci. Postoji nekoliko pristupa u postupanju sa zatravljenim trakama u zoni redova vonjaka: U veem delu vegetacionog perioda zona redova se odrava bez korova mehanikom obradom i plevljenjem; Slino kao u prethodnom postupku, uz zone bele deteline koje se seju oko stabala; Stalan usev bele deteline je u trakama, koenje se vri po potrebi na visinu ne manju od 10 cm; Krajem leta usejava se odreena biljna vrsta koja se brzo razvija do kraja jeseni i nakon toga tarupira ili kosi; Takozvni sendvi sistem odravanja zemljita koji podrazumeva da se u zoni reda seje bela detelina u trake irine do 50 cm, zona oko ove trake se obrauje freziranjem, a centralna zona meurednog prostora zatravnjuje i po potrebi kosi ili tarupira; Nastiranje (maling) zone slamom, korom drveta, degradabilnom folijom; U praksi u komercijalnim organskim vonjacima najvie su u primeni poslednja dva navedena postupka i stoga su oni za preporuku.
16
5.2. Sistem gajenja U svakom sistemu uzgoja treba obezbediti ravnoteu izmeu prinosa i vegetativnog rasta. Drugi vaan uslov je da sistem gajenja obezbedi dobru provetrenost i osunanost krune to doprinosi manjoj pojavi bolesti i boljoj efikasnosti mera zatite.
Sendvi sistem odravanja zemljita
Zona reda detalj
Sistem gajenja (vreteno) i protivgradna mrea
Odrzavanje zemljista obradom - pasulj uzrodica
Letnja razidba omoguava da se eliminiu nepotrebni jednogodinji prirasti i smanji bujnost u narednoj vegetaciji. Ona takoe jeste prilika da se uklone svi izdanci koji pokazuju simptome pepelnice i aave krastavosti. Na bijnim sortama moe se u cilju smanjenja vegetativnog rasta izvriti tzv. prstenovanje stabla uklanjanjem dela kore u vidu trake sa suprotnih strana stabla koja je irine 8-12 mm. U sluajevima izraene bujnosti moe se uraditi i rezidba korena. Korienjem izel pluga, koren se preseca na oko 60 cm od stabla. Ova intervencija obavlja se u maju ili u septembru. Odrivost organske proizvodnje zavisi od redovnog i stabilnog prinosa, alternativno raanje (raanje svake druge godine) moe biti problem u ostvarenju tog cilja. U povoljnim godinama biljke formiraju veliki broj cvetnih pupoljaka, u sledeoj godini pojavljuje se nedostatak hranjivih elemenata jer je potrebno formirati veliki broj plodova. U isto vreme mladi plodovi stvaraju fitohormone koji inhibiraju stvaranje cvetnih pupoljaka.
17
Zbog navedenih injenica biljka ne formira cvetne pupoljke ili se to dogaa u nedovoljnom intenzitetu da bi se obezbedio visok prinos i naredne godine. Kao posledica navedenog sledee godine nema roda jer se biljka odmara ali u toj godini ponovo stvara previe cvetnih pupoljaka i situacija se ponavlja. Ovu pojavu moe izazvati i kasni proleni mraz. Jedina opcija da se alternativno raanje prevenira u organskoj proizvodnji je runo proreivanje. Da bi se postigao maksimalan efekat proreivanje treba izvriti najkasnije 40 dana nakon punog cvetanja. Mnoge sorte dobro reaguju na proreivanje koje se izvri odmah nakon zametanja. Sorte sa sitnijim plodovima kod kojih je veina plodova <60 mm zahtevaju jae proreivanje u odnosu na sorte sa krupnijim plodovima. Takoe, sorte koje imaju obilno cvetanje zahtevaju jae proreivanje, kao i starija stabla. Proreivanje plodova posle juna ima za cilj da se pobolja kvalitet plodova. Proreivanje koje se vri neposredno nakon cvetanja, koje ima ulogu da sprei alternativno raanje ne moe da zameni runo proreivanje koje se vri posle junskog opadanja plodova. Runim proreivanjem postiu se sledei pozitivni efekti: vea krupnoa plodova, bolja obojenost, vei sadraj eera, kiselina i vitamina, vri plodovi, vei prinos i manji trokovi klasiranja.U poslednje vreme u organskoj proizvodnji koristi se kombinacija mehanikog i runog metoda
u proreivanju, u sluaju kada postoji preveliki broj cvetnih pupoljaka. Viak cvetnih pupoljaka uklanja se pre cvetanja korienjem maina za proreivanje (voda pod visokim pritiskom). Ovakvom ranom intervencijom spreava se alternativno raanje. Proreivanje posle junskog opadanja je korektivno i slui da bi se podigao kvalitet plodova.Eliminisanje plodova koji su nepravilni,ili slabo razvijeni u avgustu mesecu takoe doprinosi kvalitetu plodova. Runo proreivanje zahteva dosta radnih sati (100-300/ha), i pogodno je za mlada stabla kod sorti osetljivih na gorke pege i kao dopunska mera mehanikom proreivanju. Neki fungicidi u organskoj poljoprivredi kao to je sumporno krena orba primenjena 2-4% u punom cvetanju ima efekat proreivanja, ali ima i negativan uticaj na korisne organizme. Optimalan odnos broja listova i plodova je 30-40:1 i ako je takav onda nee doi do alternativnog raanja. Da bi se dobio jedan kvalitetan plod jabuke potrebno je 20-30 dobro razvijenih listova. Proreivanje jeste i vrsta prevencije pojave aavica na plodovima jer se uspostavlja dobra provetrenost stabla. Sorte sa srednjim do obilnim cvetanjem proreuju se na jedan plod po buketiu, dok se sorte koje imaju manje obilno cvetanje proreuju na dva ploda po buketiu.
Prinos po stablu (kg) u zavisnosti od prinosa po hektaru 20t/ha 17,8 13,3 9,7 6,7 5,0 30t/ha 26,7 20,0 14,6 10,0 7,5 40t/ha 35,6 26,7 19,4 13,3 10,0 50t/ha 44,4 33,3 24,3 16,7 12,5
Tabela 8. Procena prinosa po stablu (kg) u zavisnosti od gustine i prinosa po 1 ha Rastojanje (m) 4x2 4x1,5 3,5x1,25 3x1 3x0,75 Povrina/stablu (m2) 8,0 6,0 4,38 3,0 2,24 Stabala/ha (9000 m2) 1125 1500 2057 3000 4000
18
Stablo jabuke pre rezidbe
Rezidba jabuke - vreteno
Pri donoenju odluke o intenzitetu proreivanja treba imati u vidu opte karakteristike organske proizvodnje.Gubitak plodova i neto slabiji kvalitet zbog veeg napada bolesti i tetoina, slabija ishrana i drugi faktori znaajno pojedinih godina redukuju prinos u organskoj u odnosu na konvencioanalnu proizvodnju. Procena potrebe za proreivanjem moe se napraviti na osnovu tabele oekivanih prinosa u zavisnosti od gustine. Primer za sortu: Ako je gustina 3000 biljaka/ha rastojanje sadnje 3 x 1m oekivan prinos 30 t/ha prinos pojedinanih biljaka 10 kg/stablu veliina plodova 75-80 mm=5-6 plodova po kilogramu za prinos od 30 t potrebno je 55 plodova po biljci Dugorono vaan faktor u regulisanju prirasta stabala jeste stabilan i redovan prinos. Plodovi u razvoju i izdanci su konkurenti za vodu, mineralne materije i hranu, tako da biljke sa stabilnim prinosom stvaraju manje bujnih izdanaka i lisne mase. Zimskom rezidbom smanjuje se veliina stabala, ali se zato i stimulie porast u narednoj vegetaciji to takoe moe smanjiti zametanje i prinos. Grane treba obarati, odnosno poveavati ugao izmeu grana i stabla, vezivanjem grana, dodavanjem tegova ili mehanikim razvoenjem (ubacivanjem drvenih preki izneu grana). Ovaj postupak utie na smanjenje porasta izdanaka i stimulie diferencijaciju cvetnih pupoljaka. Takoe, ako su grane u horizontalnom poloaju vea je verovatnoa da doe do zametanja plodova. Istraivanja u svetu su pokazala da delimino zalamanje grana takoe smanjuje bujnost. Monitoring, odnosno praenje i evidencija pojave bolesti, tetoina, korova i vremenskih uslova u funkciji su osnovnog principa organske poljoprivrede, a to je ekoloka ravnotea. Potrebno je voditi zapise o pojavi bolesti i tetoina, ali i o svakom tretmanu koji se obavi.
19
U vonjaku se mora pratiti dnevna maksimalna i minimalna temperatura i nivo padavina. Savremena i efikasna varijanta su male automatske stanice koje belee dnevne temperature, padavine, ali i duinu vlaenja lia i nakon toga na osnovu specifinih softvera za odreivanje pojave bolesti i tetoina daju signal kada primeniti dozvoljene tretmane za zatitu. Vezano za fenologiju jabuke potrebno je evidentirati datume bubrenja pupoljaka, opadanja kruninih listia i berbe za sve sorte u zasadu. Pojava bolesti i tetoina registruje se u kritinim fazama: period mirovanja; bubrenje pupoljaka do faze mijih uiju; zeleni buketii do roze pupoljka; cvetanje do opadanja kruninih listia; kao i svake dve nedelje od precvetavanja do berbe. Za svaku bolest ili tetoinu treba proceniti intenzitet napada (preko procenta napadnutih izdanaka, lia, plodova). 5.3. Ishrana Organsku materiju zemljita ine humus (koji je relativno stabilan prema daljoj razgradnji) i organski materijali koji su podloni brzim procesima raPK zlaganja. Organska materija je osnov plodnosti zemljita i deluje kao magacin hranjivih elemenata, poveava kapacitet zemljita za razmenu materija, obezbeuje energiju za aktivnost zemljinih mikrororganizama, vezuje ugljendioksid, stabilizuje strukturu zemljita, spreava eroziju zemljita i poveava kapacitet zadravanja vode. Zemljite u organskom jabunjaku treba da sadri preko 3% humusa. Sadraj humusa u zemljitu moe se poveati zeleninim ubrenjem (sudanska trava, heljda, lucerka, ra) ili primenom komposta i stajnjaka. Po miljenju veine strunjaka, u organskoj poljoprivredi zemljite u toku cele godine treba da bude pokriveno vegetacijom jer e to spreiti ispiranje hraniva i eroziju. Stajnjak koji se primenjuje mora biti kompostiran da bi se spreilo naglo ispiranje
20
azota u zemljite. Generalno, 20-30 kg komposta godinje po jednom stablu jabuke u rodu je dovoljno za potrebe biljke, svake godine u prolee, ali je potrebno raditi analize lia kako bi se koliina precizno odredila. Nekada mikroelemnti utiu na ispoljavanje problema u rastu i rodnosti. Sadrina bora u biljkama jabuke je veoma vana za dobro zametanje plodova. Primena preko lia mogua je ako analize pokau da ga nema dovoljno. Primenjuje se solubor uz strogo potovanje doze jer bor u suviku moe da oteti list jabuke. Brz razvoj lia, cvetova, a kasnije i mladih plodova u prolee uzrokuje tzv. azotni stres biljaka, koji se manifestuje svetlo-zelenom bojom lia. Folijarna prihrana biljaka u tom periodu sa ribljom emulzijom 100 l u 3000 l vode po hektaru u fazi roze pupoljka i 50 l u 3000 l vode u fazi opadanja kruninih listia, nadomestie nedostatak azota. Ekstrakt algi se takoe preporuuje za prevazilaenje azotnog stresa. Za uspenu organsku proizvodnju potrebna su plodna, dovoljno vlana, ali i dobro drenirana zemljita koja nisu zbijena, tako da je obezbeenje i odravanje ovakvih uslova imperativ. Ukupne rezerve azota u obradivom sloju zemljita su oko 2000-8000 kg/ha, ali je on uglavnom u nepristupanim oblicima za biljke. Prirodna nitrifikacija odvija se sporo i pod dejstvom mikroorganizama. Mikroorganizmi za svoj razvoj zahtevaju toplotu i vlagu. Stabla jabuke zahtevaju vee koliine azota od sredine aprila, poetkom cvetanja do kraja juna. Nizak nivo pristupanog azota u tom periodu uticae na smanjnje zametanja; dok previe azota u junu mesecu utie na jae proreivanje plodova; previe azota u julu pojaava razvoj vegetativne mase (lia, izdanaka); manjak azota krajem leta negativno utie na formiranje pupoljaka za sledeu godinu! U organskim vonjacima po pravilu azot nedostaje u periodu cvetanja kada je zemljite vlano i jo nedovoljno zagrejano tako da se prirodni procesi mineralizacije odvijaju sporo. Maksimum mineralizacije odvija se krajem leta to dovodi do
suvika azota i jaeg vegetativnog rasta to u krajnjem negativno utie na prinos. Azot je kljuni element i potrebno ga je obezbediti biljkama u kljunim razvojnim stadijumima, kao to je ve navedeno. Da bi se navedeni cilj postigao potrebno je uraditi analize mineralnog sastava lia i plodova. Uzorci se uzimaju krajem cvetanja jabuke, tako da se eventualni nedostatak moe korigovati primenom preko lia i doprineti dobrom razvoju plodova. Nivo vrednosti analiza pojedinih elemenata u toku godine varira i zavisi od vie faktora. Dobro tumaenje podataka i odgovarajua preporuka mogu se dati na osnovu analiza iz nekoliko godina koje treba da ima savetodavna sluba. Godinje potrebe voaka za azotom su oko 30 kg/ ha. Kao to je ve opisano N je posebno vaan u kritinim fazama (posle cvetanja i u junu). U ovim fazama treba eliminisati biljke konkurente za N u zoni reda da bi to vee koliine bile na raspolaganju vokama. Na osnovu Nmin analize mogu se odrediti potrebne koliine azota to je predstavljeno u Tabeli 9. Ova analiza se radi krajem marta ili poetkom aprila i daje podatke o ukupnim koliinama nitratne (NO3-), i amonijane (NH4+) forme azota.
Tabela 9. Vodi za koliine azotnih hraniva na osnovu Nmin analize Nmin vrednost kg/ha Obezbeenost u mineralnom azotu srednja dobra srednja dobra dobra Preporuene koliine azota (kg/ha) 30-50 kg <30 kg 0-30 kg 0 kg 0 kg
<30 kg/ha 30-50 kg/ha >50 kg/ha
Zavisno od koliine humusa, u zemljitu se nalazi u vezanom obliku od 2.000-10.000 kg istog azota po 1 ha.
U procesu mineralizacije dobija se godinje u proseku 70-140 kg N/ha i on je dostupan biljkama. Prevedeno na hraniva priroda nam obezbeuje godinje 300-500 kg 27% azotnog ubriva. Pravilo je da zemljite sa 1% humusa obezbeuje godinje 30-40 kg/ha azota. Naalost, dostupnost azota esto je nesinhronizovana sa potrebama biljaka. Prisustvo dovoljnih koliina azota u zemljitu, koji e biti na raspolaganju biljkama u pravo vreme, u dovoljnim koliinama je sigurno najtei zadatak za voara kada je u pitanju ishrana biljaka odnosno odravanje i unapreenje plodnosti zemljita. Azot je takoe vrlo pokretljiv i esto je dovljna kia ili obrada zemljita freziranjem da on bude u zoni korena pristupaan za biljke. Naelno azot se moe obezbediti iz stajnjaka, komposta, leguminoza, zeleninim ubrenjem (bela detelina, grahorica, stoni graak, lupina), kao i iz organskih azotnih hraniva (Bioilsa i slina). Meutim, problem je obezbediti azot u poetku vegetacije kada je jabuka u fazi zelenih buketia kada zemljite moe biti jo nedovoljno zagrejano i kada je zbog toga mikrobioloka aktivnost (koja azot prevodi u za biljku pristupaan oblik) niska. Tada se azot moe dodati u manjoj koliini (oko 5-10 kg/ha) preko lista primenom ekstrakta iz komposta ili biljnih ekstrakata (kakav je npr. ekstrakt koprive). Rastvor se dobija tako to se 10 kg koprive potopi u 10 litara vode i ostavi da fermentira 7 do 10 dana, nakon toga se procedi, rastvori u 90 litara vode i koristi za tretiranje biljaka. Folijarna hraniva koja se primenjuju u organskom voarstvu sadre 55% aminokiselina i peptida, 9% organski vezanog N, kao i mikroelemente. U zasadima sa nedostatkom nekog hraniva problem se moe kratkorono reiti primenom ovakvih hraniva, a posebno u periodu kada su poveane potrebe biljaka za azotom (kraj cvetanja). Ova hraniva se ne mogu meati sa preparatima koji sadre mineralna ulja ili bakar. Folijarna hraniva takoe doprinose boljem prijanjanju sredstava za zatitu na lisnu povrinu.
21
Tabela 10. Primeri folijarnih hraniva i preporuene doze primene u EU Proizvod/Proizvoa Primena (preporuka proizvoaa) 0,3-1% jedan do dva puta na poetku cvetanja 5 l/ha 0,3-0,5%
Aminosol (Lebosol Dnger) 0,5-1% Siapton 10 L (Siapa) BioTrissol (Neudorff) Provita-natural vinasse
22
Vinasse je organsko hranivo koje se dobija u toku prerade eerne repe i sadri 3-5% N, 0,14-2% P, 5-7,5% K kao i mikroelemente, vitamine i enzime. Izbegavati meanje ovog hraniva sa sumporom i bakrom. Ako postoji nedostatak, preko lista se mogu primeniti i kalcijum hlorid (nedostatak Ca, protiv gorkih pega i fiziolokih bolesti); MgSO4 (u nedostatku Mg); mikroelementi (bor, cink, bakar, mangan i molibden) u formi sulfata i helata. Ostala hraniva (P, K, Ca) nisu veliki problem jer se na naem tritu mogu nai hraniva kojima se moe popraviti njihova koliina u zemljitu (Ecomix, Siforga, Itallpollina). Najvaniji izvori hraniva su: zelenino ubrenje detelinom, kompost, osoka, biljni ekstrakti (za azot); zelenino ubrenje leguminozama, prirodni fosfati (za fosfor); prirodne mlevene stene, strugotina, biljni ekstrakti (za kalijum). Mikroelementi i elementi u tragovima nalaze se u stenama prirodnog porekla koje su prikazane u prilozima, morskim algama i preraevinama od algi koje su sertifikovane za primenu u organskoj poljoprivredi. Zatravljene trake u zoni redova koje se kose obezbeuju oko 2 t suve organske materije i oko 50 kg N i 60 kg K po hektaru. Na naem tritu pojavili su se i preparati kao to je Ekobooster.
U organskoj proizvodnji dozvoljena su i spororastvoriva hraniva kao to su: kalcijum karbonat, kalcijum-magnezijum karbonat (dolomit) i kalcijum silikat. Krenjak je glavni izvor kalcijuma, koristi se uglavnom za korekciju kiselog zemljita i poboljanje njegove strukture. Zbog tetnog delovanja na zemljine mikroorganizme brzodelujui izvori kalcijuma (kalcijum hidroksid i kalcijum oksid) nisu dozvoljeni za upotrebu u organskoj poljoprivredi. Za proizvodnju kvalitetnih plodova veoma je vano da voke imaju dovoljne koliine kalcijuma. Uprkos injenici da je samo oko 3 kg/ha kalcijuma smeteno u kori plodova voaka on je veoma vaan, jer u nedostatku dolazi do nestabilnosti elijskog zida i fiziolokih oboljenja plodova. Ako je nivo humusa u zemljitu nizak treba primeniti stajnjak i kompost poreklom sa sopstvene farme, jer je organska materija iz njih sirovina za nastanak humusa. Primenjuje se 20-30 t zgorelog stajnjaka u periodu kasne jeseni-zime. Jabuka, posebno na M9 dobro reaguje na ovo prihranjivanje. Kompost je idealan izvor humusa, bogat hranivima i zemljinim mikroroganizmima, poboljava bioloku aktivnost zemljita, sporo otputa hranjive elemente, spreava ispiranje N. Ako je zemljite niskog nivoa bioloke aktivnosti treba to pre intervenisati sa 2-4 kg/ m2 stajnjaka. U toku sadnje biljaka primenjuje se 10-20 l komposta po biljci, ili 10-15 kg stajnjaka. Stajnjak se dodaje u dva sloja, prvim slojem istog stajnjaka pokriva se koren biljke, a drugi sloj se dodaje pomean sa zemljitem. 5.4. Navodnjavanje Proseno godinje navodnjavanje iznosi 2.500 do 3.500 m3/ha. Preporuuje se navodnjavanje korienjem sistema kap po kap i navodnjavanje sa optimalnom koliinom vode, iz razloga da bi se omoguilo iskorienje vode i njeno zadravanje u zemljitu kao i zadovolje-
nje poljskog vodnog kapaciteta. Vreme navodnjavanja je u kritinim fenolokim fazama: maksimalan porast, promena boje ploda i sazrevanje, nakon berbe, jul-avgust (kada se diferenciraju cvetni pupoljci). Poeljne vrednosti parametara analize vode su prikazani u Tabeli 11.
Tabela 11. Poeljne karakteristike vode za zalivanje Parametar
pH elektroprovodljivost salinitet bikarbonati sulfati SAR nitrati
Vrednost
6,5-8,2 < 1,5 mS/cm < 1,5 g/l < 5 meq/l < 2200 meq/l < 10 < 120 ppm aava krastavost na listu
6. Bolesti, tetoine, korovi i integralne mere zatite

Osnovni princip zatite jabuke u organskoj proizvodnji je da primena biopesticida kao dozvoljenih supstanci predstavlja poslednji izbor. Uspostavljanje povoljnih uslova za razvoj korisnih organizama je prva linija odbrane. Ipak, esto se u komercijalnoj organskoj proizvodnji moraju primeniti neki od dozvoljenih ili u primeni ogranienih supstanci. Tako je npr. poeljno izbegavati i neke od dozvoljenih supstanci ako imaju irok spektar delovanja kao to je insekticid rotenon. Njega treba primeniti u ranom periodu vegetacije pre znaajnije pojave korisnih insekata. aavu krastavost lia i plodova jabuke uzrokuje gljiva Venturia inaequalis i to je najvanija bolest jabuke. Otporne i manje osetljive sorte treba gajiti kada god je to mogue. Stabla jabuke treba formirati tako da budu otvorene krune, sa dobrim strujanjem vazduha i dobrim prodiranjem sredstava prilikom tretiranja biljaka. Radi smanjenja potencijala zaraze potrebno je sprovesti sledee preventivne mere:
aava krastavost na plodu
Sakupljanje opalog lia. Opalo lie sakuplja se u jesen i prolee. Za ovu namenu postoje posebne maine usisivai. Efikasnost ove mere u smanjenju broja spora kao izvora zaraze je 90%, a u pogledu nastanka zaraze 50%. Unoenje opalog lia u zemljite. U jesen zafrezirati opalo lie ili ga plitko zaorati. Na ovaj nain smanjuje se broj spora za 50%. Ouvanje populacija glista. Ova metoda doprinosi broj razgradnji opalog lia. Gliste su najvanije u razgradnji opalog lia i njihova uloga je najvanija u smanjenju potencijala zaraze bolesti. Primena bakar-
23
Opalo lie jabuke - izvor zaraze
24
nih fungicida i mehanika obrada negativno utiu na broj glista u organskom jabunjaku u kome je njihova brojnost po pravilu velika. U tom smislu treba se truditi da broj tretmana bude to je mogue manji i koristiti koncentracije preparata nie od preporuenih jer im je efikasnost gotovo ista. Gliste doprinose da se za 90% smanji broj spora u prolenom periodu. Gljive antagonisti. Neke gljive kao to je Athelia bombacina su hiperparaziti, odnosno hrane se gljivom koja uzrokuje aavu krastavost jabuke i unitavaju je u opalom liu. Prezimljujue izvore zaraze (opalo lie, grane, izdanke) treba ukloniti. Opalo lie zajedno sa travom treba u jesen usitniti tarupom da bi se lake razloilo delovanjem glista i korisnih mikroorganizama. esto je potrebno ovaj postupak uraditi dva puta (nakon berbe i mesec dana kasnije). Tretiranje biljaka bakrom posle berbe treba izbegavati (ako nije bilo problema sa bakterioznom plamenjaom i rakom grana) jer to usporava mikrobioloki proces razlaganja lia i tetno deluje na gliste. Druga vana mera u smanjenju infektivnog potencijala gljive jeste uklanjanje i spaljivanje izdanaka na kojima je konstatovana zaraza, a takoe i uklanjanje plodova sa simptomima u toku proreivanja i kasnije u toku vegetacije. aava krastavost je najvanija bolest u organskom voarstvu uopte. Vie od polovine mera zatite odnosi
se i primenjuje protiv ove bolesti. U odnosu na tetoine ova bolest je nevidljivi neprijatelj koja se primeti tek kada zaraze na liu i plodovima nastanu. U tom smislu preventivne mere su sutinski vane. Da bi mere koje se sprovode u vegetaciji bile efikasnije potreno je utvrditi potencijal gljive u jesen, a na osnovu toga odreuje se strategija zatite to je predstavljeno u Tabeli 12. Tretmane treba izvoditi ee kada je rizik od bolesti najvei 20 april-20 maj, a van tog intervala dovoljno je ree tretiranje. Ukoliko se jabuka do polovine juna titi od primarnih zaraza, kasniji tretmani nisu ni potrebni. Program tretmana podrazumeva dva prskanja bakarnim fungicidima, jedan pred bubrenje pupoljaka i drugi neposredno nakon toga. U toku vegetacije ako se gaje manje otporne sorte potrebno je primenjivati sumpor (ako su este kie tretirati jabuku u intervalu od 10 dana, tretman obaviti pre padavina). Tretman sumporom mora se ponoviti ako je nakon tretiranja biljaka palo 25 mm kie. Sumpor nije dovoljno efikasan u suzbijanju aave krastavosti, naroito u godinama kao to je 2011ta kada je u toku prolea bilo teko zatititi jabuku ak i u konvencionalnoj poljoprivredi zbog velikog broja dana sa padavinama i dugih perioda vlaenja lia. Optimalni interval temperature vazduha za primenu sumpora je od 15 do 270C. Sumpor ne deluje ispod 120C, a preko 300C moe biti fitotoksian (moe otetiti lie jabuke). Iz linog iskustva uoeno je da se bakarni fungicidi mogu primenjivati na jabuci i u toku vegetacije, u 3 puta nioj koncentraciji od preporuene (ako je npr. preporuena 0,1% koristiti 0,03%) u okolnostima kada se eli podii efikasnost suzbijanja aave krastavosti i bakteriozne plamenjae. Navedeno iskustvo treba proveriti u konkretnim uslovima i konkretnoj sorti jer se deava da u sluaju pada temperature i pojave padavina bakarni jon izazove oteenja lista. U toku viegodinje primene primeena su jedne godine blaga oteenja na listu sorte Yarsimack, koja su se manifestovala okruglastim ljubiastim pegama.
Tabela 12. Strategija suzbijanja aave krastavosti Nizak potencijal Visok potencijal zaraze zaraze (manje od 10% (10-15% zaraenih izdanaka zaraenih izdanaka) ili otporne sorte) Nije neophodno Nije neophodno Neophodno Nije neophodno ako je lie sakupljano u jesen Preventivna primena bakarnih fungicida Preventivna primena bakarnih fungicida ili sumpora ili Ca sulfida Veoma visok potencijal zaraze (>50% zaraenih izdanaka) Neophodno Neophodno Preventivna primena bakarnih fungicida
Mera/vreme
Sakupljanje opalog lia u jesen Sakupljanje opalog lia u prolee Stadijum zelenih vrhova ako se predvia kini period Mije ui kraj cvetanja, ako se predvia kini period
Preventivna primena baPreventivna primena bakarnih fungicida ili sumpora karnih fungicida ili sumpora ili Ca sulfida ili Ca sulfida Preventivna primena bakarnih fungicida ili sumpora ili Ca sulfida Prskanje zbog klijajuih spora Preventivna prskanja: uestalost zavisi od razvoja lia i koliko dugo je vlano
Ako je brojnost spora visoka Ako je preventivno tretiranje obavljeno 5 dana ranije, a ima novorazvijenih listova
Prskanje vlanog lia ako Prskanje vlanog lia zbog nije uraeno preventivno klijajuih spora tretiranje Prskanje zbog klijajuih spora
Preventivna prskanja: Sekundarne zaraze (ako u vonjaku Preventivna prskanja: uestalost zavisi od razvoja uestalost zavisi od razvoja postoje simptomi od prolenih zaraza) lia i koliko dugo je vlano lia i koliko dugo je vlano Tabela 13. Faktori koji utiu na pojavu aave krastavosti tetnost aave krastavosti se poveava: ako je zaraza u jesen bila visoka nedovoljno razlaganje opalog lia visoka brojnost spora periodi vlanog i toplog vremena vrlo bujan rast lia osetljive sorte
tetnost aave krastavosti se smanjuje: ako je zaraza u jesen bila slaba brza i potpuna degradacija opalog lia mala brojnost spora prohladno i suvo vreme umeren rast lia otporne sorte
U cilju efikasnije primene sumpora i bakra potrebno je pratiti uslove za nastanak zaraze lia jabuke prouzrokovaem aave krastavosti (Milsova tabela). Bakar
i sumpor se primenjuju pre kie i nastanka infekcije, a u sluaju padavina (preko 25 mm posle tretmana) tretman se ponavlja jer kia spira fungicid sa lia.
25
26
Sumpor ne treba koristiti kada je temperatura iznad 27 C, a zadri se relativno visoka vlanost vazduha. Takoe ga u vegetaciji ne treba koristiti 30 dana nakon primene ulja. Postoje podaci po kojima sumporno krena orba moe delovati u zaustavljanju procesa infekcije lia jabuke prouzrokovaem aave krstavosti i 60 sati nakon poetka infekcije, ako se primeni na suvo lie u koncentraciji od 2 litre na 100 litara vode. Treba imati u vidu da su neke sorte osetljive na preparat u fazi opadanja kruninih listia. Ako do zaraze ipak doe, tretman sa sumporno krenom orbom spreava nastanak konidija (spora kojima bi se zaraza irila na novo lie). Tretman ima fungicidno delovanje i protiv pepelnice. U suzbijanju pepelnice sumporno krena orba primenjuje se u fazi roze pupoljka, precvetavanja i u fazi mladih zametnutih plodova. Da bi se izbeglo oteenje lia preparat ne treba primenjivati na vlano lie. Bordovska orba dobija se meanjem 1 kg bakarnog sulfata, 2 kg krea, 358 litara vode i 7,6 litara ulja. Primenjuje se u cilju ranog suzbijanja aave krastavosti i crvenog preglja, u fazi mirovanja vegetacije do faze zelenih listia (1 cm). Na kraju jo jednom treba naglasiti da je najvanija mera u suzbijanju i prevenciji aave krastavosti gajenje manje osetljivih i otpornih sorti. Pepelnica jabuke (prouzrokova Podosphaera leucotricha), manifestuje se promenema na mladim granicama i vrnom liu (bela prevlaka micelije i spora), to moe usporiti razvoj, a mogu se javiti i promene na pokoici plodova osetljivih sorti. Mera uklanjanja granica sa cvetovima u periodu pojave simptoma, a pre znaajnije pojave spora gljive (period izmeu roze pupoljka i cvetanja) doprinosi manjem irenju bolesti. Krajem maja i poetkom juna jednogodinji prirasti sa simptomima se uklanjaju. Dobra provetrenost stabla doprinosi manjoj pojavi bolesti i efikasnijoj primeni sredstava za zatitu. U suzbijanju bolesti koristi se sumpor.
0
Rak (prouzrokova gljiva Nectria galligena) moe uzrokovati pojavu simptoma deformacija tipa raka na granama u uslovima organske proizvodnje na osetljivim sortama. Ako do toga doe u toku zimske rezidbe treba ukloniti sve grane sa simptomima i spaliti ih. Ista mera primenjuje se i u toku juna meseca ako se primete primarni simptomi. U uslovima kada je bolest u zasadu prisutna, potrebno je narednog prolea (pred fazu roze pupoljka) i u jesen nakon opadanja 50% lia primeniti bakarne fungicide. Bakar se u jesenjem periodu primenjuje samo u sluaju da je pojava raka znaajna jer on usporava razlaganje opalog lia, a time poveava rizik od pojave aave krastavosti naredne vegetacije. Trule korena i korenovog vrata (prouzrokovai su gljive Phytophthora cactorum i P. syringae) su dve razliite bolesti koje se manifestuju promenama korena i korenovog vrata, koje dovode do uginua biljaka. Trule korenovog vrata obino se pojavljuje na biljakama starijim od 10 godina, dok se trule korena kao bolest podloge uglavnom javlja na mladim biljkama u prvih nekoliko godina starosti. Zemljite je glavni faktor nastanka bolesti (vlano zemljite i kini period). Prvi simptomi pojave bolesti su promene na liu. Lie je sitnije i uti usled gubitka hlorofila u jesenjem periodu, a prati ga slab razvoj izdanaka. Ispod kore pojavljuje se tipina trule crveno braon boje. Ova bolest se pojavljuje sporadino i jedino su se integralne mere zatite pokazale efikasnim: izbegavanje vlaanog terena za podizanje zasada; izbor zemljita sa dobrom drenaom; izbegavanje povrede korena i korenovog vrata mehanizacijom i alatima. Ukoliko doe do povrede stabla ranu obraditi mehaniki i premazati koncentrovanim rastvorom bakarnih fungicida. Podloga M9 je otpornija, to dodatno zavisi i od podruja i godine, dok je MM106 vrlo osetljiva, a M26 manje osetljiva. Rizik od propadanja stabala moe se smanjiti kalemljenjem podloge na visini od 40-70 cm iznad povrine zemlje. Mree za zatitu od zeeva su vana mera, jer se
eliminiu povrede koje su ulaz za zarazu. Opali plodovi moraju se eliminisati iz zone krune u meuredni prostor, jer predstavljeju dobru podlogu za razvoj gljiva. Opalo lie takoe moe biti supstrat za razvoj gljive P. syringae, pa je potrebno razlaganje lia u jesen ubrzati dodavanjem organskih ubriva bogatih azotom. aave prevlake (obina i takasta aavica) na plodovima koje mogu biti nepravilne ili takaste (poput izmeta muva) prouzrokuju u periodu pred berbu dve gljive (Gloeodes pomigea i Schizothyrium pomi). Promene koje ove gljive uzrokuju su povrinske, ali smanjuju trinu vrednost plodova. Bolest se posebno manifestuje ako je pred period berbe kino i hladno vreme. Prouzrokovai bolesti prezimljavaju u pupoljcima jabuke, kao i na velikom broju drvenastih biljaka koje se mogu nai oko vonjaka. Spore gljiva raznosi vetar, a infekcije plodova nastaju sredinom leta i u toku jeseni. Vlani i prohladni uslovi favorizuju pojavu obe bolesti. Sve sorte jabuke podlone su ovim bolestima, ali su simptomi izraeniji na utim ili svetlije obojenim sortama. Sorte koje su otporne prema aavoj krastavosti kao to je fiesta su esto osetljive ka navedenim gljivama. Takasta aavica javlja se zajedno sa obinom aavicom i manifestuje se u vidu sitnih takastih promena koje su grupisane po 5-60 i podseaju na izmet muva. U vonjaku se ove promene uglavnom javljaju na stablima koja se nalaze u rubnim redovima, do uma ili vetrozatitnih pojaseva i u zasenjenim delovima vonjaka. Agrotehnike mere su prioritet u suzbijanju ovih bolesti, jer primena sumpora ne daje zadovoljavajue rezultate. Bakteriozna plamenjaa (prouzrokova Erwinia amylovora) dovodi do suenja cvetova, letorasta, grana i itavih biljaka. Simptomi se pojavljuju posle perioda cvetanja jer infekcija nastaje preko tuka. Bolest se pojavljuje u uslovima kada je temperatura od 18-350C i relativna vlanost vazduha iznad 80%. Vrhovi sasuenih grana savijaju se u vidu pastirskog tapa, a sasueno lie ne opada ve ostaje na granama to je takoe tipian
aavica plodova (Gloeodes pomigena)
aavica plodova jabuke
simptom bakteriozne plamenjae. Bakteriju prenose insekti (ukljuujui i pelu), vetar i kia. Vaan prenosilac je i ovek koji je iri zaraenim sadnim materijalom i nepravilnom rezidbom obolelih grana (rezidba blizu obolelog mesta bez dezinfekcije makaza pre novog reza). Na obolelim granama nastaju rak rane koje su izvor zaraze za vie narednih vegetacija. Infekcija se iri sa manjih na vee grane, a kada zahvati provodnicu male su anse da biljka preivi. Mere zatite: U periodu mirovanja tretirati biljke rastvorom koji se dobija od 4,5 kg bakarsulfata i 4,5 kg sumpora u 400 litara vode u kojoj se rastvori 2% ulja. Uklanjanje i spaljivanje obolelih grana u periodu mirovanja kada je temperatura ispod 00C predstavlja
27
bezbedan nain da se eliminie izvor zaraze u narednoj vegetaciji. U periodu vegetacije rezidba obolelih grana se obavlja tako da rez bude 30 cm od mesta na kom postoje vidljivi simptomi bolesti. Nakon svakog reza makaze se dezinfikuju u etil alkoholu, varikini ili vodonik peroksidu. Veoma je vano spreiti preterani rast izdanaka koji bi mogao nastati posle otre rezidbe ili suvika azota u zemljitu. Tada treba raditi i letnju rezidbu da bi se smanjio broj izdanaka koji je u kritinoj osetljivoj fazi. Jabukin smotavac (Cydia pomonella) je i po tipu oteenja i rasprostranjenosti najvanija tetoina jabuke. Postoji vie agrotehnikih mera koje mogu doprineti smanjenju brojnosti ove tetoine. Stara, neproduktivna stabla jabuke treba kriti jer je to odlino mesto za odravanje populacije. Oko stabala jabuke na visini od 60-80 cm treba od juna pa nadalje postaviti prsten od valovitog kartona irine 15-20 cm i obima dovoljnog da obuhvati stablo. Kartone treba uklanjati i spaljivati svakih dvadesetak dana i postavljati nove. Na ovaj nain larve i lutke koje se skrivaju u kartonu bivaju unitene. Napadnute plodove u toku vegetacije koji opadnu oko stabala treba unititi u toku tarupiranja pre nego ih gusenice napuste i preu u stadijum lutke. Postavljanje gnezda za insektivorne ptice kao to je senica takoe doprinosi suzbijanju jabukinog smotavca.
Za efikasno suzbijanje smotavca primenom biopesticida (ako je neophodno) potrebno je prethodno praenje leta leptira primenom feromonskih klopki koje se mogu kupiti na naem tritu. Klopke se postaljaju u krune i svakodnevno ili svaki drugi dan broje i uklanjaju ulovljeni mujaci. 7-10 dana nakon to se kumulativno uhvati vie od 10 leptira potrebno je primeniti insekticid u cilju suzbijanja larvi, jer se smatra da je dolo do piljenja. Feromonskim klopkama moe se odrediti poetak, maksimum i kraj leta leptira, ali broj uhvaenih leptira ipak ne obezbeuje nikakve pokazatelje o realnoj tetnosti. Piljenje larvi ne korespondira sa krivom leta leptira, iz tog razloga veoma je vano pratiti piljenje larvi u vonjaku ili ubuivanje u plodove. Za to je naravno potreban odreen vid strunosti ili obuke.
Cydia pomonela leptir
Feromonska klopka Plod oteen od larve jabukinog smotavca
28
Jabukin smotavac je jedna od najveih tetoina u svetu, posebno u organskoj proizvodnji. Kada je vreme
toplo i suvo, moe doi do masovnog razmnoavanja i tetnosti. Zbog svega navedenog mere zatite jabuke od jabukinog smotavca u organskoj proizvodnji usmerene su u dva pravca: metod konfuzije (spreavanje parenja leptira i polaganja jaja) i mere suzbijanja larvi (primena granuloza virusa - CpGv - virus granuloze, preparat Madex). Virus granuloze izaziva oboljenje gusenica, koje nakon toga uginjavaju. Protiv ispiljenih larvi mogu se koristiti i botaniki insekticidi.
dova, unitavanje usitnjavanjem plodova koji su ostali neprodati, postavljanje traka od valovite lepenke oko stabala u toku vegetacije i uklanjanje i spaljivanje svakih 15 dana u cilju unitavanja larvi. Meu direktnim merama suzbijanja svakako je metod konfuzije najistiji. Mali dispenzeri u kojima se nalazi sintetisan miris enke jabukinog smotavca postavljaju se u vonjak, na periferiji krune. Zavisno od vrste postavlja se od 300 (Ecopom) do 1000 dispenzera
Jan.
Feb.
Mar.
Apr.
Maj
Jun
Jul
Avg.
Sep.
Okt.
Nov.
Dec.
larve prezimljavaju u kokonima na stablu

POETAK ZATITE METODOM KONFUZIJE POETAK PRIMENE GRANULOZA VIRUSA
pojava lutki let leptira prve generacije jaja su poloena na lie i plodove pojava larvi prve generacije deo larvi ide na prezimljavanje a deo larvi se pretvara u lutke pojava leptira druge generacije pojava jaja na plodovima i liu
pojava larvi druge generacije i njihov odlazak na skrivena mesta za prezimljavanje period znaajnih teta
Grafikon 1. ivotni ciklus jabukinog smotavca (Cydia pomonella) i mere zatite
Dozvoljena je primena: Rotenona (ekstrakt biljke Derris spp.) i preparata na bazi Bacillus thuringiensis (Naturalis). Kada se primenjuju preparati na bazi B. thuringiensis u rastvor za prskanje dodaje se 2 kg eera i 1 l mleka, radi stimulisanja larvi da unose prepart sa lista i plodova jabuke. U kontroli ove tetoine vrlo su vane su i preventivne mere: higijena u i oko skladita, unitavanje opalih plo-
(Isomate C plus). Ovom metodom mujak se spreava da pronae enku zbog ega ne dolazi do parenja i polaganja jaja. Uspeh ovog metoda je vei ako: je povrina zasada 3 i vie hektara, ako je pravilan oblik parcele i ako je bar 100 m izolacija od susednog jabunjaka. Izolacija je vana jer oploena enka moe prei iz drugog vonjaka. Poetkom leta leptira treba primeniti metodu konfuzije, postavljenjem dispenzera na gornju treinu krune.
29
Madex: Osnovna strategija Primena granuloza virusa - 3 tretmana (100 ml/ha) po jednoj generaciji (preparat Madex) - interval izmeu tretmana (u praksi): 10-14 dana
Prva generacija
Druga generacija
Suzbijanje jabukinog smotavca
Virus granuloze se koristi u suzbijanju larvi jer izaziva njihovo uginue, vrlo je selektivan i efikasan (infektivan za larve u vrlo malim koliinama). U laboratorijskim uslovima on je 50 do 100 puta efikasniji od klasinih insekticida. U polju, preparati virusa su vrlo nestabilni jer su osetljivi na sunevu svetlost i brzo se razgrauju. Efikasnost i postojanost virusa poboljava se dodavanjem mleka u prahu, Nu-Film 17 ili poboljanjem formulacije. Kako je virus efikasan u kratkom periodu termin njegove primene je od kljune vanosti. Prvo tretiranje se vri u periodu piljenja larvi, a sledei tretmani se zavisno od vremena izvode u intervalu od 10-12 dana ako je vreme prohladno, odnosno 7 dana ako je vreme toplo. Piljenje larvi utvruje se vizuelnim pregledom ili proraunom koristei modele prognoze (day degree). Ryania je takoe veoma efikasna u kontroli larvi jabukinog smotavca, ali njena upotreba nije za sada registrovana u EU.
Primena virusa u suzbijanju jabukinog smotavca
Jaja bubamara
Larve bubamara
30
Simptomi jakog napada biljnih vai
Smotavac pokoice ploda (Adoxophyes orana) kao to samo ime tetne vrste upuuje, oteuje pokoicu ploda jabuke. Mera zatite koja se moe preporuiti je primena preparata na bazi bakterije Bacillus thuringiensis (Naturalis). Kao i kod jabukinog smotavca u rastvor za prskanje dodaje se eer i mleko. Glavni nedostatak ovih sredstava je mala postojanost na listu i slabija aktivnost ako je temperatura niska.
Biljne vai napadaju jabuku svake godine, a njihova brojnost varira u zavisnosti od sorte i godine. Najva-
Jedinke jabukine vai i larva korisne osolike muve
podrazumeva da se u prolee, pre znaajnijeg razvoja populacije vai, biljke tretiraju veom koliinom (1000 l/ha) rastvora kalijumovog sapuna. Isekticidi na bazi neem-a (NeemAzal) takoe se mogu koristiti u zatiti jabuke. Podrazumeva se da tretman treba izvriti samo u okolnostima kada sve druge mere nisu dovoljne da se spree tete. Krvava va (Eriosoma lanigerum) je uporna tetoina jabuke, koja se razvija na liu, granicama i korenovom vratu. Uzrokuje promene na granama koje zbog tipa
Jul Avg. Sep. Okt. Nov. Dec.
Jan.
Feb.
Mar.
Apr.
Maj
Jun
zimska jaja na jednogodinjim granicama piljenje enki iz zimskih jaja pojava novih generacija polaganje zimskih jaja period tetnosti primena mera zatite
Grafikon 2. ivotni ciklus jabukine zelene vai (Aphis pomi) i mere zatite
nije vrste su zelena jabukina va (Aphis pomi), branava va (Dysaphis plantaginea) i krvava va (Eriosoma lanigerum). Veina sorti je osetljiva na napad bijnih vai, samo retke kao to su Rebella i Saturn pokazuju srednju otpornost. Glavna mera u smanjenju brojnosti biljnih vai je ouvanje i razvoj prirodnih neprijatelja: bubamara, zlatooke, osolikih muva i drugih vrsta. To se postie postavljanjem kuica i sklonita u zasad, kao i formiranjem koridora cvetajuih biljaka oko i u zasadu. Koridori u toku itave vegetacije predstavljaju izvor nektara i polena za korisne vrste, a na njima se odravaju i populacije biljnih vai koje ne napadaju jabuku, ali su hrana za korisne vrste. Kalijumov sapun, piretrin i rotenon su dozvoljene supstance kojima se moe, ako je neophodno, tretirati jabuka u cilju suzbijanja biljnih vai. Program zatite
deformacija podseaju na tumorozne promene. Postoji vei broj prirodnih neprijatelja koji dre ovu tetoinu ispod praga tetnosti. To je pre svega parazitska osica Aphelinus mali koja se razvija u telu vai, koje nakon toga uginjavaju i od njihovog tela ostaje samo skelet tamne boje (mumija). Bubamare i uholae su takoe vani prirodni neprijatelji krvave vai i postavljanjem kuica u vonjak doprinosimo opstanku i poveanju brojnosti ovih korisnih insekata. Korisna fizika mera koja se moe primeniti u manjim zasadima jeste skidanje prezimljujuih jedinki vai etkicom sa stabla, grana i korenovog vrata, u periodu mirovanja. Jabukin cvetojed (Anthonomus pomorum) je svakako pored jabukinog smotavca najvanija tetoina koja moe unititi i preko 50% cvetnih pupoljaka. Ova tetoina u periodu bubrenja polae jaja iz kojih se pile
31
larve koje se hrane cvetnim elementima i u organskoj proizvodnji moe u potpunosti unititi cvetne pupoljke naroito ako njihov broj nije visok. Glavna fizika mera borbe jeste uklanjanje mesta prezimljavanja tetoine: unitavanje opalog lia, skidanje stare kore sa stabala, prostorna izolacija zasada od uma u kojima cvetojed takoe prezimljava. Ve poetkom leta, potrebno je postaviti prsten od valovitog kartona oko stabala, kao i kod jabukinog smotavca, u kojima se skrivaju prezimljujua imaga. U jesen se kartoni skidaju i unitavaju. Ova mera je efikasna, ali zahteva vie rada, to moe biti oteavajua okolnost.
Oteenja cveta od larvi cvetojeda
Parazitska osica Scambus pomorum moe parazitirati preko 50% larvi cvetojeda. Parazitiranje se dogaa kada je oteenje cvetova zavreno, ali ipak ovaj parazit smanjuje brojnost populacije cvetojeda u narednoj godini.
Jan. Feb. Mar.
MOMENAT ZA PRIMENU MERA ZETITE: PRE POLAGANJA JAJA
Ako je primena insekticida neophodna, mogu se primeniti ekstrakti Quassia amara (Qusan) ili prirodni piretrin koji imaju i odbijajue delovanje, ali njihova efikasnost u sluaju jakog napada nije dovoljna. Alternativa je tretiranje rotenonom u fazi bubrenja pupoljaka biljke, kako bi se spreilo da odrasli insekti poloe jaja. Jabukina osa (Hoplocampa testudinea) je tetoina ije larve oteuju mlade, tek zametnute plodove. Let jabukine ose se moe pratiti korienjem belih lepljivih klopki (Rebell bianco). Ako se postavi vei broj klopki (1-2 po stablu) one e sluiti ne samo za praenje pojave i leta insekata ve i za njihovo suzbijanje posebno ako brojnost populacije nije previsoka. Na larvama jabukine ose parazitiraju larve dve ose (Lathrolestes ensator i Aptesis negrocincta). Smatra se da odravanje vegetacije ispod biljaka jabuke u zoni reda doprinosi aktivnosti predatorskih insekata (truljaka) i drugih koji se hrane larvama ose. Ekstrakt biljke Quassia amara moe se koristiti u periodu neposredno posle cvetanja u cilju suzbijanja larvi jabukine ose, mada nije jo poznato da li ova biljka na osu deluje insekticidno ili odbijajue. Pregljevi (Panonychus ulmi, Tetranychus urticae i Aculus schlechtendali) su retko problem u organskoj proizvodnji ako je u vonjaku ouvana ravnotea korisnih i
Jul Avg. Sep. Okt. Nov. Dec.
Apr.
Maj
Jun
zimsko mirovanje odrasli insekti se pojavljuju prvih toplih dana u martu polaganje jaja u cvetne pupoljke do stadijuma mijih uiju pojava larvi zatienih u cvetu pojava lutki u oteenim cvetovima odrasli insekti se hrane i odlaze na prezimljavanje oteenja od strane odraslih insekata
Grafikon 3. ivotni ciklus jabukinog cvetojeda (Anthonomus pomorum) i mere zatite
32
Jan.
Feb.
Mar.
Apr.
MOMENAT ZA PRIMENU ULJA PROTIV ZIMSKIH JAJA
Maj
Jun
Jul
Avg.
Sep.
Okt.
Nov.
Dec.
pojava crvenih zimskih jaja na granicama piljenje larvi od stadijuma roze pupoljka pojava odraslih pregljeva pojava letnjih jaja na naliju lia pojava 5-7 preklapajuih generacija pojava zimskih jaja period ispoljavanja znaajnijih teta unoenje korisnih grinja
Grafikon 4. ivotni ciklus crvenog preglja (Panonychus ulmi) i mere zatite
tetnih pregljeva, odnosno ako su retko i u opravdanim okolnostima primenjivani bioinsekticidi. Predatorske (korisne) grinje hrane se tetnim vrstama i prisutne su u vonjacima, a njihova brojnost se moe odravati i poveati dodatnim unoenjem jedinki, kupovinom gotovih preparata. U novopodignute vonjake u kojima jo nema korisnih grinja, one se mogu uneti tako to se iz starog vonjaka oreu grane krajem leta i naslone na krunu mladih voki. U toku vegetacije na svakih 15 dana treba pregledati lie jabuke na prisustvo pregljeva. Suvo i toplo vreme pogoduje njihovom razvoju dok padavine i pad temperature utiu negativno. Ukoliko broj pokretnih formi po listu jabuke pree 5 jedinki preglede treba obavljati i ee i odmah uneti korisne grinje. Nim pokazuje akaricidna svojstva i moe se primeniti ako brojnost pokretnih formi pree 6-7 po listu, uprkos svim primenjenim merama. Ako se vonjak tretira sumporom vie od tri puta u toku vegetacije, postoji opasnost od negativnog uticaja na brojnost korisnih grinja. Tretiranje vonjaka (ako je neophodno) mora biti maksimalno kvalitetno u smislu pokrivanja lisne po-
vrine i cele krune. Jedan od razloga je i injenica da biopesticidi imaju manje toksina (insekticidna, fungicidna) svojstva od konvencionalnih pesticida. Atomizeri moraju davati kapi od 50-100 mikrona, jer ako su kapi previe krupne smanjuje se efikasnost biopesticida kao i svih drugih preparata. Kvalitet tretmana i tehniko stanje atomizera (kalibriranje) se moe proveriti kod ovlaenih instituta za poljoprivredne mane ili pak jedostavnim postavljanjem vodosenzitivnih papiria u krunu na osnovu ega se vidi pokrivenost lisne mase kapima. Kruna stabala jabuke mora biti kompaktna, otvorena, a dizne atomizera (poloaj i pritisak) prilagoene obliku i visini krune. Zakretanjem krila elise, odnosno promenom ugla zahvatanja vazduha na rotoru atomizera, podeava se koliina vazduha koju stvara atomizer, a koja treba da je dovoljna da probija red koji se tretira, ali ne i susedni jer bi to bilo nepotrebno rasipanje sredstava. Koliina tenosti koja se primenjuje zavisi od starosti vonjaka i uputstva koje se odnosi na primenjeno sredstvo. Uopteno, u organskoj proizvodnji je poeljna vea koliina tenosti (za vonjak u rodu, 1000 litara po hektaru) jer efikasnost biopesticida zavisi od kontak-
33
ta sa tetoinom ili patogenom, s obzirom da veina uopte nema ili ima ogranieno sistemino delovanje. Neki preparati ko to je sumpor ili B. thuringiensis mogu biti efikasni i pri koliinama tenosti od 200-500 litara po hekatru, dok bakarni fungicidi i kalijumov sapun pokazuju bolju efikasnost ako je koliina tenosti preko 1000 litara po hektaru. Kalijumov sapun moe se primeniti ak i u toku ili posle kie, koja pomoe skidanju tetoina sa lista. Kalijumov sapun treba primenjivati rastvorenog u mekoj vodi, u suprotnom smanjuje mu se efikasnost.
7. Berba i uvanje plodova

Odreivanje momenta berbe jabuke vri se na osnovu nekoliko parametara: broj dana od punog cvetanja, suma temperatura, jodno-skrobni test, vrstina mesa pomou penetrometra. Najee se momenat berbe odreuje na osnovu organoleptikih karakteristika (boje pokoice, sadraja kiselina, suve materije, vrstoe pokoice i sl.).
Jodni test
34
Tokom svih aktivnosti u berbi (transport, kalibriranje, prebiranje, pakovanje) treba biti vrlo paljiv, jer su plodovi jabuke jako osetljivi na oteenja. Praktina iskustva govore, da se potapanjem plodova jabuke, nakon berbe u toplu vodu (520C) na 2 minuta i nakon toga u rastvor BoniProtect (preparat gljive Aureobasidium pulluans, antagonist tetnim gljivama), znaajno umanjuje pojava trulei plodova u skladitu (Marc Trapman, 2008). uvanje plodova nakon berbe, se namee zbog injenice da se ne moe prodati velika koliina u trenutku berbe i okolnosti da cena u periodu berbe nije najpovoljnija. U tom smislu potrebno je obezbediti adekvatno uvanje plodova da bi se prodaja obavljala u to duem periodu. Trajnost plodova u tesnoj je vezi sa njihovim mineralnim sastavom. Nekoliko nedelja pre berbe potrebno je izvriti analizu plodova i uporediti je sa standardnim podacima za pojedine sorte. Jedan od razloga loeg uvanja plodova moe biti nedostatak kalcijuma kog treba primenjivati u toku vegetacije tretmanima preko lia. Kompletan program primene kalcijuma je oko 70 kg kalcijum hlorida po 1 ha. Tretiranja se zapoinju odmah nakon zametanja plodova, a startuje se sa 4 kg po 1 ha. Kada je nivo fosfora nizak plodovi se uvaju na neto viim temperaturama i prodaju ranije. Patogene gljive dovode do velikih gubitaka u skladitu u toku uvanja plodova jabuke. Postoje dve grupe parogena: jedna koja napada plodove nakon skladitenja i druga koja plodove zaraava jo u vonjaku. Zaraze koje nastaju u vonjaku mogu biti bez vidljivih simptoma, koji nastaju kasnije u skladitu. Skladine bolesti uglavnom se manifestuju na plodovima na kojima su u toku berbe nastupile povrede usled neadekvatnog postupanja beraa. Vie faktora utie na ispoljavanje skladinih bolesti: Stepen zrelosti: Optimalno vreme berbe je vano jer u sluaju prezrelosti plodova oni postaju osetljiviji na napad gljivinih bolesti;
Rukovanje: Nepaljiva berba plodova dovodi do mehanikih oteenja, a takvi plodovi su osetljiviji na napad gljiva (Penicillium spp. i Mucor spp.). Mineralni sastav plodova: plodovi sa niskim sadrajem kalcijuma i visokim sadrajem kalijuma i azota su pogodniji za gorku trule koju uzrokuje Gloeosporium spp. Vremenski uslovi: Kini period je kritini faktor za nastanak oboljenja u periodu berbe. U cilju smanjenja gubitaka od skladinih bolesti potrebno je pridravati se sledeih mera: probirna berba
i selekcija plodova; branje samo neoteenih plodova; edukacija beraa da pravilno beru plodove, ne pravei oteenja. Oteene plodove treba baciti u meuredni, a ne u redni prostor. Zemljite je izvor infekcija gljivama roda Phytophthora, koje su takoe prouzrokovai trulei. Svaki plod koji ostane ispod stabla potencijalni je izvor zaraze i mora se skloniti ili baciti u meuredni prostor gde e biti usitnjen tarupom i podvrgnut delovanju korisnih mikroorganizama.
8. Prilozi
Prilog broj 1. Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivaa zemljita u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (Slubeni glasnik RS br.48/11) Naziv Stajsko ubrivo Osueno stajsko ubrivo i dehidrisano ivinsko ubrivo Kompostirani ivotinjski ekskrementi, ukljuujui ivinsko ubrivo i kompostirano stajsko ubrivo Teni ivotinjski ekskrementi Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu Proizvod koji sadri meavinu ivotinjskih ekskremenata i biljnog materijala (prostirka za ivotinje) Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog razblaivanja Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje Proizvod dobijen od izdvojenog kunog otpada sa gazdinstva koji je podvrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa. Samo biljni i ivotinjski otpad sa gazdinstva Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima sakupljana, uz kontrolu ovlaene kontrolne organizacije Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0,7; bakar: 70; nikl: 25; olovo: 45; cink: 200; iva: 0,4; hrom (ukupni): 70; hrom (VI): 0
Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva
35
Treset Ostaci posle proizvodnje peuraka Izmet glista (vermikompost) i insekata Guano Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih materija
Upotreba ograniena na hortikulturu (povrtarstvo, cvearstvo, gajenje drvea i rasadnici) Poetni supstrat moe da sadri samo proizvode dozvoljene pravilnikom
Proizvod dobijen iz meavine biljnih materija koje su kompostirane ili podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa
Proizvodi ili nus-proizvodi ivotinjskog porekla: Krvno brano Brano od kopita Brano od rogova Kotano brano ili deelatonizirano kotano brano Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma Riblje brano (VI): 0 Mesno brano Brano od perja, dlaka i chiquette Vuna Krzno Dlaka Mleni proizvodi Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za ubrenje Npr. uljano seme, brani kolai, ljuska kokosa, sladni otpad Ako su direktno dobijeni: 1) fizikom preradom ukljuujui dehidrataciju, zamrzavanje i mlevenje; 2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom; 3) fermentacijom; Drvo koje nije hemijski tretirano posle seenja Drvo koje nije hemijski tretirano posle seenja Od drveta koje nije hemijski tretirano posle seenja Sadraj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Sadraj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Upotreba ograniena za alkalna zemljita (pH >7,5) Proizvodi opisani u taki 1. Priloga IA.2. Uredbe 2003/2003. Proizvodi opisani u taki 1. Priloga IA.3. Uredbe 2003/2003.
Morske trave i proizvodi od morskih trava
Strugotina ili drveni otpaci Kompostirana kora drveta Drveni pepeo Meki mleveni sirovi fosfat Aluminijum-kalcijum fosfat Bazina ljaka Sirova kalijumova so ili kainit
36
Kalijum-sulfat, sa moguim sadrajem magnezijumovih soli Ostaci itarica u proizvodnji alkohola i ekstrakt takvih ostataka
Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizikom ekstrakcijom koji takoe, po mogunosti, sadri magnezijumove soli Ostaci itarica u proizvodnji alkohola sa amonijakom su iskljueni.
Kalcijum - karbonat (kreda, lapor, krenjak, bretonski ameliorant-maerl, Samo prirodnog porekla fosfatna kreda) Magnezijum i kalcijum karbonat Magnezijum-sulfat (kiezerit) Rastvor kalcijum-hlorida Kalcijum-sulfat (gips) Industrijski kre iz proizvoda industrije eera Industrijski kre iz proizvoda vakumske soli Elementarni sumpor Elementi u tragovima Natrijum-hlorid Kameno brano i glina Prilog broj 2 Spisak dozvoljenih sredstava za zatitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (Slubeni glasnik RS br.48/11) 1. Supstance biljnog i ivotinjskog porekla Ime Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim) Pelinji vosak elatin Hidrolizovani proteini Lecitin Biljna ulja (npr. ulje mente, kima, bora) Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu Insekticid Sredstvo pri rezidbi Insekticid Atraktant, iskljuivo za ovlaenu upotrebu u kombinaciji sa drugim odgovarajuim suspstancama sa ove liste Fungicid Insekticid, akaricid, fungicid i inhibitor klijanja Samo prirodnog porekla Npr. magnezijumska kreda, mleveni magnezijum, krenjak Samo prirodnog porekla Folijarni tretman stabla jabuke, posle utvrivanja deficita kalcijuma Samo prirodnog porekla Nus-proizvod u proizvodnji eera iz eerne repe Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se moe nai u planinama Proizvodi opisani u Prilogu ID.3 Uredbe 2003/2003 Neorganski mikronutrijenti navedeni u delu E Priloga I Uredbe 2003/2003 Iskljuivo kamena so iz rudnika
37
Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariaefolium Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara Rotenon ekstrahovan iz Derris spp., Lonchocarpus spp. i Terphrosia spp.
Insekticid Insekticid, repelent Insekticid
2. Mikoroorganizmi koji se koriste u biolokoj kontroli tetoina i bolesti Ime Mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice) 3. Supstance koje proizvode mikroorganizmi Ime Spinozad Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu Insekticid Iskljuivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za kljune parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu
4. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili rasprivaima Ime Diamonijum - fosfat Feromoni Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin) Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu Atraktant, samo u klopkama Atraktant, sredstvo za ometanje seksualnog ponaanja, samo u klopkama i rasprivaima Insekticid, samo u klopkama sa specifinim atraktantima, samo protiv Bactrocera oleae i Ceratitis capitata
5. Preparati koji se priemnjuju po povrini izmeu gajenih biljaka Ime Fero (III) ortofosfat Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu Moluskocid (protiv pueva)
38
6. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu Fungicid Do 6 kg bakra po ha godinje. Za viegodinje zasade drave lanice mogu, uz odstupanje od prelanice thodnog stava, propisati da se moe prekoraiti granica bakra od 6 kg u odreenoj godini pod uslovom da prosena koliina koja se koristi tokom petogodinjeg perioda, ukljuujui spomenutu godinu i etiri prethodno godine, ne prelazi 6 kg Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana, kivija i kakija: Kod arguma iskljuivo kao deo strategije za zatitu voa od tete koju prouzrokuje vona muva; izaziva cvetanje kod ananasa; inhibira klijanje krompira i luka Insekticid Spreavanje zrenja banana Fungicid, insekticid, akaricid Insekticid, akaricid Insekticid, fungicid Samo za stabla voaka, vinove loze, stabla maslina i tropskih useva (banana) Fungicid, baktericid Samo za stabla voaka, maslina i vinove loze Repelent Fungicid, akaricid, repelent
Bakar u obliku bakar-hidroksida, bakar-oksihlorida (trobazni), bakar-sulfata, bakar-oksida, bakaroktanoata
Etilen
Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun) Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit) Kreni sumpor (kalcijum polisulfid) Parafinska ulja Mineralna ulja
Kalijum permanganat Kvarcni pesak Sumpor 7. Ostale supstance Ime Kalcijum hidroksid Kalijum bikarbonat
Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu Fungicid Samo za stabla voaka, ukljuujui i sadnice, radi suzbijanja Nectria galligena Fungicid
39
9. Literatura
Braun, P. G., Smith, R. F., Hardman, J. M., Webster, D. H., Craig, W. (2004): Organic Apple Production Guide for Nova Scotia. Fitzgerald Jean (2004): Best practice guide for the production of organic apples and pears. Based on document produced by the UK organic top fruit group. Revision funded by EU INTERREG-Transorganic 2. Granatstein, D., Kirby, E., Willer, H. (2008): Current World Status of Organic Temperate Fruits. Organic Fruit Conference, Vignola, Italy, June 16 and 17, 2008. Hseli, A., Weibel, F., Brunner, H., Mller, W. (2005): In: Weidmann, G. (editor): Organic Cultivation of Standard Orchards. Englisg Translation of the Swiss Version, made available by OACC (Organic Agriculture Centre of Canada). Lind, K., Lafer, G., Schloffer, K., Innerhofer, G and Meister, H. (2003): Organic Fruit Growing. CABI Publishing. Milenkovi, S., Luki, M. (2008): Autohtone i novostvorene sorte jabuke u organskoj proizvodnji. Drugi Simpozijum Zdravo-organic, Selena, 26-27. sept. Zbornik radova. Poljoprivreda, 43-47. Milenkovi, S. (2010): Organska proizvodnja jabuke. XV Savetovanje o biotehnologiji; Vol.15, (17), 883-886, aak. Pesticide Action Network Europe (2007): State of the art of Integrated Crop management and organic systems in Europe, with particular reference to pest management. Trapman, M. (2008): Disease management in organic apple orchards is more than applying the right product at the correct time. VII International Conference on Integrated Fruit Production, 27-30.10. Avignon, France. Abstracts, pp.17-18. Vrbanac, K., Jakopec, L., Ilija, I., Malovec, K. (2007): Prirunik tradicionalnih i autohtonih vrsta i sorata voaka visokostablaica. INTERREG III A projekat.
40
40
NACIONALNA ASOCIJACIJA SERBIA ORGANICA

Molerova 29/a 11000 Beograd Tel: 065 855 68 68 Predsednik: Nada Mikovi E-Mail: office@serbiaorganica.org
GIZ/ACCESS
Kancelarija u Beogradu Makenzijeva 24/5 11000 Beograd Tel: + 381 11 24 00 371 Fax:+ 381 11 24 00 370 Voa programa: Tobias Stolz E-Mail: tobias.stolz@giz.de Kancelarija u Novom Sadu Narodnog fronta 23d 21000 Novi Sad Tel: +381 21 472 19 20 Fax: +381 21 472 19 21 Menaderi projekta: Emilija Stefanovi, Marija Kalenti E-Mail: emilija.stefanovic@giz.de, marija.kalentic@giz.de

Vodic Za Organsku Proizvodnju Jabuke

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vodic Za Organsku Proizvodnju Jabuke

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Prirunik 2

Vodi za Organsku Proizvodnju

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

Juni Tirol spomenik jabuci

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

Kuice za korisne ptice

Neobraena - kompenzaciona povrsina

Konice sa bumbarima za opraivanje

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

Tabela 2. Poeljne vrednosti parametara analize zemljita Parametar

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

Povoljna lokacija zasada

Trule korena - nepovoljna lokacija

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

Tabela 6. Karakteristike klonova podloge M9 Podloga (klon)

Slino M9 T337 Visoka produktivnost; za nova zemljita

Sorte jabuke za organsku proizvodnju

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

Duina eksploatacije Investicije

Obuenost voara Rizik

Plodovi autohtone sorte Prutljika (Prijepolje)

Organske jabuke Francuska

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

Zona reda detalj

Sistem gajenja (vreteno) i protivgradna mrea

Odrzavanje zemljista obradom - pasulj uzrodica

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

Stablo jabuke pre rezidbe

Rezidba jabuke - vreteno

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

<30 kg/ha 30-50 kg/ha >50 kg/ha

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

6. Bolesti, tetoine, korovi i integralne mere zatite

aava krastavost na plodu

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

Opalo lie jabuke - izvor zaraze

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

aavica plodova (Gloeodes pomigena)

aavica plodova jabuke

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

Cydia pomonela leptir

Feromonska klopka Plod oteen od larve jabukinog smotavca

larve prezimljavaju u kokonima na stablu

Grafikon 1. ivotni ciklus jabukinog smotavca (Cydia pomonella) i mere zatite

Suzbijanje jabukinog smotavca

Primena virusa u suzbijanju jabukinog smotavca

Simptomi jakog napada biljnih vai

Jedinke jabukine vai i larva korisne osolike muve

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

Oteenja cveta od larvi cvetojeda

Grafikon 3. ivotni ciklus jabukinog cvetojeda (Anthonomus pomorum) i mere zatite

Grafikon 4. ivotni ciklus crvenog preglja (Panonychus ulmi) i mere zatite

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

7. Berba i uvanje plodova

Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

Morske trave i proizvodi od morskih trava

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

Insekticid Insekticid, repelent Insekticid

Bakar u obliku bakar-hidroksida, bakar-oksihlorida (trobazni), bakar-sulfata, bakar-oksida, bakaroktanoata

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE