Poruke vremena prolih

Istorija i tradicija lantropije u Srbiji u XIX i XX veku

Sava Popovi Tekelija

Marija Trandal

Stana Milanovi

1750

1800

1850

1900

1950

N ikola Spasi N ikola upi Radovan Lazi

Ilija M. Kolarac

Poruke vremena prolih

Izdava: Balkanski fond za lokalne incijative Gospodar Jevremova 45/III-8 11000 Beograd, Srbija Autorka: Branka Pavlovi Urednici: Aleksandra Vesi Sinia uri Lektura i korektura: Branislav i Mirjana Karanovi Dizajn i graka obrada: Tatjana Negi Paunovi tampa: Repro Print, Novi Sad Tira: 1000 ISBN 978-86-907353-4-1 Fotograja na naslovnoj strani: oka Vlajkovi

Istorija i tradicija lantropije u Srbiji u XIX i XX veku

Izdavanje ove publikacije omoguio je Institut za odrive zajednice (ISC), uz podrku amerikog naroda kroz donaciju USAID-a br. 169-A-0006-00104-00. Miljenja izneta u ovoj publikaciji su izneta od strane autora i nuno ne odslikavaju miljenje ISC-a, USAID-a ili Amerike vlade.

Balkanski fond za lokalne inicijative

Poruke vremena prolih

Istorija i tradicija lantropije u Srbiji u XIX i XX veku

Istraivanje pripremila Branka Pavlovi Beograd, april 2007.

U prikupljanju podataka za izradu ove publikacije strunu pomo i sugestije su pruili sledee institucije i pojedinci: - Istorijski arhiv grada Novog Sada - Biblioteka abaka - g. Neboja Andri, NDI trener iz Beograda - g. Zdravko Rankovi, novinar iz Valjeva - ga Ruica Dotli, naelnica Centra za informacije i dokumentaciju Istorijskog arhiva grada Novog Sada - ga Sonja Bokun-ini, direktorka Biblioteke abake - g. Vladan Jovanovi, programski savetnik Fonda za socijalne inovacije iz Beograda - ga Sneana Stojanovi, savetnica BCIF-a iz Beograda.

Na ovaj nain im se zahvaljujemo na saradnji i podrci.

Sadraj:

1. UVODNA RE IZDAVAA ........................................................................................ 4 2. UVOD ................................................................................................................. 6 3. DRUTVENE PRILIKE U SRBIJI U XIX I U PRVOJ POLOVINI XX VEKA KAO OKVIR ZA RAZVOJ FILANTROPIJE .............................................................................................. 9 3.1. DRUTVENOPOLITIKE I EKONOMSKE KARAKTERISTIKE SRPSKOG DRUTVA..... 9 3.2. ZAKONODAVNI OKVIR .............................................................................. 11 4. R AZVOJ FILANTROPIJE U SRBIJI .......................................................................... 13 5. OPTE KARAKTERISTIKE ZLATNOG DOBA SRPSKE FILANTROPIJE I NAJZNAAJNIJE ZADUBINE I ZADUBINARI U SRBIJI ....................................................................... 15 6. ZNAAJNI PRIMERI FILANTROPIJE U SRBIJI U XIX I U PRVOJ POLOVINI XX VEKA 20 6.1. ZATO SRBIJA NEMA SVOG NOBELA? ........................................................ 20 6.2. PLEMENITOST I EMANCIPOVANOST JEDNE NOVOSATKINJE ......................... 27 6.3. PROSVETITELJSKI DUH VALJEVSKOG TRGOVCA ............................................ 30 6.4. KNJIGA UMESTO MAA............................................................................. 32 6.5. ZA OBRAZOVANJE ENA ............................................................................ 36 6.6. TEKELIJANUM KAO PROZOR KA EVROPI I SVETU .......................................... 40 7. ZAKLJUCI ISTRAIVANJA .................................................................................... 44 8. MOGUNOSTI I IZAZOVI PODSTICANJA SAVREMENE FILANTROPIJE PREPORUKE NA OSNOVU ISKUSTAVA IZ ZLATNOG DOBA FILANTROPIJE ............................................... 46 9. SAETAK .......................................................................................................... 48 10. EXECUTIVE SUMMARY.......................................................................................51 11. REFERENCE ................................................................................................... 53 12. PRILOZI ......................................................................................................... 55

1. Uvodna re izdavaa

Ne mora sve potroiti to danas zaradi!

Nikola Spasi

Rei Nikole Spasia, veletrgovca i nesudjenog srpskog Nobela, i danas kao i tada glasno odzvanjaju i zato sa njima poinjemo. Prosto je nemogue sa manje rei pogoditi sutinu neega to je ve vekovima deo nae kulture, istorije i ivljenja, poruke vrlo bliske i poznate, a tek od skora pomalo zaboravljene u savremenoj Srbiji, na koje bismo eleli ovom prilikom da podsetimo. Otkud jedna neprotna organizacija, i to domai fond koji mnogi prepoznaju po podrci malim, nerazvijenim zajednicama i njihovim akcijama u prii o istoriji lantropije? Gde je ta veza sa onim to mi svakodnevno radimo? Za nas je ona jasna i sveprisutna, a nadamo se da e uskoro biti i svima onima koji uzmu u ruke ovo vredno i zanimljivo tivo koje sa zadovoljstvom predstavljamo. Za Balkanski fond za lokalne incijative ono to nazivamo lokalnom lantropijom je vaan deo slagalice odrivosti naih krajnjih korisnika, i to ne samo u smislu isto nansijske podrke, ve i njihovog prepoznavanja kao vanog i neodvojivog dela drutvenog tkiva onih kojima je do tog drutva stalo. Takoe, oivljavanjem i promovisanjem ideje davanja za opte dobro unutar naeg drutva, to u oima privrede, ali i svih gradjana, oekujemo da e na sopstveni doprinos razvojnim projektima i inicijativama poeti da zamenjuje dominantu stranu pomo koja polako ali sigurno naputa ove krajeve. Ta briga za zajednicu bi i trebalo da bude odgovornost svih nas, jer kako ree jedan engleski autor lantropija poinje u kui. Od poetka 2004 godine, Fond je poeo da radi na razvoju lokalne lantropije, smatrajui da je to pitanje jedno od kljunih za dalji rad na poboljanju kvaliteta ivota u naim zajednicama. Prvi korak u tom razvoju je bilo istraivanje o stavovima

graana o lantropiji u junu 2004, praeno organizovanjem konferencije o drutvenoj odgovornosti preduzea. Rad na ovom polju smo nastavili tokom sledee godine kada smo usvojili sopstvenu strategiju razvoja lantropije, a tokom 2006. smo organizovali prvi seminar takve vrste za korporacije o lantropiji kao ulaganju, kao i tampanje broure o korporativnim davanjima u zajednici. Ove godine uputamo se u veliku avanturu, kampanju za povratak lantropskim vrednostima, a poetna taka tog dugakog puta jeste pogled unazad, zatim akcija u sadanjosti. Sve to nas dovodi do putokaza, Poruke vremena prolih, publikacije koja nas vraa na primere prolosti, na ono najbolje to smo imali poetkom prolog veka, a istovremeno daje smernice ta nam je initi na poetku ovog, dvadesetprvog.

Va Balkanski fond za lokalne inicijative

2. Uvod
Pojam lantropija vodi poreklo od grkih rei philos (prijatelj) ili phileo (volim, teim za neim) i anthropos (ovek), tako da se kod nas najee prevodi kao ljubav prema ljudima, ovekoljublje, dobroinstvo, volja da se pomogne drugima. Srodan ovom pojmu grkog porekla je latinski pojam caritas, to znai ljubav prema drugim ljudima. Caritas je koren engleskog pojma charity, kojim se oznaava vrlo iroko i raznovrsno polje dobrotvornih aktivnosti. U osnovi lantropije je elja da se pomogne drugim ljudima bez oekivanja line koristi. Ta elja je rezultat razliitih socijalnih motiva koji pokreu ovekovo ponaanje i njeno ispoljavanje je vezano za prapoetke drutvene zajednice. Od postanka civilizacije, porodica je bila ta koja je brinula o svojim najmlaim, bolesnim, starim ili lanovima/icama porodice koji su osobe sa invaliditetom. Zato se esto pominje izreka Filantropija poinje u kui (Hudson, 1995). Razvoj prvih gradova, poveana mobilnost ljudi i naputanje primarne porodice raali su potrebe za novim formama lantropije. Tako Hadson (Hudson, 1995) navodi da je rana egipatska civilizacija period 5.000 godina pre nove ere razvila snaan moralni kodeks zasnovan na socijalnoj pravdi. Taj nepisani kodeks je podsticao ljude da pomau drugima kojima je potrebna pomo. Faraon je pruao lini primer obezbeujui siromanima besplatan smetaj, hranu i odeu. U Staroj Indiji budistiki imperator Aoka (274232. god. pre nove ere) obezbeivao je besplatno leenje za siromane i vodu za pie tako to je naredio da se kopaju bunari, a podsticao je i zatitu sredine jer je naredio da se sadi drvee. U staroj Grkoj putnici namernici su dobijali hranu i prenoite u kuama bogataa ili su uivali gostoprimstvo seoskih domainstava. Hadson (Hudson, 1995) naglaava da je kroz istoriju lantropija bila blisko povezana sa razvojem religijskih organizacija. Jevrejsko uenje je promovisalo gledite da siromani imaju prava, a bogati dunosti. Rano hrianstvo je uspostavilo fondove za podrku udovicama, siroiima, bolesnima, nemonima, siromanima, osobama sa invaliditetom i zatvorenicima. Prve zadubine je uspostavio imperator Konstantin I 321. godine nove ere i omoguio da se lantropija ili dobroinstvo zasnivaju na zaostavtini. U islamskom svetu lantropija je doprinela tome da se osnuju brojne velike bolnice. Uspostavljanjem sistema pisanih normi i jaanjem moderne drave lantropija dobija rganizovanije forme i zakonsku regulativu. S jedne strane, formiraju se

razliite fondacije i zadubine iji su osnivai grupe ili istaknuti pojedinci, vlasnici/ ce velikih privatnih poseda. Savremenom terminologijom, tu pojavu bismo mogli nazvati korporativnom lantropijom. S druge strane, podstiu se i neguju individualna lantropija i razliite vrste dobrotvornih davanja od strane obinih ljudi, kao drutvena vrednost i moralna obaveza svakog pojedinca. Jedno od vanih naela je da niko nije toliko siromaan da ne bi mogao da pomogne onima koji su ugroeniji od njega. Filantropija kao vrednost podstie se kroz porodino, kolsko i religijsko vaspitanje. Drutvo se brine o tome da postoje prihvatljivi i poeljni modeli lantropskog ponaanja. Tako, na primer, sve carske i kraljevske porodice, naroito supruge vladara i istaknutih dravnika, javno se bave nekim oblicima dobrotvornog rada. Pojam zadubine razliito se odreuje u zavisnosti od konteksta u kome se koristi. Tako Klajn i ipka (2006) izjednaavaju pojam zadubina sa pojmom fondacija (fr. fondation, prema lat. fundatio, od fundare osnovati) i deniu ga kao ustanovu koja se osniva radi dugoronih ciljeva kao javno dobro1. Prema Zakonu o zadubinama, fondacijama i fondovima2, zadubina ima sledee karakteristike: svojstvo pravnog lica koje stie upisom u registar; mogu je osnovati zika lica sopstvenim sredstvima; osniva se radi pomaganja stvaralatva i drugih drutveno korisnih ciljeva; nain upravljanja se odreuje voljom osnivaa; ima svoj statut; moe da stie prihode u skladu sa zakonom (zakup, kamate, dividende, plodovi sa poljoprivrednog zemljita, prihodi po osnovu autorskih prava i patenata i dr.). Pavi-Rogoi i Kunovi (2004) navode da je, prema hrvatskom Zakonu o zakladama i fundacijama3, zaklada ili zadubina imovina namenjena da sama, odnosno prihodima koje stie, trajno slui ostvarenju neke optekorisne ili dobrotvorne svrhe. Sa pojmom zadubine povezan je pojam fond. Klajn i ipka (2006) pod fondom (fr. fond od lat. fundus temelj, osnova) podrazumevaju: ukupni potencijal materijalnih dobara; deo materijalnih ili novanih sredstava koji je namenjen za posebne svrhe; dravnu ustanovu koja namenski rasporeuje novana sredstva kojima raspolae4. Prema ve pomenutom Zakonu o zadubinama, fondacijama i fondovima, za fond je karakteristino da: ima status pravnog lica; mogu da ga osnuju i zika i pravna lica; osniva se radi istih ciljeva kao i zadubina; umesto statuta ima pravila rada; moe da stie prihode na isti
1 2 3 4 Klajn, I. i ipka, M. (2006): Veliki renik stranih rei i izraza. Novi Sad: Prometej. Str. 1339. Zakon o zadubinama, fondacijama i fondovima, Slubeni glasnik SRS, br. 59/89. Pavi-Rogoi, L. i Kunovi, K. (2004): Mogunosti razvoja zaklada lokalnih zajednica u Hrvatskoj. Zagreb: Odraz. Str. 6. Klajn, I. i ipka, M. (2006): Veliki renik stranih rei i izraza. Novi Sad: Prometej. Str. 1338.

nain kao i zadubina. Oigledno je da se ne pravi otra razlika izmeu zadubine i fonda, ni u pojmovnom ni u zakonskom smislu. Koncept zadubine je vrlo star. U poetku su zadubine osnivane u cilju ostvarivanja potreba i razvoja lokalnih zajednica. Razvojem industrije i trgovine osnivaju se zadubine koje deluju na nivou nacionalnih zajednica. U novije vreme sve je vei broj zadubina koje deluju izvan granica zemlje u kojoj su osnovane i imaju svoje meunarodne programe (Pavi-Rogoi i Kunovi, 2004). U XX veku u razvijenim zemljama zadubine imaju vanu ulogu u modernizaciji drutva. Zahvaljujui poreskim podsticajima, pojedinci i preduzea osnivaju zadubine sa ciljem da doprinesu kvalitetu ivota i razvoju ljudskih potencijala. Po pravilu, poreski podsticaji za davanje neprotnim organizacijama, uz poreski priznate rashode, posebno se primenjuju u sluaju davanja donacija zadubinama. U razvijenim zemljama, kao to su SAD, zadubine redovno dodeljuju sredstva putem javnih konkursa. Mnoge zadubine imaju i meunarodne programe davanja podrke. Na evropskom nivou osnovano je vie zadubina koje podravaju projekte u oblastima znaajnim za razvoj Evrope, a naroito u oblasti obrazovanja eksperimentalni programi, reforme obrazovnih sistema, meunarodna saradnja, stipendiranje uenika, studenata, gostujuih profesora itd. U Evropi postoje etiri razliite kategorije zadubina (Pavi-Rogoi i Kunovi, 2004): nezavisne zadubine, zadubine trgovakih drutava, zadubine koje podrava vlada i zadubine koje prikupljaju sredstva. Deo poslednjih predstavljaju zadubine lokalnih zajednica koje se bave mobilizacijom lokalnih resursa i prikupljanjem sredstava za podsticanje razvoja civilnog drutva u lokalnoj zajednici. Vano je napomenuti da u novije vreme sve znaajniju ulogu u razvoju zadubinarstva imaju velike korporacije ili kompanije, tako da se za njihovu ulogu u podravanju doborotvornih, humanitarnih, kulturnih, prosvetnih i slinih ciljeva koristi pojam korporativna lantropija. Ovaj oblik lantropije bio je poznat i ranije, odnosno on nije nastao u modernom sloenom drutvu XX veka, ali je upravo u poslednjih tri-etiri decenije doiveo svoj novi drutveni procvat. I individualna i korporativna lantropija imaju irok drutveni znaaj. Pored direktnog uticaja na poboljanje kvaliteta ivota odreene zajednice ili odreene ciljne grupe, one imaju uticaja na razvoj sistema moralnih vrednosti kod svih pripadnika/ca drutva, jer podstiu svest o povezanosti pojedinca/ke ili organizacije i drutvene zajednice, utiu na razvijanje svesti o pripadnitvu zajednici i povezanosti sa okruenjem, na negovanje odgovornosti prema zajednici, kao i na razvoj osetljivosti za potrebe i probleme zajednice i njenih pojedinih lanova/ica.

3. Drutvene prilike u Srbiji u XIX i u prvoj polovini XX veka kao okvir za razvoj lantropije

3.1. Drutvenopolitike i ekonomske karakteristike srpskog drutva

Poeci moderne srpske drave vezani su za priznavanje potpune autonomije Srbiji, sultanovim Hatierifom iz 1830. god. i preciziranjem i dopunjavanjem odredbi o autonomiji novim Hatierifom iz 1833. god.Teritorija Srbije obuhvatala je Beogradski paaluk i est nahija osloboenih jo u toku Prvog srpskog ustanka (18041813), tako da se prostirala od Beograda do Rake (sever-jug) i od Zajeara do Bajine Bate (istok-zapad). Posle Berlinskog kongresa 1878. god. Srbiji je pridruen i juni deo od Aleksinca do Vranja. Prema Peroviu i Smiljeviu (2001), narednih 70 godina unutranje prilike u Srbiji karakterisali su vladarski apsolutizam i nestabilni odnosi dvora i Skuptine, naroito u periodu vladavine dinastije Obrenovi (18301842; 18581903) i pokuaji ograniavanja apsolutizma vladara u periodu vladavine Karaorevia i ustavobranitelja (18421858). Od majskog prevrata 1903. god. i dolaska kralja Petra I Karaorevia na presto u Srbiji je poelo uspostavljanje parlamentarizma. I pored burnih dogaanja u vezi sa vladavinom i dinastijama, od polovine XIX veka privredni razvoj Srbije postajao je raznovrsniji u odnosu na prethodno doba, to je bilo posledica prelaska sa naturalne na robnonovanu privredu. Gaea i saradnici (2001) navode karakteristine podatke o ekonomskom razvoju Srbije u drugoj polovini XIX i na poetku XX veka: do 1862. god. nije bilo organizovanog novanog zavoda, iako je porez u novcu uveden jo 1835; novac je poeo da se kuje 1868. godine; prva srpska banka osnovana je 1869. u Beogradu, ali je ubrzo propala; 1870. osnovan je Kreditni zavod; 1873. dinar je ozakonjen kao novana jedinica; 1883. formirana je Narodna banka Srbije; 1912. godine u Srbiji je bilo ve 187 novanih zavoda sa 51 milionom dinara kapitala, 65 miliona dinara uloga na tednju i 96

Graanska nonja

Deja nonja
9

miliona dinara zajmova. Od polovine XIX veka propadaju porodine zadruge, tako da je u Srbiji bio uspostavljen samo individualni oblik seoske proizvodnje. Do kraja XIX veka sitni i srednji posed sainjavao je 96% svih seoskih poljoprivrednih poseda. Osim stoarstvom, stanovnitvo se sve vie bavilo ratarstvom i voarstvom. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina gradovi naglo menjaju izgled, nain stanovanja i odevanja doivljava velike promene. Iezavaju turski i pojavljuju se novi zanati, a meu zanatlijama sve je vie Srba. Najdalekosenije promene u Srbiji izazvane su naglim usponom industrije. Gaea i saradnici (2001) to ilustruju podacima da je 1898. u Srbiji postojalo 28 industrijskih preduzea sa 1702 radnika i vrednou proizvodnje od 3,8 miliona dinara; 1906. god. broj industrijskih preduzea se poveao na 110, broj radnika na 5.624, a vrednost proizvodnje na 15 miliona dinara; 1910. god. ve je bilo 428 industrijskih preduzea sa 16.000 radnika i vrednou proizvodnje od 74 miliona dinara. Poetkom XX veka u Srbiji su se razvijale sve industrijske grane zastupljene i u privredi naprednih kapitalistikih drava tog doba. Godine 1881. vrednost izvoza iz Srbije iznosila je 40 miliona dinara, a 1907. vrednost izvoza iznosi dvostruko vie 82 miliona dinara. Dravni budet se poveao od 20 miliona dinara 1880. god. na 95 milona dinara 1908. godine. U razdoblju od 1903. do 1914. godine Srbija je doivela svoj najplodniji period u novovekovnom razvoju kulture. Nosioci kulturnog napretka bili su Srpska kraljevska akademija, osnovana 1892. i Univerzitet u Beogradu, osnovan 1905. Akademija se razvila iz Srpskog uenog drutva, a Univerzitet iz Velike kole. Akademija je objavljivala Glasnik sa studijama, raspravama i graom iz srpske istorije, jezika i dr. Nastava na univerzitetu bila je na visokom naunom nivou. U naunom svetu dominirala su imena kao to su: Jovan Cviji, Mihailo Petrovi Alas, Milutin Milankovi, Stojan Novakovi, ivojin Peri, Toma ivanovi, Ljubomir Stojanovi, Aleksandar Beli, Branislav Petronijevi i dr. Meu knjievnim asopisima istie se Srpski knjievni glasnik, osnovan 1901.

Izgled Terazija posle rekonstrukcije 1911. godine

10

irenju i popularisanju probrane literature mnogo je doprinela Srpska knjievna zadruga, formirana 1892. godine. Najistaknutiji srpski pisci poetkom XX veka bili su pesnici Jovan Dui, Aleksa anti i Milan Raki i satiriar Radoje Domanovi. Pozorite doivljava svoj procvat, naroito pojavom glumaca kao to su Petar Dobrinovi i Dobrica Milutinovi. Peat muzikoj umetnosti Srbije daje Stevan Mokranjac. Batakovi (2004) istie da je kolovanje velikog broja studenata na stranim univerzitetima u drugoj polovini XIX veka, odnosno, kako to autor naziva, planiranje elite koje je direktno nansirala drava, za neto vie od pola veka doprinelo da Srbija na poetku XX veka bude prestino kulturno i nauno sredite na slovenskom jugu parlamentarna monarhija s najviim stepenom politikih sloboda i demokratskih ustanova meu Junim Slovenima. Vrativi se u otadbinu po zavretku studija, plejada naunih, kulturnih, politikih poslenika, lekara, inenjera i svetenika pomogla je da Srbija od nekadanje zaostale, pogranine provincije Osmanske carevine postane evropska drava koja postepeno napreduje na politikom i ekonomskom planu.

Tri mlade ene

3.2. Zakonodavni okvir

Srbija je 1896. godine donela Zakon o zadubinama, koji je za to vreme bio vrlo napredan (Trei sektor u Srbiji stanje i perspektive u: Neprotni sektor u Srbiji i Crnoj Gori). Ovaj Zakon je zamenjen novim, usvojenim 14. januara 1912. Godine 1925. doneta je Uredba o upravi imovinom zadubina i vrenju prava nadzora nad zadubinskim upravama (Slubene novine, br. 232/1925). Darodavac je testamentom ili Osnovnim pismom izraavao ta je motiv formiranja zadubine. Obino je motiv ustanovljenja zadubine bio bri razvoj prosvete, moralno vaspitanje naroda ili prosveivanje najirih slojeva (Batakovi, 2004). Svaka zadubina imala je jasan motiv, odnosno svrhu ili cilj svog postojanja. Sredstva iz fondova zadubina imala su osnovnu sumu ili glavnicu koja se, bez obzira u kom obliku je bila u nepokretnostima, novcu, zlatu, akcijama ili obveznicama nije smela krnjiti, nego je uvana u banci i dodatno oploavana kako bi se iz tog kapitala nansirao njen rad i pomagali prihvaeni projekti. Zadubine i fondovi radili su po posebnim pravilima koja su ustanovljavali ili sami darodavci ili institucije koje njima upravljaju. Uobiajena praksa bila je da je prvih nekoliko godina (ponekad i prvih 10 godina) samo jedan deo sredstava steenih davanjem glavnice pod interes korien za osnovne ciljeve zadubine, a ostatak je sluio za uveavanje osnovnog kapitala zadubine. Isto to je vailo i za sredstva koja su se prikupljala iznajmljivanjem nekretnina kua, stanova

11

i/ili zemljita zadubine. Zadubinom, odnosno formiranim zadubinskim fondom upravljao je odbor iju je strukturu odreivao darodavac svojim osnovnim pismom, ili je to preputao odreenoj ustanovi, najee onoj kojoj je zadubina ostavljena. U XIX veku i do poetka Drugog svetskog rata u upravnim odborima zadubina bili su prvi ljudi nae nauke i kulture, linosti besprekornih moralnih kvaliteta i neosporne naune reputacije (Batakovi, 2004). Pravilima ili kodeksom rada bilo je predvieno da zadubina ne deli dobit meu lanovima uprave. Uee u upravnim odborima zadubina smatrano je izuzetnom poau, a pravina raspodela sredstava iz fondova obezbeivana je optom saglasnou lanova odbora. U razdoblju aktivnog rada zadubina i fondova, sve do Drugog svetskog rata, nije u javnosti zabeleeno da je neka linost iz odbora uinila proneveru ili zloupotrebu.

12

4. Razvoj lantropije u Srbiji

Prve forme lantropije u Srbiji vezane su za tradicionalne oblike solidarnosti, posebno u seoskim zajednicama. Jedna od najpoznatijih je moba, dobrovoljni rad kojim se pomae jednom lanu seoske zajednice, najee u sakupljanju letine ili izgradnji kue. Vana forma lantropije bile su zadubine. Religijske zadubine crkve i manastiri javile su se poetkom srednjeg veka i njih su ostavljali vladari. Prve privatne zadubine pojavile su se sredinom XIX veka. Batakovi (2004) govori o zadubinarstvu kao tradiciji u srpskom narodu koja, uz slavljenje porodinog svetitelja, ima najdui kontinuitet. Jo poetkom srednjeg veka srpski vladari, vlastela i verski velikodostojnici, ugledavi se delom na vizantijske obiaje, podizali su zadubine, manastirima poklanjali velike posede za njihovo odravanje, osnivali bolnice, novano pomagali prepisivanje i ukraavanje rukopisa. U modernoj Srbiji, kneevini i kraljevini, zadubinarska tradicija dobila je svee podsticaje i savremenu prosvetiteljsku motivaciju. Osnivai fondova i zadubina, formiranih najee pri glavnim ustanovama srpske kulture Akademiji nauka (Srpska kraljevska akademija) i Univerzitetu (Velikoj koli) bili su ljudi iz svih drutvenih slojeva Srbije i drugih srpskih krajeva uspeni veletrgovci i industrijalci, ministri, profesori, ociri, vladike, politiari, ali i skromni srbijanski zemljoradnici ili vojvoanski paori. Zajedniko im je bilo to to su nansijsku potporu kulturnim drutvima, kolskim zavodima i naunim ustanovama smatrali svojom rodoljubivom obavezom. Tako, prema podacima koje navodi Sofronijevi (1995), na spisku darodavaca Beogradskog univerziteta do 1939. god. nalazi se 76 osoba i grupa, poev od kraljevske porodice do obinih graana. U Arhivu Srbije postoji dokumentacija o 490 zadubina i fondova, a prema Pravilniku o utvrivanju stanova koji se izuzimaju od otkupa u zgradama zadubina koje bi mogle obnoviti rad5 ima 166 takvih zadubina u razliitim optinama Srbije. Sofronijevi (1995) istie da dobroinstvo u vidu zadubinarstva dostie kod Srba svoj procvat u periodu razvijenog graanskog drutva, krajem XIX i poetkom XX veka. Osnivanje zadubina, prema ovoj autorki, predstavlja ulaganje linog kapitala za opte dobro radi ovekoveavanja sopstvenog imena, u nadi da e zadubina ili fond nastaviti nedovreno kulturno preduzetnitvo darodavca. Obim i delatnost rada zadubina i fondova zavisili su najee od line inicijative dobrotvora, ali je esto namenu
5 Slubeni glasnik RS, br. 29/94, str. 809-813.

Zadubina oke Vlajkovia, Vlajkovieva 5, Beograd

13

sredstava birala ustanova kojoj je povereno upravljanje nad zavetanim sredstvima. Darodavci su zavetavali otaestvu svoja imanja, gotov novac, kao i razliite kolekcije knjiga, slika ili rukopisa. Danas je teko tumaiti motivaciju darodavaca iz XIX i prve polovine XX veka. Neki od njih nisu imali potomstvo, pa bi se moglo pretpostaviti da su steeno i/ili nasleeno bogatstvo ostavili za opte dobro, radije nego bliim i daljim roacima. Meutim, to moe da bude i neopravdano pojednostavljivanje sloene line motivacije svakog od njih. Bilo je darodavaca koji su imali direktne naslednike, ali su, ipak, deo svog vlasnitva i za ivota i posle smrti ostavljali za optedrutvenu dobrobit. U razliitim testamentima izraena je elja ne samo da se sauva od zaborava sospstveno ime, ve da se ono spominje u kontekstu dobrobiti i razvoja zajednice u kojoj je darodavac proveo svoj ivotni vek. Dakle, pored elje za linom armacijom i ouvanjem od zaborava posle smrti, veoma vaan motiv za darovanje oteestvu bili su i svest o pripadnosti odreenoj zajednici, kao i potreba da se neto vrati u korist i za napredak te zajednice u kojoj je pojedinac iveo i sticao. To bi se moglo nazvati drutveno odgovornim ponaanjem. U veini testamenata jasno je iskazano i patriotsko oseanje kao pokreta lantropskog ponaanja. Ne smemo zaboraviti ni religiozna ubeenja i oseanja darodavaca. ak i ako nisu direktno ostavljali sredstva religijskim institucijama, iz veine testamenata se jasno vidi da su to inili sa dubokim oseanjem vere da tako ine dobro i pravedno delo. Nakon 1945. god. konskovana je imovina svih privatnih organizacija, zadubina, zavetanja i fondova. Zakon o nacionalizaciji gradskog graevinskog zemljita donet 1958. godine doveo je do nacionalizacije, odnosno oduzimanja svih zgrada i drugih objekata koje su ove lantropske organizacije posedovale. Naalost, ta imovinska pitanja nisu ni do danas reena. U periodu od 1945. do kraja 80-tih godina prolog veka privatne inicijative se nisu uklapale u vladajuu ideologiju. Ipak, i u tom periodu su pokretane organizacije koje je karakterisao dobrotovorni i dobrovoljni rad, ali one nisu bile autonomne, ve su kontrolisane od strane drave. Od 80-tih godina u zakonodavnom okviru dolazi do promena koje omoguavaju formiranje udruenja graana i zadubina, fondacija i fondova.

14

5. Opte karakteristike zlatnog doba srpske lantropije i najznaajnije zadubine i zadubinari u Srbiji

U Srbiji je zadubinarstvo dobijalo zamah uporedo sa ukupnim razvojem i osnaivanjem drutva i drave. Ono je, s jedne strane, bilo zamajac kulturnoprosvetnog napretka, a s druge strane i samo je jaalo zahvaljujui ukupnom prosperitetu drutva, a izmeu ostalog i prosperitetu u oblasti kulture i prosvete. U osnovi svega bio je ekonomski razvoj Srbije, a zatim i Kraljevine Jugoslavije i povezivanje sa evropskim privrednim i kulturnim tokovima. Prema podacima koje su prikupili neki od autora lanaka i publikacija o zadubinama, zadubinarstvo je u Srbiji dobilo naroiti zamah izmeu dva svetska rata (Batakovi, 2004; Sofronijevi, 1995). Tako je od 65 zadubina koliko ih je krajem tridesetih godina bilo pri Srpskoj akademiji nauka ak 46 osnovano u periodu izmeu dva rata. Iz zadubina i namenskih fondova tampane su knjige iz nauke i kulture i nansirana nauna istraivanja, pomagani si siromani pisci, a ponekad su iz fondova dodeljivane stipendije uenicima i studentima. esto su, takoe, otkupljivane knjige za biblioteke u unutranjosti i izdravane mnoge srpske kole, ne samo u Srbiji nego i u zemljama pod osmanskom vlau u Bosni, Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, u Makedoniji. Meu darodavcima koji su do Prvog svetskog rata osnovali svoje zadubine znaajno je pomenuti: slikarku Katarinu Ivanovi, politiara Lazara Arsenijevia Batalaku, hercegovakog arhimandrita Niifora Duia, politiara i pravnika dr Nikolu Krstia, mitropolita bosanskog Hadi Savu Kosanovia, naunike Mihajla Pupina i Jovana Cvijia i dr. Obe karaljevske porodice i Obrenovii i Karaorevii bili su veliki donatori i zadubinari. Poznata dobrotvorka Beogradskog univerziteta bila je kraljica Natalija Obrenovi. Ona je Univerzitetu ostavila znaajnu sumu novca, a u znak zahvalnosti njena pozlaena bista je stajala u Rektoratu.

Trgovaka kola u Beogradu Hilandarska 1 Zadubina Evgenije Kiki

15

Vano je naglasiti da bez podrke zadubina i fondova ne bi bila objavljena ni mnoga od klasinih dela nae nauke, kao to su: radovi lingvista i lologa Aleksandra Belia, Ljubomira Stojanovia i Milana Reetara, istoriara Stojana Novakovia, Mihaila Gavrilovia, Dragoljuba Pavlovia, Slobodana Jovanovia, Alekse Ivia i Jovana N. Tomia, dela etnologa Sime Trojanovia i Jovana Erdeljanovia, vojne studije generala ivka Pavlovia, dela arheologa Miloja Vasia i spisi lozofa Branislava Petronijevia. Sauvani podaci govore da je meu knjigama tampanim o troku fondova i zadubina esto bilo i pounih dela koja su besplatno, po elji donatora, deljena kolama. Teko je naparaviti reprezentativan prikaz najznaajnijh zadubina i zadubinara u Srbiji, jer sam pojam najznaajniji moe biti procenjen na osnovu nekoliko razliitih kriterijuma. Ovde emo pokuati da pomenemo neke od zadubina i zadubinara iz XIX i prve polovine XX veka koji se izdvajaju po sledeim kriterijumima: ukupna vrednost zadubine; namena zadubine ili istovremeno vrednost i namena zadubine. Jedan od najveih zadubinara bio je Kapetan Mia Anastasijevi (18031885), srpski Rotild, odnosno najbogatiji Srbin svog vremena. Godine 1863. svoje zdanje u Beogradu poklonio je svome oteestvu, za prosvetne potrebe. U toj zgradi su bile: Velika kola, Gimnazija, Ministarstvo prosvete, Narodna biblioteka i Muzej. Kapetan Mia je Beogradskom univerzitetu ostavio sredstva koja su taj univerzitet uinila treim na listi najbogatijih univerziteta u Evropi (Trei sektor u Srbiji stanje i perspektive u: Neprotni sektor u Srbiji i Crnoj Gori). Ilija Milosavljevi-Kolarac (18001878) ostavio je svu svoju imovinu kao zadubinu za prosvetne ciljeve. Njegovu zadubinu ine dva fonda: Fond za srpski univerzitet Univerzitet Ilije M. Kolarca, osnovan sopstvenim trudom na korist svoga naroda i Knjievni fond Ilije M. Kolarca, za koji je od ukupne imovine odluio da se odvoji 10.000 dukata cesarskih. Vrednost Kolareve knjievne nagrade 1940. god. bila je po iznosu jednaka vrednosti Nobelove nagrade za knjievnost (Trei sektor u Srbiji stanje i perspektive u: Neprotni sektor u Srbiji i Crnoj Gori). Znaajno je da je Zadubini Ilije M. Kolarca 1. aprila 1992. god. vraen status zadubine.

Ilija Milosavljevi Kolarac

16

oka Vlajkovi (18311883), peadijski pukovnik srpske i ruske vojske, zavetao je sve to je imao za prosvetne svrhe, Beogradskom univerzitetu i Srpskoj akademiji nauka. Prema raspoloivim podacima (Sofronijevi, 1995), 1925. god. ukupni kapital Zadubine oke Vlajkovia obuhvatao je 53.000 din. u novcu i sve njegove nekretnine, veinom u istoimenoj ulici u Beogradu. Jovan Jovanovi (18451909), lekar iz Vlasotinca, zavetao je Srpskoj akademiji nauka svu svoju imovinu. Testamentom je odluio da se njegova zadubina zove Jovanijanum i da se koristi za podrku nauci i umetnosti u Srbiji. Glavnica zadubine iznosila je 465.000 din. u zlatu i hartijama od vrednosti. Prema volji Jovana Jovanovia, zadubinska sredstva su se ulagala i 1933. god. su narasla na 3.000.000 din. Srpska akademija nauka i umetnosti je tek tada poela da troi ta sredstva, a u meuvremenu je korien samo deo zadubinskih fondova. Luka elovi-Trebinjac (18541929), samouki i polupismeni trgovac koji je uspeno upravljao Beogradskom zadrugom, jednim od najsolidnijih novanih zavoda u zemlji, bio je veliki dobrotvor Beogradskog univerziteta. Testamentom iz 1911. god. svu svoju imovinu zavetao je Univerzitetu. Prema Batakoviu (2004), vrednost njegove imovine iznosila je preko 50.000.000 din. i sastojala se, uz gotov novac i hartije od vrednosti, od lanca zgrada na prostoru izmeu ulica Kraljevia Marka i Kamenike, ukljuujui i luksuzne viesparatnice palate u dananjoj Zagrebakoj ulici u Beogradu. Prosean meseni prihod Zadubine Luke elovia-Trebinjca iznosio je 1930. god. 260.000 din. i sav taj prihod je pripadao upravo Univerzitetu. Poreenja radi, tadanja mesena plata redovnog univerzitetskog profesora, ministra ili generala iznosila je 5.000 dinara. Iz godinjih izvetaja ove zadubine vidi se da su se sredstva troila na tampanje naunih studija, stipendije, meunarodne susrete, simpozijume i kongrese i naunoistraivaki rad. Prema raspoloivim podacima, samo 1934. god. za izdavaku delatnost je izdvojeno oko 268.000 din. Sofronijevi (1995) navodi da je Beogradski univerzitet 1970. i 1971. god. zamenio deo zadubinske glavnice obe palate u Zgrebakoj ulici u Beogradu za nekoliko useljivih stanova i time pogazio darodavevu poslednju volju. Milan Kujundi-Aberdar (18421893), lozof i pesnik, svu svoju imovinu zavetao je Srpskoj kraljevskoj akademiji za formiranje Fonda Zadubine Milana Kujundia-Aberdara, koji je sluio za izadavanje knjiga. Ukupna imovina tog fonda je na kraju 1928. god. iznosila 548.603,29 din. (Sofronijevi, 1995).

oka Vlajkovi

Jovan Jovanovi

Luka elovi Trebinjac

Milan Kujuni Aberdar

17

Velimir Mihailo Todorovi

Velimir Mihailo Teodorovi (18491898), nepriznati sin kneza Mihaila, darovao je svoje celokupno imanje za zadubinu Velimirijanum, ija je osnovna svrha bila prosveivanje i razvoj kulture i umetnosti u Srbiji. Njegova imovina je vredela oko 1.700.000 din. u zlatu. Zadubina je formirana tek 10 godina posle njegove smrti zbog sudskih sprova sa srodnicima. Sve je zavetao srpskoj dravi, a rukovanje zadubinskim fondom prepustio je Dravnom savetu. On je jedini Obrenovi koji je svoju imovinu ostavio dravi Srbiji. Sredstva Zadubine deljena su na osnovu javnog konkursa. Neki od najpoznatijih korisnika su Beogradski univerzitet i Srpska akademija nauka. Zanimljivo je da se ova zadubina poslednji put pominje u dokumentaciji 1971. god. (Sofronijevi, 1995). Ljubomir M. Mihailovi (18741957), diplomata, osnovao je 1922. god. pri Srpskoj akademiji nauka Fond za nagraivanje dela lepe knjievnosti. Glavnica Fonda iznosila je 86.000 din, a interes se svake godine koristio za davanje Nagrade za lepu knjievnost. Iz ovog Fonda, nagraena su, izmeu ostalih, sledea knjievna dela: Pripovetke Ive Andria, Seobe Miloa Crnjanskog, Crvene magle Dragie Vasia, Trajan Anelka Krstia, kao i dela Veljka Petrovia, Grigorija Boovia, Milana Kaanina i Vladimira Velmar-Jankovia (Batakovi, 2004). Lista nagraenih dela govori da je odbor koji je upravljao Fondom umeo da proceni prave umetnike vrednosti.

Ljubomir M. Mihailovi

18

Najvei fond posle Prvog svetskog rata bio je Kraljev fond Fond kralja Aleksandra I Karaorevia, osnovan na dan njegovog venanja sa kraljicom Marijom, 8. juna 1922. god. (Batakovi, 2004). Fond je osnovan sa ciljem da se nagrade linosti koje su se svojim radom naroito isticale na polju moralnog i zdravstvenog podizanja i prosveivanja naroda. U pismu o osnivanju Fonda, upuenom Nikoli Paiu, predsedniku Ministarskog saveta, kralj Aleksandar je kao ciljeve Fonda oznaio trojaku akciju: na moralnom, optekulturalnom planu i graansko-vaspitnom napretku narodnom, a pod tim bih podrazumevao: pomaganje prosvete na svim poljima nauke, knjievnosti, umetnosti, kolstva, a ponajpre praktino prosveivanje irokih slojeva, osnivanje internata na prvom mestu za ensku decu itd., zatim sticanje vrline, porodinog morala, estitosti, samopregorevanja, trezvenosti, tednje, savesnog vrenja dunosti, ljubavi prema blinjima, sloge i trpeljivosti i, razume se, stalna briga za narodno zdravlje (Batakovi, 2004). Kralj Aleksandar je za navedene ciljeve odmah priloio milion dinara i obavezao se da svake godine daje po 300.000

din. Organizaciju posla preneo je na Kraljevsku kancelariju. Uprava Kraljevskog fonda uspostavljena je 2. novembra 1922. god. Meu prvim akcijama bilo je osnivanje domaikih kola i podizanje Studentskog doma na obodu parka kod Vukovog spomenika, koji je dobio ime Kraljica Marija6. Kraljev fond je u sledeoj deceniji bio najvei pojedinani fond u dravi koji je redovno pomagao istaknute prosvetne i kulturne pregaoce, udovice i ratnu siroad, zaslune u zdravstvenom prosveivanju i humanitarnom radu, kao i primerne uenike i studente izabrane po vrlo strogim kriterijumima.

Ovaj studentski dom danas jo uvek nosi ime Ivo Lola Ribar.

19

6. Znaajni primeri lantropije u Srbiji u XIX i u prvoj polovini XX veka

6.1. Zato Srbija nema svog Nobela?
Ne mora sve potroiti, to danas zaradi! (Nikola Spasi) N ikola Spasi (18381916), veletrgovac iz Beograda, vodi poreklo iz june Srbije, a prema nekim izvorima i iz okoline Uroevca ili timlja. Kao najstarije dete otac ga je upisao u tek osnovani Licej, ali izmenjene porodine prilike prisilile su Nikolu da odmah po zavretku prvog razreda napusti Licej i pone da ui voskarski i licitarski zanat. Budui da ti zanati nisu pruali vee mogunosti inteligentnom i sposobnom mladiu kakav je bio Nikola, preao je kod strica u bakalnicu na Savi, a zatim u koarsku radnju Radovana Barlovca, gde je izuio i opanarski zanat. Godine 1864, sa poetnim kapitalom od 200 dukata, Nikola Spasi je poeleo da se osamostali. Ta uteevina nije bila dovoljna, pa mu je pozajmicom od 500 dukata pomogao brat njegove prve ene Leposave oka Jovanovi, trgovac, nekadanji poverenik Kapetana Mie Anastasijevia. To je bila jedina pozajmica u ivotu Nikole Spasia. oki Jovanoviu je ostao doivotno zahvalan i kada je ovaj posle mnogo godina usled steaja ostao bez igde iega pomagao ga je do smrti. U Vasinoj ulici pojavila se 1865. godine nova koarska radnja pod rmom Nikola S. Spasi. U toj radnji se za opanke ekalo na red, posao se razgranavao i ostvarivala se dobra zarada. Prva supruga mu je umrla nakon est godina braka i Nikola se jo vie posvetio radu. Uz opanarski zanat poeo je da se bavi trgovinom platnom i preraenom koom. Sa drugom suprugom, Stankom-Cajom Spasi, proveo je najdui period svoga ivota. U kui se ivelo uvek skromno, bez luksuza koji je sve vie ulazio u kue imunih srpskih trgovaca. Spasi je u ariji uivao ugled ne samo bogatog ve i estitog i mudrog oveka, ije se miljenje o mnogim stvarima trailo, a saveti prihvatali. Uz pomo druge supruge stekao je ogromno bogatstvo i jo vie razvio uroeni smisao za lepe stvari. Sagradio je porodinu kuu u Knez-Mihailovoj ulici br. 33. Ta graevina je i danas jedna od najlepih u Beogradu.

N ikola Spasi 1838-1916

20

U Prvom srpsko-turskom ratu 1876. godine uestvovao je kao redov-konjanik. U Drugom srpsko-turskom ratu nije uestvovao, jer ga je drava oslobodila kao vojnog liferanta. Tada je prvi i jedini put radio sa dravom. Napravio je i izliferovao vojsci oko 25.000 pari opanaka. Devedesetih godina prolog veka, kada se srpska vlada, poto nije mogla da dobije zajam od inostranih banaka, okrenula izvorima domaeg kapitala, Nikola Spasi otkupljuje deo srpskog inostranog duga. Sofronijevi (1995) smatra da je to jedna od prvih donacija za privredni razvoj Srbije. Nikola Spasi je za ivota bio predsednik Berze, predsednik Prometne banke i lan Upravnog odbora Narodne banke. Uporno je negovao svoj poslovni credo: robu je dugo prodavao samo za gotovinu; kasnije je, pomaui pojedincima, davao robu i na veresiju, ali uvek u manjim koliinama; nikada se ni sa kim nije sudio; za gubitak pri pozajmici nije krivio one kojima pozajmljuje, ve sebe to je to inio; esto je radije novac drao na tednji u bankama nego da se uputa u nesigurne poslove; povremeno je pomagao i druge trgovce pri kupovini akcija iz kojih je proizilazila velika dobit, kako za pojedince tako i za celu zemlju. Jedna od prvih dobrotvornih aktivnosti Nikole Spasia vezana je za Drutvo dejih sklonita. Poetkom ovog veka u Beogradu je bilo puno siromane dece iji su roditelji nadniarili od izlaska do zalaska sunca. Da ta deca ne bi lutala, bez nadzora i bez hrane, osnovano je Drutvo deijih sklonita, iji su osnivai bili bogati, humani ljudi. Tu je meu prvima bio i Nikola Spasi. On je u dvoritu palilulske osnovne kole podigao kuu za ako sklonite, a dodelio je i odreenu godinju novanu pomo, koja se redovno isplaivala, kao i nagrade najboljim acima. Prema nekim podacima, ve oko 1899. godine, kada je napustio rad u svojoj radnji, poeo je da razmilja o trajnoj zaostavtini svoje imovine. Prvi balkanski rat mu je ulio nadu da e Juna Srbija biti osloboena za njegovog ivota. Pod uticajem svoje tree supruge Anastasije-Nake Spasi, kojom se oenio 1907, poto je godinama bio ponovo udovac, u Beogradu 1912. godine u zgradi Uprave monopola, koju je za tu svrhu zakupio, organizuje pomonu bolnicu koju je snabdeo svim potrebnim inventarom, lekovima i hranom. Kako je sve obezbeivao vlastitim sredstvima, angaovao je i poznatog lekara dr Kacenelenbogena iz Nemake, a u bolnici je radila i dr Draga Ljoi, prva ena lekar u Srbiji. Hrana za bolnicu spremala se iskljuivo u njegovoj kui, a njegova supruga Naka bila je glavna bolniarka kojoj su u radu dobrovoljno pomagale supruge i keri nekih uglednih Beograana. Nikola Spasi je svakodnevno obilazio ranjenike u svojoj bolnici i nijedan ranjenik

Ukaz kralja Petra I o osnivanju zadubine pod imenom Dom srpskog narodnog invalidskog fonda Sveti ore - zadubina N ikole Spasia

21

nije otputen a da nije oinski ispraen i nansijski potpomognut. Zahvalnost tih ranjenika i njihovih roditelja primao je sa velikom nelagodnou, jer je to to ini za njih smatrao svojom dunou. Kada su zakratko zamukli topovi i puani plotuni, Spasi je sav bolniki inventar sa preostalim medicinskim materijalom poklonio Srpskom crvenom krstu. Javno mnjenje je htelo da ga za ovaj plemeniti postupak odlikuje. On je to odluno odbio, ali je dopustio da njegova supruga Naka Spasi za sva svoja zalaganja pri osnivanju bolnice i za rad u njoj primi Krst milosra. Anastasija-Naka Spasi, ki trgovca i poasnog srpskog konzula u Oravi, retko plemenita i obrazovana ena, ne samo to je kod supruga Nikole uspela da razvije sklonost prema udobnijem ivotu, ve je svim svojim snagama uticala na njega da postane jedan od najveih srpskih dobrotvora (Sofronijevi, 1995). U tekim danima na poetku Prvog svetskog rata Naka mu je predloila da pomogne unesreenim srpskim vojnicima. Tako je Nikola Spasi osnovao svoju prvu zadubinu predao je svoje imanje na uglu Knez-Mihailove i Vuka Karadia kao svoj prilog Srpskom narodnom invalidskom fondu Sveti ore. Neraskidivo vezujui svoju sudbinu sa sudbinom srpskog naroda, Spasi je krajem 1915. godine napustio otadbinu i kao ve veoma star i oboleo povlaio se preko Nia i Soluna za Atinu i dalje na Krf. Na Krfu je i umro, 28. novembra 1916. godine. im su to prilike dozvolile, 1923. god. supruga ga je prenela u Srbiju i sahranila u crkvi na Topiderskom groblju, koju je kao svoju zadubinu podigao jo mnogo pre poetka balkanskih ratova. Za ivota, Nikola Spasi je odlikovan Takovskim krstom IV stepena i ordenom Svetog Save III stepena. Pre osnivanja Zadubine narodnog invalidskog fonda Sveti ore, Spasi je 9. februara 1912. godine napisao testament i predao ga na uvanje Narodnoj banci.
Zahtev Ministarstva socijalne politike o dobijanju prava na upravu nad Srpskim narodnim invalidskim fondom Sveti ore - zadubina N ikole Spasia
22

Pismo zahvalnosti ministra prosvete Pavla Marinkovia Anastasiji - Naki Spasi povodom darovanog imanja namenjenog Invalidskom fondu Sveti ore

Nakon smrti Nikole Spasia sva njegova imovina u Beogradu, koja je u to vreme vredela gotovo kao Nobelova fondacija, ostala je bez ovlaenog staraoca. Posle skoro godinu i po dana dr Mihailo-Mika Popovi, bivi ministar nansija, pokrenuo je kod okupacionih vlasti pitanje postavljanja staraoca koji e upravljati Spasievim imanjima. Kao staraoci za svu Spasievu imovinu postavljeni su Dobra S. Petkovi, advokat iz Beograda i dr Milorad Popovi, u to vreme docent, a kasnije profesor Univerziteta. Oni su od 17. maja 1917. pa sve do 27. aprila 1920. savesno obavljali svoju dunost staratelja. Prvu sednicu Zadubinski odbor je odrao 30. aprila 1920. god. i taj datum oznaava poetak rada Zadubine. Sam Ukaz o odobrenju rada

Zadubine potpisan je 4. decembra 1922. i tako je Zadubina otpoela svoj pravni ivot. Prema Sofronijevi (1995), imovina Zadubine u tom momentu sastojala se od: a) Pokretne imovine, koju su pored kancelarijskog nametaja i raznih graevinskih alatki inile i hartije od vrednosti: 290 akcija Narodne banke, po 500 din. nominalne vrednosti, sa kamatnim kuponom br. 6 i dividendnim kuponom br. 2; 30 akcija Beogradske zadruge po 250 din. nominalne vrednosti, sa kuponom br. 13; 247 akcija Beogradske trgovake banke po 100 din. nominalne vrednosti, sa kuponom br. 19; 682 akcije Prometne banke po 100 din. nominalne vrednosti, sa kuponom br. 18; 100 akcija Zadruge za podizanje zgrada po 100 din. nominalne vrednosti, sa kuponom br. 5; 30 akcija Crnogorske banke po 200 kruna nominalne vrednosti, sa kuponom br. 8; 50 akcija Osiguravajueg drutva Srbija po 200 din. nominalne vrednosti; 7 akcija Leskovake udeonike tedionice po 100 din. nominalne vrednosti, sa kuponom br. 10 i 20 komada duvanskih lozova (tano oznaenih serija i brojeva) po 10 din. nominalne vrednosti; b) Nepokretne imovine, koji su sainjavale tri velike tzv. Spasieve kue u najvanijem trgovakom centru Beograda, u Knez-Mihailovoj ulici br. 19, 33 i 47. U tim kuama se za izdavanje nalazilo 36 duana, 46 velikih i manjih stanova i 2 kancelarije. Prva briga i posao zadubinskog Upravnog odbora bili su sreivanje i popravka nepokretnih imanja, koja su iz rata izala znatno oteena. ist prihod od zadubinskih imanja tek je kasnije mogao da se koristi za privredni razvoj Srbije. Prema elji Nikole Spasia izgraena su: Bolnica u Beogradu Gradska ili Optinska bolnica jedno vreme u narodu poznatija kao Spasieva bolnica, koja je sveano osveena i predata Beogradskoj optini 15. septembra 1935, a prve pacijente primila je 11. decembra te godine. Zadubina je za njenu izgradnju obezbedila sumu od 5.284.177 dinara; Bolnica u Kumanovu, sveano osveena 16. juna 1935, a potpuno opremljena za prijem prvih pacijenata 11. jula 1935. godine. Zadubina je za njenu izgradnju obezbedila 1.382.022 dinara; Bolnica u Krupnju, graena identino kao bolnica u Kumanovu. Njena izgradnja zapoeta je jula 1934. godine, odnosno samo nekoliko meseci nakon poetka gradnje

Dom Srpskog narodnog invalidskog fonda Sveti ore, Knez Mihailova br. 37

Gradska bolnica u Beogradu (danas Kliniko bolniki centar Zvezdara)

Bolnica u Kumanovu zadubina N ikole Spasia

23

bolnice u Kumanovu. Zbog birokratskog rada Drinske banovine, kojoj je Zadubina stalno odobravala nove i nove kredite, za njenu izgradnju utroeno je 1.490.550 din., a zavrena je 1936. godine;
Bolnica u Kumanovu (glavni ulaz)

Dom za iznemogle i sirote graane u Knjaevcu, sazidan i osveen krajem maja 1935. a u julu primio prve tienike. Brigu o njegovom daljem izdravanju preuzela je na sebe Moravska banovina. Za izgradnju ovog doma Zadubina je izdvojila 810.000 din.; Zgrada u Knez-Mihailovoj ulici br. 47, pored Gradske bolnice, koja je imala prioritetni karakter u graevinskoj delatnosti Zadubine. Ve 1928. god. Upravni odbor zadubine prihvatio je nacrt za njenu izgradnju. Zadubina je za izgradnju ove velelepne kue utroila 19.695.621,58 din. Sve odluke Zadubine u pogledu njenog rada na unapreenju privrede obuhvatale su 10 glavnih oblasti delovanja, a to su: 1. Osnivanje pokretnih (ambulantnih) domaikih kola 2. Prireivanje jedne stalne pokretne poljoprivredne izlobe svake godine 3. Zasnivanje sortimentnih vonjaka 4. Saenje vinograda stonim sortnim groem 5. Mere za poboljanje izrade raznih vrsta sireva i kajmaka 6. Graenje silojama za ukiseljavanje stone hrane i ubrita za valjano negovanje stajskog ubreta 7. Prireivanje teajeva za razumno i napredno pelarstvo 8. Prireivanje teajeva za proizvodnju ranog i poznog povra i voa 9. Pomaganje srpskog privrednog drutva Privrednik i 10. Izdavanje Privrednog letopisa Zadubine Nikole Spasia. Iako to ne spada u posebne zasluge Upravnog odbora Zadubine Nikole Spasia, treba naglasiti da je Sud optine grada Beograda na sednici od 1. decembra 1929. god. odluio da se, u znak zahvalnosti velikom dobrotvoru, dotadanja Trgovaka ulica u Beogradu nazove Ulica Nikole Spasia.7 Krajem 1932. god. tako je postupio i Sud optine kumanovske. Na sveanoj odborskoj sednici povodom objavljivanja vesti o zidanju bolnice u Kumanovu doneta je odluka da se jednoj od glavnih ulica u Kumanovu da ime Nikole Spasia. Zadubina Nikole Spasia je 1939. god. imala za 3% vei kapital od Nobelove (Trei sektor u Srbiji stanje i perspektive u: Neprotni sektor u Srbiji i Crnoj Gori). Posle dvadeset godina uspenog rada doekala je Drugi svetski rat i nastavila svoj rad, koliko je to bilo mogue. Ministarstvo prosvete 17. aprila 1942. godine smenjuje dotadanji Upravni odbor Zadubine i postavlja Komesarsku upravu. Iz Drugog svetskog rata
7 Ulica paralelna sa ulicom Kralja Petra I, a povezuje ulice Knez-Mihailovu i Cara Lazara.

Dom za stare i iznemogle graane u Knjaevcu

Nova kua Zadubine N ikole Spasia u ulici Knez Mihaila br. 47

24

Zadubina izlazi gotovo neoteena. Nijedno bombardovanje Beograda nije nanelo znatnija oteenja nepokretnoj imovini, tako da je bilo mogue nastaviti rad. Postoji zabeleen podatak da je Keramiko odeljenje Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu otvoreno tek 1950. godine, zahvaljujui pomoi koju je pruila Zadubina Nikole Spasia. Sofronijevi (1995) postavlja pitanje o tome kako se danas izvrava testament velikog srpskog dobrotvora Nikole Spasia. Zadubina Nikole Spasia podelila je sudbinu ostalih zadubina, odnosno privatnog vlasnitva i potpala pod Zakon o agrarnoj reformi i unutranjoj kolonizaciji (1945) i pod Zakon o nacionalizaciji najamnih zgrada i graevinskog zemljita (1960). Kada je sainjavao svoj testament, Nikola Spasi nije poznavao instituciju nacionalizacije, tako da od nje nije ni mogao da zatiti svoju imovinu zavetanu srpskom narodu. Dogodilo se da neko u ime naroda nacionalizuje imanja koja su vlasnitvo naroda, odnosno da razvlasti Zadubinu Nikole Spasia.

Zadubina N ikole Spasia Knez Mihailova 33, Beograd

25

Zadubina, ili bolje reeno zadubine Nikole Spasia pravi su primer korporativne lantropije na nivou drave Srbije kao celovite drutvene zajednice. Spasi je odluio da svoj celokupni kapital steen kroz veletrgovinu, gotovo iskljuivo realizovanu u Srbiji, zaveta za optu korist i razvoj vanih oblasti drutvenog ivota: socijalne politike, kroz humanitarni i dobrotvorni rad i podrku marginalizovanim grupama, kao to su osobe sa invaliditetom ratni vojni invalidi i stare osobe, zatim obrazovanje i prosveivanje enske omladine na selu, kao i uspostavljanje kompletne zadravstvene infrastrukture u nekoliko gradova; privrede kroz sistematsko podsticanje razvoja poljoprivrede, naroito voarstva i vinogradarstva u Srbiji. Zadubina Nikole Spasia je po svom obimu i znaaju jedno od najuspenijih neprotnih preduzetnikih postignua8 svog perioda, jer je imala razgranate delatnosti, dobro ustrojen sistem oplodnje osnovnog kapitala i njegovog ulaganja u prioritetne razvojne potrebe tadanje Srbije. Ova zadubina moe da bude model za uspostavljenje aktuelnog koncepta zadubine u Srbiji kao tranzicionoj dravi sa tendencijom napretka ka evropskim i svetskim integracijama.

8 26

Neprotno preduzetniko postignue je kovanica upotrebljena u ovom kontekstu da bi se oznailo poslovanje zadubine koja brine o uveanju svog osnovnog kapitala, briljivo uva glavnicu, stvara viak vrednosti i ulae ga u prioritetne drutveno korisne svrhe.

6.2. Plemenitost i emancipovanost jedne Novosatkinje

Ja sam u itavom svom veku samo jedan dan bila siromana Kad se setim tog dana onda osetim ta je glad i sirotinja - i zato ja inim i pomaem sirotinju. (Marija Trandal) Marija Trandal (1811/18161883) roena je u uglednoj urijskoj porodici Popovi. Postoji nedoumica oko toga koje je godine dola na svet. Prema razliitim izvorima navodi se da je roena od 1811. do 1816. Zna se da je bila pismena i sa osobitim razumevanjem itala knjige na nemakom jeziku. Kao vrlo mlada ostala je bez roditelja i postala tienica roaka porodice bogatog trgovca Hadi Kirija Nikolia iz Osijeka, tadanjeg Oseka. Prema trgovakoj lozoji brak je dobar posao, pa su roaci Mariju ve sa 16 godina udali za svog delovou Jovana Trandala, starijeg vie od 20 godina od nje. Trandali su bili posrbljena porodica grkog porekla. Zahvaljujui mirazu koji je Marija donela u brak poeli uspeni trgovaki poslovi Trandalovih (Vidanovi, 2004). Pored znaajnog kapitala za razvijanje trgovine krznom, Jovan Trandal je ovom enidbom stekao pravo za naseljavanje u Novom Sadu i status slobodnog graanina varoi. Tada je kupio kuu u Glavnoj ulici u koju se uselio sa suprugom. Veoma brzo je uspenom trgovinom udvostruio svoj kapital. Zaraeni novac brani par je pametno ulagao, pre svega u kupovinu kua, ali su i obilato poklanjali novac sirotinji i kulturnim ustanovama. Meutim, brani par Trandal je iskusio da bogatstvo nije nuno i garancija sree. Jedno za drugim su im umrla deca, Soja i Kosta, kao i Marijina braa. Marija je postala naslednica itave imovine porodice Popovi. Porodina nesrea nije joj oduzela energiju, ve ju je podstakla da se jo vie posveti zbrinjavanju siromanih i da tako nae smisao ivota i posle velike tragedije koja ju je zadesila. Ubrzo joj je umro i suprug, ali ona ni tada nije posustala. Tokom dve decenije sama je radila i uveavala bogatstvo. Testamentom iz 1860. brani par Trandal je veliki deo imovine ostavio u dobrotvorne svrhe. Nakon smrti Jovana Trandala, Marija se vratila u svoju rodnu kuu Kod ikone, gde je ostala do kraja ivota. Tela Trandalovih pokopana su u kripti Nikolajevske crkve u Novom Sadu. Ta crkva je tokom bombardovanja 1849. potpuno unitena i Marija ju je iz temelja podigla. Takoe je podigla i jermensku

Marija Trandal 1811/1816-1883

27

crkvu koja se nalazila na dananjem Bulevaru Mihajla Pupina. Nakon smrti Marije Trandal, u lokalu kue Kod ikone dananja Zmaj Jovina ulica broj 16 otvorena je uvena apoteka Kod spasitelja, a od 1913. godine tu je radila Popovieva apoteka koja je nacionalizovana polovinom 20. veka. Bogata udovica Marija Trandal zavetala je za ivota, 1878. godine svoju imovinu, kue i zemlju. Kada je umrla, naslednici njenih dobara postali su Matica srpska i Crkvena optina. Danas malo ljudi zna da su i kue u Zmaj Jovinoj 8, 16 i 17, Paievoj 1, Dunavskoj 16 i Miletievoj 17 bile njeno vlasnitvo. Na tim zgradama nema obeleja s imenom Marije Trandal. Vrednost zavetanja Marije Trandal procenjena je na 700.000 forinti (Videnovi, 2004). Najvee zavetanje Marije Trandal je Fond Zavodi Marije Trandal za srpsku pravoslavnu siroad u Novom Sadu, kojima prema testamentu rukovodi Matica srpska. U toj zgradi se danas nalazi Matica srpska. Uz pomo ovog Fonda mnogi aci novosadske Srpske gimnazije dobili su stipendiju. Prema testamentu, gradnja dobrotvorkine zadubine trebalo je da pone im kapital naraste na 300.000 forinti (Lazovi, 2006). Meutim, tek 1908. izabran je projekat novosadskog graditelja Momila Tapavice (18721949), kojeg je svojim potpisom overio tadanji predsednik Matice srpske Antonije-Tona Hadi. Graevinski odbor je dozvolu izdao godinu dana kasnije, kada je arhitekta doradio svoje planove. Tada je dolo i do promene ukupnih trokova prema prvobitnom predraunu iznosili su 397.000 kruna, ali su narasli na gotovo pola miliona. Na licitaciju za izvoenje graevinskih radova stiglo je 35 ponuda, a posao je poveren Ferencu Rajhlu za 420.600 kruna (Lazovi, 2006). Palata u pseudoklasicistikom stilu, na uglu starog itnog trga i Han ulice u potpunosti je zavrena 1912. god. Njena reprezentativnost esto je zbunjivala graane, jer su neskrivenu rasko teko mogli da poveu sa uvreenim predstavama o izgledu sirotita. Meutim, mada je zaista bila namenjena siromanoj deci i deci bez roditelja, ustanova je bila organizovana po principu koleda, kakvi su tada postojali irom Evrope (Lazovi, 2006). O potovanju strogih pravila reda, rada i dicipline starao se pre svega direktor, iji je prostran i luksuzan stan bio pored samog glavnog ulaza. U prizemlju i na spratu nalazile su se dve sale za gimnastiku i prigodne sveanosti, te vie velikih kolektivnih spavaih soba s kupatilima i garderobama. Na spratu su bili stanovi vaspitaa i sveani salon. Postojala je i soba koja je sluila kao karantin za bolesne maliane. Nakon otvaranja Siroadskog doma upisan je mali broj pitomaca, ubrzo je izbio Prvi svetski rat, pa je zgrada vie godina sluila za smetaj vojnika razliitih armija.

Prva strana osnivakog pisma zadubine suprunika Jovana i Marije Trandal, roenje Popovi

Molba Matice Srpske Magistratu za dodelu Hanskog placa za gradnju doma za Srpsku pravoslavnu siroad iz zadubine Marije Trandal (1906. godina)
28

Kad je 1864. Matica srpska iz Pete preseljena u Novi Sad, etiri puta je menjala adresu, a najpoznatije sedite bila je spratna kua na glavnom gradskom trgu. Ta kua je kasnije sruena da bi bila probijena ulica koja izlazi na Bulevar kraljice Marije. Na sednici Skuptine Matice srpske 1928. god. odlueno je da se najstarija srpska kulturna institucija trajno useli u Trandalkin zavod, iji je enterijer morao da bude znatno izmenjen za potrebe novog korisnika. Radi proirenja biblioteke zgrada je s dvorine strane dograivana posle Drugog svetskog rata. Novo krilo je projektantsko reenje novosadskog arhitekte Milana Maria. Ipak, nije zaboravljena plemenita zamisao Marije Trandal, pa je Matica od gradskih vlasti ubrzo dobila dozvolu da na Sajlovu, na zadubinskom placu od 30 jutara, podigne novo utoite za siromanu decu i decu bez roditeljskog staranja. Projekat njihovog doma, ekonomske zgrade i stana za upravitelja potpisao je inenjer Milivoj Mati, a prvih 12 maliana bez roditelja uselilo se ve 1930. Neki autori Mariju Trandal smatraju najveom srpskom dobrotvorkom. Kako navodi Videnovi (2004), u knjizi Znameniti Srbi 19. veka Andre Gavrilovia ona je ovako objanjavala razloge svoje plemenitosti, nesebinosti i irokogrudosti: Ja sam u itavom svom veku samo jedan dan bila siromana, a to je bilo kad smo 1849. pri poaru novosadskom beali, te smo u Varadinu gradu pri zatvorenim kapijama morali gladovati, jer ni za koje novce ne mogasmo nita od jela nabaviti. Kad se setim tog dana, onda osetim ta je glad i sirotinja i zato ja inim i pomaem sirotinju. Ime poznate, umene i uspene ene, Novosatkinje, njen ivot i delo, nali su mesto u drami Marija Trandal, najvea dobrotvorka u Srba. Ova drama autorke Ljiljane Madar-Stojkovi (2004) oivljava sliku koju je Marija Trandal ostavila za sobom. U vreme kad pojam enske emancipacije nije ni postojao, ova neobina ena je samostalno radila i stvarala, uveavala porodino bogatstvo i iskazala veliku plemenitost zavetavajui sve to je imala za kolovanje i prosveivanje onih prema kojima ivot nije bio milosrdan. Da je Marija Trandal kojim sluajem naa savremenica, smatrali bismo je uspenom poslovnom enom koja ima svest o vanosti drutveno odgovornog poslovanja i kroz korporativnu lantropiju iskazuje svoju drutvenu angaovanost.

Obavetenje Drutva Matice Srpske Magistratu da ono raspolae samozadubinom Marije Trandal za srpsku pravoslavnu siroad (1912. godina)

29

6.3. Prosvetiteljski duh valjevskog trgovca

elja je pak moja da ostavim spomen posle sebe i da uinim zadubinu. (Radovan Lazi) Radovan Lazi (18341884), trgovac iz Valjeva, potie iz vrlo siromane porodice koja nije bila u mogunosti da ga koluje, tako da je ve sa trinaest godina otiao u Beograd da ui terzijski zanat. Posle tri godine postao je kalfa i ostao da radi u Beogradu. Nakon godinu dana uvideo je da su mu tu mogunosti za zaradu skromne i vratio se u Valjevo. Stupio je u ortakluk sa jednim imunim trgovcem, a posle tri godine zajednikog rada uspeo je da zapone samostalnu trgovinu. Budui da je naporno i poteno radio stekao je ugled u Valjevu, ali i mnoge neprijatelje meu drugim trgovcima koji su vie negovali zavist nego preduzetniki duh. Zavidljivi pojedinci pokuavali su da mu neosnovano pripiu nansijske i politike pekulacije. Ipak, veina Valjevaca je prepoznala njegovo potenje i preduzetnitvo i ukazali su mu poverenje terzijski esnaf ga je izabrao za svog stareinu; 1859. godine biran je za stareinu Valjevske crkve, a 1865. za odbornika Valjevske optine. Za predsednika Optine biran je dva puta 1867. i 1868. godine. Kada je 1868. god. odrana Velika narodna skuptina u Topideru, bio je na njoj poslanik iz Valjeva. Ve kao odbornik Radovan Lazi se isticao velikim brojem konstruktivnih ideja o mogunostima za poboljanje kvaliteta ivota u lokalnoj zajednici, kao to su ureenje optinskog zemljita, poumljavanje i nabavka prvog mrka za gaenje poara. Kad je postao predsednik Valjevske optine, uveo je ono to bi se modernim renikom moglo oznaiti kao medijacija u sporovima oko dugovanja i preputao je lanovima Optine da to vode, a on se starao da se dogovoreno to pre izvri. Pored toga, doneo je razne odluke znaajne za ivot lokalne zajednice, kao to su: zabrana besposliarenja i pijanenja tokom radnih dana; organizovanje optinskih javnih radova koje su obavljali prekrioci prethodne zabrane; podsticanje graana da sami vode rauna o javnom redu i miru; sadnja drvea u svim gradskim ulicama; izgradnja kolske zgrade o troku Optine Valjevo u kojoj je otvorena nia gimnazija i druge aktivnosti. Neke od njegovih ideja, kao to je osnivanje Sirotinjskog fonda Optine Valjevo, koji bi na osnovu dobrovoljnih priloga graana podravao kolovanje dece bez roditelja, nisu realizovane jer njegovi imuni sugraani nisu iskazali praktinu spremnost da ulau u takav fond.

Radovan Lazi 1834-1884

30

Najznaajnije to je uinio za Valjevo bilo je osnivanje Valjevske tedionice. Zahvaljujui estim trgovakim putovanjima, Radovan Lazi se sa institucijom tedionice sreo prvi put u Panevu, 1868. god. Po povratku u Valjevo sazvao je Zbor i obavestio graane o ideji osnivanja tedionice. Ideja je dobro prihvaena, ali, s obzirom na to da je bilo predvieno da osnovni kapital od 5.000 dukata bude formiran iz esnafskih kasa, veina lanova esnafa nije pristala da se njihov novac uloi u tedionicu. Zahvaljujui velikoj upornosti Radovana Lazia, tedionica je ipak formirana 1875. godine. Dodue, njena pravila su neto izmenjena i njen osnovni kapital je iznosio 1.000 dukata, a sakupljen je prodajom akcija i deonica. Lazi je bio predsednik tedionice od njenog osnivanja pa sve do svoje smrti. Kada je uvideo da mnogi njegovi korisni predlozi ne mogu da se ostvare zbog ve poslovine nesloge u njegovoj lokalnoj zajednici, Radovan Lazi je 1883. godine samostalno osnovao svoj Knjievni fond. Navedeni podaci ilustruju kako je Lazi ne samo odluio da formira Fond, ve i do detalja osmislio pravila njegovog funkcionisanja. I pored toga, od svih delova Lazievog testamenta upravo je Knjievni fond najdue ekao na izvrenje. Naslednici, braa Lazi, 1907. god. su sumom od 1.200 din. upotpunili glavnicu Fonda do predvienih 10.000 din. u srebru. Prve knjige su nagraene 1908. god.: ivot i rad pok. Radovana Lazia profesora Milana P. Zaria i Poeci slovenske istorije profesora M. Tomanovia. Po jedan primerak tih knjiga, u skladu sa tadanjim pravilima, poslat je Ministarstvu prosvete. Hronoloki sledei podaci o Knjievnom fondu Radovana Lazia nalaze se tek 1924. god. u pismu kojim poglavar sreza Valjevskog izvetava Ministarstvo prosvete Zadubinsko odeljenje da u Valjevskoj gimnaziji postoji Knjievni fond Radovana Lazia, trgovca iz Valjeva koji raspolae imovinom od 26953 din., da je ta suma na priplodu kod Valjevske tedionice i da Fondom rukuje direktor Valjevske gimnazije sa profesorskim savetom. Iz iste godine je i dokument Prve realne gimnazije u Valjevu, kojim se potvruje postojanje Knjievnog fonda Radovana Lazia, trgovca iz Valjeva. Dokument se uva u Arhivu Srbije u Beogradu. Braa Lazi, naslednici pok. Radovana, 1931. god. obavetavaju Nastavniki savet Valjevske gimnazije o izmeni pravila Knjievnog fonda Radovana Lazia, prema kojima Fond od tada moe da nagrauje i potpomae izdavanje knjiga na celoj teritoriji Kraljevine Jugoslavije, jer se naa otadbina proirila u veliku Jugoslaviju. Potvruju da se nagrada isplauje u iznosu od 300 zlatnih dinara

31

ili po kursu vajcarskog franka (1 vajcarski franak = 11 dinara). Poslednji dokument o Knjievnom fondu je obavetenje koje je direktor Prve realne gimnazije u Valjevu dostavio Ministarstvu prosvete Zadubinskom odseku, 7. jula 1941. god. da od 1923. god. nije dodeljivana nagrada iz ovog Fonda, kao i da je 31. decembra 1940. godine, prema podacima iz tedne knjiice kod Valjevske tedionice, budet Fonda iznosio 75.696,50 din. Dalja sudbina ovog Fonda, kao i mnogih drugih, potpuno je nepoznata. Izvesno je da suma od 10.000 dinara u srebru, koja je predstavljala poetni kapital Fonda, nije mogla znaajno da unapredi razvoj srpske knjievnosti, ali zasluuje posebnu panju i potovanje, jer je Lazi kao ovek skromnog obrazovanja, ali obdaren inteligencijom i odlinim razumevanjem tadanjih drutvenih prilika i razvojnih potreba Srbije, prepoznao vanost ulaganja u kulturu i prosveivanje. On je shvatio da ukupni napredak drave i svakog pojedinca ne poiva samo na sticanju materijalnog ve i duhovnog bogatstva. Iako Lazi nije znao za pojam socijalni kapital, praktino je uspostavio osnovu za investiranje upravo u tu oblast.

6.4. Knjiga umesto maa

Sve moje imanje neka se upotrebi za izdavanje naunih i moralnih knjiga. (Nikola upi) N ikola upi (18361870) rodio se u apcu, u porodici Kurtovi, ali je tokom kolovanja uzeo prezime majine porodice, poto mu je majka Vasilija bila ki Stojana upia, uvenog Zmaja od Noaja. Tako je ostao zapamen pod dedinim prezimenom. Verovao je da jedino kroz vojniku karijeru moe da bude dostojan naslednik svoga dede i 1851. god. se upisao u Artiljerijsku kolu. Bio je vrlo uspean, naroito se isticao u matematici i nacrtnoj geometriji i kolovanje je zavrio kao trei u generaciji. Brzo je napredovao u karijeri 1863. god. je unapreen u kapetana I klase. Pored vojnikog imao je iroko opte obrazovanje, a posebno se interesovao za literaturu o spiritualizmu i materijalizmu. Kao ugledni graanin, bogat i uvenog porekla, enidbom je uao u vladarsku porodicu Obrenovi. Oenio se Herminom ili ermilom, kako su je svi zvali, erkom gospodar Jovana. Meutim, Nikola nije imao politikih ambicija, u potpunosti je bio posveen vojnikom pozivu. Naalost,

N ikola upi 1836-1870

32

ve u vreme enidbe imao je poetne probleme sa grudoboljom ili tuberkulozom. Brak mu je doneo veliko razoarenje, tako da se uz dozvolu crkve razveo od supruge. Po savetu lekara, koji su u to vreme verovali da samo suv i izuzetno topao vazduh lei tuberkulozu, otiao je preko Francuske u Alir i nastanio se u mediteranskoj luci Oranu. Klima mu nije prijala, njegovo zdarvstveno stanje se ubrzo pogoralo i umro je 31. januara 1870. u svojoj trideset etvrtoj godini. Srbija je njegovom smru izgubila darovitog i kolovanog ocira, ali je dobila Zadubinu Nikole upia koja je, kao to je njen osniva predvideo, doprinela razvoju i opstanku srpskog knjievnog jezika mnogo vie nego bojni maevi (Sofronijevi, 1995). U Oranu, pred samu smrt, Nikola upi je 8. januara 1870. godine napisao svoj testament iz koga je najvanija reenica: Sve moje imanje neka se upotrebi na izdavanje moralnih i naunih knjiga (Sofronijevi, 1995). im je dobio obavetenje iz Orana o upievom testamentu, ministar prosvete i crkvenih dela Kneevine Srbije Dimitrije Mati odredio je 21. oktobra 1871. dvanaest lanova komisije ija je dunost bila da utvrde stanje upieve zaostavtine i postupe prema odredbama testamenta. Ta komisija je kasnije prerasla u Odbor upieve zadubine. U taj prvi odbor pozvani su dr Josif Pani, edomilj Mijatovi, Stojan Bokovi, Sava Sretenovi, Kosta Proti, ore Maleti, Jovan Anelkovi, Stojan Novakovi, Milivoje Prajzovi, Mata Karamarkovi, Jovan Pavlovi i Kosta Marinkovi. Prema podacima koje navodi Sofronijevi (1995), presudom br. 9719 Okrunog suda u apcu od 15. jula 1874. godine presueno je da se iz mase pokojnikove zaostavtine izmire razni dugovi i zavetani legati. upieva zaostavtina sastojala se ne samo od gotovog novca ve i od nepokretnosti. Odbor je stoga najpre naloio da Sava Sretenovi i Kosta Proti utvrde tano stanje imovine kojom se raspolae, pa da se tek onda izradi statut Zadubine. Kako zadubinski novac ne bi leao i ekao reenje sporova, Odbor je reio da ga do donoenja statuta izda pod interes sa 10% kamate i to na etiri godine. Legate i ostale prijavljene poverioce Odbor je odmah izmirio, ali je sa Stefanom Radovanoviem, zakupcem abake mehane, koja je bila upievo vlasnitvo, voena duga parnica koja se zavrila na tetu Zadubinskog fonda. Prema raspoloivim podacima, Fond Zadubine upieve 31. januara 1875. godine imao je kapital od 6.000 dukata cesarskih koji je predat Upravi fondova na rukovanje. Na kraju prvog sastanka Odbora odlueno je takoe da se objavljivanje zapisnika smatra javnim oglasom i pozivom knjievnicima koji ele da im se dela

33

izdaju o troku zadubine. Taj prvi Odbor doneo je 22. decembra 1874. godine Uredbu Odbora Zadubine upieve. Tako je Zadubina Nikole upia zapoela svoj dugotrajni, plodonosni rad. Odbor je meu svojim lanovima birao predsednika, delovou, odnosno sekretara i blagajnika Odbora. Za 65 godina rada Zadubine Nikole upia predsedniku dunost su obavljali: Milan . Milievi sa prekidima 35 godina, Stojan Novakovi 4 godine, Ljubomir Kovaevi 2 godine, Dobrosav Rui 8 godina i Tihomir P. orevi 20 godina. Sekretari ove znaajne ustanove bili su takoe istaknuti pojedinci: Svetislav Vulovi, Stojan Novakovi, Mita Raki, ivojin P. Simi i Uro Doni. Blagajnom su rukovali za sve vreme rada Zadubine bez ijednog propusta ili primedaba Sava Sretenovi, Kosta S. Proti, ivojin P. Simi i Uro Doni. Najdue u radu Odbora zadubine proveo je eda Mijatovi i to od njegovog osnivanja pa do svoje smrti punih 58 godina. Rad u Odboru bio dobrovoljan i bez ikakve nadoknade. Iz zapisnika sa sastanka Odbora poetkom 1877. vidi se da je odlueno da se izdaje poseban asopis o radu Zadubine, pod nazivom Godinjica upieve zadubine i da bude zadubinsko izdanje. Predvieno je da se tu prvenstveno tampaju godinji izvetaji o radu Odbora i raznovrsni obrazovni tekstovi koji e biti pristupani irokom krugu italaca. Odlueno je da tekstove za prvu svesku Godinjice napiu lanovi Odbora. Uspostavljena su odreena pravila za pisanje i objavljivanje tekstova, kao to su: obavezno recenziranje, autorski honorar po tabaku, maksimalni obim teksta, karakter tekstova koji e se objavljivati itd. Odlueno je i da se Godinjica izdaje svake godine do dana smrti Nikole upia u januaru, po starom kalendaru, odnosno u februaru po novom. Prema podacima iz razliitih izvora, prva knjiga Godinjice prodavana je u knjiarama u Beogradu, Novom Sadu i Panevu po ceni od 2 dinara za Srbiju i 1 forinte za Austro-Ugarsku. Uenicima i studentima Godinjica je prodavana za 50% jeftinije do kraja njenog izlaenja. Primerci Godinjice poslati su srpskim i stranim redakcijama radi oglaavanja. Tira prve knjige Godinjice iznosio je 600 primeraka. Odbor upieve zadubine odluio je 1880. godine da se svakog 31. januara na dan smrti Nikole upia odri sveana javna sednica i parastos osnivau Zadubine, a da se od rektora Velike kole za taj dan zatrai sveana sala. Te sveane sednice odravane su, prema podacima do kojih je dola Sofronijevi (1995), sve do izbijanja Drugog svetskog rata, tj. do 1941. godine. Preko Ministarstva inostranih dela Odbor je tokom 1907. godine pokuao da u Oranu pronae posmrtne ostatke Nikole

34

upia i da ih prenese u otadbinu. Naalost, to nije bilo mogue, jer su groblje na kojem je bio sahranjen, kao i znatan deo Orana, razoreni u velikim zemljotresima 1890. i 1891. godine. Knjievna dela koja je prvih godina svoga rada izdavala Zadubina Nikole upia bila su uglavnom patriotsko-pouna i nauno-popularna, dok se kasnije preteno posveivala panja knjievno-naunom sadraju. Godinjica postaje vaan knjievni almanah. Recenzenti dela i lanaka koje je objavljivala Zadubina upieva birani su meu najeminentnijim strunjacima toga vremena. To su bili: Laza K. Lazarevi, Milutin Garaanin, dr Vladan orevi, Milan Kujundi-Aberdar, dr Laza Doki i mnogi drugi. Prva knjiga Godinjice tampana je kao VIII knjiga izdanja Zadubine. Godinjica postaje najvanije zadubinsko izdanje. S obzirom na to da je izlazila iz tampe jednom godinje, tampano je svega pedeset knjiga. Postoje podaci da je Godinjica poruivana iz svih vanijih svetskih centara, kao to su Petrograd, Pariz, Njujork, zatim Zagreb, Split, Skoplje i mnogi drugi gradovi. U Godinjici br. XLIX objavljen je podatak da je do tada tampano 435 priloga i to po strukama iz: istorije 187, istorije knjievnosti 84, folklora 57, prava 26, pedagokih nauka 9, geograje 57, lozoje, lologije i drugih oblasti 15. Godinjica se pominje u mnogim naunim knjigama, asopisima i raspravama, to dokazuje da se nametnula kao neophodan i najbolji almanah svoga vremena. Zadubina upieva nije imala predviena sredstva za smetaj arhive, ni magacinski prostor za svoja izdanja, pa je za tu svrhu korien prostor Srpske kraljevske akademije, Srpske knjievne zadruge i Univerzitetske biblioteke. Za sve vreme rada Zadubina upieva izdala je 33 knjige posebnih izdanja i 50 Godinjica. Sofronijevi (1995) navodi da je posle Drugog svetskog rata Reenjem Saveta za prosvetu, nauku i kulturu Vlade NR Srbije od 11. juna 1958. god. Zadubina Nikole upia stavljena pod upravu Zadubinskog odeljenja tog Saveta i da njenu imovinu sainjavaju: 1) 11.010 dinara kod Narodne Banke FNRJ Centrala za NR Srbiju i 2) Sva izdanja Godinjice. U tom reenju stoji i da Zadubinu treba uvesti u Registar zadubina NR Srbije koji se vodi kod Zadubinskog odseka. Ova Zadubina je upeatljiv primer individualne lantropije u oblasti kulture, prosvete i nauke. Sam darodavac je za vreme svog kratkog ivota razumeo mo prosveivanja, a njegova Zadubina je zahvaljujui uspenom upravljanju uradila toliko na armaciji srpske kulture u samoj zemlji i irom sveta da je prevazila okvire

35

vremena u kome je delovala. Pored dela koje je almanah Godinjica objavljivao, od posebnog znaaja je to to su njena redakcija, recenzenti i saradnici bili najeminentnije javne linosti doba u kome je izlazila, tako da je okupljala intelektualnu elitu Srbije tog doba.

6.5. Za obrazovanje ena

Hou da to imanje upotrebi se na zidanje jedne Vie enske kole u apcu. (Stana Milanovi) Stana Milanovi (18671891) roena je u apcu, u porodici trgovca Ostoje Filipovia. Udala se za Mijata Milanovia, trgovca iz apca, vrlo mlada se razbolela i umrla u 25. godini. Imala je jednog brata, Stanka Ostojia, koji je, oigledno, uzeo prezime po oevom imenu i koji je, kao i Stana, umro veoma mlad. Ova obina ena je svoju imovinu zavetala na vie vaspitanje i kolovanje enskog podmlatka (ai, 1998). Pred kraj ivota, 14. juna 1891. godine, sastavila je testament u kojem najznaajniji deo glasi: Znajui da svaki, ko se rodi, mora umreti, i elei da moje imanje posle moje smrti upotrebi se na dobrotvorne celji, to je i elja mog jedinog brata Stanka Ostojia biv. trg. bila od kog sam to imanje i nasledila, ja hou da uinim poslednju naredbu o upotrebi tog imanja moga, pa prizvavi potrebne svedoke i pisca testamenta, ovde izjavljujem i zapisujem da je moja poslednja volja, da posle moje smrti moje imanje ovako upotrebi se kao to u ovde zapisati. Ja imam kuu i plac u apcu do Stanke Ostojike, Sime Trojanovia i ulice, magacin u apcu kraj Save i zemlju u Belotiu, koje je moj brat kupio kao imanje brae Gligoria, i dve hiljade dukata, koje je moj brat mome muu dao u radnju, kao i etiri stotine dukata, koje je moj brat dao mome muu za miraz. Sve to imanje, osim ranije prodatih zemalja Josifoviu, hou da do svoje smrti uiva moj mu Mijat, a im ja i moj mu Mijat umremo, hou da to imanje upotrebi

Stana Milanovi 1867-1891

36

se na zidanje jedne Vie enske kole u apcu, koja e imati natpis: Zadubina Stanka Ostojia iz apca i njegove sestre Stane, supruge Mijata Milanovia, trgovca iz apca...9 Ubrzo po sastavljanju testamenta, 19. avgusta 1891. god., Stana je preminula. Prema podacima iz tadanje lokalne tampe, celo imanje koje je Stana zavetala kao zadubinu procenjeno je na 100000 din. (ai, 1998). Na osnovu testamenta formiran je Fond Stane Milanovi. Fond je mirovao nekoliko godina, tako da od izgradnje kole nije bilo nita. Zanimljivo je da je u apcu, kao znaajnom privrednom i kulturnom centru Srbije u XIX veku, 1894. god. uz odobrenje Ministarstva prosvete ostovrena Via enska kola (Tomovi, 1997), ali je ona zbog nasijskih potekoa radila samo godinu dana. Meutim, na zahtev mnogobrojnih apana, Ministarstvo prosvete Kraljevine Srbije odluilo je da od kolske 1904/05. god. u ovom gradu pone sa radom Via enska kola. Prema dogovoru sa Ministarstvom, Optina je bila duna da obezbedi odgovarajui prostor, pa je doneta odluka da se Milanovia kua u Ulici kralja Aleksandra preuredi i osposobi za kolske potrebe (ai, 1998). Na godinjicu smrti Stane Milanovi, 19. avgusta 1905, sveano su otvorene nove prostorije, a na eonoj fasadi je otkrivena mermerna ploa sa natpisom: Srpska kraljevska Via enska kola. Zadubina Stanka Ostojia i njegove sestre Stane, supruge Mijata Milanovia iz apca. Iako su prostorije bile neodgovarajue, kola je tu radila do Prvog svetskog rata. U toku rata veliki deo imovine iz Fonda Stane Milanovi je uniten srueni su magacin na Savi i kua u Ulici kralja Aleksandra u kojoj je bila Via enska kola. Predratna gotovinska sredstva su i dalje uvana u tadanjim gotovinskim zavodima. Brigu o imovini preuzeli su starateljski organi. Zemlju u mavanskom selu Belotiu Uprava Fonda je dala pod zakup Stepanu Smiljaniu, po ceni od 45.500 din. godinje zakupnine. Fond je ipak uspeo da uz pomo suda ouva gotovinu koja je 1923. godine iznosila 86.632 dinara, sa 188.924 din. od bonova ratne odtete (Tomovi, 1997). Lokalni list abaki glasnik od 18. oktobra 1925. ukazao je na sve nepovoljnije stanje Fonda. Tadanja uprava Fonda i optinska vlast nisu pokazivale naroitu posveenost ostvarivanju poslednje elje Stane Milanovi, odnosno nisu obnovile inicijativu za zidanje Vie enske kole u apcu. U meuvremenu, u apcu je 1925. poela sa radom Podrinjska uiteljska kola. Za relativno kratko vreme broj uenika se znaajno poveao, a najvie ih je bilo iz ireg abakog podruja. Kada je 1929. donet Zakon o uiteljskim kolama koji je, pored ostalog, predviao
9 Tomovi, M. (1997): Pedeset godina Ekonomske kole u apcu. abac: Ekonomsko-trgovinska kola. Str. 12-14. 37

i obavezu uspostavljanja internata pri svakoj uiteljskoj koli u roku od pet godina, uprava Podrinjske uiteljske kole je dopisom upuenim Fondu Stane Milanovi, 22. novembra 1932. godine, pokrenula inicijativu da se za izgradnju internata iskoriste sredstva iz Fonda: ... Naa kola nema internata, a vreme zakonom predvieno je na izmaku... to mi je ast zamoliti Upravu Fonda da novcem (kojim raspolae) podigne internat za ovu kolu, poto je za to i namenjen10. Posle tri dana Upravi Fonda se obratio i predsednik abake optine: Da bi se uspelo da Uiteljska kola ostane i dalje u apcu... potrebno je nai mogunosti da se ostvari internat uz kolu. Optina bi mogla za tu celj dati potrebno zemljite za gradnju... Taj Fond raspolae gotovinom koja je namenjena ostvarenju cilja iz testamenta... koji se... ne razlikuje od gornjeg cilja za podizanje interneta...11

Zadubina Stane Milanovi dananja Ekonomska kola u apcu

38

10 11

ai, N. (1998): Znameniti apani i Podrinjci. abac: Sport u Podrinju. Str. 204. Isto. Str. 205.

lanovi Upravnog odbora Fonda Stane Milanovi 1932. god. bili su: Duan S. Konjevi, direktor Gimnazije, predsednik Odbora, Mihailo Lj. Simi, upravitelj abake osnovne kole, Janko Jovanovi, predsednik Okrunog suda, Petar Grozdi, predsednik abake optine i Marko Miti, protojerej. Uprava je brzo reagovala i obratila se Zadubinskom odeljenju Ministarstva prosvete, traei saglasnost za podizanje internata i obavetavajui ga da Fond raspolae gotovinom od 800.000 din., ne raunajui nepokretno imanje. Zadubinsko odeljenje Ministarstva prosvete saglasilo se sa predlogom Upravnog odbora Fonda Stane Milanovi. Plac za gradnju obezbedila je Optina, na nekadanjem Topuzovia imanju, u neposrednoj blizini kole. Gradnja je poela krajem oktobra 1933, a zgrada je zavrena u leto naredne, 1934. godine. Meutim, zbog nedostatka sredstava za nabavku opreme i inventara, prvi uenici nisu primljeni u jesen 1934. nego tek u septembru 1935. god. Za zidanje Internata upotrebljena su gotovinska sredstva Fonda u iznosu od 800.000 dinara, a za nabavku opreme prodato je jo 35 ari zemlje, po ceni od 400.000 din. Novo dvospratno zdanje, sa uvuenim centralnim delom, imalo je u suterenu kuhinju, magacin namirnica, perionicu, peglarnicu i prostor za ureaje centralnog grejanja. U visokom prizemlju nalazili su se prostrana trpezarija, ambulanta, lekarska ordinacija, kancelarija uprave i magacini. Na prvom spratu bile su muke spavaonice i uionice, a na drugom, po istom rasporedu, devojake (ai, 1998). Na zabatu centralnog dela zgrade i danas stoji natpis: Zadubina Stane M. Milanovi. Sveanost povodom otvaranja Internata organizovana je u Podrinjskoj uiteljskoj koli, 25. januara 1936. godine, uz prisustvo izaslanika ministra prosvete Malvine Gogi i brojnih gostiju. Tom prilikom posebno je istaknut plemeniti gest po. Stane Milanovi, koja je, iako je bila nepismena, nekolovana, ipak bila svesna onih ideala kojima je teila naa nacija u prolom veku...12 Danas je u ovoj zgradi smetena Ekonomsko-trgovinska kola. Sama zgrada je renovirana 1997. godine. Po znaaju i nameni Zadubina Stane Milanovi prevazilazi svoju materijalnu vrednost. Stana Milanovi je kratko i povueno ivela, daleko od vanih drutvenih dogaaja. Da li je zbog suoavanja sa ozbiljnom boleu bila zrelija i promiljenija od svojih sugraana/ki ili je na neki drugi nain shvatila vanost obrazovanja ena ostae vena tajna. Vano je da je iskazala plemenitu nameru da doprinese prosveivanju enske dece u svom rodnom gradu. Koliko je to bilo vano govori injenica da su se u vreme njenog ivota jo uvek mogle na prste izbrojati ene u Srbiji koje su imale
12 Isto. Str. 206.

Spomenik Stani Milanovi na Donjoorskom groblju u apcu

39

formalno vie obrazovanje. Ilustracije radi, kad je 1863. god. osnovana Via enska kola, tadanji ministar prosvete je za direktorku kole postavio devetnaestogodinju Katarinu orevi, kasnije Milovuk, koja je na Univerzitetu u Odesi stekla diplomu nastavnice i tada bila jedina visokoobrazovana ena u Srbiji (Boinovi, 1996). Iako je tadanja malobrojna srpska inteligencija gotovo u celini insistirala na kolovanju enske dece, otpori tom kolovanju bili su jaki i razliitog porekla. Preovlaujue miljenje, ak i u irim gradskim slojevima, bilo je da devojkama kola nije potrebna, jer nee biti ni trgovci, ni popovi. kolovanje enske dece prvi su prihvatili srpski inovnici i bogati trgovci koji su svoje kerke slali u inostrane institute, dovodili im privatne uitelje iz Austrougarske ili angaovali profesore gimnazija i Velike kole. Poslednja volja Stane Milanovi, naalost, nije u potpunosti ispotovana. Ipak, ak i to delimino ispunjenje namere iskazane u testamentu, ostvareno izgradnjom Internata Podrinjske uiteljske kole, znaajno je za obrazovanje ena u Srbiji, jer su korisnice Internata veinom bile siromane uenice iz raznih mesta u Podrinju.

6.6. Tekelijanum kao prozor ka Evropi i svetu

Sava Popovi Tekelija (17611842) bio je jedna od linosti koje su u istoriji srpske kulture obeleile XVIII i prvu polovinu XIX veka. Njegov rad na uzdizanju srpske kulture i knjievnosti svrstao ga je u red najznaajnijih srpskih intelektualaca u ondanjoj Ugarskoj. Roen je u Aradu, na teritoriji tadanje Austrije, a dananje Rumunije. Arad je staro naselje, u koje su se Srbi poeli doseljavati u XVII veku. Jovan Tekelija se, ratujui uz austrijsku vojsku protiv Turaka, sa svojim vojnicima 1698. doselio u Arad i osnovao veu zajednicu Srba. Neposredno nakon doseljenja izgradio je crkvu Svetog Nikole, sauvanu do danas. Potomci Jovana Tekelije pripadali su onom sloju srpskog graanskog plemstva koji je u Austriji, odnosno Ugarskoj, zauzimao visoke poloaje u dravnom aparatu i uestvovao u javnom ivotu. Sava Tekelija zavrio je studije prava u Budimu i postao prvi doktor juris ot Srbalja (Kukobrat, 2006). Privilegije zasnovane na poreklu i status steen obrazovanjem omoguile su mu da bude uesnik i svedok brojnih istorijskih dogaaja svog vremena. Aktivno je pratio zbivanja u zemlji i u Evropi. Glavni politiki i drutveni uticaji, koji su u to doba dolazili preteno iz Francuske i Rusije, nisu ni njega mimoilazili. Kao i mnogi Srbi pre njega putovao je u Rusiju, ali se odatle vratio razoaran i sa snanim antiruskim raspoloenjem ( Jefti, A.). Dogaaji za vreme francuske

Sava Popovi Tekelija 1761-1842

40

buroaske revolucije i promene koje su tada nastajale u Evropi, kao i povratak ugarske krune u Petu pred kraj XVIII veka, ostavili su traga na politika usmerenja Save Tekelije. Tada je poeo aktivnije da uestvuje u drutvenim zbivanjima i da se povezuje sa sitnijim ugarskim plemiima koji se organizuju u autonomne upanije suprotstavljene zvaninoj politici Dvora. Bio je uesnik Temivarskog sabora 1790, poslanik na Saboru u Bratislavi tadanjem Pounu, radio je kao sekretar Ugarske dvorske kancelarije... U knjievnosti je ostavio traga svojim Memoarima, koji su zanimljiviji kao svedoanstva epohe u kojoj su nastajali nego kao umetniko delo. Tekelija se celog svog ivota zalagao i za poloaj Srba u Ugarskoj i njihov kulturni i prosvetni napredak. Jo 1796. godine je u rodnom Aradu pozvao svoje sugraane da osnuju fond za kolovanje darovite srpske dece. Sava Tekelija je umro 1842. u Peti, a grob mu se danas nalazi u crkvi Svetog Nikole u Aradu. Na istonoj kapiji crkvene porte sauvan je natpis od kovanog gvoa koji govori da je 1819. god. Sava Tekelija tu kapiju darovao crkvi. Tekelije su bili upravitelji crkve Svetog Nikole do 1844. godine, sve dok im se nije ugasila muka loza. Sava Tekelija je 1838. god. u Peti osnovao zadubinu za kolovanje srpskih aka i studenata, nazvanu po osnivau Fond Tekelijanum. To je bio jedan od naina da se prui podrka prosveivanju Srba koji su naseljavali severne krajeve od Sremskih Karlovaca i Novog Sada do Sentandreje i Pete. Posle prvog formiranog pozorita 1812. godine i Matice srpske, osnovane 1826. godine, Tekelijanum je trea zvanina najvanija ustanova Srba u Ugarskoj. Poetni fond Tekelijanuma bio je izuzetan i iznosio je preko 400.000 srebnih forinti ( Jefti, A., Wikipedia). Sastojao se od 100.000 srebrnih forinti, dve kue u Peti, tri dvorca u Aradu i 28 jutara zemlje. Fond Tekelijanum su inili Dom srpskih studenata i Fond za izdravanje Tekelijanuma. Namera Save Tekelije bila je da se u ovoj kulturnoobrazovnoj ustanovi srpskim uenicima, naroito onima koji su imali odline ocene u srednjoj koli, omogui kolovanje i univerzitetsko obrazovanje. Zadubina im je obezbeivala smetaj, ishranu i stipendiju. Prve godine Dom ili Internat imao je 12 uenika, sledee godine 18 i taj se broj sve do Prvog svetskog rata poveavao. Osim za Internat, u istoj zgradi Sava je odredio prostor i za Maticu srpsku, a prostor u prizemlju je namenio tampariji. Sebi je ostavio samo jednu sobu, u kojoj je odsedao tokom boravka u Peti. Tekelijanum je vremenom postao glavno stecite srpskih intelektualaca i baza za izrastanje plejade onih koji su ubrzali prelazak sopstvenog naroda iz srednjeg u moderni vek. U tom smislu, Tekelijanum je s razlogom nazivan Srpskim Partenonom.

Upravni odbor Matice Srpske preko Magistrata Novog Sada dostavlja Ministarstvu prosvete i vere izvetaj u kome objanjava primedbe na rad Tekelijine i Jovanovieve zadubine (1875. godina)

41

Kroz Tekelijanum je proao impozantan broj pitomaca. Od 1838. do 1914. godine u njemu je boravilo i kolovalo se oko 350 uenika i studenata; upravnik Tekelijanuma je u periodu 18631869. god. bio i na pesnik Jovan Jovanovi Zmaj, koji je tada zavravao studije medicine. U Tekelijanumu je skoro tri godine stanovao Nikola Tesla, kao i pesnik Laza Kosti, koji je pomogao tekelijancima da 1860. god. osnuju svoje kulturno drutvo Preodnicu. To drutvo je bilo aktivno sve do 1876. godine, a 1880. je osnovano novo knjievno i potporno drutvo Kolo mladih Srba (Wikipedia). U zgradi Tekelijanuma bila je smetena i Matica srpska, sve do preseljenja u Novi Sad 1864. god. Matica srpska je, inae, upravljala Tekelijanumom od njegovog osnivanja do 1878. godine, kada je od strane vlasti bila primorana da upravu ustupi Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj optini u Peti. Od 1902. godine o Tekelijinoj zadubini starao se Srpski narodno-crkveni saborski odbor, koji je njome upravljao kao posebnom fondacijom. Duhovni nadzor, ukljuujui i izbor pitomaca, pripao je posebno imenovanom telu, nazvanom Patronat. Odlukom Patronata iz 1906. staro zdanje zgrade je zbog dotrajalosti porueno, a novo je podignuto i useljeno 1909. godine. U tom razdoblju, u krilu A zgrade nalazio se internat za srpske uenike, a u krilu B su bili stanovi za izdavanje. Od tog prihoda se internat izdravao. Ova zgrada se nalazi u dananjoj ulici Veress Plne br. 1719 u Budimpeti. Izmeu dva svetska rata broj pitomaca u Tekelijanumu je opao jer su zadubinska dobra, a naroito gotovina kojom je fond raspolagao, veoma smanjena usled inacije i zamene novca. U periodu 19411944. Tekelijanum se postepeno oporavljao. U njemu je tada bilo vie od 30 pitomaca, od kojih je polovina primala skromne stipendije. Vreme posle Drugog svetskog rata nanelo je najtei, bezmalo fatalan udarac Tekelijanumu. Godine 1952. zgrada Tekelijanuma je nacionalizovana i Zadubina je privremeno prestala da postoji. Posljednji upravitelj bio je svetenik Duan Vujii. Prema maarskom Zakonu o deliminom vraanju crkvene imovine iz 1991. godine, Budimskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve je 1996. god. vraen i deo Tekelijine zadubine objekat u najuem centru Budimpete, veliine oko 8.600 kvadratnih metara. To je omoguilo da Zadubina Save Tekelije obnovi svoj rad i da se rodi nada da e se Tekelijanum vratiti svojoj plemenitoj ulozi da bude jedan od znaajnih srpskih kulturnih, duhovnih i obrazovnih sredita. Obnovljeni prostor Tekelijanuma bie korien za boravak studenata, pre svih iz Vojvodine, kao i za smetaj uenika koji u okviru kolskih ekskurzija poseuju Maarsku.

Ministarstvo prosvete i vere obavetava Magistrat Novog Sada da drutvo Matice Srpske moe za osnivanje biblioteke da koristi sredstva iz Tekelijine zadubine (1875. godina)

42

Zadubina Tekelijanum predstavlja primer individualne lantropije koja je rezultat visoke svesti pojedinca bogatog intelektualca sa plemikim privilegijama o odgovornosti prema pripradnicima sopstvenog naroda koji imaju intelektualne i kreativne potencijale, ali su suvie siromani da ih sami realizuju. Savremenom terminologijom, Sava Tekelija je bio Srbin iz dijaspore koji je razumeo da je podrka prosveivanju i razvoju darovitih pojedinaca jedan od najboljih naina za armisanje sopstvenog naroda. Tekelijanum je mladim ljudima srpskog porekla omoguavao da se ukljue u evropske kuturne tokove. Neki od tienika Zadubine, kao na primer, Nikola Tesla, daleko su prevazili granice nacionalne kuture i ostavili trag u svetskoj naunoj i kulturnoj batini.

43

7. Zakljuci istraivanja
Filantropija u Srbiji u XIX i u prvoj polovini XX veka, kao deo drutvene tradicije, poivala je na opteprihvaenim vrednostima solidarnosti, dobroinstva, brige za blinje i meusobne podrke. Najznaajniji pojavni oblik lantropije bilo je zadubinarstvo. Formiranje zadubina predstavljalo je i izraz drutveno odgovornog ponaanja i snanih patriotskih vrednosti, a naroito elje da se uini neto to e donositi trajnu dobrobit zajednici. Svaki individualni in zadubinarstva predstavljao je rezultat sloene individualne motivacije zadubinara, nastale kao rezultat njihovog linog iskustva. Pojava zadubinarstva dobila je zamah od stvaranja Srbije kao moderne drave i bila je karakteristina za graane/ke iz razliitih drutvenih slojeva i razliitog imovnog stanja. Ukupna drutvena klima u Srbiji koja je teila brzom razvoju od turske provincije ka modernoj evropskoj dravi, kao i zakonodavni okvir, ve pred kraj XIX veka bili su podsticajani za formiranje i rad zadubina. Period izmeu Prvog i Drugog svetskog rata predstavlja zlatno doba lantropije u Srbiji, jer je u tom vremenu bilo najvie zadubina i one su najuspenije funkcionisale. Zadubine su uglavnom bile vezane za dve kljune institucije kulture i prosvete Srpsku akademiju nauka i Beogradski univerzitet. Te institucije su preko odgovarajuih upravnih organa zadubina usmeravale njihov rad. Zahvaljujui zadubinama realizovane su razliite aktivnosti u domenima kulture, obrazovanja ili prosveivanja, nauke, umetnosti, socijalne podrke i humanitarnog rada, a nastali su i neki trajni produkti kao to su brojna knjievna i nauna dela od neprocenjive vrednosti za sveukupnu kulturu naeg drutva. Filantropske aktivnosti oliene u zadubinarstvu bile su primeri individualne i korporativne lantropije. Meutim, one su se uvek vezivale za ime odreene linosti ili eventualno branog para, ak i onda kada je u pitanju bila korporativna lantropija. Za najpoznatije zadubinare i zadubinarke karakteristino je to da su bili skromni i umereni, pojedini ak i prilino povueni, veoma posveeni poslu kojim su se bavili i pozitivno zainteresovani za ljude oko sebe, njihove brige i probleme. Po nivou svesti i razumevanja potreba za napretkom i po tome kako su videli puteve ka optedrutvenom napretku bili su ispred vremena kome su pripadali, bez obzira na esto skroman nivo linog obrazovanja.
44

Pored zadubinarstva kao forme lantropije o kojoj ima najvie dokumentacije, u Srbiji je bilo i drugih oblika lantropije, naroito razliitih drutvenih dogaaja kao to su: dobrotvorni balovi; prikupljanje nansijske pomoi za siromane, osobe sa invaliditetom, ratnu siroad, udovice i druge osetljive grupe; dobrovoljni zadravstveni i psihosocijalni rad sa osetljivim grupama i sl. Tradicija takvih aktivnosti takoe je bila vrlo razvijena. Meutim, informacije o takvim aktivnostima uglavnom se nalaze u periodici tog vremena i zahtevaju dugotrajnije traganje. Oteestvo, kome su brojni darodavci iz razliitih drutvenih slojeva darivali sve to su imali, u kasnijim vremenima nije imalo visok nivo svesti i odgovornosti prema darovima. Posle Drugog svetskog rata, kao deo ukupnih drutvenih promena, potpuno se promenio i odnos prema zadubinama, a i prema lantropiji kao elementu graanske kulture. U ime naroda, zadubine koje su bile namenjene tom istom narodu konskovane su i nacionalizovane, to je dovelo do toga da su samo retke opstale, ali potpuno pod dravnom kontrolom. Veina je potpuno pala u zaborav, o njima se nije ni pisalo ni govorilo, tako da generacije odrasle i obrazovane posle Drugog svetskog rata o njima vrlo malo znaju. Aktuelno pitanje vraanja nacionalizovane imovine, pa i imovine zadubina, pokree brojna pitanja na koja nije jednostavno odgovoriti.

Mia Anastasijevi - kapetan Mia 1803-2885

Kapetan-Miino zdanje, zavreno 1863 (danas Rektorat Univerziteta)

45

8. Mogunosti i izazovi podsticanja savremene lantropije preporuke na osnovu iskustava iz zlatnog doba lantropije
Na osnovu predstavljenih rezultata ovog istraivanja, mogue je dati nekoliko preporuka za aktuelno podsticanje lantropije u Srbiji. 1. Informativne kampanje. S obzirom na skroman nivo znanja o lantropskim aktivnostima, a naroito o zadubinarstvu u prolosti, potrebno je organizovati i na nacionalnom i na lokalnom nivou informativne kamapanje iji bi ciljevi bili da se graanima/kama na popularan nain priblie znaenje pojmova lantropija, zadubina, fond i fondacija, predstave najznaajniji oblici lantropije, naroito zadubinarstva u Srbiji XIX i XX veka i objasni drutveni znaaj i uloga lantropije i zadubinarstva u prolosti, kao i njihov potencijalni aktuelni doprinos. 2. Obeleavanje zadubina i formiranje osnovnih informacionih paketa o svakoj od njih. Dosta zadubina u razliitim mestima Srbije nije uopte obeleeno, a o mnogima nema podataka, ili se ne zna tano gde se one nalaze. Iako je to esto dugotrajan proces, bilo bi neophodno zapoeti proces potovanja sopstvene drutvene tradicije zadubinarstva upravo tako to bi se zadubine na odogvarajui nain obeleile. Sledei vaan korak bio bi da se o svakoj od njih prikupe podaci i formira odgovarajui informacioni paket. To bi mogla da bude uloga razliitih nacionalnih i lokalnih institucija kulture. 3. Briga o ouvanim objektima. Neke od zadubina iz prolosti imaju ouvan deo svog osnovnog kapitala koji ine razliite nekretnine. Pored odgovarajueg obeleavanja, vrlo je znaajno tekue i investiciono odravanje tih objekata, kao i namena za koju se sada koriste, a koja bi trebalo da bude to blia prvobitnoj nameni. 4. Stvaranje modernog okvira za lantropiju i zadubinarstvo. Cilj rearmisanja lantropije i zadubinarstva trebalo bi da bude stvaranje modernog okvira za te

46

drutvene aktivnosti u savremenom dobu. S obzirom na brojne potrebe u razliitim oblastima drutvenog ivota, a naroito u oblasti socijalne politike, moderno koncipirani i drutveno podsticani individualna i korporativna lantropija i zadubinarstvo mogli bi da budu izuzetno vani inioci za unapreenje obrazovanja, zdravstva i socijalne zatite i za osnaivanje osetljivih grupa u drutvu. Moderni okvir za lantropiju trebalo bi da se oslanja na nekoliko stubova: 4.1. Unapreen zakonodavni okvir. Aktuelni Zakon o zadubinama, fondacijama i fondovima je iz 1989. god. i nije usklaen sa promenjenim drutvenim okolnostima, naroito sa izmenjenim svojinskim odnosima u naem drutvu, tako da je neophodno da se on promeni. 4.2. Uspostavljanje i negovanje kulture lantropije kroz obrazovni sistem. U okviru nekih kolskih predmeta, kao to su istorija i graansko vaspitanje, mogue je izgraivati znanja o lantropiji, zadubinarstvu i drutveno odgovornom ponaanju u prolosti, podsticati kritiko miljenje o moguem doprinosu tih formi graanskog aktivizma reavanju i ublaavanju nekih drutvenih problema i razvijati lantropske vrednosti kod dece i mladih. Pomenute teme mogu da se na odgovarajui nain veu za odreene nastavne sadraje, kao ilustracija duha vremena ili ilustracija graanske participacije. 4.3. Primena primera dobre prakse iz drugih tranzicionih zemalja. Druge zemlje u tranziciji i one koje su neposredno prole kroz taj proces imaju odreena iskustva u vezi sa lantropijom, zadubinama i drutveno odgovornim ponaanjem koja su vredna panje. Neka od iskustava u zakonodavnoj sferi, nainima podsticanja lantropije kao drutveno poeljnog modela ponaanja i praktini primeri reavanja nekih problema kroz rad zadubina ili druge oblike drutveno odgovornog ponanja mogu da budu modeli koji bi se uz odgovarajuu adaptaciju koristili i kod nas. 4.4. Podsticanje drutveno odgovornog poslovanja kroz sistem poreske politike. Iako nisu presudne, poreske olakice za individulanu i korporativnu lantropiju vaan su deo sistema podsticanja drutveno odgovornog ponaanja i pojedinaca i preduzea. O tome, takoe, ima dosta podataka u iskustvima drugih tranzicionih drava. 4.5. Armisanje fondova i zadubina lokalne zajednice. Poznato je da se otvorena pitanja i problemi lokalne zajednice najbolje reavaju tamo gd se i manifestuju u lokalnoj zajednici. U tom smislu fondovi i zadubine lokalne zajednice, kao oblici lokalne lantropije, mogu da budu vrlo delotvorni. Vano je kroz iroku drutvenu akciju obezbediti prepoznavanje vanosti tih formi od strane lokalne samouprave i drugih vanih aktera lokalne zajednice i podsticati sistemskim merama njihovo formiranje i rad.

47

9. Saetak

U ovoj publikaciji predstavljeno je istraivanje o drutvenim preduslovima, pojavnim oblicima i sadraju lantropskih aktivnosti u Srbiji u XIX i prvoj polovini XX veka, kao delu graanske kulture tog perioda, kao i mogue implikacije tradicionalnih lantropskih vrednosti na reavanje razliitih socijalnih problema u modernom, sloenom drutvu u Srbiji. Pod lantropijom se podrzumeva ljubav prema ljudima, ovekoljublje, dobroinstvo, volja da se pomogne drugima. Za lantropiju je direktno vezan koncept zadubine. Zadubina se razliito odreuje u zavisnosti od konteksta u kome se koristi i esto se izjednaava sa pojmom fondacija i denie kao ustanovu koja se osniva radi dugoronih ciljeva od javne ili opte koristi.
Izgled Knez Mihailove ulice sredinom XIX veka

48

I pored burnih dogaanja vezanih za vladavinu i dinastije, od polovine XIX veka privredni razvoj Srbije postajao je raznovrsniji u odnosu na prethodno doba, to je bilo posledica prelaska sa naturalne na robnonovanu privredu. Najdalekosenije promene u Srbiji izazvane su naglim usponom industrije. U razdoblju od 1903. do 1914. god. Srbija je doivela svoj najplodniji period u novovekovnom razvoju kulture. Srbija je 1896. god. donela Zakon o zadubinama koji je za to vreme bio vrlo napredan. Osnivai fondova i zadubina, formiranih najee pri glavnim ustanovama srpske kulture Akademiji nauka (Srpska kraljevska akademija) i Univerzitetu (Velikoj koli) bili su ljudi iz svih drutvenih slojeva Srbije i drugih srpskih krajeva. Zajedniko im je bilo to to su nansijsku potporu kulturnim drutvima, kolskim zavodima i naunim ustanovama smatrali svojom rodoljubivom obavezom. Na spisku darodavaca Beogradskog univerziteta do 1939. god. nalazi se 76 osoba i grupa, poev od kraljevske porodice do obinih graana. U Arhivu Srbije postoji dokumentacija o 490 zadubina i fondova, a prema Pravilniku o utvrivanju stanova koji se izuzimaju od otkupa u zgradama zadubina koje bi mogle obnoviti rad ima 166 takvih zadubina u razliitim optinama Srbije. Danas je teko tumaiti motivaciju darodavaca iz XIX i prve polovine XX veka. U razliitim testamentima izraena je elja ne samo da se sauva od zaborava sopstveno ime, ve da se ono spominje u kontekstu dobrobiti i razvoja zajednice u kojoj je darodavac proveo svoj ivotni vek, to znai da su pored motiva za linom armacijom i ouvanjem od zaborava posle smrti veoma vani motivi za darovanje oteestvu bili i svest o pripadnosti odreenoj zajednici i potreba da se neto vrati u korist i za napredak te zajednice u kojoj je pojedinac iveo i sticao. To se moe nazvati drutveno odgovornim ponaanjem. U veini testamenata jasno je iskazano i patriotsko oseanje kao pokreta lantropskog ponaanja. Ne smemo zaboraviti ni religiozna ubeenja i oseanja darodavaca. Zadubinarstvo je u Srbiji dobilo naroiti zamah izmeu dva svetska rata. Od 65 zadubina, koliko ih je krajem tridesetih godina bilo pri Srpskoj akademiji nauka, ak 46 je osnovano u periodu izmeu dva rata. Posle Drugog svetskog rata, kao deo ukupnih drutvenih promena, potpuno se promenio i odnos prema zadubinama, a i prema lantropiji kao elementu graanske kulture. U ime naroda, zadubine koje su bile namenjene tom istom narodu konskovane su i nacionalizovane, to je dovelo do toga da su samo retke opstale, ali pod dravnom kontrolom. Veina je potpuno pala u zaborav, o njima se nije ni pisalo ni govorilo, tako da generacije odrasle i obrazovane posle Drugog svetskog rata vrlo malo znaju o njima.
49

Na osnovu predstavljenih rezultata istraivanja, u publikaciji se daje nekoliko preporuka za aktuelno podsticanje lantropije u Srbiji: 1. Organizovanje informativnih kampanja na nacionalnom i lokalnom nivou sa ciljem da se graanima/ kama priblie znaaj lantropije i zadubinarstva u prolosti Srbije i njihov potencijalni aktuelni doprinos; 2. Obeleavanje zadubina i formiranje osnovnih informacionih paketa o svakoj od njih; 3. Briga o ouvanim objektima, njihovo tekue i investiciono odravanje; 4. Stvaranje modernog okvira za lantropiju i zadubinarstvo, to podrazumeva: unapreen zakonodavni okvir, uspostavljanje i negovanje kulture lantropije kroz obrazovni sistem, primenu primera dobre prakse iz drugih tranzicionih zemalja, podsticanje drutveno odgovornog poslovanja kroz sistem poreske politike i armisanje fondova i zadubina lokalne zajednice. Kljune rei: lantropija, zadubina, darodavac/ka, drutveno odgovorno ponaanje.

N ikola i Evgenija N. D. Beogradskoj Trgovakoj Omladini, Knez Mihailova 50 Beograd

50

10. Executive Summary

This publication is presenting the research on social preconditions, manifestations and content of philanthropic activities in Serbia in XIX and rst half of XX century, as a part of civic culture in the period, as well as the possible implications of traditional philanthropic values on solving dierent social problems in modern, complex society in Serbia. By philanthropy we mean love towards people, charity, and willingness to help to the others. Directly connected with philanthropy is the concept of endowment. Endowment is dierently dened depending on context and often is equalized with foundation and dened as an institution founded for long-term goals of public or common benet. In spite of tempestuous events connected with government and dynasties, since the half of XIX century, economic development of Serbia had been becoming more diversied in relation to previous period, which was the consequence of the transition from natural to merchandise-money economy. The most far reaching changes in Serbia were caused by abruptly rise of industry. In period from 1903 to 1914, Serbia had experienced the most fruitful period in new-age cultural development. In 1896 Serbia had brought The Law on Endowments, which was very advanced one for the time. The founders of the funds and endowments founded most often near by Academy of Science (Serbian Kings Academy) and University (Big School), were the people from all social classes of Serbia and other Serbian regions. Common for them was that they thought the nancial support to cultural associations, educational and scientic institutions as their patriotic obligation. Up to 1939, at the list of the Belgrade University donors, there are 76 persons and groups from kings family to regular citizens. In Archive of Serbia there is the documentation on 490 endowments and funds and according to the Regulations for listing the apartments which are in endowment houses and out of ransoming, there are 166 those endowments in dierent municipalities of Serbia. Today it is dicult to interpret the motivation of donors from XIX and rst half of XX century. In dierent testaments there are expressed will not just to keep own name from the oblivion, but to assure its mentioning in context of welfare development of the community where the donor had been living; it means that besides the motive for personal armation and preservation from the oblivion after the death, very important motives for donating to country were the consciousness of membership in specic community and need to return

51

something to the community where the individual had been living and earning. It could be called social-responsible behaviour. In most testaments there was clearly expressed patriotic feeling as a moving agent of the philanthropic behaviour. We need not to forget religious attitudes and feelings of donors. Endowment in Serbia had got special swing between two world wars. At the end of the thirties, from 65 endowments in the Serbian Academy of Science, even 46 had been established between two wars. After World War Second, as a part of overall social changes, there was completely changed the attitude towards endowments and philanthropy as an element of the civic culture. In the name of the people, endowments, which had been established for the people, were nationalized and this caused that very rare of them survived, but under government control. Most of endowments fallen in oblivion, there were no mentioning of them and generations grown up and educated after World War Second have poor knowledge on the endowments. Based on the presented researching results, the recommendations were formulated for current stimulation of the philanthropy in Serbia: 1. Organizing informative campaigns at national and local level with the aim to make citizens familiar with the importance of philanthropy and eddowments in the past and their potential actual contribution. 2. Marking the endowments and establishing basic informative packages on each of them. 3. Maintaing preserved objects/endowments. 4. Creating modern frame for philanthropy and endowments, which means establishing and nurturing the culture of philanthropy through educational system, use of the good practice from other transitional countries, stimulating social-responsible behaviour through tax policy system and arming local community funds and endowments. Key words: philanthropy, endowment, donor, social-responsible behaviour.

52

11. Reference
Batakovi, D. T. (2004): Prosvetom do slobode: obnova zadubina, u: Vreme. Beograd: br. 578. Preuzeto 14.02.2007. sa http://www.vreme.com/ view.php?id=306691 BCIF (edit.) (2004): Drutvena odgovornost preduzea davanje za opte dobro. Beograd. BCIF (edit.) (2004): Korporativna lantropija kao ulaganje. Beograd. Boinovi, N. (1996): ensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku. Beograd: ene u crnom. Evropski duh Tekelijanuma u: Danas od 03.04.2006. Preuzeto 23.03.2007. sa http://www.danas.co.yu/20051102/dezurna1.html Gaea, N., ivkovi, D. I Radovi, Lj. (2001): Istorija za II razred etvorogodinjih strunih kola. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Hudson, M. (1995): Managing Without Prot. Penguin Books Ltd. London: England; New York: USA; Victoria: Australia; Otario: Canada; Auckland: New Zeland. Istorijski arhiv grada Novog Sada, Fond 1: Magistrat slobodnog kraljevskog grada Novog Sada (17481918) Jefti, A.: ivotno djelo Save Tekelije u: Patriot On-line. Preuzeto 23.032007. sa http://www.patriotmagazin.com Jovanovi-Stojimirovi, M. (1998): Ilija Servijar i dunavski Rotild, u: Srpsko naslee: istorijske sveske. Beograd: br. 7. Preuzeto 14.02.2007. sa http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-I/1998/07/article-11.html Klajn, I. i ipka, M. (2006): Veliki renik stranih rei i izraza. Novi Sad: Prometej. Kora, G. (1998): Fundatori zeminski u korist nauke i prosvetenja, u: Srpsko naslee: istorijske sveske. Beograd: br. 1. Preuzeto 14.02.2007. sa http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-I/1998/01/article-04.html Kresti, P. V. (1998): Radi, tedi i Bogu se moli, u: Srpsko naslee: istorijske sveske. Beograd: br. 10. Preuzeto 14.02.2007. sa http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-I/1998/10/article-07.html Kukobrat, R. (2006): Poetak obnavljanja Tekelijanuma, u: Srpska dijaspora Internet novine serbske, 24.04.2006. Preuzeto 23.03.2007. sa http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=7134 Lazovi, M. (2006): Sirotite kraj etiri kostura u: Dnevnik, Novi Sad: 29.10.2006.

53

54

Preuzeto 22.03.2007. sa http://inuenca.neobee.net/modules.php?name=News&le=article &sid=11588 Madar-Stojkovi, Lj. (2004): Marija Tranadal, najvea dobrotvorka u Srba. Novi Sad: Futura publikacija. Marija Trandal, u: Wikipedia. Preuzeto 23.03.2007. sa http://www.wikipedia. org/sr-el NGO Policy Group (2002): Trei sektor u Srbiji stanje i perspektive u: Neprotni sektor u Srbiji i Crnoj Gori. Beograd: Centar za razvoj neprotnog sektora. Pavi-Rogoi, L. i Kunovi, K. (prir.) (2004): Mogunost razvoja zaklada lokalnih zajednica u Hrvatskoj. Zagreb: ODRAZ Odrivi razvoj zajednice Perovi, M. i Smiljevi, B. (2001): Istorija za I razred etvorogodinjih strunih kola. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Petrui, S. (2003): Da napreduje srpski narod, u: NIN. Beograd: br. 2739. Preuzeto 14.02.2007. sa http://www.nin.co.yu/2003-06/26/29506.html Pravilnik o utvrivanju stanova koji su izuzeti od otkupa u zgradama zadubina koje bi mogle obnoviti rad u: Slubeni glasnik RS, br. 29/94. Projekat Vikipedija: Marija Trandal. Preuzeto 22.03.2007. sa http://www. wikipedia.org/sr-el Sofronijevi, M. (1995): Darovali su svome oteestvu. Beograd: Biblioteka grada Beograda. ai, N. (1998): Znameniti apani i Podrinjci. abac: Sport u Podrinju. Tekelijanum, u: Wikipedia. Preuzeto 23.03.2007. sa http://www.wikipedia.org/srel Tomovi, M. (1997): Pedeset godina Ekonomske kole u apcu. abac: Ekonomskotrgovinska kola. Vidanovi, A. (2004): Velika Marija Trandal po drugi put meu Novosaanima, u: Dnevnik, Novi Sad: 29.04.2004. god. Preuzeto 22.03.2007. sa http://www.dnevnik.co.yu/arhiva/29-10-2004/Strane/akcija1.htm Zakon o zadubinama, fonadacija i fondovima, u: Slubeni glasnik SRS, br. 59/89. Grupa autora (1974): Istorija Beograda - Druga knjiga, Prosveta, Beograd. Alempijevi, A. D. (2004): Srpstvu na patriotske celji - Spomenica zadubinarima. Akademska misao, Beograd Mali G. (1997): Milan Jovanovi - fotograf, SANU, Beograd

12. Prilozi
Prilog 1: Najznaajnije odredbe iz testamenta N ikole Spasia Ta. 13. Kad bude podignut hram Sv. Save na Vraaru da se kupi najvee zvono i toj crkvi pokloni kao moj dar. Ta. 14. Izvrioci mog testamenta izdvojie iz dela pokretne imovine 350.000 dinara. Ovim novcem da se podigne bolnica na optinskom zemljitu za bolesti koje odredi Sanitet a kad bude gotova da se preda Optini beogradskoj. Ta. 15. Da se podignu jo dve bolnice, gde je najpotrebnije, kao i jedan dom za iznemogle i sirote graane sa natpisom: Podigao Nikola Spasi. Ta. 17. Svu moju pokretnost kao hartije od vrednosti i gotovinu i nepokretnosti ostavljam za Opte privredne ciljeve, s tim da se samo prihodi izdaju na reene ciljeve a glavnica ne sme da se utroi a i nepokretno imanje ne sme se zaduiti ni prodati. Svojoj udovici Testamentom je ostavio u svojinu letnjikovac i vinograd na Topiderskom brdu, doivotno korienje stanova u porodinoj kui u KnezMihailovoj br. 33, kao i penziju u visini najvee inovnike plate u zemlji. Svojoj rodbini
je zavetao zanemarljivo male sume novca i to uz klauzulu jedanput za svagda.

Pokretne domaike kole Da bi pokretne domaike kole mogle da otponu svoj rad, izraena su Pravila o pokretnim domaikim kolama Zadubine Nikole Spasia. Na osnovu paragrafa 7 i 165 Zakona o narodnim kolama, ministar prosvete je pod P. br. 18.074 od 15. maja 1935. godine odobrio Pravila koja mu je podnela Zadubina ali s tim da u kolama rade dravne uiteljice domaikih kola. Tako je prvi teaj ove pokretne kole otpoeo rad 23. septembra 1935. godine. Glavne odlike ovog tipa kola-teajeva bile su sledee: a) Teajevi su se odravali u odreenom kraju, kreui se po mogustvu iz sela u selo; b) Pripremu za rad teaja

55

preuzima na sebe mesna zadruga preko, za tu svrhu, naroito izabranog odbora; v) Za vreme trajanja teaja uenice obitavaju u svojim domovima; g) Nastava traje osam nedelja; d) U delu nastave iz opteg obrazovanja, pri upoznavanju uenica sa razliitim vrstama enskog udruivanja, naroito se nastojalo da se razvije elja za stvaranjem Drutva bivih uenica domaikih kola. Za svoj prvi teaj Prve domaike kole Zadubina Nikole Spasia zakupila je Dom Karaorev u Topoli, a iz Beograda je dopremljen nametaj, pribor i posue. Ministarstvo prosvete je za rad u Topoli odredilo gospoicu Olgu Tanasijevi za upravnicu i gospoicu Zorku Radovi za uiteljicu. Pored ovih uiteljica angaovan je i lekar dr Vladimir pringer, lekar Sreske zdravstvene zadruge Venac, ija je dunost bila da: 1. na poetku svakog teaja pregleda sve uenice; 2. tokom trajanja teaja prua potrebnu lekarsku pomo uenicama; 3. jednom nedeljno, tokom trajanja teaja, dri uenicama predavanja iz oblasti higijene i medicine; 4. Upravi kole ukazuje potrebnu lekarsku pomo; 5. izdejstvuje odobrenje, ukoliko se za to ukae potreba, da se lekovi za leenje uenica i kolskog osoblja mogu nabaviti po najpovoljnijim cenama iz apoteke Sreske zdravstvene zadruge Venac; 6. na kraju svakog teaja podnese svoj izvetaj Upravi kole odn. Zadubini. Za taj rad dr pringer je nagraivan sa 500 din. meseno. Na kraju svakog teaja odravan je javni ispit sa sveanim rukom koji su spremale uenice. Radi prisustvovanja prvom ispitu u Topolu su doputovali lan Upravnog odbora Zadubine Nikole Spasia g. Milan Z. Vlajinac, zatim g. Ratko Penezi, ef Odseka za narodno prosveivanje u Ministarstvu prosvete i gospoica Darinka Maejev, referent za domaike kole pri istom odeljenju. Domaike kole u 1935. i 1936. godini odrale su svoje teajeve i to: Oplenaka domaika kola u Topoli, Junkovcu (dva teaja) i abarima (dva teaja) i Oraaka domaika kola, tokom 1936, u selu Banji (dva teaja) i u Brezovcu (dva teaja). U 1937. godini Oplenaka domaika kola odrala je u abarima trei teaj za okolna manja sela i po jedan teaj u Kloki, Rajkovcu i Zagorici, dok je Oraaka domaika kola odrala trei teaj u Brezovcu a u Donjoj atornji dva teaja i u Gornjoj atornji takoe dva teaja. U Oplenakoj koli te 1937. godine dolo je do zamene upravnice. Umesto gospoice Olge Tanasijevi, koja je upuena na usavravanje u

56

inostranstvo, postavljena je gospoica Slavka Kocei. U Oraakoj koli upravnica je bila gospoica ivana Nikoli, a uiteljica gospoica Dobrila Aleksi. Nakon zavrnog ispita na teaju uenice su pored svedoanstava dobijale i srebrne medaljone, izraene specijalno za tu priliku. Jo krajem 1935. godine odlueno je da se svrenim uenicama Domaike kole Zadubine Nikole Spasia pored svedoanstva dodeli i po jedan srebrni bro, koji bi predstavljao ne samo vidan znak o zavrenoj koli, ve bi ih uvek podseao i na samog dobrotvora Nikolu Spasia. Akademski slikar Ljubia Naumovi, iz Kragujevca, izradio je umetniki nacrt za svedoanstvo domaikih kola. Reeno je da se sa tog nacrta glavna slika upotrebi za izradu broa. Pri ostvarivanju ovog projekta odlueno je da e bolje posluiti nameni ako se reljef izradi u obliku srebrnog medaljona obeenog o srebrni lani. Tom prilikom je uraeno 520 medaljona i 224 srebrnih lania. U 1936. godini urueno je 174 medaljona to pokazuje da ih verovatno nisu dobijale sve uenice domaikih kola ve samo one sa zapaenim uspehom. U 1937. dodeljeno je 166 srebrnih medaljona. Na svakom medaljonu ugravirano je ime i prezime uenice kojoj se dodeljuje. Pravi znaaj ovih domaikih kola moemo da steknemo tek onda ako se podsetimo na tadanju nekolovanost, zaostalost i zatucanost seoske enske omladine. Sortimentni vonjaci Za vreme teke ekonomske krize tridesetih godina voarstvo u Srbiji i Junoj Srbiji ne samo da nije zaostajalo ili propadalo, ve je pokazivalo i izvesne znake razvoja. Stoga je 1934. godine Upravni odbor Zadubine odluio da organizuje sistematski rad na tom polju. U saradnji sa strunjacima Ministarstva poljoprivrede, po prethodnoj konsultaciji sa strunim organima Dunavske, Moravske, Vardarske i Drinske banovine, donet je plan da se prve godine zasade probrane vrste jabuka, kruaka, kajsija i bresaka. Naredna godina je predviena za odgajanje drugih vrsta voa: oraha, lenika, treanja i kestenja. Po tom planu bi se zasadilo: a) pet sortimentnih JABUNJAKA i to: u Banovinskom rasadniku u Kragujevcu Grua, u Sreskom vonom rasadniku u Rekovcu, na imanju Nie poljoprivredne kole u Tetovu, na imanju Nie poljoprivredne kole u Sevojnu (srez Uiki) i na imanju ure Nikolia, poljoprivrednika iz Guglja u srezu Poekom

57

(okrug Uiki); b) etiri sortimentna KRUNJAKA i to: u Banovinskom rasadniku u Gornjem Milanovcu, na imanju Nie poljoprivredne kole u Bitolju, na imanju Nie poljoprivredne kole u Prokuplju i na imanju ure Nikolia iz Guglja; v) po tri sortimentna KAJSINJAKA i BRESKVINJAKA i to: u Banovinskom rasadniku u Aranelovcu, u Banovinskom rasadniku u Kavadarcu i na imanju ure Nikolia iz Guglja. Prema izvetaju Ministarstva poljoprivrede, u 1936. godini o troku Zadubine bilo je zasaeno u svim predvienim mestima ukupno 585 sadnica jabuka, 395 sadnica kruaka, 265 sadnica bresaka i 215 sadnica kajsija. Zadubina je takoe nadoknadila i trokove za svaku osuenu sadnicu. U prolee 1936. takoe je na imanju Poljoprivredne kole u Zajearu zasaen sortimentni ORANJAK sa LENJAKOM i to 33 sorte oraha i 10 sorti lenika, a po pet sadnica od svake sorte. Tokom 1937. godine zasaen je sortimentni ORANJAK i LENJAK na imanjima Poljoprivrednih kola u Kragujevcu i Sevojnu. I pored svih nastojanja Zadubine i strunjaka, koji su za tu svrhu angaovani, zasaivanje sadnica kestena, koji naroito dobro uspevaju u Junoj Srbiji, nije ostvareno. Izvoenje poslova oko saenja i odravanja sortimentnih vonjaka bilo je uglavnom povereno in. Franji Lukmanu, sekretaru Ministarstva poljoprivrede. Uprava Zadubine je takoe preuzela i potrebne mere za prikupljanje i praenje svih klimatskih i drugih podataka neophodnih za pravilnu procenu rentabilnosti pojedinih sorti. Ovaj rad se odvijao pomou za tu svrhu specijalno izraenih obrazaca. Saenje vinograda stonim sortama groa Godine 1935. odlueno je da se ustanovi: 1. Deset nagrada za podizanje vinograda sorte afus ali i 2. Deset nagrada za podizanje vinograda raznih sorti zvanih julski muskat (abski biser) i zlatna asla (plemenka). Gradnja Spasievog izlobenog paviljona na Beogradskom sajmitu Poetkom 1936. godine Drutvo za organizovanje sajmova i izlobi u Beogradu, koje je osnovano jo 1923, uspelo je da dobije pogodno zemljite za izgradnju budueg sajmita. Sledee 1937. godine Drutvo je dopunilo svoj pravilnik i lanom 19. predvidelo da Zadubina Nikole Spasia iz Beograda ima pravo da u Upravni

58

odbor Drutva delegira jednog lana. Tako je u Upravni odbor Drutva delegiran dr Milan Vlajinac. Te godine je Drutvo predloilo Upravnom odboru Zadubine Nikole Spasia da sazida na Beogradskom sajmitu Spasiev paviljon, to je i prihvaeno. A ve 11. septembra te godine u novoizgraenom paviljonu prireena je izloba naeg turizma i odrana sveanost povodom otvaranja I Beogradskog sajma. I docnije, prilikom svih priredbi na sajmitu, Spasiev paviljon, reprezentativan i po svom obliku i po obimu izloene robe, korisno je sluio svome zadatku. Prilog 2: Deo testamenta Radovana Lazia koji se odnosi na Knjievni fond Radovana Lazia, trgovca iz Valjeva Prvo: da se ova ustanova zove KNJIEVNI FOND RADOVANA LAZIA, trgovca iz Valjeva, Drugo: da se ovom Fondu da deset hiljada dinara, Tree: da o tom Fondu vodi staranje profesorski Savet Valjevske gimnazije, etvrto: novci toga Fonda imaju stajati pod interesom u tedionici valjevskoj, a u steaju ove u Upravi fondova, Peto: glavnica toga Fonda ne sme se nikako krnjiti, esto: sav interes od reenog Fonda upotrebie se samo na nagrade knjievnih sainjenja, Sedmo: svaka grana popularne knjievnosti, koja ima iri krug italaca pristupna je nagradi iz ovog Fonda, Osmo: profesorski Savet Valjevske gimnazije pregleda podneene rukopise, ocenjuje ih i izdaje nagrade od trista dinara, Deveto: dela samo na srpskom jeziku i sa srpskim pismenima pisana mogu se nagraivati, Deseto: svako nagraeno delo treba da je celokupno. Jedno delo koje bi na vie svezaka podeljeno bilo, ne moe svaka sveska posebno biti nagraena, Jedanajesto: prevodi i pretampavanje ne mogu biti nagraeni iz ovog Fonda, Dvanajesto: kad spisatelj kome je nagrada dosuena dostavi profesorskom Savetu jedan tampani egzemplar od nagraenog dela, onda profesorski Savet izuzee od fondovog interesa sumu, kolika je nagrada i predae spisatelju, Trinajesto: na naslovnoj strani svake knjige neka stoji natampano: Ova je knjiga nagraena iz Knjievnog fonda Radovana Lazia, trgovca iz Valjeva, etrnajesto: izbor dela i odreene nagrade preporuujem savesti, obrazovanosti i rodoljublju profesorskog Saveta Valjevske gimnazije;

59

Petnajesto: odreujui da se sav interes toga Fonda samo na vie reene knjievne nagrade izdaje, molim gospodu koji po zakonu ine profesorski Savet Valjevske gimnazije da se iz ljubavi prema knjievnosti bez ikakve nagrade prime dunosti koje sam gore pomenuo i da godinje izvetaje tampaju u Srpskim novinama, esnajesto: ako bi bilo kakvih po zakonima zemaljskih odreenih izdataka oko ovog Fonda neka se od interesa isplate; oni neznatni trokovi kao potarina, hartija itd. neka se odbiju od nagrade dotinog dela, Sedamnajesto: molim Ministarstvo prosvete i crkvenih dela da bdi nad ovim Fondom i nad ovim mojim nareenjima. 1. maja 1883. godine U Valjevu Radovan Lazi

Prilog 3: Dokument iz 1924. god. u vezi sa Knjievnim fondom Radovana Lazia, trgovca iz Valjeva koji se uva u Arhivu Srbije PRVA REALNA GIMNAZIJA U VALJEVU 1. Osniva fonda Radovan Lazi, biv. trgovac iz Valjeva; 2. Fond je osnovan pismenim zavetanjem, testamentom koji je za vreme I svetskog rata izgubljen, i iji je prepis vredan originalu; 3. Po izjavi sina pok. Radovana Lazia testament je datiran februara 1884. godine; 4. Testament je, po izjavi sina, pokojnik sam pisao i potpisao i osnaen je bio od strane Valjevskog Prvostepenog suda, ali broj i datum nije poznat poto su arhive iz tih godina unitene. Direktor Valjevske gimnazije Rista M. Cvetkovi

60

CIP - , 316.64 ( 497 . 11 ) 18/19 , Poruke vremena prolih : istorija i tradicija lantropije u Srbiji u XIX i XX veku / [ autorka Branka Pavlovi ] . - Beograd : Balkanski fond za podrku lokalne inicijative, 2007 (Novi Sad : Repro Print). - 60 str. : ilustr. ; 21 cm Podatak o autoru preuzet iz kolofona . Tira 1000. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliograja: str 53-54. - Summary. ISBN 978-86-907353-4-1 ) - - 19-20 COBISS.SR-ID 141116940

www.bcif.org