Geografija Lokalne Sredine

GEOGRAFIJA LOKALNE SREDINE, Skripta, Tamara Luki, Bojan eran, Rastislav Stojsavljevi
Tamara Luki, Bojan eran, Rastilav Stojsavljevi
UVOD, IZVORI INFORMACIJA I METOLOGIJA OBRADE PODATAKA O LOKALNOJ SREDINI
Skripta iz predmeta: GEOGRAFIJA LOKALNE SREDINE
Novi Sad, 2012.
PREDGOVOR
Skripta je sainjena u nameri da doprinese to uspenijem savladavanju gradiva iz predmeta Geografija lokalne sredine. Ona sadri sve teme koje su obraene na predavanjima iz istomenog predmeta. S obzirom na to da je kolske 2011/2012. godine, usled povratka na sistem 4+1, tehniki bilo mogue odrati samo 12 asova predavanja i 12 asova vebi, autori se nadaju da e u budunosti imati prostora za po 3+1 asova nedeljno, kako je i planom i programom planirano. Ukoliko se nadanja ostvare, skripta e biti proirena. Iz toga razloga, skripta ima samo elektronski oblik. Sve sugestije i kritike su dobro dole. Iskreno se zahvaljujemo na razumevanju. Autori
SADRAJ 1. PREDMET, ZADATAK, ZNAAJ PROUAVANJA GEOGRAFIJE LOKALNE SREDINE 1.1. 1.2. 1.3. 1.4. 1.5. 1.6. 2. ISTORIJA PROUAVANJA GEOGRAFIJE LOKALNE SREDINE DO 20. VEKA. ZATO SE PROUAVA GEOGRAFIJA LOKALNE SREDINE POJAM LOKALNE SREDINE DEFINICIJA LOKALNE SREDINE ZNAAJ PROUAVANJA GEOGRAFIJE LOKALNE SREDINE VEZA GEOGRAFIJE LOKALNE SREDINE SA DRUGIM NAUKAMA I DRUGIM GEOGRAFSKIM DISCIPLINAMA
IZVORI O GEOGRAFIJI LOKALNE SREDINE 2.1. ORIJENTACIJA U PROSTORU 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.4. 2.1.5. 2.1.6. 2.1.7. 2.1.8. 2.1.9. Znaaj orijentacije u prostoru, poreklo rei, vrste orijentacije Orijentacija pomou tri tapa Orijentacija pomou sunca Orijentacija pomou sunca i sata Orijentacija pomou Severnjae Orijentacija pomou meseca Orijentacija pomou pojava u prirodi (panjevi, mahovina, kora stabla, kronja, sneg) Orijentacija pomou pojava koje su rezultat drutvenog delovanja (crkve, groblja) Orijentacija pomou orijentira
2.1.10. Kompas 3
2.1.11. GPS 2.1.12. Odreivanje geografskih koordinata 2.2. 2.3. 2.4. 2.5. OPSERVACIJA PROSTORA (SPOLJANJA I UNUTRANJA FIZIONOMIJA NASELJA) LITERATURNI IZVORI U KOJIMA SE NALAZE TEKSTOVI, PODACI I KARTE O LOKALNOJ SREDINI INTERNET U FUNKCIJI PRONALAENJA INFORMACIJA (KARTE, PODACI, FOTOGRAFIJE) O ODREENOJ LOKALNOJ SREDINI VRSTE ANKETA I NJIHOVA PRIMENA 2.5.1. 2.5.2. 3. Anketa u funkciji pronalaenja podataka o fizikogeografskim pojavama u odreenoj lokalnoj sredini Anketa u funkciji pronalaenja podataka o drutvenogeografskim pojavama u odreenoj lokalnoj sredini
METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA 3.1. 3.2. 3.3. 3.4. 3.5. 3.6. 3.7. 3.8. METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O GEOGRAFSKOM POLOAJU LOKALNE SREDINE METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O GEOLOKOJ GRAI LOKALNE SREDINE METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O RELJEFU LOKALNE SREDINE METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O KLIMI LOKALNE SREDINE METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O HIDROGRAFIJI LOKALNE SREDINE METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O PEDOLOGIJI LOKALNE SREDINE METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O BIOGEOGRAFIJI LOKALNE SREDINE METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O 4
STANOVNITVU LOKALNE SREDINE 3.9. METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O PRIVREDI LOKALNE SREDINE
3.10. METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O NASELJU
PREDMET, ZADATAK, ZNAAJ PROUAVANJA GEOGRAFIJE LOKALNE SREDINE ISTORIJA PROUAVANJA GEOGRAFIJE LOKALNE SREDINE DO 20. VEKA
Kako kau francuski pedagozi, prvi pobornici gledita da se lokalna sredina moe iskoristiti u nastavi kao odlino pomono sredstvo su se pojavili u Francuskoj. Bili su to francuski pisci iz XVI veka, Rable i Montenj. U XVII veku je do istog zakljuka doao i eki pedagog Jan Amos Komenski. On je smatrao da se sva nastava treba izvoditi po principu oiglednosti. Prema njemu, u obradi gradiva treba ii od blieg ka daljem, odnosno od poznatog ka nepoznatom. Korienju lokalne sredine u nastavi znatno su doprineli francuski pisac Ruso i nemaki pedagog Pestaloci. an ak Ruso je ukazivao na injenicu da deca rastu i razvijaju se u stalnom kontaktu sa fizikom i drutvenom stvarnou i da iz nje crpe svoja znanja. U vezi sa tim je tvrdio da u nastavi geografije treba polaziti od onog to deca mogu videti u svojoj neposrednoj okolini. Johan Hajnrih Pestaloci je praktino primenjivao ideale Komenskog i Rusoa. On je u kolama, koje je osnivao, izvodio nastavu geografije po naelima koja su oni istakli i postavio prve principe za prouavanje lokalne sredine. Te principe su kasnije razvijali u Francuskoj (Elize, Rekli, Ogist Kont, Frederik le Plej, Edmon Demulen), Velikoj Britaniji (Patrik Geds), Sjedinjenim Amerikim Dravama (Djui) i Holandiji (Jan Ligtart). Od 1900. godine, u metodikama prirodnih nauka, sve je vei znaaj pridavan uenikom neposrednom posmatranju. U nastavnom procasu je sve vie primenljivano prouavanje lokalne sredine. U tom pogledu se najdalje otilo u Sovjetskom Savezu, u vremenu izmeu 1920. i 1924. godine. U Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi prouavanje lokalne sredine, zajedno sa primenom direktnog metoda u nastavi, najvie su propagirale pristalice pokreta za novo vaspitanje, pristalice tzv. nove kole. Pod njihovim uticajem, uitelji, nastavnici i profesori su poeli svuda da uvode i upuuju svoje uenike u prouavanje lokalne geografije, istorije, botanike i zologije. Posle Drugog svetskog rata, prilikom reforme kolstva, prouavanje lokalne sredine sa uenicima na terenu prihvatile su najvie prosvetne ustanove mnogih drava. Ono je uvedeno i u privatne i u dravne kole u Sjedinjenim Amerikim 6
Dravama, Velikoj Britaniji, Sovjetskom Savezu, Holandiji, vajcarskoj, Francuskoj, Zapadnoj Nemakoj itd. U Francuskoj je, na primer, njegova primena u nastavnom procesu preporuena svim nastavnicima. U Belgiji i Jugoslaviji ona je propisana nastavnim planovima i programima kao obavezna. Sredinom XX veka su u prouavanju lokalne sredine prednjaile Belgija i Francuska, jer se itav niz njihovih pedagoga bavio ovim problemom.
ZATO SE PROUAVA GEOGRAFIJA LOKALNE SREDINE ?
Lokalna sredina predstavlja uvek prisutan i veoma znaajan faktor u obrazovno-vaspitnom radu sve do kraja kolovanja u osnovnoj koli. U primeni nastavnih programa i oraganizovanju nastavnog procesa nastavnici su upueni da, to je mogue vie, svoj rad priblie ivotu okoline, pojavama u prirodi i proizvodnom ivotu. Zato je njeno poznavanje neophodno, naroito za profesora geografije. Svaki nastavnik mora da dobro upozna lokalnu sredinu, njenu prolost, uslove razvoja, njene lokalne osobenosti i savremeno stanje, njene napore da se to stanje unapredi i njene planove privredne izgradnje. Za taj posao literatura ne postoji, esto je zastarela (s obzirom da se naroito drutvenogeografske pojave i procesi vrlo brzo menjaju u vremenu i prostoru) ili je vrlo oskudna. Predmet Geografija lokalne sredine ima zadatak da obui budueg nastavnika geografije za njeno prouavnje. Odnosno, da ga osposobi da on to profesionalnije, kompleksije, lake i sistematinije, na to efikasniji nain sagleda njene karakteristike, ali i osobenosti, pojava i procesa na odreenom prostoru primenom razlitih metoda. Profesionalno prezentovane informacije o lokalnoj sredini tokom nastavnog procesa mogu imati viestuki znaaj. Uenici, naroito srednjih kola, su potencijalni kadar koji, bavei se geografijom ili bilo kojom drugom naukom, moe da se nae u telima lokalnih institucija (optinski organi, urbanistiki zavodi, graevinske firme) koje donose odluke o preobraaju odreene lokalne sredine. Opte je poznato da je odsustvo geografa ili dobrih poznavaoca prostora esto donosilo tete u organizaciji i planiranju prostora.
POJAM LOKALNE SREDINE
Ne postoji jedinstven stav o tome ta treba smatrati lokalnom sredinom, a ni u tome ta taj pojam obuhvata. U raznim zemljama, u vezi sa raznim naunim disciplinama, upotrebljavaju se razliiti nazivi. Zapadne zemlje za njega najee koriste naziv sredina. Ree se upotrebljava naziv zaviaj. U naoj literaturi javljaju se, pored naziva lokalna sredina, rodni kraj i zaviaj, jo i nazivi ui zaviaj, iri zaviaj, lokalna drutvena sredina. Pod pojmom ireg zaviaja podrazumeva se otadbina. Neki ui zaviaj proiruju do granica okruga, a neki smatraju da se pod pojam lokalna sredina moe identifikovati sa komunom. Ispravno je miljenje nekih naunika koji smatraju da se pojam lokalne sredine i njen obim menaju sa uzrastom uenika. Francuski pedagog Lisjen Leferv je precizirao da se jedanaestogodinjaku lokalna sredina sastoji iz: porodine sredine, kolske sredine i sela ili gradske etvrti. Leon enom, koji je sredinom XX veka smatran jednim od najveih belgijskih savremenih strunjaka za pitanje lokalne sredine, je pod pojmom lokalne sredine obuhvatao itavu regiju. U lingvistikom smislu termin lokalno stoji kao opozit neemu globalnom. Prema tome, pojam lokalne sredine moe obuvatati prostore razliitih dimenzija. Zato je veoma vano da svaki istraiva na poetku istraivanja prvo definie ta on podrazumeva pod pojmom lokalne sredine. Za veinu ovdanjih istraivaa, lokalna sredina bi trebala da predstavlja prostor koji je manji od regiona, regije. Ona bi trebala biti predeona celina ili prostor u kome neko ivi ili pak prostor u kome ostvaruje esencijalne ivotne potrebe (stanovanje, privreivanje).
DEFINICIJA LOKALNE SREDINE
Pomenuta neslaganja oko pojma lokalne sredine implicirala su tekoe pri formiranju definicije lokalne sredine. U nastavnom planu i programu francuske kole bila je data sledea definicija: Lokalna sredina je skup fizikih, biolokih i antropogeografskih faktora koji uzajamno utiu jedni na druge. To je ravnotea date take i datog momenta, ravnotea koja se stalno menja u prostoru i vremenu. Prema fransuskom pedagogu Bertranu, ta ravnotea je stvorena evolucijom, te je vie rezultat prolosti, nego slika dananjice. Detaljna analiza bi, prema Bertranovom miljenju, ukazala ne samo na istorijske faktore, nego i na ekonomske, psiholoke i duhovne uticaje koji su doveli do njenog dananjeg stanja. Sredina je krajnje komplikovan skup, sinteza u kojoj se sjedinjuju i prepliu, a ponekad i sukobljavaju, vrlo razliiti elementi. Lokalna sredina je prostorno ogranien, manji ili vei kraj ili predeo u iji sastav ulaze elementi fizikogeografskog, biolokog i antropogeografskog karaktera, meu kojima se istiu ovek i predeo. Svaki od sastavnih elemenata (reljef, klima, vode, zemljite, ivi svet, ljudi, privreda, ljudska stanita) predstavljaju trenutno stanje u toku stalnog preobraaja.
10
ZNAAJ PROUAVANJA GEOGRAFIJE LOKALNE SREDINE? Prouavanje lokalne sredine je znaajno po razliitim kriterijumima. 1) Prostornom kriterijumu (lokalni i globalni) 2) Kriterijumu vremena (tradicionalna saznanja i saznanja tehnolokih inovacija) 3) Razlozima prouavanja (edukativni, nauni, razvojni) Prema prostornom kriterijumu, moe se uoiti njegov lokalni i globalni znaaj. Na lokalnom nivou veoma je vano identifikovati prostorne karakteristike, specifinosti, probleme i na njih ukazati prvenstveno lokalnom stanovnitvu. Ta znanja se mogu iskoristiti u edukaciji stanovnitva, naroito kolska populacije. Meutim, ona su dragocena i u planiranju daljeg razvoja, u fazi odreivanja smernice, a u cilju njenog unapreenja. Gledano sa globalnog nivoa, rezultati dobijeni prouavanjem lokalne sredine u nekim sluajevima se mogu komparirati sa rezultatima druge, po nekom elementu (npr. les), srodne lokalne sredine. Komparacija moe posluiti u pronalaenju reenja, odnosno obrazloenja neke geografske pojave, fenomena itd. Prema kriterijumu vremena znaajna su tradicionalna saznanja, jer se njima mogu objasniti neka od reenja ureenja prostora. Na primer, zato neka naselja imaju odreene oblike osnove, mreu, fizionomiju ili zato je odreeni put trasiran na mestu na kome se nalazi ili zato su neki delovi lokalne sredine naputeni? Za razliku od njih, postoje i saznanja do kojih se dolo korienjem tehnolokih inovacija (aerofoto snimaka, satelita, korienjem GPS-a (slika 1)). Prema razlogu prouavanja lokalne sredine, njeno prouavanje je znaajno u edukativne svrhe (kolarci), naune svrhe (istraivai) i u razvojne svrhe (pomo lokalnom stanovnitvu).
11
Slika 1. GPS, Izvor: http://www.mobiletopsoft.com/board/1363/garmin-releasedgpsmap-496-gps-mobile-aviation-device.html
12
VEZA GEOGRAFIJE LOKALNE SREDINE SA DRUGIM NAUKAMA I DRUGIM GEOGRAFSKIM DISCIPLINAMA?
Veza Geografije lokalne sredine sa drugim naukama i drugim geografskim disciplinama je veoma kompleksna. Geografija lokalne sredine koristi rezultate svih naunih disciplina geografije, ali i drugih nauka.
13
IZVORI O GEOGRAFIJI LOKALNE SREDINE
Informacije i geografiji neke lokalne sredine, pronalaze se na terenu, odnosno u procesu njegove observacije, potom meu razliitim literaturnim izvorima, na internetu ili se do njih moe doi anketom, koji moe da ima oblik upitnika i intervjua. Na poetku bilo kakvog izuavanja lokalne sredine potrebno je dobro savladati metode orijentacije u prostoru. esto se deava da se neke pojave u prostoru mogu ispravno istumaiti jedino ukoliko se ima u vidu zato su one specifine orijentacije.
14
ZNAAJ ORIJENTACIJE U PROSTORU, POREKLO REI, VRSTE ORIJENTACIJE
Odreene specifinosti i pojave u prostoru se mogu tumaiti iskljuivo uticajem odreene strane sveta. Na primer: Jedna od najlepih somborskih fasada, na kojoj je iscrtan sunani sat je morala prvobitno biti orijentisana ka jugu. Re orijentacija potie iz francuske rei orienter, prema latinskom oriens (izlazak Sunca), u znaenju smer prema istoku. Do kasnog srednjeg veka karte moreplovaca bile su usmerene na istok. Postoji nekoliko vrsta, odnosno naina orijentacije u prostoru, meu kojima se najee korste: orijentacije pomou: tapa, sunca, sunca i sata, prema Severnjai, Meseca, pojava u prirodi, pojava u drutvu, orijentira, kompasa, GPS-a. Svaka o pomenutih naina orijentacije u prostoru ima svoje zahteve, prednosti i nedostatke. Neke je mogue primenjivati tokom obdanice, neke u bilo koje doba dana, neke samo tokom noi. S obzirom na to da iskustva pokazuju da postoje odreena odstupanja, uvek je poeljno proveriti rezultate nekom drugom metodom.
Slika 2. Lenjir sa kompasom i razmernikom, Izvor: http://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:02Compass_baseplate_2010-03-09.jpg
15
Orijentacija pomou tri tapa
Ova metoda se smatra jednom od najpreciznijih metoda orijenatcije u prostoru. Ona zahteva vedro nebo i puno vremena. Jedna od prednosti je da ne zahteva nikakav pribor koji se ne bi mogao nai i u prirodi. Za nju su potrebni: dugaak ravan tap, dva mala tapa ili kamena i neto ime e se iscrtati krunice (traka, remen, drugi ravan tap). Eksperiment poinje ujutro. to ste blie podnevu potrebno je manje vremena za zavretak. Zabode se dugaak tap uspravno u zemlju. Zemlja mora biti ravna. Potom se jednim malim tapom zabode u zemlju tano tamo gde se zavrava senka dugakog tapa. Zavee se konopac za veliki tap i opiite krunicu duine malog tapa (slika) i eka se do posle podneva. Tokom prepodneva senka e se skraivati i skraivati, sve do podneva, kada e opet poeti da raste. U podne, kada je najkraa, senka pokazuje tano na sever. Nije lako odrediti kada je senka najkraa. Na kraju se senka toliko povea da ponovo dotakne krunicu. U tom trenutku se zabode drugi tap u tu taku. Veoma je vano da krunica bude pravilno nacrtana. Linija koja se povue izmeu prvog i drugog tapa pokazuje zapad-istok (slika). Bilo bi dobro da redovno markiraju take, jer e bilo koje dve take, koje su na istoj udaljenosti od velikog tapa, pokazivati liniju zapad-istok (slika 3). To je korisno ukoliko je nebo delimino oblano i ne moe se zabeleiti svaka taka.
Slika 3. Grafiki prikaz orijentacije pomou tri tapa, Izvor : http://www.scoutpark.net/orijentacija/no_kompas.asp
16
Orijentacija pomou Sunca
Kod nas je Sunce svaki dan u godini u 6 sati ujutro na istoku, u 12 sati na jugu, a u 18 sati na zapadu (na junoj hemisferi je slino, samo je u 12 sati sunce na severu). Ukoliko sunce izlazi prije 6 sati, onda je to neto severnije od istoka, ali u 6 sati doe tano na istok. Ako pak, sunce izlazi neto kasnije od 6 sati, kao to je na primer sluaj zimi, onda je to neto junije od istoka i u to vreme taan istok se na ovaj nain ne moe odrediti. Isto je i sa zalaskom sunca. Najkasnije, u 9 sati sunce je tano na jugoistoku, a u 15 sati tano na jugozapadu. Sunce je u podne tano na jugu. Pri ovome se mora paziti na zimsko i letnje raunanje vremena. Leti se mora dodati jedan sat na sva vremena (tabela 1).
Tabela 1. Veza Sunca, odnosno strane sveta na kojoj se ono nalazi u odreeno doba dana
Strana sveta Istok Jug Zapad Sever
Sat (zimsko vreme) 6.00 12.00 18.00
Sat (letnje vreme) 7.00 13.00 19.00
Ne vidi se.
17
Orijentacija pomou sunca i sata
Pravac juga (a time i ostale strane sveta) se mogu sa sigurnou odrediti tokom sunanih dana, ukoliko je pri ruci taan sat. Sat se postavi na dlan vodoravno i okree sve dok mala kazaljka ne bude usmerena u pravcu Sunca. Tada se prepolovi ugao to ga mala kazaljka zaklapa sa brojkom 12. Linija koja polovi taj ugao, kada je produimo, pokazuje smer juga. Na suprotnoj je strani sever. Kao i kod svih raunanja strana sveta povezanih sa satom i ovde se mora paziti na letnje ili zimsko raunanje vremena. Leti umjesto broja 12 se trebate koristiti broj 1 (13 sati). Na primer: U est sati je sunce nad istokom. Ako se mala kazaljka usmeri prema suncu i prepolovi ugao izmeu male kazaljke i broja 12, dobija se tani smer juga (slika 4).
Slika 4. ematski prikaz orijentacije pomou sata, Izvor : http://www.scoutpark.net/orijentacija/no_kompas.asp
18
Orijentacija pomou Severnjae
Za vedrih noi pravac severa lako se moe odrediti po zvezdi Severnjai (polarnoj zvezdi). Ova sjajna zvezda uvek se nalazi na severu. Najlake je pronalazimo uz pomo sazvea Velikih kola (Velikog medveda). Ovo sazvee nije teko uoiti na nebeskom svodu, jer se sastoji od sedam dosta jasnih zvezda rasporeenih u obliku kola (etiri toka i rudo - slika). Kad se to sazvee pronae, tada se njegove zadnje dve zvezde spoje zamiljenim pravcem, koji se produi oko pet puta. U produetku se nalazi Severnjaa (slika 5). Severnjaa se nalazi u sazveu Malih kola (Maloga medveda slika 5) i najjasnija je njegova zvezda.
Slika 5. ematski prikaz orijentacije pomou zvezde Severnjae, Izvor: http://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Ursa_Major_-_Ursa_Minor_-_Polaris.jpg
19
Orijentacija pomou meseca
Po vedroj noi moe se pravac severa odrediti pomou Meseca. Prva etvrt, svetli polukrug nalik na ispunjeno slovo D, izlazi oko podne, kulminira oko 18 sati (na jugu je) i zalazi u pono. Pun mesec, potpuno okrugla svetla ploa, uvek je nasuprot Suncu. On izlazi na istoku, odmah po zalasku Sunca, oko pola noi je na jugu, a ujutro je na zapadu. Vidi se itavu no, jer se nalazi na tamnoj strani Zemlje. Poslednja etvrt, nalik na ispunjeno slovo C, izlazi u pono na istoku, a oko 6 sati ujutro je na jugu i zalazi u podne. Mladi mesec se ne vidi.
Slika 6. Grafiki prikaz meseevih faza, Izvor: http://www.astrokrug.in.rs/?p=364
20
Orijentacija pomou pojava u prirodi (panjevi, mahovina, kora stabla, kronja, sneg) Strane sveta se mogu, ne uvek s potpunom sigurnou, odrediti i prema nekim znacima u prirodi, odnosno na zemljitu. Kad se kae ne uvek, tano se misli na osobitosti pojedinih podruja gde moe doi do devijacija, koje mogu biti uslovljene vetrom, time da se prostor nalazi iza brda i slino. Godovi na panjevima (prsteni koji pokazuju godinje naslage pri rastu drveta) ui su (gui su) na severnoj, a iri na junoj strani panja. Mahovina je na severnoj strani stabla. Bolje je ukoliko se posmatra vie drvea, a ne samo jedno, jer se tee moe pogreiti (slika 7).
Slika 7. Preciznost orijentacije pomou mahovine moe biti naruena uticajima mikroreljefnih oblika i mikroklimatskim specifinostima, Izvor : http://www.besplatne-slike.net/priroda-pejzazi/suma/slides/mahovina-obraslaoko-kore-stabla-drveta-u-sumi.html
21
Kora stabla, pored toga to je vie obrasla mahovinom, na severnoj strani drvea je hrapavija i tamnija, esto i puna razliitih gljivica, dok je juna strana glatka i svetlija. Kronje drvea su na junoj strani obino bujnije nego na severnoj. Mravi grade mravinjake sa june strane drvea i panjeva, a june strane mravinjaka imaju blai nagib. Kod breze kora je belja i elestinija sa june strane, a kod crnogorinog drvea bogatija smolom. Sneg uvek bre kopni na junim obroncima, a due se zadrava na severnoj strani.
22
Orijentacija pomou pojava koje su rezultat drutvenog delovanja (crkve, groblja)
U prostoru se moe orijentisati prema sakralnim objektima. Oltar u pravoslavnim crkvama je okrenut ka istoku, a u njih se ulazi sa zapada. U katolikim sakralnim objektima je suprotno. Ose damija u naim krajevima usmerene su ka jugoistoku. Orijentacija pomou pojava koje su rezultat drutvenog delovanja nije uvek potpuno precizna, iz razliitih razloga. Na primer, izuzetak ini Saborna crkva u Novom Sadu, koja je orijentisana u skladu sa mogunostima veoma skuenog prostora, koji je bio blizu mesta trgovanja, a opet delimino zatien od buke i komunalne nesavrenosti, koji su njegov neizostavni deo. U prolosti su groblja predstavljala dobar orijentir. Pravoslavni grobovi su okrenuti ka istoku, a katoliki ka zapadu. Muslimanski grobovi su orijentisani pravcem jug sever, spomenik je prema jugu. U gradskim multikonfesionalnim sredinama sve se manje o tome vodi rauna. Kao izuzetak se moe navesti Novo groblje u Novom Sadu, ali on nije redak sluaj.
23
Orijentacija pomou orijentira
U daljini se odredi najvia taka (to je orijentir) ili planinski vrh ili neto drugo. Kree se tako to e taj orijentir biti sa boka, ispred ili iza. Preporuuje se da bude iza, jer se udaljavanjem od njega i ide u dolinu gde sigurno ima sela zaseoka ili se prati potok koji opet vodi u dolinu, ka veoj reci, a opet pored reke sigurno postoji i neko naselje. Metod obeleavanja staze kretanja (kredom, sekiricom, noem) je poeljan kako bi se brzo uoilo ukoliko doe do lutanja. U umi se obeleava drvo ili neki kamen pored kojih se proe, kako bi povratak bio laki. Na nekim planinskim vrhovima, odnosno staze prema vrhu su obeleene crvenom ili zelenom bojom. Savremena tehnologija omoguava da se uz pomo mobilnog telefona uspostavlja veza sa Call centrom koji ima informaciju o lokaciji dolaznog signala i moe da da tane koordinate gde se onaj koji poziva nalazi.
24
Kompas
Kompas je navigacijski instrument za orijentaciju. esto se koristi i re busola (italijanski bussola). Ovaj pojam se upotrebljava mahom u mernoj tehnici, za oznaavanje preciznog kompasa. Njegov osnovni deo ini pokretna magnetna igla. Jedan pol se (istaknut bojom i/ili oblikom strelice) uvek okree prema severu. Na kompasu su obeleene glavne strane sveta: sever (N), istok (E), jug (S) i zapad (W) (slika 8). Orijentacija pomou kompasa vri se na sledei nain. Kuite kompasa se okree dok se oznaka N ne poklopi sa severnim polom magnetne igle.
Slika 8. Kompas, Izvor: http://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Einnorden.jpg
25
GPS ili Global Positioning System (GPS) http://www.youtube.com/watch?v=k0ckI3upa6E GPS (di-pi-es) je skraenica od Global Position System Globalni pozicioni sistem. Sistem se zasniva na istovremenom radu dvadesetak vetakih satelita Zemlje. Svaki od satelita obilazi Zemlju za oko 12 asova, a putanje su im tako podeene da se sa bilo kog mesta na Zemlji uvek mogu opaati po etiri satelita. Sateliti se prate sa kontrolnih stanica na Zemlji, tako da je u svakom trenutku poznat poloaj svakog od njih. Prema satelitima se precizno odreuje poloaj bilo koje take na Zemlji. Imati GPS-ureaj, znai mogunost ukljuenja u ovakav sistem orijentacije. Sistem je prvobitno bio je namenjen vojsci za orijentaciju raketa, brodova i aviona, a danas je dostupan svima. Na primer, na ekranima GPS-ureaja vozai biraju najpovoljniji put do odredita, isto kao to i putnici po pomeranje kruia na planu grada prikazanom na monitoru GPS-ureaja mogu pratiti kretanje autobusa du odreene linije. GPS moe biti vrlo koristan u poljoprivredi, javnoj sigurnosti i reljefu itd. Neki GPS sadre softvere koji slue za merenju i mapiranje terena, koji neki korisnik prepeai ili pree u putnikom vozilu. Takvi softveri su veoma korisni za prouavanje fizikogeografkih karakteristika (reljefa, hidrografskih objekata i tome slino) terna. Odreeni oblici rekreacije, kao to su na primer planinarenje, lov, razliiti ekstremni sportovi mogu biti olakani ukoliko se koristi GPS. GPS ureaji slue za odreivanje poloaja na nepoznatom terenu ili na otvorenom moru. Pomou njih se moe tano odrediti stajna taka, njen poloaj u odnosu prema objektima prikazanim na topografskoj karti, kao i putanja sa vie orijentira za povratak. GPS-ureaj je mini-kompjuter u koji se mogu uneti podaci o kljunim takama planirane putanje, tako da se stigne do cilja i da se vrati istim putem. Postoje razna tehnika reenja ovog ureaja ali na svakom je dovoljno pritisnuti jednu tipku pa da se na malom ekranu (displeju) pojave precizni podaci o poloaju stajne take. Ako se, na primer, krene u planinu i zanoi u planinarskom domu, u memoriju GPS ureaja se unese poloaj te taku i ona se imenuje, na primer, PDOM. Ujutru se krene dublje u planinu, a predvee se podigne ator na mestu koje se, na primer, nazvalo Mesto 1 i uneto je u GPS ureaj. Sledeeg dana, posle naputanja atora, nastavlja se peaenje. Ukoliko je za uvee planiran povratak, pozove se Mesto 1 preko GPS ureaja. Na displeju e se pojaviti strelica koja e pokazivati smer u kome se nalazi ator. Usput se ispravlja pravac kretanja zakretanjem ureaja u smeru koji pokazuje strelica. Ako se iz atora planira vratiti 26
u planinarski dom, iz memorije se pozove taka PDOM, a onda se na isti nain bira putanja. GPS ureaji mogu zapamtiti poloaje velikog broja taaka. GPS-ureaj ima mnogo prednosti nad kompasom, ali ni on nije savren. Poloaj odreuje na osnovu signala primljenih sa najmanje tri satelita pa zbog toga nije upotrebljiv u zatvorenom i poluzatvorenom prostoru (prostorijama, peinama, kanjonima). Zato se preporuuje da se uz GPS-ureaj uvek nosi i kompas.
Slika 9. Jedna vrsta GPS-a
27
Odreivanje geografskih koordinata
Astronomi su davno otkrili pravilnost: visina Severnjae nad ravni horizonta jednaka je geografskoj irini mesta. Tako je na Severnom nebeskom polu Severnjaa u zenitu (geografska irina 90), u Oslu na dve treine puta od horizonta do zenita (geografska irina 60), u Rumi tano na pola tog puta (geografska irina 45), u Aleksnadriji (Egipat) na jednoj treini (geografska irina 30), a u Pontianaku (Indonezija) na samom horizontu (geografska irina 0). Geografska irina nekog mesta, dakle, kazuje kolika je visina Severnjae nad ravni horizonta to je ugao izmeu ruke ispruene ka Severnjai i ravni horizonta.
Slika 10. Najvanije zamiljene linije i uglovi na Zemlji, Izvor : http://pedja.supurovic.net/wp-content/uploads/2009/07/geografski-koordinatnisistem.gif
28
Svaka topografska karta ima svoj ram (okvir) koji ograniava polje karte, unutar koga je prikazan geografski sadraj karte. Na Zemljinoj lopti polju karte odgovara polje geografske mree koga ograniavaju lukovi paralela i lukovi meridijana. Bone strane rama topografske karte ine lukovi paralela, zamiljenih linija koje se po Zemljinom geoidu prostiru pravcem istok zapad. Na njima se oitavaju vrednosti geografske duine (slika 12). Meridijani se na Zemljinom geoidu pruaju pravcem jug-sever. Na njima se isitavaju vrednosti geografske duine.
Slika 11. Odreivanje geografskih koordinata, Izvor : http://www.voranc.si/spletna-ucilnica-216020/marina/geografija216419/geografski-koordinatni-sistem/images/iman/koordinatni.sistem.gif
29
4201618 severne geografske irine
Utvrenje LESENDRO
1900711 istone geografske duine
Slika 12. Odreivanje geografskih koordinata na topografskoj karti, Izvor : http://mapy.mk.cvut.cz/data/JugoslavieYugoslavia/Serbia/Serbia_topo_1.100000/imagepages/image58.html
30
OPSERVACIJA PROSTORA (SPOLJANJA I UNUTRANJA FIZIONOMIJA NASELJA)
Opservacija prostora predstavlja prvi korak u prouavanju lokalne sredine. Pod pretpostavkom da je istraiva fokusiran na naselje potrebno je sagledati sledee injenice : oblik osnove naselja, njegovu mreu i fizionomiju, a potom i njegove funkcije. Oblik osnove i mrea naselja, najoitiji su na topografskim kartama, to krupnije razmere. Zato e panja ovoga poglavlja biti usmerena na one karakteristike naselja, koje su najuoljivije terenskom opservacijom. Spoljanja fizionomija naselja, odnosno kako neko naselje izgleda posmatrau koji mu prilazi, treba da se sagledava sa svih strana sveta, odnosno na primer, sa svih prilaznih putnih pravaca. Naselja su esto vrlo prostrana, te u zavisnosti od rasporeda dominantnih graevina, mogu imati vie oblija. U osnovi, u spoljanjoj fiziomiji naselja se izdvajaju sakralni objekti, drugi veliinom istaknuti objekti gradskih jezgara (gradska kua, hotel), privredni objekti (silosi, dimnjaci), stambeni objekti (viespratnice, soliteri), mostovi, itd. Unutranja fizionomija je komplempleksija u odnosu na spoljanju. Najuoljivije karakteristike naselja se ogledaju u njegovoj irini i duini njegovih ulica, stilu gradnje njegovih graevina, koloristikim reenjima itd. Stilovi gradnje koji se sreu na naim geografskim irinama su: Raka kola Prvo graenje u Rakoj koli (arhitektonske grupe) poinje od kraja XII veka (vladavina velikog upana Stefana Nemanje). Uslovi za graenje bili su obezbeeni irenjem srpske drave od Morave na severu do Jadrana na jugu i uvrivanjem poloaja srpskog naroda na Balkanu. Upotrebljava se jednobrodna, zasvedena graevina sa samo jednim kubetom. Sa zapadne strane se nalazi priprata, dok se uz bokove nalaze kapelice (pevniki transepti i paraklisi). Iako je jednobrodni oblik graevine poreklom sa Orijenta, u Srbiju je stigao iz Primorja. Spoljanjost je bila obraena u romanskom stilu. Fasade su bile ravne, dok su jedini ukras predstavljali pilastri (plitki stubovi izvueni iz ravni zida). Prvobitne graevine su bile prilino niske, sa irokim i niskim kubetom i relativno mnogo prostora u unutranjosti. Vremenom one postaju sve vie i vitkije, tako da silueta graevine dobija stepenast 31
oblik. To se naroito istie kod Sopoana i Deana. Bitno je napomenuti da crkve svojim dimenzijama ipak zadravaju impozantnost i monumentalnost, a ne tee ka dekorativnosti, kao to se ispoljilo u Moravskoj koli. to se tie konstruktivnih reenja, kao materijal za graenje uglavnom se koristio tesani kamen i vrlo retko cigla. Za ispunjavanje zidova koristio se ugljeni kamen. U dekorativne svrhe upotrebljavan je malter obojen u utu ili crvenu boju kojim su zidovi bili u potpunosti prekriveni. Kod nekih predstavnika u tu svrhu je koriten uglaani mramor, ali ne kao materijal za poploavanje, nego kao materijal gradnje. Najee je koriten jednobojni, mada se javlja i upotreba vie boja koje se slau sa ili bez nekog redosleda. Kod bogatijih crkava vrata i prozori su ukraeni romanskim dekorom izvedenim u belom kamenu. Obino su to elementi sa biljnim motivima loze. Svi ovi detalji mogu se videti na katedralama u Italiji i esto su identini. Na portalima Studenice (slika 13), Banjske i Deana postavljene su grupe skluptura kao odraz Zapada. Vano je napomenuti da se ta savrenost ne ogleda na svim spomenicima Rake kole to se moe protumaiti angaovanjem razliitih majstora u njihovoj izradi, razliitih po svojoj uvebanosti i talentu.
Slika 13. Studenica, Izvor: http://www.panoramio.com/photo/3105396
32
Moravska kola Moravska kola nastaje u XIV veku zbog tesne povezanosti sa Vizantijom. Njeni predstavnici, odnosno crkve i manastiri, najprije se javljaju na podruju Kosova i Metohje i Makedonije. Ona traje sve do dolaska Turaka na prostore juno od are. Najkarakteristiniju odliku tog stila predstavlja osnova u obliku upisanog krsta. Kod graevina ovakve osnove kube se nalazilo na preseku dva poluobliasta svoda. Osnova ne ostaje u obliku slobodnog krsta, ve je spolja obuhvaena zidovima, tako da se dobija izgled pravougaonika. Ispod poluobliastih svodova nisu postavljeni nosei zidovi, nego stubovi koji vre tu ulogu, pa je na taj nain itava graevina povezana u jednu celinu. Upravo iz ovakve karakteristine osnove proistekao je i oblik krova. Za njega je karakteristicno to da se on grana na etiri strane sa sreditem u kubetu. Ovaj oblik se ponekad javlja i u saetom vidu, i to u sluaju da su popreni kraci kratki pa se stubovi koji nose kube stapaju sa bonim zidom u jedinstvenu celinu. Uprkos tome, spolja je vidljiv oblik krsta. Pored toga, tj. saetog oblika, javlja se i normalni oblik sa pet kubeta. Kod njega se pored centralnog kubeta nalaze i etiri manja na krakovima osnove. Kod svih ovih graevina javlja se tenja ka to jaem efektu izgleda spoljanjosti. Kao najei nain u ostvarenju tog cilja koristi se poveanje visine. Centralna kubeta su iz tog razloga esto neproporcionalno izvuena u visinu. Zbog poviivanja (nautrb funkcionalnosti) unutranji prostor se sve vie smanjuje i postaje ispregradivan stubiima i potpornjima koji nose kubeta. Iz istog razloga osvetljenost je esto slaba. Takva koncepcija je esto davala veoma uspene celine kao sto je npr. Graanica (slika 14), koja sa svojim proporcijama, piramidalnim oblikom i stepenastim uzdizanjem predstavlja jednu od najlepih graevina Srednjovekovne Srbije.
33
Slika 14. Manastir Graanica, Izvor: http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=706754&page=313
Fasade su obraivane u vizantijskoj tehnici, odnosno naizmenino zidane od kamena i cigle i nisu malterisane. Za gradnju zidova upotrebljavao se grubo tesani kamen, spajan je slojevima maltera, traio se nain da ti redovi budu na priblino istom nivou. Kao reenje javlja se opeka koja je stavljena izmeu dva reda kamena i tako mu izjednaivala nivo. Vremenom se ova tehnika i njeno arenilo boja pretvara u osnovi nain ukraavanja spoljanjosti. are koje imaju izuzetno dekorativno dejstvo (ahovsko polje, meandar, riblja krljut, reetka i sl.). Vremenom se pojavljuju i elementi od peene gline, i oblika cvea. 34
Barok
Barokni stil se u regionu pojavio sa veim zakanjenjem nego gotika i renesansa i trajao neto due, u skromnijem obliku. Pojedini autori barokni stil u Vojvodini nazivaju i provincijalnim barokom, upravo zbog svedenih oblika i pojedinih neuspelo primenjenih dekorativnih ukrasa. U izvornije interpretiranom baroknom stilu gradilo se u Sloveniji, Hrvatskoj i drugim delovima Jadranskog primorja. Kao to su pojedini primeri graeni u prelaznom gotiko-renesansnom obliku, tako se i barokni stil prvo pojavio u nekim elementima renesansnih graevina. Pored graevina u prelaznom renesansno-baroknom obliku, barok se iskazuje u jo dve stilske podgrupe: pod uticajem rimskog baroka i pod uticajem bekog baroka. Reprezentativni primeri baroknog stila u regionu uglavnom su crkvene graevine, ali ima i znaajnih profanih primera. Grade se dvorci, gradske kue, urbane palate, graanske kue, letnjikovci i kurije. Elementi baroknog stila apliciraju se u pojedinim krajevima i na seoske kue. Krajem 17. i u prvim decenijama 18. veka, podruje dananje Vojvodine oslobaalo se od turske dominacije, to je bilo praeno novim promenama stanovnitva, promenom ivotnih obiaja i graditeljskih oblika. Dolaskom pod austrijsku vlast stvoreni su novi politiki i drutveni uslovi, pri emu se kao posledica javljaju novi programski sadraji u arhitekturi naselja, kod kojih dolazi i do prestruktuiranja urbanih oblika. Graditeljske koncepcije i elementi zapadnih graditeljskih kola sve vie prodiru sistematskim sprovoenjem austrijskih zakona i kolonizacijom stranaca. Stvaranjem graanskog drutva koje tei urbanom ivotu i stie nove navike, arhitektonski programi postaju raznovrsniji, naroito u oblasti profanih aktivnosti. Doba baroka, koje na Zapadu prolazi kroz svoju zrelu i zavrnu fazu, u Vojvodini se iskazuje prvo kroz primenu jednostavnijih dekorativnih elemenata, da bi se neto kasnije stilska pripadnost jasno iskazala i optom prostornom koncepcijom. Srednjovekovna tradicija, naroito izraena kod srpskih pravoslavnih crkava prestala je da bude jedini uzor za graenje novih, a sve su ee i pregradnje u "novoj arhitekturi", odnosno baroku (Kruedol). Poev od 1726. godine uz postojee crkve priziuju se sa zapadne strane zvonici (Kruedol, Velika Remeta, Hopovo), proiruju se otvori i fasadni zidovi se ukraavaju bujnom plastinom dekoracijom. U postojeim crkvama, prostor se poveava uklanjanjem 35
pregrada izmeu naosa i narteksa. Sve se vie grade manastirske i parohijske crkve u duhu preporuke da budu to je mogue ire i due, ime se prihvata barokna koncepcija "protonog" prostora. Smatra se da je barok u potpunosti prihvaen izgradnjom katedralne crkve Svetog Nikole u Sremskim Karlovcima (slika 15). Kao glavno obeleje baroka srednjoevropskog uticajnog podruja istie se monumentalna zapadna fasada, kojom dominiraju dva bona masivna tornja, kasnije preraena u specifinoj varijanti klasicizma, ampiru.
Slika 15. Crkva Svetog Nikole u Sremskim Karlovcima, Izvor: http://www.panoramio.com/photo/51705255
Za stanovnike katolike veroispovesti grade se, takoe, brojne crkve baroknog stila, koji je u ovom sluaju bio zvanino priznat i primenjivan sa punom stvaralakom slobodom. upne crkve su veoma jednostavne, uglavnom jednobrodne, bez suvinih detalja i dekorativnih elemenata, osim na zapadnoj fasadi. Posebna panja poklanjala se reavanju ulaza i zvonika iznad njega. Neke, ve postojee crkve se prerauju kao, na primer, crkva franjevakog samostana u Bau (1732). Od novoizgraenih crkava istiu se katedrala Svete Terezije u Subotici 36
(1778), crkva minoritskog samostana u Panevu i jedna od najlepih baroknih crkava u Vojvodini, crkva Svetog Jurja franjevakog samostana u Petrovaradinu. Naroito bogatstvo baroknog izraza ogleda se u arhitekturi manastirskih konaka, koji se u 18. veku uglavnom od temelja preziuju, dograuju i nadziuju, ukoliko se ne grade potpuno novi. Istiu se konaci pravoslavnih manastira Kruedola, Kuvedina, Rakovca, Beoina. Zgrade oko klaustra franjevakih samostana u Bau, Subotici, Panevu i Somboru. Slino kao u Hrvatskoj i Slavoniji, na veem delu dananje Vojvodine Austrijska drava je u 18. veku formirala Vojnu granicu, pogranino podruje koje je trebalo da titi od turskih napada. Vojna granica je imala posebno vojno ureenje i bila je odgovorna iskljuivo bekom dvoru. Na stratekim mestima su, zato, bila izgraena nova ili obnovljena stara utvrenja, koja su bila opremljena tako da odgovore savremenom nainu ratovanja (Panevo, Titel). Najobimnije vojno barokno ostvarenje je tvrava Petrovaradin. Devedesetih godina 17. veka poela je izgradnja masivnog utvrenja Vobanovskog tipa koje je bilo gotovo 1766. godine. Tvrava je krajem 18. veka veka bila, ne samo neosvojiva, ve je mogla da podri ofanzivne napade protiv Turaka. Turci su se, meutim, sve vie udaljavali od ovih krajeva, pa znaaj Petrovaradinske tvrave uskoro nije bio ravan trudu uloenom u njenu izgradnju (slika 16). U stambenoj arhitekturi izdvajaju se reprezentativni dvorci, letnjikovci i palate (episkopska rezidencija u Vrcu). Istovremeno i zgrade bogatijeg graanskog sloja postaju prostranije, sa uoljivim funkcionalnim razgranienjima u osnovi i baroknim karakteristikama izgleda, koje se iskazuju kroz horizontalnu i vertikalnu podelu fasada, proporcijske odnose, ritam i oblike otvora, te kroz specifinu, bujnu plastiku. U enterijeru, pored prostranih odaja, karakteristian je oblik svodova u prizemlju (poluobliasti, krstasti, koritasti i sferni), tunelasti prolazi kojima se ulazi u dvorite i dvorini balkoni duinom celog objekta, koji je u osnovi razuen i pored ulinog fronta moe imati jo jedno ili dva krila. Pored niza vrednih pojedinanih graevina, kao to je palata porodice Graalkovi u Somboru (18. vek), kua Dimitrija Anastasijevia Sabova u Sremskim Karlovcima (1766), zgrada katolike plebanije u Novom Sadu (1808), najhomogenija barokna celina nalazi se na dananjem Trgu svetog Stefana u Sremskoj Mitrovici. Ovu prostornu kulturnoistorijsku celinu ine kue imunijeg sloja nekadanjih mitrovakih trgovaca (posebno se istie "Bajieva kua").
37
Slika 16. Skica Patrovaradinske tvrave, Izvor: http://www.likovnikrug.org/TVR%C4%90AVA-129-1
Secesija i njoj srodni stilovi
Doba prelaza XIX u XX vek predstavljao je znaajan prelom u razvoju srpske arhitekture, koji se posebno video na polju promena i razvoja stilova. Ovaj period je trajao sve do Prvog svetskog rata. U arhitekturi Srbije tog perioda prisutni su uticaji nekoliko stilova koji su u to vreme dominirali Evropom. Medju arhitektonskim stilovima, najsnanije uticaje su ostvarili stilovi Beka secesija (nem. Winer Secession) u Austriji, Jugendstil (nem. Jugendstil, po avangardnom asopisu "Jugend") u Nemakoj, Art Nuvo (fr. Art Noveau) u Francuskoj i Belgiji, Moderni stil ili Liberti (engl. Modern Style ili Liberty) u anglosakonskim zemljama, katalonski modernizam (katal. Modernisme catal) u Kataloniji (panija), Cvetni stil (ital. Stile floreale) u Italiji, Svet umetnosti (rus. Mir 38
iskusstva) u Rusiji, itd. Paralelno sa ovim evropskim kretanjima i uticajima, u okviru arhitektonske teorije i prakse buja i snaan pokret obnove nacionalnog, srpskovizantijskog stila i njegove primene na domaem tlu. U Evropi i svetu to je vreme kada se istrauju i usvajaju nove metode gradnje i novi graevinski materijali, a meu njima znaajno mesto dobija armirani beton, koji polako, ali sigurno postaje najvie primenjivan materijal u izgradnji objekata od toga doba. Te tehnologije polako prodiru i u Srbiju. Secesija se razvija u arhitekturi kada novi nain konstrukcije od armiranog betona i elinih konstrukcija zahteva i nove pristupe u reavanju objekata. U arhitekturi kod Antonija Gaudija ne nastoji se da koji oblik bude i funkcionalan, dok se u ikakoj koli u SAD ostvaruju nove strukture te se odbacuju svi nekorisni ukrasi i okreu se istoj funkcionalnosti. U Evropi su u ovom pogledu najvie odmakli u Belgiji i Holandiji kod Henrija van de Veldea i u suprotnosti je sa arhitekturom Viktora Horta koji je u Briselu upotrebio gvoe i ostvario sveane fasade zgrada. Za glavne znakove secesije smatra se ornamentika, a daje se prednost povrini, i primenjuju se neobine boje te se estetski koriste razliiti materijali. Secesna linija je valovito razvijana krivulja koja izaziva oseenje pokreta u povrini u kojoj je monotonija spreena upotrebom neobinih boja. Ona trai neobine boje i slae ih po principima harmonije i kontrasta. Secesija se okree ravno ka prirodnim formama u ornamentu kao to su list, cvet, ljudska i ivotinjska tela (slika 17). Nekoliko objekata je sagraeno u Beogradu u bekoj secesiji, od kojih je najpoznatiji: hotel Moskva na Terazijama iz 1907. Kraj XIX veka takoe je znaajan po procesu preporoda beogradske palate, koji se odvijao unutar opteg razvoja tipova arhitektonskih objekata. On se odvijao u smislu stilskog arhitektonskog i kompozicionog preobraaja palata koje su graene u Beogradu u to vreme u palate evropskog tipa. Ovu transformaciju i evropeizaciju arhitektonskog stila pratila je snana i izraajna primena stilskih karakteristika lokalnog tradicionalnog srpskog graditeljstva. Jedna od prvih znaajnih beogradskih palata evropskog tipa je palata Mie Anastasijevia iz 1862. godine, potom zgrada Narodnog pozorita iz 1869, te Stari dvor iz 1884.
39
Slika 17. Rajhelova palata u Subotici, jedan od najlepih primera seceije u Srbiji, Izvor: http://iguide.travel/Subotica/Drinking
Italijanska arhitektura inkveenta je vidljiva na ovdanjem Fakultetu likovnih umetnosti u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu iz 1889. i na Narodnoj banci u Beogradu koja predstavlja jedan od najlepih arhitektonskih spomenika Beograda s kraja XIX veka. Arhitekti kolovani na austrijskim, nemakim i vajcarskim univerzitetima, su kroz svoja dela izvrili znaajan uticaj na srpsku arhitekturu. Kraj 19-tog veka karakteriu specifinosti koje se ogledaju u velikim razlikama u stilovima u projektovanju pojedinih arhitekata, kao i u znaajnim stilskim razlikama pojedinanih dela u okviru opusa jednog projektanta. Na arhitektonskoj sceni Srbije, usled prisutnosti irokog raspona stilova (od akademskog neoklasicizma, do romantikog srpsko-vizantijskog stila i beke secesije) esto dolazi i do njihovog meusobnog proimanja, kao izraza traenja samosvojnog stila. Na taj nain je stvoren karakteristian stilski konglomerat koji je 40
sadravao svoje individualne karakteristike, a koje su u pogledu stila izdvajale srpsku arhitekturu od arhitekture drugih zemalja toga doba. Arhitektonska dela koja su nastala u tom periodu, posebno ona koja su projektovali profesori Univerziteta, znaajna su po izvanrednim likovnim dometima postignutim u obradi njihovih fasada. Frontovi zgrada projektovanih u to vreme, izvoeni su u najveoj meri u duhu evropskog eklekticizma. Medju znaajnijim graevinama ovog perioda istiu se: zgrade Suda u Kragujevcu i Kruevcu i Okruna naelstva u Kruevcu, Kragujevcu i Valjevu. Sa poetkom Prvog svetskog rata, dolazi i do zamiranja secesije u srpskoj arhitekturi, a projektanti se sve vie okreu drugim stilskim uzorima. Medjutim, delo u stilu secesije je i, zgrada Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu. Ona je gradjena, sa prekidom u periodu Prvog svetskog rata, od 1913. pa sve do 1924. godine. U periodu od poetka pa do sredine prve dekade XX veka, dakle, neki srpski arhitekti u svojim projektima postepeno naputaju do tada prisutnu beku verziju neovizantijskog stila, koja je bila bliska njihovoj estetici zbog povezanosti ovog stila sa istorijskim nacionalnim arhitektonskim uzorima u Srbiji. Ova, beka verzija neovizantijskog stila, u sutini je kompoziciono predstavljala neoromansku arhitekturalnu strukturu, na koju su pridodavani razliiti vizantijski i ranohrianski citati. Umesto neovizantijskog stila, neki domai arhitekti se sve vie opredeljuju za strukturalne i dekorativne sklopove istorijskih srpskih graditeljskih uzora iz perioda srednjeg veka, koji su po njima predstavljali autentian srpski arhitektonski izraz, odnosno, predstavljali su izvore srpskog nacionalnog stila. Meu prvim primerima nacionalnog srpskog stila u arhitekturi bile su Crkva svetog Nikole u Trsteniku iz 1903, Crkva svetog ora na Oplencu iz 1909. godine i Crkva svete Petke u Lapovu, iz 1907. godine. U narednim godinama i decenijama, srpski nacionalni stil se sa podruja sakralne arhitekture prenosi i na profanu, odnosno utilitarnu arhitekturu. U ovom stilu, projektuju se razliiti tipovi arhitektonskih objekata, kao to su stambene zgrade, pote, telefonske centrale, sportske dvorane, vojni objekti, kole, administrativne zgrade, mostovi, bolnice, groblja i dr. Istaknuti primer razvijenog srpsko-vizantijskog stila, gde su strukturalni elementi moravske graditeljske kole veto ukomponovani u celinu objekta, je zgrada Okrunog naelstva u Vranju iz 1908. godine. U Evropi dolazi do pune afirmacije modernog pokreta u arhitekturi, a stilski elementi modernizma postaju sastavni deo arhitekture novog doba. 41
Moderna arhitektura, odnosno arhitektura osloboena ornamenata, pojavila se u Srbiji sa zakanjenjem u odnosu na ovaj pokret. Moderna Nakon Prvog svetskog rata, uslovi razvoja arhitekture u Srbiji uopte bili su bitno drugaiji od onih, koji su vladali u periodu pre. Internacionalni akademski eklekticizam je prisutan. Eklekticizam se vidi u projektu crkve Svetog Marka u Beogradu, akademizam u oblikovanju fasade Agrarne banke u Beogradu, a zakasneli srpsko-vizantijski stil u oblikovanju Igumanove palate. Najznaajniji pomak dogodio se na polju estetike graenja, koja se promenila iz osnova. Osnovno obeleje tog perioda u Srbiji, a posebno u Beogradu, moe se posmatrati kao stanje intenzivne izgradnje, jer su graevinske, kao i druge opte potrebe u ratom opustoenoj zemlji bile velike. Estetski kvalitet arhitekture izvedenih objekata u Srbiji je tada bio vrlo nizak. Karakteristino je, da su arhitekti, odbacujui stare uzore traili nove pravce, usmerene prema modernoj i funkcionalistikoj arhitekturi, koja je tada bila u povoju u Evropi. Za vee projekte i kompleksnija arhitektonska zdanja angaovani su sve ee ruski arhitekti, emigranti. Oni su uneli duh panslavizma i evropejstva u srpsku kulturnu sredinu. Medju znaajnim objektima u Beogradu, bila je zgrada Narodne skuptine (zapoeta 1907. a zavrena 1936), zgrada Ministarstva uma i ruda (danas zgrada Ministarstva inostranih poslova) (gradjena od 1928-38), palata Ministarstva finansija (1928), zgrada Generaltaba (1928), zgrada Patrijarije iz 1934-35, zgrada Starog dvora (1934) i fasada Glavne pote u Takovskoj (1938). Krajem 1925. godine, raeni su projekti malih eljeznikih stanica na kojima se naziru elementi nove estetike u arhitekturi. Meu znaajnim primerima zgrada koje su graene u istoricistikim oblicima eklektikog neoklasicizma bile su zgrada Univerzitetske biblioteke i zgrada Tehnikog fakulteta u Beogradu. Meutim, na arhitektonskoj sceni se polako javljaju stilski pomaci, koji nastaju kao posledica irenja savremenih arhitektonskih tokova prisutnih u Evropi. Nasuprot modernistima, koji su u treoj dekadi veka sve prisutniji na arhitektonskom planu u Srbiji, neki arhitekti i dalje propagiraju ideje, koje su u suprotnosti sa stavovima dolazeeg modernog pokreta. Kraj 1928. godine se, dakle, moe smatrati trenutkom kada se na srpskoj arhitektonskoj sceni definitivno kristalizovao modernistiki pokret, pre svega 42
osnivanjem Grupe arhitekata modernog pravca. U periodu kraja 30-tih i poetka 40-tih dolazi do snane ekspanzije modernistikog pokreta u Srbiji. Skromnost i skuenost balkanske sredine i njen lokalni, istonjaki karakter polako, ali ubedljivo, menjaju nova, svetla zdanja, istih linija strogo geometrijskih formi. Tada su izgraeni Radniki dom u Novom Sadu, zgrada Dravne tamparije u Beogradu, zgrada Komande ratnog vazduhoplovstva u Zemunu, zgrada Dunavske banovine (slika 18) u Novom Sadu iz 1937-1940. godine, palata Tanurdi (1934), zgrada Sokolskog drutva (1936) i zgrada Francuske ambasade, od mermera sa Venaca u Beogradu (1930-33). Period postmodernizma Za vreme pred i tokom Drugog svetskog rata, osea se snaan uticaj arhitekture Treeg rajha, kada je u Beogradu projektovano nekoliko znaajnih objekata, kao to su: zgrada Ministarstva graevina, koja sadri gigantske korintske stubove u proelju, rekonstrukcija beogradskog Narodnog pozorita, u monumentalmom stilu redizajnirano proelje Glavne pote (1935-38) u Takovskoj ulici itd.
Slika 18. Zgrada Dunavske banovine u Novom Sadu, Izvor: http://forum.slobodnavojvodina.org/viewtopic.php?p=46520
43
U periodu nakon Drugog svetskog rata, arhutektura u Srbiji je promenila tokove svog razvoja. Nastupa period obnove drave i izgradnje gradova. U godinama koje su usledile neposredo posle rata, u arhitekturi su po drugi put u XX veku oivljene tradicionalne folkloristike ideje, posebno na brojnim projektima seoskih domova kulture. Na polju izgradnje znaajnih javnih objekata i dalje je ostao prisutan zahtev za monumentalnim izrazom, te je taj stil u 50-tim godinama jo uvek dominirao arhitektonskom scenom Srbije, to je korespondiralo kako sa arhitekturom prethodnog, ratnog perioda, tako i sa novim uticajima sovjetske arhitekture. Ideje kolektivizma, uveene iz SSSR-a, raale su aneminu, bezlinu i monotonu arhitekturu. Zahtevi ratom razorene drave i potpuno novog drutva socijalistikog realizma u pogledu arhitekture i urbanizma iskljuivali su elemente estetike i likovnosti, a prvenstveno su se odnosili na zadovoljavanje ogoljenih osnovnih potreba stanovnitva, koje je trailo pre svega da ima neophodan krov nad glavom. U periodu 1950-tih i 1960-tih panja je bila usmerena izgradnju velikog broja stambenih jedinica. Novi Beograd je bio mesto ubrzanog razvoja, a arhitektura je pratila tempo njegovog razvoja. Pristup projektovanju nove stambene arhitekture nosio je u sebi nekoliko stilskih elemenata i uticaja. Osnovni uticaj koji je vidljiv na arhitekturi novobeogradskih blokova (slika 19) je onaj koji je nainila predratna moderna arhitektura, a kasnije i internacionalni stil modernistike arhitekture. Principi projektovanja stambenih zgrada u Novom Beogradu ukljuuju kubine kompozicije objekata koji imaju ravne krovove, belu istu fasadu, osloboenu suvinih arhitektonskih elemenata i neprekinute nizove prozora. Socijalistiki estetizam je preuzet iz knjievnosti i karakterie ga unoenje estetskih kvaliteta u arhitektonsko projektovanje. Arhitektura ove vrste se postepeno udaljuje od svojih internacionalnih uzora i postepeno unosi lokalne tradicionalne estetske elemente na srpsku kulturnu scenu. Za razliku od arhitekture internacionalnog modernizma, koja je bila ista, bezornamentna, stilski neposredno vezana za svoje istorijske evropske uzore, arhitektura tzv. socijalistikog estetizma se okree unutranjim vrednosnim kategorijama, pokuavajui da izgradi sopstven, lokalni arhitektonski izraz. Novonastalu estetiku u arhitekturi karakterie upotreba ralanjenih arhitektonskih formi i odreene vrste svedenih arhitektonskih ornamenata. Tako, na primer, stambeni objekti dobijaju komplikovane fasade, obilate razliitim arhitektonskim elementima, koji dominiraju njihovom spoljanjosti. Arhitektonski jezik, iako prenaglaen detaljima na fasadama, i dalje koristi materijale i detalje preuzete iz arhitektonskog 44
vokabulara internacionalne moderne, meu kojima su najprisutniji natur beton, neprekinuti nizovi prozora, ravni krovovi. Iako prilagoena novom ukusu stvaralaca i okrenuta istorijskim uzorima, ova arhitektura sadri i karakteristine osobine arhitektonskog brutalizma koji je u to vreme bio prisutan na evropskoj sceni. Vanserijski spoj metabolizma i brutalizma sadri poslovno-stambeni kompleks Geneks (1970).
Slika 19. Novi Beograd tokom izgradnje, Izvor: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%B A%D0%B0:Novi_Beograd_1978.jpg
Nova moderna arhitektura je u Srbiji nastala pod neposrednim uticajem svojih zapadnih uzora. U periodu 1960-1980-tih godina ovaj stil u arhitekturi je bio est u arhitekturi Zapada. U grupi arhitektonskih stilova i uticaja koji su bili prisutni na podruju Srbije u periodu druge polovne XX veka, znaajan je i stil novi ekspresionizam. Meu najznaajnijim graevinama je Muzej revolucije u Kragujevcu i palata sportova Pionir (1972-73) itd. Racionalistiki pristup u srpskoj arhitekturi perioda kraja XX veka karakteriu projektovanje visoko razraenih funkcionalnih osnova, upotreba malog broja jednostavnih i likovno samodovoljnih graevinskih materijala, odsustvo 45
ornamenta na fasadi i upotreba svedenih i jasnih kompozicionih formi. Racionalizam je nastao na evropskom tlu, a njegovi predstavnici bili su takoe i protagonisti postmodernog pokreta u arhitekturi. Mogue je pronai elemente racionalistikog pristupa u srpskoj arhitekturi, kao to je zgrada Fakulteta likovnih umetnosti (1986-1988). Post moderna arhitektura je imala izuzetan znaaj za razvoj srpske arhitektonske misli. U Srbiji, postmodernizam su prvi prihvatili mladi arhitekti. Sredinom 80-tih postmodernizam je sveprisutan u srpskoj arhitekturi, medjutim, njegov izraz je prilagoen ukusu srpske kulturne sredine. Niu se objekti koji koriste elemente preuzete iz tadanjih zapadnih arhitektonskih uzora, medjutim, njihov kvalitet nalazi se na ivici dobrog ukusa, kao to je poslovna zgrada Zepter u Beogradu (1989-1992). Vernakularna arhitektura ima dugu tradiciju u srpskoj arhitekturi, budui da je povezana sa folklornom arhitekturom (upotreba prirodnih materijala, korienje tradicionalnih konstrukcija, uglavnom drvenih i upotreba arhitektonskih detalja preuzetih iz srpskog folklora). U njenom stilu podignut je hotel Selters u Mladenovcu (1990). Memorijalna arhitektura predstavlja jo jednu stilski karakteristinu grupu srpske arhitekture, koja se razvijala u periodu druge polovine XX veka, a vidljiva je u Beogradu, na Jevrejskom groblju, u Adaevcima kod ida (Sremski front), u Kruevcu, uvani Spomen park na Bubnju u Niu, Spomenik streljanim acima u umaricama u Kragujevcu itd. Memorijalna arhitektura u Srbiji prestala je da postoji pred poetak raspada Jugoslavije, a neki znaajni predstavnici memorijalne arhitekture u Srbiji, kao spomenici u Klini, Istoku i Kaaniku na Kosovu, srueni su neposredno pred rat, poetkom 1990-tih. Karakteristini objekti nove moderne arhitekture, medjutim, vezuju se za objekte luksuznih vila. U srpskoj arhitekturi druge polovine XX veka prisutno je nekoliko tendencija koje se odnose na primenu savremenih tehnolokih i konstruktivnih reenja, kao i na upotrebu savremenih materijala. Ove pojave mogu da se podvedu pod nekoliko termina, meu kojima su najkarakteristiniji: novi konstruktivizam, haj teh, dekonstruktivizam. Novi konstruktivizam predstavljen je kompleksom Beogradskog sajma (1954), potom TV toranj na Avali (1965), sportsku halu Beogradska arena (1990), benzinska stanica Novi Beograd Jugopetrol (sa zatalasanim krovnim formama) prema reminescenciji na davni period ruskog konstruktivizma.
46
Nasuprot novom konstruktivizmu, u srpskoj arhitekturi prisutan je arhitektonski stil dekonstruktivizma. Dekonstruktivizam u srpskoj arhitekturi je nastao kao pokuaj eksperimentisanja, koji je najee zavravao kompromisom izmeu arhitekte i investitora, na taj nain da od ideje arhitekte - dekonstruktiviste nije ostalo mnogo toga. Tragovi dekonstruktivistike arhitekture u Srbiji se nalaze na primer na zgradi Jugoslovenskog dramskog pozorita (1997-2002). Konceptualizam u arhitekturi Srbije u periodu druge polovine XX veka pronalazimo na nekoliko planova. Haj teh (high tech) je stav u arhitekturi, po kojem jedan objekat predstavlja realizaciju najsavremenijih dostignua na ovom polju. Takve su zgrada TV Pink (1999) i zgradu Comtrade-a u Beogradu (1986, 2004).
47
LITERATURNI IZVORI U KOJIMA SE NALAZE TEKSTOVI, PODACI I KARTE O LOKALNOJ SREDINI
Tekstovi
Tekstovi se mogu nai u knjigama, monografijama, diplomskim, master i doktorskim radovima, naunim radovima objavljeni u domaim ili inostranim asopisima, ali i u lokalnim novinama. U nastavku teksta dati su primeri. Ne znai da o svakom naselju postoje pisani tragovi u svim pomenutim oblicima, ali je sigurno da postoje naselja koja ih imaju. Knjige
1. 2. 3. 4. uri, S. (2004): Naselja Banata. Matica srpska, Novi Sad urev, B. (1995): Posleratno naseljavanje Vojvodine. Matica Srpska, Novi Sad. Miljkovi, N. (1986): Zemljita Vrakih planina. Monografije Vrakih planina, Matica srpska, Odelenje za prirodne nauke, Novi Sad. Tomi, P, Lazi, L, Romeli, J, Pavi, D, Pavlica, K, Pajovi, T. i Kovaevi, T. (2003): Novi Sad na dlanu. PMF, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad.
Monografije vojvoanskih optina

1. Lazi, L. (1995): Optina Plandite. Geografske monografije vojvoanskih optina, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematiki fakultet, Institut za geografiju, Novi Sad, str. 145. Davidovi R., Bogdanovi ., Cari N., Kicoev S., Lazi L., Bugarski D. (1996): Optina Kikinda. Tiski cvet, Novi Sad (2006): , , , , , , , . 1-258. Grupa autora (1999): Stanovnitvo Srema. Regionalno geografska prouavanja Vojvodine (Srem), Univerzitet u Novom Sadu, PMF, Institut za geografiju, Novi Sad, 1999.
2. 3.
4.
Srem, Baka, Banat (reljef, klima, vode, zemljite, stanovnitvo, privreda, naselja) 48
1.
2.
3.
Davidovi, R, Miljkovi, Lj, Ristanovi, B. (2003): Reljef Banata. Geografski aspekti stanja i pravaca razvoja Srbije (Vojvodina), Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematiki fakultet, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad, str. 188. Lazi, L, Pavi, D. (2003): Klima Banata. Geografski aspekti stanja i pravaca razvoja Srbije (Vojvodina), Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematiki fakultet, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad, str. 169. Bogdanovi, , Markovi, S. (2005): Vode Banata. Geografski aspekti stanja i pravaca razvoja Srbije (Vojvodina), Univerzitet u Novom Sadu, Prirodnomatematiki fakultet, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad, str. 130.
Diplomski, master, doktorski radovi

1. Bugari, P. (1999): Vetaka jezera Vojvodine geografski aspekti i problemi. Doktorska disertacija u rukopisu, Institut za geografiju, PMF, Novi Sad.
Nauni radovi objavljeni u domaim asopisima

1. Dolinaj, D., Ristanovi B., Pavi D., Stojanovi V., Pai M., (2008): Hydrogeological problems of Vranja accumulation (Vojvodina, Serbia). Internacional scientific journal: Geographica Panonnica, Department of Geography, Tourism & Hotel Management, Novi Sad. Volume 12, Pages 69-76. Ivkov-Digurski, A, urev, B, Bubalo-ivkovi, M. (2009): Laudonovac najstarije selo u Vojvodini. Zbornik radova. Geografski institut Jovan Cviji. Srpska akademija nauka i umetnosti, No 59/2. pp. 79-93. Zeremski, M. (1967): Alibunarska depresija prilog genezi oblika sa posebnim osvrtom na njegovu paleomorfostrukturu i savremena tektonska kretanja. Zbornik Matice srpske, odeljenje za prirodne nauke, sveska 32, Novi Sad.
2.
3.
Nauni radovi objavljeni u stranim asopisima

1. Markovi, S.B., Hambach, U., Catto, N., Jovanovi, M., Buggle, B., Machalett, B., Zller, L., Glaser, B.,. Frechen, M. 2009. The middle and late Pleistocene loess-paleosol sequences at Batajanica, Vojvodina, Serbia.- Quaternary International, 198, 255-266. Dragievi, S., Nenadovi, S., Jovanovi, B., Milanovi, M., Novkovi, I., Pavi, D. and Ljeevi, M. (2010): Degradation of Topciderska river water quality (Belgrade), Carpathian Journal of Earth and Environmental Sciences 5, 2: 177183. Kovaevi Tamara, Branislav S. urev, Daniela Arsenovi (2009): Movement of population in the Romanian border region, Case studing: Nova Crnja municipality, Geographica Timisiensis, vol. 18, No. 1-2, Universitii de Vest din Timioara, Facultatea de Chimie-Biologie-Geografie din Timioara pp. 517
2.
3.
49
Lokalne novine Podaci
Meteoroloki godinjaci Hidroloki godinjaci Podaci Republikog zavoda za statistiku

1. 2. 3. Savezni zavod za statistiku, Popis stanovnitva 1971, Stanovnitvo po migracionim obelejima, Beograd. Republiki zavod za statistiku (2004): Opti podaci, Optine u Srbiji, Republika Srbija, Beograd, 15 Republiki zavod za statistiku (2004): Popis stanovnitva, domainstava i stanova, pol i starost, knjiga 2, Beograd.
Interna dokumenacija KATASTARA Privredni registar (Telefonoteka) TIC Turistiki informativni centar Geografske, geoloke, vojne, turistike i druge specijalne karte Topografske karte
- Topografske karte jesu kartografski prikazi proizili iz tanog i celovitog merenja topografskih objekata Razmere: 1:100.000 (slika 20) 1:50.000 1:25.000
50
Slika 20. Deo Topografske karte, Izvor: http://mapy.mk.cvut.cz/data/JugoslavieYugoslavia/Serbia/Serbia_topo_1.100000/imagepages/image10.html
51
INTERNET U FUNKCIJI PRONALAENJA INFORMACIJA (KARTE, PODACI, FOTOGRAFIJE) O ODREENOJ LOKALNOJ SREDINI
Slika 21. Kako funkcionie internet
Karte http://mapy.mk.cvut.cz/data/JugoslavieYugoslavia/Serbia/Serbia_topo_1.100000/index.html - Topografske karte razmera 1:100.000 Auto karta http://www.srbijamap.com/mapa_flash.php?grad=scg 52
http://www.381info.com/autokartasrbije.php http://www.autoportal.rs/news/Image/auto-karta-srbije.jpg http://www.serbiamap.net/maps.html Geoloka karta
http://members.tripod.com/nenadb_2/nastava/geologij.htm http://www.sgi.co.rs/html/007/00706.html http://www.asak.org.rs/karst/yugeo_y.html http://geoliss.ekoplan.gov.rs/OGK/RasterSrbija/ - najkorisnija (slika 22, 23, 24, 25, 26)
Slika 22. Prvi korak pri preuzimanju informacija sa odreene geoloke karte : pronai adekvatnu sekciju, Izvor: http://geoliss.ekoplan.gov.rs/OGK/RasterSrbija/
53
Slika 23. Drugi korak pri preuzimanju informacija sa odreene geoloke karte: Prepisati informacije o njoj (za literature i novode u tekstu), Izvor: http://geoliss.ekoplan.gov.rs/OGK/RasterSrbija/
Slika 24. Trei korak pri preuzimanju informacija sa odreene geoloke karte: Klikom na ativan link u prethodnom koraku, dat je nalog za uitavanje eljene sekcije. Na njoj se utvrdi koje stene prekrivaju atara eljenog naselja, Izvor: http://geoliss.ekoplan.gov.rs/OGK/RasterSrbija/
54
Slika 25.etvrti korak pri preuzimanju informacija sa odreene geoloke karte: Koristi se mogunost uveliavanja, Izvor: http://geoliss.ekoplan.gov.rs/OGK/RasterSrbija/
Slika 26. Peti korak pri preuzimanju informacija sa odreene geoloke karte: Potom se prepiu iz tumaa, koji se obino nalazi sa leve strane karte, samo one stene koje pripadaju katastarskoj optini, Izvor: http://geoliss.ekoplan.gov.rs/OGK/RasterSrbija/
55
Podaci Google Earth ili http://www.bing.com/maps/ (slike 30, 31, 32) http://kobson.nb.rs/servisi/pretrazivanje_casopisa.84.html http://scindeks.nb.rs/ (slika 27) http://libdgt.pmf.uns.ac.rs/keywords.jsp (Departmanska biblioteka) http://www.zavurbvo.co.rs/prostorni_cir.php (slika 28, 29) http://vbs.rs/scripts/cobiss?ukaz=getid&lang=win&sblk=c&bno=80017 (elektronski katalog Matice srpske)
Slika 27. Pretraiva radova koji su objavljeni u vodeim nacionalnim asopisima, Izvor: http://scindeks.nb.rs/
56
Slika 28. Prostorni planovi veine optina u Vojvodini se mogu nai na ovome sajtu, Izvor: http://www.zavurbvo.co.rs/prostorni_cir.php
Slika 29. Uveliavanje poveava preglednost karte i itljivost legende, Izvor: http://www.zavurbvo.co.rs/prostorni_cir.php
57
Slika 30. Google Earth u svakom trenutku prua informacije o geografskim koordinatama i nadmorskoj visini take na kojoj se nalazi kursor (dole, sredina), o visini sa koje se posmatra prostor (donji desni ugao), o poloaju slike u odnosu na strane sveta (gore, desno), o sadrajima za koje se opredelite du leve strane, o godini kada je satelitski snimak napravljen (dole, levo) itd.
Slika 31. Google Earth omoguava da se postave, ali i da se pogledaju i preuzmu fotografije koje su drugi postavili na odredjenu lokaciju
58
Slika 32. Google Earth omoguava merenje udaljenosti pravom, ali i krivom putanjom
Fotografije: http://www.nationalgeographic.com/ http://www.webshots.com/ http://www.google.com/imghp?hl=en&tab=wi (slika 33) http://images.search.yahoo.com/images http://en.wikipedia.org/wiki/Wiki Dobar evropski primer: http://www.geograph.org.uk/
59
Slika 33. Pronalaenje fotografija putem Google-a
60
VRSTE ANKETE I NJIHOVA PRIMENA
Anketa je instrument za prikupljanje odgovora. Sastoji se od popisa niza pitanja. Ukoliko ispitanik sam odgovara pismeno na postavljena pitanja onda se taj oblik ankete zove upitnik. Ukoliko ispitanik odgovara na usmeno postavljena pitanja iz ankete, onda se taj oblik ispitivanja naziva intervju.
Slika 34. Vano je proceniti u kojoj situaciji je koji istraivaki instrument najsvrsishodnije koristiti, Izvor : http://www.scribd.com/doc/23397592/Metoda-ankete-upitnika-iintervjua-u-istra%C5%BEiva%C4%8Dkom-procesu-u-saobra%C4%87aju
Obradom podataka sakupljenih putem ankete dobijaju se injenice i informacije o znanjima, verovanjima, miljenjima i stavovima lokalnog stanovnitva. Veoma je vano ko ispunjava upitnik, zbog objektivnosti i savesnosti ispitivaa. Ciljna grupa ili uzorak se formira na osnovu toga ta se eli saznati. Pored toga, vaan je i izgled upitnika. Postoji opasnost da sagovornik prvobitno pristane, a potom odustane usled prevelikog broja pitanja, neadekvatnog izbora pitanja, nejasne ili pak angaovane formulacije pitanja. Zato treba formirati mali broj direktnih pitanja. Prilikom izbora pitanja, dovoljno je ukljuiti samo ona pitanja koja se neposredno odnose na sam problem, a izostaviti pitanja na koja se odgovori mogu pribaviti iz drugih izvora. Poeljno je minimizirati pitanja koja zadiru 61
u lini ivot ispitanika. Preporuuje se postavljanje onih pitanja za koje se moe predpostaviti da veina ispitanika zna odgovore, ali i izbegavanje pitanja na koje se mogu dobiti netani odgovori. Kod formulacije pitanja, ukoliko se ne formira uzorak ciljanih ispitanika, nepohodno je upotrebljavati jednostavne rei koje su poznate svim potencijalnim ispitanicima. Pitanja treba da budu to saetija i precizna (koliko), a izbegavati dvosmislene odgovore (ne mislite li vi.....da je istina) i sugestivna pitanja. Najbolja opcija upitnika je ona u kojoj su doputeni svi mogui odgovori, jedino to ona, u tom sluaju, je tee merljiva u poreenju sa upitnikom u kojem su zatvorena (dihotomna ili pitanja viestrukog izbora). U tenji za to iskrenijim odgovorom, potrebno je obratiti panju na redosled pitanja. Pitanja moraju biti logiki poreana tako da se ispitanik: postepeno uvlai u razgovor time to je probuen njegov interes, koji raste tokom anketiranja, postepeno se vodi od jednostavnijih ka sve sloenijim pitanjima, ne stavlja brzo i iznenada pred zahtev da daje line ili intimne podatke, ne postavlja se pitanje koje ga moe zbuniti, bez dodatnog komentara, to postepenije voditi od jedne skupine problema ka drugoj. Sa tehnikog aspekta, treba formirati logiku strategiju pitanja, grupisati ih i rasporediti u obliku levka. Prema tome kakvi se odgovori oekuju, pitanja mogu biti otvorena ili zatvorena pitanja. Zatvorena pitanja se odnose na dihotomna pitanja (da ili ne) i pitanja viestrukog izbora (postoji vie ponuenih odgovora). Upitnik, kao oblik pismenog ispunjavanja ankete od strane ispitanika, moe da bude sprovedena lino, putem pote ili korienjem telefona. Poeljno je da se tokom terenskih istraivanja sakupe i kontakt telefoni seoskih pametara, kompetentnog lokalnog stanovnitva itd, kako bi se utedela sredstva i vreme transporta, ukoliko istraiva treba da rastumai nejasnoe. Poeljno je zapisati pitanja, ali i odgovore. Ispitanici obino nisu oduevljeni kada se zapisjuju njihovi odgovori. Zato se valja potruditi da se to uradi na to diskretniji nain. Obeleiti pored odgovora lokaciju i karakteristike (godine, pol, utisak) anketirane osobe. Nekada su starije osobe sa odlinom memorijom veoma korisni ispitanici, ali treba voditi rauna i o njihovoj objektivnosti. Mlai lanovi populacije mogu biti skloni izlaganju neistina ili upotrebi mate prilikom pruanja odgovora.
62
Anketa u funkciji pronalaenja podataka o fizikogeografskim pojavama u odreenoj lokalnoj sredini
Anketiranjem se moe doi do informacija koje nemaju pisanog traga. One su ili recentno nastale ili prostor koji se izuava nije ranije bio predmet prouavanja ili se prosto neke informacije na ovaj nain mogu proveriti. U nastavku bie dato nekoliko primera. Ukoliko utvrdite na terenu pojavu odronjavanja, pokuajte da saznate od lokalnog stanovnitva koliko ono ve dugo traje, da li im stvara probleme, ko se angauje na sanaciji odrona, da li su utvrdili vezu izmeu, na primer koliine izluenog vodenog taloga i intenziteta odronjavanja itd. Posle zemljotresa samo lokalno stanovnitvo moe tano znati u kom delu atara je on ostavio najvie negativnih efekata. Postoje li vidljivi tragovi pomeranja tla na topografskoj povini. Slino tome, nakon klienja tla, samo lokalno stanovnitvo moe da pomogne pri identifikaciji poetka i kraja klizita. Na osnovu tih informacija mogu se premeriti dimenzije klizita. Pri tome, potrebno je saznati i to da li su pre pokretanja klizita postojali vidljivi tragovi na topografskoj povrini, kojih su dimenzija oni bili, kada su nastali, koliko dugo su egzistovali i tome slino. Lokalno stanovnitvo moe da ukae na neke mikroklimatske specifinosti sredine u kojoj ive. Oni mogu da istaknu pravac duvanja lokalnog vetra, da ukau na pravac iz kojega im najee dolaze kionosni oblaci, u kojim atarima ee dolazi do mraza i tome slino. Neke mikroklimatske specifinosti se menjaju ukoliko se kraj nekog naselja formira vodena akumulacija. U zavisnosti od njenih dimenzija, mogu se osetiti na primer temperaturne promene, na primer prijatnija tempertura u toplim letnjim danima i tome slino. Ukoliko su u reljefu vidljivi tragovi erozije, a pri tom nije, prema podacima iz klimatolokih godinjaka, vreme obilnih izluivanja padavina, lokalno stanovnitvo moe da posvedoi da li su u pitanju korita periodinih vodenih tokova ili su u pitanju brazde, jaruge ili vododerine. Ukoliko se radi o periodinim vodenim tokovima, anketiranjem moe se saznati kada se oni pojavljuju, koliko su aktivni, kakav im je reim, da li imaju i kakvog je karaktera njihov uticaj na ivot u lokalnoj sredini. Lokalno stanovnitvo je nezamenjljiv izvor informacija u vezi sa izvorima, bunarima i esmama odreene lokalne sredine. Takozvani lokalni pametari znaju 63
gde se oni nalaze, zato je na nekom mestu iskopan bunar, ili na primer ko je kada i zbog ega kaptirao neki izvor i na njegovom mestu postavio neku spomen esmu. Imena vodenih objekata i njihovo poreklo, koje se dosta esto vezuje za razliite legende, najee se moe saznati jedino od lokalnog stanovnitva. Vodeni tokovi, svojim imenima, esto svedoe o pojavama koje su nekad postojale u njihovim dolinama (ljivarski potok, Zlatna reka itd). Prirodne nepogode, kao to je na primer poplava, mogu biti opisane u lokalnim novinama. Meutim, to ne mora da izae iz pera geografa. Tada samo lokalno stanovnitvo moe da kae: Kada je usledila? Do koje linije se prostirala? Koliko je trajala? ta je sve ugrozila? Ukoliko je sanirana, na koji nain je to uraeno? Da li je u bliskoj prolosti bilo slinih pojava itd. Po pitanju kvaliteta tla, poljoprivrednici u nekom seoskom naselju znaju gde je najplodnija zemlja, gde su atari koji daju najbolje prinose, koje je zemljite sklono podzemnim vodama, zato se u nekim delovima atara odrava umska vegetacija i tako dalje. ivi svet na naim geografskim irinama ne predstavlja nepoznanicu, ali samo lokalno stanovnitvo zna da uputi do najstarijeg stabla u selu, ili zna da obrazloi zato se u odreenim atarima kultiviu odreene biljne vrste i tako dalje.
64
Anketa u funkciji pronalaenja podataka o drutvenogeografskim pojavama u odreenoj lokalnoj sredini
Drutvenogeografske pojave podrazumevaju pojave koje se javljaju meu stanovnitvom, u privredi ili pak u naseljima. Podatke o stanovnitvu obraujemo na osnovu publikacija Republikog zavoda za statistiku koji je obradio podatke popisa stanovnitva. Meutim, iskustva su pokazala da se u meupopisnim vremenima mogu javiti na primer spontane ili izforsirane migracije stanovnitva. U tim sluajevima, anketa moe pomoi da se doe do infromacija o poreklu stanovnitva, njihovim motivima za promenom mesta ivljenja i tako dalje. Anketa je veoma korisna ukoliko se istrauju karakteristike, razdaljine, motivi i obimi dnevnih migracija. Anketa je jedini nain da se doe do informacija o prolosti i sadanjosti privrednih subjekata, o strukturama (starosti, obrazovnoj srukturi) zaposlenih, o informacijama gde privredni subjekti nabavljaju sirovine, a gde plasiraju gotove proizvode. Takoe, dragoceni podaci se mogu dobiti o tome koliko je lokalno stanovnitvo zadovoljno postojanjem nekog ne primer industrijskog objekta, u smislu da li im smetaju njegova zagaenja, ili to nezadovoljstvo kompenzuju radnim mestima, koja je on doneo. Kvalitet svih vrsta saobraaja valorizuje se po miljenju lokalnog stanovnitva o tome koliko je on svrsishodan, koliko se esto odvija, da li to dovoljno, odnosno u kakvom je odnosu sa ivotnim standardom u odreenoj lokalnoj sredini. Lokalno stanovnitvo moe da obrazloi evoluciju fizionomije naselja, eventualno menjaje oblika osnove i strukture naselja. Na kraju svakog anketnog lista, poeljno je da stoji komentar ispitivaa o tome koliko je intenzitet promena registrovan i da li su se te promene pozitivno ili negativno odrazile na kvalitet ivota u posmatranoj lokalnoj sredini.
65
METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA Metodologija obrade sakupljenih informacija odnosi se na metode kojima se izraunavaju ili prikazuju informacije o geografskom poloaju, reljefu, klimi, vodama, pedolokom pokrivau, biogragrafskom svetu, stanovnitvu, privredi i samom naselju odreene lokalne sredine.
METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O GEOGRAFSKOM POLOAJU LOKALNE SREDINE U ovom poglavlju oekuju se informacije o geografskom poloaju, granicama i povrini istraivane teritorije. Ukoliko se podje od injenice da lokalnu sredinu ini naselje i njegova teritorija tj. katastarska optina, onda se razmatraju pozitivni i negativni aspekti geografskog poloaja. Na primer, neko naselje u Vojvodini, u regionalnom smislu, ima povoljan geografski poloaj samim time to se nalazi na geografskim koordinatama umerenih irina, u plodnoj Panonskoj niziji u kojoj vlada kontinetalna klima, a pri tome od pokrajinskog sredita nije udaljeno vie od 100 km. Meutim, na lokalnom nivou, ukoliko je to naselje locirano pored granice, tako da se u blizini ne nalazi nijedan granini prelaz, ili pak ukoliko je udaljeno od magistralnih i regionalnih putnih pravaca, onda se na osnovu toga njegov lokalni poloaj karakterie kao nepovoljan. Povoljnost geografskog poloaja je podlona promenama. Ulaganje u infrastrukturu ili izgradnja, na primer, nekog industrijskog objekta, koji zapoljava odreen broj radnika, moe pozitivno uticati na ocenu o povoljnosti geografskog poloaja. Obrnuto, ukoliko neke prirodne nepogode devastiraju neki prostor ili neki drutveni faktori izazovu nasilne ili spontane migracije stanovnitva, to bi ugrozilo kvalitet ivota nekog naselja, povoljnost geografskog poloaja moe da dobije negativnu dimenziju i menja se, ma koliko sa stratekog aspekta ona izgledala savreno. Utvrivanje, definisanje i preciziranje granica katastarske optine nekog naselja je neophodno zbog izraunavanja njene povine, ija vrednost je primenljiva u nekim daljim fazama istraivanja. Infromacija o granicama katastarske optine se moe dobiti u Slubi za katastar nepokretnosti optine kojoj pripada odreeno naselje. Poeljno je da istraiva lokalne sredine identifikuje
66
granice katastarske optine na topografskoj karti (to krupnije razmere, ukoliko bolje). Ukoliko su poznate granice katastarske optine, ali nije poznata povrina, ili pak ukoliko se trai povrina, na primer, nakog geomorfolokog ili hidrolokog objekta, ili povrina koju prekriva odreena vrsta zemljita, ona se moe izraunati na vie naina. Najsavreniji nain se sastoji u skeniranju topografske karte, na kojoj su prethodno ucrtane granice neke povrine, potom u njenom georefernciranju, uz pomo ArcGIS-a ili nekog slinog programa, potom u digitalizaciji (odnosno unoenju podataka, iscrtavanju, odnosno komunikaciji sa raunarom), korienju alatki odreenog softvera u njenom izraunavanju. Ukoliko u procesu izraunavanja bilo ta nedostaje, preporuuje se vremenski dui, ali dosta precizan metod izraunavanja (tzv.peke). Oznaena povrina na topografskoj karti se podeli na to manji broj neophodnih geometrijskih slika (kvadrata, trouglova, trapeza itd), potom se raunaju i na kraju sabiraju dobijene povrine. U besplatnom softveru, pod imenom Google Earth, koji se vrlo lako moe preuzeti sa interneta, nalaze se alatke koje automatski oitavaju geografske koordinate odreene take, strane sveta i pomou kojih se lako moe odrediti pravolinijska (vazduna) ili krivolinijska (putna) udaljenost izmeu dve take.
67
METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O GEOLOKOJ GRAI LOKALNE SREDINE
Istraivaka graa, odnosno informacije o geolokoj grai se preuzimaju sa geolokih karata, koje se mogu pronai u bibliotekama, urbanistikim zavodima, javnim preduzeima koja se bave istraivanjem i monitoringom podzemnih voda itd. Svaka sekcija geoloke karte je rezultat rada razliitih autora, zato se esto deavaju odstupanja, ukoliko se istraivana teritorija nalazi na dve ili vie sekcija. Prilikom prikaza geoloke grae je zato vrlo vano navesti izvor, tane podatke o odreenoj geolokoj karti, sa koje su informacije preuzete. Odstupanja su veoma retko drastina, obino se radi o istoj vrsti stene, iste starosti, ali razliitih osobina. Dakle, prilikom prikaza geoloke grae, najee se koristi hronoloki metod, tako da se prvo navode starije, a potom sve mlae stene. Ukoliko na posmatranoj teritoriji ima stena iz razliitih epoha i perioda, mogu se formirati podnaslovi, na primer paleozoik, mezozoik, kenozoik itd. Izraunavanjem povrina koje stene zauzimaju, prisustvo stena odreene starosti se moe kvantitativno izraziti, na primer koliko je procenat kojim uestvuju u ukupnoj povrini posmatrane teritorije. Ukoliko na posmatranoj teritoriji postoje nalazita nekih minerala ili ruda, koja se ne ekploatiu (esto zbog prisustva u tolikoj koliini koja je neisplativa za ekploataciju), poeljno je njihovo prisustvo ucrtati na geolokoj karti. Korienjem literature iz hidrogeologije, na osnovu geoloke grae moe se pretpostaviti karakter reljefa, hidrogeoloke karakteristike terena i tome slino.
68
METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O RELJEFU LOKALNE SREDINE
Prikaz reljefa poinje sa prikazom makroreljefa, odnosno definisanjem koji se makroreljefni oblici nalaze na odreenoj prouavanoj teritoriji (nizija, planina), potom se pominju rasedne zone, sinklinalne i antiklinalne celine (ukoliko ih ima), da bi se prikaz okonao mezo i mikroreljefnim formama, koje se predstavljaju po starosti. Na primer, od najstarijih, koje mogu initi rezultati glacijalne erozije, do najmlaih, koje ine oblici, na primer, fluvijalne erozije ili akululacije. Sagledavanje reljefnih osobenosti, kao to su na primer izraunavanje prosene visine nekog terena, nagiba, ekspozicija ili pak reljefnih profila, mogue je upotrebom softvera ARC GIS-a. Da bi ovaj program mogao da izrauna podatke na osnovu kojih bi mogli da se dobiju traeni parametri, preliminarno je neophodno skenirati topografsku kartu terena, koja bi trebala da bude to krupnije razmere (1:100.000, 1:50000, 1:25000, 1:5000). Potom se skenirana karta mora georeferencirati, to znai da se na njoj obelei to vie taaka, za koje e se vezati vrednosti geografskih koordinata. Posle toga se pristupa procesu digitalizacije. Nakon ovoga procesa, ukoliko je on kvalitetno uraen, moe se pristupiti korienjem alatki koje izraunavaju vrednosti reljefnih osobenosti. U nedostatku tehnike ili softverske podrke, geoloka karta se moe iskoristiti za iscravanje sintetikog profila. Topografska karta se moe iskoristiti u premeravanju dimenzija nekih geomorfolokih objekata, kao to su na primer dimenzije ukljetenih meandara, oblici krake erozije (vrtae, uvale, kraka polja), fluvijlane erozije i akumulacije (delte, ade, sprudovi), ili pak poligenetski oblici (ostrva, poluostrva, zemljouzi, moreuzi). Korienjem kurvimetra moe se sraunati duina morske obale. Pri besplatnom softveru, pod imenom Google Earth, koji se vrlo lako moe preuzeti sa interneta, postoje alatke koje mere duinu (u obliku prave i isprekidane linije) i koje takoe, u nedostatku topografskih karata, mogu biti vrlo koristan izvor informacija o nekom geomorfolokom objektu, lanu ili nekoj geomorfolokoj povrini.
69
METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O KLIMI LOKALNE SREDINE
Na poetku istraivanja utvruje se nadmorska visina mateoroloke stanice. To je veoma vano, naroito pri prouavanju planinskih regija, jer se parametri klimatskih elemenatat menjaju sa promenom nadmorske visine, nagiba, ekspozicije itd. Podaci o klimatskim elementima se prikazuju po ustaljenom redosledu: temperatura vazduha, vlanost vazduha, vetrovi, insolacija i oblanost i padavine.
Potovanje redosleda je nuno jer, na primer, vetrovi moraju da prvo donesu kionosne oblake, kako bi imalo iz ega da se izlue padavine. Svi klimatski elementi se izraunavanju analizom mesenih vrednosti za minimalno dvadesetogodinji period. Kako bi se ilustrovala dinamika ponaanja odreenog klimatskog elementa tokom godine, iscrataju se grafikoni, na kojima se ubeleeva i posena godinja vrednost, koja, izmeu ostalog, slui i za poreenje sa ucrtanim mesenim vrednostima. Neretko se porede vrednosti izraunate za godinja doba i vegetacioni period (april-oktobar). U delu o padavinama, osim kie, posmatraju se periodi izluivanja, odnosno zadravanja snenog pokrivaa i vremena pojave grada, jer te informacije mogu imati viestruki znaaj, na primer u poljoprivredi. Treba imati u vidu, prilikom donoenja zakljuaka o pojedinim klimatskim elementima, nadmorsku visinu meteoroloke stanice i visine u drugim delovima posmatrane regije, jer se neke vrednosti sa njome koriguju. Na primer, temperatura vazduha opada sa porastom nadmorske visine u proseku za oko 0,60C. Padavina je uvek vie na planinama, nego u dolinama i tome slino.
70
METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O HIDROGRAFIJI LOKALNE SREDINE
Prikupljene informacije o hidrografiji se mogu prikazati na vie naina. Vrlo je vano pre bilo kakvog prikaza istaknuti princip po kome e hidrografski elementi odreene lokalne sredine biti prikazani. Najpoeljnije je da se poe od hidrogeolokih uslova za pojavljivanje izdani, potom da se navedu vrste izdani, a potom da se prikae katastar izvora. U katastru izvora naznauju se oni koji imaju rustinu formu i oni koji su kaptirani. Izvorima i bunarima je poeljno odrediti izdanost, stalnost i reim. Proveriti da li je on u zavisnosti od temperaturnih ili padavinskih prilika. Posle pregleda izvora, treba da usledi analiza vodenih tokova. Njihov prikaz moe da bude grupisan po slivovima, ukoliko ih ima vie od jednog na posmatranoj teritoriji. Meutim, mogu se primenjivati i neki drugi principi, na primer, princip prema stranama sveta. To znai da, ukoliko se istrauje planina, koja se na primer svojim vencem prostire pravcem zapad-istok, prikaz vodenih tokova moe krenuti od zapada ka istoku. U zavisnosti od veliine vodenih tokova, pored njihove duine, koja se moe izraunati kurvimetrom ili pak, ukoliko je teren digitalizovan, pomou ARC GIS softvera, broj pritoka, njihova stalnost itd. Imena tokova i njihovih pritoka esto mogu otkrivati karakteristike terena, koje su, ukoliko sad i nisu vidljive, nekada bile. Analiza tokova uz pomo topografske karte moe rezultirati utvrivanjem nadmorske visine na kojoj se on pojavljuje i visine na kojoj mu se nalazi ue. Primenom ovih podataka, moe se izraunati ukupan i prosean pad. Trenska istraivanja mogu posluiti za odreivanje irine vodenog toka i njegovog proticaja. Kod velikih vodenih tokova postoje merne stanice vodostaja, tako da se njihovim preuzimanjem iz hidrolokih goinjaka mogu formirati grafikoni kretanja vodostaja tokom godine. Rezultati ovih istraivanja se takoe mogu dovesti u korelaciju sa klimatskim osobenostima odreene lokalne sredine. Kod kanala, rauna se njegova duina koja pripada prouavanoj lokalnoj sredini, premeravaju mu se dimenzije i dubina, ili se pak ti podaci preuzimaju od institucija koje su zakonski odgovorne prema takvoj vrsti hidrolokih objekata. esto se mogu nai podaci o nainima iskoriavanja, ali i o stepenu zagaenja. Poeljno je, opservacijom terena, dati miljenje o stepenu iskorienja i pravcima budueg odrivog razvoja.
71
Vodene akumulacije, bilo da su prirodne ili da su formirane od strane oveka se najee prikazuju na kraju. Njima se, preko topografske karte ili Google Earth-a, moe izraunati obim i povrina. Ukoliko imaju karakteristian oblik, onda se naglaavaju dimenzije, odnosno koliko im iznosi najvea i najmanja irina. Prilae se miljanje ta je na to uticalo. Optinski organi (Direkcija za izgradnju, Vodovod ili tome slino) mogli bi da imaju podatke o dubini i zapremini te vodene povrine. U suprotnom, dubina se pomou ehosondera, koje poseduju brodovi, ili tegova sa obeleenom (u sluaju manjih akumulacija, kojima ne plove brodovi) moe odediti. U najboljem sluaju, kandidat bi mogao da iscrta izobatnu kartu. U ovu tematsku celinu se ispisuju i informacije o nainu ili nainima vodosnabdevanja naselja i njegove katastarske optine.
72
METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O PEDOLOGIJI LOKALNE SREDINE
Informacije o pedolokom sastavu se plasiraju prema kategorizaciji zemljita ili pak prema dominantnosti odreene vrste zemljita na nekom prostoru. Obino se prikae tabela u kojoj su navedeni redovi, klase, tipovi i podtipovi zemljita sa svojim varijetetima i formama. Poeljno je da se elektronski ili manuelno izraunaju vrednosti zastupljenosti odreene vrste zemljita na posmatranoj teritoriji. Poeljno je, takoe, da se njihovo prisustvo dovede u korelaciju sa geolokom graom ili klimatskim uslovima ili hidrografkim karakteristikama terena ili pak sa fitogeografskom konstalacijom. U funkciji preglednosti, dobro je ukoliko se priloi pedoloka karta. Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu je jo sedamdesetih godina dvadesetog veka izradio i objavio pedoloki atlas koji obuvata calokupnu teritoriju Vojvodine, dok je za ue podruje Srbije to sredinom dvadesetog veka objavio ondanji Institut za prouavanje zemljita, u oba sluaja u razmeri 1:50.000. Prvi atlas je dostupan u Biblioteci Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo. Pomou paus papira, na kome bi preliminarno bile obeleene granice katastarske optine naselja, razume se u razmeri 1:50.000, koje je premet istraivanja, a koji bi prislanjanjem na adekvatnu sekciju omoguio preuzimanje podataka, u grafikom obliku, sa karte. Posle precrtavanja rasprostranjenja zemljinih vrsta, klasa, tipova itd, konstatuje se njihova brojnost (brojna oznaka na karti) i ona se potrai u tumau, odnosno legendi. Vrlo je vano da se ubelee kako podaci koje prua legenda, i to redosledom kako je u njoj dato, tako i opti podaci o karti (ko je izdao, gde, u kojoj razmeri i njeno ime i broj sekcije).
73
METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O BIOGEOGRAFIJI LOKALNE SREDINE
Biogeografiju ini fito i zoogeografija. Prvo se pristupa prikazu fitogeografije, po logici da se ivotinjski svet hrani biljnim, osim u nekim specijalnim sluajevima, koji nisu karakteristini za nae geografske irine. Dakle, i u prikazu fitosveta, potrebno je naglasiti princip po kome e on biti prikazan. Na primer, polazi se od onih biljnih zajednica koje zauzimaju najvee povrine. U planinama bi to bile ume, dok bi u kultivisanim ravniarkim predelima bilo kulturno bilje, prema redosledu zastupljenosti, na primer, ratarske kulture, povrtarske kulture, voarske, vidogradarske itd. Ukoliko postoje vodene povrine, onda je poeljno prikazati biljne zajednice koje se sreu u takvoj vrsti stanita. Za predele kojima dominiraju livade i panjaci, navode se vrste koje ih ine i naglasak se stavlja na jagodiasto voe, naravno, ukoliko je primeeno i lekovito bilje. Ukoliko se radi o velikim parkovskim povrinama, u tom sluaju se nabrajaju prvo domae, a potom i uneene vrste. U nameri da se ne izostavi nijedna ivotinska vrsta, prikaz zoogeografkog skolopa moe da krene od beskimenjaka, preko riba, vodozemaca, gmizavaca, ptica do sisara. ivotinjske vrste koje ne postoje, ne treba ni spominjati. Sisari se mogu prikazati po principu: bubojedi, ljiljci, glodari, mesoderi i papkari. Meu papkarima, obavezno je izdvojiti, ukoliko postoje domae ili uneene vrste lovno interesantne divljai.
74
METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O STANOVNITVU LOKALNE SREDINE
Pria o stanovnitvu treba da zapone njegovim poreklom. Ta informacija se preuzima iz literaturnih izvora. S obzirom na to da je kretanje stanovnitva permanentan proces, preporuuje se sporovoenje ankete, kojom se mogu dokazati, ali i opovrgnuti podaci koji se nalaze u literaturnim izvorima. Broj stanovnika je tema koja se obrauje preuzimanjem podataka iz publikacija Republikog zavoda za statistiku (u daljem tekstu RZzS). Analiza po popisima stanovnitva je kompleksnija, ukoliko se posmatra vei broj popisa stanovnitva. Na osnovu toga mogu se uoiti tendencije u njegovom kretanju i imajui u vidu geografske karakteristike naselja, potom, politike, ekonomske i druge prilike, moe se delimino protumaiti zato je u nekom naselju dolo do porasta, pada ili nije dolo do promena po pitanju kretanja broja stanovnika. Koristei podatak o povrini katastarske optine, koji je izraunat ili preuzet iz slube za Katastar nepokretnosti i podatke o broju stanovnika, koji se nalaze u popisnim publikacijama, izraunati gustinu stanovnitva. Pored gustine stanovnitva, esto se izraunavaju i bazni i lanani indeksi, kako bi se to oitije ilustrovale tendencije porasta ili pada broja stanovnika u nekom vremenskom periodu, na nekoj teritoriji. Karakter kretanja broja stanovnika, tumai se analizom parametara prirodnog (natalitet, mortalitet, prirodni prirataj) i mehanikog kretanja stanovnitva (emigracija, imigracija, migracioni saldo). Neki od ovih parametara se mogu preuzeti iz publikacija RZzS, dok se drugi dobijaju nakon podnoenja pismenog zahteva istoj instituciji i potraivanja iz njene interne dokumentacije. Dnevne migracije, koje ne utiu diretno na broj stanovnika, ali vremenom mogu imati vaan indirektan uticaj, prikazane su u nekim od publikacija RZzS. Meutim, na osnovna pitanja o njima, odgovori se pronalaze putem ankete. Nakon analize kretanja stanovnitva, analiziraju se strukture stanovnitva, sledeim redosledom: polno-starosna struktura (starosne grupe, starosne piramide, srednja starost, medijalna starost, indeks starosti i mladosti itd), socioekonomska struktura (udeo poljoprivrednog stanovnitva, podela stanovnitva prema aktivnosti (radno-aktivno stanovnitvo, lica sa linim prihodima, izdravano stanovnitvo) i delatnosti (primarnog, sekundarnog, tercijarnog i kvartarnog ili
75
neprivrednog sektora)), etnika struktura, konfesionalna (ili verska) struktura i obrazovna struktura (pismenost i struna sprema). Pria o stanovnitvu zavrava se analizom domainstava, odnosno kretanjem njihovog broja, karaktera (nepoljoprivredno, poljoprivredno, meovito) i veliine (jednolana, dvolana, trolana itd). Svi dobijeni rezultati o stanovnitvu se mogu prikazati na razliite grafike naine, tako se za kretanja stanovnitva koriste linijski grafikoni, za starosne kategorije, etniku strukturu, obrazovnu strukturu, na primer pite itd).
76
METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O PRIVREDI LOKALNE SREDINE
Ne moe se tano definisati koji e se podnaslovi nai u odeljku o privredi odreene lokalne sredine, jer to prvenstveno zavisi od stepena njenog razvoja i njene difrenciranosti. Zato e se navesti sve mogue privredne delatnosti neke lokalne sredine, a istraivai e primenjivati samo one koji postoje u njihovoj istraivanoj lokalnoj sredini. Kako se privreda deli na sektore, radi cilja da se nita ne izostavi, najbolje je privredne sadraje prikazati logikim redom. Nije greka ukoliko se primeni prikaz po kriterijumu dominantnosti odreene privredne grane u odreenoj lokalnoj sredini. U tom sluaju, poeljno je da se na poetku prikaza to i naglasi. Privredne sektore ine primarni, sekundarni i tercijarni sektor. Primarni sektor U primarni sektor privrede spadaju: poljoprivreda, umarstvo i lov i ribolov. Poljoprivredu ine zemljoradnja, stoartvo, vinogradarstvo i voarstvo. U Katastru za nepokretnosti odreene optine mogu se nai informacije o povrinama koje prekrivaju povine pod oranicama i batama, vonjaci, vinogradi, livade, panjaci, ume i neplodno zemljite za svaku katastarsku optinu ponaosob. Oni su veoma vani za izraavanje udela odreene vrste neke povrine u ukupnoj katastarskoj povrini, ali i za izraunavanje gustine agrarnog stanovnitva. Sve kategorije, osim neplodnog zemljita, uma i panjaka spadaju u obradivo zemljite, dok poljoprivredno zemljite ne ukljuuje neplodno zemljite i zemljite pod umama. Rezultati dobijeni izraunavanjem mogu se prikazati tabelarno, grafiki u obliku pite ili na karti (rafurama, koloristiki), ukoliko se vri poreenje odreene lokalne sredine sa njoj susednim katastarskim optinama. Rezultate dobijene za odreenu lokalnu sredinu poeljno bi bilo uporediti sa podacima koji se odnose na optinu, okrug ili pak itavu Republiku u kojoj se lokalna sredina nalazi. Zemljoradnja podrazumeva proizvodnju ita (penica, kukuruz, jeam, proso...), industrijskog bilja (eerna repa, duvan), povrtnog bilja (pasulj, krompir) i stonog i pinog bilja (detelina, lucerka). Ti podaci se preuzimaju iz statistikih godinjaka. S obzirom da se tamo publikuju na optinskom nivou, vrlo je vano ispisati komentar koji uzima u obzir udeo oranicama i batama na ukupnoj povrini 77
katastarske optine. Podaci o ukupnom prinosu su izraeni u tonama, a o prosenom prinosu u kilogramima po hektaru. Po istom principu posmatra se i za voe (jabuke, ljive) i groe. U Republikom zavodu za statistiku mogu se pruzeti podaci o stoci (goveda, svinje, ovce, ivina, pele). Oni su priblini, jer brojno stanje stoke je nuno vezano, kao i sve druge poljoprivredne kulture, za odreeni deo godine, ali i za isplativost njihovog uzgajanja. Pregled poljoprivrede zavrava se plasiranjem informacija o broju i kvalitetu poljoprivredne tehnike kojom se obrauje zemlja. Poeljno je porediti podatke o hektarima obradive povrine po jednom traktoru izraunate za vreme dva razliita popisa stanovnitva. Ove vrednosti se takoe preuzimaju iz publikacija Republikog zavoda za statistiku. Potom se daje katastar zemljoradnikih zadruga i drugih udruenja poljoprivrednika. On se moe formirati na osnovu informacija koje se mogu dobiti u optinskim organima ili u poljoprivrednoj inspekciji. Meutim, najbolje je, ukoliko se tako dobijene informacije provere na terenu putem upitnika ili intervjua. Dakle, na terenu se poljoprivrednici pitaju sledee: Ima li Vae selo zemljoradniku zadrugu? Kako se zove? Kada je osnovana? ime se bavi? Koliko u njoj ima zadrugara? itd. Ukoliko na teritoriji odreene katastarske optine postoje umske povrine, prvo se izrauna njihov udeo u ukupnoj povini. Ukoliko ima vie uma, one se navedu i lociraju. Na optinskom nivou postoje podaci o poumljenosti, koja se izraava u hektarima. Ona se razlikuje u tome gde se desila (u umi ili izvan nje) i ko je sainjava (liari ili etinari). Podaci se mogu nai i o ukupno obrasloj umskoj povrini, kao i o poseenoj drvnoj masi i to u obliku ukupno (liara ili etinara, izraeno u metrima kubnim) ili u udelu koji ini tehniko drvo, takoe nastalo iz liara ili etinara. Na kraju prie o umarstvu navode se sve institucije u ijoj nadlenosti se nalaze povrine pod umom, sa svim njihovim karakteristikama, koje su dobijene putem upitnika ili intervjua. Lovstvo se najjednostavnije prikazuje ukoliko na teritoriji katastarske optine postoji ograeno lovite. Meutim, u Vojvodini ea situacija da atari naselja pripadaju neograenim lovitima. U svakom sluaju, informacije o povrini lovita, vrstama lovno interesantne divljai, inventaru lovita (hranilita, pojilita, eke itd) mogu se dobiti u lovakim udruenjima. Udruenja poseduju podatke o brojevima aktivnih lovaca, njihovoj starosnoj i obrazovnoj stukturi. Nekada je stanovnitvo vie ivelo od ribolova. Danas kada se pomisli na ribolov, prva asocijacija su ribnjaci. Oni su najee privatni i istraivau je vano da se informie o njihovim dimenzijama, vrstama riba koje se uzgajaju, o tritu sa 78
kojeg se dobavlja riblja mladj, kao i o tritu na kome se plasira riba. Neretko, ribnjake koriste i ribolovna udruenja, koja se bave uglavnom sportski ribolovom. U njima se mogu nai podaci o broju aktivnih ribolovaca, broju izdatih ribolovnih dozvola, ali i o karakteristikama vodenih povrina kraj kojih oni deluju. Sekundarni sektor U sekundarni sektor privrede spadaju: energetika, ekstraktivna industrija, preraivaka industrija, graevinarstvo i proizvodno zanatstvo. Ukoliko na prouavanoj teritoriji postoje energetski izvori, potrebno je saznati njihov kapacitet, gde se koriste i koliko ljudi je angaovano na njihovom odravanju i eksploataciji. Ekstraktivna industrija podrazumeva rudarstvo. Geografe interesuju informacije o vrsti rude, veliini i karakteru rudnika, njegovoj istoriji (kada je poeo sa radom, da li je doivljavao vlasnike tranformacije), vreme za koje se predvia da e raditi u budunosti, potom koliko radnika zapoljava, koje su oni starosti i obrazovne strukture itd. Preraivaka industrija se deli na: crnu i obojenu metalurgiju, mainstvo, metalnu industriju, graevinsku industriju, drvnu industriju, teku i laku hemijsku industriju, tekstilnu industriju, prehrambenu industriju itd. U okviru svake vrste industrije svrstati sva industrijska preduzea koja im pripadaju, te u okviru njih navesti: kratak istorijat, trita na kojima se nabavljaju sirovine i na kojima se plasiraju gotovi poluproizvodi i proizvodi, strukturu zaposlenih i tako dalje. Lociranjem industrijskih objekata na skici ili karti naselja i dodatnom analizom rue vetrova, moe se doi do konstatacije o svrsishodnosti odreenog industrijskog preduzea. Analizira se stepen njegove korisnosti, u smislu, da li ono svojim zagaivanjem negativno utie na ivot u naselju, ili zapoljavanjem lokalnog stanovnitva pozitivno utie na kvalitet ivota i standard. Podaci o graevinarstvu se mogu pronai u statistikim publikacijama. Pomou njih se moe ilustrovati veliina stambenih objekata, kvalitet, godina izgradnje, svojina itd, zatim podaci o korienju, vrstama, svojini i opremljenosti stanova. Stanje u graevinarstvu oslikavaju i graevinska preduzea. O njima se sakupljaju podaci kao i o bilo kojim drugim preduzeima. Ukoliko se u posmatranom naselju odvijaju kapitalni graevinski poduhvati, informacije o njima se mogu dobiti na informativnim tablama koje stoje ispred gradilita, kod odgovornih subjekata koji ih izgrauju ili se pak mogu pronai u tekstovima 79
lokalnih novina. Poeljno je ovom prilikom priloiti kartu na kojoj bi bile oznaene lokalcije na kojima se gradi, lokacije na kojima se nalaze graevinska preduzea. Proizvodno zanatstvo se prikazuje takoe analizom vrsta proizvodnih zanata, u smislu ko se njima i koliko dugo bavi, gde nabaljaju sirovine i gde plasiraju proizvode. Podaci o ovoj delatnosti postoje u Republikom zavodu za statistiku, ali i u privrednoj ili zanatskoj komori (ukoliko ona postoji). Meutim, terenskim istraivanjima se obino proveravaju ovi podaci. esto se u zanatskoj delatnosti pojavljuju zanatlije koje imaju viegodinje delovanje, tako da celo naselje za to zna, ali nisu zvanino registrovani. Nekada su u veim naseljima, po ulicama i kvartovima, bili skoncentrisane zanatlije odreenog profila, o emu svedoe i imena tih ulica. Postoji mogunost da ona negde postoji i danas. Tercijarni sektor U tercijarni privredni sektor spadaju: usluno zanatstvo, trgovina, turizam i ugostiteljstvo i saobraaj. Uslune zanatlije su jo slabije evidentirane u odnosu na one koji se bave proizvodnim zanatstvom, naroito u malim seoskim naseljima. Zbog toga, do informacija o njima najee se moe doi samo terenskim opservacijama (praenjem reklama kraj puta) i intervjuisanjem lokalnog stanovnitva (traenje dobrog krojaa po preporuci). U trgovini treba razlikovati preduzea koja se bave trgovinom na veliko i malo. Ali u oba sluaja treba se informisati o tome kome pripada odreena trgovinska radnja, koliko ona zapoljava ljudi, kog profila. Od lokalnog stanovnitva se moe saznati i opseg njenog delovanja, odnosno sa koje daljine joj gravitira stanovnitvo. Vrlo je vano istai da li je ona spacijalizovana (na primer, autodelovi, bebi oprema itd) ili pripada trgovini iroke potronje. Saobraaj se vrednuje po kategoriji saobraajnica koje tangiraju istraivanu povrinu i po tome koliko ima i kakva su saobraajna preduzea. U fokusu je njihova delatnost, u smislu ime se bave. Ukoliko prevoze robu, na kojim linijama to rade. Ukoliko prevoze ljude, da li imaju lokalni, regionalni ili meunarodni znaaj i koliko esto saobraaju. Vrlo je vano zabeleiti, preuzimajui podatke na licu mesta, o njihovom istorijatu, karakteristikama voznog parka, strukturi zaposlenih i planovima. Pored sveprisutnog drumskog saobraaja, analiziraju se mogunosti za razvoj, revitalizaciju i unapreenje eleznikog, vodenog i vazdunog saobraaja.
80
Ukoliko neki od ovih vidova i postoje, oekuje se komentar njihove uestalosti, iskorienosti itd. esto od saobraajnih prilika zavise i mogunosti za razvoj turizma. Meutim, analiza turizma poiva na popisu prirodnih (planina, peina, morska obala, reke, vodene povrine, endemi itd) i drutvenih potencijala (arheoloka nalazita, sakralni objekti, utvrenja i stara jezgra gradova, etnoloko naslee, institucije kulture, manifestacije), odnosno na svemu onome to moe biti interesantno potencijalnom turisti. Potom se posmatra infra i supra struktura i materijalna baza (vrste smetajnih kapaciteta). Da bi se na kraju dao komentar na oblike turistikih kretanja i promet turista. Podaci o prometu turista se najee preuzimaju iz publikacija Republikog zavoda za statistiku. Na primer, u statistikim godinjacima se publikuju podaci na nivou optina i po kriterijumu najposeenih turistikih lokaliteta u zemlji (planinska mesta, banje, gradovi...).
81
METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O NEPRIVREDI LOKALNE SREDINE
Kvartarne delatnosti ili tzv. neprivredne delatnosti podrazumevaju kolstvo, zdravstvo i sport. Podaci o kolstvu mogu se nai u brojkama u statistikim publikacijama (broj pretkolskih ustanova, kola, odelenja, uenika osnovih i srednjih kola, kao i broj domova i polna struktura njihovih korisnika). Ukoliko se nastoji na preciznosti, imena kola, vreme osnovanja, broj aka, broj zaposlenih itd. mogu se dobiti Prosvetnoj inspekciji ili pak na terenu, obilaskom i intervjuisanjem ili anketiranjem ljudi iz administracije u osnovnim ili srednjim kolama. Podaci o visokokolskim ustanovama esto su plasirani na internetu, odnosno na njihovim sajtovima. Brojevi aka su indikatori pravaca potencijalnog razvoja lokalne sredine. Podaci o zdravstvu se svake godine objavljuju na optinskom nivou u sledeem sadraju: ukupno lekara, lekari u pojedinim slubama (opte medicine specijalistike, za borbu protiv TBC-a, za zdravstvenu zatitu ena, za zdravstvenu zatitu predkolske dece, za zdravstvenu zatitu dece i omladine, za zatitu i leenje zuba), diplomirani farmaceuti i broj lekara na jednog stanovnika. Poeljno je da se priloe podaci o istorijatu i razvoju odreene zdravstvene ustanove. Ukoliko u nekom naselju postoji samo ispostava, anketiranjem se sakupljaju informacije o uestalosti rada i o tome da li ona zadovoljava potrebe lokalnog stanovnitva, kao i o tome, ta se ini u situacijama kada postoje potrebe za onim lekarskim profilima koji nepostoje u posmatranom naselju. Prikaz sporta treba da sadra inofrmacije o sportskoj infrastrukturi (vrste i broj sportskih terena) i o sportkim udruenjima (od kada postoje, na kojem nivou se takmie, koliko aktivista imaju i tome slino).
82
METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O NASELJU
Naselja se klasifikuje prema poloaju (mikro poloaj i hipsometrijski razmetaj) i veliini (broju stanovnika, broju domainstava i veliini atara) u mrei naselja kojoj pripada (neke optine, regije, drave i tome slino). Koriste se ve upotrebljeni podaci Republikog zavoda za statistiku i Slube za katastar nepokretnosti. Potom se posmatra morfologija naselja, koja podrazumeva oblik osnove, strukturu i fizionomiju naselja (spoljanja i unutranja). Morfologija naselja se definie pomou topografskih karti i terenskih opservacija. Zatim se analiziraju tipovi i oblici kua, da bi se na kraju definisale bazne i nebazne funkcije naselja. O njima se sudi na osnovu podataka o delatnosti stanovnitva koji se nalaze u edicijama Republikog zavoda za statistiku. Na kraju se istiu najmarkantije karakteristike naselja, po kojima se ono razlikuje od drugih.
83
Literatura : 1. Bertrand, A, J-C. 1949: Ltude du milieu (guide lusage des ducators), Paris 2. ere, K. 1996 : Matematika geografija, Prirodno-matematiki fakultet, Institut za geografiju, Novi Sad. 3. Rajii, M, Vasovi, M. 1964: Geografsko prouavanje lokalne sredine. Zavod za izdavanje udbenika SRS. Beograd. 4. Tadi, M. 2010: Geografija lokalne sredine, prirunik, http://www.dgt.uns.ac.rs/download/gls_prirucnik.pdf 5. Vujadinovi, S, Pavlovi, M, abi, D. 2010: Integralni odrivi razvoj na primeru lokalne geografske sredine. Glasnik Srpskog geografskog druptva. Sveska XC. Broj 2. Beograd. 6. , ., , . 1996: . , . 7. http://forum.slobodnavojvodina.org/viewtopic.php?p=46520 8. http://geoliss.ekoplan.gov.rs/OGK/RasterSrbija/ 9. http://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:02Compass_baseplate_2010-03-09.jpg 10.http://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Einnorden.jpg
11. http://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Ursa_Major_-_Ursa_Minor_-_Polaris.jpg
12.http://iguide.travel/Subotica/Drinking 13.http://maldini.wetpaint.com/page/Arhitektura+u+Srbiji+u+XX+veku++serbian+architecture+in+XX+century 14.http://mapy.mk.cvut.cz/data/JugoslavieYugoslavia/Serbia/Serbia_topo_1.100000/index.html

15. http://mapy.mk.cvut.cz/data/JugoslavieYugoslavia/Serbia/Serbia_topo_1.100000/imagepages/image58.html
16.http://mapy.mk.cvut.cz/data/JugoslavieYugoslavia/Serbia/Serbia_topo_1.100000/imagepages/image10.html 17.http://pedja.supurovic.net/wp-content/uploads/2009/07/geografskikoordinatni-sistem.gif 18.http://scindeks.nb.rs/

19. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0% BA%D0%B0:Novi_Beograd_1978.jpg
20.http://www.arhns.com/download/razvojregionalnearhitekture/11predavanje.p df 21.http://www.astrokrug.in.rs/?p=364
22. http://www.besplatne-slike.net/priroda-pejzazi/suma/slides/mahovina-obrasla-okokore-stabla-drveta-u-sumi.html
23.http://www.dgt.uns.ac.rs/page.php?112 24.http://www.gef.bg.ac.rs/pdf/GLS%20-%2022%2011%202010-a.pdf 25.http://www.likovnikrug.org/TVR%C4%90AVA-129-1 26.http://www.mobiletopsoft.com/board/1363/garmin-released-gpsmap-496-gpsmobile-aviation-device.html 84
27.http://www.panoramio.com/photo/3105396 28.http://www.panoramio.com/photo/51705255 29.http://www.scoutpark.net/orijentacija/no_kompas.asp

30. http://www.scribd.com/doc/23397592/Metoda-ankete-upitnika-i-intervjua-uistra%C5%BEiva%C4%8Dkom-procesu-u-saobra%C4%87aju
31.http://www.scribd.com/doc/6817216/ANKETA-I-INTERVJU 32.http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=706754&page=313 33.http://www.voranc.si/spletna-ucilnica-216020/marina/geografija216419/geografski-koordinatni-sistem/images/iman/koordinatni.sistem.gif 34.http://www.zavurbvo.co.rs/prostorni_cir.php
85

Geografija Lokalne Sredine

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Geografija Lokalne Sredine

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

GEOGRAFIJA LOKALNE SREDINE, Skripta, Tamara Luki, Bojan eran, Rastislav Stojsavljevi

Tamara Luki, Bojan eran, Rastilav Stojsavljevi

UVOD, IZVORI INFORMACIJA I METOLOGIJA OBRADE PODATAKA O LOKALNOJ SREDINI

Skripta iz predmeta: GEOGRAFIJA LOKALNE SREDINE

Novi Sad, 2012.

3.10. METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O NASELJU

ZATO SE PROUAVA GEOGRAFIJA LOKALNE SREDINE ?

POJAM LOKALNE SREDINE

DEFINICIJA LOKALNE SREDINE

Slika 1. GPS, Izvor: http://www.mobiletopsoft.com/board/1363/garmin-releasedgpsmap-496-gps-mobile-aviation-device.html

VEZA GEOGRAFIJE LOKALNE SREDINE SA DRUGIM NAUKAMA I DRUGIM GEOGRAFSKIM DISCIPLINAMA?

IZVORI O GEOGRAFIJI LOKALNE SREDINE

ZNAAJ ORIJENTACIJE U PROSTORU, POREKLO REI, VRSTE ORIJENTACIJE

Slika 2. Lenjir sa kompasom i razmernikom, Izvor: http://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:02Compass_baseplate_2010-03-09.jpg

Orijentacija pomou tri tapa

Slika 3. Grafiki prikaz orijentacije pomou tri tapa, Izvor : http://www.scoutpark.net/orijentacija/no_kompas.asp

Orijentacija pomou Sunca

Strana sveta Istok Jug Zapad Sever

Sat (zimsko vreme) 6.00 12.00 18.00

Sat (letnje vreme) 7.00 13.00 19.00

Orijentacija pomou sunca i sata

Slika 4. ematski prikaz orijentacije pomou sata, Izvor : http://www.scoutpark.net/orijentacija/no_kompas.asp

Orijentacija pomou Severnjae

Slika 5. ematski prikaz orijentacije pomou zvezde Severnjae, Izvor: http://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Ursa_Major_-_Ursa_Minor_-_Polaris.jpg

Orijentacija pomou meseca

Slika 6. Grafiki prikaz meseevih faza, Izvor: http://www.astrokrug.in.rs/?p=364

Orijentacija pomou pojava koje su rezultat drutvenog delovanja (crkve, groblja)

Orijentacija pomou orijentira

Slika 8. Kompas, Izvor: http://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Einnorden.jpg

Slika 9. Jedna vrsta GPS-a

Odreivanje geografskih koordinata

Slika 10. Najvanije zamiljene linije i uglovi na Zemlji, Izvor : http://pedja.supurovic.net/wp-content/uploads/2009/07/geografski-koordinatnisistem.gif

Slika 11. Odreivanje geografskih koordinata, Izvor : http://www.voranc.si/spletna-ucilnica-216020/marina/geografija216419/geografski-koordinatni-sistem/images/iman/koordinatni.sistem.gif

4201618 severne geografske irine

1900711 istone geografske duine

Slika 12. Odreivanje geografskih koordinata na topografskoj karti, Izvor : http://mapy.mk.cvut.cz/data/JugoslavieYugoslavia/Serbia/Serbia_topo_1.100000/imagepages/image58.html

OPSERVACIJA PROSTORA (SPOLJANJA I UNUTRANJA FIZIONOMIJA NASELJA)

Slika 13. Studenica, Izvor: http://www.panoramio.com/photo/3105396

Slika 14. Manastir Graanica, Izvor: http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=706754&page=313

Slika 15. Crkva Svetog Nikole u Sremskim Karlovcima, Izvor: http://www.panoramio.com/photo/51705255

Slika 16. Skica Patrovaradinske tvrave, Izvor: http://www.likovnikrug.org/TVR%C4%90AVA-129-1

Secesija i njoj srodni stilovi

Slika 18. Zgrada Dunavske banovine u Novom Sadu, Izvor: http://forum.slobodnavojvodina.org/viewtopic.php?p=46520

Slika 19. Novi Beograd tokom izgradnje, Izvor: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%B A%D0%B0:Novi_Beograd_1978.jpg

LITERATURNI IZVORI U KOJIMA SE NALAZE TEKSTOVI, PODACI I KARTE O LOKALNOJ SREDINI

Monografije vojvoanskih optina

Diplomski, master, doktorski radovi

Nauni radovi objavljeni u domaim asopisima

Nauni radovi objavljeni u stranim asopisima

Lokalne novine Podaci

Meteoroloki godinjaci Hidroloki godinjaci Podaci Republikog zavoda za statistiku

Slika 20. Deo Topografske karte, Izvor: http://mapy.mk.cvut.cz/data/JugoslavieYugoslavia/Serbia/Serbia_topo_1.100000/imagepages/image10.html

Slika 21. Kako funkcionie internet

Karte http://mapy.mk.cvut.cz/data/JugoslavieYugoslavia/Serbia/Serbia_topo_1.100000/index.html - Topografske karte razmera 1:100.000 Auto karta http://www.srbijamap.com/mapa_flash.php?grad=scg 52

http://www.381info.com/autokartasrbije.php http://www.autoportal.rs/news/Image/auto-karta-srbije.jpg http://www.serbiamap.net/maps.html Geoloka karta

Slika 33. Pronalaenje fotografija putem Google-a

VRSTE ANKETE I NJIHOVA PRIMENA

Anketa u funkciji pronalaenja podataka o fizikogeografskim pojavama u odreenoj lokalnoj sredini

Anketa u funkciji pronalaenja podataka o drutvenogeografskim pojavama u odreenoj lokalnoj sredini

METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O GEOLOKOJ GRAI LOKALNE SREDINE

METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O RELJEFU LOKALNE SREDINE

METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O KLIMI LOKALNE SREDINE

METODOLOGIJA OBRADE SAKUPLJENIH INFORMACIJA O HIDROGRAFIJI LOKALNE SREDINE