predava: Mr Aleskandar Cvjeti, dipl. rud. In.

Katedra za zatitu na radu i zatitu ivotne sredine

Buka u ivotnoj sredini je svetski problem. Nain borbe protiv buke u velikoj meri zavisi od kulture, ekonomije, politike. Ne postoji procena, na svetskom nivou, o uticaju buke na ivotnu sredinu kao ni o ceni tog uticaja. European Unionss Green Paper on Future Noise Policy (1996): 20% populacije (oko 80 mil.) je izloeno neprihvatljivom nivou buke koji uzrokuje nedostatak sna, uznemirenost i druge nepovoljne zdravstvene efekte; dodatnih 170 mil. ivi u zonama gde nivoi buke izazivaju stalno ometanje tokom dana; procena je da komunalna buka kota Zajednicu od 0,2% do 2% bruto nacionalnog dohotka.

Broj ljudi u zemljama Evropke Unije izloeni odreenim nivoima buke

Graani, pre svega u razvijenim zemljama, veoma jasno prepoznaju problem i ukazuju na buku kao glavni inilac koji kritino optereuje populaciju.

Buka kao jedan od zagaivaa ivotne sredine

 Zvuk je po prirodi sastavni deo svakodnevnog ivota i deo ovekovog okruenja. Javlja se kao pratilac mnogih ivotnih aktivnosti i njegovo prisustvo je evidentno gotovo u svim sferama ljudske aktivnosti.

Zvuk kao pratilac ljudskih aktivnosti

 U savremenim drutvima zvuk nas esto i uznemirava: mnogi zvuci su neprijatni ili neeljeni.

Zvuk zna da bude i neprijatan

U kojoj meri nas neki zvuk uznemirava esto zavisi ne samo od prirode zvuka, nego i od naeg stava prema njemu (oigledan primer muzika).

Struktura albi graana na buku registrovane u gradu Oklandu (levo) i jednom nemakom gradu Zvuk ne mora biti glasan da bi nas uznemiravao (pod koji kripi, oteenja na tonskim zapisima, nemilosrdno kapljanje vode i sl.). Nepoeljnost i neprijatnost su esto u funkiciji vremena kada se zvuk pojavljuje (no ili dan). Zvuk moe da nanese tetu ili ak izazove i razaranje odreenih struktura (zvuni udar).

Probijanje zvune barijere Meutim najtei sluaj je kada zvuk oteti jedan takav delikatan mehanizam dizajniran da primi isti taj zvuk ljudsko uvo.

U oblasti inenjerskih disciplina dominiraju tri aspekta interesovanja za zvuk kao fiziku pojavu: zvuk kao sredstvo komunikacije (govor, muzika, upozorenje i sl.), zvuk kao alat (ultrazvune metode dijagnostike i sl.), zvuk kao buka (psiholoko, medicinsko, socioloko pitanje).

 Merenja daju tano odreenu veliinu koja opisuje i rangira zvuk neophodno kod unapreenja zatite od buke, akustike stambenih zgrada, muzikih i bioskopskih dvorana, izrade kvalitetnijih zvunika i sl. Merenja nam omoguavaju preciznu, naunu analizu ometajuih zvukova; intezitet ometanja zavisi od osobe do osobe (psiholoke i fizioloke razlike izmeu osoba). Jasno nam definiu kada zvuk moe da izazove oteenja omoguava nam preduzimanje odreenih zatitnih mera. Konano, merenja i analize zvuka su snaan dijagnostiki alat u procesu snienja buke aerodromi, autoputevi i sl. To je alat koji nam moe pomoi da unapredimo kvalitet ivota.

 Zvuk je fizika pojava koja nastaje usled vremenski promenljivih mehanikih poremeaja stacionarnog stanja elastine sredine. Zvuk se moe definisati i kao bilo koja promena pritiska (u vazduhu, vodi ili nekom drugom medijumu) koju ljudsko uvo moe da registruje od najslabijih zvukova do onih koji mogu da otete sluh. Oblast nauke koja se bavi zvukom naziva se AKUSTIKA i pokriva sve oblasti generisanja, rasprostiranja i percepcije zvuka, bez obzira na prirodu njegovog izvora i prijemnika. Najoptiji instrument za merenje promene pritiska je barometar meutim promene pritiska koje prate promenu vremena su suvie spore da bi ih ljudsko uvo detektovalo ne zadovoljavaju definiciju zvuka. Kada bi se ta promena pritiska deavala 20 puta u sekundi mogla bi se registrovati ljudskim uvom odnosno mogli bi je svrstati u kategoriju zvuka.

 Broj promena pritiska vazduha u jedinici vremena naziva se FREKVENCIJA ili UESTALOST zvuka i izraava se u Hz. Uestalost zvuka utie na njegovu prepoznatljivost, odnosno na njegov ton; tutnjava udaljenje grmljavine ima nisku frekvenciju, za razliku od pitaljke koja ima visoku frekvenciju. Za mladu, zdravu osobu normalan ujni opseg se kree od 20 Hz do 20000 Hz (20 kHz). Promene pritiska, odreene frekvencije, se kroz medijum, ire od izvora zvuka do u naem sluaju naeg uva - brzina rasprostiranja zvuka zavisi od sredine u kojoj se promena pritiska odigrava: u vazduha je to 344 m/s, voda 1500 m/s, elik 5000 m/s itd. Kada znamo brzinu zvuka i njegovu frekvenciju moemo izraunati i njegovu talasnu duinu rastojanje od jednog vrha amplitude do drugog.

Talasna duina Talasna duina () = Brzina zvuka / Frekvencija

Odnos talasne duine i frekvencije

 Primer: talasna duina pri frekvenciji od 20 Hz iznosi preko 17 m, dok za 20 kHz ona iznosi samo 1,7 cm. Zvuk koji ima samo jednu frekvenciju poznat je kao IST ton (retko se sreu ak i jedna nota na klaviru ima kompleksan talasni oblik). Veina buke koja nas okruuje se sastoji od irokog spektra frekvencija IROKO POJASNA buka. Ako buka ima ravnomerno rasporeene frekvencije kro ceo ujni opseg BELA buka (beli um).

 Druga veliina koja se koristi za opisivanje zvuka (buke) je veliina amplitude promene pritiska NIVO ZVUNOG PRITISKA (SPL). U poreenju sa statikim pritiskom vazduha (105 Pa) promene pritiska koje ljudsko uvo moe da detektuje su veoma male, odnosno kreu se u rasponu od 20 Pa do 100 Pa. Najslabiji zvuk koji zdravo ljudsko uvo moe da registruje ima amplitudu od 20 milionitih delova Paskala (20 Pa), to je za oko 5.000.000.000 puta manje od normalnog atmosferskog pritiska PRAG UJNOSTI. Promena pritiska od 20 Pa je tako mala da izaziva pomeranje bubne opne na rastojanje koje je manje od prenika jednog molekula vodonika. Zvuni pritisak od priblino 100 Pa je tako glasan da izaziva bol PRAG BOLA.

 Organ sluha je jedini ljudski organ koji moe da registruje promenu jedne veliine u tako velikom rasponu - 1:1.000.000 Direktna primena linearne skale (u Pa) za merenje zvunog pritiska dovela bi do upotrebe vrlo velikih, i samim tim tekih za upotrebu, brojeva. Uvodi se skala u DECIBELIMA (dB); decibel nije apsolutna jedinica predstavlja odnos izmeu izmerene vrednosti i usvojene referentne vrednosti.

Jo jedna koristan aspekt upotrege skale u dB je injenica da daje mnogo bolju aproksimaciju percepcije relativnog zvuka od strane ljudskog uva nego to je to sluaj sa skalom u Pa. Uvo reaguje na logaritamsku promenu u nivou, koja odgovara skali u dB gde je 1 dB ista relativna promena bilo gde na skali.

Odnos skale u Pa i dB

Dinamiki opseg ljudskog uva

 Mada poveanje od 6 dB predstavlja dvostruko poveanje zvunog pritiska, tek poveanje od 8 do 10 dB ljudsko uvo doivljava (subjektivno) kao dvostruko poveanje. Analogno tome najmanja razlika koju nae uvo moe da registruje je od 1 do 3 dB.

Percepcija zvuka subjektivna ocena nivoa zvuka

 Subjektivna ili opaajua glasnost nekog zvuka zavisi od vie kompleksnih faktora. Ljudsko uvo nije podjednako osetljivo na svim frekvencijama najosetljivije je na zvuke izmeu 2 kHz i 5 kHz, a manje je osetljivo na viim odnosno niim frekvencijama. Razlika u osetljivosti na razliitim frekvencijama je izraajnija pri niskim zvunim pritiscima nego pri visokim. Problem impulsne buke.

Krive jednake subjetivne bunosti (izofone linije)

 Generalno, uvo je primarni prijemnik zvunih signala. Predstavlja najosetljiviji senzorni organ, iji je osnovni zadatak obrada korisnih i nekorisnih, prijatnih i neprijatnih zvunih informacija. Osnovne karakteristike ovekovog uva su: ovek sluhom dobija 86% svih infromacija, Organ sluha je non-stop aktivan - organ sluha nikad ne spava, Organ sluha je vrlo selektivan frekvencijski analizator koji registruje frekvencijski opseg irine 10 oktava, Najvea vrednost zvunog pritiska koju uvo moe da registruje vea je za milion puta od najnie vrednosti zvunog pritiska koju moe da registruje, Najnia vrednost zvunog pritiska koju uvo moe da registruje je 1010 puta nia od atmosferskog pritiska, Pomeraj bubne opne pri najnioj vrednosti zvunog pritiska je manja od 10-9cm.

 Anatomski organ sluha moe se podeli na: spoljanje uvo, srednje uvo, i unutranje uvo.

Uproeni prikaz ljudskog uva

 Funkcionalno organ sluha se moe podeli na: transmisioni aparat (spoljnje i srednje uvo) sa zadatkom prenosa signala do perceptivnog aparata, i perceptivni aparat (unutranje uvo, sluni ivac, modani putevi i kortikalni sluni centri) sa zadatkom obrade signala koji je preneen transmisionim aparatom. SPOLJANJE UVO obuhvata : unu koljku, sluni kanal, i deo bubne opne sa strane slunog kanala.

Spoljanje uvo

 Osnovne funkcije une koljke su: prikupljanje zvune energije na ulazu u sluni kanal i usmeravanje ka slunom kanalu, sakupljanje i prenos zvunih oscilacija kotanim putem do unutranjeg uva, bolja orijentacija u prostoru, omoguena prijemom zvunih informacija levim i desnim uvom, spreavanje povratnog dejstva sopstvenog glasa. Pored akustike funkcije, sluni kanal ima i zatitnu funkciju - vosak kojim je on obloen slui da skuplja prljavtinu koja dolazi iz okruenja, onemoguavajui da ona doe do bubne opne. SREDNJE UVO obuhvata: bubnu opnu, sa strane slunih koica, slune koice, i Eustahijevu cev - koso postavljena cev koja spaja upljinu srednjeg uva sa spoljanom sredinom; slui za izjednaavanje statikog pritiska unutranjeg i spoljanjeg uva na nivou atmosferskog pritiska, kao i za provetravanje srednjeg uva.

Srednje uvo

Osnovna namena srednjeg uva je: verodostojni prenos i pojaanje zvunog signala iz slunog kanala do unutranjeg uva, zatita, za osetljive delove unutranjeg uva, od naglog prodiranja zvunih oscilacija sa velikom zvunom energijom.

Sistem slunih koica

 UNUTRANJE UVO je prijemnik i pretvara mehanike energije zvunih talasa u odgovarajue nervne impulse koji se alju viim centrima na dalju obradu i formiranje utiska o zvuku. Osnovu unutranjeg uva ini kohlea (pu) sa ovalnim i okruglim prozorom ka srednjem uvu, i slunim ivcima koji idu ka nervnom sistemu;

Unutranje uvo

 Produeno izlaganje glasnim zvucima izaziva oteenje vlaknastih elija umanjuje sposobnos sluha. Sa poveanjem broja oteenih vlaknastih elija mozak nije u stanju da kompenzuje gubitak informacija (sve tee razaznavanje pojedinih rei, zvuci postaju prigueni) nepovratan proces. Gubitak sluha izazvan izlaganjem buci je najvei na frekvencijama na kojima je ljudsko uvo i najosetljivije (oko 4 kHz).

 Vremenska zavisnost buke (promena nivoa zvunog pritiska u posmatranom periodu) i njen frekvencijski spektar (prisustvo i nivo buke na odreenim frekvencijama) odreuju tip buke. U zavisnosti od karaktera buke u vremenskom domenu razlikuju se sledei tipovi buke: Nepromenljiva buka - buka relativno konstantnog nivoa sa promenama do 5 dB;

 Promenljiva buka - buka promenljivog nivoa sa promenama preko 5dB; za odreivanje nivoa buke potrebno je merenje ekvivalentnog nivoa buke u duem vremenskom intervalu;

Isprekidana buka buka izvora koji radi u ciklusima, gde nivo buke veoma brzo raste i opada, npr. prolazak jednog automobila ili aviona; za odreivanje nivoa buke potrebno je merenje nivoa izloenosti buci za svaki ciklus rada izvora;

 Impulsna buka - buka udara ili eksplozija, buka kod koje se pojavljuje jedan ili vie brzo rastuih vrhova ije je trajanje manje od 1s;

U zavisnosti od karaktera buke u frekvencijskom domenu razlikuju se sledei tipovi buke: irokopojasna buka - buka sa priblino ravnomernom raspodelom zvune energije u irem frekvencijskom opsegu (vie susednih oktava);

 Uskopojasna buka - buka ija je zvuna energija sadrana u uem frekvencijskom opsegu (jedna oktava ili manji broj terci);

 Tonalna buka - buka koja sadri vei deo zvune energije na diskretnim frekvencijama . U standardima se esto koristi sledea definicija tonalne buke - buka kod koje je nivo buke u nekoj terci za vie od 5dB vei u odnosu na nivo buke u susednim tercama.)

 Danas je u upotrebi veoma irok dijapazon mernih instrumenata namenjenih za merenje parametara buke u amplitudnom, vremenskom i frekvencijskom domenu. Instrumenti za merenje buke nazivaju se FONOMETRI (Bukomeri), Iako merni instrumenti mogu biti po prirodi veoma razliiti (analogni, digitalni ili zasnovani na softverskom reenju), ipak u sutini svaki merni sistem lanac sastoji se iz nekoliko osnovnih karika.

Merni lanac

 Nae uvo je manje osetljivo kada su u pitanju veoma niske i veoma visoke frekvencije. Zbog toga se prilikom merenja nivoa zvuka koriste odreeni korekcioni (ponderacioni) filteri.

Krive ponderacije

 Ako se zvuni nivo iz dva ili vie zvunih izvora meri odvojeno, a pri tom elimo da znamo koliki bi bio kombinovani nivo zvunog pritiska svih prisutnih izvora zvuka, nivoi zvukova se moraju sabrati. dB logaritamska veliina - nivoi zvuka se ne mogu prosto sabrati. Jedan od naina da se saberu vrednosti iskazane u dB je da se konvertuju pojedinane vrednosti u dB u linearne, saberu, a potom ponovo konvertuju u dB koristei sledeu jednainu:

Rezultujui nivo zvunog pritiska - buke u prisustvu dva izvora istog nivoa buke

 Postoji i jednostavnija metoda koja podrazumeva upotrebu narednog dijagrama.

Sabiranje buke uz pomo dijagrama

 Buka u ivotnoj sredini, ili kako se veoma esto zove - komunalna buka, definie se kao buka koju stvaraju svi izvori buke koji se javljaju u ovekovom okruenju. Glavni izvori komunalne buke koji se svakodnevno sreu u ovekovom okruenju ukljuuju: Izvore buke na otvorenom prostoru; Izvore buke u zatvorenom prostoru. Izvori komunalne buke na otvorenom prostoru mogu se dalje podeliti na sledee grupe: Saobraaj (drumski, elezniki i avionski); Graevinske maine koje se koriste pri izvoenju javnih radova; Industrija; Maine za kunu upotrebu (kosaica, motorna testera i sl.); Maine i vozila za komunalno odravanje; Sportske aktivnosti, koncerti, zabavni parkovi, alarmi;

 Izvori komunalne buke u zatvorenom prostoru mogu se podeliti na sledee grupe: Kuni aparati (usisiva, fen za kosu, ve maina i sl.); Ventilacioni sistemi i klima ureaji, pumpne stanice, trafostanice; Ureaji za muziku reprodukciju; urke. Neki od nabrojanih izvora buke u zatvorenom prostoru mogu se pojaviti i kao izvori buke na otvorenom prostoru.

 Iako nije uvek glavni uzrok albi graana, saobraaj, odnono prevozna sredstva koje ovek koristi, je dominantni izvor buke u komunalnoj sredini.

 Pored buke koju prevozna sredstva stvaraju u okruenju, za prevozna sredstva je karakteristina i buka u unutranjosti vozila kojoj su izloeni vozai i putnici.

Nivoi buke vazduhoplova

 Buka drumskog saobraaja (automobili, autobusi, kamioni i motocikli) je najrasprostranjeni izvor buke u svim zemljama i primarni je uzrok koji izaziva ometanje ljudskih aktivnosti. Buka koju proizvodi drumski saobraaj pri kretanju konstantnom brzinom zavisi od: brzine vozila, strukture saobraajnog toka, prirode povrine, topografije terena, metereolokih uslova, i pozadinske buke. Dominanti izvori buke kod putnikih i teretnih vozila su pogonska jedinica i kontakt povrine puta sa pneumaticima.

 Na slici ilustrovan je doprinos svih mehanizama generisanja ukupnom nivou buke koji stvara putniko vozilo koje zadovoljava trenutne standarde za dozvoljeni nivo buke putnikih automobila od 74dB(A) na rastojanju 15m od izvora:

 Postoji odreena prelazna brzina gde su doprinosi oba mehanizma generisanja buke isti. Prelazna brzina, iznad koje dominira buka pneumatika, sve je manja, tako da za putnike automobile iznosi 40 km/h a za kamione 60 km/h.

Prelazna brzina iznad koje dominira buka interakcije pneumatika i podloge

 Glavni izvori buke kod prevoznih sredstava u eleznikom saobraaju su: interakcija tokova vagona i lokomotive sa inama, pogonski sistem, dodatna oprema (ventilacija i sirene), i aerodinamika buka kod vozova koji se kreu velikim brzinama. Buka koju generie elezniki saobraaj zavisi od: brzine voza, tipa lokomotive, vagona i ina, osnove na kojoj su ine postavljene, i krutosti tokova i ina.

Kretanje voza na krivini generie visokofrekvencijsku tonalnu buku

 Operacije sletanja i uzletanja vazduhoplova (aviona i helikoptera) generiu znaajan nivo buke u blizini komercijalnih i vojnih aerodroma. Buka koja nastaje usled operacija sletanja i uzletanja vazduhoplova zavisi od: broja vazduhoplova, koridora sletanja i uzletanja, odnosa uzletanja i sletanja, atmosferskih uslova. Glavni mehanizmi generisanja buke kod konvencionalnih vazduhoplova su pogonski sistem i aerodinamika buka. Aerodinamika buka je dominantna samo na frekvencijama iznad 600Hz i to u fazi letenja. U fazi sletanja i uzletanja dominantna je buka pogonskog sistema.

 Maine i mainska oprema koja se koristi u industriji spadaju u grupa stacionarnih izvora buke koji generiu buku na radnom mestu. Takoe, mogu generisati znaajne nivoe buke i u okruenju fabrike hale, na otvorenom prostoru. Generisana buka je uglavnom zavisna od snage maine.

 Korienje graevinskih maina za gradnju komercijalnih ili stambenih objekata ili za razliite vrste iskopavanja u gradskim sredinama moe izazvati znaajnu emisiju buke. Graevinske maine spadaju u grupu privremenih ili povremenih izvora buke ije je korienje vremenski ogranieno. Ogranieno trajanje buke koji ovi izvori generiu moraju se uzeti u obzir pri ocenjivanju uticaja buke na ivotnu sredinu. Graevinske maine kao izvori buke mogu se podeliti u dve osnovne grupe: pokretni izvori (kamioni, dozeri, bageri, rovokopai, utovarivai i sl.) i stacionarni izvori (kranovi, kompresori, pneumatski eki za razbijanje betona i slina elektrina oprema).

Nivo buke graevinskih maina

 U stambenim objektima buka moe biti posledica rada razliitih sistema namenjenih za zajedniko korienje (pumpe za grejanje, ventilacioni sistemi, vodovodni sistemi, liftovi), Ali i rezultat glasnog razgovora, muzike i drugih aktivnosti u neposrednom susedstvu (kosaice, usisivai, aparati za kunu upotrebu, urke i sl.).

Nivo buke kunih aparata

 Prostiranje buke na otvorenom prostoru podrazumeva irenje zvunih talasa od mesta izvora buke ka prijemniku kroz atmosferu. Pri tome dolazi do slabljenja buke usled divergencije (rasipanja) zvunih talasa, odnosno poveanja povrine talasnog fronta na kome se raspodeljuje ista koliina zvune energije. Nastajanje i rasprostiranje zvunih talasa na otvorenom prostoru, kao i slabljenje nivoa buke na mestu prijema, usled divergencije zvunih talasa, zavisi od tipa zvunih izvora. Svi, u prethodnom poglavlju, navedni izvori buke koji se mogu sresti u ivotnoj sredini, mogu se modelirati korienjem dva osnovna tipa izvora buke: takastog izvora buke, i linijskog izvora buke.

 Nivoi buke na mestu proraunske take ili prijemnika mogu se primenom modela izraunati, umesto da se pristupi proceduri merenja. Takoe, primenom modela moe se izraunati prostiranje buke od jedne do druge take. Izraunavanje nivoa buke primenom modela je bolji i moda jedini praktini metod za ocenu nivoa buke u sledeim situacijama: Kada se merenje sprovodi u uslovima visoke pozadinske buke, npr. kada se odreuje saobraajna buka pored fabrike preseraja; Kada je potrebno prognozirati nivo buke za npr. izradu planske dokumentacije; Kada je potrebno ispitati alternative u razvoju i primeni mera za redukciju buke; Kada je potrebno izraditi konturne mape buke; Kada je ogranien pristup nekim mernim taakama.

Prednosti i nedostaci primene modela u oceni nivoa buke

Nivoi buke se izraunavaju primenom meunarodnih ili nacionalnih standarda koji definiu algoritme izraunavanja. Algoritmi su uglavnom orijentisani ka odrenom tipu izvora buke i njihova primena je ograniena samo za taj izvor buke. Izuzetak predstavlja ISO 9613 koji odreuje nivo buke na osnovu zvune snage izvora buke i moe se primeniti na bilo koji izvor za koji je poznat podatak o nivou zvune snage. Neki od software-a za prognozu-predikciju buke su: Lima, Noise Map, IMMI i td.

Primer modeliranja rasprostiranja buke na P.K. Galovii - Kosjreri

Predikcija buke na povrinskom kopu uglja Polj D

 Buka koja se generie na mestu izvora buke prostire se i prenosi ka prijemniku, putanjama koje ne moraju uvek biti iste. Na mestu prijemnika buka se doivljava kao problem ukoliko su nivoi buke visoki ili ukoliko remeti osnovne ljudske aktivnosti: rad, odmor, spavanje i sl. Nivo buke na mestu prijemnika zavisi od: Zvune snage izvora (automobila, kamiona, vozova i sl.); Duine putanje kojom se buka prostire, odnosno rastojanja izmeu izvora buke i prijemnika; Okruenja u kome se nalazi prijemnik. Navedeni elementi od kojih zavisi nivo buke na mestu prijema odreuju i osnovne principe kontrole buke: Kontrola na samom izvoru buke; Kontrola na putevima prenoenja; Kontrola na mestu prijemnika.

 Primarna mera je kontrola buke na samom izvoru, jer ukoliko se na izvoru buke preduzmu sve mere za smanjenje nivoa buke primena drugih metoda nije neophodna. Kada nije izvodljivo primeniti mere za kontrolu buke na mestu samog izvora, primenjuju se mere kontrole na putevima prenoenja zvuka od izvora do prijemnika. Ovakav pristup se najvie primenjuje za kontrolu buke u ivotnoj sredini.

Prostiranje zvunih talasa od izvora do prijemnika

 Kontrola vazdune buke na putevima prenoenja zvunih talasa podrazumeva: potpuno oklapanje (zatvaranje) izvora buke, stavljanje prepreka u vidu barijera ili izradom tunela izmeu izvora buke i prijemnika.

Ilustracija efekta vertikalne barijere sa prikazom izgraene barijere pored saobraajnice

Ilustracija efekta konzolne barijere sa prikazom izgraene barijere pored saobraajnice

Da bi barijera imala zadovoljavajui efekat ona mora da sprei direktnu vidljivost izvora buke i prijemnika. To nije uvek mogue, naroito u gusto naseljenim gradovima sa viespratnicama. U takvim okolnostima mogu se koristiti zatitni ekrani tuneli, poluotvorenog ili zatvorenog tipa. Na ovaj nain se buka moe smanjiti i vie od 20dB(A), za sluaj tunela zatvorenog tipa.

Ilustracija efekta tunela poluotvorenog tipa sa prikazom izgraenog tunela pored saobraajnice

Ilustracija efekta tunela zatvorenog tipa sa prikazom izgraenog tunela pored saobraajnice

Izolaciona mo materijala od kojih moe biti sagraena barijera

Prirodne prepreke u obliku zemljanih nasipa sa ili bez zelenih zasada mogu se koristiti za smanjenje nivoa buke spreavanjem irenja zvunih talasa - mogu se kombinovati sa barijerama. Zemljani nasipi imaju prirodan izgled i mogu zadovoljavati veinu estetskih zahteva - smanjenje buke je za oko 3dB vee od smanjenja buke barijerom iste visine.

Prikaz prirodnih prepreka sa funkcijom barijere

Na mestu prijemnika buka se moe smanjiti preduzimanjem sledeih mera: Promena lokacije prijemnika; Lociranje stambenih objekata i prostorija; Primena arhitektonskih reenja; Zvuna izolacija prijemnika i akustika obrada prostora;

 U praksi se uglavnom nivo buke svodi na prihvatljive nivoe za odreene ljudske aktivnosti. Prihvatljivi nivo buke je u sutini subjektivna kategorija. Objektiviziranje, definisanjem kriterijuma koji bi omoguili ocenu buke i njenih efekata na osnovu objektivnih merila; U tom cilju se definiu kriterijumi za ocenu buke preko dozvoljenih vrednosti nivoa buke u zavisnosti od namene prostorija ili namene otvorenog prostora i vrste aktivnsoti koja se u njima odvija. Kriterijumi za ocenu nivoa buke mogu obuhvatiti dozvoljene nivoe buke u obliku: spektra buke, obino po oktavama, i ukupnog nivoa buke, obino u dB(A). U naem nacionalnom zakonodavstvu definisano je korienje merodavnog nivoa buke za ocenu nivoa buke svih izvora koji se javljaju u ivotnoj sredini.

 Najvii dozvoljeni nivo buke u sredini u kojoj ovek boravi (u boravinim prostorijama) izraen A ponderisanim nivoom u dB(A), definisan je Prailnikom o dozvoljenim nivoima buke u ivotnoj sredini (Sl. glasnik R. Srbije br.54/92).

 Na otvorenom prostoru (Akustiko zoniranje prostora) dozvoljeni nivo buke definie se standardom JUS U.J6.205, za est zona u zavisnosti od namene.

 Programi zatite od buke se razlikuju od zemlje do zemlje. Zakonske obaveze nisu identine, tehnike i metode se razlikuju, kao i spremnost zajednice da se uhvati u kotac sa problemom prekomerne buke. Meutim postoje zajedniki aspekti poslova i aktivnosti svih osoba koji se bave reavanjem problema prekomerne buke u ivotnoj sredini: Uee u planiranju razvoja novih stamebnih i industrijskih zona, autoputeva, aerodroma i sl. Postupci reavanja albi od strane graana bilo tokom procesa planiranja ili posle. Procena usaglaenosti/neusaglaenosti, odnosno ispunjenosti uslova za izvora buke kao to su industrijski pogoni, aerodromi, pruge, autoputevi i sl. sa postojeom zakonskom regulativom.

 Unutar bilo koje od navedenih glavnih oblasti delovanja, osoba zaduena za zatitu ivotne sredinu sa stanovita buke, moe se nai u situaciji da treba ili mora da izvri neke od sledeih zadataka: Izvri merenje direktno na terenu; Proceni buku koja dolazi iz specifinih izvora; Prorauna oekivane nivoe buke; Izvri mapiranje zoniranje nivoa buke; Pripremi izvetaje za graane ili za one koji treba da donesu konanu odluku; Uestvuje kao ekspert u odreenim situacija iznese svoje ekspertsko miljenje. Svi navedeni zadaci su zahtevni i uzimajui u obzir znaaj buke kao zagaivaa, zahtevaju odgovarajui nivo ne samo razumevanja problema buke nego i konkretnog znanja.

Radno okruenje osobe zaduene za zatitu ivotne sredine od prekomerne buke