Univerzitet u Beogradu Filozofski Fakultet Odeljenje za pedagogiju i andragogiju Predmet: Vankolska pedagogija

Seminarski rad
VASPITNO-OBRAZOVNI UTICAJ MEDIJA

Profesor: Doc. dr Radovan Antonijevi

Student: Nevena Mitrani Br. indeksa: PE 10/2

Beograd, 2012
SADRAJ

UVOD

U eri intenzivnog razvoja tehnologije, nepovratno se menja i nain informisanja, komunikacije i provoenja slobodnog vremena, ime u prvi plan sve vie dolaze sredstva masovnog komuniciranja, od svojih starijih, ak moda i zastarelijih oblika tampe i radija, pa do i tek kako aktuelnih i sve uticajnijih televizije i interneta. Bez obzira na line afinitete koje gajimo prema modernim sredstvima komunikacije i informisanja, prinueni smo da ih pratimo i da se sluimo njima, kako ne bismo ostali odseeni od sveta. Stoga, logino je da veliki deo svog vremena poklanjamo medijima, a time i da mediji znatno utiu na stavove i ponaanje, kako odraslih, tako i dece. Iako je uticaj medija neto to bi bilo interesantno i znaajno prouavati na nivou cele ljudske populacije, naunici, pa i obini ljudi, ee ga razmatraju u kontekstu opasnosti po decu, jer se osnovano sumnja da su ona, kao neiskusnija, naivnija ili jednostavno sklonija da budu zaslepljena snanim senzacijama koje mediji nude, podlonija za negativne medijske uticaje. Meutim, ako ve prihvatimo injenicu da se putem filma, televizije, interneta ili tampe moe tako brzo i snano delovati na decu, ne smemo se fokusirati samo na mogunosti negativnog delovanja, ve moramo razmotriti mogunost da se jednakim intenzitetom i sa jednakim uspehom putem medija ostvare pozitivni, vaspitno-obrazovni uticaji na detetove stavove i ponaanje. Svrha ovog rada je da, bavei se ponaosob nekim od najzastupljenijih i najuticajnijih medija danas, razmotri postojee stavove o mogunostima da se putem medija vaspitno-obrazovno deluje na decu, ili makar stavove o postojanju tetnog uticaja medija i mogunostima da se potencijalni negativni efekti spree. Zarad preglednosti rada i jednostavnosti pristupa problemu, uticaj medija bie razmatran kroz tri celine, koje predstavljaju tri trenutno najuticajnija oblika medija: televizija, u okviru koje emo razmotriti i filmove, zatim raunari i informacione tehnologije i naposletku tampa. Pri tom e svaki pomenuti medij biti razmatran prvo u kontekstu negativnog uticaja, jer se uvianjem i smanjivanjem potencijalne tetnosti moe doprineti vaspitno-obrazovnom efektu, da bi se potom neto panje poklonilo njegovim vaspitno-obrazovnim mogunostima.

TELEVIZIJA

Svaka televizija je obrazovna televizija. Pitanje je samo: emu poduava? Nikolas Donson Televizija se s pravom tretira kao najuticajniji medij. Postala je toliko zastupljena u svakodnevnom ivotu da je esto autori koji o njoj piu sarkastino nazivaju novim lanom ue familije. Veina porodinih okupljanja propraena je upaljenim televizorom, veeri zajednikog oputanja svode se na gledanje filma, a po nekim istraivanjima, u podrujima gradske sredine jedna od tri porodice koristi televiziju kao pozadinu veine aktivnosti. Kada se tome doda injenica da su roditelji sve vie okupirani obavezama, te upaljenim televizorom skreu detetovu panju dok obavljaju svoje poslove, razumljiva su istraivanja koja pokazuju da proseno dete do svoje osamnaeste godine vie vremena posveti gledanju televizije nego i jednoj drugoj aktivnosti. Na razmatranje zastupljenosti televizije u ivotu deteta uglavnom se nadovezuju negativni komentari, puni vie ili manje opravdanih strahova od tetnih uticaja. Najee se spominje uticaj televizije na nasilno ponaanje. Brojna istraivanja bavila su se ovim pitanjem i utvrdila da nasilni sadraji na televiziji dovode do smanjenja empatije kod deteta, poveane tolerancije na nasilna ponaanja i do vienja sveta kao agresivnog i surovog, zbog ega se na sve probleme svakodnevnice jednako agresivno mora i reagovati. Na alost, nasilni sadraji ine 85% filmova koji se svakodnevno prikazuju, a kada se tome doda nasilje prikazano kroz izvetaje u vestima ili kroz muzike spotove i reklame, jasno je da je agresija dominantno raspoloenje koje emituju mali ekrani. Treba skrenuti panju i na filmske akcione heroje kakve deca najee postavljaju za svoje idole. esto brutalni, surovi, sa runim reima na usnama i prstom na obarau, Terminator, Rambo i cela armija opasnih momaka predstavlja katalizator u buenju detetove elje da nasilje sa ekrana, putem imitacije, prenese u realan ivot. Meutim, ne reaguje svako dete isto na nasilne sadraje, niti e jedno dete reagovati isto na razliito upakovano nasilje. Pored brojnih faktora koji deluju na detetovu podlonost uticaju televizijskog nasilja, vano je napomenuti faktor nagrade i kazne u prikazanom sadraju. Naime, manje su anse da e dete usvojiti nasilno ponaanje, ukoliko je u filmu prikazano da je nasilnik za isto kanjen. Zatim, faktor opravdanosti ukazuje da e dete pre primiti odreeni model agresivnog ponaanja ukoliko je u filmu prikazan kao jedini izlaz iz date situacije, kao pravedan, vrednosno pozitivan, jednom reju opravdan. Socijalni 4

kontekst je jo jedan od bitnih faktora. Deca iz defavorizovanih socijalnih slojeva, u kojima se nasilje provlai kroz svakodnevne porodine i susedske odnose, bie podlonija usvajanju agresivnih modela. Ovim se dolazi i do faktora frustracije, koji ukazuje da e deca koja su za neto uskraena, sputana i time frustrirana, a takva su najee deca iz niih socijalnih slojeva, pre doiveti nasilje na ekranu kao mogunost izlaza iz nepovoljne situacije, mogunost oslobaanja od frustracije. Neki autori, naroito pristalice kultivacione teorije iji je tvorac Gerbner, mnogo veom opasnou od negativnog dejstva na detetovo ponaanje ipak smatraju mogunost televizije da promeni stavove i sistem vrednosti deteta. esto se kao opasnost spominje mogue negativno dejstvo na stavove o rasama, polovima i drutvenim slojevima. Naime, televizijski programi ispoljavaju sklonost da konstantno odreene etnike grupe prikazuju kroz iskrivljenu sliku, stvarajui time kod deteta zablude da e na primer, crnci nuno biti nasilnici ili komedijai, dok e azijati biti ekstremno inteligentni i nedrutveni. Osim ovakvih potencijalnih dejstava na detetovu psihu, televizija je zabrinjavaju faktor i u kontekstu zdravlja i intelektualnih sposobnosti. Svi elektrini aparati odailju elektromagnetna zraenja opasna po nae zdravlje. U odnosu na druge aparate, televizor je po dete opasniji samim tim to se mnogo vremena provodi na meti njegovih zraka. Lekari ukazuju na podatak da to je organizam mlai, vee je tetno dejstvo nejonizujueg zraenja, koje meu potencijalne tetne efekte ubraja i sterilitet kod mukaraca i rak dojke kod ena. Osim toga, dugotrajno gledanje televizije loe utie na vid, a kako dete ne moe toliko dugo ostati u pravilnom sedeem poloaju, vremenom se loe dranje tela moe odraziti na kimeni stub maliana. Pa ipak, najee se kao najvea opasnost po zdravlje navodi fizika pasivnost u koju televizija postavlja dete. Konstantno provoenje vremena u zatvorenom prostoru, bez mnogo kretanja, osim to nosi veliki rizik od gojaznosti tim pre to svako, bio dete ili odrasla osoba, voli uz dobar film neto i da gricne, ve dovodi i do neotpornosti na respiratorne infekcije. Smanjena fizika aktivnost moe se loe odraziti i na telesno-kinestetiku inteligenciju, koja se odlikuje upravo sposobnou da se izrazimo koristei svoje telo i kroz dobro koordinisane pokrete. Meutim, po inteligenciju je opasnija mentalna pasivnost koju televizija izaziva. Kako ak i najbolji programi za decu pruaju ve gotove, izmatane svetove, sputava se aktivna misao maliana i gui se njihova kreativnost. Istraivai Singer i Singer sa univerziteta Jejl, ispitujui uticaj televizije 5

na spontanu igru predkolaca, pokazali su da gledanje kvalitetnih obrazovnih programa moe podstai matu manje kreativne dece, dok e kod onih predkolaca ija je kreativnost ve bila na visokom nivou doi do pada matovitosti. Takoe zabrinjavaju rezultati ankete objavljene u magazinu People, koji pokazuju da veina dece koja mnogo vremena provodi pred televizorom kasnije u ivotu moe imati ozbiljne probleme sa koncentracijom, impulsivnim ponaanjem i zbunjenou. Prekomerno gledanje televizije moe se negativno odraziti i na lingvistike sposobnosti. Imajui u vidu injenicu da televizija prua jednostrani vid komunikacije, u kom dete uti, i da je pri tom vokabular na njoj zastupljen na prilino niskom nivou, ne zauuje injenica da, ako obratimo panju na govor male dece, esto emo primetiti da je jako siromaan reima, a pun neartikulisanih glasova i ratnih poklia kakvi se esto uju u crtanim filmovima i na reklamama. Mada svi nabrojani potencijalni negativni efekti stoje, izuzetno je bitno imati u vidu da do njih dolazi u sluajevima nekontrolisanog, prekomernog gledanja televizije. Dakle, kao i sve druge stvari na svetu, televizija moe biti dobar sluga ukoliko je pripitomimo, ali je rav gospodar ako potpuno ispustimo kontrolu nad njom. Svi ovi negativni efekti mogu biti predupreeni samo sveu roditelja i njihovim angaovanjem. Osim to roditelj treba da ogranii vreme koje e dete provesti pred televizorom, treba i da izvri odabir kanala i emisija koje dete moe da gleda. Tokom porodinih okupljanja roditelji ne treba da pale televizor, ve da vreme iskoriste kvalitetno, u druenju i razgovoru sa svojim detetom. Ukoliko se dete ipak susretne sa nekim neprimerenim ili njemu nerazumljivim televizijskim sadrajem, roditelj je tu da objasni o emu se radi, da je to samo vetaka, televizijska situacija i da li je prikazano ponaanje dobro ili loe. Time ne samo da e se spreiti potencijalni tetni uticaj, ve naizgled negativan sadraj moe biti upotrebljen u vaspitne svrhe. Televizija prua velike vaspitno-obrazovne mogunosti ako se njome koristimo na pravi nain. Prvenstveno su u takvu svrhu i stvoreni brojni informativni i kulturno-obrazovni programi, deje emisije, dokumentarni filmovi, pa ak i celi televizijski kanali namenjeni kulturnom uzdizanju i informisanju poput Discovery kanala ili Nacionalne geografije. Dokazano je da emisije ovakve namene mogu imati pozitivan uticaj na decu naime, deca koja su gledala deje obrazovne emisije bolje itaju i imaju izraenije verbalne sposobnosti od dece koja su samo gledala crtane filmove i programe namenjene odraslima. Takoe, televizija, kao naivna

zabava koja ne zahteva posebnu aktivnost, moe sluiti i kao osloboenje od stresa, deci podjednako kao i odraslima. ta vie, kada bismo posmatrali filmsku formu i televiziju uopte kao irok spektar mogunosti da se izrazimo na razliite, mnogo sveije i upeatljivije naine nego i jednim drugim putem, uvideli bismo da su mogunosti upotrebe televizije u vaspitno-obrazovne svrhe velike. Samim tim to je televizija najprivlaniji i najzastupljeniji medij, logino je da e deci biti bliska i primamljiva, te kao takva odlina i kao sredstvo prenoenja vaspitno-obrazovnih poruka. Putem nje mogu se upoznati razliite drave i kulture sa svim njihovim specifinostima, te time i razviti kod deteta tolerancija na razliitosti na primer, deca koja gledaju programe koji govore o meurasnim i meuetnikim odnosima poveavaju sposobnost da sarauju sa drugima i stiu pozitivnije stavove vezane za rasne i etnike grupe. Zatim, televizija je i prenosilac informacija i znanja i kao takva moe se upotrebiti ak i kao nastavno sredstvo. Jedan od skorijih primera upotrebe filma kao mogunosti modernizacije nastave jeste i projekat Slobodna zona Junior, uspostavljen sa namerom da kroz vannastavne aktivnosti prui osnovcima i srednjokolcima priliku da na kreativan nain izraze svoje stavove i da pri tom, u sklopu nastave graanskog vaspitanja, podstakne razvoj svesti mladih o ljudskim pravima, vrednostima, slobodi, odgovornosti. Ovaj projekat podeljen je u dva programa: Film kao dodatno nastavno sredstvo i Kamp angaovanog dokumentarnog filma za srednjokolce. Prvi program sprovodi se u okviru nastave graanskog vaspitanja i podrazumeva kombinovanje razliitih, programom predloenih obrazovnih filmova, koji su odabrani tako da mladima budu bliski, lako razumljivi i pre svega interesantni, sa diskusijama i radionicama, a sve to na teme koje su za osnovce i srednjokolce relevantne. Program Kamp angaovanog dokumentarnog filma za srednjokolce podrazumeva vannastavnu aktivnost koja se organizuje za izabrane uenike, sa ciljem da ih upozna sa znaajem drutvenog aktivizma i mogunou da se putem filmske forme iskau i ostvare ciljevi koje on postavlja. U prvom delu ovog programa deca se upoznaju sa procesom izrade filma, od pisanja scenarija, pa do montae, kamere i zvuka, dok u drugom delu imaju priliku da osmisle i razrade sopstvene ideje za drutveno angaovani film. Dakle, osim to se putem ovog medija deca mogu obrazovati, ona se takoe obrazuju i za pravilno korienje i razumevanje datog medija i sadraja koje on prua, odnosno stiu takozvanu medijsku pismenost. Time 7

se unapreuju njihove intelektualne, socijalne i kreativne sposobnosti, a pri tom se i spreavaju mnogi od ranije nabrojanih potencijalnih negativnih uticaja, prouzrokovanih mahom loim i nekritikim tumaenjem poruka koje dolaze sa televizijskih ekrana i filmskog platna.

RAUNARI I INFORMACIONE TEHNOLOGIJE 8

Raunari su beskorisni. Oni daju samo odgovore. Pablo Pikaso Iz godine u godinu, sve je manje domainstava u kojima raunar nije postao sastavni deo svakodnevnice. Dostupnost raunara deci utoliko je vea kada imamo u vidu intenzivan razvoj tehnologije koji je doveo do toga da su raunari sada toliko jednostavni da i trogodinje dete moe lako nauiti da upali raunar, pokrene odreeni program i aktivno uestvuje u njemu. Iako je televizija i dalje na vodeoj poziciji po vremenu koje joj deca svakodnevno poklanjaju, raunari, a naroito igrice i internet, ne zaostaju mnogo. Na alost, kao i po pitanju televizije, kada se razmatra odnos deteta prema raunaru i uticaj koji raunar vri na dete, uglavnom se u prvi plan istiu tetni efekti. Negativne posledice koje informacione tehnologije mogu imati po fiziki razvoj deteta uglavnom su iste kao i kod posledica prekomernog gledanja televizije, i svode se na nerazvijenost miia i muskulatorne promene, gojaznost, bolesti oiju, probleme izazvane zraenjem i fotosenzitivnu osetljivost, koja kod genetski predisponiranih osoba moe dovesti do epileptinih napada. Za veinu navedenih posledica, recept za leenje bio bi jednostavan uspostavljanje roditeljske kontrole nad vremenom koje se provodi za raunarom i podsticanje deteta da svoje slobodno vreme provodi i u drugaijim aktivnostima, koje podrazumevaju vee fiziko angaovanje i boravak na sveem vazduhu. Ukoliko se raunar ne dovede u socijalni kontekst, njegova upotreba moe dovesti i do smetnji u socio-emocionalnom razvoju. Socijalna izolacija, umanjena samodisciplina i motivacija i emocionalna odvojenost od sredine neki su od problema koji zabrinjavaju roditelje i nastavnike, ali se i u ovom sluaju kao najvei problem postavlja potencijalni uticaj raunara na porast agresivnosti kod dece. Nasilne video igre i razni web-sajtovi puni nemoralnih sadraja mogu izazvati kod deteta elju za imitiranjem, otupelost na nasilje i oseanja drugih, kao i pogrenu sliku o svetu kao nasilnom, nemilosrdnom mestu. to se tie negativnih uticaja na kognitivni razvoj, raunar se mahom optuuje za guenje deje kreativnosti i sposobnosti za matanje, kao i za probleme sa koncentracijom i smanjenje strpljivosti za rad i uenje.

Meutim, kada se objektivno sagledaju izneseni strahovi, jasno je da raunar sam po sebi ne moe biti optuen ni za jednu od potencijalnih negativnih posledica kriv je nain na koji se raunarom sluimo. Ukoliko se nad vremenom provedenim za raunarom uspostavi kontrola i ukoliko se paljivo odaberu programi koji e se koristiti i konteksti u kojima e se raunar upotrebljavati, mogue je od raunara, ba kao i od televizora, stvoriti izvrsnog partnera u uenju i nastavi, s tim to informacione tehnologije imaju i odreene prednosti u odnosu na televiziju na primer, vea je sloboda u izboru i pristupu sadrajima, komunikacija je interaktivnog tipa, te je znatno vea aktivnost deteta, ime se provocira i njegova kreativnost, sposobnost reavanja problema i istraivaki duh. Treba spomenuti i da je, pored knjige, raunar medij koji se najee dovodi u vezu sa uenjem, bilo da je u pitanju obrazovanje ili samoobrazovanje, kao i injenicu da je kompjuterska tehnologija prva komunikaciona tehnologija, posle tampe, koja od samog poetka iziskuje od korisnika barem minimum odreenog tipa pismenosti u ovom sluaju, informatike pismenosti. Za svaki navedeni sektor detetovog razvoja na koji informacione tehnologije mogu negativno delovati, postoje i mogunosti za pozitivan uticaj. ak i u kontekstu fizikog razvoja, upotreba raunara moe doprineti koordinaciji pokreta oko-ruka, razvoju miia ake, razvoju percepcije i, to je naroito znaajno, boljem ukljuivanju dece sa fizikim nedostacima u redovne vaspitno-obrazovne grupe. Ukoliko se prikladno koriste, raunari mogu biti od velike pomoi u uenju deci sa smanjenom fleksibilnou panje, esto praenom hiperaktivnou jednostavnije reeno, deci oboleloj od takozvanog ADHD sindroma. Poto se takva deca teko nose sa stvarima koje se odvijaju sporo, te im itanje predstavlja problem, raunar im prua mogunost da ue tempom i na nain koji im znatno vie odgovara. Osim toga, nainjeni su posebni softveri za trening panje dece koja imaju ADHD sindrom. Raunari mogu biti i od velikog znaaja za decu sa posebnim potrebama. Recimo, deca sa autizmom pokazuju izrazitu sklonost za rad na raunaru brzo ue da koriste raunar i zahvaljujui njemu bre ovladavaju i uenjem govora i stranog jezika, razumevanjem socijalnih situacija i usvajanjem socijalnih vetina, kao i uenjem raznih drugih sadraja. Ukoliko se upotreba informacionih tehnologija u vaspitno-obrazovnoj ustanovi smesti u socijalni kontekst, recimo u neku vrstu timskog rada, ona moe imati pozitivno dejstvo i na socijalni i emocionalni razvoj deteta. Putem razliitih 10

aktivnosti u kojima se upotebljava raunar, moe se podstai socijalna interakcija, razviti kooperativnost u igri i sposobnost za zajedniko reavanje problema, te kroz takav timski rad uvrstiti oseaj samostalnosti i odgovornosti, saoseanje sa drugima i generalno sposobnost za razmenu miljenja, oseanja i iskustava. Treba spomenuti i pojavu globalnih komunikacionih mrea, koje su u velikoj meri podstakle stupanje u kontakt i virtuelno druenje dece iz razliitih drutava i kultura, pomogle deci da upoznaju vrnjake slinih stavova i interesovanja i neto stidjlivijoj deci da se oslobode u razmeni miljenja i iskustava sa drugima. Meutim, negativna strana globalnih komunikacionih mrea, na koju se mora skrenuti panja, jeste mogunost lanog predstavljanja sagovornika, zbog ega se mnoga deca i mladi mogu nai na meti pedofila, trgovaca belim robljem i slino. Stoga je neophodno da roditelji razgovaraju sa svojim detetom i upute ga u opasnosti koje na internetu vrebaju, te mu i objasne na koji nain i s kakvom odgovornou u pristupu moe spreiti tragine posledice stupajui u kontakt sa nepoznatim ljudima. to se tie kognitivnog razvoja, mogunosti pozitivnog delovanja su oigledne, samo je potrebno odabrati adekvatne programe za rad sa decom. Iako su deja panja, kreativnost i motivacija ve bile razmatrane u kontekstu negativnih uticaja, pravilno odabranim softverima informacione tehnologije mogu i po njih imati podsticajno dejstvo. Raunari pomau da se kod deteta razvija logiko miljenje i uvianje uzrono-posledinih odnosa, sposobnost klasifikacije i simbolikog predstavljanja, donoenje odluka analizom i generalno sposobnost reavanja problema. Osim toga, raunarima moemo biti zahvalni na intenzivnom podsticanju radoznalosti i istraivakog duha kod dece dananjice, koja, na alost, sve manje imaju priliku da te osobine razvijaju u svom svakodnevnom okruenju. U brojnim razvijenim zemljama, informacione tehnologije su zauzele izuzetno znaajno mesto u radu sa decom predkolskog uzrasta, upravo zbog blagotvornog vaspitno-obrazovnog uticaja. Naime, raunar je medij koji prua mogunost uenja aktiviranjem svih ula, kroz igru i interakciju, upravo na nain koji deci tog uzrasta najvie odgovara. Primera radi, tako je u Engleskog razvoj higijenskih navika kod dece modernizovan primenom posebno izraenog Switch it! Hygiene programa.

11

TAMPA ovek koji ne ita nita bolje je obrazovan od oveka koji ne ita nita osim novina. Tomas Deferson Bez obzira na brojna dostignua moderne tehnologije koja su donela nove, neupooredivno atraktivnije i bre naine informisanja, tampa kao medij ne gubi na znaaju i aktuelnosti. To bi se moglo objasniti dubokim potovanjem koje se oduvek pridavalo pisanoj rei, zatim osobinom tampe da prua raznovrsne i opirne informacije u vrlo ogranienoj i jednostavnoj formi, kao i injenicom da je tampa najdostupniji medij, koji ima sposobnost da dopre ak i tamo gde savremene informacione tehnologije, pa moda ak ni dostignua koja podrazumevamo, poput struje, jo uvek nisu doprle. Meutim, usled preterane komercijalizacije savremene tampe, uticaj ovog medija na decu ponovo se ee kritikuje kao negativan nego kao pozitivan. Osnovnim problemom smatra se potenciranje senzacionalizma u tampi, ime se veina vesti svodi na crnu hroniku i izvetaje o prljavim stranama oveanstva, ili voajerske vesti o zvezdama diskutabilnog morala, propraene paparacozanimljivostima i nedolinim fotografijama. ak i u dnevnim novinama koje najee smatramo ozbiljnim, kakav je recimo Blic, mogu se nai fotografije goliavih ena, koje nisu tu kako bi propratile ili ilustrovale neku vest, ve samo da bi izazvale seksualne fantazije i privukle muku populaciju. Problem se javlja kada uvidimo injenicu da su takve novine deci uvek dostupne, jer ih mnogi roditelji svakodnevno kupuju i ne kriju od svog deteta, ne doivljavajui ih kao tetne. Briga mnogih je da e se, svakodnevnim izlaganjem takvom nemoralu u tampi, oslabiti i moral samog deteta, da e dete usvojiti pogrean sistem vrednosti ili da e doi do podizanja praga tolerancije na razliita prljava i nedolina ponaanja. Jo jedna od poraavajuih injenica koja ukazuje na neprimerenost tampe deci jeste sama slika o detetu koja se putem novina alje. Naime, veina dnevnih novina kroz svoje vesti spominje dete uglavnom u kontekstu pasivnog, bespomonog, beslovesnog bia, koje treba zatititi jer nije u mogunosti da bilo ta uini kako bi popravilo svoj poloaj. Takvom slikom odraslima se implicitno stavlja do znanja da je dete dragocenost koju treba uvati u zlatnom kavezu jer ovo nije svet za njega, da ono

12

time nema pravo da bira, da odluuje, da se ita pita. Tako se i samoj deci onemoguava uvid u mogunost da preuzmu bilo kakvu inicijativu, da se sopstvenim aktivnostima izbore za svoju sigurnu sadanjost i lepu budunost, ve se, naprotiv, podstie deja pasivnost i nezainteresovano preputanje sigurnoj ruci odraslog. Poseban problem predstavljaju savremeni listovi namenjeni deci i omladini. Meu mladim naratajima, popularnost gube asopisi poput Politikinog zabavnika ili Nacionalne geografije, dok se ak i mnogim dobrim primerima dejih novina, poput Tik-tak-a izgubio trag. Na njihovo mesto dolaze novine poput asopisa Bravo, OK i Bravo Girl, bez ikakvog vaspitno-obrazovnog sadraja, koje se svode na traarenje, zabavu i isprazne savete. italaka publika ovih listova sve je mlaa, a teme kojima se oni bave sve neprilinije, povrnije, sve ogranienije na brigu o izgledu i seksu. S jedne strane, postavljajui nerealne ideale lepote na pijedestal, ovi asopisi bude nezadovoljstvo vlastitim izgledom, ali i veliku fokusiranost na materijalno i ogorenost finansijskom situacijom porodice, jer kao sastavni deo lepote istiu izuzetno skupo oblaenje, nedostino veini mladih. S druge strane, propagirajui neprirodno zrela seksualna ponaanja u mladim uzrastima, ovakvi asopisi podstiu prerano i nepromiljeno stupanje u seksualne odnose i u ljubavne veze uopte. Dodatan problem predstavlja jezik, pun anglicizama i argona, kojim se autori ovog asopisa slue i koji polako dovodi do otuenja mladih ne samo od ispravnog naina govora, ve i od njihovog maternjeg jezika uopte. Oigledno je da tampa, uprkos svemu, ima i tek moe razviti vaspitnoobrazovni znaaj. Njena pozitivna svojstva i iz njih proistekle mogunosti sline su ranije spominjanim medijima. Sama forma u kojoj tampa izlae sadraj omoguava deci da brojne informacije usvajaju spontano, nesvesno, u vremenu koje njima samima odgovara. Deci se nude brojne mogunosti da kroz tampu, bilo deje listove, kolske listove ili na odreenim konkursima listova za odrasle, izraze svoje stvaralake talente i time se ne toliko podstie koliko odaje priznanje kreativnosti i sposobnostima deteta, to je takoe od ne malog znaaja. Osim navedenog, za razliku od prethodno spominjanih medija, tampa se takoe moe iskoristiti i kako bi se kod dece podstakle i razvijale italake navike i uopte sposobnost razumevanja i kritikog analiziranja proitanog, to je znaajno za sve nauke i sve mnoge oblasti ivota. tampa se, uz malo mate, moe valjano iskoristiti i u samom nastavnom radu, bez da se pri tom ograniimo na strune asopise. Bilo da se primenjuju na asovima 13

redovne ili dodatne nastave, sadraji iz novina mogu se upotrebiti za sticanje dodatnih informacija, za obogaivanje i aktuelizovanje nastavnog programa, kao materijal za ueniki samostalni rad, projekte i prezentacije, ali i kao materijal za kreativno izraavanje recimo, pravljenje kolaa od slika iz asopisa na asu likovnog. U domenu tampe kao medija valjalo bi spomenuti i strip, kao specifian oblik objedinjenja slike i rei. Naime, strip nikada nije bio ozbiljnije razmatran kao obrazovni sadraj, naroito u skorije vreme kada gubi na svojoj aktuelnosti meu mladima. ak je i u periodu popularnosti stripa jedino razmatranje vaspitnog potencijala ovog medija bilo u negativnom kontekstu. Predvodnik tadanjih protivnika stripa bio je psihijatar Frederik Verthajm, koji je u svojoj knjizi Zavoenje nevinih kritikovao strip zbog loih modela ponaanja koje nudi. Akcioni heroji, idoli svakog oboavatelja stripa, pri tom su razmatrani sa jednakom osudom kojom se danas posmatraju agresivni filmski junaci. Postoje, naravno, i oni koji misle drugaije i koji istiu da glavni akteri mnogih stripova mogu predstavljati pozitivan model i, na primer, pomoi deci da razviju oseaj za pravdu. U 21. veku, javlja se potreba za ponovnim razmatranjem stripa kao obrazovnog materijala, te na temeljima te ideje nastaje program Commics in the classrom, kao pokuaj da se upotrebom kvalitetnih, nagraivanih, prvenstveno kratkih stripova deci priblie i ilustruju odreeni segmenti nastavnog gradiva. Pretpostavka je da e stripovi podstai motivaciju dece, uiniti asove zanimljivijim, ali i poboljati samo memorisanje gradiva. Prva ispitivanja uspenosti ovog programa pokazala su da se uenicima dopada ovakav nain rada i da su, zahvaljujui stripovima, stekli i razvili bitne sposobnosti u domenu itanja, pisanja i miljenja.

14

ZAKLJUAK U ivotu dananje dece mediji zauzimaju znatno vanije mesto nego u ivotima njihovih predaka, a kako se svet brzo i nezaustavljivo razvija, donosei sve vei broj informacija koje moramo znati, vesti koje moramo propratiti i kontakata koje moramo odrati bez obzira na sve veu udaljenost meu ljudima, oigledno je da mediji u svetlu sutranjice mogu biti samo jo znaajniji nego to su danas. Posmatrajui aktuelne trendove, moemo naslutiti i da e se vei deo obrazovne aktivnosti u budunosti odvijati upravo posredstvom probranih medijskih oblika. Stoga, deca se moraju obrazovati za pravilnu upotrebu medija, podrazumevajui time i tehniku osposobljenost ali i sposobnost kritikog analiziranja i primanja poruka koje oni alju. Osim medija kao predmeta obrazovanja, kroz ovaj rad nastojala sam da ukaem i na znaaj i ulogu medija kao sredstva putem kog se obrazuje. Kako su savremeni mediji bliski deci, naalost mnogo bliskiji nego knjiga, razumljivo je da e, ako ne odmah stvoriti motivaciju, barem smanjiti otpor prema uenju. Takoe, oni pruaju brojne mogunosti da se proces uenja osavremeni i time uini mnogo zanimljivijim i primamljivijim. Kao jedan od najjasnijih odraza tendencija savremene civilizacije, mediji mogu vaspitanju pomoi da isprati i odgovori na aktuelne potrebe ljudskog drutva. Oekivano je da se mediji mogu zloupotrebiti, pa time i negativno uticati na decu, ali opasnost zlupotrebe obrazovnih sadraja uvek je postojala i uvek e postojati. Jedini nain da se protiv nje borimo jeste da ostanemo zainteresovani za sadraje sa kojim deca dolaze u kontakt i da, ukoliko je neophodno, uspostavimo kontrolu nad njima, bilo da je u pitanju televizijska emisija, asopis, ili knjiga.

15

KORIENA LITERATURA Comics in education, preuzeto 19. oktobra http://en.wikipedia.org/wiki/Comics_in_education 2012. godine sa

emu televizija ui decu? (2011), preuzeto 18. oktobra 2012. godine sa http://www.er.rs/forum/index.php?topic=960.0 Dete i raunar u porodici i dejem vrtiu (2008), preuzeto 18. oktobra 2012. godine sa http://deteiracunar.blogspot.com/ Dobar i lo uticaj televizije na dete, preuzeto 18. oktobra 2012. godine sa http://www.yumama.com/dete/vaspitanje/4850-dobar-i-los-uticaj-televizije-nadete.html Dokumentarci u kolama: sada i ovde (2012), preuzeto 19. oktobra 2012. godine sa http://www.b92.net/kultura/intervjui.php?nav_category=1081&nav_id=578858 Frederic Werthaim, preuzeto 19. http://en.wikipedia.org/wiki/Fredric_Wertham oktobra 2012. godine sa

Maryland comic book initiative (2008), preuzeto 19. oktobra 2012. godine sa http://www.marylandpublicschools.org/MSDE/programs/recognitionpartnerships/md-comic-book.htm Mediji za decu kao promoteri stila ivota, preuzeto 19. oktobra 2012. godine sa http://5sazvezdicom.medijskestudije.org/index.php? option=com_content&view=article&id=190:mediji-za-decu-kao-promoteri-stilaivota&catid=43:nauni-rad&Itemid=61 Slobodna zona Junior (2012), preuzeto http://www.freezonebelgrade.org/sz_junior/ 19. oktobra 2012. godine sa

Trnavac, N. I J. orevi (2007): Pedagogija. Beograd: Nauna knjiga. Uticaj televizije na decu (2012), preuzeto 19. oktobra 2012. godine sa http://www.vrticiportal.com/roditeljstvo-i-vaspitanje/dete-i-televizija-stetan-uticajtelevizije-na-decu.html Uticaj medija na vaspitanje djece (2011), preuzeto 19. oktobra 2012. godine sa http://durmitor.wordpress.com/2011/05/17/uticaj-medija-na-vaspitanje-djece/ Vaspitanje nije u modi (2009), preuzeto 18. oktobra 2012. godine sa http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:243568-Vaspitanje-nije-umodi Zindovi-Vukadinovi, G. (1997): Medijska pismenost: teorija i praksa, Zbornik 29 Instituta za pedagoka istraivanja (244-259). Beograd: Institut za pedagoka istraivanja

16

Zindovi-Vukadinovi, G. (1998): Deca, mediji i nasilje, Zbornik 30 Instituta za pedagoka istraivanja (108-123). Beograd: Institut za pedagoka istraivanja ivjeti strip (2012), preuzeto 19. oktobra http://www.stripvesti.com/arhiva/sv-138.htm#kartica 2012. godine sa

17