Seminarski rad iz razvojne psihologije

UVOD
Zrelost se upotrebljava kao oznaka za razvijenost neke detetove osobine, najee merene nekim od testova i tada slui kao selekciono sredstvo za donoenje odreenog suda. Ono pretpostavlja postojanje nekog traga koji je potrebno prei da bi ispitanik bio ocenjen kao kompetentan prema nekom kriterijumu. Ovaj termin se upotrebljava kod ocene sposobnosti za druge potrebe kao na primer za vojsku, neka zanimanja... Vaspitanje je veoma sloen proces i zahteva mnogobrojne provere i preispitivanja deteta, njegovih sposobnosti i spremnosti za kolu i druenja sa drugom decom. Posebnu pajnu treba posvetiti samom detetu, treba provoditi dosta vremena sa njim da bi doli do zakljuaka koji ocenjuju razvijenost njegovih sposobnosti i vetina. Svako dete je samo po sebi slatko i omiljeno to moe dovesti i do nekih negativnih stavova i reakcija od strane druge dece koja sebe mogu smatrati zanemarenim i zapostavljenim. Zato je veoma vano obratiti panju u kom pravcu se vaspitanje odvija i voditi rauna da do ovakvih situacija ne doe. Za ispitivanja zrelosti i spremnosti za kolu ispitivala sam u veini vebi istog deaka, osim u sluajevima gde se trai stariji uzrasti. Veljko ima pet godina i ide u deiji vrti ve dve godine. Od ove jeseni kree u redovno obdanite da bi ve sledee godine bio upisan u prvi razred. Veljko ima dve starije sestre i razlika izmeu njega i mlae sestre je dosta velika. Kako godine brzo lete, njegovi roditelji su postali svesni da e ubrzo jednog dana ostati sami doekujui starost, pa su se odluili na jo jedan pokuaj za mukim naslednikom ali i za poveanjem broja lanova porodice. To je moda i razlog zbog ega se on u nekim situacijama ponaa jako razmaeno i hirovito. Kao najmlae dete privlai panju velikobrojne rodbine i familije i upravo najvei izlivi ljubavi usmereni su ba ka njemu.

Lateralna dominantnost u razvojnom dobu

Lateralizacija oznaava podeljenost tela na dva komplementarna dela , a mozga na dve usklaene polovine. Nekada se pod lateralizacijom podrazumevalo da je jedna polovina mozga superiorna u odnosu na drugu polovinu tj. da je jedna polovina (smatralo se leva) vodea, a druga pratea. Po tom shvatanju najvanije funkcije smetene su u levoj, a manje znaajne u desnoj hemisferi tj. polovini mozga. Kasnija shvatanja su smatrala da svaka polovina mozga ima svoju dominantnost samo za razliite funkcije. Po tom shvatanju svaka od hemisfera predstavlja centar za razliite bitne funkcije. Lateralizacija ima razvojni i pedagoki znaaj. Ona je vrlo vana za razvoj funkcija kao to su govor i upotreba ruke tj. pisanje. injenica je da meu retardiranima ima mnogo vie levorukih, ali je neopravdano zakljuiti da je retardacija posledica levorukosti. Levorukost se moe posmatrati kao patoloka ili prirodna. Patoloka je ona koja je nastala prinudno, a da je prirodno postojala preferencija upotrebe desne ruke, a prirodna je ona kojoj se centar nalazi u desnoj hemisferi i kod kojih za sve aktivnosti postoji preferencija leve strane tela. U susretu sa detetom koje ima potekoa u pisanju ne treba na brzinu donositi zakljuke o prirodi njegovog problema. Da bismo u vezi sa tim mogli doneti odluku o tome ta uiniti, potrebno je da imamo informacije iz razliitih izvora. U okviru lateralizovanosti motorike razlikujemo lateralizovanost gornjih i donjih ekstremiteta, a u okviru njih upotrebnu i gestualnu lateralizovanost. Upotrebna lateralizovanost je proizvod uenja i socijalnih pritisaka a gestualna nam pokazuje uroene tendencije. Ako dete ima potekoa u usvajanju itanja, pisanja i raunanja, ako ne razlikuje levo desno, vie manje, slova i brojeve pie kao u ogledalu, nepravilno dri olovku, ima potekoa u odravanju pravca pisanja, deluje kao da pie u gru i slino, moemo posumnjati da se radi o problemu lateralizacije, pogotovo ako u porodici postoje lanovi drugaije preferencije za dominantnu stranu. Pri tome treba imati u vidu da je problem lateralizacije samo jedan od moguih izvora ovih potekoa i da one mogu nastati i iz drugih razloga.

1.Upotrebna lateralizovanost gornjih ekstremiteta

Sumnju da bi dete trebalo detaljnije struno pregledati moemo proveriti nekim jednostavnim probama. Procenu upotrebne lateralizovanosti gornjih ekstremiteta kod dece sam ispitala preko ovih proba: Pokai kako jede supu Uzmi eki i zakucaj klin Olovkom napii svoje ime Promeaj karte i podeli ih Poeljaj se eljem Pokai kako pere zube Pokai rukom dovienja (pa pa) Izvadi kletima ekser Noem preseci kola Uzmi viljuku i njome uzmi kola Kod svake probe predmet je postavljen na sto na dovoljnoj udaljenosti od ispitanika (da poloaj predmeta na stolu ne bi sugerisao kojom rukom da ga uzme) i beleeno je kojom je rukom nalog izvren. Ukoliko od 10 nabrojanih proba za ispitivanje upotrebne lateralizovanosti ispitanik najmanje 7 izvri desnom rukom, on je upotrebni denjak, a ako u toj meri izvri levom, on je upotrebni levak; a ako odnos leva desna ruka varira u opsegu 4-6 ispitanik se smatra ambidekstrom. U prvom sluaju, od tano deset nabrojanih proba, dete kolskog uzrasta, je 9 izvrilo desnom rukom, a jednu levom, tako da je on upotrebni denjak. U drugom sluaju, dete predkolskog uzrasta je od 10 nabrojanih proba, 6 izvrilo desnom rukom, a 4 levom, pa na osnovu dobijenih rezultata moemo detsmatrati ambideksterom.

2.Gestualna lateralizovanost gornjih ekstremiteta

Getsualna lateralizovanost se ispituje probama koje nisu optereene uenjem, tako da izraavaju spontanu sklonost ka korienju jedne strane tela. Takve probe su: Ukrsti ispruene ruke Stavi pesnice jednu na drugu Ukrsti kaiprste kao maeve Stavi ake na glavu Spoji ake prepletenih prstiju Skrsti ruke na grudima Aplaudiraj (tapi) Dodirni svoja kolena ukrtenim rukama Dodirni ramena ukrtenim rukama Gestualno je dominantna ona strana kojom je od nekoliko predvienih zadataka izvreno vie naloga. Po pravilu, 2/3 izvrenih proba odreenom rukom govore o tome koja strana tela je vodea, tj. dominantna. Na primer u odnosu 6:3 za levu ruku, dominantna je leva ruka, a ako je rezultat 5:4 radi se o ambideksteru. U prvom sluaju, kod deteta kolskog uzrasta, 3 probe su izvrene desnom rukom, a 6 levom, pa iz dobijenog odnosa (6:3) moemo zakljuiti da je dominantna leva strana. U drugom sluaju, kod deteta predkolskog uzrasta, 5 naloga je izvreno desnom rukom, a levom preostalih 4, pa se na osnovu dobijenog odnosa vidi da se radi o ambideksteru. U sluajevima neusklaenosti upotrebne i gestualne lateralizacije kod, inae zdrave, dece najee nailazimo na sluajeve kod kojih je upotrebna lateralizovanost desno, a gestualna levo. To su prirodni levaci prevebani na desnu ruku. Ispitanici su u oba sluaja bili deaci iz razliitih porodica i razliitog uzrasta. Dete kolskog uzrasta ima 9 godina, pie desnom rukom i postie odlian uspeh u koli, dok drugi deak jo nije krenuo u kolu. Ima 5 godina i mnoge radnje i aktivnosti obavlja obema rukama umereno i ne pokazuje koja tano strana vie preovlauje i igra dominantnu ulogu u pisanju.

Panja, hiperaktivnost i impulsivnost u razvojnom dobu

Ve posle prve godine ivota poinju da dominiraju razne aktivnosti, dete pokazuje interesovanje za pribor za jelo, samo dohvata au, razvija se tranje i bacanje, a poinje da ga privlai i olovka. Do este godine dete nije sposobno za finu koordinaciju koja bi omoguila pisanje i do tada u detetovom razvoju dominira igra kroz koju se ono razvija. Ui da sarauje sa drugima, upoznaje prva pravila, savlauje skakanje i usavrava bacanje. Od sedme godine nastaje period mirnijeg razvoja, tj. polaska u kolu. Veoma vanu ulogu u ovoj oblasti igraju okolina , bogatstvo detetovog iskustva i emocionalna razmena sa najbliima. Poremeaj panje sa hiperaktivnou predstavlja relativno rairen poremeaj meu decom jer utie na kolsku strunost i razvoj linosti. Oko 5 % kolske dece pokazuju simptome ovog poremeaja, a deaci 3 do 6 puta ee nego devojice. Poremeaj karakteriu slaba sposobnost koncentracije i njeno lako ometanje, impulsivno ponaanje i izrazita motorna aktivnost. Slaba koncentracija se ogleda u estoj promeni aktivnosti, kratkom zadravanju na predmetu bavljenja i uz veoma lako skretanje panje na najmanji povod. Zato deca kada se nalaze pred nekim zadatkom, odgovaraju brzo pre nego to o problemu i razmisle. Takva deca odlikuju se neumornou, spavaju manje od ostale dece, kretanje im je haotino i besciljno, ne shvataju ozbiljnost asa, spremna su da bez dozvole ustaju sa mesta i etaju, lako ih ometaju zvuci sa ulice, smetaju ostaloj deci svojim zadirkivanjem, prva istravaju na odmor, uvek su nasmejana i vedra... Kao faktori koji dovode do pojave poremeaja hiperaktivnosti javljaju se naslee, alergijske reakcije i osetljivost na hranu, poveana reaktivnost nervnog sloma... U koli se uglavnom savetuje da deca sa poremeajem panje i hiperaktivnou treba da sede u prvoj klupi, da se ne nalaze do prozora i nikako u paru sa nekim slinim sebi. Zato je potrebno tragati za periodima bolje koncentracije i maksimalno tragati za detetovom motornom energijom i aktivnou. Stepen izraenosti ovog poremeaja se moe najbolje odrediti upotrebom Konersove skale gde je ponueno vie opisa ponaanja i gde za svaki opis treba zaokruiti odgovarajuu brojanu oznaku. Konaan rezultat se dobija sabiranjem ocena svih deset opisa.

Opis ponaanja

Stepen izraenosti nimalo malo prilino veoma

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

1. Nemir, prevelika aktivnost 2. Impulsivnost, razdraljivost 3. Ometa drugu decu 4. Ne stie da zavri zapoeto 5. Stalno se vrpolji 6. Lako se da dekocentrisati 7. Potrebe mora odmah zadovoljiti 8. esto i lako zaplae 9. Brzo i drastino menja raspoloenje 10. Burno emocionalno reaguje

Kod deteta koje je aktivno na odmoru, zbir opisa iznosi 16 tako da moemo rei da je dete prilino hiperaktivno. Ovaj deak ide u drugi razred osnovne kole i postie uglavnom vrlo dobar uspeh u koli. Nemiran je i izrazito aktivan po pitanju igre i drugih radnji koje ne dotiu deavanja u kolskoj klupi i onoga to se radi na asu. Uvek je spreman za nova druenja i akcije, ne dri ga mesto i jako teko odrava koncentraciju to je posledica i njegovog loijeg uspeha. Ometa drugu decu i remeti mir. Svoje potrebe i elje po mogustvu omah ili u kratkom roku ispunjava to u nekim merama pokazuje osobine sebinosti i lukavstva. Zbir opisa ponaanja kod deteta koje je mirno na odmoru je 6, to pokazuje da je hiperaktivnost kod njega veoma malo izraena. Ova devojica postie odlian uspeh kako na polugoditu, tako i na kraju kolske godine. Uglavnom je mirna i aktivna na asu, ali kao i svako dete ima problema sa odravanjem koncentracije. Deca su podstaknuta igrom i druenjima, kako na odmoru tako i van kolskog dvorita, pa im je teko odrati panju na pojedine stvari, naroito kada je u pitanju kola. Ne remeti mir i ne zadirkuje drugu decu, pa time i ne ugroava tok asa. Spremna je na saradnju i rad u grupi pa lako pristaje na dogovor i uslove koji prethode odreenom zadatku i celokupnom radu u nastavi. Ukoliko bi zbir ocena prelazio 18 bodova mogli bi opravdano posumnjati da se radi o poremeaju panje sa hiperaktivnou i preuzimanju mera za preispitivanje ovog problema. U cilju angaovanja nekog stunjaka, dete moe biti upueno pedijatru, neuropsihijatru, psihologu ili defektologu.

Preoperacioni stadijum u intelektualnom razvoju

Mogunost verbalne komunikacije deteta sa okolinom ini dete podlono njenim uticajima, ponaanje postaje kontrolisanije a odrasli izgledaju jo moniji nego to se to detetu inilo ranije. Oni saoptavaju svoje namere i izraavaju svoju volju koja u nekoj meri zahteva deije potinjavanje. Dete poinje mnogo da govori, ali taj govor ne slui samo da bi se obraalo drugima ve esto govori i samo sebi pratei sopstvene postupke. Ti monolozi poinju postepeno i da opadaju do polaska u kolu. Preoperaciona faza traje od druge do sedme godine. Osnovne odlike ove faze su egocentrizam i intuitivno miljenje. Egocentrino miljenje oznaava da dete nije u stanju da se postavi u poziciju sagovornika i da na stvar gleda tuim oima. Neka deija pitanja su vrlo neobina i na njih je teko dati odgovore. Do reenja ovakvih problema moe se doi tako to ista pitanja postavimo drugoj deci istog uzrasta pa dobijemo i razliite odgovore na osnovu kojih moemo zakljuiti da odgovori za tu decu nisu predstavljali nikakav problem. To nas dovodi do razmatranja specifinosti deijeg shvatanja sveta i njihovih objanjenja razliitih pojava koje je obeleeno raznim karakteristikama kao to su : realizam, animizam, artificijelizam... U oblasti reavanja nekih zadataka koji se deci daju u cilju ispitivanja njihovog miljenja vide se osobenosti preoperacionog perioda. Dete je sklono da razne stvari tvrdi, ali nikada nita ne dokazuje, jer usled egocentrizma ne osea potrebu da nekome neto objanjava. Tako dolazi do tekoa da obrazloe svoje tvrdnje ili priseanja kako bi objasnili kako su doli do reenja. Dete nedostatak loginosti nadoknauje intuitivnim miljenjem koje je podreeno opaanju. Dolazi do prelaska sa intuitivnog miljenja na intelektualne operacije posredstvom logikog miljenja, tj, sposobnosti za izvoenje konkretnih operacija.

Ova pitanja postavljana su detetu od 5 godina koje je uestvovalo i u nekim od prethodnih vebi.

ivot
Zna li ta je to kada za nekoga kaemo da je iv? - kada neko hoda, pria, kada ima kou, igra fudbal... ta je to ivo bie? - ovek, ivotinja, dete, vuk, zec, ljudi... Kai mi koja ti iva bia zna? - beba, ivotinja, tigar... Da li je planina iva? - ne Kako zna da nije iva? Zato? - ne pomera se, nije ivo bie Da li je sunce ivo? Zato? - ne, ne moe da pije kafu Da li je vie iva kia ili list? Ili su podjednako ivi? zna? - list, kia padne i vie je nema a list postoji i dalje Da li je vie iv vetar ili bicikl? Ili su podjednako ivi? zna? - vetar, bicikl se kree pomou vetra Da li je vie iva muva ili oblak? Ili su podjednako Kako zna? - muva, ima krila i moe da leti Da li je vie ivo dete ili maka? Ili su podjednako Kako zna? - dete, moe due da ivi, a maka ima 9 ivota Da li je vie iv cvet ili avion? Ili su podjednako ivi? zna? - cvet, jer raste

Kako

Kako

ivi?

ivi?

Kako

No
Moemo li da napravimo no u ovoj sobi? - da Ako spustimo roletne da li e onda biti mrak? - da Je li to onda no? - ne, to je mrak u sobi Kako se pravi taj mrak? Odakle on doe u sobu? - ugasimo svetlo i onda je no A kako se pravi mrak napolju? - oblaci sakriju sunce, zemlja se okree oko sunca i kada dodje do njega nastane padne no kod nas
Deca brzopleto daju odgovore na pitanja koja im se postavljaju naroito jo ako su ta pitanja vezana za kolu. Tada nastaje neka vrsta naticanja meu njima u pogledu ko vie zna da da odgovora na postavljena pitanja. Na kratka pitanja daju kratke odgovore a to su pitanja dua, dolazi do zabune i zamiljenosti. im im se postavi neko pitanje, kau ono to im je prvo na pameti. Ako je pitanje jednostavno, i odgovori su jednostavni, a ako pitanje zahteva objanjenje pojma, nastaje zabuna. Deca ne vole puno da razmiljaju i da se zamaraju, i to dovodi do pada koncentracije pa se esto deava da daju pogrene odgovore ni ne razmiljajui o postavljenom pitanju. Za njih je jedina prava radost igra i tranje, a ne sedenje na jednom mestu due vreme.

10

Stadijum konkretnih operacija u intelektualnom razvoju

U uzrastu oko sedam godina deca postaju sposobna za pravu saradnju, poto vie ne meaju svoju i tuu taku gledita, egocentrini govor se gubi a deija objanjenja postaju sve loginija. To je omogueno pojavom logikog miljenja i zakljuivanja koje se manifestuje kao sposobnost za izvoenje konkretnih operacija nasuprot intuitivnom miljenju. Te operacije se odnose direktno na objekte a ne na verbalne iskaze i hipoteze. Osnovno obeleje konkretnih operacija je konzervacija tj. sposobnost misaone rekonstrukcije. Dete koje iako zna put od kue do zabavita moe imati problema da taj put predstavi npr. na nekoj maketi. Kada pred dete stavimo dve identine ae koje se napune dopola vodom i od njega traimo da utvrdi jednakost nivoa, ono moe doi u zabludu. Deca u toj fazi ne poseduju misaonu sposobnost uoavanja koja bi im omoguila da uvide razliku i shvate da li je akcija ista ali obratna. Na pitanje:

bio : da

Da li u obe ae ima isto vode da se pije odgovor je

Kada smo utvrdili jednakost, vodu iz jedne od aa smo presuli u uu, a viu. Na ponovno postavljeno pitanje da li u obema aama ima isto vode da se pije, odgovor je bio: ne. Na sledee pitanje da objasni kako to misli, i otkud zna, odgovor je bio:

- aa je vea, pa ima i vie vode

Zatim se iz uzane visoke ae voda vrati u onu u kojoj je bila prethodno i ponovo pita za jednakost nivoa. Poto se ista jednakost ponovo utvrdi, voda se iz jedne ae prespe u niu, a iru. Po trei put postavljeno pitanje: bio:

Da li u obema aama ima isto vode da se pije ?, odgovor je

-ima

Na pitanje da objasni i da obrazloi, odgovor je bio:

- sve zavisi u koji oblik ae sipamo vodu, oblik je razliit a koliina vode je ista.

11

Dete je pokazalo zadovoljavajue rezultate u proveri sposobnosti konzervacije koliine materije. Promena aa i presipanje vode iz jednog oblika u drugi deluje malo zbunjue ali uprkos tome, ne predstavlja problem u daljem intelektualnom razvoju i razvoju pojedinih sposobnosti.

Zrelost za polazak u kolu

Dete je spremno za kolu tek onda kada je u stanju da formira prve prave pojmove. Ti pojmovi su u stvari nekakva opta deija saznanja koja nemaju status pravih pojmova ali su vrlo znaajna za formiranje pravih pojmova. U toku osnovnog kolovanja sposobnost formiranja pojmova se razvija u vie pravaca. Poveava se sposobnost deteta da otkriva sve skrivenije, manje uoljivije karakteristike predmeta i pojava iste kategorije. Postoje velike razlike meu decom razliitih uzrasta. Deca u prvom i drugom razredu osnovne kole su na poetku sposobnosti izgradnje sistema pojmova i sve do puberteta ta sposobnost jo uvek nije dovoljno formirana kada se mogu javiti tekoe u shvatanju nekih odnosa. Tok formiranja ovako sloenog sistema pojmova omoguava izvoenje sloenih misaonih operacija: definisanja, uporeivanja, otkrivanje slinosti i razlika, zakljuivanja, sistematizovanja... U tesnoj vezi sa procesom formiranja pojmova je i razvoj intelektualnih operacija, jer formirani pojmovi u stvari omoguavaju izvoenje novih intelektualnih operacija. Sve ove operacije karakteriu: mentalno izvoenje tj. uz oslanjanje na neka pomona sredstva to mogu biti realni objekti, da zavise od sadraja na kojima se izvode tj. od prirode gradiva, njihovo izvoenje zavisi i od domena znanja u kojima se izvode... Za uspeno uenje itanja i pisanja jedan od preduslova je sposobnost deteta da razlae rei na glasove i obrnuto. Meutim, meu vane kriterijume zrelosti za polazak u kolu, osim sposobnosti itanja i pisanja, spada i sposobnost za kolektivni ivot kao to je razredni kolektiv, prihvatanje novih autoriteta, da dostie odreenu visinu i teinu, kvalitet dugoronog pamenja...

12

Ispitivanjem zrelosti pred polazak u kolu redovnih polaznika se utvruje da 90% dece pokazuje zrelost z polazak u kolu, ali i 62% dece mlae od tog uzrasta.

Na jednostavno postavljena pitanja, Veljko je davao uglavnom tane odgovore:

Koji je prvi glas (slovo) u rei.. .Kia k Vatra v Nos n Auto a Prozor p Zeka z

Koji je poslednji glas (slovo)u rei... Toak t Mleko o Crven n Maka a Sat s Papagaj j Koji je drugi glas (slovo) u rei... Vrt r Pas a Koji je trei glas (slovo) u rei lopta? Koji glas (slovo) ide ispred u u rei paun? Koji glas (slovo) ide posle r u rei torba? Koliko glasova (slova) ima u rei kua?
p n B etiri

Glasovna sinteza rei:

vo dim kr-ov s v r a b pamti be-ograd

Rei u ti neke rei slovo po slovo, a ti mi reci koja je to re:

vo dim krov svrab pamti beograd

13

Veljko je veinu rei napisao kako treba i na postavljana pitanja davao uglavnom tane odgovore imajui u vidu da on ima samo 5 godina i da jo nije krenuo u kolu. Slova je uio u kolici i kui uz mamu i sestre a s obzirom da e to raditi u narednim razredima, on se u prepoznavanju mesta i vrste slova i pojedinih rei dobro snaao. Zna da napie uglavnom sva slova, ne gledajui na estetiku, a rastavljanje rei na slogove mu malo tee ide. Zna da napie svoje ime, prezime malo tee jer je dugako, mama , tata i jo poneto ukoliko mu se diktira slovo po slovo. Polazak u kolu je dogaaj koji izaziva uzbuenje itave porodice, pogotovo ako je u pitanju jedino ili najstarije dete. Pred upis se obino obavlja nedaleko poznato testiranje na koje deca, a jo vie roditelji, dolaze smrtno ozbiljni, verovatno doivljavajui to kao prvi drutveno verifikovani ispit svoje dotadanje roditeljske aktivnosti. Polazak u kolu je u stvari izazov detetovim kapacitetima za adaptaciju. Ono treba da se prilagodi novom kolskom ambijentu, kunom redu, novom rasporedu aktivnosti u toku dana, praksi ocenjivanja, autoritetu uitelja, oekivanjima roditelja, novim drugovima i da mu ostane dovoljno prostora za sebe samog. Pred detetom je dosta domaih zadataka i vebi, esto naruen odmor tokom vikenda, trai se puno sedenja, a nekad uitelji oekuju od uenika svakodnevno uenje u trajanju izmeu est do dvanaest sati, u zavisnosti za koju ocenu ue. Problem ranijeg polaska u kolu ogleda se preko dileme koju roditelji i pedagozi formuliu kao pitanje da li je dobro upisati dete u kolu pre obaveznog vremena za to i da li se time detetu uskrauje jedna godina prilike da se bez veih obaveza igra i tako ometa bezbrino detinjstvo. Osnovni kriterijum za raniji polazak u kolu trebalo bi da bude ubrzani razvoj deteta, u smislu da to ubrzanje nadoknauje razliku u kalendarskoj starosti koja postoji izmeu dece koja redovno i one koja prevremeno polaze u kolu. Devojice imaju veu uspenost nego deaci u adaptaciji, ali u pogledu kolskog uspeha. Uzrok slabijeg uspeha moe da bude slabija motivacija deaka. Mukarci imaju mogunost uspenog profesionalnog ivota i bez posebnog obrazovanja, a za ene je formalno obrazovanje mnogo vanije za uspeh u karijeri jer im neki poslovi po pravilu nisu dostupni, neki zbog fizikih ogranienja, neki iz moralnih obzira. Istraivai zakljuuju da se ne zapaaju trajne negativne promene u razvoju povezane sa ranijim polaskom u kolu, da se prolazne krize u adaptaciji mogu prevazii, ali da je za to potreban adekvatan reim kolskog ivota i primeren raspored obaveza koje dete ima.

14

Deiji crte

Deak koji je crtao ovaj crte ide u prvi razred osnovne kole. Najkrupniji ovek na crteu je tata koji je svetenik pa se deak dosta dvoumio kako da ga prikae jer je obino u mantiji, a kui u obinom odelu. Pored njega je majka koja je u trenerici jer ona je domaica i uvek je kui. Nije zaposlena nigde i njena glavna briga je da vodi rauna o svemu to se deava u okviru porodice. Obuena je onako kako je njoj najprijatnije i u emu se najbolje osea. Zatim sledi mlaa sestra koja je uvek vedra i nasmejana i koja je najvei nestako i miljenica u celoj prii. Na kraju sledi i sam deak koji je iako stariji od svoje sestre, stavio sebe na

15

poslednje mesto. Time je pokazao da se radi o jednoj patrijarhalnoj porodici gde prvo mesto pripada ocu, jer on izdrava celu porodicu i vodi glavnu re. Za njim sledi majka koja predstavlja stub funkcionisanja celokunog ivota. Ona je uvek tu za svaku sitnicu i svaki problem da rei, njoj se obraaju za sve to im zatreba. Sestru je stavio ispred sebe da pokae da postoji odreeni stepen ljubavi i potovanja meu svim lanovima sa njegove strane.

Zakljuak:

Iako je praksa ranijeg polaska u kolu odreena vrlo malom razlikom u uzrastu dece koja su mu izloena, razlike u razvoju takve dece prevazilaze one koje se tiu razlika u njihovoj kalendarskoj starosti. Prevremeni polazak u kolu nosi u sebi elemente razvojnog rizika i provocira pojaan napor deteta da adekvatno funkcionie u grupi starije dece sa kojom pohaa nastavu. Motivacija i krajnja odluka roditelja da dete ranije upute u kolu trebalo bi da bude zasnovana na svestranom ubrzanom razvoju deteta, a ne na nekim drugim porodinim potrebama kao to su pohaanje nastave u istoj smeni sa bratom ili sestrom , sa grupom dece koju dete poznaje iz zabavita. U sluaju bilo kakve nedoumice, nedoreenosti ili neodlunosti, kako roditelja tako i strunjaka, najmanje e se pogreiti ako se polazak u kolu ostavi za vreme koje je predvieno za dete o kome se radi, a pozitivne odluke donesu samo za onu decu gde nikakve nedoumice i ograniavajui faktori ne postoje.

16