O hrono ishrani sa dr Anom Gifing

Hrono ishrana je program dizajniran od strane dr Ane Gifing, strunjaka u oblasti anti aging medicine. Program hrono ishrane dr Gifing je kod vie od 16.000 osoba koji se neprekidno prate od 2008. godine, doprineo izlijeenju mnogih metabolikih stanja, kao i smanjenje (ili neophodno poveanje) tjelesne mase.

Kada govorimo o programu pod nazivom Hrono ishrana dr Gifing, recite nam ta ona podrazumijeva? - Hrono ishrana dr Gifing podrazumeva konzumiranje hrane prema dnevom ritmu izluivanja hormona i enzima u ljudskom organizmu, a koji uestvuju u varenju odredjene grupe namirnica. Satnica je odredjena na osnovu veoma preciznih istraivanja biohemijskih i fiziolokih procesa u naem telu.

Kada i kako je nastala ova metoda? - Bazina ideja datira od pre vie od 30 godina, nastala je u Francuskoj, a tada nije postojala najpreciznija metoda izuavanja ritmova izluivanja svih enzima koji su aktivni u toku dnevnog varenja hrane. Prvi predlog ishrane po satnici nije uzimao u obzir da i razne kombinacije u namirnicama imaju uticaj na dobro ili loe varenje. Ranija primenjivana metoda ove ishrane ne daje 100% reavanje problema u leenju gojaznosti, poveanog holesterola, poveanog eera ili u bilo kom obliku metabolikog poremeaja. Naravno, u toku poslednjih 30 godina, drastino se promenio i sastav svih namirnica. Ukrtanje i modifikovanje voa i povra je doprinelo tome da se glikemijski indeks (odnosno brzina kojom se podie nivo eera u naoj krvi) viestruko poveao. Danas, taj stari metod ne daje eljene rezultate, morali smo krenuti od poetka i stvarati nov program, koji e dati za kratko vreme merljive rezultate. Od 2003 godine smo se intenzivno bavili postavljem novog programa, on je definisan 2007. godine, a samo u periodu od 2009. do 2011. godine imamo statistiku odradjenu na 16.000 naih pacijenata u Beogradu. Od 2011 godine, nismo imali potrebu da menjamo ili dopunjujemo program, jer u ovom obliku on daje 100% eljenih rezultata (kod gojaznosti, preterane mravosti, dijabetesa, hipertenzije, poveanih lipida itd...).

Dui vremenski period smo iz raznih izvora mogli uti da je ujutru veoma zdravo jesti voe i mnogi su, sigurno, stekli tu naviku. Meutim, prema ovoj metodi/nainu ishrane upravo to se ne preporuuje. Moete li nam ovo objasniti malo blie? ta bi trebalo, a ta ne jesto ujutro? - Ujutro je intenzivno luenje enzima koji vare masnoe, belanevine i sve vrste sporovareih eera (sporovarei ugljeni hidrati su itarice, znai svaka vrsta hleba, celo zrno, umance, itd), ali je i veoma veliko izluivanje insulina, hormona koji je odgovoran za regulaciju eera u krvi. Ukoliko uzimamo samo brzovaree eere (slatkii, voe, med itd), na pankreas, odnosno guteraa, koja je ve inae hiperaktivna ujutro, postaje ubrzo i optereena... S jedne strane nismo uneli prave energetske namirnice, a s druge strane imamo preteran unos brzovareih eera. Mi oseamo kratkotrajni priliv energije, ali za nae funkionisanje u prepodnevnom periodu ovo nikako nije dovoljno. Nedvosmisleni su dokazi da se nakon odredjenog vremena iscrpljuje pankreas, jer se nepotrebno dodatno aktivira, u vremenu kad je ve i inae najaktivniji. Jutro je vreme kad treba da uvamo na pankreas, tada se ne unosi voe, niti med, ili neki drugi vid eera koji se brzo i koristi. Jutro je vreme za unos namirnica koje e dugo vremena da daju energiju, a da pri tom ne aktiviraju dodatno luenje insulina iz pankreasa. Time emo sauvati ovu vrednu lezdu i neemo imati faktor rizika za nastanak dijabetesa u kasnijem periodu. Ujutro moramo jesti namirnice, kao to su jaja, unka, hleb, puter, razne pite, kiselo mleko, a uvee nita od ovog navedenog! Koji su, najee, razlozi zbog kojih osobe posjeuju va Anti aging centar u Beogradu odnosno u vezi ega trae savjete/pomo? - Jo uvek imamo najvei broj osoba koje imaju viak teine, kao i neki oblik metabolikog sindroma (dijabetes, povien pritisak, poveane masnoe u krvi itd), karcinome, kao i mnoga druga oboljenja. Dobro je to se u sve veem broju javljaju zdravi ljudi koji ele da poboljaju ishranu i da sauvaju svoje zdravlje. Program daje dugorono spreavanje uobiajenih bolesti dananjice. Da li je tano da ustvari kuvano povre nije dobar izbor ako za cilj imamo odravanje tjelesne teine ili mravljenje? -Kad je u pitanju kuvana argarepa, celer, cvekla, pakanat, krompir u svakom obliku, beli pasulj, kao i jo neka skrobasta povra, tano je da se kuvanjem poveava glikemijski indeks, odnosno, ova povra postaju prepuna eera sa kojim se nae telo ne moe izboriti. Medjutim, sva ostala povra, kao to su blitva, kupus, spana, zelje, artioka, pargla, tikvice, paprika, paradajz.. i druga, kuvanjem ne dobijaju ovu karakteristiku, pa je izbor povra veliki i poeljno je uzimati to vie. Umesto kuvane argarepe, bolje je jesti presnu, na primer, a ovo se odnosi na sve ljude koji imaju problem sa vikom teine ili dijabetesom.

Koje bi bile vae generalne preporuke kada je rije o ishrani? Kad se paljivo bira vreme obroka i vrsta namirnica koju unosimo, vie ne dolazi do skladitenja masnoa u odredjenim zonama tela i time se oblik tela za kratko vreme menja. Prioriteti u dnevnom rasporedu obroka su na doruku i ruku, koji su i najee zanemarivani obroci. - Obavezno je jesti ujutro obrok bogat ivotinjskim masnoama i sporovareim ugljenim hidratima (cerealije hleb, itarice) - Izmedju svakog obroka trebalo bi da prodje najmanje 3, a idealno je vie od 4 sata - Ne postoje ogranienja u koliini unosa hrane, jer se samo odredjena hrana uzima u odredjeno doba dana - Zabranjen je unos svih gaziranih pia koja sadre eere ili vetake zasladjivae (Coca Cola, Sprite, Tonic, Fanta, Coca Cola zero, energetska pia, zasladjeni voni sokovi i drugo) - Ne preporuuje se kombinovanje proteina i ugljenih hidrata za ruak i veeru, ovo je mogue samo ujutro za doruak - Zabranjene su sve vrste grickalica izmedju obroka (SVE, izuzev badema) - Voe i suvo voe se ne jede ujutro, niti uvee, kao ni slatkii okolada na primer, ve samo izmedju 16 i 18 asova, po zimskom raunanju vremena (znai od 17 do 19 asova po letnjem raunanju vremena) - Testenina se ne sme jesti uvee (paste, pica, hleb, sendvii, pite, gibanice..) - Hleb, testenine, pirina i skrobna povra (pasulj, graak) se jedu najkasnije do 15 asova - Kravlje mleko nije hrana koju ljudi mogu variti, a iako se i dalje oko toga polemie danas u svetu, hrono ishrana ga u potpunosti zabranjuje, ne pije se, niti se stavlja u kafu. Dozvoljeno je mleko koristiti ponekad u nekim kuvanim jelima, a kiselo mleko i sirevi su dozvoljeni - margarin, biljni sirevi (osim tofu sojinog sira), biljna pavlaka, biljni lag, pekarska peciva, kao to su pogaice, kroasani itd su takozvane trans-masti i hrono ishrana ne dozvoljava upotrebu ovih namirnica Osim u Beogradu, va program se sprovodi i u Bijeljini. Da li imate u planu i Crnu Goru, tanije Podgoricu?

- Mi saradjujemo sa centrom u Tivtu, dr Radmila Starevi je nosilac licence, mada imamo veli broj pacijenata iz Podgorice, pa je ideja da zaponemo obuku sa strunjacima i u Podgorici. Osim u navedenim gradovima, radimo u Novom Sadu, Bukuretu, u Americi (u Milvokiju), pripremaju se centri u Banja Luci, Zagrebu, Ljubljani, Qataru (Doha), u Indiji i u Austriji. Ve smo u procesu obuke lekara i nutricionista, a postoji sve vee interesovanje za ovaj program ishrane. dr Ana Gifing Pria o masnom tkivu Svaka masna elija naeg tkiva (koja se zove adipocit) je perfektnoorganizovana mikro fabrika sa 24-satnim radnim vremenom.Zadatak ove fabrike je da proizvede i sauva, a zatim prema potrebi ioslobodi rezerve goriva, da bi se nae telo snabdelo svim dnevnimenergetskim potrebama.Masno tkivo je od vitalnog znaaja za organizam, znai, treba svakako da gaimamo, ali samo u odredjenom procentu, svaki viak je tetan, dok je i svakivei gubitak tog tkiva lo, jer je povezan sa mnogim metabolikim ihormonskim poremeajima i bolestima. Mehanizam nagomilavanja masnog tkiva Da bi formirale svoje rezerve, masne elije uzimaju iz krvi masne kiseline ieere, koji se unose hranom (ne zaboravimo da se eeri nalaze u skorosvakoj namirnici, pre svega u cerealijama, odnosno itaricama penici,heljdi, rai, pirinu, jemu, zobi, itd, zatim u vou, slatkiima i velikom brojupovra).Masne elije su dobro opremljene elije za ovu ulogu i imaju vrlo napredan iosetljiv sistem za pumpanje i sakupljanje, odnosno skladitenje masti.Nakon prve faze, odnosno faze upumpavanja, eere i masne kiselinepreuzima itava armija enzima koji pomau u daljoj proizvodnji velikihmolekula, poznatih kao trigliceridi.Stvoreni trigliceridi se skladite u specijalna skladita unutar masne elije.Ceo ovaj postupak je dirigovan od strane glavnog dirigenta: insulina,hormona koga lui naa guteraa (pankreas).im se nivo insulina povea, a to se deava pri svakom unosu hrane, masneelije dobijaju komandu: skladiti!Znai, kad god neto pojedemo (jabuku, zelenu salatu, kuvanu argarepu,niclu, hleb, pire krompir ili okoladu), svi procesi skladitenja masti seukljuuju, a istovremeno se sva druga vrata elije zatvaraju, to zaustavljasvaku drugu njenu aktivnost. Masna elija zapoinje fazu stvaranja masti,koja se se zove lipogeneza, jer je to i njena najznaajnija uloga u organizmu. Insulin, hormon odgovoran za skladitenje masti

U naem organizmu sve to se odnosi na stvaranje energije funkcionieperfektno, sve dok je na dnevni ritam normalan.Izmedju mnogih parametara, ono to ovde pominjemo kao normalni ritam jeukratko sledee: budjenje do 8 asova izjutra; zaspivanje najkasnije doponoi; unoenje tri obroka u toku dana, u periodu izmedju 8h i 20h...

Nivo insulina u toku 24 sata bi trebalo da normalno postigne trimaksimuma (tkz. pika ili vrha), jedan pri svakom obroku; zatimnakon 60 minuta ovaj nivo normalno poinje da se smanjuje, alipodvlaimo da efekat poveanja vrednosti insulina traje do oko 3sata nakon unosa bilo koje hrane. Nakon tog odredjenog vremena,u proseku 3 sata nakon uzimanjahrane, kad prestane aktivirajui signal skladitenja, elija zapoinjepripreme za oslobadjanje masti, a taj proces se zove lipoliza Ovo oslobadjanje masnoa iz masnih elija se deava dalekointenzivnije i bre, ukoliko postoji vea potreba za energijom(kretanje, fizika aktivnost). Stvari postaju loe kad se poremeti na ritam unosa 3 obroka dnevno.Zato? Ili jedemo esto u kraem intervalu od 3 sata, ili preskaemoobroke. Ni jednu ni drugu naviku na metabolizam ne oprata!O ovome e jo biti govora malo kasnije. teta od uzimanja grickalica Za aktivirajui signal za luenje insulina uopte nije potreban kompletanobrok, dovoljno je uneti jedan zalogaj neke hrane, da bi ovaj proces zapoeo.Tada masne elije dobijaju nalog za skladitenje. Tog trenutka prestajeoslobadjanje masti, zatvaraju se sva elijska vrata i zapoinje lipogeneza,odnosno, elija poinje da stvara masti iznova.Ovo je jedan od razloga zato uzimanje grickalica izmedju obrokaprouzrokuje ili nagomilavanje masnog tkiva, ili pak ne dozvoljava dasmramo do neke eljene teine.Ako elimo da smramo, prva stvar koju treba da uradimo je da se vratimounosu regularnih obroka, i to - tri u toku dana.Glavnu krivicu za nagomilavanje telesne teine upravo snosi dezorganizacijau telesnom prirodnom ritmu unoenja hrane, kao i kompulsivno grickanje izmedju obroka. Na alost, danas je ovo jedan od najeih poremeaja u navikama kodsavremenog oveka.Od najveeg znaaja je ovo saznanje primeniti kod dece, nauiti ih da ne jedu slatkie, ips ili bilo koju grickalicu van regularnog obroka, ali ovo seodnosi i na bonbone, voe, kiflu, djevrek i drugo.Zato se napominje da je ovo od najveeg znaaja spreiti ba kod dece? Zato danas postoje veoma gojazna deca? elije masnog tkiva su kod dece jo nerazvijene, zovu se pre-adipociti. Oveelije imaju ogroman potencijal za umnoavanjem.Jedan od razloga zato dolazi do gojaznosti kod dece je, izmedju svih drugih iupravo ovaj mehanizam umnoavanja elija zbog poveane potrebeskladitenja masti.Deca koja preterano mnogo jedu, stvaraju ogromnu koliinu masti i potrebaza skladitenjem te stvorene telesne masti je velika.Deije telo se postara da se masne elije ubrzano razmnoavaju, a kada se jednom umnoe ove elije - adipociti, njihov broj ostane uvek isti i kasnije uivotu, pa taj veliki broj adipocita skladiti veliku koliinu masti.Deca koja su u periodu razvoja bila mrava, bez naslaga masnoa, uglavnom u odraslom ivotnom dobu nemaju problem sa vikom teine,naprotiv, deca koja su bila

debeljukasta u ranom detinjstvu, skoro u 80%sluajeva imaju problem da odre idealnu teinu u odraslom dobu.Masne elije su veoma aktivne u smislu sekrecije odredjenih hormona imetabolikih supstanci, pa su gojazna deca unapred osudjena da kasnije uivotu imaju brojne zdravstvene probleme, a pri tom i krai ivotni vek.Kod ljudi koji su gojazni od deijeg uzrasta, potencijal za skladitenjem masti je daleko vei nego kod ljudi koji u detinjstvu nisu bili gojazni, pa je i zbogpoveanog broja adipocita sama hormonska aktivnost kod njih poremeena.Ovi ljudi se suoavaju sa mnogim bolestima u ivotu, daleko vie negovrnjaci koji su imali normalnu telesnu teinu u detinjstvu (visok pritisak,eerna bolest, bolest srca i krvnih sudova i drugo).Naravno, poznato je da su najsnaniji pokretai guterae, odnosnopankreasa na izluivanje insulina, upravo prosti eeri beli eer, utieer, med, itd (a njih ima u veoma velikom broju namirnica i grickalica,pogotovo slatkia, ali i u keapu, koji deca toliko vole), kao i hidrogenizo vanebiljne masnoe (a njih ima u praktino svakoj grickalici iz kese, u pecivu posnim kolaima i dr. Program ishrane, o kome je ovde re je kombinacija poslednjihsaznanja iz oblasti fiziologije, endokrinologije, biohemije i biofizike, a jedinstven je po tome to poma e da se ostvari idealna teina,istovremeno sa postizanjemidealnog zdravlja.Proizvod je velikog iskustva i kolovanja u najznaajnijim svetskimcentrima, kao i saradnje sa najveim imenima dananjice u mnogimoblastima medicine koja se bavi usporenjem procesa starenja.Registrovan je u Srbiji 2009. god i patentiran pod nazivom: "HRONO ISHRANA dr GIFING" Program hrono ishrane omoguava da se bez velike muke , za kratko vreme, naue principi zdrave ishrane, pravilnog izboranamirnica i dobrih kombinacija razliitih namirnica.Posebno je znaajan to deca mogu na vreme da se usmere kapravilnoj ishrani, a oboleli od naeih savremenih bolesti,za 10 do 30 dana da smanje vrednosti holesterola, triglicerida i eera.Rezultati pokazuju 100% uspeha kod svih koji se potrude da naue osnovna pravila zdrave ishrane. Ne podrazumeva ograniavanje kalorija i koliine hrane vefunkcionie po principu glikemijskog indeksa i kiselo-baznog reima.Moe se jesti i visokokalorina hrana u neogranienim koliinama ali sezato ogranienja prave u vremenu unosa i kombinacijama hrane.Rezultati programa hrono ishrane su stalni i nikada se ne javljatakozvani "jo-jo efekat" - povratak ve izgubljene teine a zdravstveniporemeaji se trajno reavaju.Svako ko vidi rezultatehrono ishrane,ima obavezu da obuinajmanje jo jednog oveka tome i sigurno je da e zbog toga da seosea bolje!U okviru programa, na tim lekara preporuuje odreenukombinaciju vitamina i antioksidansa, minerala i aminokiselina,iskljuivo prema individualnim dijagnostikim rezultatima a preparatise nabavljaju tamo gde vi smatrate da je najpovoljnije za vas.Program HRONO ISHRANE baziran je na naem linom iskustvusa vie od 6.000 pacijenata.

Pria o masnom tkivu Masno tkivo je od vitalnog znaaja za organizam, znai, trebasvakako da ga imamo ali, samo u odreenom procentu. Svaki viak jetetan, dok je i svaki vei gubitak tog tkiva lo jer, povezan je samnogim metabolikim i hormonskim poremeajima i bolestima. Mehanizam nagomilavanja masnog tkivaDa bi formirale svoje rezerve, masne elije uzimaju iz krvi masnekiseline i eere koji se unose hranom. Ceo ovaj postupak je dirigovanod strane glavnog dirigenta:insulina, hormona, koga lui naa guteraa (pankreas). Insulin, hormon odgovoran za skladitenje masti U naem organizmu, sve to se odnosi na stvaranje energijefunkcionie perfektno sve dok je na dnevni ritam normalan. teta od uzimanja "grickalica" Za aktivirajui signal za luenje insulina uopte nije potrebankompletan obrok, dovoljno je uneti jedan zalogaj neke hrane, da biovaj proces zapoeo. Ovo je jedan od razloga zato uzimanje grickalicaizmeu obroka prouzrokuje nagomilavanje masnog tkiva. Od najveegznaaja je ovo saznanje primeniti kod dece. Preskakanje obroka Drugi najei poremeaj u ishrani je preskakanje obroka.Problem nastaje kad se izbegava doruak ili se uzima veoma malakoliina hrane ujutru, ili se jede samo voe (to je vrlo esta greka).Nakon jednog preskoenog obroka, sve to pojedemo (bio to i listsalate ili jabuka), viestruko se iskoristi i uskladiti kao masnoa. NAPOMENA: IZMEU OBROKA MORA DA PROE MINIMALNO3 SATA, IAKO JE OPTIMALNO 4 !Nai miii su osnovna maina koja sagoreva mast.Najbolje vreme za vebu je ujutru, pre doruka. Pogreno je da se ujutro tri jer, naem srcu i krvnim sudovimatreba najmanje 3 sata nakon buenja da postignu pun kapacitet. Brzi hod (5,5 do 7,5 km/sat) je dao ubedljivo najbolje rezultate.Takozvane TRANS-MASTI

Najgore masnoe, za koje se doskora verovalo da nisu tetne, su:margarin, biljni lag, biljna pavlaka, biljni sir, rafinisana ulja (ona kojase najvie koriste) itd... To su takozvanetrans-masti.Nauka kae:mnogo su tetnije industrijski proizvedenetrans-masti, rafinisana ulja i margarini od bilo koje prirodnemasnoe.Ima ih u pecivima, slatkiima,

slanim grickalicama, brzoj hrani, usvim supama iz kesice i svim konzervisanim namirnicama...Kad su u pitanju masti, potrebno je znati da se visokonezasienemasne kiseline (poput onih koje nalazimo u lanenom ulju), ukombinaciji sa kvalitetnim belanevinama (iz mladog, nemasnog sira),suprotstavljaju nakupljenim toksinima u svim tkivima. Masti su, vienego bilo koja druga hranjiva supstanca, vane u regulacijimetabolizma i proizvodnji energije.Ako ulja, bez obzira da li je to ulje suncokreta ili lana, tretiramopregrejanom parom, tada ova ulja mogu dati pozitivnu jodnu vrednost,ali to nisu vitalne masnoe nego ine unakrsnu mreu s masnimkiselinama, te su visoko tetne za metabolizam masti i za oveka suvisoko toksine.Ovo je poznato jo od 1971. ali, u industrijskoj proizvodnji masti iulja, nita se do danas nije promenilo jer, ovi proizvodi na svetskomnivou donose milijarde dolara i industriji niko ne bi nadoknadioizgubljenu zaradu ako bi uveli neto novo, neku zdravu masnou.Vitalne nezasiene masne kiseline, zapravo, zapoinju od lanca s18 ugljenikovih atoma. U maslinovom ulju, najvei udeo ima oleinskakiselina sastavljena od 18 atoma ugljenika u kojoj postoji samo jednanezasiena veza (kod devetog atoma ugljenika od kraja lanca, te zatospada u omega-9 masne kiseline). Osoba kojoj nedostaju esencijalnemasnoe ne moe apsorbovati oleinsku kiselinu. Masna kiselinasadrana u maslinovom ulju ne smatra se vitalnom masnomkiselinom;ona moe sagoreti u organizmu samo ako su prisutnetakoer i esencijalne masne kiseline (laneno i suncokretovoulje)Kokosovo i palmino ulje (termiki vrlo otporna ulja) sadrepreteno zasiene masne kiseline i takve masnoe u organizmu lakesagorevaju ako su prisutne i esencijalne masne kiseline (laneno isuncokretovo ulje). Masne kiseline s 18 lanaka (ugljenikovih atoma) su najvanijemasne kiseline, i prisutne su u ulju suncokreta i lanenom ulju a ,zaljudski organizam su naroito vane za rad mozga.Najvea nakupina elektrona nalazi se u kombinaciji linolno-linolenskih masnih kiselina u lanenom ulju,odnosno, kombinacijadvostruko nezasiene linolne kiseline s trostruko nezasienomlinolenskom kiselinom i posebno je dobro kombinirana u lanenimsemenkama.Ukoliko se visokoaktivne prirodne masti zamene masnoama kojesu se vetakim putem promenile i oslabile oksidacijom (trans masti rafinisana ulja i margarini) stvaraju se glavni preduslovi za veinubolesti koje danas poznajemo. Masne kiseline iz lanenog ulja u kombinaciji sabelanevinama iz mladog sira (0% masti), stvaraju lipo-proteine i donose organizmu energiju koja je kljuni element uleenju, danas priznato, najteih bolesti kao to su: kanceri,"masna" jetra, autoimune bolesti, arterioskleroza, srani udar izastoj srca i svi oblici reumatizma.Ujedno, ta kombinacija (laneno ulje i mladi, nemasni sir)"privlai" kiseonik i stvara rezerve koje su jednako vane i zarekonvalescente i za sportiste.Uljno-proteinska ishrana, usklaena sa Hrono ishranom,pokazala se izuzetno delotvornom u izleenju svih bolesti koje zvaninamedicina proglaava "neizleivim".Upravo ova energija lei karcinom ili, ak spreava njegovonastajanje. Ako postoji ovaj ivotni element tada nikakav tumor needa se pojavi. Ovaj ivotni element je odluujui faktor u imunolokomsistemu. Dananjih se dana mnogo govori o imunolokoj zatiti - esencijalne masne kiseline jedini su delotvoran imunolokifaktor,Masnoe su tvari koje upravljaju svim ivotnim pojavama,koje reguliu sve vitalne funkcije, rast i apsorpciju sunevihzraka.Vitamini, elementi u tragovima (minerali) itd, ne pomaubolesniku ako su mu nakodile konzumirane krive masnoe.

Ovisnost o ravnotei kiselina-baza bit e uspostavljena samo onda kad viestruko nezasiene masnoe budu uspostavljene kaoprirodna osnovica vitalnih funkcija u krvi i limfi ljudskogorganizma,kroz prirodnu opskrbu uljima prirodnih semenki pomouviestruko nezasienih masnoa. Sve ostale funkcije su vane iostaju bitne, ali osnovnu smetnju treba ukloniti. Uz ovakvu ishranu, preporuuje se i sunanje (ne preterano) ilisamo boravak na vazduhu (makar samo pored otvorenog prozora) zbog aktivacije vitamina D i opteg, blagotvornog delovanja Sunevihzraka. Preporuuje se i lagana fizika aktivnost (brzi hod) i izbegavanjestresa.Ovakav pristup samo potvruje da ravnotea u ishrani dovodi donajbolje iskoristivosti energije koja je glavni stabilizator ravnotee uorganizmu. Ukoliko doe do poremeaja u ravnotei, dolazi doporemeaja u radu celog organizma i bolesti. Reenja su, opet, ukombinaciji hladno ceenog lanenog ulja i nemasnog kravljeg sira. Proteini-belanevine: naa bazina konstrukcija Proteini, odnosno belanevine, snabdevaju telo amino kiselinamakoje obezbeuju rast, odravanje i popravak tkiva a takoe su osnovniizvor vitalnih supstanci: enzima, hormona, neuro transmitera itd.. Ukoliko ne unosimo belanevine, telo poinje da razgraujesopstveno miino tkivo da bi obezbedilo rad srca i unutranjihorgana, kao i kompletnog imunog sistema.Pokazatelji gojaznosti? Odreivanje realnog faktora gojaznosti moe da omogui InBody720 analizator tela,koji poseduje "Anti Aging" centar, dr Ane Gifing. Pokuajmo da shvatimo da je gojaznost izuzetno kompleksna iprilino teko izleiva BOLEST. Ova bolest se ne odnosi samo na obolelog, ve ukljuuje itavunjegovu porodicu i kompletno (privatno i poslovno) okruenje.Francuzi za gojaznost kau: "Bolest koja oduzima sreu" .Dokazano je da gojazni ljudi nisu srene i zadovoljne osobe. Principi Hrono - ishrane Eliminacija doruka je najtei mogui prekraj u ishrani jer, jedino jutarnji unos hrane aktivira masne elije da bezoklevanja isputaju iz svog skladita masti i to vrlo intenzivno. Ako ujutro preskaemo obrok, nae telo nastavlja sa skladitenjemmasnoa, jer je zabrinuto to nema novog unosa hranjivih supstanci.

Vee je vreme kad telo prirodno skladiti mast. Ako uveeunesemo masnoe i eere, mi smo upravo dodali materijala naimelijama da uskladite ekstra mast. NAPOMENA: POSLEDNJI OBROK U TOKU DANA MORA BITINAJMANJE 1 SAT PRE ZASPIVANJA! Postoji li "Idealni jelovnik"? Da ali, za svakog samo njegov lini!Ukoliko dugo vremena unosimo hranu po pogrenom rasporedu, javlja se umor,migrena, bolovi u zglobovima,tegobe sa varenjem,promene na koi, vrtoglavica,astma, depresija,gojaznost,karcinomi,eerna bolesti mnogo drugog. Izbacivanjem hrane koju ne toleriemo, dolazi do nestanka tegoba i regulisanja povienog holesterola,hipertenzije itd. Definicija Hrono - ishrane Primenom principa hrono ishrane, trajno se gubi viak kilograma i nestaju problemi dijabeta, holesterola, triglicerida,visokog pritiska i ostalih prateih pojava gojaznosti.

Postoji vreme za stvaranje energije ili potronju energije, zastvaranje masnih depozita itd, a ovi intervali su fizioloki, nesvesni iodreeni su zapisom u naem genetskom materijalu i dobom dana.Pojedine namirnice se izuzetno lako vare u odreeno doba danadok za varenje neke druge, u to isto vreme, troimo sve postojeefizioloke rezerve organizma. Kad pojedemo neodgovarajuu hranu uodreeno doba dana, zbunjujemo nae hormonske lezde i traimo odnjih da se aktiviraju i u vreme kad se one prirodno odmaraju.Dokazano je : voe je pogrean izbor za jutro,a testenina za vee. Pogrean izbor hrane prema dobu dana dovodi do stvaranjametabolikog otpada i zatrovanosti elija organizma. Svaka hrana kojupojedemo u pogreno vreme skladiti se u obliku masnih naslaga. Mali broj namirnica je zabranjen po reimu hrono ishrane,to znai da je veliki izbor hrane na raspolaganju. Nema ogranienja u koliini namirnica. Ne broje se kalorije. Hrono ishranom, kod gojaznih, za 4 nedelje, bez ikakvemuke, dolazi do upadljivog gubitka teine (najee je to 6 - 8 kg).

KAKO POSTATI I OSTATI ZDRAV - PROGRAM HRONO ISHRANE Savetovalite za ishranu i Anti Aging Medicinu MALA KOLA FIZIOLOGIJE (kako postati i ostati zdrav) PROGRAM HRONO ISHRANE ( ZA POETNIKE ) dr Ana Gifing www.drgifing.com www.antiaging-dijagnostika.rs - Program ishrane, o kome je ovde re Za poboljanje imunog sistema birajte biljne ajeve koji su bazni ane vone ili crne, koji su kiseli. Obavezno u njih dodajte sok od limuna(koji ostavlja bazni trag, kao to je ve reeno).Suve smokve, suene masline, celer, maslinovo ulje, sve perun,k r a s t a v a c , b r o k o l i , k u p u s , a r g a r e p a , c r n i i b e l i l u k , j a b u k e , k a j s i j e , kupine, ribizle, su samo neke od "baznih" namirnica koje nam pomau u borbi protiv infekcija.O n o t o n a m odmae je sledee: pivo, Coca Cola, kikiriki, o r a s i , k a f a , e e r , o k o l a d a , k e a p , m a j o n e z , b r u s n i c e , borovnice, kukuruz, soivo, ljive, kakao, senf i drugo. Malo o holesterolu? Majino mleko sadri visok nivo holesterola, jer on je, zaj edno sa z a s i e n i m m a s n o a m a i z m l e k a , o d v i t a l n o g z n a a j a z a r a s t b e b e i razvoj mozga. Poveanje eera u krvi d o v o d i p o p o v e a n j a v r e d n o s t i L D L holesterola, poznatog kao lo holesterol. Dokazano je da preskakanje doruka i uzimanje grickalica izmedjuobroka, direktno utiu na poveanje vrednosti loeg holesterola. Jutro je idealno vreme da unosimo vie masnoa ivotinjskog porekla (jaja, sir, kajmak, unka itd). Unosom ivotinjskih masnoa, jetri dajemo gorivo da sintetie vie HDL, odnosno, dobrog holesterola.B e z t o g u n o s a , o n a s i n t e t i e m n o g o v i e L D L , o d n o s n o l o e g holesterola.T e r a p i j a p o v i e n i h v r e d n o s t i h o l e s t e r o l a p o d r a z u m e v a p r a v i l n u kombinaciju preparata kao to su: Omega 3, E vitamin, C vitamin uobliku natrijum askorbata , selen, aminokiseline i ostalo.

Obavezna je vea fizika aktivnost, jer u protivnom, rezultati mogu izostati. Brzi hod je najbolji vid fizike aktivnosti. R e g u l a c i j u v r e d n o s t i h o l e s t e r o l a m o e m o o e k i v a t i v e n a k o n mesec dana primene Hrono Ishrane.Neto o eeru, malo o eernoj bolesti eerna bolest je poremeaj metabolizma koji k a r a k t e r i e dugotrajno poveanje eera u krvi a nastaje usled poremeaja luenjahormona insulina. Insulin ima ulogu kljua za proputanje eera u svenae elije.P o j a v a d i j a b e t a z n a i d a g u t e r a a n e u s p e v a d a p r o i z v e d e dovoljno insulina i omogui da sav eer koji unesemo pree iz krvi um i i e i d r u g e e l i j e k o j e p r a v e e n e r g i j u . K a d n e m o e d a p r e d j e u elije i pree u energiju, insulin se nakuplja u krvi i to je prvi simptom oboljenja. Vremenom, neminovno nastaju oteenja na nervima, onomdnu, bubrezima, krvnim sudovima perifernih organa, itd.Glukoza, uskladitena u jetri i miiima u obliku glikogena, osnovni j e i z v o r e n e r g i j e z a l j u d s k o t e l o i s l u i k a o " r e z e r v a e n e r g i j e " . U k r v dolazi iz hrane (od ugljenih hidrata) i iz jetre.S v a k i u n o s h r a n e p o d i e n i v o e e r a u k r v i i t i m e a k t i v i r a pankreas da izlui insulin kao medijator procesa iskoritavanja eera. Zato postajemo glupi kad jedemo slatkie? V e o m a p o z n a t i b r i t a n s k i n a u n i k , P a t r i c k H o l f o r d , o b j a v i o j e n a desetine strunih tekstova o veoma loem uticaju takozvanih prostiheera u ishrani (beli i uti eer, med, kolai, rafinisani musli, slatki napici itd).Jedna velika studija u Velikoj Britaniji, raena na nekoliko hiljada dece kolskog uzrasta, pokazala je da u grupi dece koja nekontrolisano jedu slatkie i sve vrste prostih eera, u proseku, nivo inteligencije je nii za 25 poena (to je stvarno veoma lo rezultat!!!)T a k o , i z j a v a d r P e t e r a R o d e r s a , p s i h o l o g a s a u n i v e r z i t e t a u Bristolu, dobija sve vie smisla - eer pri mozak! 25% "zdravih" ljudi ima neki oblik poremeaja aktivnosti insulinaba zbog nekontrolisanog unosa slatkia. Ovo je ujedno i procenatfaktora rizika za nastanak ozbiljnog poremeaja metabolizma eera.Znai, svaki 4 - ti potencijalno zdrav ovek ima rizik da razvije ozbiljna oteenja organizma usled unosa hrane koja sadri proste eere.C o c a C o l a j e zaslaena rafinisanim kukuruznim sirupom. Nakonto je dokazana direktna povezanost ovog eera sa nastankom vrlo v i s o k o g holesterola, kompanija je uvela novu vrstu " Z e r o " i predstavila ga kao veoma zdravu varijantu. Na alost, aspartam k a o z a s l a i v a , u z r o k o v a o j e u A m e r i c i pojavu nekoliko hiljada novih dijabetiara u deijem uzrastu, ali ineverovatan porast obolele dece od tumora na mozgu.

P r e m a n e z a v i s n i m i s t r a i v a k i m c e n t r i m a , d o k a z a n o j e d a m a l a konzerva Koka kole sadri 9,5 kaiica eera. Raunajte! Svaki put kadpopijete malu konzervu Koka kole, popili ste desetak kaiica eera u kafeinu. Kod nas se esto pije i preko 1 litar ovog pia, znai, popili stetridesetak malih kaiica rastopljenog belog eera. Znate li koliko je tou gramima? Celih 150 grama! Najei simptomi dijabeta su: esto i obilno mokrenje, e, glad,gubitak na teini, umor/slabost, zamagljen vid, utrnula stopala itd. Rizik za pojavu eerne bolesti je naroito visok kod osoba koje imaju masne naslage u predelu struka i stomaka. Smanjenjeteine, a pre svega ovih naslaga je od vitalnog znaaja za zdravlje.Statistika je neumoljiva, 9 3 % m u k a r a c a k o j i i m a j u m a s n e naslage na stomaku (WHR odnos struk/bokovi vie od 1.1) imajup o v e a n o s t v a r a n j e e s t r o g e n a , e n s k o g p o l n o g h o r m o n a , a smanjeno stvaranje testosterona, mukog polnog hormona . Ovo,osim pada libida i smanjenja muevnosti, pre svega utie na poveanjefaktora rizika za nastanak sranih bolesti, poveanja krvnog pritiska i mnogih metabolikih poremeaja, a pre svega dijabetesa. Uvek moramo da mislimo na to ta radimo naem telu,pre svega mozgu, svaki put kad pojedemo neto slatko!! Hrana jako bazne reakcije: preporuka to vie jesti Hrono dijeta Mnogi su nam se obratili sa pitanjima vezanim za hrono dijetu i iskustvima sa istom.Takoe, traili su jednostavan, lako razumljiv prikaz dijete i njenog sprovoenja.Tim Dijeta.Net-a ne bi bio to to jeste da celu dijetu nije sveo na najmanju moguumeru i, naravno, testirao na dobrovoljcu u periodu od 21 dan. Pria ouspenosti/neuspenosti ove dijete je u drugom delu teksta - jer za poetak, ponimosa malo teorije: Ko je "izmislio" hrono dijetu Francuz A Delabos je jo davne 1986. godine postavio osnove hrononutricije a njenrazvoj tee do dananjih dana. A ta je to dr Delabos otkrio? Pa, jednostavno, da nijesvaka hrana za svaki deo dana - jedna vrsta namirnica je primerena za doruak adruge za ruak i veeru... Naravno, i uina ima svoj posebni "tajming". Zvuiinteresantno... Sledea zamisao i obeanje istraivaa koji su poboljavali i razvijaliideju dobrog nam doktora Delabosa je da dijetalci na hrono dijeti ne samo da treba brzo da izgube teinu ve i da NIKADA ne oseaju glad! I kao lag na torti kao dasve gorespomenuto nije dovoljno - hrononutricionisti obeavaju i dobrobiti ove dijetekoje nisu male: generalno popravljanje zdravstvenog stanja, preoblikovanje tela paak i nestanak celulita (ukoliko ga imate)! Hrono dijeta - praktina primena Ukoliko ste ljubitelj moderne kuhinje, imate malo znanja o namirnicama - veoma lakoete usvojiti (moda i zavoleti) ovaj novi nain ishrane. Osnovno pravilo koje treba daodmah upamtite je: ugljeni hidrati i proteini se, osim kada je doruak u pitanju, ne jedu u istom obroku! A evo i ostalih informacija ta treba da radite na Hrono dijeti:Za doruak: Jedite ivotinjske masti i integralne itarice (integralni hleb, pirina i sl.)Prema Delabosu, nae telo lui dovoljno

enzima koji razgrauju masti i proteine kadase probudimo, pa doruak moe da bude bogat, masni obrok uz hleb, puter, jaja,unku, kobasice i sireve. Obilan i bogat doruak omoguava da ste manje gladnitokom dana. Sve je doputeno osim eera i voa jer se suvie brzo razgrauju.Za ruak: Jedite uglavnom proteine (ivotinjske ili druge), i neko povre, najboljelako pareno i/ili u obliku svee salate. Dva puta nedeljno moete za ruak jesti inamirnice koje sadre ugljene hidrate i to sa povrem. Ali, nikako proteine i ugljenehidrate u istom obroku!Popodnevna uina: Jedite malu koliinu biljnih masti: masline, orasi, kikiriki puter,med ili 30 grama tamne okolade - neto vie od dve supene kaike. Ili neko voe saniskim glikemikim indeksom DORUCAK Zitarice,MUSLI,jaja,sirevi,sunka,hleb razani ,integralni,heljdin,proja,kiselomleko,puter,kajmak,paradajz,pilece grudi,SALATE U IZOBILJU, RUCAKOD13-15 BELO MESO I LIMUN,PILETINA I PAPRIKA,BIFTEK IPECURKE,SPANAC,KARFIOL,PUNJENA PAPRIKA BEZ PIRINCA,BLITVA,KUPUS I JUNETINA,PASULJ I SALATA,PASTRMKA I KARFIOL, UZINA2SATAPOSLERUCKA Voce,ili cokolada,vocna salatailisuvesmokve VECERAOD19-20h Belanca,mladi sir,riba,sardine,grilovanobelo,rendanasangarepaIcelerkaosalata,zelenasalata,grIlovanopovrce,mlevenajunetina, SKROB -krompir,zitarice,hleb,pirinac,pasulj,grasak.banana,kruske,smokve,zumance,kukuruz,psenica, sve vrste itarica (jeam, pirina, kukuruz, ovas, proso, heljda), svevrste brana, testenine, lisnata testa, mahunarke (sve osim soje). BELANCEVINE,PROTEINI -sir,riba,jaja,meso,belanca, sve vrste crvenih mesa,konzervirana i svea riba, piletina, divlja, koljke, mleko od soje, tofu sir, uretina,soja u zrnu, biljne belanevine (odrezak od soje)u istom obroku nemojte jesti krompir, riu ili hleb i limun, narande, ananas, paradjz idrugo oporo voe, Paradajz ne bi trebalo kombinovati sa skrobom, Paradjz se moekonzumirati sa lisnatim povrem i masnom hranom.-Treba izbegavati unos oraastih plodova i mesa, ili jaja i mesa, sira i oraastih plodova, sira i jaja, mesa i mleka, jaja i mleka isl. Dakle istog sastava-meso, jaja, mleko, sir i sl. ne treba jesti u istom obroku sa narandama, paradjzom,limunom, ananasom-ukoliko se u istom obroku dem, med, slatko voe konzumiraju sa itaricama,krompirima isl., doi e do procesa fermentacije .-U jednom obroku treba konzumirati samo jednu namirnicu bogatu skrobom.- hrane koja blokira luenje estrogena:Ananas,Bijela ria,Bobiasto voe (borovnice,maline, kupine i slino),Brokula,Citrusi(limun,narane,pomelo...),Dinje,Grejp,Heljda,Kruke,Kukuruz,Kupus,Luk,Smokve,Tikvic e,Sojino mlijeko,Voe (osim jabuka, treanja, vianja, datulja i mogranja) obazire mnogo na kalorije, ova kombinacija nee izazvati porast teine, ve naprotiv, nakon ovakvog obroka imaemo unarednih 24 sata par stotina grama manje.3.Pilee belo meso sa paprikom i belim lukom (pilee belo, par enova belog luka, nakon 10 min.dinstanja dodati par crvenihbabura iseenih na komade, dinstati jo dok ne omeka), zelena salata sa balzamikom i zainskim uljem je odlian prilog.4.Testenina sa paradajzom i bosiljkom, zelena salata, ili meavina vie raznih salata (hrastov list, crveni i zeleni), malo radia imalo rukole, nadev od

balzamika, pola kaiice senfa i zainskog ulja)-to manje sireta!5.musaka od paprika (paprike ispei u rerni i oljutiti, mleveno meso prodinstati na luku ili praziluku, zainiti i dodati malobibera, poreati u posudu red iseenih paprika, red mesa,itd, zavriti sa paprikom, naliti sa umuenim jajetom i malo kiselepavlake i zapei u rerni). Ovo jelo ne smeju jesti osobe koje imaju prekomernu teinu, jer kombinacija pavlake i mesa nijeodgovarajua, eventualno mogu umusto pavlake koristiti punomasno kiselo mleko. Iako je kombinacija mesa, jaja i pavlaketeka, ovo jelo se lako vari zbog dodataka paprike i luka. Kad musaku ne pravimo sa pirinem i mesom, razlika u varenju jeznaajna.6.nicla sa povrem i salatom (moe i krmenadla, akoo "MORA" test intolerancije na hranu dozvoljava upotrebu svinjetine), naulju se ispri izlupana nicla, posebno se griluje meavina povra (tikvice,patlidan, paprika itd, ili se prodinsta neko od povra-brokoli, prokelj, karfiol, spana), paradajz salata sa krastavcem.7.Piletina sa limunom (pilee belo, dinstati na ulju, malo vode dodati, izvaditi meso i u tiganj staviti beli luk, prodinstati, dodatilimunov sok, au belog vina, malo pilee supe, u dobijeni sos vratiti piletinu i jo malo dinstati), za one kojji imaju idealnuteinu, moe se garnirati sa malo kuvanog pirina (pirina sa piletinom, uretinom i ribom ne blokira u potpunosti aktivnostdigestivnih enzima, ali pirina svakako ne treba kombinovati sa takozvanim jakim mesima), odlino je uz ovo jelo dodati ibrokole i prokelj, zelena salata sa zainima.8.orba od karfiola ili brokola, zainjena sa pola ae slatke pavlake, testenina sa mladim povrem (meso iseeno na krupnekocke ispei sa svih strana, dodati so i zaliti sa belim vinom, dodati paradajz i zaine-tamijan, perun, majina duica, poklopitii ostaviti na laganoj vatri oko pola sata, dodati nekoliko glavica belog luka krupno seenog, mlade argarepe, graak, pa kuvati jo 15 minuta). Ovo jelo je malo tea kombinacija, ali je veoma ukusno i moe biti na trpezi povremeno.9.Pastrmka i kuvani karfiol (zainjen samo sa malo belog luka), salata.10.Soivo u crvenom vinu (isei povre, crni luk, argarepu, en belog luka, iseckati malo slanine, zeleno soivo zaliti crvenimvinom-na pola kg ide oko 5 dl, dodati vode i kuvati,kad provri dodati povre i slaninu, kuvati jo 30 minuta na laganoj vatri,obavezno dodati malo zainskog bilja, tamijan, lovor, perun itd).11. Aromatino soivo (crni luk, argarepu i praziluk isei, slaninu propriti, dodati povre i dinstati oko 3 minuta, umeatisoivo-zeleno, dodati junee supee ili vode, kuvati dalje).12.Junea supa (jedostavno za pripremu, ukusno i zdravo jelo) veza zeleni, junei ribi, luk crni, zaini. Meso iz supe sa senfomili renom uz salatu, u supu ne dodavati testenine, samo dosta sveeg peruna. Umesto kuvane argarepe, posluiti rendanusveu sa limunovim sokom ili kupus salatu.13.musaka od peuraka, kupus salata (pola kg ampinjona, 300 grama krompira, na crnom luku izdinstati peurke iseckane nalistie, posoliti,pobiberiti i dodati seckan perun,kuvane krompire oljutiti i isei na kolutove, u plahu reati red krompira, redampinjona, preliti sa umuenim jajima i kiselom pavlakom, pei oko pola sata u rerni.14.Punjena paprika bez mesa (10 babura, 400 g krompira, 2 paradajza, oprati babure, izvaditi semenke i posoliti ih unutra,,narendati krompir i dinstati ga na luku dok ne omeka, dodati so, biber, jedan iseckan paradajz, malo vode i nadevom punitibabure, izmeu babura staviti drugi seckani paradajz, naliti vode do polovine visine babura, pei u rerni na oko 150 stepeni, prikraju umutiti nekoliko jaja sa malo brana i jednim jogurtom 100 g preliti paprike i jo desetak minuta ostaviti da se zapee(jaje je kombinacija skroba-umance i proteina koji ne optereuje belance, pa je ova kombinacija sa krompirom dozvoljena).15. Pljeskavica, grilovano povre, salata (iseckati sitno dve glavice crnog luka i dva ena belog luka, mleveno junee meso, okopola kg sjediniti sa lukom, dodati malo soda bikarbone-jedna kaika, so, biber, aleve paprike, ostaviti da odstoji u friideru dvasata, od amse oblikovati pljeskavie nauljenim rukama i pei na rotilju ili tiganju).Primeri ovog jelovnika govore u prilog tome da ovaj program ishrane ne podrazumeva

neka ozbiljnija ogranienja. posebno jevoditi rauna o dobrim i loim kombinacijama!Ne treba zaboraviti sve vrste peuraka, one se mogu kombinovati i sa mesom i sa ugljenim hidratima, pa kako je rioto sapeurkama dobar izbor tako je i biftek sa prilogom od peuraka dobar izbor tako je i biftek sa prilogom od peuraka.Punjene paprike su daleko jestivije i ukusnije ukoliko ih punimo ili samo sa mesom dinstanim na luku, ili samo dinstanimpirinem na luku, ovo vai za sva poznata domaa jela u kojima se inae kombinuje pirina i meso (sarma).Evo i uineUinamalo slatkog zadovoljstvaKako funkcionie na metabolizam u popodnevnim satima: najnii je nivo izluivanja insulina, svi organi rade maksimalnomsnagom, a ovo troi nau ukupnu energiju. Ovaj utroak energije dovodi do zamora, pa je esta pojava da se fiziolokim putempremetaju i koriste zalihe proteina u cilju kompenzacije enegije za pravilan metabolizam.Da bismo spreili ovaj utroak proteina, dobro je u popodnevnim satima pojesti neto slatko, tada bi trebalo da unosimo brzeeere koji su izvor brze energije, time spreavamo troenje proteina i relaksiramo organizam, a mozak dobija dodatnuenergiju za funkcionisanje.Ako je ovaj meuobrok bogat i ugljeno hidratnom energijom i Omega 3 polizasienim masnim kiselinama, mi smo obavili sveto treba u cilju da budemo zdravi i da funkcioniemo dobro. to znai da je idealna vrsta namirnica sledea: voe, okolada(preporuka je crna, ali ko je ne voli, moe da pojede i mlenu, ukoliko ima stabilozovanu trajnu telesnu teinu), integralni kekssa okoladom ili suenim voem, voni jogurt, badem, lenik, vona salata sa lagom od slatke pavlake itd...Suve smokve suidealna zakuska, jer imaju veoma visoku pH vrednost, odnosno ine nau krv baznom, pa utiu na porast imuniteta.Sve vrste napitaka su dozvoljene-voni sokovi bez dodatog eera, kafa, biljni ili voni aj.Kratka napomena u vezi sa kafom: Kafa napravljena kao napitak ima kiseli pH. Veoma tamna kafa ima manju kiselost, ali jeukus gorak. Mnogo kafe moe dovesti na organizam u stanje snienog imuniteta, pa je preporuka da se ogranii unos ovogukusnog napitka na najvie dve olje. Poznato je da osobe koje imaju hronini problem sa slabijim imunitetom piju dosta kafe.Kafu ne bi trebalo da pijemo sa dodatkom mleka, niti mleka u prahu, a moe se dodati mala koliina eera fruktoze ili sojinomleko.Mleko u prahu (svaka vrsta mleka-kravlje, sojino, pirinano, ovseno itd) se u tehnolokom postupku proizvodnje praha pretvara u namirnicu koja je potencijalno tetna za na organizam.Kada biramo voe, opet je pametno birati prema brzini kojom uneto voe podie nivo eera u krvi. Posebno obratite panju naglikemijski indeks veoma omiljene poslastice, a zapravo povra- lubenice! Sad pomislite ta radimo svom organizmu kad uveenakon dobre veere pojedemo para velikih komada ovog slatkog otrova.Idealno vreme za ovaj meuobrok je izmeu 16 i 18 asova po zimskom raunanju vremena, odnosno izmeu 17 i 19 asovapo letnjem raunanju. Veera-poinje odmor Uvee zapoinje period odmora organizma, uveliko se sniava nivo kortizola, hormona budnosti, nivo insulina je nizak,poveano je luenje nekih digestivnih enzima, a totalno smanjeno izluivanje nekih drugih enzima za varenje. Idealna hrana zaveeru je izbor lakih proteina i salate (kao i nekih povra, koja nisu skrobna), kao izvor vlakana...Poinje period regeneracije elija i stvaranje novih elija. Imuni sistem se aktivira i zahuktava.Veernji obrok treba da bude lagan, jer na organizam nema mogunost da se bori sa tekom ili obilnom hranom kojupojedemo uvee.Ovo je vreme za unos vlakana (koja e nas zasititi u toku itave noi) i plonezasienih kiselina (masne ribe, kao to su skua,losos, tuna i druge), obavezno ih treba jesti

sa sezonskim salatama prelivenim hladnoceenim uljima, koja su bogatapolinezasienim masnoama.Dtugi izbor, isto tako dobar za veeru je sledei: grilovana piletina/uretina, teletina, tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca)sa izborom od dve ili vie sveih salata, zainjenih sa balazamikom i hladnoceenim uljima.Koliko je preskakanje doruka odluujue za pojavu brojnih metabolikih poremeaja u organizmu, toliko je akcentovanje naveeri odluujue za neuspeh mnogih dijeta, kao i za nastanak telesne figure koja neodgovara naoj bazinoj konstituciji(uveanje stomaka, zadnjice, jahae pantalone, uveanje gornjeg dela ruku kod ena itd).Idealno vreme za veeru je oko 19h, mada su mogua i vea odstupanja na kasnije vreme, jedino treba voditi rauna da vremeizmeu veere i spavanja ne bude krae od jednog sata, jer se u snu usporava metabolizam, mnogi enzimi skoro prestaju da selue i sva hrana ostaje nesvarena dugo vremena, ovo dovodi do taloenja patolokih masnoa, ali i ozbiljnih oboljenja nakondugogodinjih greaka u ishrani. Primeri jelovnika za veeru: 1.Tunjevina sa meavinom salata (hrastov list, zelena salata, radi, malo rukole, saltu preliti balzamikom, uljem i bosiljkom).2.Riba osli fileti, brokoli, zainjeni samo sa malo belog luka, slata od blitve.3.grilovano belo meso (pilee ili uree), meavina salata, rendana argarepa.4.Pilea salata sa avokadom (ili dinjom, to manje), belo meso zaliti sokom limuna (veoma je ukusno i kad se zalije sokom odpomorande), posoliti i pobiberiti, ispei na grilu ili u tiganju, ohladiti i isei na tanke renjeve, zelenu salatu oprati i isei namanje komade, dodati mladi luk iseen na kolutie, i krike paradajza, malo iseene ljute papriice, dodati malo avokada ilidinje, koju u manjim koliinama moemo jesti u veernjim satima), jasno je da ovo nije "lagana kombinacija hrane", ali je uredu povremeno imati ovakve obroke.5.Riba list u pomorandinom soku, meavina salata (filete lista ispei i preliti sokom od pomorande, na laganoj vatriprodinstati jo 7-8 minuta, servirati sa meavinom salata).6.Burger od mlevenog mesa (uretina, piletina ili junetina=. Mleveno meso se posoli, pobiberi, doda se malo kisele vode dapostane rastresito. Ruke se premau uljem, formira se pljeskavica i tako se pri. Sve salate su odlian prilog.7.Grilovano povre (plavi patlidan, prokelj, paprika itd).pazljivo se bira vreme obroka i vrste namirnica koje unosimo jer tako ne dolazi do skladistenja masnoca u odredjenim zonamatela i time se oblik tela za kratko vreme menja. Prioriteti u dnevnom rasporedu obroka su na dorucku i rucku koji se najcescezanemaruju.Prema ovom rezimu ishrane mogu se jesti sve namirnice,ali u odredjeno vrme i prema odredjenom rasporedu.voce jutru nikad! ne izostavlja se dorucak, jer je on najvazniji orbok. idealan dorucak treba da sadri masti, belancevine i spororesorbujuce ugljene hidrate (zitarice), jer je nas organizam prilagodjen da samo ujutru moze dobro da vari i iskoristi tekombinacije.dezert nikad za rucak.Za ruak treba uzimati belanevine ivotinjskog ili biljnog porekla, povre kao izvor sporih eera i vlakana i nikad, ba nikad nepojesti desert odmah posle obroka, savetuje doktorka. Kako je ruak takozvano punjenje baterija, taj obrok ne bi trebalopreskakati, jer se esto deava da se izostavljen obrok uvee nadoknadi poveanim unosom hrane.Meso je mogue zameniti proteinima iz biljaka (pasulj, soja, graak).U pogrene kombinacije ubrajaju se mnoga ukusna jela, koja se esto prave: nicla s krompirom; meso i hleb, meso i testenina(lazanje, pagete s mesom, musaka od krompira) banana i jogurt. Osobe obolele od raka debelog creva navode da su uzimalemeso s hlebom ili krompirom, kao i meso u kombinaciji sa testeninama.Belanevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one u mesu ne idu zajedno. Testenina i slatkii takoe nisu dobrakombinacija. Slatkie i voe treba konzumirati izmeu glavnih obroka, a ne odmah posle njih.Jedna aa crvenog vina je idealna za varenje (ukoliko nam obrok nije sainjen od ugljenih hidrata).Testo uvee nikada!Uvee se moramo prebaciti na racionalniji bioloki

model, jer je to vreme kad telo prirodno skladiti mast. Ve u sumrak elijesu zamorene i lenje (kortizon, hormon budnosti se mnogo manje lui i poinje da se proizvodi hormon sna) i po liniji manjegotpora one ude za brzim eerom, da bi ga to lake i s manje napora uskladitile. Idealna hrana za veeru je izbor lakih proteina i salate (kao i povra) koji su izvor vlakana. To je vreme za unos vlakana (kojie nas zasititi u toku itave noi) i polinezasienih masnih kiselina (masne ribe, kao to su skua, losos, som). Drugi, isto takodobar, izbor za veeru je sledei: grilovana piletina/uretina, teletina, tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir saizborom od dve ili vie sveih salata, zainjenih balzamikom i hladno ceenim uljima. Vreme izmeu veere i odlaska naspavanje ne treba bude krae od dva sata.Principi hronodijete* Izmeu svakog obroka trebalo bi da proe najmanje tri, a idealno je etiri sata (od 8 ujutro do 20 asova).* Obavezno je jesti samo odreenu vrstu namirnica u odreeno vreme u toku dana.* Zabranjen je unos svih pia koja sadre vetake zaslaivae, jer i oni izazivaju poveano luenje insulina.* Proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku, bilo da je ruak ili veera u pitanju. Vreme kada je kombinacija jedino mogua, ak i poeljna, jeste jutro. Tada je aktivnost enzima veoma znaajna i jedino ujutro ne postoji kompeticija tihenzima u varenju.* Zabranjene su sve vrste grickalica izmeu obroka.* Slatkii se ne smeju jesti uvee* Hleb, testenine i skrobna povra (krompir) jedu se najkasnije do 15 asova.* Slatko mleko nije hrana koja se lako vari i hrononutricija ga u potpunosti zabranjuje. Kiselo mleko i sir su dozvoljeni.NAMAZ OD BROKOLIJA I SIRAObariti nekoliko cvetova brokolija i procediti, ubaciti u secka ili blender: brokoli,malo sira,malo kiselog mleka,so biber,moe ibeli luk i ta imate od semenki(lan,susam,suncokret). Sve izmiksati. Po elji mogu kuvana belanca ili unkasitno.Moe kaonamaz, a odlino Sarmice od plavog patlidana i belog mesa Sastojci:plavi patlidanbelo mesoglavica crnog lukasvea crvena paprikaaleva paprikabiozainso po ukusuneutralna pavlaka za kuvanjePlavi patlidan moete posoliti i uvee ostaviti u friideru da prenoi, pa pripremati sutra. Plavi patlidan isei na nite, posoliti iostaviti da omeka, a belo meso isei na tapie. Rolovati belo meso u nite od patlidana u obliku sarmice i reati jednu dodruge. Preko sarmica posuti malo aleve paprike i iseckani crni luk, preko luka iseckanu sveu crvenu papriku, opet malo alevepaprike, zaina i soli po ukusu i preliti neutralnom pavlakom. Pei u rerni 30 minuta. Koliina namirnica je po potrebi. je i samotako za veeru. -Obavezno je uzdravanje od pia sa visokim procentom alkohola ili sadodatkomeera i zasladjivaa.-Svesti na minimum uzimanje namirnica koje su bogate hidrogenizovanimmasnoama, odnosno, izbaciti iz ishrane margarin, biljni lag, biljni sir itd.Ni uz najbolji dijetetski reim, esto ipak nije mogue ove vrednosti pribliiti idealnim.Neophodno je odmah po dijagnostikovanju hiperholesterinemije uvesti programsuplementacije, odnosno svaki pacijent bi trebalo da uzima odredjene prirodne preparate kojiutiu na regulaciju metabolizma holesterola. Pre svega su tu preparati koji olakavaju jetrirad, delujui na izbacivanje toksina, zatim razni vitamini koji uestvuju u metabolizmu,aminokiseline koje omoguavaju stvaranje dodatne energije, minerali koji pomau enzimskeaktivnosti i drugo.Na osnovu nivoa slobodnih radikala u krvi, vrednosti biohemijskih analiza ihematolokog profila, odredjuje se individualni reim, izbor i doziranje preparata. Terapijapovienih vrednosti holesterola podrazumeva pravilnu kombinaciju preparata kao to suOmega 3, E vitamina, C vitamina, selena, grupe drugih antioksidanata, aminokiseline idrugo.Obavezna je vea fizika

aktivnost, jer uz dijetetski reim i suplementaciju, a bezpoveane fizike aktivnosti, rezultati mogu biti skromni. Brzi hod je najbolji vid fizikeaktivnosti. ene bi trebalo da imaju 4 sata nedeljno fiziku aktivnost, a mukarci 3 sata.Regulaciju vrednosti holesterola moemo oekivati ve za tri meseca.Prvog meseca najee se vrednost smanji za jednu jedinicu (ukoliko je na pr.ukupniholesterol 7.5 mmol/L, on nakon jednog meseca ispravnog reima moe iznositi 6.5 mmol/L).Odnos HDL i LDL sporije e se regulisati, ali pri ispravnom reimu, ve za 4do 5 meseci, ovajodnos moe biti idealan.Svetska Zdravstvena Organizacija je promenila stav prema vrednostima holesterola iranije postavljenu donju granicu od 5.20 mmol/L je spustila na 4.5, pa se svaka vrednostpreko ove smatra loim nalazom.Biohemijske laboratorije i dalje prikazuju ranije zadate referentne vrednosti, ali overeference oigledno moramo shvatiti kao zastarele. Sama vrednost holesterola nemanaroito veliki znaaj u odredjivanju faktora rizika za nastanak bolesti bez odredjivanjavrednosti slobodnih radikala i c-reaktivnog proteina u krvi. Naravno, dodatno odredjivanje ibiokapaciteta krvne plazme da prirodno neutralie slobodne radikale, visoko reaktivnepartikule koje razaraju nae elije, je od velikog dijagnostiko prognostikog znaaja.Nove preporuke za kvalitet sistematskih pregleda podrazumevaju da se uvedeobavezno odredjivanje slobodnih radikala, a definitivno, mi bez saznanja o ovimvrednostima, ne bi smo smeli da uzimamo ni jedan vitamin, a kamo li ozbiljne antioksidativnepreparate i sportske suplemente. Ako uzimamo preparate, a ne znamo nivo slobodnihradikala niti na biokapacitet plazme za njihovu neutralizaciju, najverovatnije emo vienakoditi, nego pomoi naem organizmu. Neto o eeru, malo o eernoj bolesti eerna bolest je poremeaj metabolizma koji karakterie dugotrajno poveanjeeera u krvi, a nastaje usled poremeaja luenja hormona insulina. Ve je reeno da jeinsulin veoma vaan hormon koji se proizvodi u pankreasu, u takozvanim beta elijama. Onima ulogu kljua za proputanje eera u sve nae elije. Kad postoji eerna bolest, toznai da guteraa ne moe da proizvede dovoljno insulina koji bi omoguio da sav eer koji unesemo hranom, predje iz krvi u miie i druge elije koje prave energiju. Kad ovajeer ne moe da predje u elije i da se pretvori u energiju, nakuplja se u krvi.Prvi simptom oboljenja je povien nivo eera u krvi, a nakon dueg vremena,neminovno nastaju oteenja na nervima, onom dnu, u bubrezima, krvnim sudovima itd. Dabi ljudsko telo normalno funkcionisalo, potrebna mu je energija. Za proizvodnju energije telu je potrebna hrana. Energiju ljudsko telo proizvodi uelijama. Za stvaranje energije potrebnisu ugljeni hidrati, masti i belanevine(proteini). Ugljeni hidrati su najbolji izvor energije zaorganizam. Izvor ugljenih hidrata su namirnice kao to su brano, pirina, razna skrobna 29 povra, voe, razne eere i drugo. Glukoza je osnovni izvor energije za ljudsko telo. Ona jeuskladitena u jetri i miiima u obliku supstance koju nazivamo glikogen, a koji slui kao"rezervaenergije".Glukoza u krv dolazi iz hrane (od ugljenih hidrata) i iz jetre (rezerva glukoze izglikogena). Osim to skladiti. jetra proizvodi male koliine eera (proces proizvodnjenaziva se glukoneogeneza).Nakon obroka, ugljeni hidrati iz sistema za varenje ulaze u krv, aputem krvi odlaze do elija. Nekim elijama (miine i masne elije) je potrebna pomo da biprimile eer iz krvi i iskoristile ga za stvaranje energije. Jetri je takodje potrebna pomo zaproces skladitenja eera u obliku koji se zove glikogen. Insulin, hormon pankreasa sluikao klju koji otvara ova pomona vrata i omoguuje eeru iz krvi da ue u elije. elijeprave energiju za svoj rad od eera koji je pomou insulina uao unjih i ovaj processmanjuje nivo

eera u krvi, vraajui ga na normalne vrednosti. Svaki unos hrane podienivo eera u krvi, zatim sledi izluivanje insulina kao medijatora procesa iskoritavanjaeera, s druge strane fizika aktivnost smanjuje nivo eera. Stres podie nivo eera, aalkoholna pia sniavaju nivo eera, odnosno glukoze u krvi. Zato postajemo glupi kad jedemo slatkie? Veoma poznati britanski naunik Patrick Holford je objavio na desetine strunihtekstova o veoma loem uticaju takozvanih brzih eera u ishrani(beli i uti eer, med,kolai, rafinisane cerealije musli sa dodatkom meda,eera ili voa itd). Jedna velikastudija u Velikoj Britaniji, radjena na nekoliko hiljada dece kolskog uzrasta je pokazala da jeu grupi dece koja nekontrolisano jedu slatkie i sve vrste brzih eera, u proseku nivointeligencije nii za 25 poena(ovo je stvarno veoma lo rezultat!!!)Dokazano je da se pri dugotrajnoj i obilnoj konzumaciji slatkia, kod ljudi u mozgu,tanije u sinapsama koje omoguavaju komunikaciju izmedju modanih elija (timeostvarujui misaone procese), pojavljuje takozvani cross-linking fenomen. eer u krviprolazi modanu barijeru, vezuje se za belanevine sinaptikih veza (komunikacionihkanala), a novonastala veza se zove proteoglikan. Vremenom se stvara pauinasta materijaizmedju vie sinapsi, belanevinasti put postaje zadebljan, modani impuls spor, a sve tousporava misaone tokove, smanjuje inteligenciju i dovodi do rane demencije.Dokazano je da se demencija javlja mnogo ranije kod ljudi koji konzumiraju veekoliine eera, a u skoro 50% se javlja i upadljivo smanjenje inteligencije, a sama izjava dr peter Rogersa, psihologa sa univerziteta u Bristolu dobija sve vie smisla eer primozak!Profesor Gerald Reaven sa univerziteta Stanford u Kaliforniji je doao do rezultatakoji daju veoma mrane prognoze. Naime, 25% zdravih ljudi u proseku imaju neki oblikporemeaja aktivnosti insulina, upravo zbog nekontrolisane upotrebe slatkia. Ovo je ujednoi procenat faktora rizika za nastanak ozbiljnog poremeaja metabolizma eera. Znai, svaki4-ti potpuno zdrav ovek ima rizik da razvije ozbiljna oteenja organizma usled koritenjahrane koja sadri proste eere. Poremeaj metabolizma eera je prozvan i kao jedan oduzronika nastanka ili pogoranja mnogih psihijatrijskih bolesti, od depresije do shizofrenije.DrCarl Pfeiffer, osniva centra za istraivanje mozga u Prinstaunu, je dokazao da jeporemeaj metabolizma eera uzrok za nestabilnost pacijenata obolelih od shizofrenije.Konzumacija eera pogorava bolest do te mere, da terapija postaje nedovoljna.Dovodi do agresivnog ponaanja, fobija,psihotinih kriza i samoubilakih istupa. Iz ovograzloga je, na poslednjem svetskom kongresu psihijatara, dato saoptenje da je upotrebaeera u ishrani izuzetno loa za mentalne funkcije i apsolutno zabranjena kod svihpacijenata koji imaju neki psihijatrijski poremeaj. Leenje depresije okoladom i tortom jesiguran put u jo veu depresiju!!!Poznato je da eer u ishrani troi nae vitaminske rezerve i dovodi organizam ustanje razliitih avitaminoza. Jedna kaiica eera je ve dovoljna da iskoristi nau Bvitaminsku rezervuu procesu metabolizma, pa ovi vitamini brzo postaju deficitarni. Oni suizuzetno znaajni za nervne aktivnosti, njihovo smanjenje remeti modane aktivnosti. 30 Coca Cola ima u svom sadraju rafinisani kukuruzni sirup kao zasladjiva. Amerikanci su jo pre nekoliko godina dokazali direktnu povezanost izmedju ovog eera inastanka visokog holesterola. Kompanija je zato pokuala da dizajnira nov oblik zero ipredstavi ga kao veoma zdravu varijantu. Naalost, dodati aspartam je uzrokovao pojavunekoliko hiljada novih dijabetiara u deijem uzrastu u Americi. Nakon podizanja ozbiljnetube I suoena sa ogromnom

odtetom, kompanija je ponovo promenila formulacijui sad sepriprema oblik sa zasladjivaem po imenu stevia. Pokuajte pronai podatak (bar na jednojdeklaraciji na flai) koliko zapravo coca cola ima eera na 1 litar! Prema nezavisnimistraivakim centrima, poznato je da mala konzerva kokakole sadri ekvivalnet od 9,5kaiica rafinisanog eera. Raunajte dalje sami! Svaki put kad popijete malu konzervukoka kole, vi ste popili zapravo desetak kaiica rastopljenog eera u kafeinu. Kod nas seesto pije i preko1 litar ovog pia, znai, popili ste oko 30 malih kaiica rastopljenog belogeera. Znate li koliko je to u gramima? Odgovor je 150! Ako popijemo 2 litra koka kole,pojeli smo 300 grama rastopljenog eera, a da nismo ni pomenuli koliinu kofeina pri tom.Opasna posledica slatkih otrova je pojava eerne bolesti, a kod ljudi koji obole,postoji velika opasnost od oteenja perifernih nerava, ali i samog mozga. Medicinski nazivza eernu bolest je "diabetes mellitus". Termin "diabetes"znai preterano mokrenje, a re"mellitus" znai med. U prolosti su doktori dijagnostikovali dijabetes probajui pacijentovumokrau. Sladak ukus urina potvrivao je dijagnozu. Simptomi dijabetesa:esto i obilno mokrenje,e,glad,gubitak na teini , umor/slabost,zamagljen vid. Tipovi dijabetesa Postoje dve glavne kategorije dijabetesa:Dijabetes tip 1 se javlja u detinjstvu ili mladosti i insulin je neophodan u leenju.Izazvan je aktivnou imunog sistema organizma koji unitava elije sopstvene guterae -koje proizvode insulin (beta elije).Dijabetes tip 2 se obino polako razvija kod odraslih. Napreduje s vremenom. Upoetku se moe leiti dijetom i vebom, a u kasnijoj fazi bolesti potrebno je uvesti u leenjetablete, pa insulinske injekcije.Najee su mnogobrojne greke u ishrani, stres i loe ivotne navike uzrok nastankadijabetesa tip 2. Dugotrajan unos brzih eera (slatkii, voe, med) ujutro i uvee,prekomerna teina, alkoholizam i stres ubrzavaju iscrpljivanje pankreasa, odnosno guteraei izazivaju nastanak eerne bolesti.Rizik za pojavu eerne bolesti je naroito visok kod osoba koje imaju masne naslage upredelu struka i stomaka, visok pritisak i poviene masnoe u krvi. Ako pri ovome postoji iistorija ove bolesti u porodici, rizik je ak nekoliko puta vei.Masne naslage na stomaku su biohemijski veoma aktivne. Ova masnoa lui raznesupstance, koji su pravi takozvani hemijski medijatori za razvijanje upalnih procesa (CRP, IL-6 itd, itd). Kad se kae upalni proces, ovom prilikom se misli na razvoj patolokih promena nakrvnim sudovima, u elijama, na ubrzano starenje, nastanak eerne bolesti, pojavu malignihbolesti sve ovo, a i mnogo drugih pojava je rezultat zapaljenske reakcije u organizmu.Smanjenje teine, a pre svega masnih naslaga na stomaku je od vitalnog znaaja zasvakog ko ima ovaj problem.Preporuka je da nauimo da ne podleemo primamljivim ukusima slatkia. Oni namsvakako mogu nauditi mnogo vie nego to smo verovali do sada. Program Hrono ishrane je tako dizajniran da nikada ne dolazi do udnje za slatkim,takozvani sugar craving syndrom se nee javiti ukoliko smo u regularnim razmacima imaliprave obroke.Ova udnja se javlja u svakom sluaju zbog nepravilnih obroka, estog unosa slatkia,a naroito ukoliko jedemo uvee testo, hleb ili okoladu.Mi pogreno verujemo da e nam u trenutku kad nam drhte ruke, ili se ponemopreznojavati, pomoi neki kolai, jer smo ubedjeni da nam je pao eer i da je to jedini nainda nam bude bolje.Zapravo smo novim uzimanjem eera, kolaa, meda itd u tom trenutku napravili pravupatnju za nau jetru i pankreas i pogorali smo metabolizam glukoze.Uvek moramo pomisliti na to ta radimo naem telu, pre svega mozgu, svaki put kadpojedemo neto slatko! Neutralne namirnice: ne prave kiselost u telu

pavlakakiselo mlekoseme suncokretaumance puter (maslac)sva ulja, sem maslinovog, ono je bazno Blago kisela reakcija: prave umerenu kiselost u telu belance jeamcrveni pasuljkuvan spana pistaisemenke bundeveseme bundevekozje mleko Umereno kisele reakcije:MANJE JESTI sirevivino (pH oko 4.4)ribamedorgansko mesoborovniceintegralna testenina i itaricemekinjeareni i uti pasuljsuvi kokosov orahsuve mahunarke (ne soja)kotunjavo voe (ne badem)rakeap, senf industrijskikokiceljive, suve ljivekrompirintegralni pirinavanilasojin sir keap domaiguetinakukuruzni hleb koljkeulje od semenki grodjapaetinaulje od suncokretaovaszasladjeni voni sokovipiletina, uretina49 Jako kisele reakcije:TO MANJE JESTI !!! beli hlebkafa peciva od belog branapivo (pH od 2.4 do 1.0)testenina od belog branavetaki zasladjivai (aspartam, sahar.)kolai od belog branaalkoholna pia (pH do 0.5)okoladagazirana bezalkoholna piasladoledbrusnice junetina*, svinjetina*, jagnjetina* kikiriki, orahkonzervisana tuna i sardinaparmezan prena hranakuhinjska sokvasacsvi eeriturija (ne vai za kiseli kupus)sir industrijski procesiran za sendvirafinisane itaricecoca cola (pH 2.2) beli pirinaplodovi morasojino, pirinano mlekocrni ajkakaozasladjeni voni sokovimusli sa dodatkom eeralekovi * mesa i ribe treba obavezno jesti uz bazne namirnice, a ne sa krompirom, belimpirinem, belim hlebom, pivom itd... cigarete imaju veoma nizak pH, odnosno, veoma su kisele i stvaraju kiselu sredinu u krvii organizmu uopteU simptome prekomernog aciditeta mogu se ubrojiti: nizak nivo energije, hronini umor,sistemska kandidijaza, prekomerno stvaranje sluzi, uestale prehlade i infekcije, sinuzitis,nervoza, iritabilnost, krhki nokti, suva kosa i koa, stvaranje cisti, glavobolje, bolnizglobovi i artritis, neuritis, miini bolovi i grevi, gastritis, tumori, karcinomi, ir naelucu, celulit.. itd... NAMIRNICE KOJE TROE VIE KALORIJA ZA VARENJE NEGO TO DONOSE IPREPORUUJU SE DA SE UNOSE TO VIE, JER MRAVIMO DOK VARIMOOVE NAMIRNICEPOVRE koliine nisu ogranienePARGLAMORAPLAVI PATLIDANTIKVABROKOLIPRAZILUK KUPUSZELENA SALATASVEA ARGAREPALJUTA PAPRIKAKARFIOLSVEA CVEKLASVE CELERROTKVICECIKORIJASPANAPOTONICAPARADAJZBELI LUKBORANIJAKRASTAVACROTKVALOSOSTUNASARDINEPILETINA belo mesoURETINA belo mesoZELENI AJCRNI AJ (koliina mora biti ograniena)51

Doruak Primjeri doruka Tostiran integralni hljeb, puter i kisjelo mlijeko Kifla od integralnog ili kukuruznog brana i kisjelo mlijeko Prena jaja (bjelanaca u neogranienoj koliini, ne vie od 4 umanca nedjeljno) sa unkom, paradajz, integralna kifla Musli i kisjelo mlijeko Tost sa puterom i unkom, kisjelo mlijeko, krastavac Tost, kajmak i dva tvrdo kuvana jaja, paradajz Burek sa mesom Proja sa sirom Gibanica sa kisjelim mlijekom Primjeri ruka Pilea supa bez tjestenine sa dosta peruna, piletina iz supe sa senfom, slata od svee rendaneargarepe i celera zainjena sa malo soka od limuna Kuvani mladi kupus sa junetinom Pilee meso sa paprikom i bijelim lukom (pilee belo, par enova bijelog luka, nakon deset min dodati par crvenih babura iseenih na komade), zelena salata sa balzamikom i zainskim uljem Tjestenina sa paradajzom i bazilikom, zelena salata Musaka od paprika (paprike ispei u rerni i oljutiti, mljeveno meso prodinstati na luku i praziluku, zainiti i dodati malo bibera, poreati u posudu red ispeenih paprika, red mesa itd,zavriti sa paprikom i naliti sa jajem i malo kisjelog mlijeka) nicla sa salatom i povrem Piletina sa limunom (pilee bijelo, dinstati na ulju, dodati malo vode, izvaditi meso i u tiganj dodati bijeli luk, prodinstati, dodati limunov sok, au bijelog vina malo pilee supe ili kocku, udobijeni sos vratiti piletinu i jo malo dinstati

orba od karfiola i brokola, i teletina sa mladim povrem Pastrmka i kuvani karfiol, salata Soivo u crvenom vinu (isei povre crni luk, argarepu, en belog luka, malo slanine, zelenosoivo zaliti crnim vinom, na pola kg oko 5dl, dodati vode i kuvati, kad provri dodati povre I slaninu) Musaka od peuraka Punjene paprike bez pirina ili bez mesa Pljeskavica, grilovano p ovre, salata Rioto od peuraka Biftek sa peurkama Primjeri veere Grilovana piletina/uretina sa salatom i rendanom mladom mrkvom Tunjevina sa mjeavinom salatom

Mladi sir sa salatom Filet oslia, brokoli zainjeni sa malo bijelog luka Grilovano povre sa mladim sirom Burger od mlevenog mesa i salata Mladi sir sa salatom Filet oslia, brokoli zainjeni sa malo bijelog luka Grilovano povre sa mladim sirom Burger od mlevenog mesa i salata