Mala biblioteka

peanika

Za Jana Mekjuana, u mirom ispunjenom sean La Refulgencia www.pescanik.net

www.pescanik.net

Urednice: Urednice: Svetlana Luki i Svetlana Vukovi

Svetlana Luki i Svetlana Vukovi

Naslovna strana: Naslovna strana i prelom: Slavia Savi Ideaman

Slavia Savi Ideaman

Korektorka: Lektor: Slaana Miajlovi

Jelena Gall

O, zlehud li je ljudski rod, Roen po zakonu jednom, a potinjen drugom Tat po prirodi, a tatinu mu brane, Stvoren slabaan, a prisiljen da bude zdrav. - Fulke Grevil, Mustafa

Kompjuterska obrada teksta: Korektor: Ivan Miladinovi

Lana Budimli

Christopher Hitchens god is not Great How Religion Poisons Everything Twelve, New York, Boston, 2007.

tampa: Fullmoon, 2008. Struni redaktor i autor pogovora: Tira: 1000

Milan Vukomanovi

Verujete li zaista da takvima kao to ste vi, van olovi Druini pileeg mozga, izgladneloj, fanatinoj, Bog dade tajnu, a od mene je sakri? Dobro, dobro jedna zabluda vie! Verujte i u esti iz kulture - Rubaija Omara Hajama (prema prevodu Ri

ISBN 978-86-86391-15-5 Beograd, 2008.

tampa: Fullmoon, 2008. Tira: 1000
Kristofer Hiens bog nije veliki Kako religija truje sve S engleskog prevela Aleksandra Kosti

ISBN 978-86-86391-12-4
2

Mirno e oni umreti, tiho e se ugasiti u ime t nai samo smrt. Ali mi emo sauvati tajnu i mamiemo ih nagradom nebeskom i venom. - Veliki inkvizitor svom spasiocu u Brai Ka

www.pescanik.net

Sadraj
Predgovor......................................................................... 6 1. Nacionalna itanka......................................................9 2. Dragulji narodnog uma..............................................13 3. Neista krv.................................................................18 4. Veri........................................................................... 23 5. Na esmi....................................................................29 6. Srpske rase.................................................................34 7. Misli ivog klasika....................................................39 8. Revizija kosovskog mita............................................ 44 9. Pevanje i analiziranje................................................. 49 10. Crni talas.................................................................... 55 11. Lektira........................................................................ 61 12. Prislukivanje............................................................67 13. Patriotska uivanja..................................................... 73 14. Trajno reenje............................................................78 15. Deca pirea..................................................................84 16. Kula Balkana.............................................................89 17. Moralista....................................................................95 18. Pesnik......................................................................101

Predgovor

Tee je s kulturom
I on savetuje Srbima da se okanu hamburgera i jedu domae pljeskavice, ili, jo bolje, zlatiborsku jagnjetinu, jer, kako on tvrdi, za zlatiborsko jagnje, osim soli ne treba nita. Dodue, na knjievnik je zaboravio da za jagnjetinu, pored soli, treba imati i samo jagnje. Ali to je previd svojstven receptima iz patriotske kuhinje. Uvek se tu mnogo soli, a na meso zaboravlja. (I. .) Generacije su odrastale uz taj ritual: centralni veernji dnevnik dravne i jedine televizije, formatiran na tridesetak minuta, od ega glavnina otpada na prevane politike vesti, na belosvetske krize i nae spoljne uspehe i unutranja dostignua. A onda, na samom kraju, kao nekakav lagani dezert, idu u minut-dva sabijene i zdudane vesti iz kulture, ponajee tek kvazipoetska belekica o kakvoj izlobi, ili moda predstavi iz unutranjosti, nipoto kontroverznoj i provokativnoj, nego onako, okruglo pa na oe, da nikome ne smeta. Posle ide sport, vremenska prognoza, pa Domaa Humoristika Serija... Ivan olovi naizgled eretski naslovljuje svoju rubriku, kojom je otprilike jednom meseno zakljuivao Peanik na radiju, ba isto tako: vesti iz kulture. No, ima u tom eretluku neega mnogo ozbiljnijeg od pukog duhovitog i ironinog podseanja na jednu medijsko-kulturnu praksu koja je, prirodno, kulturi dodeljivala ulogu zaina za lake gutanje vanijih sadraja.

Programatski, odlino osmiljen naziv te rubrike, a sada i knjige, inteligentno subvertira jedan mnogo tei i vaniji cilj: ne toliko vesti koliko kulturu samu. Da bi se bolje razumelo o emu je re, nije zgoreg podsetiti se da je upravo olovi objavio u Poljskoj knjigu pod znakovitim nazivom: Balkan - teror kulture. Izvrui naglavake stereotipne alopojke kako nam se sve ovo deava jer ovde nema dovoljno kulture, olovi u osnovi kae naprotiv, naa nevolja je ba u tome to naisto izgibosmo od kulture! Ako ne zaustavimo sveopti teror kulture, nita od nas nee ostati! Kako sad to? Kultura o kojoj olovi govori i pie jedna je specifina grana, to bi marksisti rekli, industrije svesti; njeni proizvoai i distributeri nisu benigni ljepodusi iz poslednjih minuta televizijskih dnevnika poznog socijalizma, nego jedna mnogo nezgodnija sorta. To su oni nai dobro namnoeni i jo bolje umreeni identitetski amani, p(j)esnici i mislioci opte patriotske prakse, (i)zazivai, trbuhozborci i ekskluzivno ovlaeni tumai duha naroda, duha koji ba oni najbolje oslukuju, pa ga transponuju u svoje tvorevine proete njime ili ga pak moda pre e biti oni sami proizvode, ali te svoje produkte skromno i samozatajno pripisuju narodnome duhu, kojeg da su oni samo medijumi. Prostije reeno, olovia najvie zanimaju oni nai duhovnici pa bili oni pisci, filozofi, svetenici ili ta god ve koji bar dve-tri decenije unazad presudno oblikuju dominantnu kulturno-ideoloku paradigmu, koji kreiraju i kodifikuju vladajui diskurs, gotovo monopoliui njima inae tako drage identitetske politike u Srba. Poneki od njih tek su (polu)anonimni inokosni jurodivci, koji ipak svojim ekscentrinim promiljanjima tekih nacionalnih pitanja nesvesno savreno precizno ukazuju na simptome jednog suicidalnog ludila; veina, pak, pripada samom kremu naeg institucionalizovanog nacionalnog Panteona, gde stoluju ve decenijama, izigravajui vrhovne rece srpske kulture. I nema

Vesti iz kulture

Ivan olovi

Ivan olovi

tog poraza, propasti i sramote koja e ih ikada sa tog njihovog Olimpa pomeriti makar i jedan obronak nie... Vesti iz kulture potvruju i nadograuju sve najbolje odlike olo vievog esejistikog pisanja: direktnost, preciznost, du ho vitost, vetinu dekonstruisanja i prevoenja bilo koje pom pezno uplje mitomanske palamude, nepopustljivu kon se kventnost, visprenu alerginost jednog ozbiljnog etno loga na plemensko mistifikatorstvo i ostalo prodavanje magle, iznad svega intelektualnu odvanost da se ide uz nos dominantnim, hegemonim obrascima miljenja i pisanja. Ova je knjiga otuda, iako sve samo ne propovednika i zapovednika, zapravo angaovana u najplemenitijem smislu rei: moe se, naime, itati i koristiti kao nekakav mali prirunik za samoodbranu od vrlo organizovane i vrlo opasne Gluposti Koja Ubija. Ma, to bi rekao jedan od olovievih pacijenata: totalni kulturkampf! Bre! Teofil Pani Beograd, avgust 2008.

Ivan olovi Vesti iz kulture

Vesti iz kulture

1. Nacionalna itanka*
Izila je Danica za 2007. godinu, godinji asopis, u stvari kalendar. Izdava je Vukova zadubina. Ali, ni kalendar ni izdava nemaju veze sa Danicom i Vukom Drakoviem, kako bi neko mogao da pomisli. Re je o rimejku zabavnika Danica, koji je Vuk Karadi izdavao krajem dvadesetih godina XIX veka u Beu, a iju novu seriju danas objavljuje zadubina koja nosi njegovo ime. Vest o izlasku iz tampe Danice za 2007. godinu nalazim u Politici od 12. decembra, uz prigodan razgovor sa prireivaem Miodragom Matickim. Od njega saznajem da je obnovljena Danica zamiljena kao neka vrsta srpske nacionalne itanke, to je novinarka koja je napravila intervju sa Matickim razumela kao njegovu glavnu poruku itaocima Politike, pa je to stavila u naslov intervjua: Nacionalna itanka. Reklo bi se da novi broj Danice, ovaj za 2007. godinu, ulogu nacionalnog udbenika ostvaruje moda bolje od ranijih brojeva, jer je on, kako saznajemo od Matickog, posveen srpskom nacionalnom kulturolokom programu za 21. vek.

* Knjiga Vesti iz kulture sadri 18 tekstova koje je Ivan olovi proitao u emisiji Peanik u periodu od decembra 2006. do juna 2008.

11

Obnovljena Danica je itanka, ali nije namenjena nastavnicima i acima neke kole, nekog razreda, kao druge itanke. Ona treba da se koristi u drugom, uglavnom vankolskom pedagokom radu, radu sa kolektivom koji Maticki zove srpski narod. On je, to bi se reklo, ciljna grupa ovog pedagokog projekta. Autori projekta, ako sam dobro shvatio Matickog, polaze od toga da je srpski narod zapravo veliki razred u kome su izmeani polaznici svih uzrasta, svih zanimanja i oba nacionalno legitimna pola. Zajedniko im je samo jedno: tanko ili ak nikakvo znanje o naciji kojoj pripadaju, nacionalna nedouenost i nezrelost. Ali, evo, na njihovu sreu, okupilo se drutvo rodoljubivih pregalaca koji e sve uiniti da se to stanje pobolja, da srpski narod doe do nacionalne samosvesti i da pred komisijom strogih, ali rodoljubivih, profesora nacionalnih nauka, poloi ispit zrelosti. Od prireivaa nove Danice saznajemo i to da je ova nacionalna itanka pravljena prema pedagokom metodu prilagoenom radu sa nezrelim narodom, koji je navodno primenjivao i Vuk Karadi. Metod se sastoji u tome da se neukoj i nacionalno neopismenjenoj masi, takozvanom prostom narodu, nacionalna ideja ponudi u malim dozama, takorei neprimetno, a najbolje u formi neke igre i zabave. Ako je verovati Matickom, s tim na umu je i Karadi svoju Danicu izdavao kao zabavnik, svrstavajui je u tu, za prostog itaoca, primamljivu vrstu lektire. Vuk je, objanjava on, svemu teio da ugodi, ne izneveravajui svoju koncepciju knjige za narod koja je podrazumevala da ne treba povlaivati neukosti italaca, da ne smeju biti presudni komercijalni interesi, ve da ovakva knjiga treba da bude nacionalna itanka koja e na viem nivou doprineti prosveivanju prostog naroda i ojaati njegovu duhovnost. Istu anrovsku odrednicu zadrali su i obnovitelji Danice, tako da je ona i u novoj seriji ostala zabavnik, i ona treba da zabavi srpski narod kako bi ga pouila. U skladu s tim, i u ovom broju

Danice, mada je on posveen, reklo bi se, krajnje ozbiljnoj temi, najavljenoj pod naslovom Srpski nacionalni kulturoloki program za 21. vek, izgleda da ima srazmerno malo priloga u kojima se govori o toj glavnoj temi. Na taj zakljuak navodi me Maticki kad podrobno predstavlja sadraj novog izdanja nacionalne itanke. Vidim da se tu pokreu i neka zamorna kulturoloka pitanja, pitanja identiteta i kontinuiteta i njima slina, ali izgleda da se sve to svodi na samo nekoliko tekstova. Sudei prema rubrikama koje prireiva pominje, u nacionalnoj itanci za 2007, ima mnogo vie priloga koji obeavaju pristu panije, lake, zabavnije teme. Meutim, naslovi ovih rubrika bude u meni sumnju da u tu zaista nai neto zabavno, a teko mogu da zamislim i nekog drugog, zabavne lektire eljnog itaoca Danice koji e se obradovati kad vidi ta se u tom anru ovde nudi. Uostalom, evo naziva tih rubrika: Srpske dinastije, Prie o reima, Pojmovnik srpskih narodnih poslo vica i izreka, Srpske banje, antologija pesama Srbija nada leko, Srpska narodna jela, aljivac. Izgleda da urednici obnovljene Danice veruju da je za dananje Srbe - koje oni ele da zabave i uzgred nacionalno opismene - zabavno, aljivo i uopte interesantno isto ono to je bilo i za Srbe Vukovog vremena. Kako je to mogue? Slutim da izdavai ove nacionalne itanke ne vide razliku izmeu Vukovih Srba i ovih dananjih, zbog toga to kolektiv koji se u njihovom govoru pominje pod imenom srpski narod nije realno postojea skupina ljudi, nego kolektivni junak jedne pripovetke koja je prirasla za srce Matickom i njegovim kolegama iz Danice, kao i mnogim drugim uenim Srbima uposlenim na slinim knjievno-nacionalnim poduhvatima. Oni su zaokupljeni time da pripovetku o srpskom narodu odravaju u ivotu, prepriavaju, bude iz zaborava, nalazei u tome stanovita uzbuenja i uitke, to bi bilo sasvim u redu i stvar njihove privatne erotske orijentacije, da pripovedai storije o srpskom narodu nemaju potrebu da svoju pripovetku proglase za sve Srbe

Vesti iz kulture

12

Ivan olovi

13

obaveznom lektirom, trudei se pri tom da budu pedagozi, da nam lektiru svojih snova priblie alei se s nama, nudei nam da itamo stvarice u rubrikama iz ijih imena ve bije uas tupe dosade. Pa, molim vas, zamislite: aljivac. Ali, uprkos tome to e vas Danica za 2007. ba tamo gde se trudi da bude zabavna, verovatno navesti na turobne misli o srpskoj nacionalnoj eliti, ona izgleda ima ime i da vas nasmeje. Toga e, po svemu sudei, biti upravo u onim prilozima ove nacionalne itanke koji su, bez uvijanja, brutalno ponueni kao njen ozbiljniji i za itanje tei deo. Na primer, verujem da e italac eljan ale i smeha biti bogato nagraen za trud ako proita prilog za koji prireiva kae da se u njemu govori pazite, sad citiram - o neophodnosti revizije istorije i pridravanja sigurnog i breg puta utvrenog maticom duhovnosti. ala zaista moe da bude dobra priprema za susret sa duhovnou, ali ne ba onako kako to zamiljaju izdavai Danice. Oni bi hteli da nas pomou ale raskrave kako bi nas naveli da se nacionalno opametimo, to jest da se utopimo u njihov roman reku, koji Maticki zove maticom duhovnosti. A, ja, pak, verujem da nas ala i smisao za humor, mogu spasti od njihovog misionarskog ara, da nam vetina plovidbe maticom duhovitosti moe pomoi da preivimo za mnoge koban susret sa maticom nacionalne duhovnosti. Bar je moje iskustvo takvo.

Vesti iz kulture

Ivan olovi

2. Dragulji narodnog uma

Svako koga interesuje ta u stvari srpski narod misli i kako on zapravo govori nedavno je dobio priliku da to sazna na jednom mestu. Takvu priliku, takvu jedinstvenu zgodu, nudi zbornik pod naslovom Srpske narodne izreke, bar ako je verovati sastavljau zbornika - oki Stojiiu, i njegovom izdavau Veernjim novostima. Izgleda da su ponueni okazion pourili da iskoriste mnogi.- A ko i ne bi? Takva ponuda se ne proputa. itam u novinama da je ovaj zbornik izreka na prolom Sajmu knjiga u Beogradu bio jedan od najtraenijih naslova, pravi hit. Na Sajam je stigao samo prvi tom Srpskih narodnih izreka, a nedavno se pojavio i drugi. Sad su to dve podebele knjige, na vie od osamsto strana, a sastavlja u pogovoru iznosi podatak da je od naroda uo, zapisao i u zbornik uneo tano 27.356 izreka. Impresivan broj, nema ta. Pa kako je Stojiiu polo za rukom da zabelei ovako veliki broj izreka? On sam skromno kae da je ovu knjigu vekovima stvarao srpski narod. Dobro, narod, ali morao je i on malo da pripomogne, da izreke stavi na papir, porea, sredi. Radoznao da vidim kako je Stojii to radio, otkrio sam da je on sebi posao znatno olakao time to je srpskim narodnim izrekama proglasio manje-vie svaku frazu, svaki govorni klie, svaki idiomatski izraz - kako bi rekli lingvisti - a takvih fraza i kliea, takvih izraza ima koliko vam dua eli, u stvari, jezik je od njih sastavljen. Mnogo tee je u jeziku nai neto sasvim originalno, jedinstveno.

14

15

Ali, da vam dam nekoliko primera, da vidite o emu se ovde radi. Dakle, Stojii je svoj zbornik srpskih narodnih izreka napravio i od ovakvih primera: Lepota je prolazna, Lake se die, Lana skromnost, Gledati sa visine, Uperiti prst, Govoriti bez uvijanja, Ui u sutinu stvari, Ne mogu pasti na taj nivo, Nai svoj put, U duhu vremena, U ii dogaaja, Nema povratka na staro, Praviti se vaan, Skoiti na binu, Skinuti s dnevnog reda, Slab na pie. To je ivotno pitanje, To je gorue pitanje, Trust mozgova, Putna groznica, Pustiti maha, Prei preko toga, Predstaviti se u dobrom svetlu. Slaba taka. U neku ruku ima pravo. Ali oki Stojiiu, da bi uveao broj navodnih srpskih narodnih izreka, nije bilo dovoljno to je u svoj zbornik uneo ove i bezbroj slinih izraza, nego je umnoavao svoje primere na jo jedan nain. Naime, mnoge izraze ponavljao je po nekoliko puta, s neznatnim izmenama, kao da nije eleo da uskrati itaocu nijednu, toboe razliitu, varijantu neke izreke. Tako ovde moete da proitate izreku: Hvala ti od zemlje do neba, ali i Hvala ti od neba do zemlje! Ima tu: Uhvatiti korak, ali i Hvatati korak. Ima: Lae ga u oi, ali ima i : Lae me u oi. Ima: Lep ko slika, ali ima i Lepa ko slika. Ima: Lepa ko san! Ali ima i Lepa je ko san! Radi se valjda o dragocenim finesama, koje skrupulozni sakuplja narodnog jezikog blaga nee da zanemari. Finu i vanu razliku trebalo bi da uoimo i izmeu izreke Lako je biti svetac, kad ti je Bog ujak! i izreke Lako je biti svetac, kad mu je Bog ujak! Da sad pogledamo malo kakvu predstavu o srpskom narodu moe da stekne italac ove knjige, jer u onome to je Stojii sakupio i ovde objavio, trebalo bi navodno da se nae mudrost naroda, obilje misli, nagomilano ivotno iskustvo naroda. To je, uverava nas autor zbornika, dokument o kolektivnom na rodnom pamenju. Meutim, odmah da kaem, lik naroda

koji iskrsava pred itaocem ove knjige ne izgleda dobro, nje gova mudrost deluje krajnje sumnjivo, misao skuena, duh prilino borniran, njegov emotivni ivot mrtav. Pravi imbecil, eto ba tako. Meni, na primer, potpuno idiotski zvue izreke kao to su: U slozi mala snaga postaje velika sila, Uzmi sebi i daj drugom, U izlozima i u ratu se najvie lae, Ujed se lei ubijanjem psa, Hvala - prazna plata, To je sigurno kao to su dva i dva etiri, U nevolji ovek veruje i u panj, Ne ivimo da jedemo, ve jedemo da ivimo, Uz slavu ide i njena senka, Lepo je biti Srbin, lepo je ali teko. Ali, pazite, da ne bude zabune, govorim o liku naroda koji je stvorio sam oko Stojii, birajui za svoju knjigu jeziku grau prema odreenom kljuu, u skladu sa sopstvenim vienjem srpskog naroda. Jer on je, s jedne strane, bio irokogrud i otvorio vrata za najrazliitiju jeziku grau, pa smo tako dobili, kao to sam ve rekao, vie od 27.000 navodnih narodnih izreka, ali je, s druge strane, bio veoma restriktivan kad je u pitanju renik i sadrina tih njegovih izreka, modelirajui, konstruiui lik svog kolektivnog junaka po elji, projektujui u taj lik samog sebe, svoj moralni i drutveni ideal. O tome da je lik kolektivnog junaka ove knjige pre svega konstrukcija njenog autora, moda najbolje svedoi injenica da u jeziku srpskog naroda, sudei prema Stojiievom zborniku, nema nikakvih skarednih, prostih, nepristojnih rei. Da mu kaete, s oprotenjem: govno, ne bi taj narod znao o emu mu govorite. Ali to, u stvari, nee da vas iznenadi, jer je ovaj narod izuzetno bogobojaljiv, smeran, a njegove misli okrenute su Bogu, svecima i slinim bogougodnim likovima, to se vidi po neobinoj uestalosti izraza u kojima se ovi likovi pominju, naroito Bog, s kojim ete se sresti skoro na svakoj

Vesti iz kulture

16

Ivan olovi

17

Ivan olovi

strani Stojiievog zbornika, a pri tom vas, naravno, niko nee psovati. U skladu s tim, i seksualni ivot srpskog naroda ovde izgeda neobino frustriran, stidljiv, potisnut, neveseo. Bar ivot mukarca, mua, domaina. ena, pak, reklo bi se, mnogo je u tom pogledu otvorenija, slobodnija. O tome svedoe izreke: Namigljiva oka i poeljiva boka i Moja roba, moj duan, kome hou njemu dam. Ali srpski narod, ovaj iji je lik oblikovao oko Stojii, o toj enskoj slobodi ima vrlo loe miljenje. Ona mu samo zagorava ivot. Mora stalno da motri na enu, da ga ne prevari. Jer za njega je, sve u svemu, ena po prirodi kurva, neko kome se ne moe verovati. Stojii puta svoj narod da kae: ena je zlo bez koga se ne moe, ena mua lae kad se njegovim ivotom kune, ena vere nema, Ne veruj eni ni kad se Bogu moli. Posebno je Stojiiev srpski narod nepoverljiv i oprezan kad vidi da ena plae. To i kae: Ne veruj eni koja plae, Ne veruj enskom plau ni koliko pasjem hramanju, ena se uzda u pla, a lupe u la, ena ima uvek po kesu suza uza se, ena ima dve vrste suza, od bolesti i od prevare. I, zaista, izgleda da ene srpskog naroda esto plau, a kako i ne bi, kad ih on rado i esto mlati, preventivno. O tome, na primer, svedoe izreke: Na svata zamahuj, na enu sputaj, Tuci enu svaki dan, ako ne zna zato, zna ona. Neko e moda rei: ekajte, takve stvari se zaista mogu uti, mizoginija je rasprostranjena. Da, ali ovde je izrazima mizoginije, kao i drugim slinim vajnim mislima i mudrostima, data vrednost dragocenog narodnog pamenja. To je predstavljeno kao batina narodne kulture, kako Stojii kae, sve su to, primeri slikovitosti i dubine misli narodnih izreka, dragulji narodnog uma.

Za njega su sigurno dragulji, ak rudnik dragulja. Kad ukupni prihod od prodaje ovog zbornika, tampanog u 20.000 hiljada pri meraka, iji prihod iznosi 12 miliona dinara, podelite sa brojem izreka, videete da svaka od njih autoru i izdavau donosi 444 dinara. I sad recite da uda ne postoje, da nema ljudi koji sve ega se dotaknu pretvaraju u zlato, to jest u dragulje.

Vesti iz kulture

18

19

Ivan olovi

godine, u prevodu Radmile Meanin. Danilo Ki je jedan od junaka te prie, on je balkanski pisac iz njenog naslova. Ipak, o svom itanju Kia, Limonov ovde govori samo uzgred. Tako saznajemo da je on proitao, kako kae, jednu njegovu knjiicu depnog formata, i da mu se ona uote nije dopala. Otkrio je da se tu radi o temama karakteristinim za disidentsku knjievnost, o ratu, o logorima i tome slinom. Ali, naalost, sea se Limonov, u sve to bilo je dodato nekoliko kofa dobrih balkanskih uasa i nadrealistikih svireposti. Jo gori, daleko gori utisak na Limonova ostavio je ovek koji je ovu bezvrednu disidentsku knjiicu napisao, to jest prljavko Danilo. Da, tano tako, dobro ste uli: prljavko Danilo. Tako Limonov naziva Kia. Uopte, prljavost je osnovni ton Kiovog portreta koji ete ovde nai, neistoa je tu istaknuta kao njegova najupadljivija, glavna osobina. Limonov ga je naslikao kao, pre svega neoprostivo, odvratno prljavu osobu. Prljavko Danilo je uz to i veoma ruan, a i ponaa se runo, nametljivo. To je, kae Limonov, opisujui svog junaka, nevelika izborana nosata njuka na pogurenom kosturu. Uska ramena. Buna narav. Saznajemo i to da Danilo ima bezobrazan obiaj da nepoznatim osobama odmah govori ti i jo goru naviku da sagovornika stalno prekida, gurajui ga svojim prljavim prstima. Kad smo se upoznali, pria Limonov, prljavko Danilo je odmah poeo da mi govori ti.ak i za mene, surovog deklondonovskog junaka, dodaje on, Danilo Ki je bio teak sa njegovim tikanjem, prekidanjem sagovornika, navikom da krive, ne ba iste prste gura u prsa sagovornika. Buni i nevaspitani prljavko Danilo voleo je - kao to se moglo i oekivati - da ipa uz cigansku muziku. To je pisac ove prie otkrio pri njihovom poslednjem susretu, u Budimpeti, 1987. godine. Ali zbog neega se u tom trenutku ovaj neotesani

Vesti iz kulture

3. Neista krv
Da li su Radovan Karadi i Eduard Limonov itali Kia? To neobino pitanje postavio je poljski knjievnik Kitof Varga, govorei na jednom skupu posveenom Danilu Kiu, koji je juna 2005. godine odran u Beogradu. Poljski knjievnik je tom prilikom izrazio sumnju da je Ki u svojoj zemlji zaista bio potovan i itan pisac. Jer da je to zaista bilo tako - razmiljao je Varga - da su zaista ljudi u bivoj Jugoslaviji voleli i itali Kia, onda ti ljudi verovatno ne bi dozvolili da u njihovoj zemlji izbije rat, ne bi bilo nasilja i stradanja, ne bi bilo zloina u Srebrenici. Razvijajui tu ideju, Varga se setio Karadia i Limonova, one poznate scene iz 1993. godine, ovekoveene na filmskoj traci, u kojoj vidimo ovu dvojicu kako stoje na nekom poloaju, sa koga Karadieve snage pucaju po Sarajevu, i vidimo kako Limonov iz mitraljeza ispaljuje jedan rafal na grad u oblacima dima. Da li su ona dva pisca koja su se srela na brdu iznad spaljenog Sarajeva, Karadi i Limonov, da li su itali Kia?, pitao se Varga. Nedavno smo dobili delimian odgovor na ovo Vargino pitanje. Sada znamo da je, od one dvojice pisaca koje smo videli kako se epure na brdu iznad Sarajeva u plamenu, bar jedan itao Kia: onaj s mitraljezom, Limonov. O tome nam on sam govori u autobiografskoj prii pod naslovom Balkanski pisac, koju moete proitati u Knjievnom listu od 1. januara 2007.

20

21

balkanski pisac neoekivano upristojio. I Limonov je ubrzo saznao ta je bilo to to je Kia smirilo i dovelo u red: bolest, rak. Video sam ga, pie on, 1987. u Budimpeti. Uz ciganske violine je igrao neki divlji ples. I bio je vrlo pristojan. Ima rak, rekao mi je neko od prisutnih za stolom - On zna. To je, reklo bi se, jedna od poenti prie o balkanskom piscu, prljavku Danilu. Njegovu divlju balkansku prirodu, narav ovog nepojamnog meanca, mogla je samo bolest da omeka, da uljudi, da takorei proisti. Ali pria ima jo jednu poentu i ona je, nema sumnje, vanija. Nju ini ono mesto u prii na kome nam Limonov sugerie ta bi mogao da bude uzrok neobine fizike i moralne runoe prljavka Danila. Naime, italac ove prie dobija i kratko obavetenje o poreklu ovog njenog junaka, koje, po svemu sudei, treba da mu pomogne da bolje shvati njegove glavne crte - dakle, Danilovu neistou, runou, bunost. Jer on, italac, moda e se upitati: otkud toliko rugobe na jednom mestu, kod jednog oveka. Pisac nam, meutim, ne daje gotov odgovor na ovo pitanje, ali zato nam pomae da ga naemo, sugerie nam gde bi odgovor mogao biti. A on se, reklo bi se, krije u poreklu junaka prie, u identitetu prljavka Danila. Nesreni Danilo! On identitet uopte nije imao ili, tanije, imao je vie njih, to izlazi na isto, to jest, da on u stvari nije imao pojma ni ko je, ni iji je, ni odakle je u stvari. Definisati tano ko je on, pria Limonov, mislim da to ni sam nije mogao: u njegovim ilama su tekle maarska, srpska, ciganska i jevrejska krv, kao minimum. Limonov nas navodi da tu, u tom genetskom mutljagu, u tom neistom poreklu junaka njegove prie vidimo izvor i njegove telesne runoe i zaputenosti. Kako on to ini? Pa, izmeu ostalog, i tako to svog junaka prvi put naziva prljavkom Danilom odmah posle ovog osvrta na njegovu zamuenu krvnu

sliku, kao zakljuak tog osvrta. Tek posle toga on pominje njegove prljave prste i ostalo. italac treba da razmilja otprilike ovako: ta kaete? Srpska, maarska, ciganska, jevrejska krv i ko zna koja jo. Pa, da, kad ste mi posle toga pokazali njegove prljave prste, niste me uopte iznenadili. Ovakvo povezivanje genetskog porekla, fizikog izgleda i moralnih osobina predstavlja jedno od optih mesta rasistike antropologije, koje su obilato rabile faistika umetnost i knjievnost. Uverenje da je klju za razumevanje oveka u njegovim genima, koji ga navodno na odluujui nain vezuju za rasu, kako se to u nae vreme eufemistiki kae, za etnos ili naciju, i danas se esto nudi kao toboe potvrena nauna istina. Od te vajne istine ivi i novi faizam, kako onaj polusvesni, svakodnevni, tako i ovaj pretenciozni, elitni, estetizovani faizam, iji je jedan od najpoznatijih predstavnika pisac ove prie Eduard Limonov. Kad se tako misli, to jest kad se misli kako dananji faisti misle, onda se svaki ovek koji se ne moe lako svesti na neki kolektivni genetski kod, koji nema i nee da ima krvnim zrncima ispisani nacionalni identitet, pretvara u neku vrstu rugobe, fizike i moralne. to je jo gore - i zbog ega su novi faisti posebno besni - te navodne rugobe pokuavaju da opstanu, pa ak i da svoju nesvodljivost na jedan nacionalni klju, svoju rasnu neistou, svoju izdaju krvi proglase vrlinom. Neki meu njima - a to je za faiste vrhunac skandala - postali su simboli tog svetogra, tog poricanja istine krvi. Evo taj va Danilo Ki, rei e vam neki dananji faista. Kunete se u njega, postao je idol svima vama koji biste da pobegnete od zavetne istine, od krvi predake, od vere jedine koja je zapisana i u vaim genima. Upravo taj Ki, simbol otpora faizmu morao je da privue pa nju i faiste Limonova. Zbog toga je Ki postao junak ove njegove prie, zato se on sa njim ovako obraunava. On je morao

Vesti iz kulture

22

Ivan olovi

23

da zapazi da Ki kao simbol otpora faizmu ima ulogu slinu ne kim gradovima u bivoj Jugoslaviji sa izrazito meovitim sta novnitvom, koji su postali simboli otpora politici etnikog ienja, a koja su iz istog razloga u oima faista bili legla svakog zla i poroka. Takvo mesto je svojevremeno bilo i Sarajevo. A sa njim se Limonov jo ranije obraunao, onim famoznim rafalom iz mitraljeza. Sad je svoju junaku pucnjavu dopunio ovim rafalom mizernih rasistikih uvreda koji je ispalio na Kia. Da se, na kraju, vratim na ono od ega sam poeo, na miljenje Kitofa Varge da ljudi koji su itali i voleli Kia ne bi dozvolili da njihovom zemljom zavladaju ratni zloinci. Sad, kad sam proitao ovu autobiografsku priu Eduarda Limonova, mogu da kaem da se ovaj ruski faista u jednoj stvari slae sa Vargom. I on misli da je itanje Kia vano. I on misli da bi ta lektira mogla da odvrati ljude od medicine koju im on nudi, a koja treba da ih putem lekovitog rata, ubijanja i raseljavanja vrati izvornoj rasnoj, nacionalnoj, verskoj i fizikoj istoti. Upravo zato to pridaje veliki moralni znaaj Kiovom delu, Limonov se ovako besomuno, najgorim rasistikim uvredama na njega ostrvio. Kao to znamo, nije on ni prvi, a verovatno nee biti poslednji faista koji ovako besno nasre na pisca Grobnice za Borisa Davidovia. Ali, svaki od njih samo potvruje to da je Ki bio , i oigledno i do danas ostao, kost u grlu toj i danas rasprostranjenoj vrsti mislilaca, pisaca i mitraljezaca. A za nas koji ne mariramo ni u jednom rasnom ili nacionalnom stroju, ovo najnovije faistiko itanje i portretisanje Danila Kia, moe da bude jo jedan podstrek, moda bolji od svake druge preporuke, da itamo i volimo ovog pisca. Da li ste itali Kia? Ako jo niste, evo, Eduard Limonov e vas moda naterati da ponete.

Vesti iz kulture

Ivan olovi

4. Veri
Poetkom ove godine Sinod Srpske pravoslavne crkve, na predlog patrijarha Pavla, doneo je odluku kojom se knjievnici Lji ljani Habjanovi-urovi dodeljuje Orden svetog Save dru gog stepena. Ovo visoko odlikovanje Srpske pravoslavne crkve knji evnica je, kako pie u obrazloenju odluke, dobila za delatnu ljubav prema Svetoj majci Crkvi, posebno osvedoenu njenim knjievnim delima kojima istrajno svedoi Hrista Vaskrsloga. Ljiljana Habjanovi urovi objasnila je da su joj ovo priznanje donela njena tri romana sa verskom sadrinom: Petkana, Igra anela i Svih alosnih radost. Crkveno odlikovanje autorke ovih romana moglo se i oekivati. Ve za prvi od njih, za roman Petkana, ona se potrudila da pribavi blagoslov arhiepiskopa Amfilohija, iji je tekst objavila na poetku knjige, s faksimilom Amfilohijevog potpisa: Proitao naiskap Petkanu. Ljiljana je ovom knjigom prinijela Svetoj Petki i Hristu Bogu srce i um kao rascvjetali miomirni ljiljan na dar. Nije se sluajno Ljiljana Habjanovi urovi obratila za blagoslov ovom arhiepiskopu. Uveren sam da je njega izabrala zato to je i on priznati knjievnik, pesnik, i po toj, pesnikoj liniji, a ne samo po verskoj, blizak autorki Petkane. Samo pesnik ume neto tako prekrasno da sroi: rescvejtali miomirni ljiljan na dar. Meutim, nije se knjievnica zadovoljila ovim i slinim blagoslovima i priznanjima koja je za svoj knjievni rad dobila

24

25

od crkvenih velikodostojnika. Na kraju romana Svih alosnih radost, ona kae da je za pisanje te knjige blagoslov dobila i od njene glavne junakinje, to jest od Bogorodice. U stvari, ona taj blagoslov nije traila, nego je on doao kao udo, kao boanska milost. A ime ga je zasluila, to ni sama ne zna. Uostalom evo ta o tome knjievnica kae: Skrueno stojei pred Majkom Bojom ne prestajem da se pitam zato sam ba ja dobila milost da napiem knjigu o najvanijim dogaajima od postanka sveta. I kako da svojim ivotom tu milost opravdam Ali, pazite, nije to sve, nije ovoj spisateljici s neba poslata samo snaga da se s uspehom poduhvati tako gorostasne teme kao to je itije Bogorodice, nego joj je odatle stigla i mo da tu temu obradi na nain koji drugim smrtnicima nije dat. Jer, ona kae i ovo: Nadam se da sam uspela da dotkanem bar deo Njenog bo anskog bia i prirode nedostupne ljudskom umu. Ljudskom umu, da, ali ne i ovoj od neba nadahnutoj srpskoj knjievnici. U stvari, nadahnutoj od same Bogorodice. Zato njoj knjievnica upuuje poslednje rei: Hvala Ti, Presveta Majko, to si blagoslovila mene grenu i nedostojnu U intervjuu koji je dala listu Kurir jula 2005. godine, Ljiljana Habjanovi-urovi jo podrobnije govori o udesnom na dahnuu koje je prethodilo pisanju romana o Bogorodici. Prvi znak da treba da piem o Bogorodici, kae ona, dobila sam pre nekoliko godina, kada sam sanjala prsten sa njenim likom na svojoj ruci. Posle dve godine, pronala sam ga i kupila na jednom putovanju; i evo, nosim ga i sada!. I itaoci Kurira mogli su lepo, na fotografiji, da vide prst spisateljke i dotini prsten na njemu. Ali, prvi, inicijalni podstrek odozgo, s onog sveta, nije dovoljan, pa dobro doe jo poneko ohrabrenje s te strane. Pisac se zamori, pone da sumnja u svoje snage, krizira. Bilo je i takvih trenutaka, sea se u ovom istom intervjuu naa knjievnica. A kada sam bila usred pisanja Svih alosnih

radost, poverila se ona itaocima Kurira, odjednom sam se upitala da li imam pravo da se time bavim; pomolila sam se Bogu da mi da neki znak da inim pravu stvar, ali ne iz moje glave, ve sa strane. I znak je stigao, putem jedne SMS poruke. Nekoliko dana posle toga, pria ona, ba na Veliku Gospojinu, dobila sam poruku na mobilnom telefonu od jedne itateljke iz Smederevske Palanke, koja je glasila: Zato ne napiete roman o Presvetoj Bogorodici? Dakle: blagoslov, milost, udesni znaci s neba. To su, ako je verovati Ljiljani Habjanovi-urovi, izvori njenog nadahnua za pisanje knjige Svih alosnih radost i ostala dva romana koji su joj doneli visoko odlikovanje Srpske pravoslavne crkve. Sve te knjige dole su tako, bojom voljom. Ipak, da bi ih napisala, i da bi snagu nadahnua ouvala, autorka je uloila i veliki trud. Kae da je, pripremajui se za pisanje romana o ivotu Bogorodice, mnogo putovala, da je obila sva mesta u kojima su Hristos i njegova majka boravili. Bila je i na Hristovom grobu, a na grobu njegove majke je plakala. Ila je u Rusiju da celiva ikonu Svih alosnih radost, po kojoj je njen roman dobio ime. Nije zanemarila ni relevantnu literaturu. Da bi napisala roman o Bogorodici morala je, kae, da proita mnogo knjiga: Stari i Novi zavet, i udesna dela svetih otaca i velikih uitelja vere. Najvie je, izgleda, itala javanelja. Prodekan Bogoslovskog fakulteta u Beogradu Dragomir Sando rekao je na nekoj promociji da je njen roman o Bogorodici prepevano jevanelje. ak je pohvalio autorku da pripoveda snano i nadahnuto poput apostola Mateja. To me je podstaklo da uporedim neka mesta iz ovog romana o Bogorodici sa odgovarajuim mestima kod jevanelista. Hteo sam da vidim o kakvom prepevavanju je tu re i da uporedim stil Matejinog jevanelja sa navodno isto tako snanim stilom

Vesti iz kulture

26

Ivan olovi

27

autorke romana. Uskoro je moj trud bio nagraen. Pokazalo se da je poreenje teksta jevanelja sa tekstom knjige Svih a losnih radost put koji vodi istini o stvarnoj genezi ovog romana o Bogorodici. I ja sam, okupan svetlou te istine, i noen tvrdom verom u komparativni metod, nastavio dalje, sve do punog otkrovenja. A otkrio sam da u romanu o Bogorodici nae knjievnice zapravo ima malo prepevavanja, neto vie prepriavanja, a najvie prepisivanja tekstova iz Svetog pisma. Po mojoj proceni, tekst prepisan iz ovog izvora ini bar polovinu romana Svih alosnih radost. U romanu se niu epizode iz ivota Bogorodice i Hrista, od roenja njihovih roditelja do Hristove smrti i vaskrsenja. Te epizode iznose naizmenino dva naratora, sama Bogorodica i apostol Jovan. I njih dvoje se u svemu doslovno dre teksta iz jevanelja, s tim to uzimaju slobodu da menjaju redosled pojedinih segmenata prie i da kombinuju segmente uzete od razliitih jevanelista. Uverio sam se da je roman, pre svega, rezultat montae, odnosno postupka kojim autorka iz jevanelja, a verovatno i iz drugih izvora, uzima odlomke ili cele epizode i povezuje ih sa delovima teksta koje je sama napisala. Jer, ruku na srce, ima i toga. Ljiljana Habjanoviurovi je neto i sama napisala. Izmeu odlomaka preuzetih iz Svetog pisma i drugih izvora, nalazi se njen tekst, koji te odlomke povezuje, ali i dopunjava, s jasnim ciljem da se poruke jevanelja nekako priblie savremenom oveku, koji radije ita romane nego Sveto pismo. Da pogledamo na jednom primeru kako to funkcionie. Re je o epizodi u kojoj arhanel Gavrilo donosi Mariji vest da e roditi sina bojeg. Sve to tu Gavrilo govori prepisano je iz Jevanelja po Luci, pa tako i rei kojima arhanel umiruje uplaenu Mariju, a koje poinju ovako: Ne boj se, Marija, nala si milost u Boga. I, evo, zatrudnee, i rodie sina, i nadeni mu ime Isus. Preuzeto je doslovno i ono to u toj epizodi govori Marija. Njena

Ivan olovi

neverica: Kako e to biti kada ja ne znam za mua, kao i njen jednostavno izreen pristanak: Neka mi bude po rei tvojoj Narator ovog osnovnog teksta, u celini preuzetog od Luke, u romanu Svih alosnih radost, postala je Bogorodica. Tu ulogu ona ovde dobija zato da bi autorka romana mogla da u tekst prepisan iz jevanelja ubaci i neka razmiljanja i oseanja koja je ona pripisala svojoj junakinji. Tako Bogorodica, u ovoj epizodi sa Gavrilom, izgovara, pored ono nekoliko rei koje znamo iz jevanelja, i neke neobino tugaljive misli, i predaje se izlivima oseanja u kojima koristi renik koji najvie podsea na ono to govore junakinje trivijalnih ljubavnih pria. Na primer, ujemo je kako govori: Sve se u meni uzbunilo. Ili: Gavrilo je, kao uvek, osetio svaki treptaj moga bia. Ili: Osetila sam da mi radost dobuje u grudima kao hiljadu malih bubnjeva. Na isti nain, montaom odlomaka iz Svetog pisma i autorkinog teksta, nastale su i druge epizode Svih alosnih radost. I na drugim mestima dolazi do spajanja sakralnog i profanog teksta, jevanelja i trivijalne proze. Od relativno uzdrane i ne ba priljive Bogorodice, one iz Svetog pisama, Ljiljana Habjanoviurovi je stvorila lik veoma govorljive ene i to ene koja kao svoje prihvata prilino banalne misli i oseanja. Ume ona da kae i ovo: Nemir je postao ime mojih dana, ak me je kroz njene prste dotakao blagi talas utehe, Jer samo majka ljubi oi i dlanove svoga eda ili Postoje dani kad se oveku javi budunost. Negde pri samom kraju romana, meu poslednjim reima koje voljom autorke izgovara njena junakinja, dobijamo jo nekoliko savrenih primera trivijalnog stila. Ali to je usud majki - vajka se tu Majka boja - da trpe izbore i moranja svoje dece. Kao to ja trpim ono zbog ega si ti roen, edo moje. Tugo moja i radosti. Rano neprebolna. I dodaje jo dve kratke reenice, kao da ih je Marina Tucakovi napisala za neku od vedeta turbo folka: Sve je moje prolo. Samo bol traje.

Vesti iz kulture

28

29

U romanu Svih alosnih radost i drugim romanima s reli gioznim temama Ljiljane Habjanovi-urovi, najvii organ Srpske pravoslavne crkve naao je svedoenje Hrista Vaskrsloga. Nije moje da taj sud osporavam. Ali, po mom miljenju, ovi romani svedoe pre svega o tome da se i u srpskoj trivijalnoj knjievnosti javlja prodor novog anra, one vrste tre literature koja, na radost brojne publike, obrauje biblijsku i drugu grau koju nudi istorija religije. Trivijalni roman o toj vrsti grae mogao bi da se zove veri ili crkvi, po uzoru na krimi ili ljubi. Ali, za razliku od glavnog toka tog anra na Zapadu, iji najpoznatiji predstavnici, poput famoznog Dena Brauna, po pravilu nailaze na osudu crkve, Ljiljana Habjanovi-urovi je pokazala da ovaj anr moe lepo da se razvija ne samo bez sukoba sa crkvenim autoritetima, nego ak i sa njihovim blagoslovom.

Vesti iz kulture

Ivan olovi

5. Na esmi
Bio jedan mladi, po imenu Janiije, koji je mnogo voleo da ita strane knjige, a najvie francuske. A od svih francuskih knjiga najvie je voleo razbludne romane. Sedeo bi kod kue zaokupljen tom lektirom, i nita drugo nije hteo da radi. Majka ga je uzalud zvala u crkvu, da se priesti i Bogu pomoli. Jok, Janiije za to nije hteo ni da uje, nego se na majine molbe i suze samo prezrivo osmehivao. Jednog dana majka je nekako uspela da ga nagovori da poe sa njom u etnju, u polje. Bojei se da e mu etnja sa majkom biti dosadna, Janiije je u dep stavio knjigu iji mu je sam naslov izazivao marce u telu: Bonaparta i ene. I zaista, kad su izali u polje, pusti on majku da se sama eta, a on lee u hlad da ita. Ali, gle uda, tek to je legao, Janiija uhvati san i on poe da sanja. Kao, nalazi se u pustinji i mori ga strana e. Utom se pred njim pojavi neki duh, i povede ga do itavog niza divno ukraenih esama iz kojih je, reklo bi se, isticala voda. Ali, svaki put kad je Janiije pokuao da se napije vode, morao je da ustukne, jer je iz tih naoko lepih esama isticala samo odvratna, smrdljiva tenost. A na svakoj esmi bee napisano njeno ime, pa je tako oajni Janiije iao od faraonske, do jelinske i rimske esme, od esme preljube do esme gordosti, od esme neposlunosti do esme licemera i esme knjievnika. Neke od esama imale su imena velikih grenika i zlikovaca, pa je tako edni Janiije probao i gadnu tenost koja je isticala iz esme Irodove, esme Neronove i esme Darvinove. Najzad, Janiija,

30

31

na izmaku snage, njegov neobini vodi, odvede do jedne esme skromnog izgleda, izgraene od drveta u vidu krsta. Na njoj je pisalo: esma vode ive. I zaista, voda iz nje bee ista, divna, te Janiije najzad utoli ed. Ali, gle uda, on oseti da je sa vodom iz te esme u njega uao i novi ivot. Te on upita duha koji ga je do esme vode ive doveo, kako da opet, kad oedni, do nje doe, a ovaj mu dade u ruke Sveto pismo i ree: Evo ti voe. Jer, taj duh je u stvari bio Janiijev aneo uvar. Najzad se Janiije probudi. Vide da majka sedi pored njega i plae, pa se i on zaplaka, a onda zahvali majci to je svojim suzama izazvala udo u kome se on, gle uda, ponovo rodio. Ovo to ste uli bio je moj pokuaj da rezimiram ili, tanije reeno, da prepriam Priu starca Janiija, versko-propagandni tekst u obliku pripovetke, iji je autor Nikolaj Velimirovi. Navodim i prepriavam ovaj promotivni verski narativ zato to on, zajedno sa jo jednim slinim tekstom istog pisca, ima kljunu ulogu u knjizi koju ovom prilikom elim da preporuim vaoj panji. Ve sm naslov te knjige, a on glasi: esma vode ive. Antologija srpske hrianske prie, govori o vanosti koja je tu data Velimiroviu. Knjigu su, krajem prole godine, objavili Duhovni centar Sveti Vladika Nikolaj iz Vrnjake Banje i izdavaka kua Plato iz Beograda. Autor ove antologije je Vladimir Dimitrijevi, publicista i profesor knjievnosti, koji je poznat itaocima listova i asopisa koje izdaje ili pomae Srpska pravoslavna crkva, meu kojima je naoj javnosti najpoznatiji asopis Dveri srpske. Dimitrijevi je jedan od onih pisaca koji svoju privrenost Srbima i Srbiji pokazuju i tako to ne dozvoljavaju da se u pridevima nastalim od imenice Srbin, glas b pretvori u glas p, kako nalae pravilo o jednaenju suglasnika po zvunosti, nego zahtevaju da se iskuljuivo govori i pie srbski, srbska, srbsko. Nema sumnje, u osnovi ovog tabuisanja korena srb nalazi se

staro pagansko verovanje u magiju koju je Frejzer u studiji Zlatna grana nazvao homeopatskom. Prema tom verovanju, neku osobu, ivotinju ili stvar moemo unitititi ako nasrnemo na njenu figuru, sliku ili ime. Pa u skladu s tim, Dimitrijevi i njegovi istomiljenici, veruju da onaj ko razbija koren srb i govori, na primer, srpski a ne srbski, u stvari nasre na identitet Srba i celovitost Srbije. Tabu korena srb Dimitrijevi strogo potuje i u predgovoru koji je napisao za antologiju esma vode ive. Knjievnost je tu srbska, jezik i pisci su srbski, a srbski je i Hrist. U tom predgovoru prireiva antologije izneo je i kriterijume kojima se rukovodio pri njenom sastavljanju. Osnovni kriterijum u izboru proznih celina, kae on, pored njihovog kvaliteta, svakako je bio i nain na koji se pisac sretao sa tematikom: u prii je, makar bljeskom, morala da se javi hrianska poruka. Ona, ta poruka, kratko reeno glasi: dri se onoga to e ti u crkvi rei da treba da radi, misli i osea i sve e biti u redu. Tako shvaenu hriansku poruku, prireiva je navodno naao u priama na srpskom jeziku od srednjeg veka do naeg vremena, kod predstavnika raznih knjievnih kola i pravaca, od romantiara do modernista. Uvrstio je u svoju antologiju i prie priznatih i poznatih knjievnika, od Lazarevia, Jakia, Veselinovia, Matavulja, Koia i Stankovia, do opia, Josia-Vinjia, Danojlia i Basare. Ali pored ovih pria, od kojih mnoge imaju nesumnjivu knjievnu vrednost, Dimitrijevi je za svoju antologiju izabrao i neke tekstove svetenika i takozvanih nacionalnih radnika, napisane u narativnoj formi, u kojima je teko prepoznati bilo kakav umetniki kvalitet, ali koji, bez ostatka, slue ostvarivanju ciljeva verske propagande, kojoj antologija esma vode ive slui. To se, pre svega, odnosi na dva spisa Nikolaja Velimirovia. Jedan od njih je ona pouna pria o Janiiju, od koje sam poeo, a drugi nosi naslov

Vesti iz kulture

32

Ivan olovi

33

Kasijana. Nauka o hrianskom poimanju ljubavi i objavljen je na kraju ove antologije, kao njen epilog. Kasijana poinje i zavrava se u formi kvaziknjievnog narativa, koji je Velimirovi esto koristio, ali najvei deo ovog spisa ini podua teoloka rasprava pod naslovom Stoslov hrianske nauke o ljubavi, sastavljena od ravno sto numerisanih paragrafa. To to ovaj narativno-teoloki tekst, od preko pedeset strana, teko moe da se smatra ma kojom vrstom prie, nije spreilo Vladimira Dimitrijevia da ga proglasi vrhunskim delom srpske knjievnosti i najboljom priom u njegovoj antologiji. Kruna ove zbirke pria, kae prireiva antologije, svakako je Kasijana, jedno od najlepih dela napisanih na srbskom jeziku od kada taj jezik postoji. Njen autor je iki svetloum Nikolaj Velimirovi, zlatna usta i zlatno pero srbsko. Ovom priom Srbi iskupljuju mnogi mrak i mnogu la koju su napisali, i mnogi otrov podmetnut kao knjievnost. ta je sastavlja ove antologije eleo da postigne objavljujui u njoj naporedo prie nekih srpskih knjievnika i verskopropagandne sastave predstavnika Srpske pravoslavne crkve? Ako dobro razumem, strategija koju je on primenio, s ciljem da to bolje promovie ono to naziva hrianskom porukom, zasniva se na dva momenta. S jedne strane, Dimitrijevi je u svoju knjigu uneo prie priznate knjievne vrednosti da bi itaoca naveo na to da i druge tu objavljene tekstove, tekstove versko-propagandnog karaktera, prihvati kao vrednu literaturu, a neke od njih i kao najvie domete srpske knjievnosti. S druge strane, versko propagandni tekstovi u njegovoj antologiji imaju ne samo zadatak da slave Boga, crkvu, popove i sve drugo to uz to ide, nego i zadatak da podstaknu itaoca da i u ostalim tekstovima, u knjievno vrednim priama, pronae njihovu navodnu hriansku dimenziju, da ih ita kao da i oni vrede onoliko koliko je Bogu drago, a za crkvu prihvatljivo i probitano.

Meutim, ja sam uveren da je Vladimir Dimitrijevi izabrao sasvim pogrean put za ostvarenje svog cilja, to jest za irenje hrianskih poruka i promociju spisa Nikolaja Velimirovia i drugih pravoslavnih verskih pisaca. To to su se u istoj knjizi nale prie pisaca kao to su :Lazarevi, Stankovi, Matavulj, Domanovi, Koi, opi ili Basara i, uz njih, verskopropagandni narativi Justina Popovia, Nikolaja Velimirovia i drugih svetenika i teologa nee navesti itaoca da zapazi neku srodnost meu njima, da, gle uda, otkrije neku njihovu zajedniku hriansku poruku, kako bi to voleo sastavlja antologije esma vode ive. Pre e biti da e to to su knjievni i verski tekstovi ponueni u jednoj knjizi omoguiti njenom itaocu da jasno vidi jaz koji deli knjievnost od verske propagande. Jer, za razliku od promotivnih crkvenih spisa i paraliterarnih sastava verskih propagandista, vredna srpska knjievnost, ukljuujui tu i najbolje srpske prie, napaja se, gle uda, i na esmi jelinskoj i na esmi rimskoj, osveava se na esmi gordosti i dobija snagu na esmi neposlunosti. Ta knjievnost se ponekad nadahnjuje sveinom koju donosi esma Darvinova, a vrlo esto i s najveom nasladom i polzom pije sa izvora koji se zove francuska knjievnost. Srpski pisac koji nije nita proitao o Napoleonu i enama teko da e ikad napisati ita vredno panje.

Vesti iz kulture

34

Ivan olovi

35

6. Srpske rase
Da li znate koje ste rase? Koji je va rasni identitet? Pitanje moe da bude formulisano i ovako: Da li vam je poznato koji je meu rasnim psihikim tipovima stanovnitva Srbije onaj kome i vi pripadate? Da li ste Dinarac ili ste moe biti predstavnik centralnobalkanskog ili, pak, panonskog rasnog tipa? Moda o tome niste razmiljali, moda nemate razvijenu svest o svom rasnom identitetu, jer tako neto od vas odavno niko nije traio. Ali ima znakova koji nagovetavaju da se u tom pogledu stvari menjaju, i da se u Srbiji obnavlja interesovanje za rasni sastav njenog stanovnitva, interesovanje koje je, kao to je poznato, pre skoro sto godina bilo u centru naunog i politikog rada Jovana Cvijia. Jedan od nagovetaja nove aktuelnosti teme rasnog identiteta u Srbiji moe se nai u izlaganjima nekih uesnika tribine posveene knjizi akademika Dragoslava Mihailovia Vreme za povratak, koja je nedavno odrana u Udruenju knjievnika Srbije. Ta izlaganja objavljena su u martovskom broju Knjievnog lista, koji je bio i organizator tribine. Mihailovieva knjiga Vreme za povratak sadri nekoliko njegovih govora i lanaka u kojima on iznosi nezadovoljstvo nainom prouavanja srpskog jezika, a posebno radom Srpske akademije nauka i umetnosti u toj oblasti. Meta njegove kritike pre svega je Akademijin Renik srpsko-hrvatskog knjievnog i narodnog jezika. Ne dopada mu se to iz novih

tomova tog renika nije izbaen hrvatski deo imena jezika. Jo vie je nezadovoljan, zapravo ogoren, time to, po njegovom miljenju, izdavai tog renika, kao i srpska leksikografija u celini, nedovoljno panje poklanjaju jeziku kojim govori narod u Srbiji, dok, s druge strane, neobino mnogo mesta daju jeziku kojim se govori na drugim mestima, a najvie u Crnoj Gori. Govorei na tribini posveenoj njegovoj knjizi o ovoj temi, Mihailovi je rekao da Akademijin Renik daje jedno nakaradno vienje srpske knjievnosti, jer su za izradu renika mnogo ee koriene knjige pisaca iz Crne Gore nego onih iz Srbije. Izraunao je da je za tu svrhu, na primer, korieno devet dela Mihajla Lalia, a samo etiri Dobrice osia. Crnogorski akademik edo Vukovi je tu zastupljen sa sedam knjiga, a Crnjanski sa samo jednom vie. Zaudo, Akademijini leksikografi koristili su veliki broj knjiga Srbijanca Borislava Pekia, ak njih trinaest. Ali Mihailovi e nam rei zato je on tako dobro proao: Samo zato to mu je otac bio Crnogorac. A otkud to da autori ovog renika privileguju Crnogorce i crnogorsko poreklo pisaca, a zapostavljaju Srbijance? Razlog je i za to jednostavan. Poto nai lingvisti, kae Mihailovi, uglavnom i ne potiu odavde, nego sa drugih strana, oni smatraju da mora da se bavi, pre svega, njima. Zato, da bi se to stanje popravilo, on trai da se srpska lingvistika vrati svojoj kui, to jest da se vrati Srbiji. Ovaj sukob izmeu srpskih i crnogorskih pisaca i lingvista, onako kako ga ovde prikazuje Dragoslav Mihailovi, nije sa mo jo jedan meunacionalni obraun, jo jedan meuetniki konflikt, slian drugim takvim konfliktima koji su poeli u lingvistici i knjievnosti, u istoriografiji i na drugim slinim mestima, a zatim bili nastavljeni ratovima u kojima je razbijena Jugoslavija. Ovde se javlja jedan novi momenat, rasni momenat. Ovde je u prvom planu meurasni sukob. Jer pravi, duboki

Vesti iz kulture

36

Ivan olovi

37

izvor jezikih, knjievnih i drugih nesporazuma izmeu Srba i Crnogoraca navodno je u tome to oni - kad se bolje pogleda pripadaju razliitim rasama, Srbi preteno centralnobalkanskoj, a Crnogorci preteno dinarskoj rasi. Cviji je, objanjava autor Vremena povratka, smatrao da sutinu jugoslovenstva i budue jugoslavenske drave predstavlja dinarska rasa, a ovaj renik koji Akademija nauka izdaje takoe se pre svega oslanja na tu takozvanu dinarsku rasu. I istoriar knjievnosti Predrag Proti, jedan od uesnika ove tribine, pominje Cvijievo favorizovanje violentnih Dinaraca na raun drugih srpskih rasnih tipova. Ali on za to ima razumevanja, jer je, kae Proti, bila injenica da su jedino Dinarci uspeli da odre jednu i stvore drugu srpsku dravu, a Cviji je u tome video da su oni najzdraviji, najkonstruktivniji dravotvorni mentalitet, uprkos svim manama i nedostacima koje imaju. O ovom rasnom momentu, rasnom kljuu za razumevanje pro blema srpskog jezika i srpskog identiteta uopte, najvie je na ovoj tribini govorio etnolog Bojan Jovanovi. I on polazi od toga da je Cviji u svojim politikim projektima glavnu ulogu namenio Dinarcima i potpuno zanemario moravsko-vardarski rasni tip. On je, kako Jovanovi kae, zapostavio i marginalizovao realnost juga Srbije, olienu u centralnobalkanskom psihikom tipu. Meutim, on misli da je Cviji time uinio neoprostivu, fatalnu greku koju nikakvo pozivanje na dravotvornost Dinaraca ne moe umanjiti i opravdati. Mada je veoma dobro poznavao i tano opisao dominantno violentnu prirodu Dinaraca, njihovu impulsivnost, psihiku nestabilnost i nepouzdanost, kae Jovanovi, Cviji je ipak neoprezno svoj projekt jugoslovenske drave vezao za taj psihiki tip. Jer dravna tvorevina iju rasnu osnovu predstavlja jedan u toj meri impulsivan i neumeren psihiki tip kao to su Dinarci bila je osuena na propast. Nakon

Ivan olovi

poraznog iskustva zajednike drave, objanjava Jovanovi, vidi se da je neumerenost i neprimerenost tempirala i raspad ove tvorevine. Da li bi Jugoslavija bila solidnija graevina da je pri njenom stvaranju data prilika nekoj drugoj rasi, nekom drugom psihikom tipu, na primer centralnobalkanskom? To ne znamo, Jovanovi nita ne kae o tome. Uostalom, po njegovom miljenju, Jugoslavija je za Srbe bila samo skupa, tragina greka, ludost plaena gubitkom sopstvene drave i samobitnosti. Jovanovi je okrenut Srbiji, uveren da je potrebno da se ona vrati sebi. U istoriji Jugoslavije, u nainu na koji je ta drava stvorena, u grekama koje su pri tom uinjene, on vidi samo korisno iskustvo, pouku koju treba imati na umu danas, kad je dolo vreme da se Srbija vrati svom realnom identitetu. Jedno od tih iskustava, jedna od pouka na koju Jovanovi skree nau panju, kazuje da se Srbija, u operaciji povratka sebi, nikako ne sme osloniti na dinarski psihiki tip. Da bi potrajala, srpska drava i srpsko drutvo treba da se zasnuju na nekom solidnijem rasnom tipu. Nije dovoljno to to su Srbi izali iz vetake jugoslovenske zajednice sa Hrvatima, Slovencima i ostalima, nego oni moraju da budu osloboeni i vladavine jedne u svemu neumerene, nagle, violentne rase, Dinaraca. To znai da je Srbiji danas potrebna ne samo nova nacionalna politika, nego i nova rasna politika. Dosta nam je Dinaraca, dajmo ansu centralnobalkanskom rasnom tipu. Otvorimo renike i kole za jezik, knjievnost i misao srpskog juga! Tako bi mogao da glasi jedan od zakljuaka onoga to su na ovoj tribini govorili Dragoslav Mihailovi i Bojan Jovanovi. Verujem da nee ostati bez odjeka njihov poziv da se raspravlja o temi rasne politike i njihovo upozorenje Srbima da je sad, kad imaju nezavisnu dravu, potrebno da se oslobode i dominacije Dinaraca. ta e na to rei Dinarci, da li e se oni predati bez

Vesti iz kulture

38

39

Ivan olovi

borbe? Ako je verovati onome to je Cviji napisao o njihovom karakteru, predaja ne dolazi u obzir. Oni su svoje ve rekli: eraemo se jo! A kakve anse u ovom meurasnom sukobu imaju Srbi cen tralnobalkanskog, moravsko-vardarskog tipa? Ako i njihovu spo sobnost za borbu procenimo prema istom izvoru, to jest prema Cvijiu, onda im izgledi da se uspeno suprotstave Dinarcima nisu ba veliki. Mogu da raunaju samo na svoju lukavost, jer oni su, navodno, od svojih rasnih konkurenata mnogo lukaviji, kadto su, kae Cviji, duboke lukavosti. Moe im se u komparativne prednosti upisati i to to su, opet po Cvijiu, od Dinaraca mnogo tedljiviji, osobina koja moe biti vana ako sukob bude krenuo putem ekonomskog iscrpljivanja rasnog protivnika. Meutim, Centralnobalkanci imaju i jedan nedostatak koji moe da bude fatalan. Naime, Cviji samo kod Dinaraca nalazi duboko nacionalno oseanje i, to je nesumnjivo s tim u vezi, on samo kod njih primeuje razvijen besedniki dar. Dakle, centralnobalkanski rasni tip, ako zaista hoe da odnese prevagu u Srbiji, ili bar u Akademiji i Udruenju knjievnika, morae da se veba u nacionalizmu i govornitvu. Jedna tribina nije dovoljna, te pred Dragoslavom Mihailoviem, Bojanom Jovanoviem i drugim piscima koji brane boje ovog rasnog tipa predstoji veliki trud, jo mnogo knjiga, jo mnogo tribina. A ostali Srbi treba da provere svoja rasna oseanja, da utvrde kom rasnom tipu pripadaju i da dobro razmisle pre nego to odlue da se zaposle u nekoj rasno meovitoj firmi ili da stupe u brak sa osobom neodgovarajue srpske rase.

Vesti iz kulture

7. Misli ivog klasika

Zamislite da na nekom TV kvizu dobijete zadatak da proitate tri misli i da pogodite koja je od njih misao Matije Bekovia. A misli, na primer, budu ove. Prva: Oni koji su ostvarili svoje snove nemaju ta sanjati. Druga: alter je najstraviniji izum civilizacije. I trea misao: Kosovo je najskuplja srpska re. Verujem, ma skoro sam siguran, da biste, ako ste iole politiki pismeni, bez oklevanja Bekoviu pripisali ovu treu misao, ovu o Kosovu. I. pogreili biste. Ne zato to to nije Bekovievo. Naravno da jeste, njegovo je to. Ali njegove su i ostale dve mudrosti, i ona o ostvarenim snovima, kao i ona o alteru kao jezivoj tekovini civilizacije. Publika u Srbiji Matiju Bekovia pamti kao autora raznih politikih gnoma, krilatica i slogana, naroito onih koje je posvetio Kosovu i ostalim takozvanim srpskim svetinjama. On uiva glas i kao dobar govornik na komemoracijama i sahranama pisaca i drugih poznatih linosti. Uopte, istakao se u svim vrstama govora o porazu i smrti, iza kojih dolaze pobeda i vaskrs. Manje je poznato da on rado govori i o drugim temama. Rekao je on svoju i, na primer, o vodi, vremenu, gradu, gubitku, drutvu, avolu, eni, mozgu, putovanju, prolaznosti, smaku sveta, stidu, suncu, suzi, dadi, pijunu i mnogim drugim stvarima. Ne bih ni ja to znao, da se nedavno nije pojavio zbornik Bekovievih misli, sa registrom i azbunikom imena i pojmova, knjiga koju je uredio Dragan Lakievi, glavni urednik Srpske knjievne zadruge, a objavila izdavaka kua iz Beograda Feniks Libris.

40

41

Lakievi je napisao i pogovor za ovu knjigu. Kae da je ranije priredio nekoliko slinih zbornika s mislima velikih pisaca ili velikih dela, kao to su Sveto pismo, Homer, ekspir, Dostojevski i Gete, i da sada toj seriji knjiga prikljuuje Bekovieve misli, kako se izrazio, izbor misli jednog srpskog, ivog klasika. Jer, zaista - ako ovek razmilja patriotski, kao Lakievi upitae se: zato samo stranci i zato samo mrtvi klasici. ta nedostaje naem, srpskom, neemo ga valjda eliminisati samo zato to je iv? Evo knjige, pa prosudite sami. I Lakievi nam nudi knjigu koja treba da pokae da misli njegovog zemljaka mogu ravnopravno da budu uz mudrosti drugih velikana, da im je mesto uz misli velikih pesnika, Homera, ekspira i ostalih, pa ak i uz rei samog Gospoda Boga, autora kome se obino pripisuje Sveto pismo. Dakle, ako vam ustreba neka velika misao, na primer za pisanje maturskog rada, ljubavnog pisma, lanka za Meu nama, nekrologa ili politikog govora, sada na raspolaganju, pored raznih riznica mudrosti stranih velikana, imate i velike misli jednog naeg, domaeg mislioca. Dovoljno je da u knjizi Bekovievih Misli pogledate registar i da potraite neto o temi o kojoj piete. Na primer, ako vam zatreba neto lepo kazano o slobodi, zgodno e vam posluiti misao naeg velikana koja glasi: Sloboda je vekovima bila neostvaren san. Ako vam, pak, treba neto o progresu, i tu vam on moe pomoi, jer je rekao: Niko nije progresivan jednom zauvek. Hoete neto o srei? Ima i o tome: Srea je biti manje nesrean od drugih. Ima i o kulturi: Kultura je tolerancija i razumevanje. I o emocijama: Emocije su nae najdublje misli. I jedna veoma pouna o ambicijama: Niko nije ostvario sve to je hteo i zamislio. A to je najgore, to su snage manje ambicije su vee. A sigurno je da e nekome dobro doi i ova: Sve to ivi veruje u svoju svrhu. Ima jedna izuzetno zgodna za pismeni iz poznavanja prirode: Sunce je jedini ivi svedok svih vremena. Mene je - a

Ivan olovi

ja sam neka vrsta etnologa - posebno obradovala ova o narodu: Narod je znatno due iveo od ljudi. Dakle, u Bekovievim Mislima svako e nai neto za sebe. Ipak, i ovde e najvie zgodnih stvari pronai pisci patriotskih sastava, politiari, novinari ili ratni zloinci, atentatori i druge ubice koji pisanjem rodoljubive literature prekrauju vreme u zatvoru i sebe prikazuju kao fine ljude od pera. Mnogi od njih i pre pojave ovog zbornika rado su citirali i parafrazirali rodoljubive sentence ovog mislioca, kao to je ona o Srbima u Hrvatskoj kao ostatku zaklanog naroda, ili ona o Kosovu kao imenu nae nebeske otadbine i polutaru srpske planete ili ona o grobu kao najveoj svetinji i najstarijoj crkvi srpskog naroda, pa i ona o hramu svetog Save, za koji je Bekovi rekao da je vei od nas i dublji od nae pameti. To, dakle, sluamo ve skoro dvadeset godina, u mnogobrojnim varijantama i verzijama. Sto puta su te mudrosti prevakavane i reciklirane u medijiima, u crkvi, uz gusle. A melju se i krme i dalje. Ali, ovaj zbornik Bekovievih misli sadri i neke njegove manje poznate politike maksime, koje su danas aktuelne bar koliko i one poznate. Na primer, kad je pre neki dan eeljev zamenik Tomislav Nikoli, obraajui se poslanicima Narodne skuptine Srbije, rekao da ali to Srbija nije ruska provincija, i da se nada da ona nikad nee biti evropska kolonija, to su mnogi primili kao eelju, Nikoliu i drugim radikalima svojstveno zastranjivanje. Meutim, italac ove knjige u tome e prepoznati varijaciju nekih Bekovievih misli o Rusiji i Srbiji. Nema meu tim mislima eksplicitno formulisane ideje da Srbija treba da se pripoji Rusiji. Ali tu je idejna osnova za taj, to bi se reklo, projekat. Ona je u navodnom dubokom jedinstvu ruske i srpske due, o kome govore neke Bekovieve maksime objavljene u ovoj knjizi. Evo jedne od njih: Konani sporazum svih evropskih nesporazuma reie

Vesti iz kulture

42

43

Ivan olovi

se, silom bratstva, u ruskoj dui. To je verovao Dostojevski, to je ponavljao otac Justin, a ja ne mogu da verujem da nije uvek kad je napisao Rusi, pomislio Srbi. Kad ujete da je srpska dua neka vrsta varijeteta ruske, i kad vam to kae ivi klasik srpske knjievnosti, onaj ija knjiga misli danas ponosno stoji uz Homera i ekspira, da li ete i dalje misliti da je al za tim to Srbija nije deo ruskog carstva samo uvrnuta retorika srpskih radikala? Uvrnuta jeste, ali uvrnuli su je bolji retori od Nikolia. U nae vreme to moda s najvie uspeha radi slatkoreivi autor ovih Misli. Od njegove misli o jedinstvu srpske i ruske due do Nikolieve o jedinstvu dve drave samo je jedan, logian korak: ija dua, njegova i teritorija. Retki su veliki pisci kojima su za ivota objavljene njihove izabrane misli. Da li to znai da je malo ko od njih ve u oima savremenika bio nesumnjivi gigant uma, pa tako zasluio ast koja se po pravilu ukazuje mrtvima, onima iju je vrednost potvrdio sud istorije? Pa, mislim, da ne znai. Nije tome razlog to su autori iz ijih su dela izvaeni citati i tako sastavljene razne riznice velikih misli po pravilu ljudi sa solidnim staom na onome svetu. Pre e biti da se dobri pisci dok mogu, a to znai dok su ivi, trude da na svaki nain zatite svoje delo od sakupljaa i preprodavaca takozvanih bisera i dragulja mudrost. Dobri pisci znaju da zbirke tih bisera i dragulja spadaju u nierazrednu, puku, trivijalnu literaturu, iji su proizvodi na menjeni neobrazovanoj publici, koja prihvata primamljivo obe anje da e na jednom mestu, u jednoj knjizi, a po umerenoj ceni, dobiti saetu mudrost sveta. Nasuprot tome, pisci koji veruju da njihovo delo dobija kad se pretoi u izabrane misli, pokazuju da se u trivijalnoj knjievnosti oseaju kao kod kue. Ova knjiga svedoi da je Matija Bekovi jedan od njih. Njegove Misli pribliavaju

nas odgovoru na pitanje ko je danas puki, trivijalni pisac. To je onaj koji uiva to njegovi ukorieni biseri mudrosti stoje na polici, uz Homerove, ekspirove i Geteove. Veruje da se tako uzdigao do njih. Ne zna da se u njihovom drutvu naao samo zato to su ova trojica - jer nije imao ko da ih zatiti - na pravdi Boga sputeni do njega.

Vesti iz kulture

44

45

8. Revizija kosovskog mita

Vidovdan je jedan od onih praznika koji su za Srpsku pravoslavnu crkvu prilika da narodu saopti svoje vienje aktuelnih politikih prilika, da - kako su govorili nai stari - ukae na probleme koji stoje na putu razvoja i da smernice za dalju akciju. Ove godine Crkva je pourila da iznese jednu vidovdansku politiku poruku ve poetkom juna, skoro mesec dana pre praznika koji se slavi 28. juna. Poruka se pojavila u formi knjige pod naslovom Sveti knez Lazar i kosovski zavet, iji su izdavai Crnogorsko-primorska mitropolija iz Cetinja i kompanija Veernje novosti. Poetak impresuma ove knjige sroen je u torestvenom arhainom stilu: Knjiga ova pojavi se leta gospodnjeg 2007, na Vidovdan, s blagoslovom Patrijarha srpskog Pavla, trudom i ljubavlju njegovog visokopreosvetenstva Arhiepiskopa ce tinjskog i mitropolita crnogorsko-primorskog, gospodina Amfi lohija. Ovim starostavnim stilom Crkva se slui da sebe prikae kao instituciju koja uva svoj tradicionalni lik, prkosei svim promenama, jezikim ili drugim. Ali retorika tradicionalista je jedno, a praksa njihove borbe za tradiciju je drugo. Tako i ovde. S jedne strane starinsko leta gospodnjeg, a, s druge strane jedna komercijalna novotarija, takozvano kiosk izdanje. Knjiga sadri odlomke poslednjih godina esto pretampanih zapisa, povelja, pesama i beseda o knezu Lazaru i drugim ju nacima Kosovske bitke. Ono zbog ega je sve to jo jednom

sabrano i objavljeno - politika poruka Srpske pravoslavne crkve za Vidovdan 2007. - nalazi se na poetku knjige, u dve uvodne rei. Ispod prve je faksimil potpisa patrijarha Pavla, sa onim prepoznatljivim krstiem. Glavni stav iznet u toj uvodnoj rei svodi se na to da Srpska pravoslavna crkva ima legitimno pravo i dunost da se stara i o politikom, a ne samo o verskom ivotu Srba. To je izvueno u naslov ove uvodne rei: Opredeljenjem za Carstvo nebesko ne odriemo se staranja za svoje istorijsko postojanje. Dakle, iako se ovde politiki ivot i dravni poslovi eufemistiki nazivaju istorijskim postojanjem, nema sumnje da Srpska pravoslavna crkva za Vidovdan 2007. izlazi u javnost sa zahtevom da se revidira kako Crkva tvrdi - pogreno shvatanje da duhovna vlast nema ta da trai u politici, i da se preispita ustavno razgranienje crkve i drave. Nije ovo prvi put da Crkva iznosi ovakav zahtev i znamo da to ne radi uzalud. Politike vlasti u Srbiji ve nekoliko godina postepeno poputaju pod pritiskom Crkve, tako to joj daju sve vee komade vlasti, s glupom nadom da e zadovoljiti njen sve bolji apetit. Novo je ovde, bar za mene, to vidim da je Crkva, radi irenja svog politikog uticaja, spremna da revidira i na nov nain protumai, da apdejtuje, i neke od svojih temeljnih, rekao bi ovek, nepromenljivih i tradicijom osvetanih mitova, pa tako i neke kljune momente kosovskog mita. Oekivalo bi se da e Crkva, koja nastoji da postane glavni politiki faktor u Srbiji, pre svega raditi na tome da dovede u pitanje koncept laike drave, drave odvojene od crkve. Ona to i radi. Meutim, italac knjige Sveti knez Lazar i kosovski zavet stie utisak da je za vrh Srpske pravoslavne crkve, od osporavanja ideje laike drave, vanije i pree da ospori i dovede u pitanje kosovski mit, tanije da odbaci jednu od njegovih glavnih poruka, onu koja kae da se mora birati izmeu dve vlasti, dva carstva, onog na nebu i ovog na zemlji.

Vesti iz kulture

46

Ivan olovi

47

Naime, u prvom uvodnom slovu za ovu knjigu, koje je potpisao patrijarh Pavle, stavlja nam se do znanja da famozno opredeljenje kneza Lazara za nebesko carstvo, koje je njemu bilo ponueno u paketu sa odricanjem od zemaljskog carstva, ipak ne treba doslovno tumaiti, da se toga ne treba drati - kako bi neko rekao - kao pijan plota. Umesto toga, sada nam se nudi jedan iznijansiran, dijalektiki pristup Lazerevom opredeljenju, pa se kae, citiram, da se opredeljenjem za neprolazno Carstvo Nebesko ne otkazujemo od prolaznog ivota na zemlji, da verom u besmrtnu duu ne odriemo staranje za istorijsko bie. Drugim reima, Lazarevo opredeljenje ne sme da sprei Crkvu da caruje i na onom i na ovom svetu, i gore i dole, a ponekad, kad to prilike zahtevaju, vie dole nego gore. To toboe zahtevaju dananje prilike u Srbiji. Zato? ta je dovelo do toga da muenica Crkva danas mora da se lati i politikih i dravnih poslova i uopte da preuzme na svoja plea glavni teret brige o srpskom narodu? Odgovor na to pitanje nalazi se u drugom uvodnom slovu za knjigu Sveti knez Lazar i kosovski zavet, iji je autor mitropolit Amfilohije. Po njegovom kazivanju, ve decenijama srpski politiari rade protiv interesa svog naroda, prodaju srpske zemlje i svetinje. Nijesu politiari nai sauvali Kosovo, upozorava mitropolit, politiari su ga izdali, prodali su ga. etrdeset, pedeset godina su ga prodavali i uspjeli su da dovedu Kosovo u poloaj u koji je dospjelo. I dan danas, naalost, izdaju i prodaju to Kosovo za jeftine pare. I ne samo Kosovo nego i sve druge zemlje sa srpskim hramovima i svetinjama. I, kao to se moglo oekivarti, mitropolit Amfilohije e pred nas izvesti zlosrenog Vuka Brankovia, koji - ni kriv ni duan mora jo jednom da zamakne za Gole planinu, to jest da po ko zna koji put odigra ulogu kosovskog izdajnika. Ali, kao to je patrijarh u svom uvodu za ovu knjigu dao novo tumaenje

Lazarevog opredeljenja, tako je ovde i famozna Brankovieva izdaja predstavljena na nov nain, dobila nov smisao. U nas se, rei e mitropolit, zacario duh Vuka Brankovia. Radije se priklanjamo silama ovoga svijeta i silnicima, radije se priklanjamo svojim uivanjima i vie se borimo za svoju vlast, za svoja imanja, uplaeni od sila ovoga svijeta, negoli za svetinje, one za koje se vrijedi rtvovati. Brankoviev lik je auriran, predstavljen kao pretea, rodonaelnik dananjih srpskih politiara. Bio je - kae mitropolit za Vuka Brankovia, onovremeni realan politiar, kako bismo mi to danas rekli naim jezikom, politiar koji se dovijao. Dakle, ovaj rimejk starog srpskog mita o vjeri i nevjeri, nevjeru, izdaju, prikazuje tako iroko da se u nju pretvara svaki pokuaj da se za neki problem nae realno i razumno reenje. Da li Srbija danas ima nekih drugih politiara, koji bi od Amfilohija i Crkve zasluili bolju ocenu? Nekih koji se ne bi dovijali? Koji se ne bi ponaali razumno? Teko je rei. U svakom sluaju, takvi se ovde ne pominju, pa se namee zakljuak da za ovog miropolita svi politiari, to bi se reklo, kao takvi, predstavljaju soj dovitljivih, realnih, pragmatinih ljudi, da su svi oni Brankovii, svi nevjera ve po prirodi svog posla - a to je posao u dravi odvojenoj od Crkve. Shodno tome, meu dananjim politiarima laicima ne moe biti nijedan narodni voa ba na svom mestu, to jest, nedovitljiv, nerazuman, nerealan, to jest Crkvi i Bogu drag. Nekako se namee zakljuak da je sazreo trenutak da takvog vou sama Srpska pravoslavna crkva potrai u svojim redovima. Pretpostavimo da se te nezahvalne dunosti mora primiti sam miropolit Amfilohije i da ga Sinod kandiduje, a Skuptina postavi za premijera Srbije. Nema sumnje da bi program njegove vlade polazio od jasno odreenih nacionalnih interesa Srbije, kao interesa koji su u suprotnosti sa realnou i razumom. Takoe

Vesti iz kulture

48

Ivan olovi

49

verujem da bi za sve ministarske resore Amfilohije lako naao visoko kvalifikovane kandidate. Tako bi najverovatnije ministar unutranjih poslova postao vladika Irinej, ministar za KIM - episkop Artemije, ministar za kapitalne investicije - vladika Filaret, ministar za omladinu i sport - vladika Pahomije. Na elu nekih ministarstava i dravnih agencija mogli bi se nai i neki istaknuti vernici iz sveta umetnosti i nauke, pa bi se verovatno na poloaju ministarke prosvete opet nala profesorka Ljiljana oli, a u fotelju ministra turizma mogao bi da sedne filmski reditelj Emir Kusturica. I za ostale resore, kao to su kultura, zdravstvo, pravda i drugi, mandatar bi sigurno lako naao odgovarajua reenja. Jer Srbija ne oskudeva u vlastoljubivim, nerazumnim, nerealnim i Crkvi bliskim ljudima. Verujem da bi mitropolit Amfilohije u svojstvu mandatara srpske vlade jedan resor ipak zadrao za sebe: resor ministarstva odbrane. On je ve stekao takorei istorijske zasluge u poslovima iz tog resora. Ovde, u njegovom uvodnom slovu za knjigu Sveti knez Lazar i kosovski zavet, ima jedno mesto koje itaocu pomae da lake zamisli kojim putem bi ovaj hipotetiki srpski premijer i ministar odbrane poveo svoj narod i vojsku: Starim i novim stradanjima, i starim i novim rtvama, koji su svjedoci da mi ako i jesmo grean narod, ipak smo Boiji narod... da hodamo za Njim, kao ovce na zaklanje, i da kao jaganjci nosimo svoj asni Krst. Ovce na zaklanje? Neko e verovatno rei: ma to je samo metafora, ne treba to tako doslovno, bukvalno shvatiti. U redu. Samo da znate: do tog mudrog zakljuka ovce su odavno dole.

Vesti iz kulture

Ivan olovi

9. Pevanje i analiziranje
itajui knjigu politikog analitiara Slobodana Antonia Srbi i Evro Srbi, koja sadri njegove lanke prvi put tampane prole i ove godine, uglavnom u Politici, zapazio sam da autor esto prekida analizu, naputa jezik mirne analitike proze i prelazi na uzburkani govor emocija, kao junak nekog mjuzikla koji usred razgovora, kad ga oseanja ponesu, iznenada pone da peva. Zato to radi? Kad sam uporedio nekoliko mesta na kojima Antoni sa ana liziranja neke stvari prelazi na njeno emotivno opevanje, utvrdio sam da se to skoro uvek dogaa kad ovaj politiki analitiar stane da pie o Kosovu. Na primer, ve u lanku kojim poinje ova knjiga, na pitanje ta bi za Srbe znaila nezavisnost Kosova, on odgovara ovako: To jednom Srbinu nije lako da kae. To znai priznati poraz. To znai suoiti se sa svojom amputiranom rukom. To znai nauiti iveti bez Kosova. To znai umesto srca u grudima nositi krvavu rupu - sve dok ne naete novo srce. Novi identitet, kako je to bolno. Dakle, ono to jednom Srbinu nije lako da kae, ne moe biti lako ni Srbinu Antoniu. U redu. Uzmimo da je to tako. Ali, ipak, ovek bi oekivao da e njemu kao politikom analitiaru biti lake da o tome govori nego nekom drugom, analizi manje vinom Srbinu, jer analitiar raspolae metodama tumaenja politike i odgovarajuim renikom koji pomau da se koliko-

50

51

toliko razjasne i najtei problemi. To je bar ono to javnost oekuje od politikog analitiara, pogotovo onog koji analize objavljuje u jednom dnevnom listu, kao to to radi Antoni. Ali ne! On kao da se ovde trudi da pokae koliko je i njemu o Kosovu teko da govori, zapravo ak i tee nego drugima. Stvar je u tome to Antoni, kad pominje problem koji za Srbe predstavlja govor o ovoj temi, ne misli na njenu sloenost, na njenu dugu predistoriju, na teko uskladive politike interse koji postoje u vezi sa Kosovom, ili na neke druge sline tekoe s kojima se suoavaju politiki analitiari u Srbiji kad piu o ovoj temi, kako bi i drugima pomogli da se tu bolje snau. Suprotno od toga, Antoni, po svemu sudei, problem govora o Kosovu kad o tome govore Srbi - vidi u moguoj opasnosti da taj govor bude shvaen kao znak nedopustive prisebnosti, hladnokrvnosti, takorei ravnodunosti prema jednoj nacionalnoj svetinji. U stvari, mislim da se on pribojava da bi govor o Kosovu mogao da bude tako shvaen najpre onda kad je racionalan, prozaian, razloan, to jest kad je to govor politike analize, da bi, ne daj boe, kao znak ravnodunosti mogao da bude shvaen i njegov analitiki diskurs, ako bi ga neoprezno koristio u tumaenju ove, za Srbe, osetljive teme. Zato Antoni, kad u nekom svom lanku doe do Kosova, najee pone ovako tubaliki da zapomae, uz pomo nekoliko krvlju dobro natopljenih metafora. Time hoe da pokae da i njega na pomen Kosova preplavljuju suvie jaka oseanja i da u takvim prilikama i njemu pamet staje. Uz to, on na taj nain svom itaocu stavlja do znanja da njemu, Antoniu, to tee pada nego drugima kojima Kosovo zastaje u grlu, jer je on profesionalni tuma tekih pitanja i razvio je sposobnost analitikog govora o njima, pa, eto, ipak i on mora da prihvati istinu da mu ta sposobnost nita ne vredi kad treba da progovori o raspameujuoj kosovskoj temi.

To, ipak, ne znai da Antoni poruuje da se o toj temi ima utati. Ako Srbima nije lako - to jest nije preporuljivo - da o Kosovu govore mirno, razlono, pribrano, oni zato mogu - i u stvari treba - da o tome govore poneseno, burno, plaevno, izbezumljeno, takorei pesniki. I autor ove knjige trudio se da pokae kako se to radi, pa tako u njegovom tekstu iskrsavaju amputirana ruka, rupa u grudima i druge sline metafore. Njegovi itaoci to treba da shvate kao obrazac koga i sami treba da se dre, to jest kao preporuku da se i sami - ako ne ele da se u njihovo rodoljublje posumnja - nekako ovako zanesu kad govore o Kosovu. Antoni im je svojim primerom pokazao da za tu vrstu zanosa nije potreban neki poseban dar, recimo knjievni, nego da je za to dovoljno imati vrstu veru, ono to se nekad zvalo razvijena svest. Nita novo. I nai stari su traili da svesni elementi, kad je najtee, zapevaju: Naa borba zahtijeva kad se gine da se pjeva. Retorika sredstva koja autor knjige Srbi i Evro Srbi koristi za ove iskorake u govor potresnog i patetinog nisu uvek, kao u navedenom primeru, ovako satanistiki krvava. Bar u jednom sluaju, pokazao je da to moe da postigne i pomou erotskih metafora. Podsetio je svoje itaoce da gubitak Kosova za Srbe nije samo kasapljenje, nego je to i silovanje Srbije. Ali, nije ostao na tome, nego se potrudio, u lanku pod naslovom Jednoga dana, da od metaforinog silovanja Srbije napravi pravu malu politiko-erotsku alegoriju. To izgleda ovako. Silovana je, dakle, nesrena devojka po imenu Srbija, a siledije su veliki i jaki momci, iji se voa sasvim prikladno zove Glavni Bada. Jasno je da on nije Popajev drug, ali njegov zemljak jeste. Scenu vidimo kad je radnja ve poela, a u prvom planu, zaudo, nisu silovana i siledije, nego kibiceri, navijai, kako ih zove

Vesti iz kulture

52

Ivan olovi

53

Antoni. To su - kao to je italac ove knjige mogao i da oekuje - besramni domai izdajnici, koji nesrenoj Srbiji dobacuju da treba da uiva u seksu, da se smei, da dahe, stenje i trai jo. Ali scenu posmatra i autor ove alegorije. Jer Antoni je i sebe uveo u priu. Ako se ne rauna silovana, on je jedini pozitivac u gnusnoj raboti koja je ovde opisana. Nesrean je, teko mu pada to to gleda, a posebno to to uje, to to dobacuju navijai. On ih grdi, ne moe da veruje da su ba toliko pokvareni i bezduni. I na kraju, obraajui se silovanoj, on kroz suze uspeva da kae: Da, Glavni Bada ba voli da je veliki ljubavnik. Ali, Srbijo mila, ipak ne mora zbog njega glumiti. Slobodno plai. I najvanije je da ih sve zapamti. I one koji su se po tebi reali, i one koji su navijali i dobacivali. Jer, jednoga dana... Da, da, jednoga dana. ta jednoga dana? Moda Antoni ovde najavljuje trenutak osvete, kada e junaci ove alegorije zameniti mesta, u skladu sa onim: kolo sree se okree, ko bi doli sad je gori. Ali, ma ta on oekivao da e se jednoga dana dogoditi, izgleda da se to pribliava, da oekivani dan nije daleko. lanak u kome je njegov dolazak najavljen objavljen je u Politici od 13. februara ove godine, a ve 12. aprila na istom mestu se pojavio lanak pod naslovom Sada znamo. Ve njegov poetak pokazuje da sledi neto krupno, dramatino, presudno, jer na poetku je deseterac: Kosovo je grdno sudilite. I zaista, u ovom lanku Antoni javlja ili, tanije, peva, da je opet doao trenutak kad Kosovo pomae Srbima da jasno vide ko je ko, ko je s kim, ko o emu, ko je vjera, ko li je nevjera. Taj prelomni trenutak nastupio je, kako autor lanka kae, posle jo jednog istorijskog govora o Kosovu, koji je Kotunica tih dana odrao u Ujedinjenim nacijama. Posle tog govora i odjeka na koji je on naiao, Srbi konano mogu sebe da shvate i da se oslobode zabluda i iluzija o svojim tobonjiim prijateljima, oni-

ma na Zapadu, ali i o onima kod kue. Ako smo se, objanjava Antoni, u pogledu nekoga varali, ako nismo ba bili sigurni ta jeste, a ta nije, sada vie ne moemo rei da ne znamo. Sada znamo. Zahvaljujui Kotunici - tom velikom politiaru, kako ga na drugom mestu hvali autor ovog lanka - Kosovo za Srbe opet sija punim sjajem. Ono ih vie ne podsea na nasilje, na zloine, na krivicu. Sada vie nita od toga nema, radosno objavljuje Antoni, i dodaje, sad ve sasvim sveano: Kosovo je kao pojam sada za nas oieno od svakog nasilja, ak od svake moi. Ostalo je isto pravo, ista re, ostale su pravda i krivda u svom jasnom i istom obliku... Dotaklo je ono na emu stojimo, na emu gradimo na svet. Dotaklo je nae temelje. I ovde, kao to se vidi, prelazak s analiziranja na pevanje funkcionie kao znak da se dolo do trenutka, do teme, kad samo nacionalno ravnoduni ljudi mogu da nastave da mirno analiziraju, razlau, odmeravaju, procenjuju i uopte razmiljaju. Meutim, u ovom primeru vidi se jo neto, jo jedan moguni razlog to Antoni izbegava analizu kad govori o Kosovu. Evo na ta mislim. Kao intelektualna operacija, politika analiza trai da njen autor zauzme izvesno odstojanje, ne samo prema svakom problemu koji tumai, nego i prema svakom nacionalnom Mi. Meutim, ko hoe da re prepusti nekom takvom Mi, i da se stavi u njegovu slubu - a Antoni oigledno to hoe, on svoju re esto ustupa srpskom nacionalnom Mi - taj mora da se mane jezika analize i da se osloni na neki drugi anr govora, gde za to Mi ima mesta. Jedan takav anr je, na primer, nacionalistiko stihotvorstvo, koje je nesumnjivo glavni izvor Antonievog nadahnua kad on odlui da svoje analitiko ja rtvuje na oltaru nacionalnog Mi. Ko kae sada znamo, a pri tom sebi ne persira, nego govori u ime nekog nacionalnog kolektiva, taj nuno prihvata da sam ne zna nita i da mu zbog toga nije ao. To je cena nacionalistikog

Vesti iz kulture

54

Ivan olovi

55

kogita. To je cena koju, kao to je poznato, rado plaaju takozvani rodoljubivi pesnici - ti bogomdani medijumi nacionalnog duha - a ova Antonieva knjiga svedoi o tome da ta cena nije previsoka ni za jednog politikog analitiara. I on, koliko vidim, misli da je za odricanje od onoga to bi lino mogao da zna i da u svoje ime kae bogato nagraen funkcijom uvaenog glasnika srpskog nacionalnog Mi i portparola politike elite koja svoju mo zasniva na irenju strahopotovanja prema tom Mi. Ako sam se u pogledu njega ranije varao, ako nisam ba bio siguran ta jeste, a ta nije, sada vie ne mogu rei da ne znam. Proitao sam njegovu knjigu Srbi i Evro Srbi. Sada znam.

Vesti iz kulture

Ivan olovi

10. Crni talas

Da li znate da su neprijatelji Srbije nedavno izveli pokaznu vebu pod imenom operacija Vidojkovi? To je otkriveno i vest o tome je objavljena pre neki dan. Radi se o diverzantskoj vebi koju su nai neprijatelji organizovali s ciljem da se to bolje pripreme za unitavanje srpske knjievnosti i kulture, a time i same srpske drave. Jer, kako se veruje, temelji nae drave su manje-vie literarni. Vest o ovoj neprijateljskoj vebi, to jest o operaciji Vidojkovi, saoptio je knjievni kritiar i asistent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Slobodan Vladui. On je o tome govorio na skupu Kulturna politika u Srbiji, koji je u organizaciji asopisa Nova srpska politika misao odran 31. avgusta i 1. septembra ove godine na Tari. Njegovo izlaganje, pod upozoravajuim naslovom Kraj nacionalne kulture?, od pre nekoliko dana moe se proitati na sajtu pomenutog asopisa. Vladui je doao do operativnih saznanja - ije izvore nije otkrio - o tome kako se operacija Vidojkovi odvijala. Najpre je odabran jedan mlad pisac iz Srbije, koji, ko zna zato, loe misli o dravi u kojoj ivi - pa je tako izbor pao na Marka Vidojkovia, autora neveselog romana Kande. Zatim je taj pisac veto nametnut domaoj i stranoj publici kao autentini i ak najbolji predstavnik mlade srpske knjievnosti. Tako je ostvaren glavni cilj ove pokazne vebe neprijatelja Srbije, to jest poslana je politika poruka da Vidojkovievo ko zna zato

56

57

loe miljenje o dananjoj Srbiji toboe odgovara stvarnom stanju stvari, da je to miljenje vano i reprezentativno. Kako pokazuje Vladuieva analiza prikupljenih operativnih podataka, stratezi knjievno-politikog rata protiv Srbije uspeli su da od jednog poetnika u knjievnosti, od jednog poluobrazovanog mladia - kako ga opisuje autor ove analize - naprave interesantnog, itanog i prevoenog pisca. Jasno je zato. Zato da bi pomou njega poslali, kae Vladui, vrlo jasne politike iskaze... koje bi mogle sa lakoom da potpiu i neke radikalnije politike figure iz zemalja regiona koje ovoj zemlji ne misle nita dobro. Ovi politiki iskazi, koje na neprijatelj lansira preko sintetiki napravljenog literaroida po imenu Marko Vidojkovi, svode se na la da ljudi u Srbiji, a posebno mladi, koje susreemo u Vidojkovievim romanima, ive u poniavajuem ambijentu ispunjenom beznaem i nasiljem. Ne treba ni rei koliko ta la teti ugledu nae zemlje u svetu, ali Vladuieva obrada operativnih podataka o operaciji Vidojkovi, vodi zakljuku da ta la pravi jo veu tetu kod kue. Evo kako. Napravivi od jednog nezrelog i mrzovoljnog anonimusa toboe vanog i prevoenog pisca, nai neprijatelji su stavili do znanja svim srpskim mladim piscima i svekolikoj srpskoj omladini, da mogu da raunaju na uspeh i priznanje u svetu - makar kolu nikad ne videli - pod jednim jedinim uslovom, a taj je da prihvate i dalje ire lanu crnu sliku o svojoj zemlji. To je jedna od poenti Vladuieve analize, pa zato u celini navodim mesto na kome on tu poentu izlae. Poinje ovako: Ukoliko zamislimo da upravo ovaj pisac reprezentuje Srbiju u inostranstvu, videemo da se time ne stvara samo izrazito nepovoljno miljenje o ovoj dravi, ve se, na unutranjem planu, daje signal jednoj grupi ljudi zainteresovanih za knjievnost i kulturu uopte, da je upravo takav politiki angaman jedini nain kakve-takve integracije

Ivan olovi

sa svetom. A zavrava se ovim reima: Nije otuda ni udno to vei broj mladih osoba u ovoj zemlji ima negativnu sliku o dravi u kojoj ivi i narodu kome pripada. Ova struna literarno-bezbednosna analiza operacije Vidojkovi dovodi njenog autora do zakljuka da su tom operacijom nai neprijatelji hteli da ispitaju teren i uvebaju strategiju za neuporedivo opseniju literarno-politiku ofanzivu kojom e pokuati da zaposednu ceo prostor srpske nacionalne knjievnosti i kulture. A tako neto oni mogu da planiraju, pa ak i - ne dao bog - da izvedu, pre svega zbog alosnog i neshvatljivog nemara same drave Srbije, koja je prostor svoje nacionalne kulture ostavila na izvolte, to jest bez ikakve odbrane i zatite. Eto, operacija Vidojkovi je pokazala da antisrpski lobi ovde moe nesmetano i takorei ni od ega da napravi mladog pisca, da ga napuni mrnjom prema svojoj zemlji, stavi na tokie i gurne u svet. U toj situaciji, kae Vladui, moe se oekivati da e neka drugaija kulturna politika popuniti prazan prostor koji ostaje iza nedostajue kulturno-politike akcije same drave. Drugim reima, srpskoj nacionalnoj kulturi preti propast, ali zahvaljujui Vladuievom upozorenju, koje spada u ona koja stiu u pet do dvanaest, ostaje mala nada da jo nije kasno, da se jo uvek neto moe preduzeti za spas nae nacionalne kulture. I sam autor ovog upozorenja ostavlja nam traak nade, jer na kraju apokaliptikog naslova teksta u kome je upozorenje izneo - a naslov glasi: Kraj nacionalne kulture? - ipak stoji upitnik. tavie, Vladui ima i spreman odgovor na pitanje ta drava u ovoj alarmantnoj situaciji treba da radi, to jest kako bi mogla da izgleda strategija jedne odgovorne nacionalne kulturne politike. On toboe prihvata da kulturna politika Srbije treba da vodi rauna o potrebi za integracijom u evropski kulturni prostor, ali to oigledno kae samo zato da bi njegov glavni zahtev upuen dravi izgledao kao neto odmereno, izbalansirano.

Vesti iz kulture

58

59

Naime, Vladui pre svega trai da drava povede rauna o onome to se, po njegovom miljenju u evropski prostor nikako ne da integrisati, a to je - da nevolja bude vea - ba ono glavno, sama sr srpske nacionalne kulture, to jest specifino srpska i samo srpska knjievnost. Dravna briga o toj navodno srnoj, a neprevodivoj i u Evropu neuklopljivoj batini srpske kulture, spreie - jo jednom citiram Vladuia - da Srbija od kulturnog centra postane kulturna a zatim i svaka druga pustinja. Drugim reima, drava e tako, popunivi na kulturni prostor specifino srpskim proizvodima, spreiti da u taj prostor nahrupi neprijateljska kultura i njeni surogati, poput sintetikog sredstva za ocrnjavanje srpske omladine pod imenom Marko Vidojkovi. Zar vam sve ovo ne deluje nekako poznato? Stariji se seaju - a mlai su imali prilike da uju - da je i pre skoro etrdeset godina zbog nebrige drave o kulturnoj politici, radosni ivot u tada komunistikoj Jugoslaviji bio zlonamerno i lano predstavljen krajnje mranim bojama. Samo tada su u stvaranju te lane crne slike o naoj zemlji - po neprijateljskom scenariju, kako se govorilo - najvie uestvovali neki filmski reditelji, tvorci takozvanog crnog talasa u jugoslovenskom filmu. Ali, i tada je, sreom po radosnu socijalistiku Jugoslaviju, bilo budnih patriota, koji su znali da otkriju ko iza svega toga stoji i kuda to vodi, te podsticali dravu da se od zla crnog talasa brani. Oni su, kao danas Vladui, pronicljivom strunom obradom operativnih podataka dolazili do saznanja da su reditelji kao to su Makavejev, ilnik i njima slini u svetu hvaljeni i nagraivani samo zato to su blatili svoju zemlju, to jest da su njihovu reputaciju - toboe sasvim nesrazmernu pravoj vrednosti njihovog rada - proizveli nai neprijatelji. Jedan od Vladuia tog vremena, po imenu Branko Miloevi, koji je bio sekretar aktiva Saveza komunista filmskog preduzea

Neoplanta, u jednom razgovoru za novine, objavljenom 22. oktobra 1973. godine u listu Politika ekspres, izneo je ovo miljenje o crnom talasu: Slika koju je crni film predoio svetu o nama je zaista bila crna, uprkos nagradama koje su ga zasipale na smotrama i festivalima. One su zapravo bile utoliko vee ukoliko se film ee obarao na nae drutvo i njegove tekovine. S tim se, u istom razgovoru za novine, saglasio i tadanji direktor Neoplante, Drako Reep, dodajui da nije istina da je dobar samo onaj film koji nau stvarnost vidi crno, kako je to donedavno dokazivala liberalistika orijentacija. Kao to je poznato, srpska drava je tada umela efikasno da se odbrani od opasnosti koja se nadvila nad nau kinematografiju i kulturu u celini. Film Duana Makavejeva Misterije organizma bio je zabranjen, a rad na ilnikovom filmu Sloboda ili strip bio je prekinut, pa je tako zloslutni crni talas konano zaustavljen. Pouena iskustvom borbe protiv crnog talasa, tadanja vlast nije opet ostavila prazan prostor u srpskoj kinematografiji, nego se potrudila da on bude dobro popunjen dravotvornim i patriotskim filmovima. Poto je obustavila snimanje ilnikovog filma, Neoplanta je u prvoj polovini sedamdesetih proizvela filmove koji su imali, na primer, ove naslove: Tragom Marksa, Partizanski uitelji, Deca revolucije i Radniki aktivi. Moda e dananja vlast podstaknuta operativnim otkriima i patriotskim upozorenjima Slobodana Vladuia u vezi sa takozvanom operacijom Vidojkovi - pokuati da preduzme mere po ugledu na one kojima su nekadanji vlastodrci skinuli Srbiji crno sa oiju. U tom sluaju ona e pomoi izdavaima da nau pisce koji e biti u stanju da napiu dela koja bi, na primer, mogla da se zovu Nikolajevim tragom, Svetosavski uitelji, Deca pravoslavlja ili Nacionalni aktivi. U stvari, kad malo bolje razmislim, vidim da su ta dela ve napisana i objavljena, moda ne ba pod navedenim naslovima. I

Vesti iz kulture

60

Ivan olovi

61

shvatam da je Slobodan Vladui u svojoj revnosti i strahu od opasnosti koju za nau kulturu i dravu toboe predstavlja Marko Vidojkovi, malo preterao i prevideo da je savremena srpska knjievnost - a i kulura u celini - danas sasvim dobro snabdevena delima nacionalno-patriotske orijentacije, potpuno samosvojnim, neprevodivim i neupotrebljivim. Ta dela su potpuno izvan domaaja naih neprijatelja, koji e u pokuaju da njima manipuliu, samo polomiti zube, a bogme i kande.

Vesti iz kulture

Ivan olovi

11. Lektira
Ima letnjih dana kad u gradskim soliterima, zvog velike vruine, ovek ne moe nita ozbiljno da radi. Tada ni rashladni ureaji ne pomau. Ova naizgled sasvim prozaina letnja nevolja itelja solitera podstakla je, meutim, jednog pisca da je opie na takorei pesniki nain. Tako je nastala pesma u prozi pod naslovom Negde u Srbiji o letnjim Vraima, s ovim poetkom: Velike, gotovo nesnosne vruine u kamenim sarkofazima (itaj stambenim zgradama, ne samo velegrada) zaustavljaju funkcije svih oz biljnih aktivnosti. Gust, kao iz faraonskih graevina za venost preuzeti okamenjeni materijal, prepun armature, jarosno odoleva instaliranim mainama koje su zaduene da unesu u unutranjost tih sarkofaga mrvice planinskog ozona i trag ivota. Autor ovog pesnikog teksta je profesor na Muzikoj akademiji u Beogradu, kompozitor i knjievnik Svetislav D. Boi, a tekst je deo njegove knjige amor leta 2006, koju je nedavno objavio Zavod za udbenike iz Beograda. Pretpostavljam da su recenzent izdanja, Rajko Petrov Nogo, i direktor i glavni urednik Zavoda, Rado Ljui, procenili da je re o delu koje moe zgodno da poslui kao prirunik u nastavi srpskog jezika i knjievnosti. Verovatno su u Boievom pesnikom opisu letnje vruine u soliterima videli lep primer snage pesnike rei, koja, eto, i neke zgode iz svakodnevnog ivota moe da uzdigne do umetnikih visina.

62

Slinu pedagoku vrednost recenzent i izdava ove knjige

63

mogli su da nau i u Boievom nadahnutom portretu lepinje sa kajmakom, koji glasi ovako: Lepinja sa kajmakom, taj praznik jednostavnosti i gastronomije otmenog naroda, koji je svoje siromatvo natrkrilio arhipelagom satkanim od najskupocenijih miomirisa. Ipak, nisam siguran da bi amor leta 2006 zasluio da ga objavi jedna znaajna i, kako se obino kae, nacionalna institucija, kao to je Zavod za udbenike, da je njegov autor pesniki obradio samo pomenute i druge sline teme iz svakodnevnog ivota. Pre e biti da je ovo njegovo delo u Zavodu prihvaeno najvie zbog toga to su tu opevane i neke mnogo vanije i respektabilnije teme, teme iz dalje i blie srpske prolosti, a bogme i neka vana pitanja srpske sadanjosti. Ima u ovoj knjizi, na primer, poneto i o Hilandaru, o svetom Savi i Nikolaju, te o Karaorevoj i Miloevoj Srbiji, zatim o majci Rusiji, o Mokranjcu, o srpskim guslama, o srpskoj ljivi, o Metrovievim spomenicima u Beogradu, i uopte o duhovnom zdravlju srpske prestonice, a ima i zgodnih stvari o Nikoli Tesli i nedavnoj proslavi njegovog jubileja. Kad sam video o kojim sve vanim stvarima Boi ovde pie, pomislio sam da bi u oima strunjaka pedagoka upotrebljivost njegovog amora mogla biti mnogo vea i ira nego to mi se u prvi mah uinilo. Jeste ovo delo pre svega pesnika tvorevina, pa e biti korisno tivo u nastavi srpskog jezika i knjievnosti, ali - s obzriom na njegove teme - kolska praksa e pokazati da je ono moda jo pogodnije za uenje nacionalne istorije. Skoro sam siguran da su tu pogodnost recenzent i urednik imali u vidu, kad su delo prihvatili za tampu, da su eleli da ga, kao korisno didaktiko i vaspitno sredstvo, ponude i profesorima istorije. Na primer, kad profesori budu acima govorili o prilikama u Srbiji poetkom XIX veka, u ovoj Boievoj knjizi nai e poetski efektno iznet podatak da je tadanja prebogata Srbija svinjetinom

hranila pomalo iznemoglu i skoro gladnu Evropu. Smetovi ira hranljivog, pie Boi, koji je veselio i gojio groktavu tevabiju namenjenu za transport u prostore zapadne, jevropske, prekrivao je tlo tih uma nagizdavljenih. Nepregledna linija stada obrnjienog, prevoena preko velikih reka raznim skelama, hranila je postojee i potencijalne imperije... one koje su ve imale sjaj, ostvarenost, trijumfe vojnike i kulturne i u nekim zonama svoga trajanja pokazivali znake umora i dekadencije. Profesori istorije nai e u ovom izdanju Zavoda za udbenike pogodan materijal i za lekciju o istorijskim odnosima izmeu Srba i drugih naroda, a naroito izmeu Srba i Hrvata. Pedagoki pogodnu obradu te teme nai e na stranicama Boievog amora koje su posveene Nikoli Tesli i ine poseban poetski zapis pod naslovom Tesla - moda spava, izvan jubileja. Tu e profesori proitati - a zatim acima dati da prorade - zgodne, saete i rodoljubivim pregnuem nadahnute opise Tesline domovine, to jest Hrvatske. Prema jednom od tih opisa, to je zemlja koja je nastala u Jasenovcu, a drugi je predstavlja kao dravu ija je najvea hrabrost da je niega nije sram. itajui Boia, saznae srpski aci da je za Teslinu tugu - koja se navodno vidi na njegovoj posmrtnoj maski - kriva Hrvatska, ili, kako to Boi ironino kae, da je Teslinu tugu izazvalo zlo koje mu je njegova domovina pripremila u znak zahvalnosti to se rodio u srpstvu kao Srbin i to je postao to to jeste. Ali, ova lekcija o stradanju jednog srpskog genija zbog fakta da se rodio u Hrvatskoj, moi e ipak da se zavri neim lepim, takorei radosnim. Deca e na kraju uti da je Gospodar Svetlosti, ma koliko ga Hrvati muili, preko svojih struja i munja bio u stalnoj vezi sa Srbijom, a i neto jo radosnije, to e sigurno biti od koristi ne samo u nastavi knjievnosti i istorije, nego i u verskom obrazovanju. Jer Tesla se u ovoj knjizi na kraju preobraa u proroka, koji, kako kae Svetislav Boi,

Vesti iz kulture

64

Ivan olovi

65

velikim praskom svojih nebeskih sasluivanja kao da najavljuje Drugi Dolazak Sina Bojeg ISUSA HRISTA. Nema sumnje, zahvaljujui Teslinom lobiranju i Boievom sasluenju, i Bog e, kad bude dolazio u ove krajeve, izabrati da se najpre javi Srbima, ostavljajui po strani Hrvate, kao to je to svojevremeno, zaobilazei Hrvate, uinio i Mekdonalds. Za kolsku obradu temata o zlodelima Hrvata nad Teslom i ostalim Srbima ova Boieva knjiga nudi jo jednu veoma zgodnu ilustraciju. Naime, njen autor nas podsea na to da su dva moda najvanija spomenika u Beogradu - Spomenik neznanom junaku i Spomenik pobedniku - naoj prestonici nametnuta, da ih je podigao jedan vet zanatlija, koji je, kao to je poznato, Hrvat. Boia kao Srbina, a bogme i kao mukarca, ipak najvie pogaa besramna golotinja Metrovievog Pobednika. To je, kae on, mukost u samoponienju. A golotinja Pobednika ko bi znao zato - ima neke veze sa Bitefom, jer on nije tek tako bez veze razgaen, nego je, kae Boi, bitefovski nag. Njega pri tom, reklo bi se, manje okira ono to Pobednik pokazuje spreda, a vie fakat da je gologuz, to jest, kako se Boi - pesnik delikatno izrazio, to mu je nag juni deo tela, koji je on bezobrazno okrenuo srpskoj prestonici, pa tako izgleda - ali se na pesnik kao da se Pobednik podsmehuje svemu mukom to je preteklo i ivi u ovom gradu. ta se tu sad moe? Nemojte dvaput rei! Bar srpski pesnici znaju da je sve mogue. I pesnik Boi ima reenje - zasad samo magijsko i pesniko - za problem ovog hrvatskog i bitefovskog ponienja srpske mukosti. On poziva u pomo vetar, vetru upuuje molbu da oisti kalemegdanske vidike. Kako? Dolazimo do mesta gde se ovo Boievo pesniko zazivanje proiujueg vetra spaja sa drugim vizijama oiene Srbije, koje su takoe u poetku bile samo magijske i pesnike. Jer on se ovde moli dobrom vetru istau, ne bi li on - dok na pesnik spava - prebacio statuu

Pobednika put neke usamljene hridi na ostrvu Hvaru. Naravno, Boi bi bio srean kad bi, pored vetra, na ovom transportu poradili i drugi, pre svega takozvani sebe svesni Srbi. Ali njih, avaj, ima malo, a posebno Beograd oskudeva u takvima, ili, kako se slikovito izrazio autor amora, ovaj grad prosto vapije za duhovno i mentalno pa i strukovno svesnim rodom, koji e se odupreti samrtnim mahinacijama nad sobom. Ali, zasad nita od toga. Samo san rodoljubivog pisca o pro iujuem, eugenetskom vetru. On mora, zajedno s drugim Srbima, uvreenim u svom srpstvu i svojoj mukosti - ako to nije jedno te isto - da saeka da uenici kojima je Zavod za udbenike ponudio ovu njegovu knjigu, kad porastu i stasaju do muevnog doba, uzmu stvar u svoje ruke i krenu da iste nacionalno i seksualno kontaminirane srpske krajeve, nastavljajui slavno delo svojih oeva. A imae ta da se radi. Toliko je zapoetog, a nedovrenog posla. Ne samo na Kalemegdanu i u Beogradu. Nego, na primer, i na levoj obali Drine. Ba o toj obali i tamonjem srpskom nedovrenom pregnuu ima u ovoj knjizi veoma zgodnih i podsticajnih stranica. Posebno zgodnih za itanje u akom uzrastu. Jer njen pisac, govorei o tim krajevima, o Zvorniku i mestima u njegovoj okolini, polazi od svojih deakih seanja. Prisea se kako je, kad je kao dete prolazio tim krajevima, svaki put kad bi ugledao minaret ili muslimansku kuu, ili kad bi uo mujezina, osetio neku muku i odbojnost. Oslukivao sam, pie Boi, zapomaganja (a ne poziv na molitvu) koja su se oglaavala sa iljaka islamskih verskih uporita, potpuno nerazumljiva, melodijski otuna i lepljiva... Nisam oseao strah, nego nelagodu i neku teskobu u dui, stranost koja nije nosila nita dobro u svom oglaavanju. I da ne bi neko pomislio - neki ak koji ovo ita - da je ova Boieva deaka odbojnost prema minaretu i Muslimanima bila samo prolazna posledica njegove

Vesti iz kulture

66

Ivan olovi

67

nezrelosti i neobavetenosti, on dodaje ovo: I danas ostajem pri tom utisku koji mi je osenio utrobu nekim mukom, sa kojim raspoznajem sve ono to u kasnije (naalost) sagledati kao jednu od najstranijih disonanci u slovenskom biu i opteslovenskom ivotu. Mora biti da su i ove stranice Boievog amora leta 2006 u Zavodu za udbenike ocenjene kao tivo pogodno za pedagoki rad. Zar ovi, ovde tako nadahnuto i plastino opisani, rani jadi jednog srpskog deaka, ne bi mogli i danas da mue nau decu, kad se ona nau na takvim mestima gde jo ima za mladu srpsku duu munih i okantnih stvari kao to su turske damije ili hrvatski gologuzi kipovi? Zar nije dobro da naa deca na vreme spoznaju izvor i uzrok munine koja e ih pri takvim susretima nuno spopasti; zar nije poeljno da to pre shvate da je takva reakcija normalna, zdrava, da oseanje odbojnosti i odvratnost prema ljudima razliitim od nas u stvari ima prirodne, genetske, rasne, ili kako bi se danas pre reklo, duhovne izvore? Boiev amor leta 2006, delo nadahnuto upravo tim oseanjem, nesumnjivo e pomoi acima srpskih kola da lake naue kako se ono neguje, uva od zaborava i dalje usvarava, a time i da na vreme steknu svest o svom rasnom identitetu.

Vesti iz kulture

Ivan olovi

12. Prislukivanje
Sve to mi u Srbiji danas govorimo jedan ovek slua i snima. Slua nas i snima ma gde da smo, u stanu, u kancelariji, u koli, u kafani, u crkvi, u toaletu. ovek se zove Dord Soro. On ne prislukuje nae telefone, niti je u prostorijama gde radimo, ivimo i priamo razmestio mikrofone, takozvane bubice. Ima on para i mogao bi i to da izvede, ali mu ne treba. Dord se oslanja na novu, jeftiniju i mnogo efikasniju tehnologiju. On uspeva da slua ta priamo zahvaljujui kablovskoj televiziji. Pomisliete da je ovo neka glupa ala. Meutim, ovek koji je ispriao da Soro prislukuje Srbe preko tv kabla misli to sasvim ozbiljno. A i on sam je, reklo bi se, ozbiljna osoba. To je Dragan Mraovi, uvaeni knjievnik i prevodilac sa italijanskog, dobitnik mnogih priznanja za kulturno pregalatvo, meu kojima su i Oktobarska nagrada Beograda, Zlatni beoug i Vukova nagrada. Tokom devedesetih godina bio je Mraovi generalni konzul Jugoslavije u Italiji, a od pre godinu dana on je docent na Filozofskom fakultetu u Bariju. Svoje otkrie da nas Soro prislukuje izneo je Mraovi u jednom intervjuu koji je nedavno objavljen u asopisu Geopolitika, to takoe ukazuje na to da je ovde re o ozbiljnoj stvari. Jer ovo glasilo se bavi - kako pie u njegovom zaglavlju - politikim i drutvenim pitanjima, te geopolitikim i stratekim istra ivanjima, dakle vrlo serioznim temama. Neki misle da je to nacionalna institucija prvog reda. Na primer, sociolog Slobodan

68

69

Antoni, Geopolitiku, po njenom nacionalnom znaaju, stavlja uz bok Srpske pravoslavne crkve, Srpske akademije nauka i, naravno, asopisa Srpska politika misao, iji je on urednik. To su, po Antonievom miljenju, nae retke institucije koje danas pruaju otpor mondijalistikom porobljavanju srpske elite, to jest, kako se on poetski izrazio, naih mozgova, naih oseanja i naih dua Dakle, sa ovim se nije aliti. Uozbiljimo se i pogledajmo ta je Dragan Mraovi na stranicama Geopolitike rekao o Soroevom prislukivanju Srba. Naalost, o tehnikoj strani ove operacije on govori dosta uopteno. Iza nae kablovske televizije stoji poznati srbomrzitelj Soro, kae Mraovi, i dodaje: Kablovska televizija je u nas prvo imala jednosmerne kablove, a nedavno su zamenjeni dvosmernim, to znai da je Soro ozvuio sve prostorije u Srbiji, privatne i slubene. Saznajemo jo i to da je operacija u Srbiji uspeno zavrena, a da ista takva uskoro poinje u Crnoj Gori. Mnogo vie na knjievnik govori o tome zato je Soro ozvuio Srbiju, zbog ega mu je stalo da uje ta se ovde pria po kuama, kancelarijama i na drugim mestima. Evo zato. To mu treba da bi saznao koje su one najvee, prave vrednosti Srbije, ono to Srbi najvie cene i ljubomorno uvaju, to samo kad misle da ih niko ne slua i ne gleda, slobodno jedni drugima pokazuju i hvale. A kad to zna, onda e Sorou biti lako da odredi ciljeve na koje treba da usmeri svoju srbomrziteljsku delatnost i da odabere za to najbolja sredstva. Jer sve to on ovde radi - kae Mraovi usmereno je na unitavanje naih najveih nacionalnih vrednosti, to jest na demonizaciju naeg identiteta, na likvidaciju naeg kolektivnog istorijskog seanja. Na primer, sluajui ta Srbi priaju, Soro je primetio da je to narod nacionalno i duhovno jedinstven kao retko koji, pa je

odluio da to jedinstvo napadne i da ga nekako razbije. Toga radi on danas u Srbiji podstie i plaa sve vrste srpskog nejedinstva, pa se pod njegovim uticajem danas u Srbiji promoviu - nabraja Mraovi - prava ena, lezbejki, homoseksualaca, manjina, verskih sekti, a sve to - dodaje on - ide na utrb kohezije nacionalne zajednice i njene duhovnosti. Soro i njemu slini guraju danas Srbiju u Evropsku uniju, jer znaju ono to i na knjievnik zna, to jest - kako se Mraovi izrazio - da bi ulazak Srbije u Evropsku uniju oznaio poetak naeg demografskog i duhovnog sunovrata. Meutim, Srbi se ne daju lako prevariti, i odbijaju da krenu tim samoubilakim putem. Jedan od glavnih razloga zato oni ne mare mnogo da uu u Evropu Soro je otkrio sluajui ih ta meu sobom priaju. Oni se, saznao je, boje da bi, ako uu u Evropu, ostali bez svoje autentine kulture, a pre svega bez svoje knjievnosti i nacionalne kuhinje. Zato je Soro Srbima, a posebno onim mlaim, poslao Harija Potera, da ih zaara i porobi. Stvar nije naivna, upozorava nas Mraovi, jer se kroz Harija Potera mladi usmeravaju ka kanonima koji su ne samo antisrpski, ve i anticivilizacijski. Naime, re je, kao u Velikom bratu, o stvaranju homokretena, koji e biti posluni robovi liberalno-kapitalistike globalizacije. Slino tome, Soro je, sluajui Srbe, zakljuio da mnogo vole pljeskavice, i uvideo je da bi to mogla biti sklonost koja e oteati ostvarenje njegovog plana da potkopa srpski nacionalni identitet i da Srbe pretvori u roblje globalnog kapitala. Zato se on ve neko vreme trudi, zajedno sa svojim prijateljem Mekdonaldom, da kod Srba stvori naviku da umesto mirisne pljeskavice jedu bezukusni hamburger. Ali na knjievnik je lako prozreo njihovo lukavstvo. Da bi prikrili koliko im je meso loe, oni ga prelivaju ljutim keapom. Onoliki keap, kae Mraovi, koriste Amerikanci, zato to bi im, bez njega, njihovo meso

Vesti iz kulture

70

Ivan olovi

71

bilo bljutavo. I on savetuje Srbima da se okanu hamburgera i jedu domae pljeskavice, ili, jo bolje, zlatiborsku jagnjetinu, jer, kako on tvrdi, za zlatiborsko jagnje, osim soli ne treba nita. Dodue, na knjievnik je zaboravio da za jagnjetinu, pored soli, treba imati i samo jagnje. Ali to je previd svojstven receptima iz patriotske kuhinje. Uvek se tu mnogo soli, a na meso zaboravlja. Izgleda da Srbi rado priaju i o obrazovanju, posebno o uni verzitetu i da su vrlo ponosni na kvalitet znanja koje se tu stie. Avaj, i to je - putem dvosmerne kablovske televizije - dolo do Soroevih srbomrziteljskih uiju. Upregao je sve sile da i ovu srpsku ljubav prema svojoj roenoj koli - i, uopte, ceo na nacionalno usmeren kolski sistem - dovede u pitanje. Kao to stoji iza kablovske televizije, nevladinih organizacija, Harija Potera, Mekdonaldsa i drugih poluga globalizacije u Srbiji, stoji Soro i iza Bolonjske deklaracije. A to je - otkriva nam Mraovi - sistem kolovanja od koga je gori samo ameriki, dok je na, jo koliko-toliko, sauvao fundamentalni karakter. Soro prislukuje Srbe, pre svega, da bi saznao ta narod misli. Tu mu neke stvari jo nisu jasne, kao da se boji da bi s te strane moglo doi neko iznenaenje. to se, pak, srpske politike elite tie, ovaj srbomrzitelj je zna u duu, jer ona je formirana pod njegovom kontrolom, na Zapadu. To su, kae Mraovi, eksperti kolovani na Zapadu i drilovani da misle drukije od svog naroda, a da ive na njegovoj grbai. Oni su 2000. godine nasilno osvojili vlast u Srbiji, uz pomo Zapada, koji im je pomogao da srue prethodni, od naroda izabrani poredak, i njegovog volim i ja vas vou. Jednom rei, objanjava na knjievnik, dananji srpski politiari na vlast nisu doli demokratskim metodama, ve nasiljem, paljenjem sopstvene skuptine i televizije, to im je omogueno prethodnim sankcijama i bombardovanjem.

Interesantno je da Mraovi - uprkos tome to, ne samo u Sorou, nego u Zapadu u celini vidi podmuklog neprijatelja Srbije - ba jednu zapadnu dravu, Italiju, nudi kao primer zemlje koja s uspehom odoleva globalizaciji i ponosno brani svoje nacionalne vrednosti. Njihova televizija je, pria on, prepuna programa o nacionalnim prirodnim lepotama i izuzetnim spomenicima kulture, a svako prepodne je ispunjeno programima koji se bave nacionalnom kuhinjom i narodnom tradicijom. Himnu Braa Italije sviraju bar jednom dnevno, a neprestano mau svojom trobojkom. Niko im ne prebacuje da su nacionalisti. Uvee, Italijani idu na picu, a ne na hamburger, pa su u okolini Barija upravo zatvorena dva Mekdonaldsa. Kako je to moguno? Ne verujem da Soro - ili neki drugi agent liberalno-kapitalistike globalizacije, neki italomrzitelj - nije pokuao da i u Italiji zagospodari kablovskom televizijom, da i tu zemlju ozvui, kako bi sazanao do ega Italijani najvie dre, a zatim - naoruan tim znanjem - nasrnuo na njihov nacionalni identitet. Ali, ako je verovati Mraoviu, to mu izgleda nije polo za rukom. Italijani su oigledno nali efikasnu odbranu od tog zla. I zato mogu danas mirno i bez kompleksa da se slade svojom picom nacionale, mau svojom zastavom i svaki dan pevaju himnu. Srean narod. tono se kae: svoj na svome. Naalost, Mraovi nas ne obetava o tome kako im je to polo za rukom. teta. Da se on potrudio da nam podrobnije objasni kako to s dvosmernim televizijskim kablovima funkcionie i ta su u vezi s tim Italijani preduzeli, moda bismo mogli neto i mi da uinimo, da i mi pokuamo da prislukivanju nae zemlje stanemo na put. Evo, na primer, meni je kablovsku uvela firma IKOM, a sad - poto sam proitao intervju s Mraoviem - zapaam da puni naziv te firme glasi Interaktivna kablovska objedinjena mrea. I poinjem da se pitam ta ovde u stvari znai re interaktivna. Da to nije: ti slua mene, ali i ja, brajko, sluam tebe? A ve

Vesti iz kulture

72

Ivan olovi

73

pravo podozrenje bude u meni rei Objedinjena mrea, u kojima - zahvaljujui upozorenju Dragana Mraovia - jasno prepoznajem sistem tajne globalne kontrole nae nacionalne privatnosti. I ta sad da radim? Da preseem kabl, da traim da se vrati jednosmerni, da ponovo instaliram staru dobru krovnu antenu, ili satelitsku? Zaista, ne znam.

Vesti iz kulture

Ivan olovi

13. Patriotska uivanja

U intervjuu koji je objavljen poetkom ove godine u listu Nedeljni telegraf, slikar i knjievnik Momo Kapor otkriva da su za njega jelo, pie i ene samo sredstva koja mu slue za stimulaciju umetnikog rada. Zbog toga, umetnika u njemu, objanjava on, strano interesuju ene, i jelo, a naroito pie, koje mu omoguava da dosegne posebnu vrstu duhovnosti i opijenosti ivotom. Ali, italac ovog intervjua, objavljenog povodom nagrade za ivotno delo koju je Kapor nedavno dobio od Srpske knjievne zadruge, saznae i to da se njegov odnos prema jelu, piu i enama kao stvaralakim i duhovnim stimulansima u poslednje vreme umnogome promenio. Jednim delom zbog toga to je zaao u godine, o emu on sam ovde otvoreno govori. A moda jo vie zato to se tokom devedesetih godina prolog veka ovaj na umetnik, poput mnogih drugih, nacionalno probudio i duhovno preobrazio, pa su, u skladu s tim, i njegove gastronomske i erotske navike morale da budu korigovane. Bar ono to on o tome javno govori. Na primer, poeo je manje da jede i da sebi u toj stvari manje ugaa. Danas on sve ree odlazi u izvikane, skupe restorane, jer se u njima osea bedno, glupo, neprijatno. Promenjen stav prema hrani Momo Kapor duguje Hilandaru. Nema u tome nieg neobinog. Naprotiv, na umetnik je primenio uobiajeni postupak, onaj kome pribegavaju svi oni koji se trude da svoj

74

75

politiko-verski identitet usklade sa stanjem na tritu te vrste identiteta. I on se - kao i mnogi drugi pojedinci i kolektivi u Srbiji - obratio jednoj od nadlenih institucija za korekciju, austiranje i radikalnu promenu politiko-verskog identiteta. Jer manastir Hilandar je danas jedno od najpoznatijih mesta ovlaenih za zamene svih legitimacija, znaki, zastava i simbola kojima je u Srbiji istekao rok ili pala cena, svih ovde zastarelih ili loe kotiranih navika i uverenja. Sve to moe danas u Hilandaru da se zameni i da se o zameni dobije odgovarajue svedoanstvo, ijem se imaocu potvruje da se prosvetlio, oistio i preobrazio u vrlog pripadnika srpske crkve i nacije, koji se kao takav odnosi prema svemu, pa tako i prema jelu, piu i slinim ulnim iskuenjima. Gastronomsko prosvetljenje Momo Kapor je doiveo dok je obedovao u drutvu hilandarskih monaha. Ruak s njima otkrio mu je svu glupost i nedolinost preteranog jela i izlinog razgovora o jelu. Tamo, dok se jede, objanjava sada Kapor itaocima Nedeljnog telegrafa, niko ne govori da li je jelo sjajno ili da je ruak bio bolji. Svi su i u toj prilici, kad se obeduje, skromni, skrueni, to jest, kako pria na gastronomski preobraeni umetnik, okrenuti duhovnosti. Posle toga, pria on dalje, bilo mi je smeno to putujemo sat vremena kolima do mesta gde se navodno dobro jede, muimo se, rezerviemo. U Hilandaru je shvatio da je to potpuno besmisleno, da uivanje u jelu nikud ne vodi, to jest da vodi samo na jedno mesto. Jer to to se dobro jede, kae sada Kapor, zavrava u toaletu. Zaista, duhovne istine ponekad mogu da budu sasvim jednostavne. Ipak, jelo i pie i dalje stimuliu ovog umetnika. Ali to njemu vie ne slui da bi u sebi izazvao neku neodreenu opijenost ivotom, neku neprilinu razuzdanost ula. On sada bira samo jela i pia koja imaju tajanstvenu mo da ga poveu sa duhom njegovog naroda, sa biem srpske nacije. Kako to postie, ta i

kad konzumira, u kojim koliinama, kojim priborom se slui da bi izazvao doivljaj mistinog sjedinjenja sa nacijom? O tome Kapor vie govori i u svojoj nedavno objavljenoj knjizi Putopis kroz biografiju. Tu saznajemo da na umetnik poinje dan tako to uzme kaiicu slatkoga od treanja, zatim uiva u krupno mlevenom kukuruznom branu, umae crni hleb u maslinovo ulje, sre orbu od kopriva. Ranije nije dovoljno cenio vrednost zdrave srpske hrane, pa je iz neznanja jeo stranu, odvratnu, plastinu hranu. Fuj! Ali jednom, dok je s drutvom ruao u nekom otmenom stranom restoranu, dogodilo se udo. Sluajno poruujemo zelenu salatu, pria Kapor o tom dogaaju. I gle! Srbija nam se smeje sa ruba tanjira: to nije ukus nae zelene salate! Istina, lepa je od nae naoko, i vea, i istija, i zelenija, ali ini nam se da smo prevareni i da vaemo plastiku. A i za sve to poslednjih godina na umetnik pije - a o emu takoe pie u Putopisu kroz biografiju - ima on pouzdan nacionalnoverski sertifikat: pije vodu iz srpskog bunara, manastirsko osvetano vino ili ljivovicu, prepeenicu, a i nju samo ako je iz nekog manastira. italac ove knjige uivae i u jednom opisu mistinog sjedinjenja sa Srbijom, koje je izazvala aica prepeenice - manastirke. Poto ste pojeli slatko, pripoveda Kapor, ispijate aicu ljivovice, prepeenice iz oblinjeg manastira... Oseate ukus tradicije i vremena, blagost i estinu, pritajenu ivotnost ovog srpskog eliksira koji vas istovremeno i oputa i uzbuuje na jedan nevien nain... U tom ukusu iz te krhke staklene aice kao da je sadrana itava Srbija koja vas neodoljivo obuzima i ari. A ene? I u odnosu prema njima Momo Kapor se menja, a u pomenutom intervjuu u Nedeljnom telegrafu opirno govori i o toj promeni. Jo ga ponekad avo zaikava, pa on - kao da za trenutak zaboravi da je jedna od danas najvienijih srpskih glava - sedne pred neki kafi i potajno merka devojke koje tuda prolaze.

Vesti iz kulture

76

Ivan olovi

77

Kao da je nekadanji Momo, onaj iz Foliranata, on iznenaenim itaocima patriotski i crkveno usmerenog Nedeljnog telegrafa, sablanjivo pria o neizdrivoj inflaciji lepote na ulicama Beograda, o reviji lepotica u ulici Strahinjia Bana. Ljuti se to danas te beogradske lepotice izlaze s nekim njih nedostojnim mladiima i razmilja o tome ta e jadan da radi kad ga godine stignu - a samo to nisu - i kad, kako se izrazio, vie nee moi da dodiruje lepe stvari: mladu kou, svilastu kosu. A onda se prene, seti se ko je i koliki je danas, opomene se da je upravo dobio izuzetno vanu nagradu za srpsko ivotno delo, te njegova kazivanja o enama i nadahnuu kojim ga one ispunjavaju odjednom dobiju nov smer. Kae nam da on na ene - i na ljubav uopte - danas ipak gleda na drugi nain, drugim, duhovnim oima. Poput gastronomskih, i njegove erotske sklonosti dobile su versko-patriotsku dimenziju, pa je i slasni i mrani predmet Kaporove erotske elje uzdignut do visina nacionalnog mistinog Erosa, izaziva neku vrstu patriotske erekcije i tei isto takvom orgazmu. Predajui se tom patriotskom erotizmu, Kapor misli da moe da ga izrazi jezikom koji je usavrio opisujui manje nacionalno vane vrste ljubavi. Zar jezik ljubavi nije uvek isti, univerzalan? Zar se voleti devojke i voleti Srbiju ne moe istim reima? Na jednom mestu u knjizi Putopis kroz biografiju on kae da mu se ini da u njegovoj ljubavi prema Srbiji ima odbojnosti i kobne privlanosti, ima neprestanog vraanja toj ljubavi to podsea na mladalake jade, pune nenosti i suza. Ali, ovu teoriju o jedinstvenom jeziku ljubavi - nazovimo je tako - Kapor ne uspeva da sprovede u praksi. Izgleda da nacionalno napaljeni Eros trai jae, grublje, gromkije rei od onih koje spadaju u erotski vokabular mladog Kapora, onog koga se i on sam danas ponekad maglovito seti. Zato je on prinuen da - kad je ve promenio temu svojih ljubavnih pria - promeni i njihov jezik. Danas se nacionalno zaneseni Kapor slui pozajmljenim,

Ivan olovi

tuim reima, koristi citate, fraze, formule koje je poeo da sakuplja od kad se nacionalno-verski preobrazio. Na primer, u intervjuu u Nedeljnom telegrafu, italac e, uporedo sa priom o tome kako se na umetnik priprema na rastanak od devojaka ispred beogradskih kafia, nai i priu o njegovom tunom rastanku od lepe Simonide, one na fresci u manastiru Graanica. Njegovi itaoci ne seaju se da je on sa njom ranije neto imao, o njoj na Adi nije nikome priao. Tek, eto, sad mora toboe da se sa njom rastane. Dolo takvo vreme, da se patriotski nakostreen umetnik osea obaveznim da se rastaje i od onih sa kojima se ranije nije sastajao. Otiao sam na Kosovo, poinje on svoje kazivanje o tom tunom rastanku, i dodirnuo prstima noge Simonide u Graanici. Znao sam da je to veliki oprotaj, jer je nikad vie neu videti, i u tome ima mnogo tuge. Zato je vie nee videti? Zato to e kosovski Albanci, po Kaporovom miljenju, uskoro unititi sve srpske spomenike. A unitie ih zato to su kosovski Albanci navodno obini divljaci. Ta poludivlja plemena, grmi Kapor, koja u svojoj istoriji nemaju nikakvog traga od kulture, nemaju kamen na kamenu, nijedan spomenik, gaje stranu mrnju prema lepoti i istoriji, kao i prema spomenicima koji svedoe o dugoj tradiciji jednog naroda. Ustremili su se na sve to i ti spomenici su u velikoj opasnosti, ne moe im pomoi ni Unesko, ni UN, niko, jer se palikua prikrade, baci baklju i - 12. vek slikarstva, renesansa pre Italije, ode u dim, u vazduh, u nita. Da li je ovo zaista rekao Momo Kapor, upitae neko od njegovih starih italaca. Jeste. Ali rei nisu njegove. Njegovo je samo uivanje.

Vesti iz kulture

78

79

Ivan olovi

nove ideje, nova orijentacija, nauno utemeljena reenja za izlaz iz haosa. A nauna utemeljenost knjige Kosovo i Metohija na prvi pogled van svake je sumnje. Njen autor je doktor Milovan Radovanovi, istaknuti geograf, profesor Beogradskog uni verziteta u penziji, bivi upravnik Geografskog instituta Pri rodno-matematikog fakulteta u Beogradu, bivi direktor Geo grafskog instituta SANU, predsednik Srpskog geografskog drutva, profesor Univerziteta u Banjaluci, nosilac medalje Jovan Cviji, poasni lan Geografskog drutva Makedonije, saradnik Srpsko-amerikog centra i Dravnog pregovarakog tima za Kosovo i Metohiju. Knjigu Kosovo i Metohija objavio je Slubeni glasnik, dakle jedan od danas najveih srpskih izdavaa, a na osnovu recenzije dvojice akademika, Vladimira Stojanevia i Miloa Macure, s predgovorom doktora Mirka Gria, redovnog profesora Geografskog fakulteta, i belekom o autoru koju je napisao doktor Milan Bursa, redovni profesor Prirodno matematikog fakulteta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici. Na kraju studije priloeni su izvodi iz recenzija, bibliografija autorovih radova, tri registra i desetak karata. Za sve to bilo je potrebno preko 600 stranica velikog formata. Impozantno, nema ta! Ono to itaoca ove knjige moe dodatno da impresionira jeste broj naunih oblasti koje ona pokriva. Ve podnaslov obeava izuzetno irok nauni pristup Kosovu i Metohiji: Antropogeografske, istorijskogeografske, demografske i geopolitike osnove. Ali, kad proita sadraj i knjigu malo paljivije prelista, italac e primetiti da je podnaslov mogao da bude i mnogo dui, i da je doktor Radovanovi u stvari skromno odabrao samo etiri naune discipline meu mnogo veim brojem disciplina, poddisciplina i nauno-istraivakih oblasti na ije se metode i rezultate oslanjao

Vesti iz kulture

14. Trajno reenje

Da, i ja mislim da glavno pitanje glasi: zato je Srbija izgubila Kosovo, ili, moe se i tako rei, zato ta teritorija od pre neki dan samo zauvek ostaje u Srbiji, ali ne i na neki drugi nain. uli smo, a i dalje sluamo, ta o tome misle politiari, analitiari, popovi i takozvani fudbalski navijai. Rodoljubivi pisci i drugi umetnici, valjda slutei kuda stvari idu, jo ranije su se izjasnili o uzrocima ovog gubitka. Vidimo da se molepstvija, politike deklaracije i govori, parole na transparentima i kamenice tobonjih navijaa uglavnom slau u tome da je Kosovu data nezavisnost, to jest da je ono, kako se najee kae, oteto Srbiji, samo zato to to odgovara interesima Amerike i drugih zapadnih sila. A sila boga ne moli! Ali ta o tome kae naa nauka? Da li ona ima neki drugaiji ili bar uverljiviji odgovor na pitanje ta je dovelo do toga da Srbija izgubi Kosovo? Gde emo, ako ne u nauci, da potraimo oslonac za trezveno i, kako bi se danas reklo, odrivo razmiljanje o kosovskoj i, uostalom, o svakoj drugoj vanoj drutvenoj i politikoj temi? Na nau sreu, srpski naunici vredno rade, ukljuujui tu i prouavanje Kosova, a ponekad i objave rezultate svojih naunih pregnua. Evo, upravo ovih dana - dakle, zaista u pravom trenutku - pojavilo se u Beogradu jedno obimno nauno delo pod naslovom Kosovo i Metohija, koje e - kako stoji u predgovoru - pomoi da se orijentiemo u haosu tako sloenih i sudbonosno vanih problema Kosova i Metohije, i osvetliti novi put ka praktinim reenjima. Bravo! To smo ekali, to nam treba:

80

81

u svom radu o Kosovu. Poimenice se pominju: geostrategija, geo ekonomija, geodemografija, politika geografija, kulturna geo grafija, etnografija, etnodemografija, etnonomija, etnostatistika, etno psihologija, etnokartografija, onomatologija, antroponomija, demopolitika, istorijska demografija, politika istorija, sociologija, etimologija, karakterologija, biometrija, eugenetika, kulturna isto rija, ekonomija... Verovatno su tu i druge discipline ili nauke, koje su meni, u ovom prvom itanju, promakle. Pa, dobro, do kog zakljuka o uzrocima gubitka Kosova za Srbiju doktora Radovanovia dovodi ova retko viena koncentracija raznolikog naunog znanja? Otkud taj gubitak, kako je dolo do njega? Kratko reeno, Kosovo je izgubljeno - otkriva nam ova interdisciplinarna studija - zato to su Srbi - kad su 1912. godine zaposeli tu teritoriju, dozvolili da na njoj ostanu tamonji Albanci, umesto da ih odatle uklone, to jest da sprovedu takozvano trajno reenje albanskog pitanja. Ovaj zakljuak magistralne studije doktora Radovanovia u prvi mah moe da izgleda suvie skorman, nesrazmeran ogromnom naunom aparatu koji slui da bi se on izveo, a uz to i neoriginalan. I, zaista, ni ideja koja se u ovom zakljuku iznosi, ni termin kojim se ona opisuje: trajno reenje nisu novi. Ali to ni autor knjige ne porie, jer je njemu, nema sumnje, vanija nauna istina nego to ko e je prvi izneti i prvi tano formulisati. Na primer, on ne krije da je misao o fatalno proputenim prilikama da se Srbi na Kosovu trajno i konano ree Albanaca preuzeo od Vase ubrilovia, tog, kako ga doktor Radovanovi opisuje, odlinog istoriara... iskusnog revolucionara i odlunog pregaoca na polju obnavljanja surovo ruiniranog Srpstva. On s odobravanjem navodi delove jednog, kako bismo danas rekli, kultnog teksta iz 1937. godine, u kome ubrilovi optuuje tadanje vlasti to kosovskim Albancima, to jest Arnautima, nije na vreme oduzeta zemlja a oni proterani u Albaniju, nego su u politici prema njima primenjivani evropski

civilizacijski standardi i, kako je ubrilovi rekao, Arnauti privikavani na zapadnoevropske pojmove o privatnom posedu. Arnaute je njihova primitivna civilizacija nauila da osvaja zemlje uzima sve, a civilizovani Srbi, uspostavljajui 1912. svoju vlast na Kosovu, na ogromno uenje samih Arnauta, ostavljaju im i ivot i imanje. I ko nam je onda kriv? Po miljenju doktora Radovanovia, ova ubrilovieva analiza i danas je aktuelna i danas ima vrednost misli vodilje. Logika, autopsija, procenjivanje, znaenje i red inilaca su do te mere tani i potvreni razvojem dogaaja do naih dana kae on, da predstavljaju egzaktan deterministiki (funkcionalni) sistem, kome se, osim demostatistike komponente, nema ta ni dodati, ni oduzeti. Meutim, zbog prevelike skromnosti autora ove knjige ne smemo da previdimo njegov lini doprinos razradi i afirmaciji ideja o reenju albanskog pitanja na zdravim nacionalnim osnovama, to jest ideja o trajnom reenju ovog pitanja. Lako je bilo Vasi ubrilovuu da krajem tridesetih godina, kad su u Evropi ideje o trajnim reenjima sukoba izmeu rasa i naroda uivale ugled u velikom delu evropske nauke i politike. Danas, u svetu posle Auvica, kad se verovatno iz nekog nenaunog razloga misli da je cena trajnih reenja neprihvatljivo visoka, naunicima i patriotima koji ih zastupaju treba mnogo vie hrabrosti. Ali, na svu sreu, doktor Radovanovi moe da rauna na podrku jednog dela nae javnosti, i to je posebno ohrabrujue, onih mladih ljudi koji se ovde sve otvorenije zalau za reviziju humanistikih i demokratskih dogmi tih amerikih izmiljotina - ukljuujui tu i mantru o jednakosti svih ljudi i univerzalnosti ljudskih prava, onih mladih ljudi koji otvoreno sebe nazivaju lepim imenima nacista i rasista, bele snage i rasne asti. Oni e se obradovati - bar oni pismeniji meu njima - kad vide da autor ove knjige, kad govori o onome to naziva obnavljanjem Srpstva u kolevci srpske dravnosti i kulture, pominje i krvno obnavljanje Srpstva, i to kao vrstu

Vesti iz kulture

82

Ivan olovi

83

obnavljanja razliitu od demografskog obnavljanja. Jer, kao to e rasno i nacionalno svesni omladinci brzo shvatiti, jedno je imati dovoljno ljudi, a sasvim drugo imati istu krv u njihovim venama. Znaaj ove magistralne studije nije moda u tome to ona donosi sasvim nove ideje, nego u tome to starim, dobrim idejama o rasama i nacijama i njihovoj nemilosrdnoj borbi za ivotni prostor vraa iz nenaunih razloga poljuljani ugled. Hrabro se drei objektivnih naunih metoda, ne povlaujui zdravom razumu i ovde neumesnim moralnim obzirima, ne robujui politikoj korektnosti, doktor Radovanovi nas u ovoj studiji suoava sa sutinom stvari, sa ogoljenom istinom o veno istoj borbi nacije za ivotni prostor. Ona glasi: Mi ili Oni, a bolje Mi nego Oni. Ako se, pak, dogodi da se sa eliminacijom protivnika, to jest sa trajnim reenjem, zakasni, kao to se, na alost autora ove studije, dogodilo na Kosovu, onda preostaje samo iznueno, provizorno reenje u vidu podele teritorije. U pitanju je, objanjava doktor Radovanovi, akutna konfrontacija dvaju civilizacijski, socio loki, demografski i razvojno inkopatibilnih drutvenih i na cio nalnih formacija na istom prostoru. Zato je teritorijalno razgranienje jedino racionalno reenje. Ovo o inkopatibilnim formacijama moe nekome da izgleda kao citat iz famozne Hantingtonove knjige o sukobu civilizacija. Hantington zaista misli da se civilizacije sukobljavaju zato to su razliite, ali on ipak ne govori o hijerarhijskim razlikama meu njima. Doktor Radovanovi misli upravo na takve razlike, koje se danas iz nenaunih pobuda zanemaruju. Podela Kosova koju on predlae zapravo je podela na njegov varvarski i civilizovani deo. Moto koji je on odabrao za jedno poglavlje ove knjige glasi ovako: Mogu ba i varvari ako se brojno namnoe, svoje kulturno naprednije takmace imigracijom u masi poplaviti, surovom snagom i brojnom nadmonou savladati i podjarmiti, pa sve

nacionalne tekovine njihove ili preoteti ili unititi. To je reenica iz jednog predavanja profesora medicine Milana Jovanovia Batuta, odranog 1900. godine. Batut u tom predavanju uopte ne pominje Kosovo, ali doktor Radovanovi je uveren da se ove njegove misli o varvarima i kulturno naprednom narodu odnose ba na Albance i Srbe, to jest, kako on kae, na imigracionu ekspanziju civilizacijski inferiornije populacije koja nasiljem i brojanom predominacijom... unitava starosedeoce i batinike. Pa kad civilizacija ve nije umela da suzbije najezdu varvara na celoj teritoriji Kosova, dajte da joj pomognemo da se povue na jedan njegov deo, s nadom da e bar tu opstati. Sav civilizovani svet sigurno e to prepoznati i kao svoj interes, a zasluga za njegovo razumevanje i solidarnost sigurno e pripasti i naunim delima poput studije Kosovo i Metohija doktora Milovana Radovanovia.

Vesti iz kulture

84

Ivan olovi

85

15. Deca pirea

Nedavno je Politika, u kulturnom dodatku, zapoela seriju intervjua sa - kako pie u najavi serije - vrhunskim srpskim intelektualcima. Oni su pozvani da odgovore na pitanja koja - opet citiram najavu serijala - postavljamo jedni drugima u prelomnim danima za nau dravu. A to su ova pitanja: Kako se ukljuiti u sve veu porodicu evropskih naroda, a sauvati svoj identitet? Srbija izmeu Istoka i Zapada, Srbija u Evropi, ali kako, kada, po koju cenu? Odmah da kaem: ja se ne seam da sam nekome postavljao ovakva pitanja, niti da je neko mene neto slino pitao. I inae, teko mogu da poverujem da ljudi u Srbiji zaista sebe mue toboe tekim dilemama takozvanog evropskog puta Srbije, da o njima razgovaraju, po kuama, u krugu prijatelja, meu kolegama na poslu, u kafiima. Zamisli da ja tebe pitam: Je li, Ceco, molim te, po koju bi ti cenu u Evropu? A ti kae: Ne pitam za cenu.. A ja te na to prekorim: A identitet, nee valjda i njega da se odrekne, pa da tamo po Evropi zuji ko muva bez glave? Pa, zaista, ko bi normalan o tome? Naravno, druga je stvar takozvani javni diskurs. E, tu se o ovim toboe tekim temama naveliko raspreda, i u tim raspredanjima koriste se i izrazi od kojih su sastavljena pitanja Politike za ovu seriju razgovora sa intelektualcima: evropska porodica naroda,

sauvati identitet, prelomni dani, izmeu Istoka i Zapada, da, ali po koju cenu i drugi njima slini. Mislim da sve to slui stvaranju utiska da u Srbiji stvarno traje optenarodna debata o nacionalnoj samobitnosti, da Srbi toboe ne mogu lako da prelome izmeu Istoka i Zapada, da ih edna dua vue Rusiji, a prazan stomak Evropi, pa su rastrzani krupnim geopolitikim pitanjima: kuda i ako i kad i kamo i po koju cenu, s kim, a ta onda? E, dileme su to, prelomne, istorijske. A ko e uneti malo svetlosti u sve to, ako ne vrhunski srpski intelektualci? Samo oni mogu - jo jednom citiram najavu Politikinog serijala - da nam pomognu da sagledamo sebe. U broju Politike od 8. marta pozivu da pomogne Srbima da sebe sagledaju, to jest da odgovori na pitanja iz ovog Politikinog serijala, odazvala se Zorica Tomi, itaocima predstavljena kao univerzitetski profesor, kulturolog, sociolog kulture, publicista, kolumnista... Proitao sam sve to je profesorka Tomi ovde rekla, ali moram da priznam da ne bih umeo da vam prenesem ta o postavljenim pitanjima profesorka zaista misli. U stvari, neke njene ideje, uzete pojedinano, jo sam nekako i razumeo, ali ne i vezu meu njima. Na primer, Zorica Tomi kae da su Srbi mentalno tamo gde su i geografski, to jest na granici Istoka i Zapada. To kapiram bez problema. Takoe bez veih tekoa razumem i drugu profesorkinu misao o istoj temi, iznetu na istom mestu, njeno uverenje da, kako se izrazila, savremeni svet nije ni svet Istoka ni svet Zapada, ve svet vladavine hipertehnologije... i multinacionalnog kapitala. Ali, moj mozak ostaje blokiran kad treba da povee ove dve profesorkine misli o Istoku i Zapadu i da razume ta ona zaista misli, jer kod nje Istok i Zapad - kao to vidite - nekako uspevaju istovremeno i da budu i da ne budu, i da ih ima i da ih nema, a to njihovo stanje, priznajem, za mene ostaje nepojamno.

Vesti iz kulture

86

Ivan olovi

87

Slino tome, za mene je ostala tajna ta Zorica Tomi misli o medijima. Opet sam naiao na dve njene misli o toj temi, opet sam obe razumeo, ali vezu meu njima nisam mogao ni da naslutim. Profesorka najpre kae sledee: Mediji vie ne reprezentuju stvarnost, ve je kreiraju. Misao ne ba novijeg datuma, ali meni sasvim jasna. A malo zatim itam da ona veruje da su moderni mediji skinuli veo tajne sa sveta i, kako je rekla, uinili ga transparentnim i opscenim. I to mogu lepo da pratim. Meutim, opet je za mene ostalo nejasno ta profesorka zaista misli, u ovom sluaju ta misli o medijima. Da li oni, po njenom sudu, konstruiu stvarnost ili je samo otkrivaju? Ili i jedno i drugo, kako kad i kako kome? Zaista, ne znam. I jo jedan primer. Profesorka Tomi u ovom intervjuu pominje neto to je nazvala - citiram je - obavezujui standardi civilizovanog sveta o ouvanju i negovanju kulturnih razlika. Ja tu razgovetno zapaam dve ideje i obe lepo i lako razumem. Prva je ideja o podeli sveta na civilizovani i necivilizovani deo, dakle na dva, nejednako vredna, dela. Jer ko pominje takozvane standarde civilizovanog sveta, nesumnjivo pretpostavlja da postoji i svet ureen po drugaijim standardima, primitivnim, necivilizovanim. Ali Zorica Tomi ovde istovremeno iznosi i drugu ideju, prema kojoj je svet takoe podeljen, ali ne na civilizovani i necivilizovani deo, nego na razliite i u principu jednako vredne kulture. I ta sad da radimo? Ja bih rekao da ovde mora da se bira, da morate rei koju od ovih ideja o razlikama kultura prihvatate. Da li mislite da postoje vie i nie kulture ili samo razliite kulture? Drugim reima, da li vam je blia rasistika ili relativistika ideja o kulturnim razlikama? Meutim, Zorici Tomi kao da su obe drage. I to moj mozak odbija da shvati. U emu je problem, gde je nesporazum? Sreom, u ovom intervjuu nalazi se i jedno mesto koje mi je pomoglo da otkrijem pravi uzrok mojih tekoa da razumem misao profesorke

Tomi. Stvar je u tome to ona i ja, izgleda, nemamo isti organ miljenja. Profesorka je obdarena mozgom, a ja na tom mestu imam krompir, tanije pire od krompira. Naalost, kae ona, prosenom graaninu Srbije je od mozga napravljen pire-krompir, pa se pod pretnjom nacionalistike kvalifikacije, gotovo sve to ima nacionalno obeleje proglaava arhainim, neprosperitetnim ili retrogradnim. Ovu metamorfozu srpskih mozgova u pire, profesorka struno naziva semantikim liftingom, a posluila se i jednom alom da objasni do ega sve, do kakvih apsurdnih situacija, takav jedan lifting moe da dovede. Da se naalim, kae Zorica Tomi, u takvoj klimi u kojoj se permanentno obavlja svojevrsni semantiki lifting, ak e i srpska salata morati da promeni ime. ta u? Moram da priznam da sam se odmah prepoznao u ovom opisu prosenog graanina Srbije, u ovoj dijagnozi stanja njegovog mozga. Vrlo sam podozriv prema svim nacionalnim obelejima i prema svemu to se tim obelejima kiti, i svuda gde se jave ta obeleja, njihovi dini nosioci i zatitnici, odmah vidim nacionalizam. Arhaino, neprosperitetno, retrograradno? Ma kakvi. Mislim da su kod nas stvari otile mnogo dalje, da su mnogo gore i crnje od toga. Zatucanost, teror, faizam, to je ono to se, po mom miljenju, valja iza znamenja nacije, iza tobonje brige za nacionalni identitet, iza zvanino razglaenih tobonjih dilema izmeu hleba i asti, patriotizma i izdaje, Zapada i Istoka, tela i due. Dakle, jasno je da sam i ja jedan od onih graana Srbije koji, prema dijagnozi profesorke Tomi, umesto mozga imaju pire. U mom sluaju semantiki lifting odavno je zavren, pa se ja i ne seam da su se moje misli rojile u neem drugom, a ne u pireu, da su moje vijuge ikad bile neto drugo, a ne are, nastale blagim kretanjem viljuke. Profesorka se ali kad predvia semantiki liftig i u imenu srpske salate. Ali ja sam ivi dokaz da to vie nije nikakva ala. Ja ve odavno tu salatu zovem opska bez sira.

Vesti iz kulture

88

Ivan olovi

89

Dijagnoza profesorke Tomi na prvi pogled zvui zabrinjavajue, ali ja ipak mislim da nemam razloga za zabrinutost. Prvo, imati pire krompir u glavi, ako je verovati profesorki, u Srbiji nije nikakva retkost, neka abnormalna, patoloka pojava, nego je naprotiv pire organ miljenja svojstven naem prosenom, obinom graaninu. Drugo, ako se do uzdranog stava prema nacionalnim obelejima i do osude njihovih manipulatora u Srbiji moe doi samo ako nam je mozak pretvoren u pire od krompira, onda iveo pire, onda ivela misao pirea, onda ivela deca pirea.

Vesti iz kulture

Ivan olovi

16. Kula Balkana

Moda e se jednoga dana pred zadivljenim pogledima posetilaca Beograda, posebno onih koji glavnom gradu Srbije prilaze sa severa, uzdizati velelepna graevina, koja e se zvati Kula Balkana, jer e to biti najvia zgrada na naem poluostrvu. Predlog da se podigne jedna ovakva kolosalna zgrada, odnosno kula, izneo je graevinski preduzima i knjievnik Igor Ivanovi, u knjizi Kultura i identitet. Pogled zdesna, koju je nedavno objavio izdavaki centar asopisa Nova srpska politika misao. Ivanovi je predloio da Kula Balkana bude izgraena u Novom Beogradu, negde izmeu hotela Hajat i reke Save, a izneo je i ideju o vizuelnoj simbolici kule. Bilo bi idealno, kae on, da Kula Balkana simboliki stoji na postolju koje asocira na opanke, a da na vrhu nosi simboliku ajkau. Koju bi poruku dobili gosti Beograda, ugledavi ovu grandioznu kulu u opancima i sa ajkaom? Time bismo pokazali, objanjava Ivanovi, da znamo da cenimo nae najbolje tradicionalne simbole i da smo veno zahvalni pokoljenjima koja su ginula nosei ih za slobodu dananje Srbije. Nita novo. Znamo da opanak i ajkaa, a ponekad i gunj i ubara, jelek i marama, prsluk i akire, ralo i volovi, ilo za ognjilo, suve ljive i orasi i sline stvari odavno slue rodoljubivim stanovnicima srpskih gradova da pokau da se nisu otuili od sela i naroda, da im ne pada na pamet da se bezoseajno urbanizuju. Hoemo u grad, ali ne bez opanaka, poruuju oni.

90

91

Meutim, oma selu i precima ipak ne bi bio najvanija poruka Ivanovieve Kule Balkana, odnosno njene vizuelne simbolike. Vei znaaj on pridaje jednoj drugoj sugestivnoj simbolinoj poruci s kojom bi ova kula u opancima doekivala goste Beograda. To je poruka da je na glavni grad najvei i najmoniji kulturni centar na Balkanu. Kula bi, kae Ivanovi, bila novi budui simbol koji bi glavni grad trebalo da podigne zarad transparetnosti svoje kulturne moi na Balkanu. U stvari, podizanje Kule Balkana samo je deo mnogo ambicioznijeg projekta koji je autor ove knjige nazvao Novi srpski kulturni put. Tu je re, objanjava on, o postavljanju nove nacionalne i dravne strategije u kulturi. Osnovu te nove strategije ini ideja da je danas neophodno da Srbija odustane, bar privremeno, od toga da se za uticaj i teritorije bori u ratu, jer je, tako radei, ne tako davno doivela razoaranje i pretrpela poraz. Umesto borbe na bojnom polju, naa drava treba da vodi nepotednu borbu na polju kulture, odnosno - kako se Ivanovi izrazio - neku vrstu totalnog Kulturkampfa. To ne bi bila demobilizacija, daleko od toga. Isturanje kulture na prvu liniju fronta srpske borbe ovde se predlae kao prestrojavanje nacionalnih snaga i njihovo pripremanje za novu ofanzivu, ali s novom, pametnijom strategijom. Jer, ako je tano da je Srbija u nedavnim ratovima potroila barut i municiju i uopte vojno oslabila, to ne znai da sad treba da odustane od borbe. Zato bi odustajala, kad je njen kulturno-borbeni potencijal ostao neokrnjen, kad se u srpskoj kulturi i dalje kriju izuzetno mona i dosad nedovoljno iskoriena sredstva za voenje uspene, pobednike borbe? Naa kultura je u stvari jedno ogromno skladite debane za koju je Ivanovi smislio prikladno ime: duhovna municija. Zato Srbija vie nee slati vojsku da zauzima neku teritoriju, nego e ubudue to biti zadatak srpskog duha. A iznad takve, bez zrna baruta osvojene teritorije

Ivan olovi

- objanjava Ivanovi - lebdi duh, kao nevidljivi okupator, koji neprimetno ulazi u sve pore svakodnevnog ivota i kreira ivotni stil pojedinca. Razraujui strategiju ovog Kulturkamfa, Srbija treba da ima na umu iskustvo velikih zemalja, odnosno - kae Ivanovi - da se ugleda na velike svetske drave na njihovom putu ouvanja vlastitih kultura i potonjih kulturnih invazija, pomou kojih su pritajeno irile podruja svojih interesa. Ali u planovima sopstvene kulturne invazije - savetuje dalje Ivanovi dravu Srbiju - treba biti realan i odustati od brzopletih i preuranjenih pokuaja da se kulturno pokori ceo svet, ve se usmeriti na osvajanje samo jednog njegovog dela, to jest Balkana. Srbija mora, preporuuje Ivanovi, da imitirajui ponaanje velikih drava u globalnoj utakmici, ostvari presudan uticaj na susedne kulture u svom malom svetu, na kulturnoj planeti Balkan, i, precizira on, da postane centralna kulturna imperija u regionu. Tu ne bi tebalo da bude nekih veih problema. Evo zato. Najpre, od svih zemalja naeg regiona - podsea nas autor knjige Kultura i identitet - jedino je Srbija razvila autentinu, u balkanskom tlu ukorenjenu kulturu, kulturu samoniklog narodnog genija. Sada je samo potrebno da naa drava shvati strateku vrednost takve kulture, da uvidi da je to ono ime se danas osvaja svet. Srbija - kae Ivanovi - treba hrabro da ponese balkansku zastavu kulture na kojoj bi pisalo: Dobrodoli u zemlju barbarogenija, jer se osnovne vrednosti ovog regiona koje bude interesovanje ogledaju samo u autentinosti i originalnosti. Ofanzivi srpske barbarogenijske kulture ide naruku - analizira dalje Ivanovi - to to se nai susedi skorojeviki ograuju od Balkana, to se njihove kulture svode na - kako se on izrazio - groteskne pokuaje da simuliraju kulturu velikih i malo srodnih nacija. Meutim, prema njegovoj prognozi, nae komije nee moi

Vesti iz kulture

92

93

dugo da se zadovoljavaju kulturnim surogatima, pa zato i nee pruiti ozbiljniji otpor ekspanziji srpske kulture. Ona e im pomoi da nau sebe, odnosno da prime hostiju balkanskog barbarogenijskog identiteta kojom e ih Srbija priestiti. Naravno, srpska kulturna imperija ne moe da nastane brzo i odjednom. Kulturkamf da, ali kulturni Blitzkrieg ne dolazi u obzir. Mora se planirati invazija u nekoliko etapa. Najpre valja krenuti u osvajanje Republike Srpske i okolnih drava gde ima Srba, i to naglaa Ivanovi s akcentom na Crnu Goru. Onda bi se ekspanzija irila dalje, prema drugim narodima, najpre prema onima sa kojima - kae Ivanovi - imamo srodnosti, bilo krvne, bilo religijske, bilo civilizacijske. Ali, to ne bi bila i krajnja granica prostora koji bi zauzela srpska kulturna imperija. U njoj bi se nali, precizira autor projekta, i svi preostali narodi u regionu s kojima, hteli ili ne, delimo istu sudbinu i niz slinosti. Dakle, srpska kulturna imperija bila bi vea i od najsmelije zamiljene teritorije velike Srbije. Pa vi sad vidite vredi li poraditi na tome. Moda vam je ipak teko da prihvatite ove Ivanovieve ideje o srpskom imperijalnom Kulturkamfu? Moda ste prema njima uzdrani ve i zbog toga to je ovek koji ih je smislio po zanimanju graevinski preduzima, dakle bez formalne kvalifikacije za teme o kojima ovde pie? Graevinski radnik, bez ozbiljnog obrazovanja, pa nije ni udo to gradi kule u opancima - rei e neko. Meutim, Ivanoviev izdava je, nema sumnje, predvideo da moe biti i ovakvih reakcija. Angaovao je politikologa Miu urkovia, dakle jedno struno lice, da napie pogovor, koji e itaocu pomoi da lake shvati i prihvati ovo, kako i sam pisac pogovora kae, krajnje neobino tivo. On polazi upravo od intrigantnog podatka da autor nije akademski graanin po profesiji, nego preduzetnik u graevinskim poslovima. Ali urkovi taj podatak ne pominje da bi od nas traio da ne sudimo

suvie strogo Ivanovievom amaterskom, ali ipak originalnom rezonovanju. On nas uverava da je ova knjiga o srpskoj kulturi i identitetu izuzetno vredna ne uprkos autorovom zanimanju, koje ga ini formalno nekvalifikovanim za tu temu, nego upravo zahvaljujui njegovom zanimanju. Poziva nas da shvatimo da kad je re o razmiljanju o kulturi i identitetu, a bogme i o svemu drugom - rad na graevinskom placu u stvari oveka stavlja u privilegovan poloaj u odnosu na mislioce s akademskim obrazovanjem, ali bez graevinskog iskustva. Autor ove knjige, pie urkovi, po osnovnoj vokaciji je preduzetnik u graevinskim poslovima, dakle ovek koji gradi zgrade i kue u kojima ljudi mogu da ive i da stvaraju svoje potomstvo. Poput svih graevina, i njegova misao i vienje sveta koje se u knjizi predstavlja duboko je utemeljeno u zemlji, iskustvu, tradiciji. Njegova misao ne dolazi od apstrakcije i logikih formi, ve iz vrstine svakodnevnog ivota obeleenog radom, stvaranjem nove vrednosti, iz munine oveka zabrinutog za sudbinu svoje zemlje, one koju su nam dedovi i oevi ostavili na brigu. Ova struna recenzija, ovaj struni sertifikat, sigurno e doprineti lakem razumevanju i veem uvaavanju Ivanovievih ideja o srpskom Kulturkamfu. Na primer, neki od onih koji su pourili da se nasmeju njegovom predlogu da se u Beogradu izgradi Kula Balkana u opancima, malo e se zamisliti a moda i postideti kad u ovom pogovoru vide da jedan renomirani politikolog, kakav je nesumnjivo Mia urkovi, misli da je to - kako se izrazio sjajna ideja. Ali, otpora da se prizna vrednost ove i drugih Ivanovievih ideja sigurno e i dalje biti. I to znatnog. Jer mnogi ljudi u Srbiji danas nisu spremni da prihvate velike misli koje se spontano raaju iz kontakta sa zemljom, na primer iz kontakta graevinskog preduzimaa s placem. To urkovi zna, a zna i zato je to tako. Zato to se na stvari kulture u Srbiji iskljuivo gleda

Vesti iz kulture

94

Ivan olovi

95

sleva. Vladavina radikalno leviarskog i titoistikog modela u kulturi - ali se on - dostigla je, naalost, mamutske razmere u postmiloevievsko doba. A istina, posebno ona o kulturi, tradiciji, zemlji, dedovima i oevima - valjda emo jednom to shvatiti! - moe da se vidi samo kad se gleda zdesna. Utoliko je vei znaaj Ivanovieve pionirske knjige, koja pokazuje ta se sve u kulturi moe uiniti kad se na nju gleda s te strane. Njenog autora je udesno i uvis, to jest do visina autentinog miljenja bez jalovih apstrakcija, gurnuo sam ivot. Ali da e se nai tu, to jest desno i u visinama, mogu da se nadaju i profesionalni mislioci. Pod jednim uslovom: da prihvate da je njihova uloga u tome da nam pokau bedu apstraktnog i logikog miljenja i da nas povedu dalje, u mentalni prostor apstrakcijama neposredovane mudrosti, na primer, one roene u glavi jednog graevinara. Tragajui za prirodnom estitou i mudrou, neki mislioci minulih vremena otkrili su Dobrog Divljaka, zatim Dobrog Seljaka i, najzad, Plemenitog Golju, Proletera. Danas mislioci zdesna, okupljeni oko asopisa Srpska politika misao, daju krupan doprinos istoriji tog traganja. Njihovo otkrie, njihov junak, zove se Dobri Graevinar.

Vesti iz kulture

Ivan olovi

17. Moralista
Ljudi ne vole moralistu i nikad ga nisu voleli. Ali, u nae vreme on je, izgleda, omraen vie nego ikad ranije. U stvari, danas je on prezren i ponien. To je jedan od zakljuaka knjige Moralistiki fragmenti, koju je napisao Milo Lompar, profesor knjievnosti na Filolokom fakultetu u Beogradu, a prole godine objavila Narodna knjiga. U moderno doba, zakljuuje autor ove knjige, moralista je marginalizovan, vlada miljenje da je on savreno nepotreban. I, jo gore od toga - kae profesor Lompar - danas se moralista ne doivljava ni kao prepreka, ve se registruje (ako ima sree da bude opaen) kao dosadna muva, baksuz, namor, kvariigra. Zato je danas moralista nevoljen? ime je on to zasluio? Nema tu neke velike tajne. S obzirom na to kako se moralista ponaa, ta misli i kako govori, nita drugo nije ni mogao da oekuje, sem negodovanja i ljutnje, a ni gore od toga ne bi trebalo da ga iznenadi. On je prosto ovek koji smeta, koji ume ljude da iznervira. Pre svega, objanjava profesor Lompar, moralista tvrdoglavo ide protiv matice, to jest ide u suprotnom smeru od onog kojim ide ogromna veina ljudi. Zatim, u svemu to obian ovek misli on vidi predrasudu ili neki skriveni interes. Taj vam ne dozvoljava da teite uspehu, jer tvrdi da je prava stvar ne uspeti, a ostati svoj. I stalno se buni, nijedna vlast mu nije dobra, nita ne ume da prihvati i aminuje, nego od njega stie samo jedno te isto dosadno Ne. Ako ga ignoriete, on je spreman da se nametne nekim skandalom ili incidentom. Kad se

96

97

Ivan olovi

sve sabere, vidi se da je moralista opasna osoba koja potkopava vladajui poredak, da on, kako se izrazio autor Moralistikih fragmenata, iskazuje neku vrstu iskustva subverzivnosti. Ovaj portret moraliste profesor Lompar je naslikao polazei od sebe, na osnovu onoga to sam doivljava kao ovek koji u dananjoj Srbiji ide protiv struje, koji dovodi u pitanje vladajuu elitu, njene ideje, njene simbole moi i autoritete. Iskustvo subverzivnosti - svojstveno moralisti - njegovo je lino iskustvo. Zna cenu te subverzivnosti - a to su osuda, prezir i podsmeh - jer je sam plaa. Mogao bi da kae: dosadna muva, namor, baksuz cest moi. Njegova knjiga puna je primera koji pokazuju kako je on to postao, takva jedna neprijatna, sebi i drugima teka osoba - moralista. italac e tako saznati da se autor Moralistikih fragmenata usuuje da se namorski odnosi prema, danas u Srbiji vladajuoj ideologiji, da zuji oko nekih danas monih noseva i da im pri tom kvari igru. Namorski prema vladajuoj ideologiji? Da, prkosei svim rizicima koje to povlai za sobom, profesor Lompar otvoreno ustaje protiv titoizma. Naziva ga duhom koji je antiduh svakog duha i upozorava na to da je on danas u Srbiji svuda prisutan, odnosno da se naslee titoizma moe pratiti u svim vidovima ivota, do kojih on lako stie zahvaljujui specifinom nainu kretanja, svojstvenom jednom duhu, koje nije isto kao kod ljudskog bia. Titoizam nije ovek, objanjava profesor, i zato on moe da se prostire mnogo dalje nego to bi svaki ovek mogao to da uini. I zaista titozam - kreui se neopaeno i brzo kao duh - stigao je i do nekih neoekivanih mesta, ali ga je na moralista i tu prepoznao. Na primer, otkrio ga je u crnogorskom jeziku, i to kao njegovo prirodno izvorite. Kako se tu naao, mangup jedan? Tako to je taj jezik, objanjava profesor Lompar, zapravo ulog

u nastajanju nove i nepoznate Crne Gore, a ta drava je, pak, nastavak one koju je Crnogorcima napravio Tito ili, tanije, koju je iznedrio duh titoizma. Smelo prkosei svemu to monici u Srbiji misle o ovoj temi, profesor Lompar iba po novoj Crnoj Gori, koja govori novim jezikom. I uz sav rizik koji jedno subverzivno miljenje sobom nosi, objavljuje da postoji samo jedna prava crnogorska drava, a to je - kae on - vena Crna Gora koja govori srpskim jezikom. Svestan je on cene koju za to mora da plati. To oveka moe kotati poasti i para, kae on, i moe mu natovariti mnogu nevolju na vrat. Ne hajui za to, na moralista nastavlja da detektuje zle uinke titoizma u dananjoj Srbiji. Nije mu promaklo da ga nae i na jednom mestu gde je dosad neopaen harao, u pogubnoj privrenosti Srba Americi i amerikim vrednostima. Kod nas se - kae profesor Lompar - ispoljava samo povrni, salonski antiamerikanizam, ali ne postoji svest o pravoj opasnosti koju Amerika predstavlja za srpsku kulturu, nema otpora njenom zloudnom nihilizmu, tom zlu koje bije iz tamnog srca Amerike. Mada smo od te zemlje - podsea nas autor Moralistikih fragmenata - i kao narod i kao pojedinci izranavljeni do krvi, kod nas je gotovo opasno ispoljavati antiamerikanizam. Otkud to, otkud ta luda, nezdrava ljubav Srba prema imperiji zla? Odgovor, koji se niko pre njega nije usudio da izusti, profesor Lompar nam nemilosrdno baca u lice. Ameriku volimo zbog Tita. Od njega nam je to ostalo. On nas je izdresirao tako da ne dozvoljavamo da nam je neko dira. On nas je odvojio od majice Rusije i bacio u zagrljaj toj nihilistikoj nemani. Titoistika formula, objanjava profesor, koju oituje antirusko kretanje u spoljnoj i antisrpsko kretanje u unutranjoj politici komunistike Jugoslavije - pojavljuje se kao podloga za svaku osudu antiamerikanizma. Zloslutna sr titoizma ukazala se naem moralisti i jednog

Vesti iz kulture

98

99

dana u Berlinu. Bio je to, sea se on, trenutak epifanije. etao se berlinskim ulicama i itao natpise na tablama, na zidovima i na kockama u kaldrmi, koji podseaju dananje Berlince na stradanja Jevreja i drugih ljudi u njihovom gradu i u njihovoj zemlji, za vreme nacizma. Zastao je, tako, pred jednom tablom na kojoj pie: Mesta uasa koja nikada ne smemo zaboraviti: Auvic, tithof, Majdanek, Treblinka, Terezijentat, Buhenvald, Dahau... Naao se i pred jednom granitnom kockom sa natpisom: Ovde je ivela Sofija Hap, roena Bah 1892, deportovana 1943, ubijena u Auvicu. I u tom trenutku profesor Lompar doiveo je epifaniju. Odatle je, pria on, na najvijugaviji nain, i iz najvee daljine, u epifanijskom asu prebaen u potpuno drugi svet. Odjednom se naao licem u lice sa svojim zakletim neprijateljem, znate ve kojim: sa zloslutnom sri titiozma. Zapravo, razmiljajui o obelejima koja danas Berlince podseaju na zloine poinjene u njihovo ime i u ime nemakog naroda, on se upitao: a zato neeg slinog tome nema kod nas? I odmah mu je sinula jeretika i subverzivna misao da je to zato to je titoizam - kako se izrazio - ponitio svaki egzistencijalni oblik suoenja kakav je mogu, recimo, u Berlinu, 2007. godine. A ta bi Beograd - da ga titoizam u tome ne spreava - mogao da ponudi svojim graanima kao spomen na zloine koje ne smeju da zaborave, neto to bi bilo nalik na ono to je profesor video u Berlinu? A imalo bi se ta, zar ne? Meutim, zbog toga to je u nae glave usaena vladajua ideologija, to jest titoizam, nama je sasvim strana ideja o nekakvim spomenobelejima na zloine koja bi bila pandan berlinskim. Da li bismo uopte mogli zamisliti na odreenim ulicama Beograda, pita nas profesor Lompar, diskriminatorske naredbe uperene protiv Srba iz ustakih zakona i pravila? Da li moemo zamisliti, u centru grada, opominjuu tablu sa imenima ustakih logora?. Naravno, zna on da to ne moemo da zamislimo. Ali on zna i

ono to nam drugi ne daju da znamo, zna zato je to tako. Zato, pokuava da nam objasni na moralista, to je srpska kultura iznutra onemoguena da osvetli injenicu da je srpski narod pretrpeo genocid. U sluaju da neki titoistiki monik zlobno primeti da se Nemci u Berlinu suoavaju sa odgovornou za zloine uinjene u njihovo ime, te da obeleja u Beogradu koja bi podseala na zloine nad Srbima ne bi mogla s tim da se uporede, dobie od profesora odsean odgovor da mi kao javnost i kao kultura, ne moemo imati snage da se suoimo sa uasom kao takvim, pa otud ni sa istorijskim uasom koji smo stvorili, kad nemamo iskustvo sa genocidom koji smo pretrpeli. Uostalom, profesoru Lomparu nee ponestati moralne hrabrosti da tom titoisti kae ono to danas malo ko u Srbiji sme i da pomisli, istinu da je pria o nekakvoj srpskoj krivici obian mit, neto to su lansirali nai neprijatelji iz Prvog svetskog rata, a emu je u nae vreme kumovao... Ko? Nee se na moralista umoriti, pokolebati, ustuknuti da ako treba i sto puta ponovi ime ideologije koja danas upravlja naim duama. Iz titiozma je - iz ega bi drugog - potekla i navika da se - kako se on izrazio odriemo nae nacionalne egzistencije i da o sebi mislimo ono to misle oni koji su oblikovali pojam srpske krivice . Treba li, na kraju, uopte rei da iznoenje ovih i mnogih drugih hrabrih, retkih i subverzivnih ideja, da ovo nemilosrdno raskrinkavanje zloudog titoizma i samoportvovana odbrana srpskog naroda u knjizi Moralistiki fragmenti nisu proli bez posledica po njenog autora? Imao je da plati koliko to kota - a on je, uostalom, s tim unapred bio pomiren. Tako je morao da se zadovolji sa samo tri knjievne nagrade koje je dobio poslednjih godina. To su nagrade: ore Jovanovi, Stanislav Vinaver i Laza Kosti. Od svih velikih i bogatih firmi kojima je ovek njegovih sposobnosti mogao da upravlja, on je bio - i to samo dve godine - direktor Politike. Danas on ima samo skromno

Vesti iz kulture

100

Ivan olovi

101

mesto profesora Univerziteta i, usput, rukovodi samo jednom institucijom, Zadubinom Miloa Crnjanskog i odluuje o knievnim nagradama u Srbiji kao predsednik irija za nagrade Rastko Petrovi i Milo Crnjanski i kao lan irija za NINovu nagradu, za nagradu Drugog programa Radio Beograda i za nagrade ore Jovanovi i Dragia Kaikovi, to je zajedno....da vidimo: samo est irija. Zamislite gde bi profesoru Lomparu bio kraj da ga moralistiki nemir i subverzivne ideje nisu dovele u situaciju da ovako tavori na margini.

Vesti iz kulture

Ivan olovi

18. Pesnik
Zato jedan uspean politiar pie poeziju i izlazi u javnost sa zbirkom pesama? ta e mu to? ta oekuje da na taj nain postigne? Da o ovome razmiljam podstakao me je Slobodan St. Milosavljevi, ministar poljoprivrede u Vladi Srbije. On je nedavno objavio knjigu pesama pod naslovom Izvor i pritoka, koja je objavljena u izdanju novosadske izdavake kue Stylos. Moju panju najpre su privukle vesti o gala promociji ove knjige, koja je, krajem marta ove godine, bila odrana u Aeroklubu u Beogradu. A onda sam u katalogu izdavaa proitao tekst kojim se Milosavljevieva poezija preporuuje itaocu: Pesme jednog politiara liene politike ali pune poetike. Hrabar iskorak iz pragmatine svakodnevice u venost pesnitva. Tome ve nisam mogao da odolim, te se uskoro u mojim rukama naao primerak Izvora i pritoke. Sad mogu da kaem ta tu ima. Veinom su vam to ljubavne pesme. U njima, kao to je izdava obeao, zaista nema ni politike niti ieg drugog to bi podsealo na praktini svakodnevni ivot, nego se tu opevaju pritajeni maioniar mesec, ponona tihost, ruke snene, zelene oi, tvoja kosa plava, vilin konjic na tvojim trepavicama, jato leptirova, zenice opinjene ljubavlju, muzika due i druge sline, savim apolitine i nesvakidanje stvari, to jest isto pesnike slike. Ove ljubavne pesme su savim kratke, pa mogu nekoliko njih da navedem u celini, i da tako otklonim mogunu primedbu da iz suptilnog sklopa poetskih tvorevina

102

103

Ivan olovi

grubo istrem pojedine njihove elemente. Prvo navodim jednu bez naslova. Ide ovako: Veeras, mesec vrsto zagrljen naim rukama snenim, neporecivo zna, od ega ljubavna pesma nastaje. I u drugoj se pojavljuje par na meseini. A pesnik kae: Veeras, to sam odavno hteo, a nikada budan nisam smeo da Ti kaem, jednostavno, mesec pretvara u pesmu o ljubavi neprolaznoj. Ova se zove Maginosti: U sumornom trenutku, kada nepotedna java, svojom hladnoom moje snove savlada, jedino me greje tvoja kosa plava, zanosnim treptajem do magije nove.

Zatim sam naao dve pesme koje bi se anrovski mogle odrediti kao sreno-porodine. One su posveene pesnikovoj deci, sinu i kerci, ispevane su u slavu njihovih roenja, o emu svedoe i datumi ispod pesama. Sreno-porodinu atmosferu ovih pesama dodatno istie to to su one u knjizi ilustrovane nevetim dejim crteima, onim koji srenim roditeljima mame suze radosnice. Jedna poinje sa Rodio se, druga sa Rodila se. Ne bih dalje da citiram, ali, ipak, evo samo jednog stiha: Na majku lii, prast nosi ima. Ni u ovim Milosavljevievim porodinim pesmama zaista nema politike niti bilo ega to bi pokazivalo da je njihov autor ministar. Ima dodue svakodnevice, ali to sigurno nije ona gruba svakodnevica ispunjena problemima banalnog praktinog ivota, nego je to svakodnevica toplog porodinog doma, svakodnevica prastog nosia, srenog mua i ponosnog tate. Ipak, ima u Izvoru i pritoci i nekoliko pesama nesumnjivo nadahnutih dravnim poslom kojim se njihov autor bavi. Na primer, u jednoj sa rimama, koja se zove Vojvodina, pesnik je naslikao kako se itna polja zlate, dok se klipovi kukuruza klate, a tu se vide i njive na kojima vredne Lale rade. Njoj je slina pesma Molitva pre etve, u kojoj autor na poetski nain evocira problem zatite letine od grada, dakle neto to se direktno tie njegovog resora. Poinje pitanjem: Kako da zadrim, nevidljive i pretee oblake, daleko od ravnice itne, a na kraju se pokazuje da to pitanje ministar ne razmatra sa svojim strunim timom, nego ga u molitvi upuuje Bogu: Kai mi pre etve, moj Gospode. Dakle, ovim pesmama Milosavljevi daje doprinos poljoprivrednoj lirici, vrsti poezije posveenoj radovima na selu, koja se u Srbiji tradicionalno potuje. Bog se pominje i na nekim drugim mestima u ovoj zbirci, a jedna pesma - pod naslovom Veliki je Bog, u celini mu je posveena. Zbog toga se moe rei da se Milosavljevi ovde predstavio i kao religiozni pesnik. O tome svedoe i dve kratke pesme koje

Vesti iz kulture

104

105

je on posvetio crkvama na Kosovu, Graanici i Deanima. A ima on i jednu poduu o celom Kosovu, to jest, kako pesnik kae, o naoj mitskoj prapostojbini. Meutim, ova pesma o Kosovu izdvaja se od svih drugih u zbirci - koje su miroljubive i lirske - jer je ova ba borbena, epska. U njoj se zaziva nebeska vatra i osveta, pa se u skladu s tim pesma i zavrava: Sretan vam vaskrs srpski muenici. Kleto vam leglo svi nevernici. Na kraju knjige objavljena su i dva struna miljenja o njenim dometima, oba vrlo afirmativna. S obzirom na to da su ta miljenja izneli Srba Ignjatovi, predsednik Udruenja knjievnika, i poznata spisateljica Milica Jeftimijevi-Lili, verujem da je autor bio vie nego zadovoljan kad je proitao ta tu pie. Pretpostavljam da mu je posebno prijala pohvala gospoe Jeftimijevi-Lili, koja je napisala da Izvor i pritoka donosi istu supstancu istoenu iz dubina bia koje duhovno uzrasta napajano na vrelima svekolike ljubavi prema: eni, deci, ivotu, pravoslavlju, prirodi, zaviaju. Meutim, bojim da u ovim strunim miljenjima ima i neto ime Milosavljevi moda nije zadovoljan, sa im - bar se meni tako ini - ne bi mogao lako da se saglasi. Naime, oba strunjaka za poeziju prave otru razliku izmeu linosti pesnika, one s kojom se on javlja u privatnom i javnom ivotu, i takozvanog lirskog subjekta ili lirskog glasa. Pri tom se stvarna linost - sam pesnik lino, a ovde je to Slobodan St. Milosavljevi, sa svojim doktoratom, enom, decom i ministarstvom - potpuno zanemaruje, a panja se iskljuivo posveuje tom fantomskom pesnikom subjektu. Na primer, kad gospoa Jeftimijevi-Lili hvali toplinu i smirenost koju nalazi u Izvoru i pritoci, ona kae: Zbirka nudi toplinu i smirenost lirskog subjekta, pa se moe stei utisak da ti kvaliteti nemaju veze sa karakterom

samog Milosavljevia. Drugi ekspert angaovan da oceni stvar, Srba Ignjatovi, ak tvrdi da su u ovoj knjizi najbolja ona mesta gde se autorov trud ne svodi na to da iskreno iznese svoja lina oseanja, gde on uspeva da u sebi nae neto drugo, taj famozni pesniki glas. Zaista, isto sumnjam da bi Milosavljevi ikad poeleo da se bavi poezijom da je mislio da e time stvoriti nekakvo posebno, pesniko, lirsko ja, koje e morati da dri podalje od sebe kao privatne osobe, i od onoga to on predstavlja u javnosti, kao politiar i ministar. Ovo kaem imajui u vidu ta je sam autor Izvora i pritoke rekao o razlozima koji su ga naveli da objavi ove pesme. A on se o tome nedvosmisleno izjasnio, tako da nema nikakve sumnje da je poezija za Milosavljevia sredstvo koje stoji na raspolaganju oveku koji odlui da javnosti otvori duu, da pokae svoje emocije. Poto je odmerio razloge za javno pokazivanje emocija pomou stihova i protiv toga, on je odluio da to uini, da ih pokae. Dugo sam razmiljao da li da objavim knjigu poezije, poverava se on u jednom razgovoru za novine, jer kau nije dobro za jednog politiara da otkriva svoje emocije. Ovo je, ipak, na neki nain otvaranje due, ali svesno prihvatam taj rizik... . Rizik je prihvatio zato to je procenio da od objavljivanja pesama punih lepih i pozitivnih oseanja politiar moe i da profitira, jer e publika videti da je autor jedan fin, osetljiv ovek, zaljubljen mu i brian otac, skrueni vernik i nepokolebljivi rodoljub. U pomenutom razgovoru za novine, on je izneo nadu da e ga, zahvaljujui ovoj knjizi, ljudi moda doiveti na jedan malo drugaiji nain od onoga ustaljenog da su politiari tehnokrate, da su otueni i da e tako saznati kako jedan ministar gleda na svet oko sebe. Jasno je, dakle, da Slobodan St. Milosavljevi gleda na poeziju na nov i u stvari postmodernistiki nain. Za razliku od eksperata koje je angaovao da mu izdaju strune sertifikate

Vesti iz kulture

106

Ivan olovi

107

- koji se oigledno dre modernistikog kanona, po kome je poezija takorei van ovoga sveta - autor Izvora i pritoke poeziju posmatra kao medij javne komunikacije slian drugima. On je bez kompleksa koristi marketinki, da bi javnosti uputio poruke o sebi za koje misli da e doprineti njegovom rejtingu kao politiara i ministra. Polazi od toga da javnost - kao to voli da zna ta politiar ima u depu i kakvog je zdravlja - hoe rado da zaviri i u njegovu duu. I kao da kae: zato da ne, izvolite, proitajte moje emotivne pesme i videete da su u mom srcu ena, deca, poljoprivreda, Bog i Kosovo. Meutim, strahujui da poezija - zato to je to medij u kome se koriste metafore i slike - moe da zamagli poruku koju autor eli da prenese javnosti, Milosavljevi je u beleci o piscu na kraju knjige dao i neku vrstu proznog prevoda onoga to ini sr njegove zbirke, to jest one lepe slike o sebi koju on eli da promovie. A u beleci pie i ovo: Slobodan St. Milosavljevi, doktor ekonomskih nauka, istraiva, nauni radnik, profesor, politiar, sportista, umetnika dua, pesnik, oveko i svetoljubac, patriota i evropejac... Nagraivan u zemlji i inostranstvu, poten i potovan, uspean, a tako obian. Tek poeo, ve iskusan, veoma ambiciozan, ide dalje, bori se, ne predaje se, jo i tek e da pie. Samo napred, majstore, ne brini, itaemo, tek emo da itamo.

Ivan olovi

Od istog pisca
Knjievnost na groblju, 1983. Divlja knjievnost. Etnolingvistiko prouavanje paraliterature 1985, 2000. Vreme znakova: 1968 - 1987 ,1988. Erotizam i knjievnost. Markiz de Sad i francuska erotska knjievnost,1990 Bordel ratnika. Folklor, politika i rat, 1993,1994, 2000. Pucanje od zdravlja, 1994. Jedno s drugim, 1995. Politika simbola. Ogledi o politikoj antropologija, 1997, 2000. Kad kaem novine, 1999, 2004. Dubina. lanci i intervjui 1991 2001, 2001 Etno. Prie o muzici sveta na Internetu, 2006. Balkan teror kulture. Ogledi o politikoj antropologiji, 2, 2008.

Vesti iz kulture

108

109