Sadraj

1. UVOD .................................................................................................................................... 2 2. O VAZDUHU ........................................................................................................................ 3

2.1. Sastav vazduha ............................................................................................................................. 3 2.2. Zagaivanje vazduha ................................................................................................................... 4 2.3. Posledice aerozagaenja .............................................................................................................. 4

3. UZROCI I PROBLEMI ZAGAENJA ................................................................................ 5

3.1. Najee zagaujue materije ...................................................................................................... 5 3.2. Trend globalnog zagrevanja ......................................................................................................... 6 3.3. Zagaenje vazduha i zdravlje ....................................................................................................... 7 3.4. Aerozagaenje i saobraaj ........................................................................................................... 9 3.5. Najvei zagaivai vazduha kod nas ......................................................................................... 10 3.6. Efekat staklene bate .................................................................................................................. 10 3.7. Kisele kie .................................................................................................................................. 11 3.8. Unitavanje ozonskog omotaa .................................................................................................. 12

4. MONITORNIG ZAGAENJA VAZDUHA ..................................................................... 13

4.1. Metode monitoringa .................................................................................................................. 15 4.2. Pregled stanja kvaliteta vazduha u Srbiji za mesec: Maj ........................................................... 16

5. Prilog I - Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha ........................ 17 6. ZATITA VAZDUHA OD ZAGAENJA......................................................................... 24
6.1. Protokol iz Kjotoa ...................................................................................................................... 24 6.2. Konkretna zatita od zagaenja.................................................................................................. 24 6.3. Mere zatite od zagaenja .......................................................................................................... 26

6.4. Kako to drugi rade ............................................................................................................ 28 7. ZAKLJUAK ...................................................................................................................... 30 LITERATURA ........................................................................................................................ 32

1. UVOD

ovek osvajajui nove prostore, menja ih i daje im drugi izgled. U prvim etapama razvoja oveanstva, promene i uticaji, koje je ovek inio u ivotnoj sredini, bile su male i beznaajne, uglavnom lokalnog znaaja. U kasnijim etapama razvoja oveanstva, te promene postaju sve dublje i trajnije, pri emu obuhvataju globalni ekosistem. Zbog toga u poslednjih trideset godina, donete su brojne konvencije u oblasti zatite ivotne sredine. Poseban akcenat je dat na zatitu vazduha, vode i zemljita od zagaenjenja.

Postoje dve injenice kojih u svakom trenutku moramo biti svesni. Prva je da ovek moe preiveti i bez industrijske globalizacije, i bez ekonomskog progresa, i bez razvoja industrije, ali ne moe bez vazduha. A druga injenica je da, iako smo svi mi ljudi toga svesni, i dalje nastavljamo da unitavamo nau planetu, a to se posebno odraava na smesu gasova koju svakodnevno udiemo. Bez obzira na sve mere koje su razne zemlje sveta preduzele radi spreavanja posledica zagaenja, i dalje se guimo u oblaku otrovnih materija koje smo sami stvorili, a koji nam visi nad glavama. A i pitanje je da li bi propisane mere (propisane Kjoto sporazumom) ustvari donele promenu kojoj smo se nadali... Vazduni omota, koji obavija Zemlju i zajedno sa njom uestvuje u njenim kretanjima, naziva se atmosfera. Ona titi Zemlju od prevelikog zagrevanja, u toku dana i prevelikog hlaenja u toku noi. Da nema atmosfere, dnevno kolebanje temperature na Zemlji, iznosilo bi oko 2000oC, ne bi bilo vode, a samim tim ni ivota. Iz ovih podataka sasvim je jasno da se igramo sa neim sa ime se ne bismo smeli igrati, a uskoro emo i na svojoj koi osetiti drastine posledice u vidu globalnog zagrevanja, otapanja polova i podizanja nivoa okeana. Promeni se ne treba nadati. Promenu treba napraviti. A za to je sada pravo i krajnje vreme, jer ako sve zemlje sveta ne budu zajedno brinule o naoj planeti, vrlo brzo e se oveanstvo nai na najteem zadatku od svog nastanka KAKO PREIVETI???

2. O VAZDUHU
2.1. Sastav vazduha
Vazduh je smea gasova : azota 78%, kiseonika 21%, ugljen-dioksida 0,03% i malih koliina drugih gasova (neona, argona...), vodene pare, praine i bakterija. Najznaajniji sastojak vazduha, neophodan za disanje i opstanak svih ivih bia je kiseonik. Kiseonik je gas bez boje i mirisa, ija se koliina u vazduhu ne menja, iako ga organizmi neprekidno troe. Njegovom obnavljanju doprinose biljke koje tokom procesa fotosinteze (stvaranja hrane u toku dana) oslobaaju kiseonik. U velikim visinama vazduh je razreen i koliine kiseonika su manje, tako da se na visokim planinama tee die, a alpinisti i piloti moraju da nose specijalne maske sa kiseonikom. Ima ga rastvorenog u vodi, to omoguava ivot biljkama i ivotinjama koje nastanjuju vodena stanita. Potpomae gorenje. U vazduhu najvie ima azota. Takoe je gas bez boje i mirisa, ali ne pomae gorenje i u njemu iva bia ne mogu da opstanu. Ima ga etiri puta vie od kiseonika (u 100 litara vazduha 78 litara je azot).1 Ugljen-dioksid je trei sastojak vazduha koga ima jako malo u odnosu na azot i kiseonik, ali nije beznaajan. ovek, biljke i ivotinje isputaju ga disanjem u vazduh, a nastaje i sagorevanjem drveta, truljenjem organizama u zemlji i vrenjem groa. Tei je od vazduha i pada na dno, tako da ga najee ima na dnu starih bunara, u podrumima, peinama i sl. Biljkama je neophodan, upijaju ga svojim zelenim delovima i od njega i vode, pomou Suneve energije, stvaraju hranu. Za razliku od kiseonika, spreava sagorevanje i gasi plamen. ovek ga upotrebljava za pravljenje soda-vode, gaziranih pia i gaenje vatre. U veim koliinama je tetan za ivotinje i oveka: ako ga udiu uguili bi se. Znai trovanja ugljen-dioksidom su glavobolja i nesvestica. Pored ovih sastojaka, vazduh esto sadri estice praine, ai, dima i otrovnih gasova koje isputaju fabriki dimnjaci i motorna vozila. Njima se vazduh zagauje. Na zagaivanje vazduha utiu i prirodne stihije: erupcije vulkana, veliki umski poari, atomski eksperimenti... Vazduh na taj nain dobija neprijatan miris, menja boju i prirodni sastav, jer gubi kiseonik. Zagaen vazduh tetno deluje na iva bia: biljke zakrljaju i sue se, a ivotinje i ljudi obolevaju od raznih bolesti (astma, enfizem plua i dr.)

http://sr.wikipedia.org/

Posledica sve vee i ee see uma i smanjivanja zelenih povrina svakako su manje koliine kiseonika, koji se vie troi, a manje stvara. tetne materije koje se izbacuju u vazduh, taloe se i sa vodom rastvorene ulaze u zemljite, a zatim u biljke. Tako se ukljuuju u proces kruenja materije u prirodi . Gasovi i mikroskopske estice ai i praine koje izazivaju promene prirodnog odnosa i koncentracije osnovnih komponenata vazduha, ponekad u atmosferu dospevaju prirodnim putem, npr. oslobaanjem usled vulkanskih erupcija i prirodnih poara, ali mnogo ee one nastaju kao posledica ovekovih aktivnosti.

2.2. Zagaivanje vazduha

Saobraaj i industrija su osnovni izvori zagaenja. Tokom sagorevanja razliitih oblika goriva u motorima ili fabrikama, osim oslobaanja energije isputa se i velika koliina tetnih materija, kao to su: ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, oksidi azota, pepeo i a. Ljudi zagauju vazduh na mnogo naina: paljenjem uma radi dobijanja poljoprivrednog zemljita, vonjom automobila,aviona, radom u fabrikama, sagorevanjem ogreva u domainstvima. U osnovi gotovo svih oblika aerozagaivanja je potreba oveka za energijom koja se dobija na raun sagorevanja drveta, nafte, uglja ili prirodnog gasa. Kada jednom dospeju u atmosferu, gasovi osloboeni tokom sagorevanja fosilnih goriva stupaju u razliite hemijske reakcije, pri emu nastaju mnoga opasna jedinjenja. Takve su sumporna i azotna kiselina, od kojih nastaju prave kisele kie, koje padaju na zemlju i ulaze u ciklus kruenja vode u prirodi. Ove kisele kie unitavaju ume na velikim prostranstvima, ulaze u reke i jezera, gde ubijaju ribe i mnoge druge ivotinje. Najvei izvor zagaenja vazduha u gradovima predstavlja automobilski saobraaj. Smatra se da oko 60% ukupnog svetskog zagaenja potie od sagorevanja goriva u motorima automobila. Izduvni gasovi automobila, koji nastaju sagorevanjem benzina u motoru, sadre oko 20% ugljen-dioksida, 27% ugljovodonika i 34% azotovih oksida. Nekim vrstama benzina dodaje se i olovo, tako da i ono nalazi svoj put do atmosfere. Ako se zna da ugljen-dioksid u atmosferi prouzrokuje efekat staklene bate i globalnog zagrevanja, da su olovo i ugljovodonici opasni otrovi koji oteuju plua i respiratorne organe i izazivaju suenje drvea, a da azotovi oksidi prouzrokuju kisele kie, jasno je da je teta koju proizvode automobilski gasovi veoma velika.2

2.3. Posledice aerozagaenja

Gobalno zagrevanje, kisele kie, oteenje ozonskog omotaa i poveanje nivoa svetskog mora direktna su posledica aerozagaenja. I mnoga iva bia trpe direktne posledice poveanja koncentracije tetnih materija u vazduhu. Biljke gube hlorofil i menjaju boju, postepeno im izumiru tkiva i organi, zaustavljaju se procesi fotosinteze i rasta, na
2

gagak.blog.rs/blog/gagak/generalna/2009/11/.../zagadjenje-vazduha

kraju dolazi do suenja i smrti. ivotinje oteano diu, oteuju im se disajni organi i nastaju oboljenja kao to su bronhitis, astma i rak plua. Naroito teke posledice aerozagaenja trpi sam ovek. Aerozagaenje deluje na dva naina na ljude. S jedne strane, ivot u zagaenom vazduhu je opasan, naroito za decu, starije i bolesne osobe. tetne materije iz vazduha izazivaju mnoga oboljenja. S druge strane, tetne materije iz vazduha mogu zagaditi i ovekovu hranu. Zbog toga je briga o kvalitetu vazduha jedan od najvanijih zadataka savremenog oveka. Eliminacija uzroka aerozagaenja podrazumeva uvoenje novih istih tehnologija u procese proizvodnje i korienja istih goriva. Npr. razvoj motora koji koriste bezolovni benzin doprineo je da se jedan od izvora zagaenja vazduha olovom potpuno eliminie. Posebnu grupu mera zatite vazduha predstavljaju akcije ozelenjavanja prostora u kome dolazi do aerozagaenja. Podizanje zelenih povrina u vidu parkova, drvoreda, ivih ograda ili travnjaka umnogome popravlja kvalitet vazduha u gradu. Otporno drvee i zeljaste biljke od neprocenjivog su znaaja za sve stanovnike zagaene gradske sredine. One neprekidno stavarju nove koliine kiseonika, troe tetni ugljen-dioksid, upijaju estice ai i praine, svojim zeleim kronjama upijaju i velike koliine Sunevog zraenja, ime se sniava temperatura i stvaraju pogodniji uslovi za ivot. Takoe one smanjuju i gradsku buku, koja takoe u nekim delovima grada moe biti nepodnoljiva.

3. UZROCI I PROBLEMI ZAGAENJA

Postoje mnogi uzroci zagaenja vazduha, u sledeem izlaganju nabrojau neke: Najee zagaujue materije, Trend globalnog zagrevanja, Zagaenje vazduha i zdravlje, Aerozagaenje i saobraaj, Najvei zagaivai vazduha kod nas, Efekat staklene bate, Kisele kie i Unitavanje ozonskog omotaa.3

3.1. Najee zagaujue materije

Najee zagaujue materije su ugljenmonoksid (CO), sumpordioksid (SO2), azotdioksid (NO2), mikroestice ai. Specifine zagaujue materije vazduha su i olovo, kadmijum, mangan, arsen, nikl, hrom, cink i drugi teki metali i organski spojevi koji nastaju kao rezultat razliitih aktivnosti.

. Kadri, Ekologija - neodrivi razvoj, Zenica 2004,

Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez boje mirisa i ukusa. Ovaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva. Koncetracija od 1% CO u vazduhu je smrtonosna. Ugljen monoksid je toksian u visokim koncentracijama i indirektno doprinosi globalnom zagrevanju kao prekursor ozona. Emisije potiu uglavnom od saobraaja. U Evropi se emituje oko 11% od ukupne svetske emisije ovog gasa. Emisija SO2 jedinjenja drastino je vea u zimskom nego u letnjem periodu, zbog sagorevanja fosilnih goriva. Zimski smog pojavljuje se najee i najvie u centralnoj, junoj i jugoistonoj Evropi. Zato su vlasti u dravama ovih regiona krenule u kampanju za redukciju upotrebe vozila u centralnim gradskim delovima. Koncentracija SO2 u atmosferi zapadno-evropskih gradova primetno je opala u odnosu na 1970. godinu. Pad koncentracije SO2 u atmosferi rezultat je redukcije korienja fosilnih goriva u zagrevanju domainstava. Emitovane kisele supstance kao to su SO2 i azot dioksid (NO2) u atmosferi se mogu zadrati i do nekoliko dana i za to vreme prei razdaljinu od preko nekoliko hiljada kilometara, gde se preobrazuju u sulfurnu i azotnu kiselinu. Primarni polutanti SO2 i NO2 i njihovi reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i promene padaju na povrinu zemlje i povrinskih voda (kisele kie) gde uzrokuju zakiseljavanje sredine. Efekti acidifikacije odrazavaju se na: vodene organizme koji su osetljivi na poveanje pH i poveanje toksinih metala u vodi, biljke su osetljive na poveanje koncentracije hidrogenovih jona u zemljitu, ljudi takoe trpe posledice acidifikacije zbog konzumiranja povrinske ili podzemne vode koje esto imaju neprimeren pH i poveanu koncentraciju metala.

3.2. Trend globalnog zagrevanja

Prema izvetaju Nacionalne zdravstvene akademije ni jedna katastrofa u celukupnoj poznatoj prolosti nee izazvati toliko poguban uticaj na civilizaciju i ivot na planeti kao to bi to moglo izazvati trend globalnog zagrevanja. Do sada je o tom pitanju najrelevantnijom smatrana studija objavljena nakon zavretka Meuvladinog panela o klimatskim promenama, odranog 2001. godine u okviru Ujedinjenih nacija (IPCH), koja prognozira da bi temperatura na povrini zemlje do 2100. godine mogla porasti od 1,4 do 5,8 stepeni Celzijusovih. Ova studija predvia da bi takav rast temperature mogao prouzrokavati otapanje lednika i artikog polarnog prekrivaa, poveanje nivoa mora, pojavu oluja, destabilizaciju i nestanak ivotinjskih stanita i migracije ivotinja prema severu, salinizaciju pitkih voda, masovno unitenje uma, ubrzan nestanak biljnih vrsta i velike sue.

Ukoliko se uzme u obzir da e zahvaljujui ljudskoj aktivnosti udvostruciti koliina CO2 koja e se u ovom veku emitovati u atmosferu, moglo bi sazreti uslovi za naglu klimatsku promenu na globalnom nivou, i to moda u razdoblju od nekoliko godina!Ameriki Nacionalni centar za atmosferska istraivanja objavio je rezultate istraivanja koje je imalo za cilj otkrivanje podruja s najzagaenijim vazduhom. Ispitivanje je sprovedeno u saradnji sa NASA-om i Evropskom svemirskom agencijom, uz pomo satelitskih snimaka, pri emu je praena koncentracija ugljen-dioksida, azot-dioksida i aerosola u vazduhu. Utvreno je da je vazduh najzagaeniji iznad istone obale Sjedinjenih Drava, june i zapadne Evrope i istonog dela Kine. Prva dva pomenuta zagaivaa uglavnom potiu od automobila i industrijskih pogona, dok aerosoli (mikroskopske estice u vazduhu) nastaju usled industrijskih aktivnosti, ali i prirodnih pojava poput pustinjskih oluja i umskih poara. Ugljen-dioksid i ugljen-monoksid tetno deluju na ljudsko zdravlje, a naroito loe utiu na one koji pate od kardiovaskularnih bolesti, dok su azot-dioksid i aerosoli posebno opasni za disajne organe.

3.3. Zagaenje vazduha i zdravlje

U 10 vodeih zemalja Evrope oko 20% svih uzroka smrti pripada malignim bolestima, od ega 1/3 respiratornom sistemu. 10% smrtnosti nastaje usled akutnih respiratornih infekcija. Povean je broj obolelih od anemija, alergija, imunolokih, genetskih i neurotskih poremeaja, poremeaja metabolizma. Put unoenja zagaujuih materija u organizam je inhalacijom, ingestijom i transkutano. Zna se da izloenost putem inhalacije zavisi od koncentracije zagaujuih materija, duine izloenosti, fizike aktivnosti, uzrasta i pola.Izloenost putem ingestije je manje razraena jer bi se za svaku vrstu hrane morao raunati unos za ivotni vek, ali je sigurno da se konzumiranjem zagaenih itarica, voa i povra kao i zagaene hrane ivotinjskog porekla unose razliite toksine materije. Za kancerogene materije nema bezbedne granice vrednosti, dok za nekancerogene postoje definisane vrednosti zahvaljujuci kompenzatornim procesima u izloenom organizmu.

Ekonomske tete su velike. Poveana je toplota zemljita i smanjena koliina padavina. Padaju kisele kise. Zagauje se zemljite i plii vodonosni slojevi. Oteuje se biljni svet a time ometa proces samopreisavanja vazduha. Poremeen je lanac ishrane. Brzo nastaje erozija graevinskog materijala, propadaju spomenici kulture, vee je prljanje stanova, namestaja, rublja. Svaku promenu u sastavu i stanju vazduha, koja prelazi granicu prilagodljivosti ljudskog organizma i dovodi do njegovog obolevanja, nazivamo aerozagaenjem. Izvori zagaenja atmosfere naselja su razliiti. To su pre svega procesi sagorevanja uglja i nafte u elektranama, toplanama i individualnim kunim loitima , procesi u industrijskim postrojenjima (naftna, hemijska, metalurska, prehrambena), izduvni gasovi saobraajnih vozila i tekih maina, procesi na deponijama otpada i smea itd. Najee zagaujue materije su CO, SO2, azotni oksidi, razna organska jedinjenja (ugljovodonici, benzoli, freoni), olovo i dr. Do sada je identifikovano vie stotina razliitih zagaujuih materija, a treba istai mogunosti stvaranja novih, do sada nepoznatih jedinjenja, pod uticajem sunevog zraenja i elektrinog pranjenja. Na kvalitet vazduha na jednom podruju, pored koncentracije zagaujuih materija iz izvora zagaenja i udaljenosti izvora, veliki uticaj imaju meteoroloki elementi: stanje vazdunog pritiska, pravac i brzina vetra, vrtlona strujanja, odsustvo vetra, vlanost vazduha, prisustvo magle, koliina padavina, temperatura vazduha i temperaturne inverzije. Najvea koncentracija zagaujuih materija rasprostire se vodoravno u pravcu vetra. U periodima "tiine" - odsustva kretanja vazduha sve zagaujue materije ostaju u naselju. U donjim slojevima atmosfere vazduh je topliji i kree se ka gornjim hladnijim slojevima to omoguava normalnu disperziju. Meutim u uslovima naglog rashlaivanja zemlje dolazi do temperaturne inverzije. Prizemni vazduh je hladniji od onog u viim slojevima pa je disperzija onemoguena. Nizak vazdusni pritisak, odsustvo vetra, velika vlanost vazduha, magla i temperaturna inverzija smanjuju rasprostiranje zagaujuih materija u visinu i daljinu, zadravaju ih u prizemnim slojevima i koncentriu u blizini izvora zagaenja. Moe doi do stvaranja "smoga" sa jedinjenjima koja su izuzetno otrovna i opasna po zdravlje ljudi. Nivo koncentracije zagaujuih materija utvruje se merenjem. Koncentracija zagaujuih materija u vazduhu, na odreenom mestu, kojom se izraava kvalitet vazduha, zove se emisija. Nadleno ministarstvo propisuje granine vrednosti emisije, obezbeuje propisno praenje kvaliteta vazduha u naselju i evidenciju podataka, obezbeuje praenje osnovnih meteorolokih elemenata i prati uticaj zagaenog vazduha na zdravlje ljudi. Cilj kontrole kvaliteta vazduha je zatita zdravlja ljudi, odnosno, utvrivanje izvora zagaenja, utvrivanje stepena zagaenja, utvrivanje kretanja zagaenosti vazduha u toku godine, procena optereenosti pojedinih lokacija, utvrivanje kritinih situacija u cilju upozorenja javnosti, utvrivanje mera zatite. Podaci dobijeni praenjem aerozagaenja su osnov za donoenje programa sanacije odreenog podruja. U sluaju prekoraenja graninih vrednosti emisije, zagaiva je duan da na zahtev odreenog inspekcijskog organa preduzme potrebne mere da bi se kon centracije tetnih i opasnih materija svele na propisane granine vrednosti emisije. 8

Najee se kontroliu emisija SO2 iz grupe nekancerogena i a iz grupe kancerogena i ukupne talone materije. Oni se mogu smatrati indikatorima aerozagaenja. Sumpordioksid, nastaje kao proizvod sagorevanja sumpora u fosilnim gorivima. To je gas otrog mirisa, tei od vazduha. Toksinost mu se pojaava u uslovima poveane vlanosti zbog stvaranja sumporne kiseline. Iritira disajne puteve i konjuktive, a pri veim koncentracijama oteuje pluni parenhim i ulo mirisa. Dugo udisanje manjih koncentracija u stanju je da izazove hronino osteenje disajnih puteva, konjuktiva i glei zuba, a neki mu pripisuju kataralne promene sluzokoe eluca, menstrualne poremeaje i razliite promene u krvnoj slici. Prema najnovijim saznanjima proizvodi oksidacije SO2 u vazduhu jo su toksiniji od samog SO2. a nastaje sagorevanjem fosilnih goriva. To su fine, male estice veliine oko 5 mikrona. Lebde u vazduhu i ponaaju se kao gas. Sadre toksine i kancerogene materije. Mogu nakupljati i bakterije. Lako prodiru u disajne puteve i osteuju ih. Talone materije su delii vrstog goriva, pepela, uline praine koji usled svoje teine padaju na zemlju. Dejstvo na organizam im zavisi od porekla i hemijskog sastava, veliine i oblika estice, zagaenosti mikroorganizmima. Padavine sa pH vrednou ispod 5,6 su kisele padavine ("kisele kie").

3.4. Aerozagaenje i saobraaj

Istraivanja pokazuju da 50 % aerozagaenja u gradovima potie od saobraaja. Postoji itav set meunarodnih direktiva, od Evropske direktive o zatiti vazduha od zagaenja i praenju njegovog kvaliteta u urbanim sredinama, preporuka Svetske zdravstvene organizacije, do domaeg Pravilnika o graninim vrednostima emisije, metodama merenja itd., koji reguliu oblast zagaenja vazduha. Nai sadanji pravilnici iz ove oblasti su usklaeni sa prethodnim evropskim pravilnicima i pravilnicima SZO, ali se radi na njihovoj harmonizaciji sa propisima EU. Zagaenost vazduha se posmatra sa tri aspekta: zatite zdravlja ljudi, zatite eko sistema i zatite materijalnih dobara. Ovi aspekt slue i za postavljanje normativa koji pokazuju koliko i koje su tetne materije dozvoljene u vazduhu.

3.5. Najvei zagaivai vazduha kod nas Najvei zagaivai vazduha u Srbiji su: termoelektrane (TENT A i TENT B Obrenovac, TE Kolubara - Veliki Crljeni, TE Kostolac, TE Morava - Svilajnac). Cementare (BFC - Beoin, "Novi Popovac" - Parain, "Cementara Kosjeri"), rafinerije u Panevu i Novom Sadu, hemijska i metalurka postrojenja (Petrohemija i Azotara u Panevu, FOM u Novom Beogradu, Agrohem u Novom Sadu, Zorka i Azotara u Subotici, FKS u Elemiru, HK Prahovo, Topionica olova u Zavali), fabrike ("Magnohrom" u Kraljevu, "amot" u Aranelovcu, "Toza Markovi" u Kikindi, Fabrika krea "Jelen Do" u Poegi), stone farme i klanice (Baka Topola, Sombor, Zrenjanin, uprija, Sremska Mitrovica), fabrike papira ("Matroz" u Sremskoj Mitrovici i "Boo Tomi" u aku) i veliki industrijski kom pleksi ("Prvi partizan" - Uice, Valjaonica bakra i aluminijuma u Sevojnu, "Zastava" u Kragujevcu, "Trajal" - Kruevac, "Goa" - Smederevska Palanka, "Tigar" - Pirot, DIN - Ni, "Duga" - Beograd).

3.6. Efekat staklene bate

Efekat staklene bate je izraz za zagrevanje planete Zemlje nastalo poremeajem energetske ravnotee izmeu koliine zraenja koje od Sunca prima i u svemir zrai Zemljina povrina. Ovaj efekat predstavlja rezultat poveanja koliine zraenja koje ne moe od povrine Zemlje da bude emitovano u svemir, ve ga atmosfera upije i postane toplija. Atmosfera Zemlje upija deo (oko 30%) energije koju Sunce direktno emituje, dok ostatak (zraenje manjih talasnih duina) pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje infracrvene zrake (manjih talasnih duina) koji, u normalnim okolnostima, uglavnom odlaze u svemir. Meutim ukoliko u atmosferi postoje gasovi koji upijaju ovakvo zraenje, doi e do poveanja temperature atmosfere. To se dogodilo sa atmosferom Zemlje u poslednjem veku. Ukratko, Sunce emituje energiju raznih talasnih duina, dobar deo toga stigne do Zemljine povrine, doprinosi stvaranju i odravanju svog ivota na Zemlji, a deo tog zraenja potom biva emitovan u svemir i priroda je u ravnotei. Ako neto zadri deo tog zraenja, ravnotea se kvari i nastaju problemi. Ono to zadri zraenje je poznato pod nazivom gasovi staklene bate, a problemi koji nastaju su poznati pod nazivom globalno zagrevanje. 4 Efekat nastaje na slian nain kao u stakleniku, gde sunevi zraci vidljivog i ultraljubiastog dela spektra prodiru kroz staklo i greju tlo ispod stakla. Tlo potom emituje infracrveno zraenje koje ne moe proi kroz staklo, zadrava se unutra i
4

sr.wikipedia.org/wiki/Efekat_staklene_bate

10

tlo ostaje zagrejano. Usled toga je u staklenicima mnogo toplije nego izvan njih. Na isti nain se ponaa i planeta Zemlja ukoliko postoji neka materija koja e se ponaati kao stakleni krov. Prilikom izbacivanja iz fabrikih dimnjaka i auspuha automobila ugljenik(IV)-oksid (poznatiji kao ugljen dioksid) i ostali tetni gasovi formiraju omota oko Zemlje koji proputa toplotu da prodre do povrine ali ne i da se vrati u vasionu. Na ovaj nain povrina Zemlje postaje sve toplija i iz godine u godinu temperature su sve vie. Razlog koji dovodi do efekta staklene bate, usled kojeg dolazi do zagrevanja povrine Zemlje drugaiji je od onog u staklenoj bati, gde do zagrevanja dolazi usled smanjene cirkulacije vazduha i meanja zagrejanog vazduha,a ne zbog same apsorbcije Sunevog zraenja. Ipak, ovaj pojam je iroko rasprostranjen i opte prihvaen.

3.7. Kisele kie

Kisele kie nastaju kao posledica zagaivanja vazduha. Prilikom sagorevanja raznih oblika goriva u motorima ili fabrikama isputa se: ugljen-dioksid,ugljen-monoksid, oksidi azota, sumpor-diksid, a i pepeo. Ovaj fenomen je doveo i do suenja uma u nekim delovima Evrope i Amerike. Oko 60 % uma na Zemlji je, osim nekontrolisanom seom uniteno konstantnim tuiranjem kiselim kiama. Sada su umesto njih na tim mestima pustinje. Kiseli talog koji dospe u mora, reke i jezera kontaminira itav eko-sistem, a samim tim tetno utie na floru i faunu. Poveanjem kiselosti ribe gube reproduktivnu sposobnost. Kiselina reaguje s kalcijumom iz kostiju pa nastaju deformacije. Aluminijum koji se koncentrie u krgama ometa disanje i dovodi do uginjanja. Neke vrste su zbog toga pred istrebljenjem. Ni ptice nisu poteene od zagaenja jer su im stanita kontaminirana, kao i hrana iz reka i jezera. Koliko su otrovne ove padavine pokazuju i oteenja spomenika. ovek, kao glavni krivac za ovaj fenomen, ima mogunosti da se iskupi za svoj nemar. Treba hitno da preduzme preventivne mere, kao to su upotreba goriva s niskim sadrajem sumpora i postavljanje filtera na idustrijska postrojenja kako bi se smanjila emisija sumpor dioksida u atmosferu, a u svaki automobil treba ugraditi katalizator. Uticaj na biljke: Poveanjem kiselosti tla, to znai poveanjem koliine H+ jona, se iz tla ispiraju vane mineralne stvari kao to su magnezijum, kalijum, kalcijum... Tako moe doi do drastinog smanjenja pH vrednosti.

11

Na temelju smanjivanja pH vrednosti kao posledica hemijskih procesa nastajujioni koji imaju tetno delovanje na korenje biljki i na tlo. Isto vredi i za jone eleza koji se oslobaaju pri pH vrednosti manjoj od 3,8. Stepen tetnosti konano zavisi o vrsti. Igliasto drvee je jae pogoeno tetama prouzrokovanim kiselim kiama, i to jela vie nego smreka. Kod listopadnog drvea je najjae pogoen hrast. Pre svega su oteene ume na mestima sa estim i obilnim padavinama i koja jo k tome imaju relativno niske prosene godinje temperature. To se odnosi na ume na viim nadmorskim visinama. Obelezja bolesti koje se pojavljuju su jako razliita. Pojedini simptomi bolesti nastupaju nezavisno jedni o drugima i pri tome mogu zavisno o regiji u kojoj se pojavljuju biti i jako razliiti. Kod igliastog drvea su ustanovljene sledea oteenja: Oteenja iglica (poutele iglice, opadanje iglica) Oteenja pupoljaka i mladih klica Oteenja kore Oteenja drveta Anomalije rasta Oteenja korenja Slabljenje otpornosti na mraz, infekcije, tetoine

3.8. Unitavanje ozonskog omotaa

Ozon je gas, alotropska varijanta kiseonika sa tri atoma. Prepoznatljivog je mirisa koji se javlja posle grmljavine ili oko elektrinih ureaja koji varnie. Otkriven je u bllizini elektrinih maina 1785, a njegova hemijska konstitucija utvrena je 1872. U veim koliinama, ozon je otrovan bledoplav gas veoma neprijatnog mirisa i prilino reaktivne prirode. Najvea koncentracija ozona u prirodi nalazi se na 10 - 50 km iznad povrine zemlje, u stratosferi. Kada je 1985. godine postalo jasno da se ozonski omota stanjuje iznad Zemljinih polova, naunici su jednoglasno oznaili industrijsko zagaenje kao glavnog krivca. Hemikalije koje najvie ugroavaju ozonski omota su hlorofluorokarboni (CFC, gas korien u rasprivaima) i haloni.

Najvei zagaivai, tj. proizvoai ovih supstanci su, logino, najrazvijenije zemlje sveta meutim njihova reakcija biva prilino brza ako uzmemo u obzir da je bilo re o potpuno novim otkriima koje je bilo neophodno detaljno proveriti. Protokol o supstancama koje unitavaju ozonski omota potpisan u Montralu 1987 godine uz pomo Programa za zatitu okoline UN (United Nations Environment Programme) drastino smanjuje proizvodnju hlorofluorokarbona. Ipak, protokol nije ograniio proizvodnju svih bromida (u koje spadaju i haloni). Zanimljivost: Novi podaci koje je prikupio Envisat, satelit Evropske svemirske agencije (ESA), pokazuju da je 2005 godine rupa u ozonskom omotau iznad Antarktika dostigla rekordnu veliinu. Povrina koja je ostala bez ozona iznosi oko deset miliona kvadratnih kilometara - to je otprilike veliina Evrope.

12

to je jo gore, rupa e i u sledeih mesec dana nastaviti da se iri. Ovakav razvoj situacije je prilino neoekivan, budui da je ozonski omota u protekle dve godine pokazivao znake oporavka. Rupe u ozonu iznad junog pola svoj godinji maksimum dostiu sredinom septembra, a dosada su najvee zabeleene bile one iz 2000. i 2003. godine.

Gubitak ozona iznad Arktika je bio najvei tokom godina kada su ti talasi bili neuobiajeno slabi [1993, 1996]. Zakljuak NASA-e posle izvesnog broja godina tokom kojih su vrena neprekidna merenja i osmatranja viih slojeva atmosfere je da zapravo najvei uticaj na gubitak ozona imaju meteoroloke pojave odnosno stabilnost zagrejanosti vazduha iznad polova. Jo uvek se ne moe sa sigurnou rei da li je glavni uzrok prirodna varijacija ili promena klime. Smanjenje ozonskog omotaa iznad Arktika iz osamdesetih godina prolog veka je pratilo i poveanje koliine nivoa hlorida tako da je uzrok najverovatnije bio hemijske prirode. Devedesetih se istanjivanje nastavilo ali nije bilo povezano sa ovim supstancama ve sa meteorolokim pojavama. Procene NASA-inih strunjaka se poklapaju sa prognozama Dr Farman-a da e Montrealski protokol najverovatnije dovesti do normalizacije ozonskom omotaa do polovine ovog veka.

4. MONITORNIG ZAGAENJA VAZDUHA

Sistematsko praenje kvaliteta vazduha se sprovodi u mrei mernih mesta na teritoriji cele Republike na osnovu Uredbe o Programu kontrole kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, koji donosi Vlada Republike Srbije za svaku godinu. Zakonska osnova za donoenje Programa sadrana je u Zakonu o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, 135/04). Ovaj Program je pripremljen sa osnovnim ciljem da se prate odgovarajue osnovne i specifine zagaujue materije, kao i istraivanje uticaja kvaliteta vazduha na zdravlje, klimu i umske ekosisteme.

13

Programsko sistematsko merenje zagaenosti vazduha obezbeuje ostvarivanje vie ciljeva: Praenje stepena zagaenosti vazduha u odnosu na granine vrednosti imisije (GVI), Preduzimanje preventivnih mera u segmentima znaajnim za zatitu vazduha od zagaivanja, Informisanje javnosti i davanje preporuka za ponaanje u epizodama poveanog zagaenja vazduha, Praenje trendova koncentracija po zonama na teritoriji Republike, Procena izloenosti populacije, Identifikacija izvora zagaenja ili rizika, Evaluacija dugotrajnih trendova, Sagledavanje uticaja preduzetih mera na stepen zagaenosti vazduha. Monitoring kvaliteta vazduha se obavlja u mrei mernih mesta (stanica) postavljenih u vie nivoa od strane strunih organizacija (zavodi za javno zdravlje, Republiki hidrometeoroloki zavod i instituti). Kvalitet podataka o sistematskim merenjima uslovljen je opremljenou institucija koje vre merenja, a ogranien je finansijskim mogunostima. U okviru dravnog osmatrakog sistema Republikog hidrometeorolokog zavoda, a prema Uredbi o utvrivanju kvaliteta vazduha, koju Vlada donosi na period od dve godine, vre se sistematska merenja kvaliteta vazduha u mrei koju ine: 13 stanica koje reprezentuju stanje kvaliteta vazduha na irem podruju i koje nisu pod neposrednim uticajem izvora zagaenja i 10 stanicakojesupostavljene na meteorolokim stanicama koje su u zoni izvora zagaenja, kao i 1 meteoroloka stanica za realizaciju EMEP programa. Na ovim stanicama vri se 24-asovno uzorkovanje kvaliteta vazduha, azatimi hemijska analiza radi dobijanja koncentracija SO2, NOx iaiu ambijentalnom vazduhu. Lokalna mrea urbanih stanica pokriva monitoring osnovnih zagaujuih materija (a, SO2, NOx, CO, ozon, suspendovane estice i talone materije) ukljuujui i teke metale u talonim materijama. Programom je predvieno da stanice budu locirane u 40 naselja, na 76 mernih mesta. Lokalna mrea za kontrolu specifinih zagaujuih materija pokriva 19 naselja na 44 merna mesta u zavisnosti od blizine industrijskih postrojenja (na primer, prateseakrolei, fenol, NH3, bensen i dr) Sistematska merenja imisije osnovnih i specifinih zagaujuih materija se vre u manjem obimu nego to je predvieno Programom zbog ogranienih finansijskih sredstava. Merenja osnovnih zagaujuih materija se vre u 28 naselja na 60 mernih mesta i specifinih zagaujuih materija u 5 naselja na 11 mernih mesta. Meseni izvetaji (na osnovu kojih se izrauju godinji) dostavljaju se Ministarstvu ivotne sredine i prostornog planiranja.5

M. Panteli, B. Jordovi, Ekologija i zatita ivotne sredine, Tehniki fakultet, aak (2007), Udbenik
5

14

4.1. Metode monitoringa

Zatita vazduha ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog praenja kvaliteta vazduha, smanjenjem zagaivanja vazduha zagaujuim materijama ispod propisanih graninih vrednosti, preduzimanjem tehniko - tehnolokih i drugih potrebnih mera za smanjenje emisije i praenjem uticaja zagaenog vazduha na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu.

U skladu sa Zakonom o zatiti vazduha ("Slubeni glasnik RS" broj 36/2009), a u cilju efikasnog upravljanja kvalitetom vazduha uspostavlja se jedinstveni funkcionalni sistem praenja i kontrole stepena zagaenja vazduha i odravanja baze podataka o kvalitetu vazduha (u daljem tekstu: monitoring kvaliteta vazduha). Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru svoje nadlenosti utvrene zakonom, obezbeuju monitoring kvaliteta vazduha. Uslove z a monitoring kvaliteta v azduha n a teritoriji Republike S rbije utvruje Vlada, na predlog Ministarstva, a naroito se utvruju kriterijumi za odreivanje minimalnog broja mernih mesta i lokacije za uzimanje uzoraka u sluaju fiksnih merenja i u sluaju kada su fiksna merenja dopunjena indikativnim merenjima ili postupcima modelovanja. Monitoringa kvaliteta vazduha vri se prema: kriterijumima za odreivanje minimalnog b Koja mernih mesta i lokacije za uzimanje uzoraka u sluaju fiksnih merenja i u sluaju kada su fiksna merenja dopunjena indikativnim merenjima ili postupcima modelovanja metodologiji merenja i ocenjivanja kvaliteta vazduha (referentne metode merenja i kriterijumi za ocenjivanje koncentracija) zahtevima u pogledu podataka koji se koriste za ocenjivanje kvaliteta vazduha (prema zahtevu standarda SRPS ISO/IEC 17025)6

U cilju upravljanja kvalitetom vazduha Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva, propisuje zahteve kvaliteta vazduha. Zahteve kvaliteta vazduha ine numerike vrednosti graninih vrednosti nivoa zagaujuih materija u vazduhu, donje i gornje granice ocenjivanja kvaliteta vazduha, kritinih nivoa, granica tolerancije i tolerantnih vrednosti, ciljnih vrednosti i (nacionalnih) dugoronih ciljeva zagaujuih materija u vazduhu, koncentracija opasnih po zdravlje ljudi i koncentracija o kojima se izvetava javnost. U sluajevima kada su one prekoraene propisuju s e i rokovi za postizanje graninih i/ili ciljnih vrednosti.

Zakon o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS" broj 135/2004 i 36/2009) 15

4.2. Pregled stanja kvaliteta vazduha u Srbiji za mesec: Maj

SO2 (g/m3)
Stanica: * nedovoljan broj podataka za statisticku obradu ** GVI - Granina vrednost imisije - za SO2 iznosi 150 g/m3 Loznica Valjevo Sm. Palanka Vel. Gradite Negotin Zlatibor Sjenica Poega Kraljevo Kopaonik Kruevac uprija Ni Leskovac Vranje 43 40 54 49 49 50 46 34 50 53 25 30 38 37 32 80 82 72 65 65 73 60 48 75 66 55 45 50 50 50 7 13 8 4 23 8 26 8 9 12 5 5 23 6 4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Srednja vrednost Maksimalna vrednost Datum maks. vrednosti Broj dana iznad GVI**

NO2 (g/m3)
Stanica: Srednja vrednost Maksimalna vrednost Datum maks. vrednosti Broj dana iznad GVI**

* nedovoljan broj podataka za statisticku obradu ** GVI - Granina vrednost imisije - za NO2 iznosi 85 g/m3 Loznica Valjevo Sm. Palanka Vel. Gradite Negotin Zlatibor Sjenica Poega Kraljevo Kopaonik Kruevac uprija Ni Leskovac Vranje

9 21 8 29 12 6 5 18 12 1 12 14 10 12 12

16 32 13 44 39 11 6 29 24 5 25 21 82 49 22

3 12 13 10 31 1 26 6 1 2 1 19 31 6

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

16

5. Prilog I - Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha

UREDBA O USLOVIMA ZA MONITORING I ZAHTEVIMA KVALITETA VAZDUHA7

(Sl. glasnik RS br. 11/10) Osnovni tekst na snazi od 13/03/2010 , u primeni od 13/03/2010

Predmet ureivanja
lan 1. Ovom uredbom utvruju se uslovi za monitoring i zahtevi kvaliteta vazduha. lan 2. Uslovi za monitoring kvaliteta vazduha su: kriterijumi za odreivanje minimalnog broja mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka u sluaju fiksnih merenja i u sluaju kada su fiksna merenja dopunjena indikativnim merenjima ili postupcima modelovanja; metodologija merenja I ocenjivanja kvaliteta vazduha (referentne metode merenja i kriterijumi za ocenjivanje koncentracija); zahtevi u pogledu podataka koji se koriste za ocenjivanje kvaliteta vazduha; nain obezbeenja kvaliteta podataka za ocenjivanje kvaliteta vazduha (prema zahtevu standard SRPS ISO/IEC 17025); obim i sadraj informacija o ocenjivanju kvaliteta vazduha u skladu sa Zakonom o zatiti vazduha ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) - u daljem tekstu: Zakon. lan 3. Zahtevi kvaliteta vazduha su: granine vrednosti nivoa zagaujuih materija u vazduhu; gornje i donje granice ocenjivanja nivoa zagaujuih materija u vazduhu; granice tolerancije i tolerantne vrednosti; koncentracije opasne po zdravlje ljudi i koncentracije o kojima se izvetava javnost; kritini nivoi zagaujuih materija u vazduhu; ciljne vrednosti i (nacionalni) dugoroni ciljevi zagaujuih materija u vazduhu; rokovi za postizanje graninih i/ili ciljnih vrednosti, u sluajevima kada su one prekoraene u skladu sa Zakonom.

Znaenje izraza
lan 4. Pojedini izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledee znaenje: 1) merenje je skup postupaka kojima se odreuje vrednost neke veliine; 2) period merenja je vremenski razmak izmeu prvog i poslednjeg merenja;

Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. glasnik rs br. 11/10)

17

3) merni postupak je skup postupaka, opisanih prema vrsti, koji se upotrebljavaju za vrenje pojedinih merenja u skladu sa odreenom metodom; 4) mrea je skup dve ili vie mernih stanica i/ili mernih mesta za monitoring kvaliteta vazduha; 5) stanica je stacionarni i/ili mobilni objekat opremljen za merenje/uzimanje uzoraka, obradu i prenos podataka i za zapaanje pojava znaajnih za monitoring kvaliteta vazduha; 6) etaloniranje je skup postupaka kojima se, u odreenim uslovima, uspostavlja odnos izmeu vrednosti veliina koje pokazuje merilo ili merni sistem, ili vrednosti koje predstavlja materijalizovana mera ili referentni materijal, i odgovarajuih vrednosti ostvarenih etalonima; 7) uzimanje uzoraka je postupak sakupljanja pojedinanih uzoraka vazduha i padavina; 8) granica detekcije je minimalna koncentracija ili masa zagaujue materije koja se moe detektovati pri poznatom intervalu pouzdanosti; 9) granica kvantifikacije je najmanja koliina analizirane materije koja se moe kvantifikovati uz odgovarajuu preciznost i tanost a utvruje se kod kvantitativnih analiza kod kojih je nivo koncentracije analizirane materije koji se odreuje nizak; 10) podeavanje je postupak dovoenja mernog instrumenta u tehniko stanje prikladno za njegovu upotrebu; 11) osnovne koncentracije zagaujuih materija su koncentracije zagaujuih materija na mestima koja nisu direktno izloena zagaenju vazduha; 12) merna nesigurnost je parametar koji se pridruuje rezultatu merenja i koji odraava rasipanje izmerenih vrednosti; 13) PM 10 je frakcija suspendovanih estica (particulate matter) koja prolazi kroz filter iji su zahtevi utvreni u standardu SRPS EN12341, kojim je utvrena referentna metoda za uzimanje uzoraka i merenje PM 10 frakcije, sa efikasnou od 50% zahvata estica aerodinamikog prenika od 10 m; 14) PM 2.5 je frakcija suspendovanih estica (particulate matter) koja prolazi kroz filter iji su zahtevi utvreni u standardu SRPS EN14907, kojim je utvrena referentna metoda za uzimanje uzoraka i merenje PM 2.5 frakcije, sa efikasnou od 50% zahvata estica aerodinamikog prenika od 2,5 m; 15) oksidi azota (NO X) su zbir zapreminskih koncentracija azot monoksida i azot dioksida (ppbV), izraen u jedinicama masene koncentracije azot dioksida u (g/m); 16) arsen, kadmijum, nikl i benzo(a)piren su ukupan sadraj ovih elemenata i njihovih jedinjenja u frakciji suspendovanih estica PM 10 ; 17) policiklini aromatini ugljovodonici (polycyclic aromatic hydrocarbons - PAH) su ona organska jedinjenja koja u svom sastavu imaju najmanje dva kondenzovana aromatina prstena sainjena u potpunosti od ugljenika i vodonika; 18) ukupna gasovita iva jesu isparenja elementarne ive i reaktivna gasovita iva, odnosno jedinjenja ive rastvorljiva u vodi sa dovoljno visokim naponom pare da se nau u gasovitoj fazi; 19) a je masena koncetracija suspendovanih estica ekvivalentna smanjenju refleksije filter papira usled sakupljanja crnih estica i meri se samo u aglomeracijama gde preovladavaju crne estice; 20) proseni indikator izloenosti je prosean nivo odreen na bazi merenja na osnovnim

18

urbanim lokacijama na teritoriji Republike Srbije i koji odraava izloenost stanovnitva a koristi se za proraun nacionalnog cilja za smanjenje izloenosti i obaveza po osnovu izloenosti odreenoj koncentraciji; 21) obaveza po osnovu izloenosti odreenoj koncentraciji je nivo utvren na osnovu indikatora prosene izloenosti, sa ciljem smanjenja tetnih efekata po zdravlje ljudi, koji treba da budu dostignuti u datom periodu; 22) nacionalni cilj za smanjenje izloenosti je procenat smanjenja prosene izloenosti stanovnitva u Republici Srbiji ustanovljen za referentnu godinu, sa ciljem smanjenja tetnih efekata po zdravlje ljudi, koji e se ukoliko je mogue dostii u odreenom periodu; 23) EMEP (European Monitoring and Evaluation Programme) je Program saradnje za praenje i procenu prenosa zagaujuih materija u vazduhu na velike udaljenosti u Evropi.

Obezbeivanje uslova za monitoring i prikupljanje podataka

lan 5. Za potrebe monitoringa kvaliteta vazduha i prikupljanja podataka organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: nadleni organ) u okviru svojih nadlenosti obezbeuju: 1) merne stanice i/ili merna mesta za fiksna merenja u dravnoj i lokalnim mreama; 2) kontinualno i/ili povremeno merenje/uzimanje uzoraka zagaujuih materija na fiksnim lokacijama; 3) povremeno merenje/uzimanje uzoraka zagaujuih materija na mernim mestima koja nisu obuhvaena mreom monitoringa kvaliteta vazduha; 4) prenos, obradu, proveru validnosti i analizu rezultata dobijenih merenjem i/ili uzimanjem uzoraka i analizom; 5) proveru kvaliteta mernih postupaka; 6) odravanje mernih mesta, mernih instrumenata sa prateom opremom, i opreme za prijem i prenos podataka, u cilju obezbeenja zahteva u pogledu kvaliteta podataka koji se koriste za ocenjivanje kvaliteta vazduha.

Obaveze nadlenih organa

lan 6. (1) Nadleni organi u skladu sa Zakonom obavezni su da pri uspostavljanju i funkcionisanju mree mernih stanica i/ili mernih mesta, za fiksna merenja: 1) odrede fiksne makrolokacije; 2) odrede fiksne mikrolokacije; 3) pripreme i obezbede fiksne lokacije;

19

4) obezbede odgovarajue tehnike uslove za merenje i/ili uzimanje uzoraka zagaujuih materija na fiksnim lokacijama, ukljuujui postavljanje odgovarajueg objekta za smetaj mernih ureaja, zatitu od atmosferskog elektrinog pranjenja, prikljuak za struju, stabilni napon elektrine energije, telekomunikacione veze, sistem za hlaenje/grejanje, uspostavljanje sistema za zatitu ureaja; 5) opreme merna mesta za fiksno merenje opremom za sakupljanje, skladitenje, obradu i prenos podataka; 6) odravaju merna mesta, merne instrumente i opremu za praenje i prenos podataka na nain kojim e se obezbediti njihova projektovana funkcionalnost. (2) Odredbe ovog lana primenjuju se i na uspostavljanje mernih mesta iz lana 5. take 3. ove uredbe.

Metode praenja nivoa zagaenosti vazduha

lan 7. (1) Nivo zagaenosti vazduha prati se merenjem koncentracija za sumpor dioksid, azot dioksid i okside azota, suspendovane estice (PM 10, PM 2.5) , olovo, benzen, ugljen monoksid, prizemni ozon, arsen, kadmijum, ivu, nikl, benzo(a)piren i a u vazduhu instrumentima za automatsko merenje i/ili uzimanjem uzoraka i njihovom analizom. (2) Postupak uzimanja uzoraka obuhvata pripremu, uzimanje, uvanje i transport uzoraka do ovlaene laboratorije. (3) Postupak analize uzoraka vazduha obuhvata laboratorijsku proveru uzoraka vazduha, odnosno njihovu hemijsko-fiziku analizu. (4) Rezultati merenja koncentracija zagaujuih materija uporeuju se sa propisanim graninim, tolerantnim i ciljnim vrednostima nivoa zagaujuih materija u vazduhu u cilju utvrivanja nivoa zagaenosti vazduha. (5) Nadleni organi mogu odluiti da prate i koncentracije alergogenog polena i drugih zagaujuih materija, osim zagaujuih materija iz stava 1. ovog lana.

Odreivanje minimalnog broja mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka

lan 8. (1) Odreivanje minimalnog broja mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka u svrhu merenja koncentracija sumpor dioksida, azot dioksida i oksida azota, suspendovanih estica (PM 10, PM 2.5), olova, benzena i ugljen monoksida u vazduhu vri se u skladu sa Prilogom I , koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo. (2) Odreivanje minimalnog broja mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka u svrhu merenja koncentracija i brzine taloenja arsena, kadmijuma, ive, nikla, policiklinih aromatinih ugljovodonika (PAH) i benzo(a)pirena u vazduhu vri se u skladu sa Prilogom II Minimalni broj mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka u svrhu merenja koncentracija i

20

brzine taloenja arsena, kadmijuma, ive u gasovitom stanju, nikla, policiklinih aromatinih ugljovodonika (PAH) i benzo(a)pirena u vazduhu, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo. (3) Kriterijumi za klasifikaciju i odreivanje minimalnog broja mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka u svrhu merenja koncentracija prizemnog ozona i kriterijumi za odreivanje minimalnog broja mernih mesta, lokacija i merenja koncentracija supstanci prekursora prizemnog ozona dati su u Prilogu III , koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo. (4) Broj mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka u cilju odreivanja koncentracija ai u vazduhu odreuje se na istom ili veem broju od broja mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka u svrhu merenja koncentracija suspendovanih estica (PM 10, PM 2.5) . (5) Broj mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka u cilju odreivanja koncentracija alergogenog polena odreuje se tako da jedno merno mesto i lokacija reprezentuju oblast od oko 2.500 km.

Monitoring kvaliteta vazduha na osnovnim ruralnim lokacijama

lan 9. (1) Monitoring kvaliteta vazduha vri se i na osnovnim ruralnim lokacijama van neposrednog uticaja znaajnih izvora zagaenja vazduha da bi se, kao minimum, obezbedile informacije o ukupnoj masenoj koncentraciji i hemijskom sastavu suspendovanih estica (PM 2.5) na bazi godinjeg proseka. (2) Ciljevi merenja, lista parametara koji se mere, kao i kriterijumi za odreivanje mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka dati su u Prilogu IV Ciljevi merenja, lista parametara koji se mere i kriterijumi za odreivanje mernih mesta i lokacija na osnovnim ruralnim lokacijama nezavisno od koncentracija zagaujuih materija, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo.

Referentne metode merenja za ocenjivanje kvaliteta vazduha

lan 10. (1) Za monitoring koncentracija sumpor dioksida, azot dioksida i oksida azota, suspendovanih estica (PM 10, PM 2.5) , olova, benzena, ugljen monoksida i prizemnog ozona u vazduhu primenjuju se referentne metode i druge metode iz Priloga V Referentne metode merenja koncentracija sumpor dioksida, azot dioksida i oksida azota, suspendovanih estica (PM 10, PM 2.5) , olova, benzena, ugljen monoksida i prizemnog ozona, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo. (2) Za monitoring koncentracija arsena, kadmijuma, ive, nikla i policiklinih aromatinih ugljovodonika (PAH) u vazduhu primenjuju se referentne metode i druge metode iz Priloga VI Referentne metode za ocenjivanje koncentracija u vazduhu i brzine taloenja arsena,

21

kadmijuma, ive u gasovitom stanju, nikla i policiklinih aromatinih ugljovodonika (PAH), koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo.

Kriterijumi za ocenjivanje
lan 11. (1) Ocenjivanje kvaliteta vazduha u zonama i aglomeracijama vri se primenom kriterijuma za ocenjivanje koncentracija sumpor dioksida, azot dioksida i oksida azota, suspendovanih estica (PM 10, PM 2.5) , olova, benzena i ugljen monoksida u vazduhu, u skladu sa Prilogom VII Kriterijumi za ocenjivanje koncentracija sumpor dioksida, azot dioksida i oksida azota, suspendovanih estica (PM 10, PM 2.5) , olova, benzena i ugljen monoksida u vazduhu u zonama I aglomeracijama, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo. (2) Ocenjivanje kvaliteta vazduha u zonama i aglomeracijama vri se i primenom kriterijuma za ocenjivanje koncentracija arsena, kadmijuma, nikla i benzo(a)pirena u vazduhu, u skladu sa Prilogom VIII Kriterijumi za ocenjivanje koncentracija arsena, kadmijuma, nikla I benzo(a)pirena u vazduhu u zonama i aglomeracijama, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo.

Zahtevi u pogledu kvaliteta podataka koji se koriste za ocenjivanje kvaliteta vazduha

lan 12. Zahtevi u pogledu kvaliteta podataka koji se koriste za ocenjivanje kvaliteta vazduha s obzirom na traenu tanost metode merenja, minimalnu raspoloivost podataka, mernu nesigurnost i u pogledu postupka modelovanja, utvruju se u skladu sa Prilogom IX Zahtevi u pogledu kvaliteta podataka za ocenjivanje kvaliteta vazduha, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo.

Provera kvaliteta merenja

lan 13. (1) Provera kvaliteta merenja, nain obrade i prikaza rezultata i ocena njihove pouzdanosti i verodostojnosti, sprovodi se prema propisanim metodama merenja i zahtevima standarda SRPS ISO/IEC 17025. (2) Podeavanje i etaloniranje mernih instrumenata obavlja se prema propisanim metodama merenja i zahtevima standarda SRPS ISO/IEC 17025. (3) Uverenja o etaloniranju mernih instrumenata izdata na osnovu ispitivanja obavljenog u akreditovanoj laboratoriji uvaju se u skladu sa zahtevima standarda SRPS ISO/IEC 17025. (4) Merila koja shodno propisima kojima se ureuje oblast metrologije podleu obavezi ispitivanja tipa i/ili overavanja, ne podleu obavezi etaloniranja.

22

Ocenjivanje kvaliteta vazduha

lan 14. (1) Ocenjivanje kvaliteta vazduha, odnosno nivoa zagaujuih materija iz lana 7. stav 1. ove uredbe, vri se na osnovu propisanih metoda merenja i zahteva standarda SRPS ISO/IEC 17025 i propisanih numerikih vrednosti. (2) Rezultati merenja i/ili ocenjivanja mogu se porediti sa graninom i tolerantnom vrednou ako su nivoi zagaujuih materija ocenjeni u skladu sa ovom uredbom. (3) Kriterijumi za proveru validnosti prilikom prikupljanja podataka i izraunavanja statistikih parametara dati su u Prilogu X Kriterijumi za proveru validnosti, granine vrednosti, tolerantne vrednosti i granica tolerancije za zatitu zdravlja ljudi, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo.

Granine i tolerantne vrednosti i granice tolerancije

lan 15. (1) Granine i tolerantne vrednosti i granice tolerancije za sumpor dioksid, azot dioksid, suspendovane estice (PM 10, PM 2.5) , olovo, benzen i ugljen monoksid date su u Prilogu X Odeljku B ove uredbe. (2) U zonama i aglomeracijama u kojima je nivo zagaujuih materija iz lana 7. stav 1. ove uredbe, ispod graninih vrednosti utvrenih u Prilogu X ove uredbe, potrebno je da se koncentracije zagaujuih materija zadre na nivou ispod graninih vrednosti kako bi se ouvao najbolji kvalitet vazduha u skladu sa principima odrivog razvoja. (3) Za zagaujue materije za koje nije propisana granica tolerancije, kao tolerantna vrednost uzima se njihova granina vrednost. (4) Granine i tolerantne vrednosti u smislu ove uredbe su osnova za: 1) ocenjivanje kvaliteta vazduha; 2) podelu zona i aglomeracija u kategorije na osnovu nivoa zagaenja vazduha; 3) upravljanje kvalitetom vazduha. (5) Granine vrednosti nivoa zagaujuih materija u vazduhu propisane ovom uredbom ne mogu biti prekoraene kada se jednom dostignu.

23

6. ZATITA VAZDUHA OD ZAGAENJA

6.1. Protokol iz Kjotoa
U japanskom gradu Kjotou 1997. godine oko 50 zemalja potpisalo je Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, cilj je spreavanje i smanjivanje emisije otrovnih gasova, pre svega ugljen dioksida, koji se smatraju glavnim uzronicima porasta temperatura na Zemlji, odnosno stvaranja efekta staklene bate. Prema protokolu iz Kjotoa, industrijske zemlje do 2012. godine moraju da smanje emisiju tetnih gasova u atmosferu u proseku za 5% u odnosu na nivo emisije 1990. godine. Problem je u tome to taj dokument postaje pravno obavezujui tek kada 55 zemalja koje proizvode 55% globalne emisije ugljen dioksida ratifikuju Protokol. SAD i Australija su, meutim, istupile iz Protokola, Kambera uz obrazloenje da e njegovom ratifikacijom izvoz prljave industrije biti usmeren ka zemljama u razvoju, a u Australiji nastati manjak radnih mesta, to e, prema miljenju premijera Dona Hauarda, znatno ugrozit industriju zemlje. Interesantno je, meutim, da prema Protokolu, Australija ima pravo da za osam procenata povea nivo emisije CO2 u odnosu na 1990. godinu. SAD, najvei zagaiva, svoje odbijanje su obrazloile injenicom da bi ratifikovanje Kjoto protokola nanelo tetu nacionalnoj ekonomiji, a Vaington je zauzvrat formulisao domai plan zatite ivotne sredine.8 Do sada su Kjoto protokol ratifikovale Austrija, Belgija, Danska, Finska, Nemaka, Grka, Irska, Italija, Luksemburg, panija i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske. Protokol su ratifikovale i Norveka i Malta, a u istonoj i centralnoj Evropi Rumunija i Slovaka. Jedan od svakako znaajnih koraka u poslednje vreme je to se zemljam koje su ratifikovale protokol 4. juna prikljuio Japan, jedan od velikih svetskih zagaivaa.

6.2. Konkretna zatita od zagaenja

Danas se smatra da su osnovni pokazatelji kvaliteta vazduha ukupna koliina suspendovanih estica i koncentracija ugljovodonika, sumpor-dioksida, prizemnog ozona i azotnih oksida u vazduhu, i u tom cilju se vri merenje koncentracije svih navedenih pokazatelja. Za sprovoenje sistematskog merenja imisije neophodan je period od godinu dana stalnog praenja pokazatelja kvaliteta vazduha. Zagaujue materije u vazduhu dele se na: osnovne (a, sumpor-dioksid, suspendovane estice, azot-dioksid, prizemni ozon, ugljen-monoksid i ukupne talone materija) i specifine (policiklini aromatini ugljovodonici, akroleini, amonijak, vodonik-sulfid, benzen, toluen, ksilen, teki metali i dr.).

unfccc.int/kyoto_protocol/items/2830.php

24

Zatitu vazduha obezbeuju, u okviru svojih ovlaenja, Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, privredni subjekti i druga pravna i fizika lica. Privredni subjekti, odnosno pravna lica i preduzetnici koji u obavljanju delatnosti utiu ili mogu uticati na kvalitet vazduha duni su da obezbede: tehnike mere za spreavanje ili smanjivanje emisija u vazduhu; uraunavanje trokova zatite vazduha od zagaivanja u okviru investicionih i proizvodnih trokova, praenje uticaja svoje delatnosti na kvalitet vazduha, kao i druge mere zatite, u skladu sa ovim zakonom I zakonima kojima se ureuje zatita ivotne sredine. Praenje kvaliteta vazduha I praenje emisija u vazduh obavljaju nadleni organi dravne uprave i pravna lica koja imaju dozvolu za obavljanje ove delatnosti. Jedna od podela postupaka za zatitu vazduha je na: upravno-administrativne I tehniko-tehnoloke. Strategija zatite vazduha, planovi kvaliteta ambijentalnog vazduha i kratkoroni akcioni planovi donose se u cilju ouvanja i poboljanja kvaliteta ambijentalnog vazduha i izbegavanja, spreavanja ili smanjenja tetnih posledica po zdravlje ljudi i/ili ivotnu sredinu. U cilju zatite vazduha od zagaenja i preiavanja zagaenog vazduha primenjuje se niz tehniko-tehnolokih postupaka zasnovanih na dobro poznatim fizikim I hemijskim pojavama. Koriste se gravitacioni talonici, talone komore i taloni kanali, centrifugalni i inercioni preistai, venturi-preistai, filtri, elektrostatiki talonici, estini aglomeratori, itd. Posebna panja se takoe posveuje preiavanju izduvnih gasova motornih vozila, obzirom da je ovaj vid zagaenja veoma rasprostranjen. Jedan od vidova neposredne zatite ljudi u okolini velikih izvora zagaivanja I smanjivanje koncentracije zagaujuih supstanci na uem prostoru je njihovo razblaivanje. Zbog toga se grade visoki dimnjaci (i do 300 metara), iz kojih se otpadni gasovi unose u vie slojeve vazduha koji neprekidno struji. Time se razblauje koncentracija zagaujuih supstanci u dimu, jer se meaju sa velikom koliinom vazduha. Pored toga, strujanja ih odnose na vee daljine i one se taloe na veoj povrini. U neposrednoj okolini izvora zagaenost je smanjena. Zbog daljinskog rasprostiranja zagaujuih supstanci javljaju se negativni efekti na mestima gde se ne oekuju, na primer, na visokim planinama. Propadanje jezera u Skandinaviji je izazvano ovim postupcima. Korienje istijih goriva i sirovina je znaajan postupak za smanjenje zagaivanja. Ako se umesto uglja sa 2% sumpora koristi ugalj sa 0,5 sumpora za isti odnos se smanjuje i zagaenost. Zbog toga se danas pre sagorevanja ugljevi obrauju kako bi se smanjio sadraj sumpora. Isto vai i za naftu. Takoe se klasina vrsta i tena goriva zamenjuju najistijim gorivima zemnim gasovima. Isti princip vai i za ostale sirovine rude. Radi smanjivanja zagaenosti vazduha olovom proizvode se i koriste bezolovni benzini. Katalitiki postupak za smanjenje zagaenosti se zasniva na uvoenju katalizatora koji omoguavaju da se i zaostale male koliine nerazgraenih zagaujuih supstanci razgrade ili reaguju do kraja. Pored primene u hemijskoj i naftnoj industriji, katalizatori se koriste i za preiavanje izduvnih gasova iz motor SUS.

25

Na katalizatoru koji se ugrauje u izduvnu granu motora, zaostale koliine ugljovodonika se oksidiu do ugljen-dioksida i vode i ugljen-monoksida i ugljen-dioksida. U gasovima iz loita oksidi azota se mogu katalitiki prevesti u elementarni azot. Danas se za uklanjanje estica iz otpadnih gasova, loita ili drugih izvora gde je temperatura visoka, koriste elektrofilteri. Princip rada elektrofiltera se sastoji u sledeem: estice u nepreienom gasu, pri prolasku kroz elektrofilter, kreu se ka suprotno naelektrisanoj elektrodi poto imaju elektrostatiko naelektrisanje. Na njoj se zadravaju dok nataloeni sloj ne postigne odreenu debljinu, kada se sputaju u ko usled sopstvene teine ili protresanja elektrode. Sakupljeni vrsti otpadni materijal se deponuje ili, to je mnogo povoljnije, koristi kao sirovina za druge proizvode. Ovi elektrofilteri danas imaju veoma veliku praktinu primenu. Drugi nain zadravanja vrstih estica sastoji se u tome da se gasovi proputaju kroz vodu ili neki pogodan rastvor, gde se i estice i gasovite zagaujue supstance zadravaju. Problemi vezani za zatitu ivotne sredine ukazali su na to da mnoge tehnologije I drugi postupci izazivaju zagaenje vazduha ali i ostalih sredina, to znai da se moraju zameniti ili znatno poboljati. Razlog to se to ve nije uinilo nije nemogunost stvaranja nove, iste tehnologije ve je u svim sluajevima u pitanju nedostatak finansijskih sredstava. Zamena prljavih tehnologija istim ili manje prljavim, osnovni je vid borbe protiv zagaivanja ivotne sredine, pa prema tome i vazduha. U procesu taloenja zagaujuih supstanci iz vazduha biljke imaju znaajnu ulogu. Zato je, u principu, poveanje zelene povrine, na svakom mestu dvostruko korisno manje je zagaujuih supstanci a vie kiseonika. Meutim i biljke, zavisno od vrste, mogu da bez tetnih posledica po sebe prime samo odreenu koliinu zagaujue supstance. Na osnovu navedenih primera je jasno da su biljke aktivni inioci u uklanjanju zagaenja ali i rtve.

6.3. Mere zatite od zagaenja

Mere zatite vazduha mogu se podeliti u tri grupe. Prva podrazumeva eliminaciju uzroka zagaivanja, druga smanjenje koliine tetnih materija koje se isputaju u atmosferu, a trea posebne mere ienja vazduha.Eliminacija uzroka aerozagaenja podrazumeva uvoenje novih istih tehnologija u procese proizvodnje i korienja istih goriva. Npr. razvoj motora koji koriste bezolovni benzin doprineo je da se jedan od izvora zagaenja vazduha olovom potpuno eliminie.Smanjenje koliine osloboenih zagaujuih materija danas je osnovni vid zatite vazduha.

26

Postavljanje filtera i posebnih postrojenja za preiavanje izduvnih gasova i dima na fabrika postrojenja moe dati dobre rezultate.Posebnu grupu mera zatite vazduha predstavljaju akcije ozelenjavanja prostora u kome dolazi do aerozagaenja. Podizanje zelenih povrina u vidu parkova, drvoreda, ivih ograda ili travnjaka umnogome popravlja kvalitet vazduha u gradu. Otporno drveei zeljaste biljke od neprocenjivog su znaaja za sve stanovnike zagaene gradske sredine. One neprekidno stavarju nove koliine kiseonika, troe tetni ugljen-dioksid, upijaju estice ai i praine, svojim zeleim kronjama upijaju i velike koliine Sunevog zraenja, ime se sniava temperatura i stvaraju pogodniji uslovi za ivot. Takoe one smanjuju i gradsku buku, koja takoe u nekim delovima grada me biti nepodnoljiva. Problemi za reavanje zagaenja vazduha: nepotpuna mrea praenja zagaenosti, saobraaj (upotreba starih vozila koja se loe odravaju i vozila bez katalizatora, lo kvalitet goriva, nedostatak parking mesta, ulice kanjonskog tipa), nizak nivo tehnike opremljenosti i upotreba zastarelih tehnologija u industriji, velika blizina energetskih i industrijskih objekata u odnosu na naselja, vei broj termoenergetskih objekata na jednom mestu koji kao pogonsko gorivo koriste ugalj sa visokim procentom sumpora Glavne izvore zagaivanja vazduha ine: termoenergetski objekti (termoelektrane, toplane), rafinerije nafte, objekti hemijske industrije, produkti sagorevanja goriva u domainstvima, industriji, individualnim kotlarnicama, saobraaju, graevinska delatnost, neodgovarajue skladitenje sirovina, deponije otpada i dr. Najvee zagaenje vazduha potie od procesa sagorevanja lignita loeg kvaliteta (termoelektrane u Obrenovcu, Lazarevcu i Kostolcu) i motornih goriva. Lignit ima nisku kalorinu vrednost, visok sadraj vlage ijim sagorevanjem nastaju velike koliine pepela, sumpornih i azotovih oksida. Zatita vazduha ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog praenja kvaliteta vazduha, smanjenjenjem zagaivanja vazduha zagaujuim materijama ispod propisanih graninih vrednosti i preduzimanjem tehniko-tehnolokih i drugih potrebnih mera za smanjenje emisije, praenjem uticaja zagaenog vazduha na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. Mere zatite vazduha obezbeuju ouvanje atmosfere u celini sa svim njenim procesima i klimatskim obelejima. Mere za spreavanje i smanjenje zagaivanja vazduha i poboljanje kvaliteta vazduha obuhvataju: propisivanje graninih vrednosti emisija zagaujuih materija iz stacionarnih izvora zagaivanja propisivanje graninih vrednosti emisija zagaujuih materija iz pokretnih izvora zagaivanja utvrivanje maksimalnih nacionalnih emisija za pojedine zagaujue materije 27

 propisivanje dozvoljenih koliina pojedinih zagaujuih materija u odreenim proizvodima (naroito u tenim gorivima, kao i u odreenim bojama i lakovima) smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bate postepeno smanjivanje upotrebe supstanci koje oteuju ozonski omota ostale mere za spreavanje i smanjenje zagaenja, kao to su mere prevencije i sanacije, uvoenje dozvole za rad za postrojenja koja ne podleu izdavanju integrisane dozvole i za koje se ne izrauje studija o proceni uticaja, zabrana rada i precizno definisane obaveze operatera.

6.4. Kako to drugi rade

LONDON, 13. novembar 2007 - Gradonalenik Londona Ken Livingston izjavio je danas da je potpisao sporazum vredan 10 miliona funti (20,7 miliona dolara) za nabavku deset autobusa koji kao gorivo koriste vodonik i koji bi trebalo da pomognu u smanjenju zagaenja i isputanja tetnog ugljen dioksida u britanskoj prestonici. Pet od poruenih tradicionalno crvenih autobusa(double decker), koje e izraditi amerika firma "ISE korp", bie opremljeni gorivim elijama na vodonik, a pet e kao gorivo takoe koristiti vodonik u klasinim motorima s unutranjim sagorevanjem. -"London je sada prvi grad u Evropi koji e imati toliki vozni park autobusa na vodonik, a koji e po uinku odgovarati klasinim dizel autobusima", objasnio je Livingston. Prvi ovek Londona je dodao da je to ogroman korak napred u odnosu na ranije probno korienje takvih vozila u glavnom gradu i vaan korak ka ostvarenju cilja da do 2015. sva vozila u javnom prevozu kao gorivo koriste vodonik. Operativni direktor firme "London busses" Majk Veston je izjavio agenciji Rojters da bi dizel autobusi kotali oko 130.000 funti po vozilu, ali su vozila na vodonik skuplja jer osim vodene pare ne oslobaaju nikakve tetne gasove. Veston je objasnio da su industriji koja pravi vozila na vodonik potrebne porudbine iz drugih gradova kao to je ova iz Londona da bi se smanjili trokovi proizvodnje. Novi autobusi, koji e biti u nadlenosti firme "Frst grup", prikljuie se londonskom voznom parku od 8.000 autobusa koji su uglavnom opremljeni hibridnim dizel motorima. Olimpijske igre, pokazalo se dosad, bile su jaki izvor motiva svim dravama i gradovima organizatorima, da poprave i unaprede nain funkcionisanja svoje zajednice, a kako izgleda, i igre u Londonu 2012. odigrati e svoju ulogu. Konzorcijum u kojem se nalaze kompanije Intelligent Energy i Lotus Engineering, kako bi naeli reavanje problema gradskog prevoza, kao jednog od najveih potroaa automobilske hrane iroke potronje, goriva fosilnog porekla (neobnovljivog izvora energije), nedavno je predstavio TAXI vozilo s pogonom na vodonik, odnosno gorive elije, ijih bi se 20 primeraka na ulicama Londona trebalo pojaviti za Olimpijske igre 2012.

28

Projekt je, zapravo, deo slubenog plana o smanjenju emisija tetnih gasova do 2020, ali i onog kojim se eli poboljati kvalitet vazduha u Londonu, naruenu dizelskim izduvnim gasovima iz autobusa i taksija. Kako je istakao Kit Malthouse, zamenik gradonaelnika i predsednik Londonskog udruenja za vodonik, uprkos tome to je crni taksi (black cab) prepoznatljiv simbol Londona, mora se priznati da je i izvor velikog zagaenja, posebno u gradskom centru.Da stvari oko ovih taksija nisu tako romantine govori i injenica da je ovaj pilot projekt vredan 5.5 miliona funti pokrenut samo nekoliko dana nakon upozorenja evropske komisije da e povui pravne poteze protiv Velike Britanije ukoliko ova odmah ne reaguje s obzirom da kasni s ispunjavanjem standarda EU o kvalitetu vazduha.Ceo projekt je, uz to, jo pod znakom pitanja, s obzirom da se moraju osigurati finansijska sredstva za razvoj i potpora vozaa, te stvoriti razgranata mrea stanica za punjenje. Kada se londonski taksiji, napokon, i pojave, njihova najvea brzina iznosit e oko 130 km/h s radijusom kretanja do 400 km, i za razliku od elektrinih auta, trebalo bi samo 5 minuta napuniti iste. S obzirom da e iz auspuha oslobaati samo vodu, ulice Londona trebale bi biti puno ie, naroito do kraja ove decenije, odnosno 2020. do kada bi svih 20 000 londonskih taksija bilo zamenjeno vozilima nulte emisije CO2. U meuvremenu do kraja 2012. na ulice Londona trebalo bi stii jo 5 autobusa s pogonom na vodonik, kao i 100 crnih taxija do 2015. godine.

29

7. ZAKLJUAK

Umesto automobilom na posao ili u kupovinu idite peice, biciklom ili koristite sredstva javnog gradskog prevoza. Smanjite upotrebu automobila na minimum. Uvek gde naete slobodno mesto posadite drvo, jer su ume plua planete odnosno fabrike kiseonika. itajte razliitu literaturu, moda i tamo naete neki koristan savet kako da zatitite vazduh od zagaenja. Ukoliko u vaoj blizini ima nekih emitera zagaujuih gasova, napiite pismo tampi ili organizujte akciju kako bi zagaiva bio nateran da smanji ili bar preisti te izduvne gasove. Nemojte da puite, ili ako ve puite. pokuajte da prekinete, a ako ne elite da prekinete onda bar nemojte da guite nepuae. Za grejanje pokuajte da koristite obnovljive izvore energije. Koristite to manje energije. titite postojei biljni svet na Zemlji i sadite novo rastinje. Razmiljajte o recikliranju otpada, odnosno o ponovnom korienju ve upotrebljenih stvari, tj. njihovo vraanje u proizvodnju kako bi smo zatitili sporo obnovljive resurse Ekonomski razvoj i prosperitet sa sobom, osim koristi, nose i odreene negativne posledice po sredinu u kojoj se odigravaju promene. Mnoge od tih promena sagledali smo kroz deo o ekolokim problemima izazvanim razliitim aktivnostima ljudi u prostoru. Meutim, ono to ostaje kao nereena zagonetka i posle sagledavanja svih negativnih ekolokih posledica globalizacije i prateih procesa jeste pitanje odnosa benefita (koristi) koje ekonomski razvoj donosi i njegovih negativnih posledica. Kako uspostaviti ravnoteu? Pojam odrivog razvoja upravo definie pomenuti odnos i podrazumeva razvoj koji obezbeuje potrebe sadanjih generacija bez ugroavanja mogunosti da i budue generacije svoje potrebe zadovolje na adekvatan nain. U razvijenim zemljama u svetu, odrivi razvoj je shvaen u svetlu dugoronog rasta. Meutim, to shvatanje odrivog razvoja bogatih veoma je kritikovano u zemljama u razvoju. Siromaniji deo nae planete smatra da bogate zemlje odrivi razvoj nee da razumeju kroz neophodan rast siromanih ekonomija i preraspodelu bogatstva u svetu. Iako mehanizme trita i u razvijenim zemljama prihvataju kao ekonomske instrumente, ipak smatraju da su politike i socijalne prepreke tolike da se ne moe dostii ono to odrivi razvoj propagira samo ekonomskim instrumentima. Mnogi kritikuju preteranu eksploataciju resursa u bogatom delu sveta, a mnogi kritikuju stavljanje zadovoljenje ljudskih potreba ispred ekolokih zakonitosti u siromanijem delu. Da li je mogue postii dogovor oko osnovnih pitanja opstanka i funkcionisanja oveanstva? Odgovor na to je dao i nedavni samit u Kopenhagenu po pitanju klimatskih promena (2009), gde se jasno videla podela izmeu pomenuta dva bloka bogatog koga su predstavljale razvijene zemlje i siromanog dela, koga je inio ostatak sveta.

30

Raspravljajui o datom pitanju kroz decenije unazad, struna i nauna javnost dola je i do pitanja da li je mogue i samu zatitu okruenja od posledica ekonomskih aktivnosti u prostoru shvatiti kao vrednost koja se moe nai na tritu? Takva ideja se utkala u jedan pravac koji se bavi odnosom ekonomije i prirode ekoloka modernizacija. Re je o pravcu koji propagira pozitivan pristup interakcije oveka i njegovog prirodnog okruenja, pri emu se smatra da je mogua sinergija izmeu ekonomskog razvoja i razvoja ekoloke zatite. To je pristup koji pokuava da promeni dosadanji odnos ekonomske eksploatacije i zatite ivotne sredine i da pretpostavi da je mogue voditi uspean ekonomski razvoj, a da pri tom ne doe do devastacije okruenja. Neke zemlje su ovaj koncept ve ugradile u svoj ekonomski razvoj (Japan, Holandija), to je rezultiralo manjom potronjom prirodnih resursa i manjom koliinom otpada koja nastaje pri toj eksploataciji. Druge zemlje su jo veoma skeptine prema ovakvom shvatanju, tako da sticanje profita ostaje sredite njihovog funkcionisanja.

31

LITERATURA

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

M. Panteli, B. Jordovi, Ekologija i zatita ivotne sredine, Tehniki fakultet, aak (2007), . Kadri, Ekologija - neodrivi razvoj, Zenica 2004, Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. glasnik rs br. 11/10) www. sr.wikipedia.org/wiki/Efekat_staklene_bate www.gagak.blog.rs/blog/gagak/generalna/2009/11/.../zagadjenje-vazduha www.sr.wikipedia.org/sr www.unfccc.int/kyoto_protocol/items/2830.php Zakon o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS" broj 135/2004 i 36/2009)

32