Vodi za negovatelje obolelih od

Alzheimerove bolesti

www.alchajmer.org

PREDGOVOR
Ovaj vodi sastavilo je Udruenje graana Alchajmer koristei svoja iskustva u radu sa porodicama obolelih po ugledu na Meunarodno drutvo za Alzheimerove bolest (Alzheimer Disease International) - ADI. Vodi je namenjen porodicama obolelih od Alzheimerove bolesti, a sadri neophodne informacije o prirodi bolesti kao i preporuke negovateljima u savladavanju niza tekoa na koje nailaze prilikom negovanja obolelih. Kako kod nas ne postoje adekvatne ustanove za smetaj obolelih od Alzheimerove bolesti, a iz dosadanjeg iskusva u radu sa lanovima porodica, negovatelj je u veini sluajeva brani drug obolelog, koji je i sam u poodmaklim godinama optereen svojim bolestima i smanjenim fizikim sposobnostima. Ako dodamo lou ekonomsku situaciju starih domainstva i nedovoljnu obuenost za pravilan tretman obolelih, vodi za negovatelje e biti ogromna pomo za mnotvo situacija sa kojima se susree negovatelj. Bolja informisanost svakako e da unapredi kvalitet ivota kako obolelog tako i onog koji ga neguje. Ovakav nain iznoenja informacija svakako se razlikuje od naunih publikacija, ali daje dragocen doprinos optem zdravstvenom prosveivanju. Namera izdavaa je da distribuira vodi svim zainteresovanim kao vid pomoi onima koji neguju osobe sa Alzheimerovom bolesti i drugim demencijama, te osobama koje po prirodi svog posla dolaze u kontakt sa oblelim i iroj javnosti. Nije dozvoljeno tampanje i distribuiranje ovog vodia u komercijalne svrhe.

Nada Bai Udruenje graana Alchajmer Sremska Kamenica Vladimira Nazora 17

ISTORIJA
Na strunom sastanku odranom u novembru 1906. godine doktor Alois Alzheimer je prezentovao sluaj neobicnog oboljenja kore velikog mozga i prikazao neobinu kliniku sliku i neuropatoloki nalaz obolele gospoe Auguste Deter. Ovu pacijentkinju doktor Alzheimer je sreo tokom 1901. godine u dravnoj bolnici u Frankfurtu. Obolela je primljena u bolnicu u 51. godini ivota, a umrla je pet godina kasnije. Neko vreme pre prijema u bolnicu obolela nije vie mogla da vodi brigu o sebi i odbijala je svaku ponuenu pomoc. Po prijemu na leenje njene osnovne tegobe su bile gubitak orijentacije u vremenu i prostoru, gubitak seanja i naglaene tekoce u pisanju i itanju. Simptomi su vremenom postajali sve izraeniji da bi pred kraj ivota imala svakodnevne halucinacije i potpuni gubitak viih mentalnih funkcija. Doktor Alzheimer je prouavajui njen mozak uoio velike promene pogotovo na kori mozga, spoljanjem omotau koji je odgovoran za memoriju, razmiljanje, rasuivanje i govor. Patohistoloka analiza pokazala je da je kora njenog mozga bila istanjena i da postoji veoma Alois Alzheimer obilan senilni plak (promena ranije viena samo kod starih osoba). Alzheimer je, posle prouavanja, prvi video i opisao vlaknastu, strukturu u nervnoj eliji pojavu koja je definisala novu bolest. Demencija je ula u medicinsku literaturu 1907. godine . Psihijatar Emil Kreaplin je 1920. godine predloio da novo opisana bolest bude obeleena Alzheimerovim imenom. Alois Alzheimer je roen 14. juna 1864. godine u Bavarskoj. Bio je najpoznatiji nemaki psihijatar i neuropatolog koji je prvi objavio sluaj senilne demencije. Bio je vrlo paljiv i sistematian istraiva, Augusta Deter posveen radu u laboratoriji, a posebno je bio poznat i uvaavan zbog rezultata u eksperimentalnoj histologiji. Dr Alzhajmer je umro 1915 godine u 51. godini ivota od endokarditisa.

www.alchajmer.org

EPIDEMIOLOGIJA ALZHEIMEROVE BOLESTI

O demenciji na globalnom nivou najbolje govore statistiki podaci. Ekspertska grupa Alzheimer internacional asocijacije je procenila da oko 30 miliona ljudi irom sveta danas boluje od Alzheimerove bolesti (u daljem tekstu AB). Godinje se pojavi 4,6 miliona novih sluajeva. Broj obolelih e se duplirati svakih 20 godina te e do 2050. godine biti preko 100 miliona obolelih od AB. Samo poveanje broja obolelih e biti vee u regionima u razvoju u odnosu na razvijene regione. Svetski dan posveen AB je 21 septembar. Na taj dan organizacije i udruenja iz celog sveta ujedinjuju svoj napor za podizanje svesti na globalnom nivou o bolesti koja je jo uvek nezaustavljiva i neizleiva.

Porast broja obolelih na globalnom nivou

STARENJE
Starenje je bioloki proces i poinje u trenutku naeg roenja. Meutim vidljive promene se javljaju oko etrdesete godine, dok se danas smatra da starost poinje u 65. godini ivota. Kako je prosean ljudski vek produen sve se vie namee potreba za detaljnim istraivanjem ljudi treeg ivotnog doba. Kako stari nae telo tako se i mozak menja, veina ljudi u starosti primeuje da povremeno ima problem sa pamenjem, to moe biti rezultat fiziolokog starenja, ali isto tako moe biti i alarm za nastanak demencije. Mogue i este greke ( kada prve simptome poistoveujemo sa starou), rezultiraju nepravovremenom prepoznavanju bolesti, a samim tim se gubi prilika za blagovremenu primenu terapije koja je u ranoj fazi bolesti najefikasnija.

www.alchajmer.org

UOITI SIMPTOME NA VREME

Poetni i osnovni problem vezan za prepoznavanje Alzheimerove bolesti, za njeno leenje i brigu o obolelim jeste: Nedovoljna senzibilizacija javnosti Nedovoljna informisanost Nedostatak edukacije kako pojedinca tako i ue i ire zajednice A posledica toga je: Nepravovremeno prepoznavanje bolesti Poistoveivanje bolesti sa procesom starenja Negativan stav prema obolelom Dogaa se da oboleli od AB u poetku bolesti prikrivaju smetnje pamenja, iako je problem prepoznatljiv za okolinu. Iz istih razloga u ranom stadijumo bolest moe ostati neprepoznata, a kao posledica javlja se kasno ukljuivanje terapije to ima znaajne posledice na dalji tok bolesti. Karakter bolesti polako naruava svakodnevni ivot obolelog, ali i snano utie na ivot porodice. S obzirom da ne postoji mogunost leenja, ono to se svakako moe preduzeti jeste: Rano prepoznavanje bolesti Odlaganje nagle progresije Prilagoavanje ivota.

Kako bi se to ostvarilo potrebna je:

Dobra informisanost populacije (naroito starije i srednje ivotne dobi) o poetnim simptomima. Svaki stariji ovek mora biti informisan i edukovan o ovom problemu. Informisanost srednje starosne grupe ( dece starijih lanova porodice)

Odlaganje nagle progresije:

Blagovremena primena terapije koja je u poetnim stadijumuma najefikasnija. Pravilan tretman i uspostavljanje dobre komunikacije sa obolelim. Prilagoavanje ivota Porodica je duna da uslove ivota prilagodi potrebama obolelog. Prostor u kome obolela osoba boravi potrebno je prilagoditi potrebama obolelog.

DEMENCIJA
Demencija je termin koji oznaava gubitak pamenja i drugih intelektualnih sposobnosti dovoljno izraenih da utiu na svakodnevni ivot obolelog. Opasnost obolevanja od demencije raste sa starosnom dobi, a poznato je da se neki oblici javljaju ve u srednjim godinama.

VRSTE DEMENCIJE
Postoji veliki broj bolesti kod kojih moe da se javi intelektualno propadanje, a AB ima najveu frekvenciju i ini preko 60% od svih sluajeva. Ova stanja su okarakterisana nepovratnim promenama u mozgu, jer dolazi do propadanja nervnih elija. Kod vaskularne demencije dolazi do poremeaja uzrokovanih oteenjem krvnih sudova mozga. Svaka od navedenih bolesti ima svoje specifinosti u ispoljavanju i toku. Sam tok je takoe neto drugaiji od jednog do drugog tipa demencije i stoga treba da imaju poseban pristup i negu. Bez obzira na sliku bolesti, svaki pojedini pacijent je individualan u svojim reakcijama na bolest.

Vrste demencije

Klinike forme demencija

Lako dementne osobe su u stanju da ive samostalno, uz relativno ouvanu sposobnost rezonovanja u svakodnevnim ivotnim situacijama, uprkos oiglednom oteenju kognitivnih funkcija, socijalnih i personalnih aktivnosti.

www.alchajmer.org
Umereno dementne osobe nisu u potpunosti bezbedne u odsustvu osobe koja vodi brigu o njima. One zanemaruju znaajne aspekte line higijene, neuredno i neadekvatno se hrane, ne snalaze se sa novcem i imaju probleme u socijalnim kontaktima. Teko dementne osobe nisu u stanju da vode samostalan ivot. One ne mogu samostalno da se hrane, odravaju linu higijenu i kontroliu fizioloke potrebe. Nad njima je potreban kontinuiran nadzor.

ALZHEIMEROVA BOLEST
Alzheimerova bolest je najei oblik demencije. Demencija je termin koji oznaava gubitak pamenja i drugih intelektualnih sposobnosti dovoljno izraenih da utiu na svakodnevni ivot obolelog. Veina starih ljudi uoava da povremeno ima problem sa pamenjem, ali kada su ti problemi uestali i kada stara osoba postane konfuzna, tada se ve moe posumnjati da se radi o nekoj vrsti demencije. Samo dobra dijagnostika obrada od strane neurologa e pomoi da se napravi linija razgranienja izmeu promena shodnih fiziolokom starenju i simptoma demencije. Tako da ni oboleli ni lanovi njegove porodice ne mogu prepoznati sam poetak bolesti.

ZNACI UPOZORENJA
1. POREMEAJ PAMENJA Oteano upamivanjenovih informacija jedan je od najeih poetnih znakova A.B. Osoba sve ee zaboravlja i ne moe kasnije da se priseti informacije koju je zaboravila. 2. PROBLEMI KOD OBAVLJANJA SVAKODNEVNIH POSLOVA Oboleli od AB teko planiraju i obavljaju svakodnevne aktivnosti. 3. TEKOE U GOVORU, ITANJU I PISANJU Zaboravljaju rei, zamenjuju ih neadekvatnim ili nerazumljivim. 4. DEZORIJENTISANOST U VREMENU I PROSTORU Osoba ne zna datum, mesec, godinu, godinje doba, datum svog roenja, ne snalazi se na poznatim mestima. 5. POGRENE PROCENE I ODLUKE Postaje nekritian u pogledu novca, neadekvatno se oblai, neprilagoeno vremenskim prilikama i odreenim prigodama. 6. POREMEAJ APSTRAKTNOG MILJENJA Ne snalazi se u finansijama, korienju brojeva, ne razume pojmove kao to su ljubav, srea, tuga, roendan. 7. GUBLJENJE STVARI I OPTUIVANJE ZA KRAU Odlae stvari na neuobiajena mesta, zaboravlja gde ih je ostavila i optuuje za krau. 8. PROMENE U RASPOLOENJU I PONAANJU Podloan je iznenadnim promenama u ponaanju koje varira od mirnoe do plaa i besa bez ikakvog razloga.

10

www.alchajmer.org
9. OSTALE PROMENE Postaju konfuzni, prestraeni, sumnjiavi i nepoverljivi. 10. 10. GUBITAK INICIJATIVE Pasiviziraju se, spavaju vie nego obino, povlae se u sebe i potiteni su.

FAKTORI RIZIKA
Iako naunici znaju da Alzheimerova bolest nastaje odumiranjem modanih elija, jo uvek nisu jasno utvrdili uzronike ove bolesti. Identifikovani su odreeni faktori koji poveavaju verovatnoi nastanka ove bolesti. Faktori rizika su podeljeni u dve grupe:

1. Faktori rizika na koje se ne moe uticati

Starost Ne moe se uticati na godine starosti te se najee javlja kod osoba preko 65 godina, a preko 85 godina je jo uestalija. Porodina istorija Ukoliko u porodinom stablu ima obolelih, a naroito ako ih ima vie verovatnoa je vea. Genetika Uestvuje u veoma malom procentu, ali je ukljuena u nastanak bolesti.. Istraivai sa Univerziteta Kalifornija tvrde da ljudski mozak pokazuje znake starenja jo u ranim dvadesetim godinama ivota. Oni procenjuju da je samo treina faktora koji utiu na memoriju i dugotrajno zdravlje genetiki predodreena. Ohrabrujue je i to to je veina faktora koji utiu na zdravlje mozga ustvari pod naom kontrolom.

2. Faktori rizika na koje se moe uticati

Povreda glave Postoji veza izmeu povrede glave i Alzheimerove bolesti, pogotovo ako je bilo vie teih povreda. Stanje srca i krvnih sudova Rizik nastajanja Alzheimerove bolesti raste pod uticajem brojnih faktora koji oteuju srce i krvne sudove. Nain ivota Voenje zdravog ivota je dobra prevencija za nastanak Alzheimerove bolesti ( pravilna ishrana, fizika aktivnost, izbegavanje alkohola i duvana).

11

STADIJUMI
I STADIJUM AMNESTIKI BLAGI RANI STADIJUM ALZHEIMEROVE BOLESTI
Primeuju se jasni nedostaci u sledeim oblastima. esto zaboravlja dogaaje iz bliske prolosti Zaboravlja informacije skoro nauene, zaboravlja obine rei i zamenjuje ih neobinim, to njegov govor ini nerazumljivim. Povremena zbunjenost oko datuma, dana u nedelji Povremeno ne zna koji je datum, dan u nedelji ili koje je doba dana. Smanjena sposobnost izvoenja jednostavnih aritmetikih radnji Brojanje unazad ( oduzimanje od 100 po 7), ne razabire ta su brojevi i kako se koriste. Smanjena sposobnost izvoenja komplesnih radnji Planiranje veere za prijatelje, plaanje rauna, upravljanje finansijama. Slabljenje prosuivanja nekritinost u ponaanju Nemogunost procene novca(nekontrolisano troenje novca na nepotrebne stvari, davanje velike koliine novca za sitnice...), neadekvatno oblaenje (oblaenje odee za spavanje preko dana, oblaenje zimske odee u letnjem periodu i obrnuto). Zaboravljanje nekih detalja izvlastite prolosti Ne sea se nekih dogaaja iz vlastitog ivota. Nesnalaenje u prostoru Problem sa prostornom orijentacijom ( ne snalazi se u poznatom okruenju). Zaturanje stvari i ostavljanje predmeta na neobina mesta Ostavljanje stvari na neuobiajena mesta i optuivanje za krau. Promene raspoloenja Brze promene raspoloenja od totalne mirnoe do agresije. Osoba postaje depresivna, povlai se u sebe esto je neraspoloena i utljiva u drutvu.

II DEMENTNI SREDNJI STADIJUM

U ovom stadijumu osobe: Zaboravljaju bitne informacije iz sopstvenog ivota Postoji zbunjenost oko datuma, dana u nedelji, godinjeg doba Javljaju se problemi oko odabiranja garderobe za odreene vremenske prilike

12

www.alchajmer.org
Zadravaju saznanja o svojoj okolini Povremeno zaborave svoje ime i imena svojih blinjih, mada generalno razlikuju nepoznate od poznatih Pate od poremeaja sna Nemogunost kontrolisanja fiziolokih promena Postaju sumnjiavi, prestraeni, haluciniraju, javljaju se odreene repetativne radnje Linost se menja, postaju konfuzni, gube sposobnost da brinu o sebi Skloni su lutanju

III KASNI STADIJUM- VEGETATIVNO STANJE

U ovom stadijumu osoba: Gubi kontakt sa okolinom Gubi mo konverzacije Nesposobnost kontrolisanja pokreta Nesposobnost kontrolisanja fiziolokih potreba Gube sposobnost samostalnog kretanja i sedenja Gutanje je oteano

13

DIJAGNOZA
PREDNOST RANE DIJAGNOZE
Rano planiranje odgovarajuih tretmana Identifikacija potencijalno reverzibilnih demencija i faktora rizika Kod pacijenata u ranoj fazi progresivnih demencija: planira se psihosocijalna zatita regulie se problem vonje i drugih pravnih specifinosti sprovodi se edukacija i podrka negovatelja uvodi se rana farmako- terapija.

Izazovi rane dijagnoze

Dijagnozu je teko odrediti kod blago izraenih simptoma Neophodnost edukacije i iskustva u Dg uz pristup naprednim tehnikama Rizik od lano pozitivnih i lano negativnih

DIJAGNOZA ALZHEIMEROVE BOLESTI

14

www.alchajmer.org

TRETMAN
Iskustva pokazuju da pravilno sprovoenje nege i dobar tretman mogu u velikoj meri uticati na kvalitet ivota obolelih. U toku su mnogobrojna istraivanja efikasnosti raznih lekova kod AB. Do sada jo uvek nije pronaen lek koji bi zaustavio propadanje elija mozga, ali pojedini lekovi mogu pomoi da se bolest stabilizuje i uspori progresija bolesti.Takoe je veoma korisna simptomatska terapija prepisana od strane neurologa. Brojni svetski vodii za terapiju AB preporuuju primenu lekova koji deluju na nivou neurotransmitera u mozgu (hemijske materije ukljuene u procese pamenja i ponaanja). Takvi lekovi su dostupni i na naem tritu i dobijaju se na osnovu miljenja lekara specijaliste za datu oblast. Efikasnost novih lekova kod AB se ispituje kroz istraivanja koja se vre u celom svetu, ali se njihovi rezultati tek oekuju.

15

PRAKTINI SAVETI ZA NEGOVATELJA

UOBIAJENI PROBLEMI KOJI SE JAVLJAJU U TOKU NEGOVANJA OBOLELOG OD ALZHEIMEROVE BOLESTI
FIZIKALNA TERAPIJA
AB prati gubitak telesnih sposobnosti, snage i pokretljivosti. Sve poinje loim dranjem prilikom stajanja, sedenja i hodanja do delimine, a na kraju i potpune nepokretljivosti. Nepokretan bolesnik prestavlja najvei problem u dugim godinama bolesti. Potrebno je uiniti sve da se nepokretnost to due odgodi, a primerenom fizikalnom terapijom to se moe postii sve do pred sam kraj bolesti. Poetak fizikalne terapije potrebno je prilagoditi stanju obolelog, vodei rauna o njegovim trenutnim mogunostima, njegovim ranijim sposobnostima, interesima,i naravno, sadanjem zdravstvenom stanju. Ukoliko je obolela osoba sa ouvanim telesnim funkcijama moemo sprovoditi intenzivniju terapiju, a u suprotnom fizikalna terapija e biti ograniena i pristup pacijentu sloeniji.

SEDENJE I STAJANJE:
Obolela osoba obino stoji i sedi u nefiziolokom poloaju- lea su pogrbljena, glava i trup nagnuti napred, ruke skupljene nad savijenim nogama. Posledica Nepravilan poloaj kod stajanja i sedenja izaziva umor miia, bolove u nogama, leima, vratu i glavi. U ovakvom poloaju leni miii su neprirodno optereeni, a trbuni oputeni, to posle izvesnog vremena rezultira slabljenju miia. Kod ovakvog poloaja javljaju se smetnje kod disanja i probave.

Preporuka:
esto menjati poloaj, a ukoliko je u mogue potrebno je da oboleli povremeno ustaje. Podmetati relaksirajui jastuk pod lea i noge

16

www.alchajmer.org
Lea moraju biti prislonjena uz naslon stolice. Sprovoditi vebe istezanja gornjih i donjih ekstremiteta. Sprovoditi vebe razgibavanja zglobova ruku i nogu.

HODANJE
Ako bolesnik hoda mora se nastojati da se ta funkcija ouva to je mogue due, sve dok postoji i najmanja sposobnost kretanja obolelog, pa makar to bilo i samo nekoliko koraka. Prilikom hodanja, a da toga nismo svesni, ruke i noge, kima, vrat i glava tj. celo telo se postavlja u najpovoljniji poloaj. Pokret hoda poinje u svim zglobovima tela, prati ga rad svih miia i utie na rad srca, krvnih sudova, plua, probavnog trakta. Prisustvo nemira u nogama i potrebe za estim menjanjem poloaja( esto ustajanje sa stolice i iz postelje, te besciljno hodanje) treba iskoristiti i pravilno usmeriti njihovo kretanje. Preporuuje se svakodnevno etanje to je due mogue, van kue, ali u poznatom okruenju, jer nepoznata mesta mogu kod obolelog da izazovu nesigurnost, strah i nemir. Podrazumeva se da izlasci iz kue treba da budu u pratnji, a ukoliko postoje mogunosti za samostalnu etnju (zavisno od stanja obolelog), potrebno je preduzeti mere opreza kako se ne bi u etnji izgubio. etnje sa bolesnikom najlaki su i najbolji oblik fizikalne terapije.

LEANJE
U zadnjoj fazi bolesti oboleli od AB je potpuno nepokretan, a najvea opasnost u ovoj situaciji je dekubitus. Dekubitus je defekt, nekroza koe, potkonog tkiva, pa i miia. Nastaje zbog prestanka cirkulacije na zahvaenom delu tela u vrlo kratkom vremenskom periodu. Moe da se javi u poetnoj fazi u vidu ogranienih crvenih fleka bez oteenja povrine koe. Bele fleke kao posledica loe prokrvljenosti. Pojava plikova i ljutenja koe. Povrinska oteenja koja zahvataju miie i mogu dopreti do kosti. U prva dva sluaja negovatelj moe da pomogne primenom preporuenih tretmana za prevenciju dekubita, dok je u zadnjem sluaju potrebna hitna intervencija zdravstvenog radnika.

17

Ugroena mesta su: Potiljak Lopatice Una koljka Prljenovi kime Krsna kost i karlica Trtica i sedalni deo Ramena i laktovi Kukovi, kolena, lanci, pete, prsti na nogama. Spreavanje nastanka dekubitusa postie se forsiranim odravanjem cirkulacije ugroenog dela tela tj. masaom delova tela koji su u kontaktu sa podlogom postelje. Prvenstveno treba menjati poloaj obolelog u postelji i to u kratkim vremenskim razmacima, najmanje svaka 2 sata. Kada oboleli lei na leima potrebno je pod glavu i vratni deo kime podmetnuti srednje tvrd jastuk. Antidekubitalni jastuk se stavlja ispod gluteusa (moe se u kunim uslovima napraviti od deije gume za plivanje ili kupiti u specijalizovanim radnjama), zatim i na ostala kritina mesta kao to su predeo ispod kolena, pete itd.(svugde gde se naslanja na podlogu).. Kod leeih bolesnika mogu se sprovoditi pasivne vebe, prilagoene njegovom stanju. U poloaju kada bolesnik lei na leima sprovode se vebe svih zglobova ruku i nogu, ali se izbegavaju nagli, grubi i preforsirani pokreti. Od izuzetne koristi je masaa ruku i nogu. Ukoliko oboleli lei po strani potrebno je ruku na kojoj lei saviti u ramenu prema napred. Kolena i kukovi moraju biti lagano savijeni, a jastuk treba podmetnuti iza lea i izmeu kolena. Slobodnu ruku i nogu potrebno je blago masirati a i sprovoditi primerene vebe, opet vodei rauna da ne budu grube i preforsirane. Kada obolelog postavimo potrbuke masira se stranji deo tela ukljuujui i ekstremitete, jer zadnji deo tela dekubitus najvie ugroava. Prilikom masae preporuuje se da se koriste antidekubitalni losioni i kreme.

Najugroenija mesta za stvaranje dekubitusa

Ugroeno mesto na nozi

Pomagala za zatitu nogu

18

www.alchajmer.org
Uz primenu fizikalne terapije i masae vano je napomenuti da je od velikog znaaja higijena tela i postelje, a posebno obratiti panju da posteljina uvek bude dobro zategnuta, jer mali nabor na posteljini moe izazvati velike probleme. Ono to je vano rei jeste da je oboleli od AB esto nemiran, te se u takvim situacijama mora sprovoditi stalni nadzor o stanju posteljine( jer ga oboleli guva, svlai i ponekad kida). Posteljina mora biti od materijala koji se iskuvava, bele boje ili obojena prirodnim bojama. Umesto arava preporuuje se poluarav koji se mnogo lake menja. Pogodni jastuci: od sintetikog materijala koji se lako peru, jastuci od perija, tvrdi od prirodnih materijala koji se peru i to jedan veliki tvrd i vie manjih za specijalno pozicioniranje pacijenta. Prekrivai: jorgan od prirodnih materijala. Danas postoje i akrilni koji se mogu lako prati. Za pacijenta koji due vreme lei nepokretan, neophodno je da tabani budu postvaljeni pod uglom od 90 , a prekrivane sme da pritiska prste.

SOBA
Kada imamo u kui nepokretnog bolesnika, prostoriju u kojoj boravi poterbno je prilagoditi njegovim potrebama, a takoe i potrebama negovatelja.

Soba za obolelog sa pogledom na vrata

Soba za nepokretnog bolesnika u kojoj je omoguen pristup pacijentu sa sve etiri strane

Higijena sobe Redovno provetravanje Redovno ienje ista posteljina bez nabora Vlaenje vazduha

19

 Suv vazduh dovodi do isuivanja sluznice disajnih puteva to izazivasuv kaalj, smanjenje prokrvljenosti sluznice disajnih puteva, ak i upalu plua kod starijih osoba. Vazduh se ovlauje posudicama za vodukoje sestavljajuna radijatore iliusobi. Veoma hladan vazduh ili esta promaja dovode do suavanja najsitnijih krvnih sudova (kapilara), to dovodi dosmanjene prokrvljenosti sluznice. U tom sluajubelakrvna zrnca (leukociti) nedolaze u dovoljnom broju da mogu da uniteili da uspore razvijanjebakterija ili . Tako nastaje rinitis kao opasnost od teih infekcija disajnih puteva izapaljenje plua. Nedostatak kiseonika ustajao vazduh je najbolji prenosnik tetnih bakterija i viirusa. Izaziva i umor i pospanost. Krevet Od izuzetne je vanosti da krevet bude slobodan sa svih strana, to olakava pristup negovatelju. Visina kreveta treba da bude od 60- 65 cm. Podmeta za nagib dueka je do 30.cm. stavlja se ispod gornjeg dela dueka. Pomagalo za zatitu nogu ( moe biti smotan pekir u rolnu). Lagan pokriva koji ne pritiska vrhove prstiju.

Krevet prilagoen potrebama pacijenta Kod nepokretnog pacijenta moemo koristiti automatski antidekubitusni pokretni duek sa motorom koji se sam prilagoava nepokretnom pacijentu. U suprotnom moemo namestiti vrste jastuke pod uglom od 30 ispod cele povrine dueka sa leve ili desne strane. Na srednjem delu dueka treba postaviti gumeni zatitni arav. Pogodni jastuci: od sintetikog materijala koji se lako peru, jastuci od perija, tvrdi

20

www.alchajmer.org
od prirodnih materijala koji se peru i to jedan veliki tvrd i vie manjih za specijalno pozicioniranje pacijenta. Prekrivai: jorgan od prirodnih materijala. Danas postoje i akrilni koji se mogu lako prati. Za pacijenta koji due vreme lei nepokretan, neophodno je da tabani budu postvaljeni pod uglom od 90, a prekrivane sme da pritiska prste.

KUPANJE
Obolela osoba vrlo esto nema potrebu za kupanjem ili je zaboravila kako se to radi.

Kada i toalet treba da su obezbeeni draima.

Preporuke:
Poeljno je odravati ranije higijenske navike Pokuajte da kupanje bude prijatan relaksirajui doivljaj, a ne prinuda Ukoliko odbija, saekajte da bude raspoloena i onda je mirno nagovorite.

21

 Ako nikako ne moete da je ubedite, pripremite sve to je potrebno za kupanje, mirno je odvedite do kupatila i polako pristupite radnji kupanja. Ako se javljaju tekoe oko kupanja utvrdite da li oboleli eli asistenciju druge osobe(stid..) Preporuuje se odravanje samostalnosti prilikom kupanja. Potrebno je obezbediti sigurnost pri kupanju(postavljanje rukohvata, neklizajuih podmetaa, stolice....) Vano je upozoriti da oboleli od AB esto nemaju oseaj za toplo- hladno, te se moraju preduzeti mere opreza da ne izazove opekotine prilikom kupanja, ukoliko to sam obavlja. Voditi rauna da prilikom kupanja ne izazove poplavu. Skloniti van domaaja hemijska srestva iz kupatila

OBLAENJE
Karakteristino je da oboleli od AB esto nisu sposobni da se adekvatno obuku u skladu sa prigodama i vremenskim prilikama. Kako bismo izbegli probleme ove vrste potrebno je: Skloniti garderobu koja ne odgovara vremenskim prilikama i prigodama. Izbegavati komplikovanu odeu( komplikovane kope, dugmadi, suvie usku......) Koristiti obuu koja se lako obuva i koja ne klizi, ne ulja, jednostavno se kopaiak.........) Odravati samostalnost u oblaenju, bez obzira koliko to dugo traje. Pripremiti odeu, poslagati je po redosledu oblaenja. Ukoliko radnja oblaenja suvie dugo traje i obolela osoba ne uspe sama treba joj pruiti pomo, ali u principu treba biti strpljiv i pustiti da ponavlja radnje oblaenja. Kako nam je poznata njihova potreba za svlaenjem, potrebno je voditi rauna da se u zimskom periodu ne prehlade, jer nemaju oseaj toplo- hladno.

KUVANJE
U ranoj fazi bolesti obolela osoba je sposobna sama da sprema obroke, ali je potrebno kontrolisati na koji nain to radi. Loa koordinacija pokreta poveava rizik od povreivanja za vreme spremanja obroka. Mora se obratiti panja na mogunost rada sa elektrinim aparatima, otrim predmetima, toplom vodom.

22

www.alchajmer.org
Kada prestane mogunost samostalnog spremanja hrane, obolelu osobu ne treba sasvim iskljuiti, ali omoguiti joj da u istom uestvuje koliko joj tosposobnosti dozvoljavaju. Ukoliko obolela osoba ivi sama, nije sposobna za samostalno pripremanje hrane poterbno je organizovati redovno snabdevanje sva tri obroka.

OBROCI
Problemi koji se javljaju uzimanjem hrane: Odbijanje hrane Prekomerno uzimanje hrane Gubljenje oseaja za toplo-hladno Zaboravljanje rukovanjem pribora za jelo Problemi sa vakanjem i gutanjem

Preporuka:
hrane ne treba insistirati da po svaku cenu uzme dovoljnu koliinu, ve sa puno strpljenja ponuditi vie puta manje koliine hrane. Poloaj za stolom treba da je udoban. Servirati hranu tamo gde je obolela osoba inae navikla da jede. Ukoliko zbog apraksije i poremeaja koordinacije pokreta oboleli prosipa ili razbacuje hranu, okolinu treba prilagoditi tako da se lako moe oistiti. Prepustiti obolelom da sam jede koliko je to mogue. Ukoliko obolela osoba zaboravi da je jela ili ima potrebu za veom koliinom hrane potrebno je podsetiti da je ve jela ili posluiti manju koliinu hrane nie kalorijske vrednosti. Kod gubljenja oseaja za toplo i hladno, mora se voditi rauna da se obolelom ne servira suvie topla ili suvie hladna hrana. Ako obolela osoba nije vie u mogunosti da savlada tehniku rukovanja priborom za jelo, potrebno je blago podsetiti kako se to radi ili joj servirati hranu koja je usitnjena i moe se jesti rukama. Problem vakanja i gutanja u prvim stadijumima obolela osoba uzima veu koliinu hrane ili suvie brzo jede pa je moramo pdtsetiti da to ini sporije ili joj sluiti deo po deo. U zadnjoj fazi bolesti, obolela osoba gubi sposobnost gutanja, te je potrebno davati pasiranu hranu.

23

Smetnje gutanja U kasnijim fazama bolesti smetnje gutanja su esta pojava. Razlozi zbog kojih dolazi do smetnji gutanja su razliiti. Mogu da nastanu kao posledica apraksije vakanja i gutanja Saveti: Osoba prilikom jela treba da sedi uspravno, nikako zabaena unazad Ne treba da jede kada je uznemirena i pospana Ne davati hranu koja je istovremeno i tena i vrsta Davati isitnjenu hranu, po potrebi mlevenu i pasiranu. Zbog opasnosti od uguenja izbegavati: vake, tvrde bonbone, kokice kotunjavo voe, kikiriki.... Ukoliko su smetnje pri gutanju uestale potraiti pomo lekara. Ishrana bolesnika obolelog od Alzheimerove bolesti Kod obolelih od AB i drugih demencija ishrana predstavlja poseban problem. Izbor hrane Koristiti namirnice sa korisnim masnoama kao to su esencijalne masne kiseline (omega 3, 6, 9) koje na organizam ne moe da sintetie. Esencijalne masne kiseline potpomau rad mozga i reguliu masnoe u krvi Izvori esencijalnih masnih kiselina: Hladno ceeno maslinovo ulje Laneno seme Riblje meso U ishrani se mogu jo koristiti: Manje masna mesa: junee, ivinsko, telee, manje masni sirevi.... Veoma je korisno da u obrocima obolelih od AB svakodnevno budu zastupljene vee koliine povra i voa. Od itarice se preporuuju proizvodi od punog zrna- crni hleb i slino.

24

www.alchajmer.org E
Oseaj ei nastaje i kod zdravih i kod bolesnih kada organizam izgubi vei deo tenosti. Stare, pogotovo bolesne osobe podlone su gubitku tenosti(dehidratacija). Saveti: Ne treba ekati pojavu ei ve obezbediti dovoljan unos tenosti. Davati mlake napitke u odreenim vremenskim intervalima.

OPSTIPACIJA- ZATVOR
Opstipacija je neredovno pranjenje creva, obino uz tvru suvu stolicu. Ritam pranjenja stolice je razliiti smatra se uobiajenim od tri puta dnevno pa do jednom u tri dana. Kada je pranjenje ree od dva puta nedeljno govorimo o opstipaciji. Uzroci opstipacije su razliiti: Najei oblik zatvora je hronina habitualna opstipacija( u narodu poznata kao lenja creva) javlja se bez vidljivog organskog uzroka. Uzrokovana je nainom ivota, nepravilnom isharanom i smanjenim fizikim aktivnostima. Lekovi koji deluju umirujue na nervni sistem, lekovi protiv bolova. Hemoroidi- obolevaju osobe koje se malo kreu i due sede- pranjenje stolice praeno je s bolovima i na neki nain tera obolelog na ree pranjenje to rezultira zatvorom. Tumor debelog creva je najopasnija bolest koja uzrokuje opstipaciju, ali tada opstipaciju prate mnogo ozbiljniji problemi. Opstipacija najee pogaa osobe u poznim godinama, a samim tim i obolele od AB, pogotovo u kasnijim stadijumima bolesti. Odravanje redovnog ritma pranjenja se postie pravilnom ishranom i fizikom aktivnosti.

25

ISHRANA:
Bitno je da u ishrani budu zastupljene namirnice bogate biljnim vlaknima. Biljna vlakna se nalaze u: Vou: jabuke, breskve,mandarine, kajsije,ljive, suve smokve. Povru: kelj, brokoli, kupus, argarepa, spana,zelje tikvice, boranija, graak, pasulj, soivo. Neoljutene itarice: penica, integralni pipina, testenine od integralnog brana, ovsene pahuljice. Od fermetisanih mlenih jogurt. Namirnice bogate biljnim vlaknima...

Crni hleb,raneni hleb, proja, kaamak, kompot od ljiva. proizvoda preporuuju se probiotiki napici- kefir,

Poeljno je bar dva puta nedeljno koristiti ribu, a smanjiti unos mesa. Unoenje dovoljne koliine tenosti(1,5- 2 litra) u toku dana.. Biljna vlakna u obliku gotovih pomonih srestava- probavita, verolax, razni ajevi za probavu...... Fizika aktivnost veoma je vana i podrazumeva minimum pola sata hoda dnevno. Kada zastoj traje vie od nedelju dana potrebno je potraiti pomo lekara.

26

vrsta toaletna stolica i toaletna stolica na tokovima

www.alchajmer.org Nemogunost kontrole mokrenja i stolice

U zadnjem stadijumu obolela osoba gubi kontrolu nad fiziolokim potrebama. Kada doe do ovakve vrste problema potreban je pregled specijaliste da se utvrdi koji je problem kontrole mokrenja i stolice prisutan, i na koji nain da se otkloni ili ublai. U ovakvim sluajevima postoji mogunost korienja specijalne stolice sa nonim sudom, pelena, a nekad je neophodna primena urinarnog katetera.

Pelene raznih veliina koje upijaju od 50 do 500 ml tenosti. Sadre material koji absorbovanu tenost pretvara u gel.

27

Alkohol i cigarete
Alkohol i cigarete su prvenstveno tetni po zdravlje i jedan od riziko faktora za nastajenje AB. Alkohol nije problem ako ga obolela osoba konzumira u umerenim koliinama ako se to ne kosi sa uzimanjem lekova. Preporike: Alkohol ukinuti ukoliko se kosi sa uzimanjem terapije. Nadgledati osobu dok pui, jer postoji opasnost da izazove poar.

Vonja
U ranoj fazi bolesti obolela osoba ima sposobnost da upravlja motornim vozilom. Prerano oduzimanje dozvole za vonju moe da povredi obolelog, a neblagovremeno da ima veoma ozbiljne posledice kako za obolelog tako za ostale uesnike u saobraaju.

Preporuka:
Na blag nain razmotriti ovaj problem sa obolelim. Proveriti vid, sluh, Ispitati koordinaciju pokreta, snagu ekstremiteta iravnoteu. Proveriti da li su reakcije u vonji dovoljno brze i adekvatne. Ukolkiko procenite da je dalja vonja rizina na blag nain razmotrite ovaj problem sa obolelim. Ako je oboleli nekritian insistira da vozi potrebno je kljueve od auta skloniti van domaaja obolelog. Sugerisati upotrebu javnog prevoza. U kritinim situacijama i moguim konfliktima treba obezbediti zabranu od strane lekara.

Spavanje
Deava se da oboleli od AB poremeti ritam spavanja, preko dana da spava, a nou da bude nemirna i uznemirava celu porodicu. esto nou nastaje uznemirenost, a i agresivnost. Ovo moe da bude problem koji vas, kao osobu koja neguje obolelog, najvie iscrpljuje.

28

www.alchajmer.org Preporuka:
Voditi rauna da ne spava preko dana Dnevne etnje i uvoenje fizikih aktivnosti. Udobna postelja za no Obezbediti mir tokom noi, eliminisati buku. Temperatura sobe treba da je prijatna, prostorija provetrena. Blago osvetljenje prostorije za spavanje.

29

LUTANJE
PRIPREMA ZA PREVENCIJU OD LUTANJA

Deo svakodnevnice obolelog od AB

Od AB danas pate milioni ljudi, koji su izgubili sposobnost da prepoznaju poznata mesta i lica. est od deset ljudi (ili oko 60%) obolelih od AB bie skloni lutanju. Mnogi ne mogu ak da zapamte ni svoje ime ili adresu. Zato lako mogu da postanu dezorjentisani i da se izgube, ak i u svom komiluku. Takoe lutanje moe biti i veoma opasno- ak i po ivot. ta izaziva lutanje? Lutanje moe da izazove nekoliko faktora a to su: Kontra efekat novih lekova Stres Konfuznost Dezorjentisnost u vremenu i prostoru

30

www.alchajmer.org
Uznemirenost Anksioznost Nesposobnost da prepozna lanove familije, mesta ili objekte Strah koji potie od jakih zvukova elja da izvre radnje koje su pre redovno obavljali, kao to je odlazak na posao ili uvanje deteta Postoji nekoliko preporuka o tome kako da se pripreme oni koji vode brigu o ovakvim osobama.

Lutanje- Ko je sklon lutanju?

Svi oboleli koji se sa redovnog posla poinju vraati kasnije no obino Osobe koje pokuavaju da obave neke poslove kojima su se ranije mora da ide na posao Osobe koje pokuavaju da idu kui iako su ve kod kue Osobe kojima je teko da prepoznaju do skora poznata mesta kao to su kupatilo, spavaa soba ili dnevna soba Osobe koje idu samo da provere nekoga ili neto Oni koji se ponaaju kao da hoe da izvre neku radnju, ali ne uspevaju da je uraderecimo dre saksiju u ruci u koju kau da planiraju da e neto da zasade ali krajnji ishod je jedino to to se uprljaju sa zemljom Oni koji se oseaju izgubljenim u novim ili promenjenim do tada poznatim sredinama bavili - tipa

PONAANJE KOJE TREBA OEKIVATI

Treba biti svestan da li je bolesnik sklon lutanju Treba pokuati oceniti vreme u toku dana kada je oboleli najvie sklon lutanju i u to vreme mu treba organizovati neku aktivnost Pruiti priliku obolelom da se ukljui u to vie aktivnosti ili ga nagovoriti na neki blagi oblik vebanja, dati mu neto da radi (slae pekire), ubediti ga da slua muziku i sl. U sluaju kada je oboleli sklon da luta nou, onda mu treba uskratiti spavanje preko dana Treba pratiti reakciju na lekove

31

 Kada oboleli insistitira da ide na posao ili hoe da ode kui onaj koji ga neguje treba da ga usmeri komunikaciju u tom smeru da ga uputi na neku drugu radnju, jer obolelog ne vredi negirati niti mu zabranjivati

TA TREBA URADITI KOD KUE

Nona svetla treba da se postave svuda po kui ili prostoriji Vrata- treba ih eventualno kamuflirati tako to e biti obojena u boju zida na kome se nalaze- ili ih treba prelepiti neim da budu manje uoljiva. Zvonce - treba ih postaviti iznad svih vrata, da ukoliko niste stalno sa obolelim moete da ujete ukoliko otvori vrata. Ureaji za nadgledanje- koji e vam signalizirati kada se vrata otvore Sigurnosne kapije treba staviti pre svakog stepenita ili moda pre izlaznih vrata. Koliko god je mogue treba obezbediti da prostor u kui i ukoliko postoji dvorite bude to sigurnije za kretanje obolelog. Sva vrata u kui treba da su obeleena- u smislu na vratima od kupatila treba jasno da pie kupatilo. Poto neki oboleli nee naputati kuu bez jakne ili kiobrana te sve stvari treba da su sklonjene iz vidnog kruga obolelog Takoe treba izbegavati situaciju da ostavite obolelog samog u kolima. Obezbedite im dosta fizike aktivnosti tokom dana ( naravno u zavisnosti od njihove mogunosti) tako da se osoba umori i poeli odmor kod kue Osigurajte im prijatnu atmosferu koja e im pruiti elju da ostanu kod kue Naite nain da obezbedite identifikaciju obolelog (narukvica koja e se svideti obolelom na kojoj su napisani jasni podaci) Odravajte red i higijenu u stanu jer nered stvara dodatnu zbunjenost

Preporuke Treba imati na jednom mestu spisak osoba kod kojih je oboleli najee iao Treba zamoliti komije, prijatelje kao i lanove familije da vas odmah obaveste ukoliko primete obolelog samog ili ukoliko nije adekvatno obuen Treba imati noviju sliku obolelog kako bi je mogli pokazati policiji ukoliko se izgubi. Dobro upoznajte svoj komiluk da bi znali opasna mesta ( tuneli, stepenice , veliki slivnici i sl).

32

www.alchajmer.org
Treba znati da li je oboleli levak ili denjak- jer lutanje najee ide u pravcu dominantne ruke. Treba imati listu mesta na koje je oboleli sklon da ide, kao to su bivi posao, bivi stan, crkva ili restoran. Jer u panici kad se nezna gde je oboleli lake emo se snai ukoliko nam je dostupniji to vei broj informacija.

ZABLUDE KOJE IMAMO KADA JE U PITANJU LUTANJE

1. Moja ena mi je stalno na oku potreban je samo jedan momenat nepanje da bi oboleli uhvatio priliku da odluta. Bilo da ste u kui ili u gradu, supermarketu i sl. ak i najuporniji negovatelj ima potrebu da ode u toalet, da odspava ili da se otuira. 2. Moja majka nikada ne luta Ukoliko je oboleli u mogunosti da hoda, moe da pone da luta u bilo koje vreme. Ukoliko se lutanje ve jednom desilo, sigurno e se desiti opet. 3. Moj mu nee da nosi identifikacionu narukvicu mora se smisliti neki drugi oblik recimo ogrlica na kojoj je kartica sa identifikacionim podacima. 4. Objasnili smo tati zato ne treba sam da ide napolje Verovatnoa da se oboleli seti takvih injenica je veoma mala, pogotovo kako se odvija napredovanje bolesti, on e naglo izgubiti sposobnost da razmilja logino. 5. Moja majka je u domu za staranje Vaa majka moe veoma lako da ode iz zgrade ak i iz zakljuanog odeljenja (potrebna je sekunda nepanje). Lutanje moe da se desi i kada majku dovedete iz doma u posetu kui. 6. Kada mi se mu izgubi, nai e ga policija- Osoba koja ima problema sa pamenjem moda nee biti u mogunosti da da jasne podatke o sebi. ak iako je vaeg obolelog policija jednom ve vratila kui, moda neete biti te sree i sledei put.

33

IVOT SA OSOBOM OBOLELOM OD ALZHEIMEROVE BOLESTI

EMPATIJA
Empatija predstavlja svest o sopstvenim oseanjima i na osnovu njih, razumevanje problema drugih i potrebe da im se pomogne. Ona predstavlja saoseanje, prihvatanje, poistoveuvanje i ljudsku toplinu. Naravno, potrebno je strogo paziti da se na osobu sa kojom saoseamo ne prenesu sopstvene projekcije i asocijacije. Pred negovateljem je konkretan zadatak da na osnovu sopstvenih preivi emotivne reakcije koje su analogne bolesnikovim. Negovatelj treba da se ponaa normalno prema obolelom i da ne dozvoli da on potiskuje oseanja ili da ih sam negovatelj negira ili previdi, kad su vidljiva u ponaanju. Prihvatanjem realnog stanja stvari i ponaanja kod obolelog, pokazujemo empatiju za njega takvog kakav jeste i time pokazujemo da ga stvarno razumemo. Prema tome empatija je potpuno prihvatanje i potovanje stanja u kome se obolela osoba nalazi. Negovatelj treba da sebi predstavi kvalitet i intezitet oseanja koje oboleli ima, da taj intezitet doivi, ali i da je sposoban za vraanje u normalno stanje oseanja

Pogled

DOSTOJANSTVO, SAMOPOTOVANJE, NEZAVISNOST

Velika je umetnost pruiti pomo obolelom od AB, a ne razviti istovremeno njegovu zavisnost od samoga sebe.

34

www.alchajmer.org
Kada jedan pomaga neoprezno, ili bez da dobro razmisli o situaciji obolelog u celini, prvo pokazuje preveliku zatitu, a posle postavlja granice za njegovu odgovornost, vrlo lako moe da probudi neku vrstu deijeg, infantilnog besa, odnosno, otpora kod obolelog. Ovaj bes sadri u sebi iracionalnost, neprimerenost i esto autodestrukciju, koje su karakteristine za frustriranu i zavisnu decu. Primanje pomoi u veoj meri od potrebne, izaziva kod obolelog oseaj beskorisnosti, pasivizira ga i dovodi u zavisnost o osobi koja ga neguje. Od izuzetne je vanosti u svakom trenutku voditi rauna da je obolela osoba pojedinac sa oseanjima. Negovatelj mora da ima odgovornost za ouvanje bolesnikovih individualnih potreba. Kod svakog obolelog negovatelj ima zadatak da proceni gde je granica samostalnosti, a gde je potrebna pomo.Potrebno je da se oboleli osea korisnim, te pronaite aktivnosti u kojima moe da iskoristi svoje sadanje mogunosti. To mogu biti jednostavni svakodnevni poslovi ili neke aktivnosti iz njegove bive profesije i hobija, pri tome treba voditi rauna da su mnoge stvari zaboravljene tokom bolesti, te se i sama sklonost(ono to voli ili ne voli) menja. Ono to je obolela osoba u stanju sama da uradi potrebno je podrati je u tome bez obzira koliko e trajati i kako e biti uraeno. Prema tome negovatelj mora biti fleksibilan u planiranju aktivnosti. Planovi moraju biti prilagoeni tako da ne opterete obolelog, kako ne bi oseao pritisak na koji ne moe da odgovori. Dati priliku obolelom od AB da optimalno iskoristi svoje mogunosti, smanjie njegov oseaj zavisnosti, a samim tim ublaiti optereenost negovatelja. Iz svega ovoga proizilazi da neke planirane aktivnosti mogu da podre i poboljaju oseanje dostojanstva sopstvene vrednosti dajui smisao i znaaj ivljenju.

RUTINA
Kreiranje dnevnog plana Kreiranje dnevnog plana treba da je u skladu sa vaim vremenom i sa mogunostima obolelog. Uglavnom treba da sezasniva na nekoj rutini. Uspostavljanje dnevne rutine je od velike vanosti kako za obolelog tako i za osobu koja ga neguje, negovatelju e smanjiti optereenje a obolelom e pomoi da to due ouva samopotovanje. Pod rutinom se podrazumeva fiksirani dnevni raspored obolelog sa organizovnim i isplaniranim aktivnostima. Odgovarajua angaovanost obolelog tokom dana prua mogunost da oboleli a i negovatelj provedu mirnu no. U zavisnosti od stanja obolelog planiraju se aktivnosti potujui ustaljen rirtam jer rutina treba da postane faktor sigurnosti za obolelog. Aktivnosti se planiraju potujui raniji ritam, ukoliko sadanje okolnosti to dozvoljavaju. Ne nametati obolelom svoje navike ve voditi rauna o njegovom ranijem nainu iota. Prema tome obolelu osobu treba tretirati kao i pre bolesti, ali mora imati na umu da raspored i ritual dnevnih aktivnosti nije u stanju da sprovede bez pomoi negovatelja.

35

Primer: Jutro Umivanje, pranje zuba, oblaenje Priprema i doruak Pijenje kafe i konverzacija itanje novina, diskutovanje, gledanje starih slika Kratak odmor etnja ili neka aktivna igra Poslepodne Priprema i ruak, itanje pote, pranje sudova Sluannje muzike, slaganje puzli, gledanje televizije Rad u bati. etnja, poseta prijatelja Kratka pauza ili spavanje Uvee Pripremanje i veera, ienje kuhinje Igranje karata, gledanje filma, masaa Kupanje, spremanje za spavanje, itanje knjige

PODSETNICI
Podsetnici su efikasni u prvom stadijumu bolesti. U ranoj fazi bolesti poeljno je da obolela osoba pie podsetnike sama. Ono to se preporuije osobi koja neguje obolelog od AB je: Stavljane na vidno mesto fotografija bliskih roaka. Razgovor sa obolelim o bliskim roacima Gledanje porodinih albuma sa obolelim Evociranje proteklih dogaaja iz ivota obolelog i lanova njegove porodice

Ne zaboravi... Pomagati obolelom da se smesti u vremenski kontekst (ponavljati pojmove godina, godinje doba, mesec, dan u nedelji, imenovati svaki obrok....) Podseati obolelog na uzimanje lekova (ukoliko to sam radi) Sugerisati adekvatno oblaenje( u skladu sa prigodom i vremenskim uslovima) Odgovarati na uestalo ponavljana pitanja od strane obolelog

36

www.alchajmer.org

SUKOBI
Sa obolelom osobom od AB veoma je teko komunicirati, ali u svakom sluaju komunikacija sa njima je mogua, ali na jedan specifian nain. Ozbiljna konfuzija kod obolele osobe moe da izazove razliite konflikte. Poznato je da su strah i zaprepaenje u porodici obolelog toliko veliki, da oni odbijaju da vide ono to se deava na funkcionalnom planu, ili se na druge naine brane od priznavanja problema. U ranim stadijumima razvitka demencije mnoge osobe imaju due periode jasnoe u glavi i svesti u kontaktu sa okolinom. To je bolan period sa otvorenim mogunostima da oboleli ima uvid u ono ta je na pomolu, kao rezultat progresije bolesti. Ovi periodi mogu predstavljati mogunost kojom raspolaemo da stvorimo blizinu sa obolelim koji je na putu da izgubi sebe samog i sa zaprepaenjem je svestan svega toga. Nasuprot tome deava se da ovi periodi jasnoe kod obolelog budu i pogreno protimaeni od strane lanova porodice, te ranije a i nastupajue greke obolelog tumae se kao loa namera. S druge strane lanovi porodice obolelog teko prihvataju injenicu da obolela osoba zaboravlja rodbinske odnose, ne prepoznaje najblie srodnike, ne sea se sopstvenog imena, a prema najbliima esto zauzima neprijateljski stav, to u njima izaziva strah, uznemirenost, a vrlo esto ljutnju i nerazumevanje za ponaanje obolelog to dovodi do raznih nesporazuma. Imajui u vidu i niz drugih problema koji prate AB jasno je da se u odnosu obolelinegovatelj otvara niz problema koji uzrokuju sukobe na toj relaciji. Kako obolela osoba zbog prirode bolesti nije u stanju da kontrolie svoje ponaanje, negovatelj je taj kome je potrebno ogromno strpljenje i razumevanje kako bi spreio da se meusobni odnosi iskomplikuju. Prema tome negovatelj uvek treba da ima na umu da su sukobi koje izaziva oboleli posledica bolesti, a ne namerna greka obolelog.

37

PONAANJE
Znamo da Alzheimerova bolest ima tri stadijuma sa irokom lepezom simptoma koji se kako bolest napreduje intenziviraju ili menjaju, a samim tim se menja i ponaanje bolesnika. Tek to se prilagodimo jednom ponaanju bolesnik se menja. Ono to smo jue sa lakoom uradili danas moe da predstavlja veliki napor. Prema tome prilagoavanje negovatelja treba da bude takvo da u svakom momentu prati raspoloenje i trenutno stanje bolesnika. Ponaanje moe biti u vezi sa: Fizikom nelagodnou pod uticajem bolesti ili lekova Prekomernom stimulacijom Velika buka ili prevelika guva Nepoznato okruenje- nova mesta ili nemogunost da prepozna svoj dom Komplikovani zahtevi- Tekoa kod izvravanja odreenih aktivnosti Frustrirajua interakcija-Nesposobnost za efikasnu komunikaciju Upotrebite ovaj pristup u tri koraka kako bi lake identifikovali ponaanje i njegov uzrok: 1. Indentifikujte i ispitajte ponaanje Da li je ponaanje opasno za osobu ili druge? ta se desilo neposredno pre nego se pojavilo takvo ponaanje? Da li ga je neto ili neko potstaklo? ta se desilo odmah nakon ponaanja? Kako ste reagovali? Konsultujte lekara kako bi identifikovali bilo koji razlog koji je vezan za lekove 2. Istraite potencijalna reenja Koje su potrebe osobe sa demencijom? Da li su one zadovolje? Kako moete promeniti vau reakciju ili pristup na ponaanje? Da li na ponaanje odgovarate smireno? 3. Pokuajte da odgovorite na razliite naine Da li novi nain pomae? Da li su vam potrebna druga reenja? Ukoliko jesu, ta moete da promenite?

38

www.alchajmer.org
Demencija utie na svaku osobu razliito. Alzheimerova asocijacija opisuje pet razliitih ponaanja koja se najee pojavljuju:

1. Agresija
Agresivno ponaanje moe biti ispoljeno verbalno(vikanje) ili fiziki usmislu (bacanje, guranje). Ovakvo ponaanje se javlja iznenada, bez razloga ili moe biti rezultat frustrirajue situacije. Vikanje je esta pojava pogotovo u odmaklom stadijumu AB i moe da bude jedini vid komunikacije. Nekad je vikanje samo nain da se popuni senzorna praznina usled usamljenosti i nedostatka potsticaja iz okoline. Bilo koji uzrok da je u pitanju vano je razumeti ta je osobu navelo na takvo ponaanje.

Kako odgovoriti:
Obezbedite im dovoljno nonog spavanja i aktivnosti preko dana, tako e biti mirniji. Nemojte im davati alkoholna pia,ako trae ponudite im neko bezalkoholno pie sline boje Pokuajte da identifikujete uzrok ta se desilo neposredno pre agresivne reakcije. Fokusirajte se na oseanja ne na injenice- Imajte u vidu oseanja osobe. Usredsredite se na oseanja koja se kriju iza rei. Nemojte i vi biti ljuti ili uznemireni. Govorite polako i neno. Pokuajte sa relaksirajuim aktivnostima- Koristite muziku, masu ili neke vebe koje e umiriti osobu. Prebacite fokus na neku drugu aktivnost- i neka aktivnost moe da bude uzrok pojave agresije, te pokuajte sa nekom drugom.

2. Nemir
Oboleli ivi u napetom iekivanju da e se neto strano dogoditi. Crne slutnje i zebnja gue radost ivljenja. Osoba obolela od Alzheimerove bolesti esto se osea anksiozno ili uznemireno. Osoba moe da postane uznemirena i ima potrebu da promeni mesto. Isto tako moe da reaguje uznemireno na odreenim mestima ili tokom fokusiranja na odreene detalje.

Kako odgovoriti na takvo ponaanje:

Usredsredite se na frustraciju- Pronaite uzrok koji je izazvao anksioznost i pokuajte da razumete. Pokaite osobi da ste tu zbog nje.. Ukljuite osobu u neku aktivnost- Pokuajte sa crtanjem, muzikom ili nekom

39

drugom smirujuom aktivnosti kako bi relaksirali osobu. Modifikujte okruenje- Smanjite buku ili premeste osobu na drugo mesto. Ukoliko stanje traje due i ponavlja se potraite pomo lekara.

3. Konfuzija
Osoba obolela od Alzheimerove bolesti nije esto u mogunosti da prepozna poznate ljude, mesta ili stvari. Zaboravie koje su rodbinske veze, te e lanove familije nazivati tuim imenima ili e jednostavno biti potpuno zbunjena jer ne zna gde stanuje. Osoba moe da zaboravi i ta je svrha i kako se koriste olovka ili viljuka. Ovakve situacije su veoma teke za negovatelja i zahtevaju mnogo strapljenja i razumevanja.

Kako odgovoriti na takvo ponaanje

Ostanite smireni Moe biti bolno to vas osoba naziva drugaijim imenom ili vas ak ni ne prepoznaje Odgovorite kratkim objanjenjem- Ne razuveravajte osobu dugim reenicama. Umesto toga obratite se prostim objanjenjem. Pokaite fotografije ili neke druge vrste podsetnika- Koristite fotografije kako bi podsetili osobu na vane veze i mesta. Ponudite korekcije kao sugestije- Izbegavajte objanjenja ve probajte sa: Ja sam mislila da je to tvoj unuk Petar ili Mislila sam da je to viljuka Pokuajte da ne shvatate stvari suvie lino- Zapamtite AB vaeg voljenog dovodi do zaboravljanja, ali vaa podrka i razumevanje e uvek nailaziti na zahvalnost.

4. Ponavljanje odreenih radnji

Osoba obolela od AB moe da ponavlja neku reenicu, re ili radnju. U veini sluajeva osoba verovatno trai sigurnost ili utehu. Osoba takoe moa da ponavlja neto to je upravo zavrila i tako iznova i iznova. Ovakvo ponaanje retko oe da ugroava osobu obolelu od AB ali moe da bude stresno za negovatelja.

Kako odgovoriti na takvo ponaanje

Vidite koji se to razlog krije iza ponavljanja- Vidite da li postoji specifini uzrok za takvo ponaanje Fokusirajte se na emocije, ne na ponaanje Razmislite o oseanjima obolele osobe radije nego da reagujete na takvo ponaanje Pretvorite akciju ili ponaanje tokom kojeg oboleli ponavlja u smislenu aktivnost- Ukoliko oboleli neprestano trlja dlanovima o sto, zamolite ga da uzme krpu i pomogne vam da obriete prainu. Ostanite smireni i budite strpljivi- Objasnite osobi sa smirenim glasom i

40

www.alchajmer.org
nenim dodirom Ohrabrite osobu za neku aktivnost Moda je obolelom jednostavno dosadno i potrebno mu je neto da radi. Ohrabrite ga i organizujte mu prijatnu aktivnost Koristite podsetnike Ukoliko osoba stalno ponavlja isto pitanje ponudite mu neke od podsetnika kao to su fotografije, kalendari ili neke beleke, ukoliko takve stvari i dalje imaju uticaja na osobu. Prihvatite takvo ponaanje ukoliko ono ne predstavlja opasnost po obolelog dopustite mu da ponavlja neke radnje.

5. Sumnjiavost
Gubitak memorije i konfuzija mogu da doprinesu da osoba obolela od AB percipira stvari na drugaiji nain, neobian nain. Osobe mogu postati sumnjiave za sve to ih okruuje, mogu da optuuju nekoga za krau, neverstvo ili neto slino. Ponekad osoba potpuno drugaije razume ono to uje ili vodi.

Kako odgovoriti na takvo ponaanje

Nemojte napadati obolelog Posluajte ono to ga mui te probajte da sagledate realnost. Pokaite obolelom da vam je stalo. Nemojte se svaati niti razuveravati obolelog Dozvolite osobi da izrazi svoje ideje. Uvaite njeno miljenje. Ponudite osobi jednostavan odgovor Podelite vae miljenje sa osobom, ali na jednostavan nain. Ne zamarajte osobu komplikovanim objanjenjima ili razlozima. Prebacite fokus na neku drugu aktivnost Ukljuite osobu u neku aktivnost, ili je zamolite za pomo. Duplirajte esto gubljene predmete Ukoliko osoba esto trai neku specifinu stvar, potrudite se da, ukoliko je to mogue, u kui uvek imate nekoliko tih istih stvari. Na primer, ukoliko osoba esto trai svoj novanik, nabavite vie istih.

6. Gubljenje stvari i optuivanje za krau

Osoba sa AB zaboravi gde je ostavila svoje stvari i u takvim sluajevima ona optuuje druge da su joj ukrali ili sakrili stvar koju ne moe da pronae. Ovakvi oblici ponaanja su uslovljeni nesigurnou kombinovanom sa oseanjem gubitka kontrole i pamenja.

Preporuke
Potrebno je otkriti da li obolela osoba ima omiljeno mesto za skrivanje stvari.

41

 Proveravati kantu za otpatke( moe da baci vredan predmet) Napraviti rezervne predmete koje najee gubi Na optube za krau odgovarati blago, ne braniti se. Saglasiti se da je predmet nestao i potraiti ga zajedno.

7. Sumanute ideje i halucinacije

Nije neuobiajeno da oboleli od AB ima sumanute ideje i halucinacije Sumanuta ideja je lano verovanje, naprimer obolela osoba ima sumanutu ideju da je ugroava osoba koja je neguje. Za obolelog ovo verovanje je veoma realno i prouzrokuje strah to moe da dovede do neprijatnog ponaanja u samoodbrani.

Preporuke:
Ne razuveravati u suprotno od onoga to osoba u datom momentu vidi i uje. Usmeriti panju na neto stvarno to postoji u njenoj okolini. Smiriti je ako je uplaena, miran ton i mirno dranje negovatelja mogu da je utee. Potraiti pomo lekara.

8. Nasilje
Nasilje i agresija je jedna od najteih stvari sa kojima se suoava osoba koja neguje obolelog od AB. Ovo moe da se desi iz vie razloga i to kao posledica gubitka socijalne kontrole i rasuivanja, gubitka sposobnosti da se bezbedno izraavaju negativna oseanja i gubitka sposobnosti razumevanja postupaka i sposobnosti drugih.

Preporuke:
Ostanite mirni i ne pokazujte strah i zbunjenost Pruite bolesniku vie prostora Usmerite panju na neku mirniju aktivnost Pokuajte da pronaete uzrok ovakvog ponaanja Ako se esto deava poraite pomo lekara.

9. Neprikladno seksualno ponaanje

Obolela osoba moe da ispolji neprikladno seksualno ponaanje, to podrazumeva skidanje odee u drutvu, dodirivanje druge osobe na neprikladan nain, dodirivanje sebe po intimnim mestima to za negovatelja moe da bude neprijatno.

42

www.alchajmer.org

Preporuke:
Ne reagujte suvie burno, imajte na umu da je to bolest- ne osoba Skrenite panju na neku drugu aktivnost Ako skida odeu blago je odgovorite

10. Depresija
Osoba obolela od AB je depresivna, pomuena, nesrena i govori, postupa i misli sporo. Ona moe da narui uobiajeni program aktivnosti i zainteresovanosti za hranu.

Preporuke
Razgovarajte sa vaim lekarom kakva bi pomo bila potrebna(psihijatar, psiholog, socijalni radnik). Pruite joj vie ljubavi i podrke Budite spremni da da i posle lekarske pomoi obolela osoba nee odjednom izai iz depresije.

10 brzih odgovora na razliita ponaanja

1. Budite fleksibilni, strpljivi i smireni 2. Odgovorite uvek na emocije ne na ponaanje. 3. Ne svaajte se niti pokuavajte da razuveravate obolelog. 4. Koristite podsetnike. 5. Prihvatite sve zahteve i odgovorite na njih 6. Potraite razlog koji se nalazi iza svakog ponaanja. 7. Konsultujte se sa lekarom ukoliko mislite da neki lek ili bolest ima ju uticaja na ponaanje. 8. Istraite vie reenja. 9. Ne uzimajte ponaanje lino 10. Podelite svoje iskustvo sa drugima.

43

AKTIVNOSTI
AKTIVNOSTI SU VEOMA VANE ZA SVE NAS
Razliite aktivnosti mogu biti veoma dobre za osobu koja ima AB. Istraivanja su pokazala da oboleli koji svakodnevno sprovode neku fiziku aktivnost imaju manje problema sa pojavama nepoeljnog ponaanja. Svaka osoba mora imati svoj plan aktivnosti koji je prilagoen u zavisnosti od mogunosti osobe i od faze bolesti. ak i oni koji se nalaze u zadnjoj fazi bolesti mogu biti ukljueni u neke aktivnosti. Svaka individua ima svoj lini identitet i istoriju tako da svaka aktivnost treba da je to vie okrenuta potrebama, interesima i kulturi osobe. Dnevne aktivnosti podrazumevaju i dnevnu negu i svakodnevne ivotne rutine. Takoe kvalitet ili rezultat aktivnosti nisu bitni, najbitnije je da se aktivnost obavlja. Ukoliko Petar ne moe da pokupi sav pasulj u posudu, ali on se trudi i osea korisnim TO je ono to je bitno. Ukoliko Mara ne stavlja dekoraciju na tortu onako kako bi trebalo ali je ta aktivnost ini nasmejanom, TO je ono to je vano. Svaka aktvnost treba da ima neki cilj i svrhu zbog koje se vri. Ako ne doprinosi dobrobiti osobi zato je uopte i raditi.? Zato aktivnosti treba da su dizajnirane tako da:

Drutvene igre...

44

www.alchajmer.org
Pospeuju socijalizaciju i promoviu interakciju Obogauju dan obolelog Ohrabruju kreativnost Podravaju preostale ouvane sposobnosti i znanja osobe Pomau da se smanji pojava nepoeljnog ponaanja Budu zanimljive i poboljavaju kvalitet ivota Podiu intelektualnu stimulaciju Pomau odravanje nezavisnosti i fizike kondicije Pomau da se osoba osea korisnom Zadovolje duhovne potrebe osobe Pospeuju psihosocijalno stanje KLJU SVAKE AKTIVNOSTI JESTE JEDNOSTAVNOST. Pojednostavite sve to je vie mogue. Rekreativne aktivnosti treba da podravaju preostale vetine i znanja. Vetine koje su prve nauene najdue se i zadravaju. Izaberite aktivnosti koje su dobre za kognitivnu i senzornu stimulaciju kao i one koje najvie zaokupljaju osobu. Aktivnosti: Muzika Fizike vebe etnja Terapija priseanja Poseta dece i unuadi Aktivne igre Izlasci Kuni ljubimci Aktivnosti su sve stvari koje radimo, kao to je oblaenje, pevanje, igranje karata. Mogu biti aktivne i pasivne, mogu se raditi zajedno sa drugim osobama ili ili sami. Osoba obolela od AB treba pomo od negovatelja kako bi organizovala dan.

Drenje sa unucima

45

Tipovi aktivnosti
Brisanje praine ili slaganje vea, pripremanje hrane, kuvanje i konzumiranje hrane, kupanje, brijanje, oblaenje.

Druge aktivnosti
Kreativne: Slikanje, crtanje, sviranje Intelektualne: itanje knjige, slaganje puzli. Fizike: etnja, hvatanje lopte Socijalne: Pijenje kafe, askanje, igranje karata Spiritualne: Molitva, pevanje himne etnja... Spontane: Poseta prijatelja, izlazak na veeru. Vezane za posao: Pravljenje beleki, kucanje, popravke i sl.

Strategija za planiranje aktivnosti se fokusira na :

Osobu
Treba znati ta osoba voli ili ne, njene mogunosti i interesovanja. Kako bolest napreduje, budite fleksibilniji sa aktivnostima i budite spremni na prilagoavanje. Najvanije je da odravate vetine i sposobnosti obolelog Obratite panju u emu osoba uiva Budite svesni fizikih problema

Pomo

46

www.alchajmer.org Aktivnost
Fokusirajte se na uivanje ne na postizanje cilja Pospeujte ukljuenost u svakodnevne obaveze Usmerite aktivnost ka onome to je osoba radila Istraite ta su bile omiljene aktivnosti obolelog Promenite aktivnosti ako je potrebno Budite svesni koje je doba dana kada se obavlja aktivnost Prilagodite aktivnost fazi u kojoj se bolest nalazi.

Pristup
Ponudite pomo osobi i nadgledajte je Koncentriite se na proces rada, a ne na krajnji ishod Budite fleksibilni Budite realni i oputeni Pomozite ako je potrebno da se aktivnost zavri Ralanite aktivnost na jednostavnije korake koji su laki Pokaite osobi da vam je potrebna Nemojte kritikovati niti ispravljati osobu Ohrabrujte osobu u aktivnosti u kojima moe da se iskae Ukljuite osobu i pomou konverzacije Ukoliko doe do pojave nepoeljnog ponaanja ponudite aktivnost kao soluciju. Ako aktivnost nema rezultata pokuajte ponovo kasnije.

Mesto
Neka se aktivnosti odvijaju na bezbednom mestu Ako je potrebno promenite okruenje kako bi pospeili aktivnost

47

KOMUNIKACIJA
Oblast na koju se specijalno treba fokusirati i prilagoditi jeste sposobnost obolelog da komunicira. Efektivna komunikacija je kljuni element za odvijanje kvalitetnog ivota obolelog od Alchjmerove bolesti ili drugog oblika demencije. Tokom poetne faze, oboleli e imati problema sa jezikom. Imae potekoe da prati konverzaciju, a muie se da pronae i pravu re. Obolelom e trebati vie vremena da razmisli o onome to ste mu rekli i nakakav nain treba da odgovori. Moda e ak opisivati ono to eli umesto da imenuje potrebnu stvar: na primer: ona stvar za moja usta umesto etkica za zube . Ovakva situacija je frustrirajua za obolelog pa je bitno da osoba koja komunicira ima dovoljno strpljenja. Istraivanja su pokazala da svega 7% komunikacije verbalna, 38% ton i boja glasa, a 55% komunikacije jeste neverbalna komunikacija. Za osobu obolelu od Alzheimerove bolesti neizreen jezik tela kao i ton glasa postaju mnogo vaniji nego izgovaranje samih rei.

Zato nastaju problemi u komunikaciji?

Zaboravljanje dogaaja iz bliske prolosti Smanjena sposobnost koncentracije Usporen odgovor na stimulanse iz okoline Problemi sa sluhom i vidom Nemogunost itanja ili razumevanja uopte

Brojni problemi nastaju onda kada oboleli pokuava da komunicira:

Potekoa da pronae pravu re, zbog ega je njihov govor nerazumljiv Potekoa da organizuje rei ili da logiki razmilja Sve ee oslanjanje na neverbalnu gestikulaciju

Osnovni principi komunikacije:

1. Svaka osoba se razlikuje Pogledajte oko sebe. Svi se razlikujemo. Tako i svaki oboleli kroz AB prolazi na razliit, sebi svojstven nain. 2. Oboleli ne eli nikome da otea situaciju, ve je oteana komunikacija rezultat bolesti Odvojite linost od bolesti

48

www.alchajmer.org
Ponaanje obolelom namee problem da se izbori sa njim, ali je to isto tako rezultat bolesti. Postavite se u situaciju obolelog. Da preivljavate gubitak memorije, prolazite kroz konfuzije i frustracije, da li bi i vama bilo teko? Oboleli samo pokuavaju da funkcioniu na najbolji mogui nain sa onim mogunostima koje su im jo preostale. 3. Realnost obolelog se veoma razlikuje od stvarne realnosti oboleli od Alzheimerove bolesti ivi u svojoj istini Realna orijentacija, razuveravanje i logika ne rade kod veine obolelih Realnost obolelog je upravo sada Nije bitno da li je bolest u progresiji i da li oboleli veruje da ima 16 godina, mi smo ti koji treba da uemo u njihovu realnost i da pokuamo da ivimo u njihovoj istini. Poto im je memorija smanjena realnost obolelog se nalazi negde u prolosti i menja se iz dana u dan 4. Pokaite da sluate i razumete ta oboleli pokuava da vam kae Da li ste nekada razgovarali sa nekim za koga znate da vas ne slua? Kako ste se tada oseali? Naprvite kontakt oima, odgovorite na odgovarajui nain i pokaite da pokuavate da razumete i sluate. Zapamtite, i oboleli i negovatelj pokuavaju da razumeju jedan drugoga, ali breme za razumnost je na vama. Ohrabrite osobu da nastavi da izraava svoje miljenje iako ne razumete. 5. Fokusirajte se na oseanja ne na injenice Realna orijentacija ne odgovara sa osobama sa demencijom i moe biti veoma frustrirajua za njih 6. Naglasite vanost za ono to oboleli moe da uradi to. Na primer : Ukoliko je obolelom potrebno 20 minuta da opere zube dozvolite mu

Dozvolite osobi da radi koliko god je vie mogue za njega i koliko je to god due mogue. Ukoliko ponemo da radimo stvari umesto njega on e polako izgubiti sposobnost da to isto radi. Kako napreduje bolest to e se pre ili kasnije sigurno i dogoditi. Ne pourujte obolelog jer e zbog toga postati frustriran. Nije bitno da li oboleli izvrava neku radnju na praviln nain. Vano je da li e postati uznemiren jer ne moe da uradi neto to je do sada radilo.

49

7. Pripremite osobu na ono to e se sledee dogoditi Previe naglaavanja e dovesti do repetativnih pitanja o samom dogaaju Oboleli gubi sposobnost da razume koncept vremena kao to je sutra ili sledee nedelje Ako ne objasnite oboleli e moda postati anksiozan ili e odbijati da hoda. 8. Budite realni; budite strpljivi Sposobnosti osobe e se vremenom menjati. Prilagodite svoja oekivanja kako bi izbegli frustriranje obolelog Ohrabrite obolelog da koristi vreme koliko god mu je potrebno da neto uradi Obolelom treba vie vremena da odgovori tako da treba da budete strpljivi Ukoliko usporite zahteve uradiete bre neke stvari. 9. Ne raspravljajte se, ne kritikujte, nemojte ispravljati obolelog Nikada neete izai kao pobednik iz rasprave sa obolelim od Alzheimerove bolesti Oboleli ne moe da bude razuman (ne moete rei neto kaoZar ne razume da e se ozlediti? To osoba ne razume jer je izgubila sposobnost za rasuivanje.) Izbegavajte upotrebu negativnih reenica i pitanja (Ti zna ko sam ja, zar ne? Da li me se sea? Ovakva pitanja e najee potresti obolelog. Verovatno zbog toga to su sami svesni da se ne mogu seati te ih ta injenica i frustrira) 10. Zadrite smisao za humor i zapamtite da ga ima i osoba obolela od Alzheimerove bolesti Osobe obolele od demencije rade smene i zabavne stvari kao i svi mi. Uivajte u takvim momentima 11. Ukoliko ponaanje ne moe da nakodi ni obolelom ni ostalima dopustite da se sponatano odvija

Neverbalna komunikacija

50

www.alchajmer.org
Ponekada je bolje ne uraditi nita nego uraditi neto to e izazvati neeljeno ponaanje 12. Ono to vi kaete i ono to oboleli u tom trenutku uje najee su dve razliite stvari Neke rei za obolelog vie nemaju stvarno znaenje. Ne koristite sleng. Zbog toga to ne moe da odri due panju oboleli moda nee ni sasluati svaku vau re 13. Tretirajte obolelog sa potovanjem Ne obraajte se osobi kao maloj bebi ili detetu. Koristite osobino omiljeno ime, a ne duo ili pile.

ta je zapravo neverbalna komunikacije?

Definisana je na sledei nain: 1. Definicija: Proces tokom kojeg se stoji ili sedi i prenosi poruka bez upotrebe rei izrazima lica, gestovima, pozama, tonom glasa. 2. Neverbalna komunikacija takoe podrazumeva korienje aroma, slika, znakova, signala (audio, video, dodirom,...) kako bi se prenela poruka bez upotrebe govora. 3. Moe da podrazumeva i upotrebu napisanih rei. Svako ko dolazi u kontakt sa osobom obolelom od Alzheimerove bolesti ili nekog drugog oblika demencije ima mo da utie na osobu i na pozitivan i na negativan nain.

Tehnike efikasne verbalne komunikacije

Zapamtite svega 7% komunikacije je verbalna komunikacija. 1. Uvek se obolelom obraajte njegovim imenom i indentifikujte sebe Dozivajte osobu njegovim omiljenim imenom Identifikujte se svaki put kada stupite u interakciju sa obolelim (Dobro jutro Petre, ja sam Mila i ja u se danas starati o tebi) 2. Govorite sporo i jasno Svaki zadatak ralanite na jednostavne korake koristei proste i jednostavne reenice Pruite obolelom dovoljno vremena da vam odgovori Ukoliko neto treba da ponovite koristite iste rei Budite spremni da date istu informaciju vie puta

51

3. Budite jednostavni Stavite akcenat na kljune rei Zamolite lanove familije da vam ukoliko oni znaju objasne znaenje nekih nerazumljivih pojmova, imena ili fraza Izbegavajte zamenice i komplikovana pitanja 4. Stavite akcenat na samu osobu- prepoznajui njenu vanost kao odrasle osobe Uvaavajte odgovore i oseanja obolelog Naglasite odgovore i oseanja (zapamtite da vi ivite u njihovoj istini a ne oni u vaoj (Hou da idem kui- vi moete odgovoriti Svi mi volimo da smo kod kue, priajte mi o vaem domu, gde ste odrasli?, nikada nemojte rei Vi ste ve kod kue Moja erka nikada ne dolazi da me poseti (Vi znate da je ona redovno u poseti te moete reiPriajte mi o vaoj erki, da li je lepa?) Znam da me potkrada elim da ode (Odgovor bi mogao da izgleda: Petre veoma mi je ao to se tako osea, samo sam sklanjala tvoje iste pidame pa mu moete odvratiti panju pitanjima: Da li ti se svia ova pidama, meni se svia zato to je plava Ukoliko ni to ne pomogne jednostavno recite Ja sad idem i vratiu se kasnije) Pokaite potovanje Iako ponaanje osobe moe biti detinjasto to je ipak osoba koja ima iza sebe svoju istoriju te zasluuje da se tretira kao odrasla osoba 5. Jako je vano da vodite rauna o tonu svoga glasa! Vanije je kako ete neto rei od onoga ta ete rei Oboleli moda ne razume rei ali e razumeti va pozitivan stav i smirenost

Efikasna neverbalna komunikacija

Neverbalne tehnike se koriste same ili zajedno sa reima kako bi se to bolje prenela poruka obolelom. Pozitivne neverbalne tehnike su od velike pomoi u svim fazama bolesti. Cilj je da se izbegnu situacije koje e izazvati ispoljavanje anksioznosti kod obolelog. 1. Priite osobi polako i sa prednje strane Napravite kontak oima i pokuajte da ga zadrite to je due mogue Koristite fiziki dodir da bi smirili osobu i da bi joj odrali panju grljenjem, dranjem za ruku Eliminiite buku koliko god je to mogue

52

www.alchajmer.org
2. Koristite snagu govora tela Budite smireni Budite oputenog stava Budite svesni da se va svaki izraz lica vidi moda ete neto izgovoriti, a da e va izraz lica pokazivati sasvim suprotno Kao i smiren ton glasa govor tela e za osobu obolelu od AB znaiti vie od rei

Preporuke:
1. Koristite jednostavne rei, razumljiv jezik, kratke reenice 2. Nean, miran i odluan ton glasa 3. Obratite panju na artikulaciju, modulaciju i ritam 4. Ne komunicirati kao sa malim detetom 5. Ne odnositi se prema pacijentu kao da je stvar, a ne ljudsko bie 6. Izbegavati ometanja i buku tokom komunikacije 7. Oslovljavajte osobu imenom i komunicirajte tek kada se uverite da imate njihovu panju 8. Dajte im vremena da reaguju 9. Ne upadajte im u re 10. Ako mu ponestane rei diskretno mu ponudite reenje (izraz ili re) 11. Pitanja i instrukcije formuliite u pozitivnom smislu 12. Ako morate koristite zatvorena i alternativna pitanja 13. Direktive upuujte pojedinano, a ne u paketima 14. Pratite nihovu neverbalnu komunikaciju, a naroito mimiku 15. Kratko i jasno im objasnite svaki postupak i/ili proceduru pre nego to se pristupi realizaciji 16. Utvrdite doba dana kada su komunikacijuski najsposobniji 17. Razvijte ciklina ponaanja (navike) 18. Budite empatini

53

PORODICA- NEGOVATELJ- OBOLELI

elja i volja da se pomae drugima je neto to moe da bude najlepe u nama. Pomagati drugome se smatra veoma vrednim gestom, ali je teko obezbediti da pruanje pomoi ojaa primaoca iste. Primanje i davanje pomoi je proeto jakim suprotnostima i otvara mogunost pojave greke sa obe strane. Potreba da se dobije pomo stavlja nemonog u situaciju da mora da je trai, a onaj koji mu prua pomo treba da postupi tako da se oboleli ne osea potinjenim, Onaj koji prua pomo treba da zna da vri jedan veoma human posao, ali bi trebalo da izbegne samozadovoljenje i uivanje u svom rtvovanju. Onaj koji prima pomo moe to da prepozna i doivi kao neprijatnost i stvori u sebi oseaj beskorisnosti. Deava se da zauzme pasivnu ulogu i da se sasvim potini onom koji mu pomae. Neki drugi ak postaju agresivni u neprihvatanju stanja i situacije u kojoj se nalaze. AB je duga, teka, neizleiva bolest koja pogaa celu porodicu, a najvei teret podnosi osoba koja se stara o obolelom. Porodice koje su do jue imale voljenog i zdravog lana teko doivljavaju njegovu regresiju u tiinu ili pak iznenadnu agresivnost, zbog toga je porodici potrebna velika investicija energije volje i ljubavi da bi sve zahtevne radnje obavljali kod kue to je mogue due. Kod nas ne postoje ustanove koje bi prihvatile obolele od AB i pruile im adekvatan smetaj za dui period, te oboleli ostaje u krugu porodice do kraja. U ranom stadijumu bolesti dok je oboleli jo uvek sposoban da rasuuje bilo bi poeljno da obolela osoba sredi pravne i zakonske planove. Ona moe da odobri ko e umesto nje da odluuje u medicinskom i finansijskom smislu u kasnijim stadijumima bolesti. Iz svega ovoga proizilazi da je od velikog znaaja da se porodica podrobno informie, napravi sveobuhvatan plan i do detalja isplanira budunost obolelog; od mesta gde e boraviti za vreme bolesti do toga ko e u kasnijim stadijumima sprovoditi sve nivoe nege, u zavisnosti od progresije bolesti. Kvalitet ivota obolelog od AB je bitno smanjen zbog prirode bolesti, jer ova bolest menja ivot bolesnika i njemu bliskih osoba to podrazumeva da i cela porodica gubi preanji konfor. Iz dosadanjeg rada sa lanovima porodica iskustvo pokazuje da je negovatelj u veini sluajeva brani drug, koji je i sam u poodmaklim godinama, optereen svojim bolestima i smanjenim fizikim sposobnostima to otvara niz ozbiljnih problema. Nemogunost obolele osobe da ivi sama dovodi je u poziciju zavisnosti o osobi koja je neguje. Ako dodamo lou ekonomsku situaciju starih osoba i nedovoljnu obuenost za pravilan tretman, neophodno je da se cela porodica ukljui. Osoba koja neguje obolelog svakako podnosi najvei teret i vrlo esto ne eli da potrai pomo i podrku ostalih lanova porodice.

54

www.alchajmer.org
Prema tome porodica treba da bude najznaajnija podrka osobi koja neguje obolelog, ali ponekad ona moe da bude i izvor neprijatnosti. Deava se da je porodica kritizerski raspoloena prema osobi koja neguje obolelog, te se zbog toga negovatelj osea nelagodno i ustruava se da trai pomo. Nikada negovatelj ne treba da optuuje sebe, niti obolelu osobu zbog eventualnih prekida veza sa prijateljima i porodicom ve treba da pokua da pronae razloge koji izazivaju probleme ove vrste i, naravno, da otvoreno razgovara o njima, jer dobar odnos na ovim relacijama je veliki dobitak i za obolelog i za negovatelja.

55

LINI I EMOCIONALNI STRES TOKOM NEGOVANJA

Negovatelji esto sebe dovode u stanje iscrpljenosti, jer ne potuju svoja ogranienja, a takvo ponaanje redovno vodi negovatelja u krizu. Od sutinske vanosti je da odvojite vreme za sebe, jer e vam to omoguiti da se odmorite, zatim da provede vreme sa nekim drugim osobama ili da uivate u nekom svom hobiju. Ukoliko vam je potreban dui odmor pronaite nekoga da preuzme brigu o obolelom umesto vas za vreme vae odsutnosti. Prema tome odmori i pauze za negovatelja su neophodni, jer samo tako e sa uspehom da sprovodi sve zahtevne radnje u dugim godinama bolesti. I svakako je takoe vano da negovatelj brine o sebi, jer je on vana osoba u ivotu obolelog od AB, samo zdrav negovatelj moe da prui pravu negu. Alzheimerova bolest pogaa celu porodicu, ali najvei teret podnosi osoba koja se stara o obolelom. Lini i emocionalni stres negovatelja su ogromni i sam negovatelj mora pronai naine kako da se nosi sa raznim emocijama za vreme dok neguje obolelu osobu. Ukoliko negovatelj razume sopstvene emocije lake e se nositi sa problemima kako bolesnikovim tako i sa svojim sopstvenima. Tuga, krivica,ljutnja, neprijatnost, usamljenost samo su neke od emocija koje negovatelj proivljava.

Tuga
To je prirodan odgovor za nekoga ko je doiveo gubitak. Zbog negovanja obolelog od AB prirodno je da negovatelj tuguje, pogotovo ako je oboleli bliska osoba. Priroda bolesti je takva jer obolela osoba se drastino menja, a kako bolest napreduje svakodnevno dolazi do nepredvidivih situacija, i tek to se negovatelj prilagodi jednoj vrsti ponaanja obolela osoba se ponovo menja. Moe da bude poraavajue kada negovatelj spozna da ga oboleli vie ne prepoznaje.

Krivica
Uobiajeno je da se negovatelj osea nelagodno zbog ponaanja obolelog, zbog ljutnje koju povremeno osea prema njemu ili zbog oseajanja da ne moe vie da izdri i razmiljanja o smetaju u neku ustanovu. U ovakvim situacijama negovatelj bi trebalo da o svojim oseanjima porazgovara sa lanovima porodice ili prijateljima.

56

www.alchajmer.org Ljutnja
Ljutnja moe da bude usmerena na obolelu osobu, samog sebe, lekara, situaciju, sve u zavisnosti od okolnosti. Vano je da negovatelj razlikuje sopstvenu ljutnju u odnosu na ponaanje koje je posledica bolesti i ljutnje prema samom sebi. Nekad se negovatelji oseaju toliko ljudi da nisu u stanju da nastave dalju brigu o obolelom. Ukoliko negovatelj doe u ovakvu situaciju morae da potrai profesionalnu pomo i dui odmor od nege obolelog

Neprijatnost
Deava se da se negovatelj osea neprijatno kada obolela osoba ispoljava neprimereno ponaanje u drutvu. Neprijatnost moe da se ublai ako negovatelj objasni prijateljima i komijama o kakvoj se bolesti radi kako bi oni mogli da razumeju ponaanje obolelog.

Usamljenost

Usamljenost
Veina negovatelja se povlai iz drutva i ograniava se na svoju kuu, neposrednu okolinu i na osobu obolelu od AB. Biti neko ko neguje bolesnika moe da dovede do toga da postane usamljen i da izgubi socijalne kontakte zbog zahteva koje uloga negovatelja namee. Usamljenost ini staranje o bolesniku jo teim. Korisno je u prvi plan staviti odravanje socijalnih kontakata i prijateljstva.

57

LITERATURA
Samtalen i eldreomsorgen:kommunikasjon-minner-kriserg-sorg: autor:Ken Heap Psihijatrija sa medicinskom psihologijom autor: Prof.dr.Srboljub Stojiljkovi Nega bolesnika opta i specijalna autori: Milica Joli,Ljubinka Viovi, Dragoslav orevi Starost i bolest autori: Zuzana Kolarovska, ses. Marie Rieger. Ses. Barbara Huag Alzheimer Disease International ADI-www.alz.co.uk

58

www.alchajmer.org

Sadraj
PREDGOVOR 3 ISTORIJA STARENJE 4 6 7

UOITI SIMPTOME NA VREME DEMENCIJA 8 ALZHEIMEROVA BOLEST TRETMAN LUTANJE 15 30 10

PRAKTINI SAVETIZA NEGOVATELJA 16 IVOT SA OSOBOM OBOLELOM OD ALZHEIMEROVE BOLESTI 34 PONAANJE 38 AKTIVNOSTI 44 KOMUNIKACIJA 48 56 PORODICA- NEGOVATELJ- OBOLELI 54 LINI I EMOCIONALNI STRES TOKOM NEGOVANJA LITERATURA 58

59

Priredili: Nada Bai i Olivera Pljevalji Udruenje graana Alchajmer kontakt: 062261232, 021464537 Sremska Kamenica, Vladimira Nazora 17 alchajmer@sbb.rs www.alchajmer.org Struni saradnici: Dr. Marija Semnic Prof. dr Nikola anak Miroslava Vueti dipl. psiholog Lektor Vera Giki Podrka u radu Udruenja graana Alchajmer: Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju Gradska uprava za socijalnu i deiju zatitu TV Novi Sad, TV Panonija, i TV Apolo Dnevni list Blic, Nov. Dnevnik, Graanski list NOVARTIS- Pharma Services inc Priprema i dizajn: Vladimir Sijerkovi