Psihologija se moe definisati kao sistematsko izuavanje psihikog ivota ljudi i ivotinja, a na osnovu prouavanja objektivnog ponaanja ili

neporednog iskustva. Teorijski zadatak-upoznavanje karakteristika i zakonitosti psihikog ivota. Odgovara na 3 pitanja : ta (opis psihike radnje); kako (kako se odvijaju psihiki procesi i kako se formiraju psihike osobine); zato (uzroci pojedinih psihikih pojava i objanjava postupke ljudi. Praktini zadatak psihologije sastoji se u primenjivanju rezultata psiholokih istraivanja radi to uspenijeg obavljanja razliitih ljudskih delatnosti. Eksperimentalna metoda-sistematsko i namerno menjanje uslova u kojima dolazi do neke pojave; uslovi koji se menjaju nazivaju se eksperimentalna ili nezavisna promenljiva, a pojava koja se delovanjem menjanja uslova takoe menja-zavisna promenljiva. Retroaktivna inhibicija- naknadna aktivnost posle uenja deluje unatrag (retroaktivno) na ono to je naueno i koi (inhibira) obnavljanje nauenog. Neeksperimentalno istraivanje-zasniva se na posmatranju koje se izvodi sa ciljem (odreen je predmet i svrha posmatranja), sistematski (prati se sve to je od vanosti za ispitivanje pojave), i koje je kontrolisano (vodi se rauna o uslovima u kojima se pojava posmatra. Introspekcija (samoposmatranje)- kada se prate vlastiti doivljaji i o njima izvetava. Tehnike psiholokog istraivanja: upitnik-sastavljen sistem pitanja, ija je podesnost za ispitivanje odreenih psihikih pojava utvrena prethodnim proveravanjem. a) Otvorenog tipa-kada ispitanicisami formuliu odgovor b) zatvorenog tipa-kada samo treba da podvuku; intervju-prikupljanje podataka putem razgovora, skala procene-prikazivanje nekog psihikog procesa ili neke osobine oznaavanjem mesta koje im pripada u nekoj lestvici ili skali. Testovi- uopte proveravanje nekih svojstva predmeta ili organizma. Vrste: a)psihiki testovi-za utvrdjivanje psihikih odlika, b)testovi sposobnosti- opta, posebna sposobnost ili inteligencija; c)testovi linosti-da li postoje i u kom stepenu odreene osobine karaktera ili temperamenta. d)Testovi znanja-koliko je znanje ispitanika iz odreene oblasti. Oseaji i opaaji- postoje u naoj svesti. Oseaji: 1. ist, neposredan ulni podataka, koji nastaje kao rezultat dejstva drai na ulne organe i koji je lien interpretacije i

osmiljavanja na osnovu prethodnog iskustva. 2. odnosi se na pojedina svojstva celine predmeta. Opaaji- 1. prostim ulnim podacijma pridruuje se i izvesno znanje i znaenje, znanje o tim prostim ulima, 2. odnosi se na celinu predmeta. Drai- postoje u spoljanjoj realnosti Adekvatne drai- drai za koje su se u toku evolucije razvili posebni ulni organi Donji prag drai- najmanja jaina drai koja je potrebna da bi se imao i najmanji oseaj Neadekvatne drai- magnetne sile i elektrine drai Zakoni organizacije drai u opaaje- Getalt psiholozi su utvrdili da se oseaji mogu neposredno ili spontano organizovanti u opaajne celine. 1. zakon blizine- prostorno i vremenski bliske drai opaaju se kao celina 2. zakon slinosti- sline drai organizuju se u celinu 3. zakon simetrinosti i dobre forme- drai koje obrazuju neku figuru-opaaju se kao celina 4. zakon kontinuiteta ili zajednike sudbine- grupa taaka na preseku prave i krive linije opaa se kao delovi linija koje se presecaju. Iskustvo daje smisao opaajima. Panja Retikularna formacija- mreasta struktura koja se protee kroz stablo velikog mozda, od kimene modine pa navie, alje brojne impulse u razliite delove kore velikog mozga i na taj nain ga dri u budnom stanju, povreda modine moe dovesti do stalne pospanosti. Svojstva panje: budnost, selektivnost, usmerenost. Opaanje osoba- proces putem koga se nekoj osobi koja se neposredno opaa pridaju odreena svojstva, osobine i namere. (opaanje emocija i crta linosti) Opaanje emocija- glavne i najee emocije- srea, alost, strah, iznenaenje, gnev i gaenje; facijalne ekspresije (pokreti miia lica) 3 grupe inioca koji izazivaju panju: 1. prirodna, uroena tendencija za izvesne drai ili izvesna svojstva privlae nau panju, 2. unutranji inioci (motivi, interesovanja, oekivanja) 3. hotimino, namerno usmerena na odreene sadraje. Crte linosti: 1. melanholini (osetljivost i jaka, preteno tuna oseanja, meke i fine crte lica) 2. kolerini (otre i energine crte lica, nagla i estoka reagovanja),

3. flegmatini (oputene crte lica i pospan izgled, slabo reagovanje i nezainteresovanost, 4. sangvinik- pravilne i smirene crte lica koje odgovaraju staloenoj osobi sa merom. Prva impresija utie na odnos prema osobi o kojoj je stvorena relativno celovita slika i bez dovoljno podataka. Greke u opaanju drugih osoba: halo efekat- posledica je dejstva prve ipresije na tumaenje kasnijih podataka, lina teorija- da se neke crte uvek javljaju zajedno neopravdana funkcionalna analogija- zakljuivanje iz fizikih o psihiim osobinama uproavanje-pripisujemo samo jednu osobinu stereotipnost-grupi pripisujemo neke osobine, etniki stereotip-svim pripadnicima nekog naroda pridaju se odreene osobine. Atribucija- proces zakljuivanja o uzrocima ponaanja osobe koja se opaa. Tue ponaanje se objanjava unutranjim uzrocima, a slino vlastito ponaanje spoljnim uzrocima. Uenje: svena-namerna aktivnost, svrha mu je sticanje znanja ili vetina, vezano za namerno ponavljanje (karakteristike). Definicija uenja: trajne ili relativno trajne promene individue koja se pod odreenim uslovima moe manifestovati u njenoj aktivnosti, i koja je rezultat prethodne aktivnosti. Senzitizacija- poveana oseljivost organizma koja nastaje usled ponavljanja intenzivnih i opasnih drai. Habituacija-na drai koje se ponavljaju, a nisu od znaaja, sve slabije se reaguje i na kraju sasvim nestaje. (negativno uenje) Klasino uslovljavanje 1) uslovljavanje spoljanje motorne reakcije 2)reakcija unutranjih organa 3)imunoloke reakcije ogranizma 4)emocionalnih reakcija: nastaje veoma brzo, lako se iri (uoptava, generalizuje), steena uslovna reakcija se veoma teko gasi. Instrumentalno uenje: slepi pokuaji-> sluajni uspesi-> zakon efekta-> princip potkrepljenja Zakon efekta- radnje koje dovode do zadovoljenja postojeeg motiva bivaju automatski utisnute, uvrene, dok one radnje kojima se to ne postie dovode do neprijatne kazne, bivaju eliminisane (radnje bivaju uvrene ili eliminisane zavisno od efekta (posedica) do kojih dovode)

 Princip potkrepljenja- nagrada koja dovodi do zadovoljavanja nekog motiva ili jaanja nagraenog naina ponaanja. Za svako uenje nuno je postojanje nekog motiva i njegovo zadovoljenje. Uenje uvianjem-koristi se inteligencija i miljenje; odlikuje se naglou i nepostojanjem ponovljenih greaka, uviaju se odnosi u datoj situaciji. Uenje po modelu- ugledanjem na uzor->identifikacija>poistoveivanje; ona odreuje karakter i super ego (svest) jedne osobe. Sticanje motornih vetina-posmatranje uzora, stvaranje vizualne predstave-> brojna ponavljanja, povezivanje radnji u celinu, automatizacija Verbalno uenje: uenje verbalnog gradiva: uenje napamet ili memorisanje, i sa razumevanjem Transfer uenja- dejstvo ranijeg uenja na kasnije uenje ili na kasniju aktivnost. Pamenje-trajanje onog to je uenjem prethodno steeno Zaboravljanje-slabljenje ili nestajanje onog to je uenjem steeno ili nemoguonst da se ti tragovi aktiviraju. Manifestacije pamenja: a) reprodukcija (seanje ili obnavljanje ranijih utisaka ili znanja) , b) rekognicija (prepoznavanje) svest da je sada opaeni objekat nekad bio u naem iskustvu, c) uteda pri ponovnom uenju Kratkorono pamenje (neposredno) sledi utisak i traje kratko10ak do 20ak sekundi, obim neposrednog pamenja-oko 7 podataka. Racionalizacija-izraz tenje i napora za osmiljavanjem Asimilacija kod pamenja-izjednaavanje starog iskustva sa novim. Sugestivna pitanja-dovode do falsifikacije oseanja. Zaboravljanje-kada se ranije naueni materijal ne moe vie reprodukovati ili prepoznati. Uzroci zaboravljanja: spontano-ako se jednom naueno gradivo ne ponavlja i time obnavlja ili ako se steena znanja ne upotrebljavaju teorija neupotrebe i aktivno zaboravljanjerezultat meusobnog ometanja ili sukobljavanja 2 gradiva. Retroaktivna inhibicija (interferencija)- sadanje uenje ometa pamenje ranije nauenog Proaktivna inhibicija-ranije naueno ometa pamenje gradiva koje se sada ui. Uslovi od kojih zavisi veliina retroaktivne ili proaktivne inhibicije: a) slinost 2 gradiva, b) vremenski razmak izmeu 2

uenja, c) stepen nauenosti 2 gradiva, d) razgranienje 2 gradiva, e) organizovanost u smisaone celine Hipermnezija- preterana, neobino bogata i iva seanja, sreu se u situacijama opasnim po ivot Inteligencija- shvatanje, uvidjanje odnosa izmeu datih lanova. spososbnost apstraktnog miljenja koja je najee vezana za govor (po Spirmanu) Hipnotika hipermnestija-hipnozom se pamenje moe poboljati, i izazvati seanja, ak i najranija. Potiskivanje-vid aktivnog, namernog zaboravljanja, ljudi nisu svesni te namere niti samog procesa, on je mehanizam odbrane. Miljenje- shvatanje, uvidjanje odnosa i veza, oblik reenja problema Vrste miljenja: a) imaginarno (divergentno)- matom se stvara neto novo, mata je osloboena. i b) realistiko (konvergentno)-postoji objektivna isitina i samo jedno tano reenje. Dvofaktorska inteligencija: a) opti faktor (G) i b) specifini faktori (S) Terston- niz osnovnih, primarnih mentalnih sposobnosti (W,V,N,S,M,P,R) Prosena inteligencija- 90-110; Normalna- 70-130; umno zaostali- ispod 70; obdareni- iznad 130; debili (moroni)- 50-70, imbecili- 20-50; idioti- ispod 20 Emocije- 3 vrste pojava: fizioloke promene, promene u spoljanjem ponaanju, subjektivni doivljaj emocija Afekti-emocije; afektivni ton-osnovna jednostavna oseanja Raspoloenja-manje intenzivna ali dugotrajna emocionalna stanja Sentimenti- sloenije, tananije, suptilnije emocije ili oseanja, pojedine emocije vezane ze neki objekat. Emocija- kratki, aktuelni, trenutni doivljaj, doivljaj telesnih promena. (Dems-Langeova teorija) Sekundarne emocije-strahopotovanje, oseanje prekora, saaljenje, divljenje, oboavanje, preziranje, stid, kajanje, sumnja. Trauma- snani, dramatini dogaaji opasni po sopstveni fiziki, psihiki integritet ili opstanak svojih najbliih. Preplavljenost snanim draima koje kod oveka izazivaju neprijatno psihiko stanje, sa kojima ovek ne moe da izae na kraj i kojih ne moe da se oslobodi pranjenjem.

 Stres- (stress=pritisak, napor, naprezanje,napregnutost)- Po Hans Seliju-svaki zahtev za novim prilagoavanjem koji sredina postavlja organizmu. Tipovi stresora-organske (fizike) i psiholoke prirode Ankcioznost- strepnja, strah koji nema izvor u spoljanjoj situaciji. Realan strah- strah od stvarno opasnih situacija i bia Neurotski strah- strah od nekih spoljanjih objekata koji je iracionalan ili preteran Fobije- strah koji potie iznutra moe da se premesti ili pomeri na neki spoljanji objekat. Psihosomatska oboljenja- izazvana psihikim uzrocima, dugotrajne neprijatne emocije, dugotrajna strahovanja mogu izazvati organske poremeaje unutranjih organa. Motiv- pokretanje aktivnosti organizma. Potreba- nedostatak odreenih materija u organizmu i nunost da se one nadoknade. Nagon- svesno doivljena potreba elja- kada uz potrebu i nagon postoji u svesti predstava privlanog cilja koji moe da zadovolji postojeu potrebu. Tenja- neodreen motiv, usmeren ka nekoj vrsti objekta. Namera- voljna radnja i odluka Homeostazni motivi- glad, e, seksualni motiv, potreba za kiseonikom, snom, pranjenjem, mokrenjem... to su organske potrebe; one su urodjene 2 vrste potreba- organski nedostaci i organski vikovi. Homeostaza- ravnostea izmeu potrebnog i postojeeg Nehomeostazni motivi- sloeni, vii motivi: drutvenost, lini motivi, agresija.. Agresivnost- tenja nanoenja tete, povrede, pa ak i unitenja druge jedinke. Konrad Lorenc -agresivnost je urodjena Hijerarhija motiva po Maslovu: 1. fizioloke potrebe, 2. potrebe za sigurnou, 3. potrebe za ljubavlju i pripadanjem, 4. da nas drugi cene i da cenimo sami sebe, 5. potreba za samoostvarivanjem (samoaktuelizacijom) Stavovi- izrazito pozitivan ili negativan odnos prema pojavama ili osobama. Karakteristike stavova- direktivni dinamiki karakter (za ili protiv stava); povezanost saznajne, emocionalne i voljne komponente; formirani na osnovu iskustva.

 Interesovanja- spremnost za bavljenje odreenim aktivnostima i zadovoljstvo u tome. Povezanost 3 mentalne funkcije: saznajne, emocionalne i delatne; uvek pozitivan odnos. Vrednosti- pozitivan i trajan odnos prema objektima i idejama za koje smo uvereni da su za nas posebno vani. (Personalne i socijalne vrednosti) Propaganda- kada se radi uticanja na neije postupke saoptenjima nastoje izmeniti tui stavovoi i uverenja. (Ekonomska, zdravstvena, politika) Javno mnenje- stavovoi i miljenja stanovnitva ili delova stanovnitva o raznim drutvenim pitanjima. Frustracije- velike i teke prepreke koje se ni dugotrajnim naporima ne mogu savladati. Izvori frustracija: 1. fizika prepreka, 2. socijalne prirode (drugi ljudi i njihova shvatanja) 3. u samoj osobi (nedovoljna sposobnost, vetina ili hrabrost da postigne ono to eli) Konflikti- kada se 1 motiv suprotstavi drugom. Tipovi konflikata prema Levinu: 1. dvostrukog privlaenja (1 od 2 privlana cilja); 2. dvostrukog odbijanja (1 od 2 neprijatnosti); 3. privlaenja i odbijanja tj ambivalentnost (istovremeno privlaenje i odbijanje) Reakcije na frustracije i konflikte: realistiko reagovanje (poveano ulaganje napora); promena u nainu pristupanja problemu; svesna zamena cilja; zadovoljenje posrednim putem = (pozitivni naini reagovanja) Negativni naini reagovanja: agresija, premetanje ili pomeranje agresije, regradirane (bacanje, psovanje, vikanje), dezorganizovanost i krutost u ponaanju Odbrambeni mehanizmi: Racionalizacija-ovek pokuava da pronae druge, prihvatljivije, opravdanije razloge svog ponaanja. kiselo gronje / sladak limun Identifikacija- oseanje linog neuspeha se ublaava identifikovanjem, poistoveivanjem sa nekom drugom sobom ili grupom. Projekcija- pripisivanje sopstvenih duboko skrivenih, potisnutih elja i ideja drugima. Potiskivanje- najznaajniji odbrambeni mehanizam. Njime se ovekovo Ja brani od opasnosti, spoljanje ili unutranje Reakciona formacija- sloen mehanizam koji sadri 2 momenta,faze: a)nedozvoljeni sadraj se postiskuje, i b)izgrauje se ponaanje direktno suprotno.

 Regresija- sputanje na jedan primitivan nain ponaanja, karakteristian za raniji uzrast. Sublimacija- transformisanje energije sirovih i neprihvatljivih nagona prefinjene, socijalno prihvatljive i cenjene motive-> najzdraviji i pozitivan odbrambeni sistem. Negiranje ili poricanje-psihika odbrana od spoljanjeg ugroavanja. Sastoji se u previanju; nezapaanju, negiranju i odbacivanju opasnosti, ne priznavanju ozbiljnosti situacije. Crte linosti- opte i relativno trajne osobine linosti: temperamenta, karaktera i sposobnosti. Temperament-karakteristian nain reagovanja na razliite drai i situacije. Klasifikacija temperamenta prema Hipokratu: 1. Koleriki- jak, brz, prijatan, razdraljiv, povuen, aktivan. 2. Sangvinik- brz, slab, razdraljiv, neprijatan, aktivan, pristupaan. 3. Melanholik- jak, spor, prijatan, miran, povuen, neaktivan. 4. flegmatik- slab, spor, neprijatan, miran, neaktivan, nepristupaan. Karakterne osobine-crte koijma se izraavaju istovremeno i voljne osobine i ostvarivanje moralnih prinicipa. Karakter- sistem osobina kojima se oznaava aktivnost u ostvarivanju drutveno prihvaenih ili neprihvaenih ciljeva. Karakterne crte-voljne dispozicije za drutveno vane i relativno trajne naine ponaanja, koji se ocenjuju kao dobri ili ravi, drutveno poeljni ili nepoeljni. Svest o sebi- odlika psihikog ivota i ponaanja kao celovitog i jedinstvenog; znanje o vlastitim doivljajima i ocene vlastitih svojstava Identitet- nae znanje i sigurnost da smo u razliitim situacijama i u razliitim vremenskim periodima ista linost. Integritet- jedinstvo linosti meusobno povezano i zavisnost naih doivljaja i svojstava i njihov uzajamni uticaj. Osobenost- postoji i kao manifestovano ponaanje i kao doivljaj. Tipologija linosti: introvertni-> okrenuti prema unutra, prema sebi; ekstravertni-> okrenuti prema spoljnem svetu; meoviti Najvaniji za formiranje i razvoj linosti su: porodica, kola, vrnjaci, drutvene organizacije i masovni mediji. Izvor socijalizacije- kultura, drutveni sistem Zrela linost- intelektualno, emocionalno i konativno-socijalna zrelost.

 EBINGHAUS- pamenje DENKINS I DALENBAH- retroaktivna inhibicija/zaboravljanje u snu PAVLOV- uenje uslovljavanjem VOTSON I RAJNEROVA- uslovljavanje emocija TORNDAJK- instrumentalno uenje V. KELER- pojam Uvianja ALBERT BANDURA- uenje po modelu VILJEM DEJMS- uenje, dobro pamtiti znai misliti o onome to se ui SPIRMAN- miljenje, inteligencija TERSTON- niz primarnih mentalnih sposobnosti (W, V, N, S, M, P, R) GILFORD- model strukture intelekta-50 posebnih faktora MEK DUGAL- sentimenti DEMS-LAGER- emocije, teorija emocija KATARINA BRIDES- razvoj emocija kod dece FROJD- definicija traume, psihoanaliza, libido, struktura linosti, pojam nesvesnog, ankcioznost MILER-DOLARD- pokretake snage->nagoni, biheviorista OLPORT- teorija crta, funkcionalna analogija motiva FROM- socijalna teorija linosti MASLOV- hijerarhija motiva PIJAE- opis intelektualnog razvoja kod dece HANS SELI- pojam stresa KONRAL LORENS- agresivnost K. LEVIN- 3 tipa konflikata HIPOKRAT- 4 temperamenta JUNG- tipologija linosti NORMAN MAJER- ogled iz oblasti miljenja AHTER- emocije (injekcija adrenalina) ADLER- motivi