SAVREMENA OBRAZOVNA TEHNOLOGIJA I FUNKCIJE NASTAVNIKA Doc.

dr Gordana BudimirNinkovi Pedagoki fakultet, Jagodina UVOD Vreme u kome ivimo karakterie brzi razvoj nauke, tehnike i tehnologije kao i naglo poveavanje znanja. Eksplozija i ekspanzija naunih znanja je sve vea i snanija. Brojni rezultati naunih istraivanja sve vie se primenjuju u proizvodnji, tehnici, tehnologiji...A to doprinosi da se borba za nauni i tehniki progres vri i u oblasti obrazovanja, to znai da se obrazovanje ne moe stei dobijanjem diplome, ve je nuno permanentno obrazovanje. Jer, obrazovanje je preduslov produktivnosti i kvaliteta proizvodnje. Otuda ciljevi i principi koncepcije savremenog obrazovanja impliciraju potpunu rekonstrukciju tradicionalnog vaspitno obrazovnog sistema, aktualizovanje njegovih ciljeva i sadrine, izmeu njegove metodoloke osnove i prestruktuiranje institucionih i organizacionih oblika. (Parli, 1977; str. 744.) Dakle, savremeno obrazovanje nalae promene tradicionalnog vaspitno obrazovnog sistema, metoda, oblika, principa. Aktivnost je osnova za razvoj i napredovanje linosti jer nova kola afirmie uenika kao aktivnog subjekta u nastavi. Zbog toga je, u cilju podsticanja razvoja, nuno obezbediti uslove za aktivno uee mladih uenika pa i nastavnika. Za savremenu organizaciju vaspitno obrazovnog rada, posebno za primenu savremene nastavne tehnologije, potrebno je obezbediti odgovarajue materijalno tehnike uslove. Znano je da je nau zemlju i vaspitno obrazovni sistem zapljusnuo talas modernizacije, proiziao iz nauno tehnoloke revolucije; on zahteva i promene u svim oblastima obrazovanja. To je znaajno uticalo na razvoj, programiranje i praktino uvoenje savremene obrazovne tehnologije u svim sferama obrazovanja. Dve oblasti moderne nauke najvie su doprinele da se razvije vrhunska nastavna tehnologija: elektronika i informaciona tehnologija. Zahvaljujui ovim dvema naunim oblastima, bilo je mogue razvijati modernu pedagoku tehnologiju (multimedijsku, televizijsku i kompjutersku) koja je doprinijela i doprinosi unapreivanju nastave, motivacije uenika, podizanju kvaliteta uenja i nastave. Ovo je, svakako, tano samo pod uslovom da se pedagoka tehnologija struno opremi programima, da se koristi na nain kako to preporuuje pedagoka nauka i da se ne preferira nastavniku ija uloga se ne moe zamijeniti tehnologijom pa ma koliko ona bila savrena. (Mandi, 1995; str. 12) Dakle, nastavnik je nezamenljiv ne samo za nastavu i vannastavnu aktivnost ve i za saradnju kole i drutvene sredine, porodice i kole. On se oslobaa predavanja i pouavanja, a vie se bavi planiranjem, pripremanjem, organizovanjem, vaspitnim radom vaspitanjem. ULOGA NASTAVNIKA U SAVREMENOJ NASTAVI Razvoj nauke, tehnike, tehnologije, kulture kao i drutveno politike, proizvodno ekonomske i tehniko tehnoloke promene uslovljavaju tekoe i probleme u ostvarivanju sadraja vaspitno obrazovnog rada na svim nivoima. Uvoenjem automatizacije, kibernetike i elektronike u obrazovanje, vaspitno obrazovna delatnost zauzima sve znaajnije mesto u drutvu. Nova koncepcija nastave izazvala je mnoge promjene u teoriji i praksi. Drukije su postavljeni cilj i zadaci odgoja, promijenio se poloaj uenika i nastavnika u nastavi, dolo je do promjena u organizaciji, a napose u tehnologiji nastave. Ovdje e se nastojati identificirati neka obiljeja tehnologije nastave u novoj koli s namenom da se te promjene dovedu u vezu s funkcijom nastavnika. (Bezi, 1983; str. 115.) Dakle, nova kola afirmie uenika kao aktivnog subjekta u nastavi. Uenik upoznaje i koristi nova tehnika otkria, neposredno manipulie nastavnim sredstvima u cilju proirivanja i produbljivanja znanja, istraivanja novih mogunosti tehnike. Tako nastava prestaje biti strogo regulisan, organizovan proces koji se odvija po planu nastavnika. Oigledno je da uvoenje informacione tehnologije u edukativni proces omoguie da uenici i nastavnici koriste mone baze podataka, da komuniciraju sa ekspertnim sistemom, koriste medije kao to su kompjuteri, interaktivna TV itd. Takav saznajni sistem neuporedivo je celovitiji i efikasniji nego kada je najbolji pojedinac ekspert izvor informacije, odnosno znanja. Nastavnikovu predavaku funkciju sve vie e potiskivati nove uloge i zadaci za koje se nastavnici moraju osposobiti. (Ili, 1991; str. 10.) Oekuje se da uiteljski fakulteti doprinesu osposobljavanju uitelja pa i nastavnika za nove uloge i zadatke primenjujui kompjutere i ostala savremena nastavna sredstva. Znaajno bi bilo da se usavravaju sadraji, organizacija i tehnologija obrazovanja nastavnika jer su oni kreatori tokova i ishoda pedagokog procesa. Nova znanja, pronalasci i tehnologije deluju, direktno ili indirektno, na reformu i usavravanje sistema obrazovanja, promene nastavnih sadraja i drugih izvora znanja, unapreivanje tehnike i tehnologije. A sve to doprinosi kvalitetu nastave. 2. 1.

S obzirom da ivimo u vremenu koje je bogato informacijama i sredstvima za sticanje znanja, znaajno je da razvijamo sposobnosti za bre i kvalitetnije sticanje znanja. Korienje znanja u cilju poboljanja kvaliteta ivota, drutveno ekonomskog i kulturnog razvoja predstavlja garanciju progresa koji slui oveku i znaajan je inilac opstanka ljudskog roda pa je nuno da savremeno obrazovanje traje doivotno. Informaciona tehnologija doprinosi procesima i ishodima permanentnog obrazovanja uenja kao to omoguava sticanje znanja. To posebno vai za korienje kompjutera, Interneta... Pri tom je potrebno uvaavati specifine potrebe uenika, njihove mogunosti, tenje, elje, sposobnosti, interesovanja, predznanja. To znai da treba sadraje i metode rada prilagoditi individualnim mogunostima i potrebama uenika. Poto kola treba da bude osnova za doivotno obrazovanje, nastavne metode i postupci moraju biti fleksibilni i produktivni. Da bi se to ostvarilo, potrebno je radikalno promeniti sadraje obrazovanja, upoznati nastavnike sa efikasnim metodama rada i oblikovanja linosti uenika, izraditi i proiriti sisteme merenja i efikasnosti nastavnog rada, na adekvatan nain nagraditi nastavnike, izdvajati i podsticati one koji postiu najbolje rezultate. (orevi, 1997; str. 8.i 9.) Znai, nuno je organizovati individualizovanu nastavu jer je praksa pokazala da je kvalitet nastave i obrazovanja nezadovoljavajui, izraena je i posebno naglaena potreba za novom nastavnom tehnologijom praenom primenom kompjutera. Individualizovati nastavu znai orijentisati se na realne tipove uenika, uzeti u obzir razlike meu njima, uskladiti i varirati metode i postupke pedagokog delovanja prema tim razlikama, pomoi uenicima da napreduju vlastitim tempom i prema svojim mogunostima. Glavni cilj individualizacije je nauiti uenike uenju, formirati kod njih pozitivnu motivaciju za uenje i osloboditi potencijalne sposobnosti svakog pojedinog uenika. (orevi, 1997; str. 394.). Cilj individualizacije je nauiti uenike kako treba uiti, motivisati ih za uenje i omoguiti razvoj sposobnosti svakog pojedinca. Strukturalni preobraaj kole (i nastave) i proirivanje njenog pedagokog delovanja, dovode do dubokih promena uloga svih lanova ove institucije, a posebno nastavnika. Nove funkcije kole i nastave zahtevaju drugaiji tip, ulogu i funkciju nastavnika. U savremenoj koli nastavnik ne dri samo asove i nije samo glavni izvor informacija, ve osoba koja posmatra, organizuje, stimulie, vrednuje, favorizuje razliite procese uenja i zna da primeni, kada je to potrebno, odreene strategije kompenzacije. (orevi, 1997; str. 9 i 10). To nalae izmene uloga vaspitanika i nastavnika jer se oekuje da e moderna tehnika i tehnologija omoguiti bre i kvalitetnije sticanje znanja, a to znai da e dosadanje uloge nastavnika predavaa, ocenjivaa biti prevaziene, zamenjene novim ulogama. Angaovanje u nastavi je osnovni i najvaniji segment uloge nastavnika. Ta sfera njegove uloge objedinjava a) obaveze i oekivanja koja obrazovni sistem definie kroz ciljeve, zadatke i sadraje nastavnog programa i b) neposrednu komunikaciju sa uenicima kao pojedincima i odeljenjem kao grupom. Uloga nastavnika ukljuuje odreene aktivnosti u odnosu na stvaranje nastavne situacije, obradu nastavnog programa, izbor i primenu oblika i metoda rada, uenike kao pojedince i odeljenje kao grupu. Nastavnik je stvaralac posebne, vrlo sloene vrste situacija kojom se odvijaju brojni i veoma raznovrsni procesi na personalnom i interpersonalnom planu. (Havelka, 2000; str. 124.) Prema tome, nastavnik je izuzetno znaajan uesnik u nastavi. Imajui u vidu njegove brojne uloge presudno od njega zavisi kvalitet nastave. Da bi taj kvalitet bio to vii bolji nastavnik mora svoj rad prilagoditi ostalim iniocima nastave prvenstveno uenicima: njihovim intelektualnim sposobnostima, predznanju, interesovanjima, motivaciji...U tom smislu, u interpersonalnim odnosima nastavnika i uenika nastavni sadraji su takoe bitan inilac nastave. Oni moraju biti primereni uzrastu uenika. A svemu tome, didaktikom trouglu (nastavnik, uenik, sadraji) dodaju se odgovarajui ostali inioci nastave: nastavna sredstva, nastavne metode, oblici rada, uz potovanje principa i ostalih determinanti kvalitetne nastave. Sve to zajedno omoguuje ostvarivanje ciljeva nastave i vodi ka tome da uenici postaju sve sposobniji, obrazovaniji, samostalniji i produktivniji u radu, a uz to i emotivno stabilni, socijalno integrisani u drutveni ivot, te se tako razvijaju u zrele linosti. To dalje znai da je put do zrele linosti ispunjen odgovarajuim radom i razvojem, a na uzrastu uenika (osnovnih i srednjih kola) najznaajniji rad se odvija upravo putem uenja i to kroz kvalitetnu nastavu. U svemu tome uloga nastavnika je velika i nezamenljiva. Na delu su krupne promene u ulozi nastavnika na svim podrujima njegovog rada. Te promene su izazvane novim shvatanjima o ulozi znanja, zadacima nastave i odnosom neposrednih faktora nastave; uticajem novih naunih saznanja o prirodi procesa uenja; uticajem psiholokih saznanja o prirodi deteta; ulogom nastavne tehnologije, didaktikih sredstava i opreme; primenom raznovrsnih medija u nastavi; razvojem vannastavnih aktivnosti u koli i primenom kulturne uloge kole u drutvenoj sredini. (Jankovi, 1994; str. 9) Vaspitno-obrazovna uloga nastavnika u savremenoj nastavi je sve sloenija, znaajnija i delikatnija jer on treba da unosi promene u cilju unapreivanja i osavremenjivanja prakse i aktiviranja uenika.

Imajui u vidu da je u savremenoj koli prisutan irok krug izvora znanja za koja se koriste odreena tehnika pomagala, poveava se kvantitet znanja, a primenom obrazovne tehnologije poboljava se kvalitet znanja. U cilju postizanja to boljeg kvaliteta, nuno je to vie koristiti savremenu obrazovnu tehnologiju. Nastavnik ima integrativnu ulogu od njega se oekuje da povee u jedinstvenu akcionu celinu kolski ambijent, nastavni program, ueniko ponaanje i svoj nain rada. Iz te integrativne uloge proizilaze mnoge manje ili vie specifine uloge nastavnika, kao to su planiranje, iniciranje, podsticanje, organizovanje, usmeravanje, voenje, modelovanje, praenje, analiziranje, vrednovanje, korigovanje i inoviranje toka i dinamike nastavnog procesa. (Havelka, 2000; str. 125) Oigledno je da su uloge nastavnika brojne, raznovrsne, meuzavisne, specifine i kompleksne. Da bi ih uspeno realizovao nastavnik mora biti orijentisan na nove pedagoke zakonitosti vaspitno obraznovne delatnosti utemeljene na naunim postavkama. Od linosti i aktivnosti nastavnika mnogo zavisi celokupni ivot i rad u koli: organizacija i izvoenje vaspitno obrazovnog rada, kvalitet usvojenih injenica kao i njihova funkcionalna povezanost sa objektivnom stvarnou. Od nastavnika se trai da poseduje solidnu optu kulturu, da poznaje sadraje predmete koje predaje, pedagogiju i psihologiju, vaspitne probleme mladih koje ui, njihova lina svojstva; interesovanja, predznanja i sposobnosti, da poznaje sebe kao oveka i vaspitaa te da vlada sobom. Od njega se ne trai da bude savren nego je znaajno da ima stabilne karakterne i druge kvalitete i da takve kvalitete izgrauje kod uenika. Nastavniki poziv zahteva ulaganje energije, izdrljivost, dobru koncentraciju, emocionalnu stabilnost i mentalni integritet linosti. Za uspenu akciju, komunikaciju i interakciju znaajna je fleksibilnost, strpljenje, tolerancija, ljubaznost, razumevanje za probleme, entuzijazam, sposobnost da se uenici podstiu primedbama i pohvalama, osposobljavanje uenika da sami reavaju svoje probleme i da objektivno vrednuju rezultate svoga rada. Na osnovu izloenog, moe se konstatovati da je uloga nastavnika u savremenoj nastavi sadrana u: ukljuivanju u informatizaciju obrazovanja; praenju novih otkria u struci i nauci kao i promena u drutvu; poveanoj angaovanosti u planiranju i realizaciji ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja; shodno potrebi za uvoenje inovacija i savremenoj tehnologiji nastave pomeranje teita rada nastavnika sa etape realizovanja na etapu pripremanja nastave; optimalno korienje nastavnih sredstava, dijafilmova, nastavnih filmova, kompjutera...; poveanoj odogvornosti u razvijanju drutvene svesti mladih i njihovom osposobljavanju za samoobrazovanje; veoj usmerenosti na vaspitanje i motivaciju uenika; nunosti da vie koristi obrazovnu tehnologiju u cilju bolje oiglednosti i kvaliteta rada; veoj odgovornosti za kvalitet komunikacije sa uenicima jer to utie na prenoenje, prijem, razumevanje i usvajanje informacija; neminovnosti da se bavi istraivanjem i da rezultate svojih i drugih istraivanja primenjuju u praksi. POLIVALENTNE FUNKCIJE SAVRMENOG NASTAVNIKA USLOVLJENE PRIMENOM KORIENJEM SAVREMENE OBRAZOVNE TEHNOLOGIJE Uvaavajui uslove ivota i rada danas, a naroito razvoj drutva, nauke i tehnike, nauno tehnoloka revolucija je usmerena da savremenim obrazovanjem osposobi oveka da shvati i usvoji osnovna nauna i tehniko tehnoloka dostignua, da pomou njih razvija i obogauje svoju linost, da se njima koristi u procesu sticanja novih znanja, unapreivanja drutvenih odnosa i afirmacije vlastite linosti. Obrazovni sistem treba da omogui temeljnije obrazovanu linost, sposobnu da prati tehniko tehnoloka i kulturna dostignua, da se permanentno obrazuje i da svoje obrazovanje stavlja u funkciju izgradnje boljeg ivota drutva. Ukoliko je u mogunosti da realizuje ciljeve vaspitanja, da omogui svakom pojedincu da razvije svoje potencijale, ispolji odreene sposobnosti obrazovanje realizuje neke od osnovnih zadataka. S obzirom da brzi razvoj nauke i tehnike utie na proirivanje obima znanja, jedan od zadataka kole je usklaivanje sadraja obrazovanja sa zahtevima naunog i tehnolokog progresa. Budue drutvo e biti, u velikoj meri, obeleeno kolom, bie ono to kola uini od njega. To znai da kola znatno utie na formiranje i razvoj mladih, kao i na vrednosti i vrednosne orijentacije, a samim tim i na razvoj drutva u celini. Uvaavajui uslove ivota i rada danas, a naroito razvoj drutva, nauke, tehnike, tehnologije-treba istai da je poziv nastavnika odgovorniji, zahtevniji, delikatniji i sloeniji nego ranije. Za uspean rad savremenog nastavnika u koli, znaajno je obezbediti odgovarajuu demokratsku atmosferu i sve druge preduslove za razvoj demokratskih odnosa i ispoljavanje duha demokratije. Glavni zadatak savremenog nastavnika je da 3.

formira korisne i odgovorne lanove ovog drutva, da osposobi uenike da, u to veoj meri, sami dolaze do novih znanja, da se osposobe za samoobrazovanje. Za uspean vaspitno obrazovni rad veoma je znaajno da nastavnik ima visoko razvijene intelektualne sposobnosti, da je motivisan za rad i spreman da uloi napor da bi pokrenuo i odrao aktivnosti uenika na optimalnom nivou. Primenjujui savremenu obrazovnu tehnologiju, funkcija nastavnika je transformisana, jer se deo njegove uloge prenosi na nastavna sredstva. U skladu sa ciljem vaspitanja i obrazovanja, funkcije nastavnika su da planira, programira, organizuje i realizuje vaspitno obrazovne sadraje i aktivnosti redovne, dopunske i dodatne nastave, slobodnih aktivnosti, saradnje sa roditeljima i drutvenom sredinom...(on je: vaspita, savetnik, dijagnostiar, prognostiar, terapeut, koordinator, istraiva, verifikator). NASTAVNIK PLANER, PROGRAMER, ORGANIZATOR I REALIZATOR VASPITNO OBRAZOVNOG RADA Nastavnik priprema i planira vaspitno obrazovni proces polazei od nastavnog plana i programa. On planira fond asova, tipove asova, oblike i metode rada, korienje nastavnih sredstava, kao i naine praenja i vrednovanja nastave. U zavisnosti od motivacije, te stepena pedagoke i tehnike kulture, nastavnik planira korienje audio vizuelnih nastavnih sredstava, ukljuujui i kompjuter. Savremenom nastavniku nauna i tehnika dostignua nalau traganje za novim izvorima znanja, efikasnim metodama i oblicima rada, kao i savremenim nastavnim sredstvima u cilju osavremenjivanja nastave. U uslovima brzog razvoja nauke i tehnike, funkcije savremenog nastavnika se osavremenjuju, te je u njegovom radu nuno i programiranje. Programiranje nas upuuje na to da se predvidi ta, kada i ko e izvriti, kako e se pratiti izvrenje i kako e se vrednovati odreena aktivnost. Nastavnik u funkciji organizatora treba da kontrolie i usmerava aktivnosti uenika i tako doprinosi podsticanju samostalnog rada, slobode, kreativnosti, inicijativnosti i radoznalosti, te poveanju kvaliteta vaspitno obrazovnog rada u celini. Znano je da je nastavnik najodgovorniji za realizaciju plana i programa vaspitno obrazovnog rada, kao i za rezultate toga rada. Da bi u tome bio uspean, mora dobro poznavati sadraje svoju struku predmet koji predaje, pedagogiju, psihologiju, didaktiku, metodike. Mora da voli decu, da ima razvijene stvaralake sposobnosti, da ume uspeno da komunicira i podstie odgovarajue interpersonalne odnose, da stvara povoljnu pedagoku klimu u uenikom i nastavnikom kolektivu, da poznaje uenike i adekvatno sarauje sa roditeljima i drutvenom sredinom. NASTAVNIK VASPITA, SAVETNIK, DIJAGNOSTIAR, PROGNOSTIAR I TERAPEUT Savremena nastava trai da nastavnik poznaje uenike koje vaspitava, ciljeve i zadatke vaspitanja, nastave i uenja, sadraje koje realizuje, obrazovnu tehnologiju i standarde koje kola mora da zadovolji potuje. Savremeni nastavnik obavljae svoju pedagoku funkciju uspenije ako bude osposobljen da se koristi televizijom, video sistemima, kompjuterima, Internetom i posebno savremenim multimedijalnim sistemima; ako bude u stanju da prilagoava nastavne baze dinaminim oblicima savrmene nastave i uenja, koristi se novinama u nauci, tehnici, kulturi i umetnosti i tim osveava sadraje koje realizuje (Mandi P. i D., Radovanovi, 1998, str. 333). Da bi sve to uspeo nuno je da se kontinuirano struno usavrava. Nastavnik, pored navedenih, ima pedagoku funkciju. Pri tom treba imati u vidu da nastavnik nije odgovoran samo za nastavu ve i za svestrani razvoj mlade, kritike i stvaralake linosti. Znai da poziv nastavnika podrazumeva i funkciju vaspitaa. Da bi bio uspean stalno mora biti iskren, odan svome pozivu, pravian, vredan, uredan, principijelan, samokritian, taan, estetskog i kulturnog izgleda, da ima razvijeno socijalno osjeanje, smisao za suradnju i sposobnost empatije, da ga krasi vedrina i staloenost, optimistika osjeanja. (Stevanovi, Ajanovi, 1997, str. 153). Dakle, da bi nastavnik bio pravi vaspita, on mora voleti decu i potovati njihovu linost. U cilju usmeravanja, pomaganja i reavanja kolskih, ivotnih (linih i porodinih) problema uenika i roditelja neminovno je da nastavnik ima i funkciju savetnika. Savetodavni rad treba da ima cilj da kod mladih formira uverenja, stavove i poglede na drutvene i meuljudske odnose, a to je bitan faktor socijalizacije i samoaktualizacije. Sutina savetodavnog rada se ne moe svesti samo na reavanje problema ve je on sastavni deo celokupne vaspitno obrazovne delatnosti. Da bi bio uspean savetnik, znaajno je da nastavnik odredi dobru dijagnozu na osnovu ega e moi predvideti odgovarajuu prognozu i terapiju. Pedagoka dijagnostika se odreuje kao postupak kojim se utvruju karakteristike individualnih ili kolektivnih tekoa i zaostajanja vaspitanika u uenju i ponaanju. Pri tom se utvruju simptomi potekoa i istrauju njihovi uzroci. Na osnovu svega toga se 5. 4.

postavlja dijagnoza a na osnovu toga se trae najefikasniji postupci da se otklone uzroci. Imajui u vidu da je ova funkcija izuzetno znaajna za uspean vaspitno obrazovni rad, nuno je da savremeni nastavnik bude osposobljen za njenu realizaciju. NASTAVNIK KOORDINATOR, ISTRAIVA I VERIFIKATOR U celokupnom vaspitno obrazovnom radu, saradnji sa porodicom i drutvenom sredinom i drugim aktivnostima, veoma je znaajna sposobnost nastavnika da koordinira faktore vaspitnog delovanja. Uspenu koordinaciju najee remete nejedinstveni stavovi roditelja i nastavnika pa i drutvene sredine. Da bi to prevazili, znaajna je kontinuirana saradnja, meusobno blagovremeno i korektno informisanje, potovanje i uvaavanje. Imajui u vidu da se nastavnik u vaspitno obrazovnom radu suoava sa nizom problema, dilema, prepreka i tekoa, znaajno je da se, u cilju boljeg upoznavanja uenika, bavi istraivanjem. Da bi u tome bio to uspeniji, potrebno je da jasno formulie problem, te da pripremi instrumente (testove znanja, upitnike) i naine njihove obrade i interpretacije. Poto su ta odeljenska istraivanja motivisana praktinim razlozima ona omoguuju nastavniku da unese odgovarajuu izmenu u svoj rad ili rad odeljenja ili pojedinih uenika (Havelka, 2000, str. 133). Istraivaka funkcija nastavnika e biti uspeno realizovana ukoliko nastavnik uspe da dobijene rezultate istraivanja primeni u praksi, u cilju usavravanja uspeha. U cilju praenja i kontinuiranog ocenjivanja aktivnosti uenika, u toku uenja i na kraju aktivnosti, od nastavnika se oekuje da daje adekvatnu povratnu informaciju o postignutom (ne) uspehu. Ocena treba da ima motivacionu, evaluativnu, informativnu i instruktivnu funkciju. Zbog toga je znaajno da nastavnik postignuti uspeh uenika prezentuje pojedincu i kolektivu. Savremenom nastavnik nova nauna i tehnika otkria znanja nalau da primenjuje i vrednovanje svoga rada, i da uenike osposobljava za tu aktivnost. 7. LITERATURA 1. Bezi, K. (1983): Tehnologija nastave i nastavnik, Pedagoko knjievni zbor, Zagreb 2. Budimir-Ninkovi, G. (2002) Funkcije savremenog uitelja, zbornik radova br. 6, Uiteljski fakultet, Jagodini 3. Budimir-Ninkovi, G. (2005): Nastavnik i savremena obrazovna tehnologija, (zbornik br. 3 Tehnologija, informatika, obrazovanje), Institut za pedagoka istraivanja, Beograd 4. Gordon, T. (2001): Kako biti uspean nastavnik, Kreativni centar, Beograd 5. Danilovi, M. (1996): Savremena obrazovna tehnologija, Institut za pedagoka istraivanja, Beograd 6. orevi, J. (1997): Nastava i uenje u savremenoj koli, Uiteljski fakultet, Beograd 7. Ili, M. (1991): Nastavnik u uslovima savremenih promjena (zbornik), Pedagoka akademija, Banjaluka 8. Jankovi, P. (1994): Profesionalno usmeravanje, selekcija i obrazovanje uitelja, Pedagoka akademija, Novi Sad 9. Mandi, P. (1995): Individualna kompleksnost i obrazovanje, Nauna knjiga, Beograd 10. Mandi, P., Radovanovi I. i Mandi D. (1998): Uvod u optu i informatiku pedagogiju, Uiteljski fakultet, Beograd 11. Nadrljanski, . (1986): Kompjuteri, nastava i uenje, Misao, Novi Sad 12. Parli, J. (1997): Permanentno obrazovanje i savremena obrazovna tehnologija imperativ naeg vremena, Pedagoka stvarnost, br. 9, Novi Sad 13. Stevanovi M., Ajanovi D. (1997): kolska pedagogija, Tonimir, Varadinske Toplice 14. Suzi, N. (2005): Nastavnik kao vaspita, (zbornik radova posveen jubileju prof. dr Jovana orevia), Savez pedagokih drutava Vojvodine, Novi Sad 15. Havelka, N. (2000): Uenik i nastavnik u obrazovnom procesu, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 6.