Budizam

Istorijt Budizma
Prije pojave budizma kao monoteisticke religije,u drevnoj Indiji je bio razvijen bramanizam ,indijska religija cije je glavno nacelo bilo postojanje najvise ili opste duse sveta.

Ovaj princip naziva se bramanizam.

Na drugoj strani se nalazi tzv. pojedinacna dusa-atman,koju posjeduje svaka jedinka. Cilj ove religije je da se pojedinacna dusa oslobodi vezanosti za sve sto je prolazno,sto cini predmet zla,dakle,za telesnost,I sjedini s Opstom dusom,uzduzuci se do bramana. Osnovna bozanstva ranog bramanizma su bogovi nastali iz kulta prirode: Agni-bog vatre, Aditi majka bogova,

Varuna bog vode,

Diaus pitar-ili Zevs-poter- kao Bog otac. .

Mada je budizam religija rodjena na indijskom tlu ,ona pokriva veoma mali dio Indije. Medjutim budizam je veoma razvijena religija u : Indokini, na Tibetu, u Mongoliji, Kini, Koreji, Japanu. Osnivac budizma je Gotama Buda (560-480 p.n.e.). Izraz budaznaci prosvijetljeni.Kao princ ,rodjen u bogatoj porodici,Buda je u 29-oj g. zivota dozivio veliko preobracenje kraj jednog drveta. Razvio je takvo religijsko ucenje koje su mogli prihvatiti svi slojevi naroda,I obrazivani i neuki.

Po tom ucenju,apsolutno blazenstvo , koje se u ovoj vjeri naziva nirvana , mogu ostvariti svi ljudi, bez obzira na svoj drustveni stalez.

Budizam polazi od stava da su ljudsko tijelo i tjelesne zelje covjeka izvor njegovih patnji,zbog toga se glavni smisao zivota ogleda u oslobodjenju od zelja.
To se postize upraznjavanjem pravila propisanih u tzv. osmokrakom putu. Vrhunska mudrost je prosvetljenje koje se naziva nirvana. Budizam propisuje 5 uputstava kojih se vjernik treba pridrzavati. To su: Ne ubij, Ne kradi ,

Ne vrsi preljubu,
Ne lazi, i Ne uzimaj alkohol.

etrdeset pet godina Buda je propovijedao svoj nauk okupljajui oko sebe sljedbenike. Umro je u dobi od 80 godina za punog mjeseca. Sav nauk koji ima vie obiljeja moe se saeti u etiri plemenite istine:

ljudska bol je sveopa (svi ljudi trpe bili bogati ili siromani ),
uzrok boli je u poudi (pouda shvaena kao strast za novcem, uicama, hranom, porocima ...), bol se moe prevladati (postoji mogunost promjene ), bol se prevladava pomou osmerostrukog plemenitog puta.

Osmerostruki plemeniti put ukljuuje: a) pravi govor, b) pravo djelovanje, c) prava sredstva za uzdravanje, d) pravi napor, e) prava panja, f) prava meditacija, g) prave ideje, h) prave misli.

Nirvana oznaava potpuno ugasnue svih elja, strasti, misli, ideja. Nirvana oznaava takoer nestanak elje za ivotom i smru, potpuno nitavilo. Svi ju mogu postii ako to doista ele, premda se radi o malom broju ljudi. Nakon smrti nirvana se nastavlja na nain pari -nirvane (konanom stanju nirvane).

U pari-nirvani osobnost je po smrti nestala i prela je u stanje apsolutnog blaenstva i najvee sree .
Ipak, i budisti vjeruju u ponovna raanja ovisno o karmi (zasluzi odnosno krivnji).

Nirvana
Prosvetljenje, vrhunski cilj budistike prakse. Sanskritska re nirvana znai izduvan [napolje] i razliito se prevodi kao izumiranje/ugaenost, emancipacija [sloboda od], prestanak/prekid, mirovanje/nemost ili neraanje [iznova ]. Nirvana je izvorno prihvaena kao stanje u kome su sve iluzije i elje kao i ciklus raanja i umiranja ugaeni. Hinajanisti razlikuju dva tipa nirvane.

Prvi je onaj arhata koji je eliminisao sve iluzije i nee se vie iznova raati na est staza, ali koji je jo uvek vezan za svet patnje s toga jer poseduje telo. To se zove nirvana sa ostatkom ili nepoptpuna nirvana.
Druga je ona koju arhat dostie u smrti, kada su i telo i um izvori patnje ugaeni. Ovo se zove nirvanom bez ostatka ili potpunom nirvanom.

S toga jer hinajana budizam poduava tome da se vrhunski cilj prakse moe dostii jedino u momentu smrti, to se zove uenjem o svoenju tela na pepeo i ponitavanju svesnosti.

Mahajanisti kritikuju ovu praksu usmerenu prema ovom cilju kao eskapistiku i indiferentnu prema spasenju drugih, i verovatno su gornji izraz [hinajana] skovali u pogrdnom smislu. {Hina-jana: malo-vozilo/sredstvo prenosa; maha-jana: velikovozilo/sredstvo prenosa.} U mahajana budizmu, nirvana je poela da znai ne toliko kao neki izlaz iz sveta pojavnosti koliko kao jedno buenje za pravu prirodu pojava, ili postizanje mudrosti bude. ak i u mahajana sutrama, meutim, za ovo postizanje se smatra neophodnim eliminisanje zemaljskih elja na isti onaj nain kako je izloeno u hinajana uenjima .

Prema tome, poduavano je da je za dostizanje nirvane potreban neizmerno dug period.

Nasuprot ovome, Lotos sutra poduava da se probuenjem za svoju uroenu prirodu bude moe dosegnuti stanje nirvane u sadanjem obliku kao obina osoba koja ima zemaljske elje i podnosi patnje raanja i smrti. Ovime se otkriva princip da su patnje raanja i smrti nita drugo do nirvana. Sa stanovita Lotos sutre, roenje i smrt su dve integralne faze venog ivota.

Nirvana, prema tome, nije prestanak raanja i smrti, ve je stanje prosvetljenja koje se doivljava dok se ciklusi raanja i smrti ponavljaju.
Patnje roenja i smrti i nirvana, ili prosvetljenje, nerazdvojivi su: nije neophodno da se ugasi jedno da bi se dostiglo drugo. Ove patnje pripadaju podrujima devet svetova, a nirvana svetu budastva. Ovih devet svetova i svet budastva uzajamno su ukljuivi . Manifestujui stanje budastva, uiva se u nirvani dok se ciklus roenja i smrti ponavlja

Nirvana je summum bonum Budizma. To nije neto to se moe izraziti reima, niti neto to se domauje intelektom. Nirvana je stanje vieg sveta koje se postie intuitivnom mudrou. isto intelektualno razumevanje Nirvane nije mogue, zato jer to nije stvar logikog rasuivanja. Ipak, kao kontra-distinkcija postojanja uslovljenih fenomena, proistie logiki zakljuak da mora postojati i neuslovljeno stanje: stanje bez alosti, bez smrti.

Re Nibbna sastoji se od ni i vna. Ni oznaava negaciju; vna znai tkanje ili udnja - to je nit koja povezuje ivote jedan za drugim. to due biva sputan udnjom ili vezivanjem, ovek tim vie akumulira svee karmike aktivnosti, koje se materijalizuju u venom krugu raanja i umiranja. Nirvana je gaenje korena neistoa: udnje, mrnje i neznanja. Onda kad su svi oblici udnje iskorenjeni, reproduktivne karmike sile prestaju da funkcioniu: ovek postie Nirvanu, izbavljujui se iz kruga raanja i smrti. Pitanje Nirvane najtee je u Budinom uenju. Arahanti, koji poznaju oba sveta, realni i vii svet, ne mogu ljudima obinim jezikom objasniti ta je zapravo vii svet, niti ljudi samo svetovnim znanjem mogu razumeti vii svet.

Ako Nirvanu shvatimo kao nitavilo, to onda nuno koincidira sa prostorom, koji je takoe vean i nepromenljiv. Prostor je vean zato to je on sam po sebi nita, Nirvana je besprostorna i bezvremena. U odnosu na razliku izmeu njih moemo kratko rei da prostor nije, ali Nirvana jeste.

Za jedan od planova egzistencije, Buda koristi izraz kraljevstvo nitavila(kicayatana) . Shvatanje Nirvane kao jednog od mentalnih objekata pokazuje da to nije stanje nitavila. Nirvana u Budizmu stoga nije ni stanje nitavila, niti samo prekid. Mogue je rei ta Nirvana nije, ali ta ona tano jeste, nije mogue izraziti obinim jezikom. To je neto neuporedivo, stvar praktine samo -realizacije. Zavisno od toga da li je stanje Nirvane postignuto pre ili nakon smrti, koriste se izrazi Sopdisesa odnosno Anupdisesa Nibbna Dhtu . Nirvana je dostina jo u ovom ivotu, ukoliko je tragalac spreman za to. U Budizmu nema stava da je krajnji cilj mogue postii jedino u nekom sledeem ivotu. Nasuprot zemaljskoj egzistenciji, samsri, Nirvana je vena(dhuva), poeljna (subha) i srena (sukha).

Sve zemaljske stvari, kao i vii svetovi, u Budizmu su dele na one uslovljene uzrokom i one koje nisu bilo ime uzrokovane. Sutinska karakteristika svih uslovljenih stvari jeste stanje neprestanog nastajanja, menjanja i raspadanja.

U kosmosu sve podlee promeni, od najsitnijih partikula do najmasivnijih objekata. Mada neosetne za nas, promene uma su ak bre nego kod materije. Kao stanje vieg sveta, Nirvana, postignuta od Buda i arahanta, odreuje se kao neuslovljena u bilo kom smislu. Stoga ona nije subjekt nastajanja ili menjanja. To je stanje bez raanja, bez propadanja i bez smrti. Zapravo, Nirvana nije ni uzrok ni efekat. Stoga je neuporediva.

Buda kae: Nibbanam paramam sukham - Nirvana je najvie blaenstvo. Srea Nirvane razlikuje se od obine svetovne sree. To je vrhunsko blaenstvo, jer to nije srea doivljena ulima. Blaenstvo Nirvane uveava se ne podleui troenju i monotoniji; to je oblik sree koji nikad ne posustaje niti varira. Buda razlikuje deset stepena sree, poev od grubih ulnih zadovoljstava, preko finije sree na moralnom planu, do transcendentalne sree pojedinih stanja apsorpcije. Najvii nivo transcendenralne sree jeste nirodhasampatti , to je zapravo samo iskustvo Nirvane.