UNIVERZITET U BEOGRADU MATEMATIKI FAKULTET

ARHIMED
SEMINARSKI RAD METODIKA NASTAVE MATEMATIKE II

PROFESOR

STUDENT:

Prof. dr Zoran Lui

Alija Zekovi br. indeksa: 44506

April, 2008.god.

Seminarski rad

Arhimed

Sadraj:
1. Starogrka matematika 2. Arhimed, ivot i delo 3. Problemi starogrke matematike

4. Arhimedovi pronalasci
5. Arhimed kao matematiar:

O povrini i kvadraturi kruga Arhimedov broj

6. Zakljuak

7. Literatura

Seminarski rad

Arhimed

I STAROGRKA MATEMATIKA

Vrlo se esto tvrdi da je i najstarija grka nauka samonikla i da nema veze s vavilonskom i egipatskom civilizacijom. Meutim, izmeu rane grke nauke i prvih civilizacija postoji jasna veza. Mnogi starogrki tekstovi spominju putovanja grkih znanstvenika i filozofa, posebno Talesa i Pitagore, u te zemlje, istiui da su ti znanstvenici tamo upoznali pojedina matematika znanja. Nisu Grci ponovno otkrili ona znanja koja su ve bila poznata u Babilonu i Egiptu, oni su to znanje preuzeli i interpretirali ih na nov nain. Do Grka matematika je bila preteno empirijska znanost. Stari su Grci bili prvi koji su sebi, svesni toga to time ine, postavili zadatak da sva prijanja i sva nova matematika znanja skupe i poveu u skladan i celovit sistem unutar kojeg e svaki teorem i svaka formula biti dokazani. Prelo se u matematici na apstraktna razmiljanja i dokaze. U ovoj celini osvrnu}emo se na matematiku starih grka, na neke od najpoznatijih starogrkih matematiara, njihova dostignua i dela. Meu prvim starogrkim matematiarima o kojima neto znamo bio je Tales (roen 624. godine prije n. e.) s otoka Mileta. Poao je na studije matematike u Egipat gde je upoznao egipatsku matematiku, on ju je dogradio, preao na apstraktno miljenje i dokaz. Jednom su egipatski svetenici zapitali Talesa bi li mogao odrediti visinu velike piramide. Tales je odgovorio da e priekati dok Sunce na nebu ne zauzme takav poloaj da njegova, Talesova, visina bude jednaka du`ini njegove senke, tada e visina piramide biti jednaka duini senke piramide koju nije teko neposredno izmeriti. No, rekao je dalje, ako ne elim ekati taj trenutak, mogu visinu odrediti i neto drugaije sada odmah: odnos moje visine i duine moje senke ovaj je as isti kao i odnos visine piramide i njene senke. Ako dakle izmerim svoju visinu i duinu senka mene samog i piramide, odatle u lako izraunati visinu piramide. I danas se po Talesu zove teorema koja kae da je svaki ugao nad promerom krunice s vrhom na krunici uvek prav ugao. Pitagora (582-496. p.n.e, grki:), bio je matematiar i filozof, najbolje poznat po Pitagorinoj teoremi. Poznat kao otac brojeva, on je bio uticajan u grkoj filozofiji i religijskom uenju u kasnom 6.veku pre nove ere. Poto legende 3

Seminarski rad Arhimed 4 zamagljuju njegova uenja, ak i vie nego to je to bio sluaj sa drugim preSokratovcima, zna se malo sa sigurnou o njegovom ivotu i uenju. Pitagora i njegovi studenti su verovali da je sve povezano sa matematikom, i verovali su da se sve moe predvideti i izmeriti u ritmikim ciklusima. Pitagora ima reputaciju da je uio o reinkarnaciji. Njegova ostala uenja su bila u obliku simbola, pitanje-odgovor. Neka od ovih uenja su bila u jednostavnoj formi: "ta je najmudrije?" "Broj"; "ta je najistinitije?" Ve|ina ljudi su zli". Neka su bila vie tajnovita: "ta je proroite Delfi?" "Mesto gde sirene pevaju." Drugi simboli su se odnosili na seksualne, verske i druge tabue, ukljuujui i to kako zapaliti vatru i kako ostaviti cipele pre spavanja. Ideja da je Pitagora zabranio svojim uenicima da jedu grah je bila deo debate sadanjih autora, koji misle da fraza, "Suzdrite se od graha" (kyamon apechete), odnosi se na meru praktine opreznosti, a ne na dijetu. Grah, crni i beli, su bili, prema ovom objanjenju, naini glasanja u Magna Graciji (junoistona Italija), pa "Suzdrite se od graha" bi znailo, "Zaobilazite politiku". Dananji prikazi Pitagore su razliiti: njega portretiraju kao prizemljenog politikog reformatora, jednog od prvih naunika ili kao amansku figuru. Istina verovatno lei negde u sredini. Euklid je najznamenitiji geometar svih vremena - i to nipoto ne bez razloga: hiljadama godina, ljudi koji su eleli da vide geometriju najpre su gledali kroz njegov prozor. Danas se on smatra junakom prve velike revolucije u poimanju prostora zaetnikom apstrakcije i dokaza. Pojam prostora proistekao je, sasvim prirodno, iz pojma mesta, naeg mesta, zemlje. Nikao je iz razvoja onoga to su Egipani i Vavilonjani nazivali "merenje zemlje". Grka re za to jeste geometrija, ali ovo uopte nisu iste stvari. Grci su prvi shvatili da se priroda moe shvatiti primenom matematike - da geometrija moe da poslui za otkrivanje, ne samo opisivanje. Razvijajui geometriju iz jednostavnih opisa kamena i peska, Grci su doli do ideala take, prave i ravni. Uklonivi s materije ono to je nebitno, otkrili su sklop koji se odlikovao lepotom ranije nevienom u civilizaciji. Na vrhuncu ovih nastojanja da se zasnuje matematika stoji Euklid. Pria o Euklidu pria je o revoluciji. To je pria o aksiomu, teoremi, dokazu, pria o roenju samog razuma. Euklid je napisao brojna dela, od kojih neka nisu sauvana i poznata su samo po naslovu. Sauvana su dela: Elementi, Data, Optika i dr. Negevo najuvenije delo su "Elementi", koje je uticalo na zapadno akademsko miljenje. Smatra se da su nastali oko 325-te godine pre n.e. dok je Euklid jo iveo u Atini.

Seminarski rad

Arhimed

II ARHIMED
Arhimed iz Sirakuze, navodno jedan od trojice najgenijalnijih matematiara svih vremena, bio je vrhunac helenske matematike i najvei fiziar starog veka. Rodio se 287. godine pre nove ere. Njegov je otac bio Fidija, astronom i matematiar, jedan od onih profesionalaca koji su bili blii astrologiji nego matematici dok ga filozofija uopte nije zanimala. U vreme Arhimedova roenja Fidija je bio relativno siromaan graanin, kakvih je u Sirakuzi bilo mnogo. Meutim njegovo siromatvo nije bilo dugog veka jer je uskoro njihov roak Hijeron zavladao gradom. Fidija je svog sina nauio svemu to je sam znao. Fidija se izgleda rukovodio naelom: sinu treba dati znanje u ruke i neka on s njim ini to mu volja. Arhimed je brzo usvojio oeva znanja koja su za njega bila tek poetak naukovanja. Njegov duh traio je jo znanja i uenja, a to mu niko nije mogao pruiti u Sirakuzi. Stoga je otiao u Aleksandriju (dananji Egipat) gdje su moni Ptolomejevii osnovali uvenu Aleksandrijsku biblioteku. U to vreme Aleksandrija je bila sredite prirodnih znanosti, to je tada obuhvatalo astronomiju, matematiku, medicinu i filologiju. Arhimed u Aleksandriji nije postao ono to je mogao i to su najee postajali daroviti matematiari, pesnici i medicinari - dvorski ovek koji e kroz svoja dela veliati vladajuu kuu. Njega je pre svega i jedino zanimala matematika. U Aleksandrijskoj biblioteci gde se njegovala filozofska svestranost i na najbezoniji nain laskalo vladaru Ptolomeju i njegovoj supruzi Euergeti, radilo je mnogo mladih i sposobnih matematiara. Najsvestraniji je bio sjajni Eratosten, budui Arhimedov prijatelj. Nepisano pravilo je nalagao da svako otkrie pre objavljivanja mora biti poslano nekom drugom matematiaru na proveru. Tako su vrnjaci Arhimed i Eratosten sve do Arhimedove smrti izmenjivali brojna pisma u kojima su se nalazila gotovo sva otkria i jednog i drugog. Vrativi se u Sirakuzu, Arhimed se u poetku bavio astronomijom veoma ambiciozno, elei odjednom sve. Sirakuza nije dugo mogla uivati svoju slobodu te se stoga Arhimed spremao za obranu svoga grada kako je znao i umio. Gradio je do tada neviene maine troei na tom poslu svoju veliku darovitost. Koncentracija genija bila je tako velika kod Arhimeda da on u pojedinim trenucima ne vidi nita drugo sem problema kojem se posveti. Stoga on zaboravlja na jelo i prilike u kojima je - crta po nauljenom telu, po pepelu vatre gradskog kupatila. ini se danas sasvim nevanom ona uvena izreka: Heureka! Heureka! i trk iz gradskog kupatila kako bi se ideja primenila dok je jo vrua. Skoro za tadanju celu Sirakuzu Arhimed je bio lud, a on e sve 5

Seminarski rad Arhimed 6 te ljude koji su ga okruivali obraniti od Rimljana i tako im sauvati ivote. Iako je bio i vrstan polemiar, vian sarkazmu bio je i samokritian. Nije proputao ukazati na svoje greke i tako se izdizao iznad onih koji su ga otro kritikovali. Arhimed se bavio obinim, praktinim problemima, koji su bili primenjivani na mnogim mestima, od polja do rudnika, za razliku od nekih njegovih kolega. Najveu slavu stekao je svojim raspravama o zarobljenim geometrijskim telima, iju je povrinu i zapreminu izraunavao sloenom metodom bliskom dananjem infinitezimalnom raunu. Takoe je pronaao zakone poluge, poloio osnove hidrostatici i odredio priblinu vrednost broja Pi (3,14). Pored toga izumeo je tzv. Arhimedov vijak za podizanje velikih koliina vode na veu visinu. Pronaao je i tzv. Arhimedov zakon, to mu je omoguilo da (uz poklik Heureka!) otkrije primene neplemenitih metala u kruni kralja Hijerona merei je u vodi i izvan vode u poredbi s istim zlatom i istim srebrom. ivei u isto vreme kada i veliki matematiar Apolonije iz Perge, poznat po svojim radovima iz podruja konusnih preseka, Arhimed se koristio svakom prigodom kako bi pecnuo svog savremenika kojeg nije trpeo. Netrpeljivost je, uostalom, bila obostrana. Parodirajui naslov Arhimedovog spisa Merenja kruga i dostignua u njemu Apolonije je objavio djelo s naslovom Sredstvo za ubrzavanje poroaja. Arhimed mu nije ostao duan nego je u jednom zadatku koji je uputio Eratostenu, napisanom savrenim epskim jezikom, apostrofirao Apolonija. Problem koji je postavio Arhimed - vezan uz broj bikova na ispai, zaista je za ondanje doba bio gotovo nereiv jer upuuje na ogromne brojeve. Arhimed pie: Koliko u Sunca krava i bikova ima, izraunaj strane, Napregnuvi um, ako ti je zaista svojstvena mudrost. ...... Ako izrauna koliko je tamo svega bilo stoke, Koliko je na livadama paslo mesnatih bikova, Koliko krava muzara i koliko od svake boje, Nitko te vie nee nazvati neznalicom, Ali i u mudrace te nee ubrojiti, Ako uz to ne izrauna i razliite navike bikova: Ako se pomeaju crni bikovi s belim stadom, Oni e u polju zauzeti pravi kvadrat irine jednake duini, i ova bezbrojna masa Popunie itavo polje Trinakije. Ako se pak pokupe zajedno svi mrki i areni (A ostali e zasebno pasti, Ili je isto ako im dou i svi ostali), Tako da u prednjem redu stane jedan, a zatim U svakom daljem redu sve vie, imae figura, Koju svi oni popunjuju, tri strane: Ume li sve to nai i duhovnim pogledom Obuhvatiti veliinu stada i drugima preneti, Gordo koraaj napred, kitei se velikom pobedom: Znaj da si, prevazivi druge, po mudrosti prvi ti.

Seminarski rad Arhimed 7 Naravno, problem je sloen, i izraen u saremenim oznakama izgleda: t 2 - 4.729.494 u2 = 1, a reenje daje broj od 206.545 decimala, za ije bi zapisivanje bilo potrebno 60 stranica petita. Arhimedova smrt, za vreme opsade Sirakuze, poznata je u okvirima koji su do nas stigli zahvaljujui Plutarhovom ivotopisu vojskovoe Marcela. Meutim izgleda da Plutarh stvari doteruje kada kae da se Marcel ljutio i bio ogoren na vojnika koji je ubio Arhimeda. Ali onu poznatu reenicu koja se pripisuje Arhimedu: Noli turbare circulos meos (Ne diraj moje krugove) nije ostavio Plutarh nego istoriar Valerije Maksim. On je napisao: Smatrajui kako ove rei vreaju mo pobednika vojnik mu je odsekao glavu i Arhimedova krv poprskala je njegov znanstveni rad. Teko je poverovati da se Arhimed mogao razumeti s Rimljaninom jer je on govorio grki, a vojnik latinski. Pored toga Rimljani su zverski kanjavali pobeene, a naroito je Marcel u tome bio svirep. On je ak nareivao da se pobiju ene i deca kada bi neki grad "verolomno" naruio ugovor koji je imao s Rimom. Sirakuani nisu smeli odravati grob svog velikog mislioca. Njega je jedva pronaao Ciceron i to zahvaljujui crteu lopte i valjka koji se nalazio na spomeniku iznad nekoliko stihova urezanih velikom matematiaru u spomen. Odmah sam rekao predstavnicima Sirakuze koji su me pratili da je pred nama bez sumnje Arhimedov nadgrobni spomenik. I zaista, im su pozvali ljude da iseku korov i da nam prokre put i im smo pribliili ovom stubu, videli smo u njegovom podnoju natpis. Deo uklesanih stihova mogao se jo proitati, sve ostalo je satrlo vreme. I tako, jedan od najslavnijih gradova Grke, koji je nekada dao svetu toliko velikana, nije vie znao ak ni gde se nalazi grobnica najgenijalnijeg njegovog graanina se dok se nije pojavio ovek iz malog grada Arpina, da bi im pokazao taj grob! No, Arhimedovu slavu nosili su dalje Arapi, Iak Ibn Hunan, prevodilac Arhimedova remek-djela O lopti i valjku, Tabit Ibn Kurah, prevodilac spisa Mjerenje kruga, zatim Almohtaso abil Hasan, al-Jalil as Sijzi, al-Kuhi, al-Mahani, al-Biruni, a naroito Omer Hajjam, pozati pjesnik Rubaija, te najvei arapski matematiar Muhamed Ben-Musa al-Horezmi. Za to vreme, Evropa est vekova spava svoj srednjovekovni san. Obim i vanost naunog rada Arhimeda emo najbolje razumeti iz kratkog pregleda sauvanih spisa; kojem treba dodati samo to da su njegova najvea dela u geometriji, gde je razvio metodu Eudoksa i sasvim sledio Euklida u istoj geometrijskoj formi, do nekoliko sluajeva integracije, kako se to izlae u uvodu savremenih udbenika integralnog rauna. Ta primedba stoji uz otkrie povrine dela parabole (mehaniko reenje) i za spiralu, povrinu i zapreminu lopte i njenog odseka i za zapremine bilo kojeg segmenta punog tela nastalog obrtanjem drugog stepena.

Seminarski rad Arhimed 8 Arhimed se najvie ponosio, od svih svojih rezultata, izracunavanjem povrine valjka i lopte.

Slede postojee rasprave: 1. O lopti i valjku je traktat u dve knjige, posveen Dositeju, koji se bavi dimenzijama lopte, kupe, "vrstog romba" i valjka, sve na strogo geometrijski nain. 2. Merenje kruga je knjiica o tri predloga, glavni rezultat je postignut u predlogu 2, koji pokazuje da je obim kruga manji od 3+1/7 a vei od 3+10/71 njegova prenika. 3. O konoidama i sferoidama je rasprava u 32 predloga, o vrstim telima nastalim obrtanjem konusnih preseka oko njihovih osa, a glavni rezultat je odnos zapremina proizvoljnog (ravnog) odseka i iste kupe. 4. O spiralama je knjiga sa 28 predloga. Predlozi 1-11 su preliminarni, 13-20 sadre osobine tangenti krive poznate kao Arhimedova spirala i 21-28 daju izraz za povrinu izmeu proizvoljnog dela krive i radijus vektora do njenog kraka. 5. O ravnotei u ravni ili gravitacionom centru ravnotee ravnina se sastoji od dve knjige i moe se nazvati osnovom teorijske mehanike, jer je prethodni doprinos Aristotela, u odnosu na ovaj, nejasan i nenauan. U prvoj knjizi ima 15 predloga, sa 7 postulata; sa demonstracijama, od kojih su mnogi jo uvek upotrebljivi, o teitima: (1) bilo koja dva tela; (2) proizvoljnog paralelograma; (3) proizvoljnog trougla; (4) proizvoljnog trapeza. Druga knjiga je u 19 predloga posveena nalaenju gravitacionih centara: (1) odseka parabole; (2) povri izmeu dve paralele a unutar dela krive. 6. Kvadratura parabole je knjiga sa 24 predloga, sa dva dokaza da je povrina proizvoljnog segmenta parabole jednaka 4/3 trougla koji ima istu osnovu i jednaku visinu kao dati segment. Prvo izdanje Arhimedovih dela sa komentarima Eutokiusa je tampao Hervagius u Bazelu (1544.) na grkom i latinskom jeziku. Jednu latinsku verziju je publikovao Isak Barov 1675. Najbolje grko izdanje je ostalo Torelijevo (1792.), sve do definitivnog objavljivanja teksta sa Eutokiusovim komentarima, latinski prevod, itd., od strane Heiberga (1800-81; 2. izdanje, 1910-15.) koje ga je zamenilo. T. L. Hit je objavio Arhimedove radove sa savremenom notacijom, sa uvodom, itd. (1897.) i takoe, kao dodatak, nedavno otkriven Metod (1912.). Savremeni prevode je dao F. Pedard na francuskom (1808.); E. Nize, sa napomenama, na nemakom (1824.); P ver Eke, Les Oeuvres Compltes (1921); A. Czwalina-Allenstein, Kugel und Zylinder (1922), ber Paraboloide, Hyperboloide und Ellipsoide (1923), ber Schwimmende Krper und die Sandzahl (1925). 8

Seminarski rad

Arhimed

III PROBLEMI STAROGRKE MATEMATIKE

Ovde je odabran relativno uski krug ideja, osoba i ostvarenja starogrke matematike jer ona je toliko bogatija, svestranija, dublja i ira od svega to je prije toga u tom podruju ljudskog umovanja stvoreno negde drugde. Treba spomenuti tri glasovita problema starogrke matematike:

1. duplikacija kocke ( konstruirati kocku iji je obim jednak dvostrukom obimu zadane kocke)

2. kvadratura kruga ( konstruirati kvadrat koji ima istu povrinu kao i dati krug).

Problem kvadrature kruga bio je nedostatak nekog ortodoksnog pravila za konstrukciju pomo}u lenjira i estara strane (s) kvadrata ija je povrina tano jednaka

Seminarski rad Arhimed 10 povrini kruga. Ovde problem implicira s 2 =r 2 odakle je odnos s 2 :r 2 iracionalan broj . Neka je OP radijus vektor take P i neka je T presena taka tangente spirale taki P i normale na OP u taki O. Tada je OP polarna subtangenta. Ako je radijus vektor take P vai: 2 OT = .
a

(Arhimed ovo dokazuje u knjizi O spiralama). Ako je P na n-toj rotaciji spirale, prava OP opisuje ugao 2(n-1) +. Stoga je: = a{ 2( n 1) + } i
OT =

2 = { 2( n 1) + } . a

Ako je p obim kruga poluprenika OP (=), i ako krug see inicijalnu liniju (nju Arhimed definie kao polupravu kojoj pripada radijus vektor na poetku rotacije) u taki K vai:
OT = ( n 1)p + arcKP ,

mereno od K ka P. (arc luk) U sluaju P

kraj n-te rotacije to se svodi na: OT = n(obim kruga poluprenika OP), a u sluaju kada je P kraj prve rotacije: OT = (obim kruga poluprenika OP). Sada pomou spirale mogu}e je ispraviti svaki krug. Kvadratura sledi direktno iz prvog stava knjige Merenje kruga koji glasi: povrina kruga jednaka je povr{ini pravouglog trougla kod koga je jedna kateta jednaka polupreniku, a druga obimu kruga. trisekcija ugla ( nai konstrukciju kojom se moe svaki ugao razdeliti na 3 skladna

dela, odnosno trisecirati ga).

10

Seminarski rad

Arhimed

11

Neka je AB bilo koja tetiva kruga sa centrom O. Produimo AB tako da se du BC bude jednaka polupreniku kruga. CO see krug u takama D i E. Tada je ugao AOE jednak trostrukom uglu BOD. Neka je EF paralelna tetiva AB. Kako je BO = BC sledi: BOC = BCO . Sada: COF = 2 OEF Sledi: odakle:
= 2 BCO = 2 BOC . BOF = 3BOD , BOF = AOE = 3BOD .

Pogledajmo sada ukratko jo jedno re{enje istog problema, koje se po svemu sudei mo`e pripisati Arhimedu, pomou spirale. Arhimed vri trisekciju tako to konstruie spiralu preko ugla i nalazi presene take spirale i drugog kraka zadatog ugla. Potom nalazi treinu te dui i opisuje luk tog poluprenika (tj. R/3). U preseku sa spiralom dobija novu taku, koju spoji sa temenom ugla i na taj nain vri trisekciju.

11

Seminarski rad

Arhimed

12

Arhimed iz Sirakuze, skulptura u Nacionalnom muzeju, Napulj

IV ARHIMEDOVI PRONALASCI

Kljuni doprinos razvoju antike tehnologije dao je Arhimed iz Sirakuze (oko 290212 p.n.e), grki fiziar, matematiar, filozof i izumitelj, naunik neverovatno plodan ne samo za svoje doba, a moe se rei i genijalan gotovo kao Ajntajn. Tri veka posle Talesa iz Mileta, kao i potonjih jonskih fiziara i pitagorejaca koji su ve bili znaajno razvili astronomiju i matematiku, Arhimed je zateenu batinu dopunio opusom koji je ogroman i raznorodan, i to samo po onom to je sauvano do danas. Arhimedov zavrtanj je maina za podizanje vode za koju se smatra da je otkrio Arhimed da bi uklanjao vodu iz skladita velikog broda sagraenog za Kralja Hiera Drugog iz Sirakuze. Sastoji se od, za vodu tesnih cilindara koji formiraju spiralu, otvorenog nieg dela sputenog ispod vode. Mehanikim okretanjem se voda podie. Drugi oblici imaju zavojnicu koja se slobodno obre oko ose cilindra. Isti princip je ponekad koriten za rukovanje penicom, itd.

12

Seminarski rad

Arhimed

13

Arhimedova spirala, je transcendentna krivulja.Ona nastaje,kad taka,polazei iz odredita,jednoliko obilazi odredite i jednoliko se udaljuje od njega.Udaljenost svake take Arhimedove spirale od odredita proporcionalna je sa uglom zaokreta.

Naalost, nije sauvan nijedan spis o Arhimedovim praktinim izumima i mainama. Prema Plutarhu, Arhimed nije pisao o svojim praktinih izumima. Ipak, legende o Arhimedu donekle svedoe da je zaista stvarao praktine mehanizme. Arhimedu se pripisuje izum pumpe koja, nalik na svrdlo, pod nagibom izvlai vodu. Navodno je istraivao upotrebu poluge i zupanika za prenos i pojaavanje sila, a njemu se pripisuje i reenica Dajte mi polugu, pomeriu zemlju. Prema legendi, Arhimed je konstruisao i nekoliko ratnih maina za odbranu Sirakuze od Rimljana. Koristio je sistem velikih soiva kako bi zapalio galije na moru, a konstruisao je katapulte, velike prake i bacae vrelog ulja. Navodno je konstruisao i dva mala mehanika planetarijuma koja su Rimljani otkrili posle osvajanja Sirakuze 212. godine pre nove ere. Rimski general Markus Kaludijus Marcelus doneo je u Rim dve sfere, jedna je bila zvezdana mapa, a druga mehaniki ureaj koji je prikazivao 13

Seminarski rad Arhimed 14 kretanja Sunca, Meseca i planeta. Vrlo je mogue da ih je nainio Arhimed jer je on bio i astronom, njegova osmatranja ravnodnevnice koristio je slavni astronom Hiparh iz Nikeje (190-120 p.n.e), a Arhimedov prijatelj, Konon sa Samosa napravio je u Aleksandriji parapegmu, metereoloki kalendar u kome su prikazani izlasci i zalasci sunca. Arhimed lino nije pridavao znaaj genijalnim mehanikim napravama koje su ga uinile slavnim, drei to nedostojnim iste nauke i ak odbijajui da ostavi pisani trag o njima, osim u sluaju sphairopoiia ("pravljenja lopte"). Meutim, poto su njegove maine impresionirale matu obinih ljudi, prirodno su ostale deo legende o Arhimedu. Tako je on napravio ratne sprave za Hierona, plaei Rimljane koji su tri godine odlagali opsadu Sirakuze. Postoji pria da je pomou soiva od ogledala palio rimske brodove koji bi se previe pribliili zidinama. Verovatno je Arhimed i konstruisao neke od instrumenate za paljenje, ali je njihova veza sa unitavanjem rimske flote vie nego sumnjiva. Vanija od te je pria o Hieronovom zahtevu za proverom istoe zlata krune koju je dobio na poklon pitanje da li je sasvim zlatna ili je moda legura srebra. Arhimed je bezuspeno razmiljao o tom problemu do jednog dana, kada je, ulazei u kadu iz koje se prelila voda, primetio da je potrebna vea zapremina lake legure za izjednaavanje teina razliitih kruna, te da bi mogao odvojeno meriti iste zapremine zlata i srebra u posudi sa vodom. Veoma ushien ovim sretnim otkriem istrao je iz kupatila bez odee, viui "eureka, eureka" ("Naao sam, naao sam"). Slino, njegov pionirski rad u mehanici je ilustrovan priom o izjavi "dajte mi oslonac i pomeriu zemlju". Hiero je traio potvrdu tvrdnje da veliku teinu moe pomeriti malom silom, pa se prialo da je upotrebio polugu ispod natovarenog broda kojeg je pomerao lino Hiero; ali se izvetaji o toj demonstraciji razlikuju. Vodeni zavrtanj koji je pronaao koristi se ak i danas (1965.) u Egiptu za navodnjavanje.

14

Seminarski rad Arhimedov zavrtanj danas

Arhimed

15

V ARHIMED KAO MATEMATIAR

Arhimed je izvanredan mehaniar, praktiar i teoretiar, ali osnovna stvar njegovog ivota bila je matematika.Citirajmo rei uvenih francuskih matematiara Lagrana(1736-1813) I Dalambera(1717-1783): Arhimed se smatra najveim genijem kiji se ikad posvetio matematici.Niko od geometara starog doba nije pronaao toliko mnogo i toliko znaajnih rezultata.Mada svi geometri poznaju prednosti modernih metoda, ipak svaki od matematiara mora da se upozna sa suptilnim, originalnim i dubokim Arhimedovim razmatranjima pomou kojih je on reio toliko komplikovanih pitanja. U svojim matematikim radovima Arhimed je vrlo otroumno reio niz problema u vezi sa izraunavanjem duina krivih linija, povrina ravnih figura, te povrina i zapremina geometrijskih tela(u optem sluaju).Ovo su problemi kojim se danas bavi takozvani integralni raun.

O POVRINI I KVADRATURI KRUGA

15

Seminarski rad

Arhimed

16

Bavio se problemom kvadrature kruga.Problem kvadrature kruga sastoji se u tome da se samo uz pomo lenjira I estara, konstruie kvadratkoji e po povrini biti jednak datom krugu.U delu Merenje kruga Arhimed za broj tj. za odnos izmeu obima kruga i njegovog prenika daje procenu: 3
10 1 < <3 . 71 7

Pri tome je upotrebio metod koji e kasnije matematiari koristiti dugi niz vekova.Naime, on je posmatrao niz upisanih i opisanih pravilnih mnogouglova sa 6, 12, 24, 48 i 96 stranica u krug, pa je odreivao odnos njihovih obima prema preniku kruga.Oigledno da je ln<C<Ln tj. ln/d<C/d<Ln/d, gde je d prenik kruga, C njegov obim, a ln obim upisanog i Ln obim opisanog pravilnog mnogouglasa n stranica kod istog kruga prenika d.Time je Arhimed odreivao donju i gornju granicu za odnos duine krunice prema njenom preniku, postepeno pribliavajui ove granice. Arhmed je naao da je: 3
10 1 d< C<3 71 7

tj. 3

10 1 < <3 71 7

to znai da je

C = 3,14. d

Nastavljajui sa udvajanjem broja stranica upisanih i opisanih mnogouglova moe se, koristei Arhimedov metod, odrediti proizvoljan broj decimala broja .

Ovim metodom (metod iscrpljivanja) Arhimed dokazuje jo dva stava: 1) da je povrina kruga jednaka povrini pravouglog trougla kome je jedna kateta jednaka duini krunice, a druga kateta polupreniku tog kruga (slika 1). 2) da se povrina kruga odnosi prema povrini kvadrata, konstruisanog nad njegovim prenikom,priblino kao 11:14 (slika 2).

16

Seminarski rad

Arhimed

17

Moe izgledati da Arhimedov metod nije nov, jer su slino postupili neki geometri i pre Arhimeda.No, to nije lako.Dok su oni smatrali da se putem postepenog udvostruavanja broja stranica upisanih pravilnih mnogouglova moe na kraju krajeva doi do same krunice, odredivi njenu duinu tano, dotle Arhimed, s matematikom istananou, za odnos duine krunice prema preniku daje priblinu vrednost, jasno shvativi da iscrpeti krug nije mogue, da e se povrina kruga uvek razlikovati od povrine upisanog (ili opisanog) mnogougla za neku konanu veliinu, ma koliko da je veliki broj stranica takvog mnogougla.Tako je Arhimed zadatak o merenju duine krunice i povrine kruga prvi postavio na potpuno naunu osnovu, bio je prvi koji je shvatio da je problem kvadrature kruga pitanje aproksimacije, te je po tome pretea integralnog rauna.

ARHIMEDOV BROJ -

U knjizi O merenju kruga nalaze se tri stava, od kojih je najinteresantniji trei, u kome je dat odnos obima kruga prema njegovom preniku, tj. aritmetika aproksimacija vrednosti broja . Priblinu vrednost broja Arhimed je naao upisujui i opisujui pravilne poligone oko kruga iji je broj ivica udvostruavao. Upisujui i opisujui pravilan poligon od 96 strana, Arhimed utvr|uje aritmetiku vrednost broja . Stav: Odnos obima nekog kruga i njegovog prenika je manji od 3 od 3
10 . 71 1 ali vei 7

Odnosno 3

10 1 << 3 . 71 7

U svom dokazu on koristi 3. stav VI knjige Euklidovih Elemenata koji kae da: bisektrisa jednog ugla trougla see suprotnu stranicu trougla tako da je odnos 17

Seminarski rad Arhimed 18 dobijenih delova stranice jednak odnosu preostale dve stranice trougla. Tako|e vai i obrnuto: ako je stranica trougla podeljena u odnosu jednakom odnosu izme|u preostalih stranica, poluprava ije je teme naspramno teme trougla i koja sadri datu taku (koja deli stranicu u datom odnosu), je bisektrisa ugla naspramnog datoj stranici. BD : CD = BA : AC (Na slici je pravougli trougao, ali ovo vai u optemsluaju)

Pri dokazivanju on koristi aproksimacije nekih kvadratnih korenova, ali ne navodi kako je doao do njih; npr. za 3 :

265 1351 < 3< . 153 780

Dokaz: I. Prvo razmatra opisanog oko kruga. sluaj poligona

Neka je AB prenik kruga, O centar, AC tangenta u A i neka je ugao AOC jednak 1 pravog ugla. Neka je, zatim OD
3

bisektrisa ugla AOC, OE bisektrisa ugla AOD, OF bisektrisa ugla AOE i OG bisektrisa ugla AOF (take D, E, F i G pripadaju tangenti AC). Taka H pripada AC tako da je AG = AH i take G i H su sa raznih strana take A. Tada je ugao GOH jednak uglu AOF, odnosno jednak
1 pravog ugla. Dakle 24

du GH je stranica opisanog pravilnog poligona sa 96 stranica. Vai: OA : AC > 265 : 153 (1) 3 (OA : OC = : 1 ovde koristi gore navedenu aproksimaciju ) OC : CA = 2 : 1 = 306 : 153. (2) Kako je OD bisektrisa ugla COA va`i: CO : OA = CD : DA

18

Seminarski rad tako da: ili (gore naveden stav iz Euklidovih Elemenata) (CO + OA) : CA = OA : AD (CO + OA) : CA = OA : AD. (
CO CD CO + OA CD + DA CA = = = OA DA OA DA DA CO + OA OA = ) CA DA

Arhimed

19

Kako je: OA : AD > 571 : 153 (iz (1) i (2) sledi:

(3)

OA CO + OA CO OA 306 265 571 = = + > + = ) DA CA CA CA 153 153 153

OD 2 : AD 2 > 349450 : 23409

(prema Pitagorinoj teoremi:

2

OD 2 = OA 2 + AD 2

OD 2 OA 2 349450 571 = +1 > ) +1 = 2 2 23409 AD AD 153

sledi:
1 OD : DA > 591 : 153 . 8

(4)
1 349450 = 591 ) 8

(jo{ jedna Arhimedova aproksimacija: Slino prethodnom dobijamo:

1 OA : AE > 1162 : 153 8

(5)

OD + OA DE + EA DA = = OA EA EA OD + OA OA = DA EA

(OE je bisektrisa ugla AOD pa prema Euklidovim Elementima VI.3 OD : OA = DE : EA, odakle je:

1 1 OA DO OA 591 8 571 1162 8 ) = + > + = EA DA DA 153 153 153

odakle:
1 OE : EA > 1172 : 153 . 8 ( OE 2 = OA 2 + EA 2

(6)
2 2

OE OA = EA 2 EA 2
Tako|e:

( 1162 1 ) 8 + 1>
64

+ 1532

153

1373943 33 23409

64

gde je: 1373943 33

> 1172 1 ) 8

19

Seminarski rad
1 OA : AF > 2334 : 153 4

Arhimed (7)

20

2334 1 4 ( EF = EO EA = EO + OA OA = EO + OA > FA OA FA OA FA EA EA 153

prema (5) i (6)) odakle:
1 OF : FA > 2339 : 153 . 4

(8)

2334 1 OF OA 4 +1 ( = + 1 > 2 FA 153 AF

2

5472132 1 2339 1 16 4) = > 23409 153

Zatim:
1 OA : AG > 4673 : 153 . 2

(jo jednom iz VI.3 iz Euklidovih Elemenata i (7) i (8):

FG FO FA FO + OA = = GA OA GA OA

1 OA FO OA 4673 2 ) = + > GA FA FA 153

1 pravog ugla. Ugao AOH = uglu 48

Iz prethodnog imamo da je ugao AOG = GOH =

AOG i G i H su sa raznih strana take A i obe pripadaju AO, odakle sledi da je ugao
1 pravog ugla. Prema tome GH je stranica pravilnog poligona sa 96 stranica 24 1 OA : AG > 4673 : 153 , 2

opisanog oko datog kruga. Kako je: dok AB = 2OA, GH = 2AG, sledi da je
1 AB : (obim96- ostranog pravilnog poligona) > 4673 : 14688 . 2 = 153 96 ) ( 14688

Ali

667 1 14688 2 < 31 . = 3+ 7 4673 1 4673 1 2 2

20

Seminarski rad Arhimed 21 Odatle sledi da je odnos obima kruga (koji je manji od obima opisanog poligona) i njegovog prenika manji od 3 (preciznije:
obimkruga obimpoligona < < pre ~ nik kruga pre ~ nik kruga

1 . 7

14688 1 < 3 ) 4673 1 7 2

II. Arhimed zatim koristi upisan poligon u krug. Neka je AB prenik kruga, i neka taka C pripada krugu nad prenikom AB tako da je ugao BAC jednak jednoj treini pravog ugla. Neka je AD bisektrisa ugla BAC, AE bisektrisa ugla BAD, AF bisektrisa ugla BAE, AG bisektrisa ugla BAF i take D, E, F, G pripadaju krugu. Neka je d presena taka du`i AD i BC. Tada je BG stranica 96-ostranog pravilnog poligona upisanog u dati krug. Tada: AC : BC < 1351 : 780. ( Va`i:
AC 3 = ; BC 1

3<

1351 ) 780

(prva jednakost vai jer je AD bisektrisa ugla BAC, a druga jer su uglovi dAC i dBD uglovi nad istim lukom) i uglovi kod temena D i C su oba pravi (uglovi nad prenikom). Sledi da su trouglovi ADB, BDd i ACd slini. Stoga: AD : BD = BD : Dd = AB : Bd = (AB + AC) : (Bd + Cd) = (AB + AC) : BC (va`i i: AD : BD = BD : Dd = AC : Cd) ili (BA + AC) : BC = AD : DB. Dakle: AD : DB < 2911 : 780. (1) (iz AB : BC = 2 : 1 dobijamo:
AD BA + AC BA AC 2 1351 2911 = = + < + = ) DB BC BC BC 1 780 780

BAD = dAC = dBD

Prema tome:
3 AB : BD < 3013 : 780 . 4

(2)

(zbog AB 2 = AD 2 + BD 2 , dobijamo:

21

Seminarski rad
AB 2 AD 2 29112 9082321 = + 1 < +1 = ; 2 2 2 608400 BD BD 780

Arhimed

22

kako je

9082321 < 3013 3 dobijamo: 4 3 AB 3013 4 ) < BD 780

(3)

Kako je AE bisektrisa ugla BAD vai: AE : EB < 5924 3/4 : 780 = 1823 : 240. (isto kao i kod(1) dobijamo:

3 3 AE AB + AD 3013 4 2911 5924 4 ) = < + = EB BD 780 780 780

Stoga:
9 AB : BE < 1838 : 240 . 11

(4)

(isto kao kod (2) imamo da iz AB 2 = AE 2 + BE 2 sledi: AB 2 AE 2 1823 2 3380929 = + 1 < +1 = ; 2 2 2 57600 BE BE 240 kako je

3380929 < 1838 9

11 dobijamo:

9 AB 1838 11 ) < BE 240

AF je bisektrisa ugla BAE, pa je stoga:

9 11/40: 240 AF : FB < 3661 11/40 = 1007 : 66. 11

(iz (3) i (4):

(5)

9 AF AB + AE AB AE 3661 11 ) = = + < FB BE BE BE 240

Dakle:
1 AB : BF < 1009 : 66. 6

(6)

(iz AB 2 = AF 2 + BF 2 slino kao ranije: AB 2 AF 2 1007 2 1018405 ) = + 1 < +1 = 2 2 2 4356 BF BF 66 Kako je AG bisektrisa ugla BAF i see krug u G, iz (5) i (6) dobijamo:
1 AG : GB < 2016 : 66, 6

Stoga:
1 AB : BG < 2017 : 66. 4

(7)

22

Seminarski rad (iz AB 2 = AG 2 + BG 2 sli~no kao ranije:

Arhimed

23

AB AG = BG 2 BG 2

( 2016 1 ) 6 + 1<
66
2

+1=

4069284 1 4356

36 ;

rezultat dobijamo opet aproksimacijom kvadratnih korenova) BG je stranica upisanog pravilnog 96-ostranog poligona. (Ugao BAC smo polovili 4 puta, pa je ugao BAG 1 odnosno 1 ugla, tj. 1 Iz (7) sledi:

16

ugla BAC,

1 48 pravog ugla. Odavde je centralni ugao BOG 24 pravog

96 punog kruga.)

1 . (obimpoligona) : AB > 6336 : 2017 4

(u stvari:
obimkruga obimpoligona 96 > > pre ~ nik kruga pre ~ nik kruga

66 2017 1 4

6336 ) 2017 1 4

Va`i i

6336 10 >3 . 71 2017 1 4

3 10 1 << 3 . 71 7

Dakle dokazali smo da vai tvr|enje:

Q.E.D.

ZAKLJUAK
Kao to vidimo u svim Arhimedovim delima zapaa se da je zadivljujua originalnost miljenja uklopljena u majstorsku tehniku i stroge dokaze. A Arhimed nije stvorio samo jedno remekdelo, ve mnogo.Arhimed je morao sam da izmisli posebnu metodu za reavanje svakog problema koji je postavio.Imao je sposobnost da svaki problem ralani na niz pristupanijih za reavanje problema.to se tie problema koje ja sam istakao, Arhimed ja bio genijalan.On je u geometriji i mehanici stvorio temelj za modernu nauku.
23

Seminarski rad

Arhimed

24

U dubini Arhimedovih istraivanja Plutarh kazuje sledee:U celoj geometriji nema teih i dubljih teorema nego to su Arhimedove.Kada sam se prvi put sretao sa njegovim matematikim iskazima, inilo mi se da je njihov dokaz nedostian umu oveijem.Meutim, kada se vidi kako ih sam Arhimed dokazuje, onda se oveku uini kao da je naao taj dokaz-toliko je on prost i lak. Zanimljivo je rei da Plutarh i neki drugi autori matematiari nisu itali Arhimedova dela, ve su o veliini Arhimeda saznali od matematiara, te su ga opisivali kao idealnog naunika i njime se oduevljavali.Meutim, iako je bio originalan genije, Arhimed je za itanje dosta teak autor: on nikada nije prepriavao ono to su drugi pre njega otkrili i napisali, ve se samo kratko pozivao na tua i svoja dela;neke elementarne delove u lancu svojih zaklju aka jednostavno je isputao (obraao se onima za koje je smatrao da imaju neto matematike intuicije i znanja), uz to tekou ini dosta zapetljana i neobina ondanja simbolika.Arhimedove ideje i metode skoro dve hiljada godina su bile ispred svog vremena.Tek se u XVII veku uvideo pravi znaajArhimedovih dela.Od tada su ona imala ogroman uticaj na dalji razvoj matematike.Lajbnic (G.W. Leibniz, 1646-1716), jedan od tvoraca diferencijalnog i integralnog rauna, pisao je: itajui paljivo Arhimedove radove, ovek prestaje da se divi svim najnovijim otkriima geometara. U glavi Arhimeda bilo je vie mate nego u glavi Homera. Homer

LITERATURA
T.L.Heath, The Works of Archimedes, Dover, New York 2) E.T.Bell, Veliki matematiari, Nakladni zavod znanje, Zagreb, 1972, str. 41-47
1) 24

Seminarski rad

Arhimed

25

3) A History of Greak Mathematics, volume I, Dover Publications, New York, 1981 4) Istorija filozofije Grke i Rima, prevod Slobodan Zunji, Beogradso izdavaki-grafiki zavod, Beograd, 1998 5) Euklid, Elementi, Nauna knjuga, Beograd, 1957 6) V.Buhvald, A.Holveg, O.Princ, Renih grkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Vuk Karadi, Beograd, 1984 7) B.L.Van Der Waerden, Science Awakening, English traslation by Arnold Dresden with additions of the author, Groningen, Holland, str. 208-228 8) Dirk J.Strajk, Kratak pregled istorije matematike, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1991, str. 63-67 9) Luano de Kreenco, Istorija grke filozofije, 1-2 deo, Novi Sad, 1991 10) Opa Enciklopedija jugoslovenskog leksikografskog zavoda, Zagreb, 1977, knjiga prva 11) Nauno-popularni matematiki list Arhimedes, za uenike osnovne kole, klub Arhimedes,Beograd, 1973, broj 1 12) Zoran Lui, Euklidska i hiperbolika geometrija, Total Design, Beograd, 1997 13) Zoran Lui, Ogledi iz istorije geometrije, Preliminarna Verzija, 2005

25