3.1.2.

STVARNO PRAVO

STVARNO PRAVO

OSNOVNA NAELA (lan 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

1.
Pomoni objekat je pripadak stambene zgrade kao glavne stvari, pa se ne moe priznati posebno pravo svojine na tom objektu ukoliko ne postoji i pravo svojine na glavnoj stvari. Iz obrazloenja: Pravo korienja grobnog mesta pripada licu koje je oglaeno za naslednika, bez obzira da li je oglaeno za naslednika po osnovu zakona ili po osnovu testamenta. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 7323/98 od 13.05.1999. godine)

2.
Telefonski prikljuak ne moe biti predmet prometa. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6993/97)

3.
Vlasnik moe tolerisati tree lice u svom stanu dok mu to odgovara, pa moe traiti njegovo iseljenje u svako vreme. Iz obrazloenja: Nije sporno da su tuilac, njegov brat i njihovi roditelji zajedniki podigli novu stambenu zgradu sa dve odvojene graevinske celine, uz sporazum da, gledajui sa ulice, desna strana pripada tuiocu a leva - njegovom bratu. Takoe je nesporno da je nakon izgradnje sporne zgrade tuilac, sa porodicom, ostao u staroj kui a da su se u prizemlju njegovog dela nove zgrade, uz njegovu saglasnost uselili njegovi roditelji, koji su pre nekoliko godina primili tuene, erku i zeta, da tamo borave poto su izbegli iz Bosne. S obzirom da je tuilac iskljuivi vlasnik dela zgrade u kojoj stanuju njegovi roditelji, a od pre nekoliko godina i tueni, on ima pravo da raspolae svojim stambenim prostorom po svom nahoenju. On je mogao dozvoliti i roditeljima da stanuju u spornom delu zgrade, a mogao je tolerisati da u tom delu zgrade stanuju tueni. Ali, tuilac, kao vlasnik, moe u svako doba zahtevati i da se tueni isele iz tog dela zgrade, kao to je mogao tolerisati da u tom delu zgrade stanuju dok on to hoe. Njihov boravak u tom delu zgrade nije zasnovan ni na kakvom pravnom poslu, osim na dobroj volji tuioca da tako bude. To je i prirodno, s obzirom na situaciju u kojoj su se tueni nali posle izgona iz Bosne zbog opte poznatih ratnih prilika. Meutim, dobra volja tuioca moe imati i granicu, a ona je, ovde, odreena voljom vlasnika da vie ne tolerie boravak tuenih u svom stanu. Saglasnost tuioca da u spornom delu zgrade stanuju njegovi roditelji takoe nije praena nikakvim pravnim poslom. Ona je, opet, produkt volje vlasnika da svoju stvar koristi kako mu odgovara. Prema tome, ako on dozvoljava roditeljima da stanuju u spornom delu zgrade, ne mora znaiti da im dozvoljava da u taj deo zgrade oni primaju trea lica.
-2-

STVARNO PRAVO

S obzirom na reeno, u reviziji se neosnovano navodi da je izmeu tuioca i umeaa, odnosno umeaa i tuenih uspostavljen pravni odnos prekarijuma, odnosno posluge. Kako e zahtev tuilac postaviti, zavisi od njega samog. On je vlasnik i zato moe postaviti svojinske zahteve. Njegova je stvar to nije postavio obligaciono pravni zahtev. Sud, prema lanu 2. ZPP, odluuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku i ne moe odbiti da odluuje o zahtevima za koje je nadlean. Zato su niestepeni sudovi bili u pravu to su u ovom sluaju odluivali o zahtevima kakvi su postavljeni. Prema tome, niestepeni sudovi su pravilno postupili to su odluivali na osnovu lana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2320/97)

4.
Kupovinom zgrade koja se nalazi na zemljitu u drutvenoj svojini novi sopstvenik stie pravo, da dok zgrada postoji, koristi zemljite na kome se zgrada nalazi i zemljite koje je potrebno za njenu redovnu upotrebu. Iz obrazloenja: Odredbom lana 6. stav 2. Zakona o nepokretnostima, koji se u ovom sluaju primenjuju, propisano je da prenosom prava svojine na zgradi koja se nalazi na zemljitu u drutvenoj svojini novi sopstvenik stie pravo da, dok zgrada postoji, koristi zemljite na kome se ona nalazi i zemljite koje je potrebno za njenu redovnu upotrebu. S obzirom da su tuilje kupile prizemlje i deo suterena predmetne zgrade onda one shodno citiranoj zakonskoj odredbi nemaju pravo uknjibe prava trajnog korienja na parceli u drutvenoj svojini na kojoj se nalazi zgrada sa njihovim pravom svojine. Prema tome pravilno je pobijanom presudom odlueno da tuilje nemaju prava trajnog korienja koje bi mogle na sebe uknjiiti sa realnim delom, ve samo pravo na odreivanje naina korienja parcele. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3699/97)

5.
Na prostoru izmeu grobnih mesta ne moe se stei pravo vlasnitva, pa nema mesta ni vlasnikoj parnici radi predaje u sudravinu. Iz obrazloenja: Iz sadrine spisa je vidljivo da je spor izmeu stranaka sudravina prolaza izmeu grobnih mesta predaka tuioca i predaka tuene na groblju. Tuilac tvrdi da tuena pokuava da proiri grobno mesto na kome poivaju njeni preci na deo prolaza izmeu grobnih mesta predaka stranaka tako to je poela sa ograivanjem istog betonskim temeljem, odreene duine koji je tuilac poruio, no u parnici radi smetanja dravine obavezan je na uspostavu preanjeg stanja. Ovim radnjama tuene tuilac nalazi da je onemoguen da prolazi oko grobnog mesta svojih predaka i vri verske obrede, zbog ega je tubenim zahtevom traio da mu tuena preda u sudravinu prostor izmeu grobnih mesta predaka stranaka u merama i granicama navedenim u izreci prvostepene presude. Po oceni Vrhovnog suda niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su tubeni zahtev odbili.
-3-

STVARNO PRAVO

Naime, prema odredbama Zakona o sahranjivanju i grobljima ("Sl. glasnik SRS", br. 20/77, groblja su komunalni objekti o kojima se brine optina i propisuje uslove i nain njihovog korienja i upravljanja. Prostor za grob (grobno mesto) dodeljuje na korienje organizacija koja upravlja grobljima. Nije mogue po odredbama ovog Zakona a niti po drugim propisima stei pravo vlasnitva na prostoru izmeu grobnih mesta, pa zato nema mesta ni vlasnikoj parnici radi predaje u sudravinu prostora izmeu dva grobna mesta. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3182/97)

6.
Privremeni objekat ne moe biti predmet svojine koja se upisuje u javne knjige. Iz obrazloenja: Svojina je najjae, najire i najpotpunije pravo na stvari. Otuda je lanom 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa odreeno da vlasnik ima pravo da svoju stvar dri, da se njome koristi i da njome raspolae u granicama odreenim zakonom, a da su svi ostali subjekti duni uzdravati se od povrede njegovog prava. Ve iz ovakvog karaktera svojine, proizlazi da je re o trajnom pravu. Ono nastaje na nain odreen zakonom i postoji sve dok ne prestane, opet na nain odreen zakonom. Trajnost ovog prava naroito dolazi do izraaja kod nepokretnosti, jer se prava na njima upisuju u javne knjige. S obzirom na reeno, privremeni objekat ne moe biti predmet svojine koja se upisuje u javne knjige. Takav objekat se moe koristiti na osnovu privremene dozvole nadlenog upravnog organa, dok njeno dejstvo traje. Ali, korienje takvog objekta ne spada u korpus svojinskih ovlaenja. Sa prestankom mogunosti korienja privremenog objekta, on se mora ukloniti, kao pokretna stvar. Ustvari, privremeni objekat je samo prividno nepokretna stvar. Ona je, zapravo, anticipirana pokretna stvar (pokretnost po nameni), jer njegova privremenost ukazuje da e posle izvesnog vremena svakako biti pokrenuta s mesta (izmetena), kako bi se vratila njenoj pravnoj prirodi. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3541/97)

7.
Niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tubeni zahtev. Ovo stoga to je utvreno da je sporni pomoni objekat izgraen iskljuivo sredstvima tuenog. Pored toga pravilan je zakljuak sudova da je pomoni objekat pripadak stambene zgrade kao glavne stvari, pa se ne moe priznati posebno pravo svojine na takvom objektu ukoliko nema i pravo svojine na glavnoj stvari. Za ovu odluku dati su razlozi koje kao pravilne u svemu prihvata i Vrhovni sud, pa su neosnovani navodi revizije o pogrenoj primeni materijalnog prava. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1298/96)

8.
Dobro koje uiva posebnu zatitu, a nalazi se u zemlji ili vodi, ili je izvaeno iz zemlje ili vode, je u drutvenoj svojini.
-4-

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Iz stanja u spisima proizilazi da je tuilac prilikom ribarenja iz reke S, tokom jula meseca 1994. godine, izvukao lobanju sa rogovima xinovskog jelena, koji su tuiocu oduzeli od strane radnika MUP-a na traenje tuenog muzeja, budui da je kustos tuenog palentolog procenio da je u pitanju pronalazak velike naune vrednosti. Prvostepeni sud je usvojio tubeni zahtev tuioca, pa je tueni obavezan da lobanju sa rogovima vrati tuiocu, nalazei da je ona od tuioca protivpravno oduzeta. U zahtevu za zatitu zakonitosti se osnovano ukazuje da je do ovakvog zakljuka suda dolo usled pogrene primene materijalnog prava. Prema odredbi lana 13. Zakona o kulturnim dobrima, u drutvenoj svojini je dobro koje uiva posebnu zatitu, a nalazi se u zemlji ili vodi, ili je izvaeno iz zemlje ili vode. Kako je u konkretnom sluaju u pitanju dobro koje uiva posebnu zatitu, a izvaeno je iz vode, ono je u drutvenoj svojini, pa je shodno pomenutom lanu 13. Zakona o kulturnim dobrima tubeni zahtev tuioca za predaju lobanje s jelenskim rogovima neosnovan, zbog ega je pravosnana presuda Optinskog suda preinaena i tubeni zahtev odbijen kao neosnovan. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 9/96)

9.
Na gradskom graevinskom zemljitu ne moe postojati pravo svojine, ve sopstvenici zgrade imaju pravo korienja tog zemljita u granicama graevinskih parcela utvrenih urbanistikim planom. Iz obrazloenja: Iz stanja u spisima proizilazi da se navedene katastarske parcele, iji su delovi sporni, nalaze u gradu, odnosno naselju gradskog karaktera i da predstavljaju izgraeno zemljite. S obzirom na ovo u postupku koji je prethodio donoenju pobijanih odluka bilo je nuno utvrditi o kakvom se zemljitu u konkretnom sluaju radi. Ovo stoga, to ukoliko su navedene katastarske parcele gradsko graevinsko zemljite, onda na njima, pa ni na delovima tih parcela, u smislu l. 4. st. 3. Zakona o graevinskom zemljitu ne moe postojati pravo svojine ve sopstvenici zgrada imaju pravo korienja tog zemljita u granicama graevinskih parcela koje su utvrene urbanistikim planom. Bez promene urbanistikog plana ne moe se vriti izmena granica graevinskih parcela na tetu susednih graevinskih parcela, a i svako menjanje obima korienja tih parcela na osnovu saglasnosti korisnika u suprotnosti je sa odredbom lana 35. st. 1. Zakona o graevinskom zemljitu. Kako su niestepeni sudovi sporni odnos stranaka raspravili primenom odredbi Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ijoj primeni nema mesta za sluaj da se radi o gradskom graevinskom zemljitu, Vrhovni sud je na osnovu lana 394. l. 395. i l. 408. ZPP odluio kao u izreci. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5290/95)

10.
Pomona zgrada u seoskom domainstvu je pripadak stambene zgrade kao glavne stvari pa se na takvom objektu ne moe sticati svojina, ukoliko lice nema i pravo svojine na glavnoj stvari.
-5-

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Po stanovitu Vrhovnog suda niestepeni sudovi su pogreno primenili odredbe Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Naime, pravo svojine se ne moe stei na pomonim objektima ukoliko oni slue glavno objektu i lica koja trae pravo svojine nisu vlasnici ili suvlasnici na glavnom objektu. Ovo proizilazi iz odredbe lana 9. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kojim je predvieno u stavu 2, da graanin moe imati pravo svojine na stambenim zgradama i stanovima, poslovnim zgradama i poslovnim prostorijama i sredstvima rada. Pomona zgrada u seoskom domainstvu je pripadak stambene zgrade kao glavne stvari pa se na takvom objektu ne moe sticati svojina, ukoliko lice nema i pravo svojine na glavnoj stvari. U konkretnom sluaju tuioci nisu vlasnici ni stambene zgrade niti zemljita na kome je izgraena tala, pa ni u kom sluaju ne mogu stei na ovoj tali pravo svojine. Oni imaju obligaciono pravo, da u posebnoj parnici zahtevaju naknadu za uloeni rad i materijal u izgradnji navedene tale. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4592/95)

11.
Kupovinom nedovrene stambene zgrade za koju nije izvreno usaglaavanje i legalizacija bespravne gradnje i isticanje u zemljinoj knjizi tuioci su preuzeli rizik u pogledu mogunosti njene legalizacije i istaknua u zemljinoj knjizi u situaciji kada kupoprodajnim ugovorom takva obaveza za tuenog nije ugovorena. Iz obrazloenja: Tuioci su tubom zahtevali da se tueni obavee da usaglasi i legalizuje bespravnu stambenu gradnju sa postojeim stanjem kao i da istakne stambenu zgradu u zemljinim knjigama kako bi tuioci mogli nesmetano da izvre prenos stambene zgrade na svoje ime. Prvostepeni sud je ovakav tubeni zahtev odbio, a drugostepeni sud je prvostepenu presudu potvrdio. U odredbi lana 4. Ugovora o kupoprodaji koji su zakljuile parnine stranke vidljivo je da je predmet ugovora opisan kao nedovrena stambena zgrada koju su tuioci odmah preuzeli u posed uz jedinu obavezu tuenog da snosi trokove malterisanja zadnje strane stambene zgrade. Prema tome, ono to tuioci zahtevaju od tuenog (usaglaavanje i legalizacija bespravne gradnje i isticanje stambene zgrade u zemljinoj knjizi) niti je ugovorom predvieno, niti proizilazi iz konkretnog pravnog odnosa, budui da su danom sticanja i preuzimanja u posed ovakvog objekta tuioci preuzeli i rizik u pogledu mogunosti njegove legalizacije i istaknua u zemljinoj knjizi. (Okruni sud u Zrenjaninu, G. 1481/95)

(lan 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

12.
Vlasnik stana ima pravni osnov da trai iseljenje lica, koje bez pravnog osnova koristi njegov stan.
-6-

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je vlasnik stana u B... u ul. G V broj 1, povrine 51 m2 na osnovu ugovora o otkupu stana zakljuenog sa optinom 10.03.1994. godine, a koji je overen pred Prvim optinskim sudom u B, Ov. br. II br. 783/94. Tueni se, juna meseca 1999. godine u vreme tuioevog odsustva, uselio u stan i zamenio bravu. Kod tako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravom, odredbu l. 3. stav 1. i 2. u vezi sa l. 37. st. 1. i 2. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, kada su tubeni zahtev tuioca usvojili i obavezali tuenog, koji bez pravnog osnova stanuje u stanu u vlasnitvu tuioca, da se iz istog sa svim licima i stvarima iseli i preda ga tuiocu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 975/04 od 06.04.2005. godine)

13.
Vlasnik stana, koji u stan primi svoju punoletnu decu, ima pravo na osnovu lana 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa da trai njihovo iseljenje iz svog stana nezavisno od poremeenih odnosa stranaka. Iz obrazloenja: Tuilja kao vlasnik stana u toku 1992. i 1993. godine, primila je u stan svoju erku, zeta i unuke, koji su pobegli iz Knina. Tokom vremena dolo je do poremeenih odnosa, te dala otkaz daljeg korienja i traila njihovo iseljenje. Prvostepeni sud je usvojio zahtev za iseljenje nalazei da tuilja kao vlasnik stana na osnovu lana 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa po kome ima pravo da svoju stvar dri, da je koristi i da njome raspolae u granicama Zakona, ima pravo da trai iseljenje tuenih kao i zatitu svojine u smislu lana 42. istoga Zakona. Okruni sud je potvrdio presudu prihvatajui razloge prvostepenog suda uz obrazloenje da odbijanje tuenih da se iz stana tuilje isele predstavlja ponaanje kojim se povreuje tuiljino pravo vlasnitva u smislu lana 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Presudom Vrhovnog suda Srbije, odbijena je kao neosnovana revizija, pri emu je Vrhovni sud prihvatio pravnu ocenu prvostepenog i drugostepenog suda, nalazei takoe da tuilja ima pravo na osnovu odredbe lana 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa da trai iseljenje tuenih iz svog stana i nezavisno od poremeenih odnosa stranaka. (Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 5868/97)

14.
Vlasnik ima pravo da svoju stvar dri, da se njome koristi i da njome raspolae u granicama odreenim zakonom. Svako je duan da se uzdrava od povreda prava svojine drugog lica. Iz obrazloenja: Prema injeninom stanju utvrenom u postupku, sporni deo zemljita je gradsko graevinsko zemljite, odnosno neasfaltirani, tj. nekategorisani put, kojim je tuilac prolazio peice od 1966. godine kada je kupio plac, od 1967. godine i zaprenim kolima, a posle proirivanja kraka u krivini i
-7-

STVARNO PRAVO

traktorom i motornim vozilom. Meutim, 1993. godine tueni je poeo samovoljno zauzimati sporni deo zemljita, naredne godine ga je ogradio, potom ga je zasadio voem, postavio na njega graevinski materijal, drva, te metalnu trafiku. Na opisani nain, onemoguio je bilo kakav prolaz tuiocu, kao i ostalim susedima. Polazei od utvrenog injeninog stanja, pravilno je u ovom sluaju primenjeno materijalno pravo kada je tubeni zahtev usvojen, uz razloge koje u celini prihvata i Vrhovni sud, pa ne stoje navodi revizije o pogrenoj primeni materijalnog prava. Prema odredbi lana 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, vlasnik ima pravo da svoju stvar dri, da se njome koristi i da njome raspolae u granicama odreenim zakonom, a prema stavu 2. svako je duan da se uzdrava od povrede prava svojine drugog lica. U konkretnom sluaju, tueni je povredio pravo svojine tuioca time to je zauzeo put kojim je tuilac prolazio do svoje nepokretnosti od 1966. godine pa nadalje. Time je on tuiocu oteao korienje nepokretnosti zbog ega je pravilno obavezan na inidbu koja e tuiocu omoguiti nesmetano korienje nepokretnosti tuioca i nadalje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5412/97)

15.
Vlasnik ima pravo da svoju stvar dri, da je koristi i da njome raspolae u granicama odreenim zakonom. Iz obrazloenja: Iz ovih injenica, i po oceni Vrhovnog suda, pravilnom primenom materijalnog prava, obavezan je tueni, koji bez pravnog osnova dri nabrojane stvari tuioca, da iste preda tuiocu, poto saglasno odredbi lana 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa vlasnik ima pravo da svoju stvar dri, da je koristi, da njome raspolae u granicama odreenim zakonom. Iz prava vlasnika da dri i koristi svoju stvar, proizilazi obaveza lica, koje bez pravnog osnova stvari koje su tue vlasnitvo dri, da ih na zahtev vlasnika preda. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 672/97)

16.
Tuilac kao vlasnik spornih prostorija ima pravo da trai iseljenje tuenog iz prostorija koje ovaj koristi po osnovu ugovora o korienju spornih prostorija zakljuenog sa pravnim prethodnikom tuioca. Iz obrazloenja: Tueni je 1986. godine zakljuio usmeni sporazum sa pravnim prethodnikom tuioca za korienje spornih prostorija za male usluge u kui i zbog toga da pravni predhodnik tuioca, a tada vlasnik ovih prostorija ne bude sam u kui. Ovaj ugovor je zakljuen na neodreeno vreme i dok za to postoji obostrani interes. Kako je pravni predhodnik tuioca umro 1988. godine tuilac osnovano trai iseljenje tuenog iz spornih prostorija jer vie nema interes da tueni i dalje koristi ove prostorije. Iz ovih razloga je tubeni zahtev usvojen a tueni obavezan da se iseli iz spornih prostorija i preda ga u posed tuiocu. (Vrhovni sud Vojvodine Rev. 72/91)
-8-

STVARNO PRAVO

(lan 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

17.
Grane i ile drveta pripadaju sopstveniku zemljita na kojoj se nalazi stablo drveta pod uslovom da se grane i ile nalaze na toj zemlji, ali ako grane i ile prelaze na susedno zemljite pripadaju sopstveniku tog zemljita. Iz obrazloenja: U postupku je utvreno da se parcele stranaka granie, da tuilac nije preduzeo radnje u pravcu kresanja voaka koje se nalaze neposredno uz meu tuenikove parcele, te da time ukloni uzrok koji je prouzrokovao tetu na parceli koju koristi tuenik, dok je vetaenjem utvreno da grane poseenih voaka prelaze na tuenikovu parcelu. Polazei od utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tubeni zahtev. Naime, grane i ile drveta pripadaju sopstveniku zemljita na kojoj se nalazi stablo drveta pod uslovom da se grane i ile nalaze na toj zemlji. Ali ako su grane i ile prele na susedno zemljite, pripadaju sopstveniku tog zemljita. On ima pravo da ih posee i zadri za sebe pod uslovom da mu smetaju, a sopstvenik zemlje na kojoj se nalazi stablo u primernom roku, na njegov zahtev nije ih posekao i uklonio. Prema tome, pravilan je zakljuak sudova da tueni kao sopstvenik parcele ima pravo da kree grane tuioevog drvea koje se nalaze iznad njegove parcele. Izvrenom seom tueni je vrio svoje pravo i time nije prekoraio vrenje tog prava. Stoga je pravilna ocena sudova da nema osnova da tueni naknadi tetu tuiocu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 895/97)

18.
Ako je za obavljanje neophodnih graevinskih radova na zgradi tuioca (malterisanje, kreenje, farbanje i dr.) neophodna upotreba i susednog zemljita onda je tueni duan da trpi da tuilac postavi graevinsku skelu na parceli tuenog radi obavljanja tih radova. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju za obavljanje neophodnih gra-evinskih radova na zgradi tuioca (malterisanje, kreenje, farbanje i drugo), neophodna je upotreba i susednog zemljita u ijem se posedu nalazi tueni a koji tuiocu ne dozvoljava privremeno korienje tog zemljita, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tueni obavezan da trpi da tuilac u cilju izvoenja navedenih radova lino ili posredstvom drugih lica postavi graevinsku skelu na parceli tuenog radi izvoenja navedenih radova. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6161/97)
-9-

STVARNO PRAVO

19.
U sluaju kada je jedan od sticalaca prava svojine na nepokretnosti stekao i dravinu, onda u sporu dva ili vie sticalaca sud mora odluivati o jaem pravu primenom naela potenja i savesnosti i naela zabrane zloupotrebe prava. Iz obrazloenja: Ako su oba sticaoca savesni, a dravinu nije stekao nijedan od njih, niti je pravo svojine upisano u javnu knjigu, jai pravni osnov ima onaj sticalac, koji je ranije zakljuio pravni posao. Ali, ako su oba sticaoca savesni, a nijedan nije izvrio upis u javnu knjigu, jai je u pravu onaj, kome je nepokretnost predata u dravinu. Ako je raniji sticalac savestan, a potonji nesavestan, onda raniji sticalac ima jai pravni osnov, bez obzira to je potonji sticalac stekao svojinu ili je svojinu upisao u javnu knjigu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3077/97) (lan 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

20.
Vlasnik nepokretnosti ima pravo da od vlasnika susedne nepokretnosti zahteva ne samo naknadu tete na svojoj nepokretnosti iji se uzrok nalazi na susednoj nepokretnosti, ve i otklanjanje opasnosti od nastanka takve tete. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, stranke su vlasnici susednih parcela u selu G. Du cele mene linije ovih parcela, u irini od oko 3 metra, na parceli tuenog nalazi se razno korovsko rastinje i nekoliko stabala umskog i rodnog drvea, od ega je najrazvijenija sporna vrba na udaljenosti od 2,94 metra od tuioeve kue. Vrba, zasaena na parceli tuenog, starosti je od oko 20 godina, visine 11 metara, svojom kronjom dodiruje krov kue tuioca, na njoj se nalaze i osuene grane, stablo ima pukotinu po duini, a korenje je izuzetno razgranato. Korovsko rastinje na parceli tuenog predstavlja leglo gmizavaca i zasenjuje useve na parceli tuioca. Vetaenjem vetaka poljoprivredne struke, prvostepeni sud je utvrdio da predmetna vrba svojom visinom, starou, poloajem i rasporedom skeletnih grana predstavlja izvor opasnosti za tuioca. Vrba ugroava bezbednost stambenog objekta tuioca, s obzirom na to da postoji opasnost od pada i time oteenja krova tuioeve kue, a bezbedna udaljenost sporne vrbe bila bi najmanje 5 metara od tuioeve kue. Takoe, pojas korovskog rastinja na placu tuenog ugroava bezbednost tuioeve kue u smislu zatite od gmizavaca, jer je njihovo leglo na toj parceli. Opasnost, prouzrokovana spornom vrbom i korovskim rastinjem, otklanja se seom i ienjem itavog korovskog rastinja na delu parcele tuenog, du mene linije, u irini od najmanje 2 metra, kao i seom stabla vrbe. Prvostepeni sud je usvojio tubeni zahtev za uklanjanje korovskog rastinja i seu vrbe na parceli tuenog, kako bi se otklonila opasnost da tuilac pretrpi tetu. Protiv takve presude tueni je izjavio albu. Po oceni Apelacionog suda, alba je neosnovana.
- 10 -

STVARNO PRAVO

Pravo svojine, kao najvia pravna i faktika vlast na stvari nije neogranieno. Ogranienja prava svojine mogu biti opta (ograniavaju vrenje svakog prava svojine) ili posebna (predviena za odreene stvari ili pojedine pravne situacije). Ta ogranienja proizlaze iz opte zabrane zloupotrebe prava svojine, susedskog prava i ogranienja u drutvenom interesu. Susedsko pravo predstavlja skup normi kojima je ureen odnos vlasnika susednih nepokretnosti, koji podrazumeva pravne situacije koje nastaju usled imisija, odnosa vlasnika graninih nepokretnosti i upotrebe susedne nepokretnosti. Vlasnik nepokretnosti odgovara za imisije koje sa nje potiu i, shodno lanu 5. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Slubeni list SFRJ", br. 6/1980 i 36/1990 i "Slubeni list SRJ", broj 29/1996), duan je da se pri korienju nepokretnosti uzdrava od radnji i da otklanja uzroke koji potiu od njegove nepokretnosti, kojima se oteava korienje drugih nepokretnosti preko mere koja je uobiajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike, ili kojima se prouzrokuje znatnija teta. Ako se nastanak tete ne moe spreiti odgovarajuim merama, svako lice, na osnovu lana 156. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, moe zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija teta njemu ili neodreenom broju lica, kao i da se uzdri od delatnosti od koje proizlazi uznemiravanje ili opasnost tete. Odredba istog lana u stavu 2. propisuje da e sud na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajue mere za spreavanje nastanka tete ili uznemiravanja, ili da se otkloni izvor opasnosti, na troak draoca izvora opasnosti, ako on to sam ne uini. Kako je u konkretnoj pravnoj situaciji, na osnovu izvedenih dokaza utvreno da sporno stablo vrbe i korovsko rastinje predstavljaju izvor opasnosti za tuioca i da se otklanjanje izvora opasnosti postie seom stabla vrbe i itavog korovskog rastinja u irini od 2 metra, odluka prvostepenog suda je pravilna, jer je doneta na osnovu lana 156. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi sa lanom 156. stav 1. istog zakona, i lanom 5. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Imajui u vidu napred navedeno, neosnovani su svi albeni navodi kojima se pobija pravilnost primene materijalnog prava i ukazuje na to da vlasnik zemljita ne odgovara oteenom za tetu koja je nastala od strane stabala koja se nalaze na njegovom zemljitu, i da oteenom pripada jedino pravo da o svom troku odsee i prisvoji grane koje se nalaze u vazdunom prostoru iznad njegovog zemljita. Ovi albeni navodi su neosnovani zato to tuilac tubom i nije traio naknadu tete, ve uklanjanje izvora opasnosti da bi se spreio nastanak tete. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, G-1072/11 od 17.05.2011. godine)

21.
Kada su sudraoci uredili nain korienja zemljita tako da jedan od njih ima pravo prolaza kolima, putem uz kuu drugog, nema smetanja dravine u vidu uobiajene buke i gasova koji se stvaraju prolaskom motornog vozila. U takvoj situaciji, sudralac uz iju kuu prolazi put duan je da trpi prolaz kolima, to podrazumeva i njegovu obavezu da trpi uobiajeni nivo imisija (buke i gasova) nastalih redovnom i primerenom upotrebom kolskog prolaza. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, parnine stranke su sukorisnici zemljita katastarskih parcela 1823/3, 18/23/16 i 1823/17 upisanih u ZKUL 841 KO K Pravnosnanim reenjem 1R. br. 131/02 od 20.11.2002. godine ureen je nain korienja zemljita tako to tueni, ija se kua i deo dvorita nalaze dalje od ulice, radi redovne upotrebe svog objekta, izmeu ostalog ima pravo da koristi peaki i kolski prilaz u irini od 3,80 metara pored kue tuioca koja se nalazi blie ulici. Tue- 11 -

STVARNO PRAVO

ni i lanovi njegove porodice svakodnevno upotrebljavaju peaki i kolski prolaz do ulice, uzrokujui na taj nain stepen buke i zagaenja koji je uobiajen i nuan za upotrebu ovog dela zemljita. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno je zakljuio prvostepeni sud da tueni dana 1.04.2004. godine nije preduzimao protivpravne radnje koje se mogu okvalifikovati kao zloupotreba prava, tako to je dovezao svoje putniko vozilo na oko 1,5 metar uz tuioev stan, due svirao automobilskom sirenom stvarajui neizdrivu buku i turirajui mainu vozila te isputajui gasove u stan tuioca, a koje bi tuiocu davala pravo na dravinsku zatitu ve da je tueni zemljite upotrebljavao u skladu sa njegovom namenom i svrhom, ne uzrokujui prekomerne imisije. Na tako utvreno injenino stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio i odredbe lanova 75. i 78. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kada je naao da tubeni zahtev treba odbiti. Naime, kada je izmeu sudrilaca ureen nain korienja zemljita tako da jedan od njih ima pravo kolskog prolaza koji se nalazi uz kuu drugog, ne moe se smatrati smetanjem dravine to to usled prolaska motornog vozila pored kue drugog drioca dolazi i do imisija u vidu uobiajene buke i gasova. U takvoj situaciji, dralac uz iju kuu prolazi kolska staza duan je da trpi takav prolaz kolima, to podrazumeva i njegovu obavezu da trpi primeran nivo imisija (buke i gasova) koje se stvaraju redovnom i primerenom upotrebom kolskog prolaza. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu G. br. 3815/05 od 03.08.2005. godine)

22.
Pod imisijama se podrazumevaju samo oni uticaji koji dolaze sa jednog zemljita na drugo koji su materijalne prirode i koji se mogu opaziti. Iz obrazloenja: Cilj odredbe lana 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa je da zatiti vlasnika zemljita usled raznih tetnih uticaja (imisija) koji mogu znatno tetiti korienju zemljita. Pod imisijama se podrazumevaju samo oni uticaji koji dolaze sa jednog zemljita na drugo koji su materijalne prirode i koji se mogu opaziti, prouzrokovani prenoenjem dima, neprijatnih mirisa, toplote, ai, potresa, buke, oticanja otpadnih voda ili slino. Imisije koje se prenose prirodnim putem sa jednog zemljita na drugo moraju da prouzrokuju znatnu tetu vlasniku zemljita bilo to oteuju stvari koje se nalaze na tom zemljitu, umanjuju njegove prinose, umanjuju vrednost zemljita ili prouzrokuju tetu licima koja na njemu borave. Iz ovih zakonskih odredaba proizilazi da se svako mora prilagoditi osobenostima prostora u kojima se zemljite nalazi. Sadrina svojine odreuje se prema vrsti prostora iji je deo i zemljite i na taj nain se postie najcelishodnije korienje odreenog prostora. Za preterane imisije odgovara vlasnik zemljita sa koga se te imisije prouzrokuju. On odgovara bilo da sam prouzrokuje preterane imisije ili lica koja je on ovlastio da koriste njegovo zemljite (zakupci) ili lica koja mu pomau u vrenju njegovog prava. Na zatitu od tetnih imisija ovlaen je ne samo vlasnik zemljita ve svako ko zemljite poseduje na osnovu ogranienog stvarnog linog prava (zakupac). Da li je zagaivanje vazduha i zemljita doputeno ili ne zavisi od toga da li su uticaji na svog suseda preterani. Samo se preterani uticaji mogu zabraniti. Mesno uobiajeno korienje je pravni standard koji se menja od mesta do mesta. Nije isti intenzitet imisija koje se moraju trpeti na selu, u gradu, banjskom mestu, stambenoj etvrti ili vikend naselju. Jedna imisija koja se kao neizbena mora trpeti
- 12 -

STVARNO PRAVO

u industrijskoj zoni, u stambenoj etvrti se ne mora podnositi (smrad koji se iri od ubrita na selu je uobiajena misija, a u gradu neuobiajena ili gar u industrijskoj zoni grada ne mora se podnositi u zoni u kojoj se nalaze bolnice, klinike i slino. Korienje zemljita je mesno uobiajeno ako je isto sa korienjem veine zemljita koja imaju isti mesni poloaj. Za utvrivanje mesne uobiajenosti korienje jednog zemljita uzima se u obzir zemljite sa koga imisije proizilaze. Naknada za smanjenje vrednosti zemljita pogoenog imisijom obuhvata u sebi sve tete koje e usled trajanja nedozvoljenih imisija nastati u budunosti prema normalnom toku stvari. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2357/00 od 14.02.2002. godine)

23.
Pravo doivotnog plodouivanja je pravo line slubenosti koja podrazumeva da plodouivalac ima pravo da poslunu stvar dri i da je upotrebljava i pribira plodove sa nje. Njegovo ovlaenje za izvlaenje ekonomskih koristi iz stvari jednako je odgovarajuim ovlaenjima samog vlasnika. Pri svemu tome vlasnik stvari je u obavezi da ne ometa plodouivaoca u vrenju svojih prava na stvari. Iz obrazloenja: Pri svemu tome tuilja je kao plodouivalac u obavezi da korienje stvari vri sa panjom dobrog domaina. Imajui napred navedeno u vidu kao i injenicu da je lanom 7. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa predvieno da se sticanje, zatita i prestanak prava svojine, prava slubenosti i... ureuju zakonom, a da je lanom 60. istog zakona predvieno da se pravo plodouivanja, pravo stanovanja, kao i pravo stvarnog tereta ureuju zakonom te, shodno pravnim pravilima imoviskog prava, pravilno je prvostepeni sud zakljuio da je tubeni zahtev osnovan, jer tuilja kao titular prava doivotnog plodouivanja ima pravo na dravinu spornih stvari pa tuena, iako suvlasnik sa svojim bratom na spornoj imovini, mora da preda tuilji navedenu nepokretnost i da joj omogui da je ona nesmetano koristi, a u protivnom tuilja ima pravo u sluaju povrede prava plodouivanja da upotrebi tube za povraaj stvari i prestanak ometanja. Tuena u albi navodi da su ona i tuilja zakljuile ugovor o korienju vikendice koji je bez problema realizovan dvanaest godina posle donoenja ostavinskog reenja. Meutim, to, ak i da je tano, ne moe da utie na osnovanost tubenog zahteva, jer ako je taj ugovor prestao da funkcionie i tuena poela da ometa tuilju u korienju njenih ovlaenja, a preko punomonika je izjavila da tuilji ne dozvoljava da moe od vikendice sticati materijalnu korist, to onda znai da tuilja kao titular prava doivotnog plodouivanja ima mogunost da tubom pred sudom ostvari svoje pravo prema tuenoj. (Iz presude Okrunog suda u Kraljevu, G. 329/02 od 12.03.2002. godine)

24.
Vlasnik nepokretnosti moe susedu zabraniti uticaje koji dolaze od takve nepokretnosti ako oni, prema mesnim prilikama, prelaze uobiajenu meru i bitno onemoguavaju korienje nepokretnosti.
- 13 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi su pravilno utvrdili da se radi o tetnim imisijama i da se na te imisije ima primeniti odredba l. 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Prema ovoj odredbi zakona vlasnik nepokretnosti moe susedu zabraniti uticaje koji dolaze od takve nepokretnosti ako oni prema mesnim prilikama prelaze uobiajenu meru i bitno onemoguavaju korienje nepokretnosti. Utvreno je da neprijatni mirisi i insekti iz poljskog klozeta vlasnitvo tuenog koji se nalazi na udaljenosti od 2,5 m od ulaza u kuu iji je vlasnik tuilja su takvog intenziteta da sa objektivnog gledita prelaze razumnu i normalnu granicu zbog ega tuilja ne moe normalno da koristi kuu za stanovanje jer ovi mirisi ulaze u stanbene prostorije. U takvim okolnostima i po oceni Vrhovnog suda sueno je pravilnom primenom materijalnog prava kada je tueni kao vlasnik poljskog klozeta obavezan da otkloni ovaj izvor tetnih emisija, iz koga neprijatni mirisi ulaze u stanbene prostorije tuilje a stvar je tuenog gde e smestiti poljski klozet da bi otklonio tetne emisije na susednu nepokretnost tuilje. Tueni inae u svom dvoritu ima dovoljno prostora da poljski klozet ukloni na dovoljnoj udaljenosti i od svog stambenog objekta kao i od stambenog objekta tuilje. Neprijatni mirisi iz poljskog klozeta vlasnitvo tuenog prelaze doputenu granicu tolerancije u jednoj urbanoj sredini tvrdio je sasluani vetak a takvo saznanje uinjeno je i neposrednim opaanjem suda na licu mesta. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 520/99 od 26.05.1999. godine)

25.
Vlasnik nepokretnosti duan je da se pri korienju nepokretnosti uzdrava od radnji i da otklanja uzroke koji potiu od njegove nepokretnosti, kojima se oteava korienje drugih nepokretnosti (prenoenje dima, neprijatnih mirisa, toplote, ai, potresa, buke, oticanja otpadnih voda i sl.) preko mere koja je uobiajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike, ili kojima se prouzrokuje znatnija teta. Buka koja nastaje u vezi rada kompresora daje pravo oteenom na zatitu ako je po svom intezitetu stanovanje u odreenoj sredini oteano preko podnoljive mere, a ne i onda ako se radi o emisiji koja je snoljiva. U ponovljenom postupku prvostepeni sud e oceniti da li je potrebno tehnikim aparatima utvrditi intenzitet buke u ovom sluaju, s obzirom da je osetljivost na buku relativno individualna stvar, ali postoje standardi koji intenzitet buke dozvoljavaju u odreenoj sredini do propisane mere. (Vrhovni sud Srbije br. 1935/98)

26.
Vlasnik nepokretnosti, odnosno nosilac prava korienja, koji vrenjem prava svojine odnosno korienja, ili vrenjem susedskih prava prouzrokuje znatniju tetu vlasniku susedne nepokretnosti, duan je da ovu tetu naknadi prema optim pravilima obligacionih prava (l. 5. i 6. st. 2. ZOSO). Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju nema mesta primeni odredbe lana 156. ZOO, budui da tuilac nije pretrpeo tetu usled vrenja optekorisne delatnosti, a iz injenice da je za izgradnju objekta tuenog izdato odobrenje nadlenog organa ne moe se izvesti zakljuak da je ovaj objekat izgraen u optem interesu. Odgovornost tuenog i njegova obaveza na naknadu tete u konkretnom sluaju proizilazi
- 14 -

STVARNO PRAVO

iz injenice da je izgradnjom nepokretnosti i korienjem iste, kao i korienjem susedskih prava vezanih za tu nepokretnost, tueni protivno izriitoj zabrani prouzrokovao tuiocu znatniju materijalnu tetu, i zasniva se na odredbi lana 5. i lana 6. st. ZOSO u vezi lana 154. ZOO. Naime, odredbom lana 5. ZOSO izriito je propisano, izmeu ostalog, da je vlasnik nepokretnosti duan da se pri korienju nepokretnosti uzdrava od radnji i otklanja uzroke koji potiu od njegove nepokretnosti, a kojima se oteava korienje drugih nepokretnosti u dva sluaja: kada se korienje drugih nepokretnosti oteava preko mere koja je uobiajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike, kao i kada se njima prouzrokuje znatnija teta. Pored toga, odredbom lana 6. stav 2. ZOSO propisana je zabrana korienja, izmeu ostalog prava slubenosti i stvarnih tereta protivno cilju zbog koga su zakonom ustanovljena ili priznata. Korienje susedskih prava ima za cilj da omogui svakodobnom vlasniku nepokretnosti da koristi svoje dobro, a ne da nanosi tetu drugom. Stoga je vrenje susedskog prava na nain kojim se prouzrokuje znatnija teta susednoj nepokretnosti u suprotnosti sa ciljem usled koga se to pravo ustanovljava, te je tako ponaanje u suprotnosti sa zabranom iz lana 6. st. 2. ZOSO. Kod objekata u naseljima gradskog karaktera, vlasnici susednih nepokretnosti ne mogu ostvarivati pravo na naknadu samo usled toga to drugi objekat ograniava njihovo pravo svojine ili im oteava korienje nepokretnosti, i ukoliko pomenuta ogranienja ne prelaze uobiajenu meru, imajui u vidu prirodu i namenu nepokretnosti, kao i mesne prilike, budui da takva ogranienja, zapravo predstavljaju susedska prava vlasnika tog objekta koja su uobiajena za gradske sredine i vlasnik susedne nepokretnosti je duan da ih trpi. Meutim, ukoliko je usled izgradnje novog objekta, njegovog korienja ili vrenja susedskih prava vezanih za objekat vlasniku susedne nepokretnosti prouzrokovana znatnija teta, ovaj ima pravo na naknadu, ak i kada je ovaj objekat izgraen u skladu sa odobrenjem nadlenog organa. Prema tome, vlasnik nepokretnosti, odnosno nosilac prava korienja koji vrenjem prava svojine odnosno korienja, ili vrenjem susedskih prava prouzrokuje znatniju tetu vlasniku susedne nepokretnosti, duan je da ovu tetu naknadi prema optim pravilima obligacionog prava. Budui da iz utvrenog injeninog stanja, proizilazi da je usled izgradnje i korienja objekta tuenog umanjena trina vrednost tuioevog stana za 20% usled umanjenja funkcionalnosti stana, to prema stanovitu Vrhovnog suda izgradnjom i korienjem ovog objekta tuiocu jeste prouzrokovana znatnija teta, te je stoga tueni u obavezi da istu naknadi. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6866/97 od 12. 05.1998. godine)

27.
Ako je za obavljanje neophodnih graevinskih radova na zgradi tuioca (malterisanje, kreenje, farbanje i dr.) neophodna upotreba i susednog zemljita onda je tueni duan da trpi da tuilac postavi graevinsku skelu na parceli tuenog radi obavljanja tih radova. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6061/97)

28.
Prema odredbi lana 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa vlasnik nepokretnosti je duan da se pri korienju nepokretnosti uzdrava od radnji i da otklanja uzroke koji potiu od njegove nepokretnosti kojima se oteava korienje drugih nepokretnosti (prenoenje dima neprijatnih mirisa, toplote, ai, potresa, buke, oticanja otpadnih voda i sl.) preko mere koja je uobiajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike, ili kojima se prouzrokuje znatnija teta. Bez posebnog pravnog osnova zabranjeno je vrenje smetnji iz stava 1. ovog lana posebnim ureajima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4675/97)
- 15 -

STVARNO PRAVO

29.
Postavljanjem kapija koje se ne zakljuavaju vlasnik poslunog dobra ne ometa vlasnika povlasnog dobra u vrenju stvarne slubenosti. Iz obrazloenja: Nalazom i miljenjem vetaka M.S., utvreno je da je tuiocima prolaz kolima i pod tekim teretom, zbog postavljenih kapija, dosta otean, jer prilikom kretanja moraju da se zaustavljaju i otvaraju kapije, a zatim iste zatvaraju. To ne poveava samo potronju goriva, ve i oteava prolaz, jer se ispred prve i tree kapije nalazi uspon, to stvara dodatne tekoe kada je vozilo pod ugovorom, a kada je vlaan teren postoji mogunost da doe do klizanja, kao i prevrtanja u potok koji se nalazi sa leve strane tog puta. Na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud je, primenom lana 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, tubeni zahtev usvojio. Meutim, Okruni sud je u postupku ispitivanja presude, po albi tuenih, naao da je na pravilnom i potpuno utvrenom injeninom stanju prvostepeni sud pogreno primenio materijalno pravo, pa je primenom lana 373. stav 1. taka 4. Zakona o parninom postupku, prvostepenu presudu u tom delu preinaio i tubeni zahtev odbio. Naime, prema nalaenju Okrunog suda, kod nesporne injenice da tueni slubenost prolaza spornim putem tuiocima ne spore i da postavljene kapije na ovom putu tuiocima ne smetaju pri prolazu peice i kolima, jer se ne zakljuavaju, postavljene kapije bitno ne oteavaju tuiocima uslove prolaenja, a tim istim putem za svoga dvorita i kune placeve prolaze i tueni. Zato, tubeni zahtev tuilaca, prema nalaenju Okrunog suda, nema pravnog osnova. Vrhovni sud kod ocene navoda izjavljene revizije nalazi da je zakljuak Okrunog suda pravilan i na zakonu zasnovan. Ovo zato, to prema utvrenom injeninom stanju, koje se revizijom ne moe pobijati, postavljanjem kapija tueni nisu neosnovano spreavali odnosno, ometali tuioce kao vlasnike povlasnog dobra u vrenju stvarne slubenosti. Zato, Okruni sud pravilno zakljuuje da bi usvajanjem tubenog zahteva bilo povreeno pravo tuenih kao vlasnika poslune parcele, odnosno da bi uklanjanje ograde predstavljalo vrenje slubenosti protivno cilju, zbog koje je ista ustanovljena, (lan 6. stav 2. istog zakona), te da stoga i nema mesta primeni odredaba lana 42. odnosno 57. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5649/94)

30.
Sused ne moe osnovano traiti uklanjanje zida graevinskog objekta koji je postavljen na mei, ako se time ne ini znatnija teta. Prema utvrenju sudova tueni po odobrenju nadlenog organa gradi na svojoj parceli pomoni objekt iji boni zid postavljen na meu izmeu parcela stranaka, pravi hladovinu i tako tuiocu ini tetu u vidu smanjenog prinosa krompira od 6,5 kg godinje, u vrtu tuioca. Pri takvim okolnostima drugostepeni sud je zakonito postupio kada je uvaavajui albu tuenog preinaio prvostepenu presudu i odbio zahtev tuioca. Sporni boni zid je pravljenjem hladovine u vrtu tuioca prouzrokovao ovome tetu u vidu smanjenog prinosa krompira u koliini od 6,5 kg godinje. To nije znatnija teta u smislu odredbi lana 5. stav 1. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima i lan 156. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima pa tuilac ne moe pozivom na te odredbe zahtevati da tu-eni sporni zid pomakne. (Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 312/91)
- 16 -

STVARNO PRAVO

(lan 7. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

31.
Ni stambena zadruga, koja izgradi stan za lana zadruge, ne moe se pri konanom obraunu cene stana pozivati na poveanje cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova, ako je do poveanja dolo nakon njenog dolaska u docnju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 523/96)

32.
Adaptacijom postojeeg objekta ne nastaje nova stvar, te lice koje je adaptaciju izvrilo samom adaptacijom ne moe postati vlasnik, odnosno suvlasnik na objektu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3571/96)

33.
Usmeni ugovor o kupoprodaji zbog nedostatka propisane forme predstavlja apsolutno nitav ugovor, a ne ruljiv. (Okruni sud, Poarevac, G. 1246/95)

34.
Imovina steena u porodinoj zajednici predstavalja zajedniku imovinu svih lanova domainstva koji su privreivali u vreme sticanja imovine i njihovi suvlasniki udeli zavise od doprinosa sticalaca u sticanju te zajednike imovine. (Okruni sud, Poarevac, G. 853/95)

35.
Pismeni ugovor o kupoprodaji je i pismeno koje sadri bitne elemente tog ugovora bez obzira to mu je naslov priznanica i bez obzira to ga nisu potpisali svi tueni kao kupci. (Okruni sud, Poarevac, G. 665/95)

36.
Stvarno postojanje nesposobnosti za rasuivanje u vreme zakljuenja ugovora o kupoprodaji nepokretnosti jedne ugovorne strane (prodavca), ini taj ugovor nitavim u smislu l. 103. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima, poto je takav ugovor protivan prinudnom propisu iz l. 56. st. 1. istog Zakona, i ako toj strani nije bila oduzeta poslovna sposobnost odlukom suda, budui da je od odluujueg znaaja stvarna nesposobnost a ne pravna konstatacija te nesposobnosti u odgovarajuem postupku. (Okruni sud Zrenjanin, G. 341/95)

37.
Ako se predlog za odreivanje privremene mere odnosi na iseljenje protivnika predlagaa iz objekta koji je predmet fizike deobe, prvostepeni sud nije nadlean da o tome odluuje u vanparninom postupku. (Okruni sud, Beograd, G. 25101/95)
- 17 -

STVARNO PRAVO

38.
Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti izmeu drutveno pravnog lica i privatnog preduzea, zakljuen bez javne licitacije, neposrednom pogodbom, ili na osnovu prethodno zakljuenog poravnanja, nitav je. (Vrhovni sud Srbije, Prev. 485/95)

39.
Lice koje smatra da mu pripada nepokretnost vraena iz drutvene svojine drugom licu, ima pravo da prema tom licu istie svoja svojinska ovlaenja, oslanjajui se na reim svojine pre oduzimanja nepokretnosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 312/95)

40.
Budui da jedna pravila vae za nitave, a druga za ruljive ugovore sud je duan u parnici za ponitaj ugovora razgraniiti da li se radi o ugovoru zakljuenom pod pritiskom radi iseljenja koji bi bio protivan prinudnim propisima, pa samim tim i apsolutno nitav, ili pak o ugovoru zakljuenom sa manom u volji prodavca (relativnom ugovoru). (Savezni sud, Gzz. 14/95)

41.
Ugovor o poklonu je bio realizovan samom injenicom da se tueni kao poklonoprimac uknjiio kao vlasnik na spornim nekretninama. Taj ugovor nije mogao biti raskinut, ve poravnanje treba shvatiti samo kao nov ugovor kojim se od strane poklonoprimca vraa poklon poklonodavcu, tj. ponovo otuuje poklonjena stvar od strane poklonoprimca poklonodavcu. Po lanu 195. st. 1. ZPP, ako koja od stranaka otui stvar ili pravo po kome tee parnica, to ne spreava da se parnica izmeu istih stranaka dovri. Lice koje je pribavilo stvar ili pravo po kome tee parnica, moe stupiti u parnicu namesto tuioca, odnosno tuenog samo ako na to pristanu obe stranke. Prema tome, prvostepeni sud je bio duan da ceni pasivnu legitimaciju tuenog u smislu lana 195. stav 1. ZPP, s obzirom da je tueni otuio navedene parcele po kojoj je tekla parnica. (Iz odluke Okrunog suda u Poarevcu, G. 1549/94)

42.
Ulaganja jednog od suvlasnika na nekretnini bez saglasnosti drugog suvlasnika ne mogu dovesti do poveanja njegovog suvlasnikog srazmera na toj nepokretnosti u srazmeri uveanja njene vrednosti (l. 15. i l. 20. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa). (Okruni sud, Zrenjanin, G. 1213/94)

43.
U smislu l. 14. st. 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, suvlasnici stambene zgrade - kojima su povreena suvlasnika prava zbog nekorienja iste, imaju pravo na naknadu od suvlasnika koji je zgradu sa zemljitem koristio shodno pravilima sadranim u l. 39. citiranog zakona. (Okruni sud, Zrenjanin, G. 24/94)
- 18 -

STVARNO PRAVO

44.
Ugovor o otkupu stana u drutvenoj svojini koji je zakljuen izmeu vlasnika stana i vanbrane ene nosioca stanarskog prava, protivan je prinudnim propisima pa je u smislu l. 103. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima nitav. (Okruni sud, Zrenjanin, G. 1385/94)

45.
Pravo na otkup stana ustanovljeno je u korist odreenog kruga lica, pod uslovom da stan koji je predmet otkupa koriste, pa je u pitanju lino pravo koje prestaje smru titulara tog prava i ne moe biti predmet nasleivanja u smislu l. 2. Zakona o nasleivanju (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4307/93)

PREDMET PRAVA SVOJINE (lan 9. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

46.
Na fizikom delu zgrade, koji ne predstavlja stan u smislu lan 9. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ne moe se stei pravo svojine, ve na stambenoj zgradi kao celini. Iz obrazloenja: Prema lanu 329. stav 1. Zakona o braku i porodinim odnosima, udeo branih drugova odreuje se u istoj srazmeri u svim stvarima i pravima u zajednikoj imovini prema stanju stvari u momentu prestanka brane zajednice i prema ukupnom doprinosu za vreme trajanja brane zajednice. Prema stavu 2. istog lana, vei udeo branog druga u pojedinoj stvari moe se odrediti samo ako je ta stvar ekonomski samostalna u odnosu na ostale stvari u zajednikoj imovini a brani drug je u sticanju te stvari u znatnijem obimu uestvovao i prihodima od svoje posebne imovine. Iz ovoga proizilazi da se udeo u sticanju ne utvruje razliito u odnosu na pojedine nepokretnosti, ve se ima uzeti u obzir sva imovina kao celina, ukoliko stranke same u pogledu pojedinih stvari ne odrede udele. To dalje znai da u konkretnom sluaju nije bilo mesta utvrivanju razliitih udela tuilje na porodinoj stambenoj zgradi i drugim objektima, tim pre to iz spisa proizilazi da se radi o pomonim objektima na kojima se ne moe sticati pravo svojine odvojeno od svojine na stambenoj zgradi kojoj pomoni objekti pripadaju i slue. Osim izloenog, tuilja pravo svojine trai na 1/2 prizemlja od porodine stambene zgrade izgraene na kat. parceli broj 1606, kao fizikom delu te zgrade, za koju je nesporno da ima i spratni deo. Meutim, na fizikom delu zgrade koji ne predstavlja stan u smislu lana 9. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ne moe se stei pravo svojine, ve na stambenoj zgradi kao celini. Tek za sluaj da se idealni deo zgrade na odreenom, posebnom delu zgrade pretvori u etanu svojinu, moe se u odnosu na taj deo traiti svojina. U provedenom postupku nije utvreno da li je takva fizika deoba izvrena da bi tuilja mogla zahtevati pravo svojine samo na prizemnom delu porodine stambene zgrade, a ne na zgradi kao celini. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije, Rev. 6048/97 od 24.03.1998. godine)
- 19 -

STVARNO PRAVO

47.
Pravo korienja neizgraenog gradskog graevinskog zemljita, raniji sopstvenik moe preneti samo na krug lica odreen Zakonom o graevinskom zemljitu a svaki pravni posao zakljuen protivno zakonu, je nitav. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4421/98)

48.
Pomoni objekti dele sudbinu stambene zgrade, kao glavne stvari, i na takvim objektima se ne moe priznati posebno pravo svojine ukoliko uesnik u sticanju nema i pravo svojine na glavnoj stvari. Iz obrazloenja: Osnovano se u reviziji tuenih ukazuje na pogrenu primenu materijalnog prava u pogledu odluke o utvrivanju prava svojine tuilje na 1/4 dela upe, suare i letnje kuhinje, koji objekti se nalaze na istoj kat. parceli na kojoj se nalazi i stambena zgrada. Iz naziva i opisa ovih nepokretnosti moglo bi se zakljuiti da se radi o pomonim objektima glavne stvari i na takvim graevinskim objektima se uesniku sticanja ne moe priznati posebno pravo svojine ukoliko nema i pravo svojine na glavnoj stvari, pa sticalac tih stvari moe isticati samo obligaciono-pravni zahtev koji se kao i zahtev po osnovu adaptacije ostvaruje u posebnoj parnici. Iz utvrenog injeninog stanja se za sada ne moe pouzdano zakljuiti da li se radi o pomonim objektima koji slue korienju same stambene zgrade ili se ti objekti, s obzirom na ukupne dimenzije i faktiki nain korienja, mogu korstiti samostalno i samostalno biti u prometu. Kako je zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje u ovom delu ostalo nepotpuno utvreno, Vrhovni sud je ukinuo odluke niestepenih sudova. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5660/97)

49.
ume su prirodno bogatstvo i kao dobro od opteg interesa u svojini Republike Srbije.

Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi su usvojili tubeni zahtev tuioca, jer su, polazei od injenice da su tuilac i njegov pravni prethodnik u neprekidnoj dravini sporne parcele bili od 1930. godine i da je fizika deoba tog samovlasno zauzetog zemljita izmeu dralaca izvrena 1945. godine, zakljuili da je tuilac pravo svojine na spornoj parceli, koja je u katastru upisana na tuenu optinu kao korisnika, stekao odrajem. Vrhovni sud Srbije je odluujui o reviziji, ukinuo presude niestepenih sudova zbog pogrene primene materijalnog prava. Pre svega prvostepeni sud je izgubio iz vida injenicu da su ume, kakva je po kulturi sporna parcela, prirodna bogatstva i kao dobra od opteg interesa prema odredbi lana 1. Zakona o sredstvima u svojini republike ("Sl. glasnik RS", br. 53/95) u svojini Republike Srbije, a to je sa aspekta pravilne ocene pasivne legitimacije tuene optine u ovoj parnici od odlunog znaaja.
- 20 -

STVARNO PRAVO

Osim toga pogreno je pravno shvatanje niestepenih sudova da je u parnicama radi utvrivanja prava svojine na umskim parcelama po osnovu odraja dovoljno da tuilac dokae samo injenicu neprekinute dravine u roku koji je Zakonom odreen, ve je potrebno da se dokae i pravni osnov po kome je pravo dravine na predmetnoj parceli steeno i savesnost takve dravine. Ovo iz razloga, jer je prema pravnim pravilima imovinskog prava sadrano u paragrafu 2. Zakona o umama od 21.12.1929. godine savesni dralac pravo svojine po osnovu odraja na umskom zemljitu mogao stei samo ako dokae zakoniti osnov dravine i period dravine do 06.04.1941. godine u trajanju od 43 godine, 1 mesec i 18 dana, a tuilac u konkretnom sluaju za sada nije dokazao pravni osnov dravine, ve je samo dokazao da je bio u posedu sporne nepokretnosti od 1930. godine to ne moe dovesti do priznanja prava svojine po osnovu odraja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2187/97)

50.
Izjava o odricanju od nepokretnosti u korist optine moe se usloviti ispunjenjem nekog naloga. U tom sluaju nalog ima dejstvo raskidnog uslova, pa se izjava o odricanju moe opozvati ako nalog ne bude ispunjen. (VSS, Gzz. 135/96)

51.
Parcelacijom kao geodetsko-tehnikom merom se ne mogu suziti ili ukinuti steena prava koja postoje na odreenom zemljitu, niti raniji dralac takvim aktom moe stei vie prava nego to ih je ranije imao. Imajui u vidu lan 12. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima, kao i lanove 17. i 18. Zakona o graevinskom zemljitu, parcelacijom kao geodetsko-tehnikom merom se ne mogu suziti ili ukinuti steena prava koja postoje na odreenom zemljitu, niti raniji dralac takvim aktom moe stei vie prava nego to ih je ranije imao. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5829/96)

52.
Ako vlasnici stanova u zajednikoj zgradi nisu preduzimali odgovarajue radnje u upravnom postupku, da bi onemoguili pretvaranje zajednike prostorije u stambenu jedinicu, smatra se da su dali saglasnost za takvo ponaanje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4951/96)

53.
Ukoliko je re o sukobu dva pravna osnova u odnosu na isti deo kategorisane parcele, potrebno je utvrditi ta je presuda kojom je tuilac stekao pravo svojine na toj katastarskoj parceli obuhvatala. Pravni prethodnik tuioca je pravo svojine na predmetnoj katastarskoj parceli 1493/3 stekao odrajem, to je deklarativnom sudskom presudom utvreno, nakon ega se uknjiio kao vlasnik iste, s obzirom da su tueni protivtubom traili utvrenje prava svojine na delu predmetne parcele tuioca na osnovu odraja, a tuioci su traili predaju tog dela na osnovu navedene presude - bilo je potrebno da prvostepeni sud oceni da li je presudom obuhvaena i sporna povrina, tj. ta je faktiki obuhvatala, jer od toga zavisi pravilno reenje ove pravne stvari, s obzirom da je u konkretnom sluaju re o sukobu dva pravna osnova u odnosu na isti deo katastarske parcele. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 8482/96)
- 21 -

STVARNO PRAVO

54.
Ukoliko se vodi postupak za utvrivanje prava svojine na stanu, sud e naloiti prekid postupka za iseljenje koji se vodi izmeu istih lica do utvrivanja svojinskog prava u prethodnom postupku. (Okruni sud, Beograd, G. 4033/95)

55.
Vlasnik stana ima prava na korienje i posed dela zajednikog dvorita ispred svoga stana, prema sporazumu ranijih vlasnika, na osnovu lana 12. stav 1. i lana 37. Zakona o svojinsko pravnim odnosima. (Okruni sud, Zrenjanin, G. 1300/95)

56.
Na katastarskim parcelama koje predstavljaju neizgraeno gradsko graevinsko zemljite u drutvenoj svojini moe postojati pravo korienja, a ne pravo svojine, tako da ne mogu biti predmet ugovora o kupoprodaji fizikih lica. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tueni po pismenom kupoprodajnom ugovoru zakljuenom 21.10.1975. godine sa tuiocima, kupio katastarske parcele koje predstavljaju neizgraeno gradsko graevinsko zemljite u drutvenoj svojini, na kojima su sada nosioci prava korienja tuioci. Na ovako pravilno utvreno injenino stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je u skladu sa odredbama 27. i 30. Zakona o graevinskom zemljitu koje je povezao sa odredbama 104. ZOO, obavezao tuenog kao kupca da vrati predmetne parcele nosiocima prava korienja, jer nema pravnog osnova za dranje ovih poseda. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 4102/95)

57.
Utvrivanje prava svojine ne zastareva po zakonu. Okruni sud je cenio navode albe, da je tuioevo pravo da trai utvrivanje prava vlasnitva pok. B.M. na spornim zgradama zastarelo, s obzirom da je od smrti pokojnog B.M. do podnoenja ove tube prolo vie od 20 godina, pa Okruni sud nalazi da su ovi navodi neosnovani, jer se u konkretnom sluaju radi o tubi za utvrivanje prava svojine koje po zakonu ne zastareva. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 8496/95)

58.
Raniji vlasnik nacionalizovanog zemljita ne moe preneti pravo korienja na drugog ako zakonom nije drukije odreeno, ali moe izdati punomoje radi korienja tog zemljita do izuzimanja iz poseda. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3651/94)

59.
Kada su dva lica zakljuila posebne pravne poslove radi sticanja prava svojine na istu nepokretnost, o jaem pravu sud odluuje primenom naela savesnosti i potenja i naela zabrane zloupotrebe prava. Kada su oba sticaoca savesni a ni jednom od njih nepokretnost nije predata u dravinu niti je koji isho- 22 -

STVARNO PRAVO

dio upis prava svojine u zemljinu, odnosno drugu javnu knjigu, jai pravni osnov ima raniji sticalac. Kada su oba sticaoca savesna jai pravni osnov ima raniji sticalac. Kada su oba sticaoca savesna, jai pravni osnov ima onaj koji je ishodio upis u zemljinu, odnosno drugu javnu knjigu, a ako ni jedan od njih nije ishodio upis u zemljinu, odnosno drugu javnu knjigu, jai je u pravu onaj sticalac kome je nepokretnost predata u dravinu. Ranije savesni sticalac ima jai pravni osnov u odnosu na nesavesnog kasnijeg sticaoca. Ovo i u sluaju kada je otuilac nepokretnosti predao u dravinu kasnijem nesavesnom sticaocu ili je nesavesni sticalac ishodio upis u zemljinu, odnosno drugu javnu knjigu. (VSS, Rev. 4559/93)

60.
Adaptacijom pomonih prostorija u stambene bez odobrenja nadlenog organa ne stie se stvarno pravo. Iz obrazloenja: U postupku pred prvostepenim sudom utvreno je da je tuilac ranije bio nosilac stanarskog prava, a sada vlasnik stana u Beogradu. Jedno vreme prvotuena kao sestriina branog druga tuioca bila je korisnik stana i faktiki i po ugovoru o korienju stana, a nakon udaje iz stana se iselila. U 1984. g. tuilac je prvotuenoj, zajedno sa drugotuenim, kao njenim branim drugom dozvolio korienje jedne sobe u ovom stanu, a potom i bespravnu adaptaciju upe u stambenu prostoriju, koje prostorije tueni sada koristi. Zbog poremeenih odnosa tuilac je tuenima otkazao dalje korienje spornih prostorija. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja optinski sud je zakljuio da je tubeni zahtev tuioca za iseljenje tuenih osnovan, i pravilno primenili materijalno pravo kada ih je obavezao da se iz stana isele. Ovo stoga, to je osnov za korienje spornih prostorija od strane tuenih predstavljala volja i saglasnost tuioca, pa kako tueni nikakav drugi pravni osnov za korienje stana nemaju, duni su da se na zahtev tuioca iz ovog isele. Neosnovano se tueni pozivaju na odredbe Zakona o stambenim odnosima i istiu da je prvotuena korisnik stana i da joj taj status moe prestati samo pod uslovima propisanim tim Zakonom. Prvotuena ne spada u krug lica koja zajedno sa nosiocem stanarskog prava imaju pravo na korienje stana, ni pod uslovom da je tuilac nosilac stanarskog prava. Pored toga, otkupom stana tuilac je postao vlasnik stana koji ima pravo da dri, da se njime koristi i raspolae u granicama odreenim zakonom (lan 3. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima), te su tueni na njegov zahtev duni da se u svako doba iz stana isele. Adaptacijom pomonih prostorija u stambene, bez odobrenja nadlenog organa, tueni na ovima nisu stekli nikakvo stvarno pravo, pa ni pravo stanovanja, te su zbog toga duni na zahtev vlasnika da se isele. (Okruni sud u Beogradu, G. 4870/92)

61.
U parnici za utvrivanje prava svojine na nepokretnosti tueni, koji osporava tubeni zahtev, nije duan da dokae osnov i nain sticanja svojine na nepokretnosti, ve je to obaveza tuioca. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 190/91)
- 23 -

STVARNO PRAVO

(lan 13. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

62.
Tubom kojom se zahteva utvrenje prava svojine na delu nepokretnosti koja je u reimu susvojine treba da budu obuhvaeni svi suvlasnici nepokretnosti, poto oni predstavljaju jedinstvene suparniare. Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku je utvreno da je tuilac od oca prvotuenog, sada pokojnog J.V., dana 20. juna 1977. godine kupio deo od 1/5 kp. 50/1, u povrini od 488 m2 i na njemu kasnije podigao stambenu zgradu. Kupoprodaja je obostrano realizovana u celosti, ali do prenosa vlasnitva nije dolo jer se parcela vodila sa istim udelima i na Z.M., J.M., J.LJ. i T.P. Predmetna nepokretnost je 1980. godine nacionalizovana i drugotueni je upisan kao nosilac prava korienja, a prvotueni je reenjem O. 1391/88 oglaen naslednikom oeve zaostavtine, posle ega je tuiocu priznao pravo korienja na idealnom delu predmetne parcele. Prvostepenom presudom je tubeni zahtev za utvrenje prava svojine na 1/5 predmetne parcele usvojen nezavisno od prigovora nepotpune procesne zajednice jedinstvenog pasivnog suparniarstva. Protiv takve presude tueni su izjavili albu. Po oceni Apelacionog suda, osnovani su albeni navodi Grada N. da je usvajanjem tubenog zahteva bez obuhvatanja svih sukorisnika nepokretnosti kao jedinstvenih pasivnih suparniara dolo do pogrene primene procesnog prava iz lana 204. ZPP. Pomenuta zakonska odredba propisuje da ako se po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa spor moe reiti samo na jednak nain prema svim suparniarima (jedinstveni suparniari), onda se oni smatraju kao jedna parnina stranka, tako da se, kad pojedini suparniari propuste koju parninu radnju, dejstvo parninih radnji koje su izvrili drugi suparniari protee i na one koji tu radnju nisu preduzeli. Kako tubom nije obuhvaeno etvoro sukorisnika ili njihovih pravnih sledbenika, a prigovor je materijalnopravne prirode i nepotpuna procesna zajednica vodi odbijanju tubenog zahteva, prvostepena presuda je preinaena i tubeni zahtev odbijen i prema prvotuenom jer se spor reava na jednak nain prema svima tuenima. Neprihvatljivo je pravno stanovite prvostepenog suda da tubom nisu morali biti obuhvaeni svi sukorisnici sporne nepokretnosti iz razloga to je pravni udeo sukorisnika samostalno pravo na nepodeljenoj stvari na kojoj on ima ovlaenje vlasnika samo na svom idealnom delu. Takvo stanovite je neprihvatljivo zbog toga to prethodno nije izvrena fizika deoba izmeu suvlasnika, pa se odredbama l. 13. i 14. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ne derogira prinudni propis lana 204. ZPP. (Iz Presude Apelacionog suda u Niu, G. 2137/11 od 8.11.2011. godine)

63.
Na osnovu pretpostavljenog prava svojine na instalacijama (zajedniki prikljuak na vodovod, kanalizaciju, elektrinu energiju) ne moe se stei pravo suvlasnitva na poslovnom prostoru koji je odvojena fizika celina, a na kojem je utvreno pravo svojine u korist steajnog dunika.
- 24 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je na osnovu injenica postojanja zajednikih instalacija tj. zajednikog prikljuka na vodovod, kanalizaciju, elektrinu energiju, zakljuio da postoji susvojina na ovim instalacijama i da na osnovu nje .M. i .D. imaju pravo pree kupovine nad predmetnim poslovnim prostorom, da je njihovo pravo pree kupovine povreeno. Iz ovih razloga doneto je oalbeno reenje kojim se utvruje da su .M. i .D. kupili predmetni poslovni prostor po kupoprodajnoj ceni od 590.000,00 dinara i kojim se ovlauje steajni upravnik da sa njima zakljui ugovor o prodaji predmetnog poslovnog prostora po ceni od 590.000,00 dinara. Oalbeno reenje doneto je pogrenom primenom materijalnog prava. Steajno vee je izvelo pogrean pravni zakljuak da se .M. i .D. po osnovu zajednikog prikljuka na vodovod, kanalizaciju i elektrinu energiju nalaze u odnosu susvojine na tim instalacijama. Pre svega, susvojina kao pravni institut ne postoji. Postoji pravni institut suvlasnitva koji je regulisan u l. 13 17. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Po ovim zakonskim odredbama .M. i .D. nisu suvlasnici predmetnog poslovnog prostora. Oni to nikako ne mogu biti ni zbog toga to je steajni dunik svojinu na predmetnom poslovnom prostoru stekao kao na odvojenoj fizikoj celini na osnovu sudske odluke izvrne isprave, a u vreme kada su ve postojale zajednike instalacije vodovoda, kanalizacije i struje, to je cenjeno prilikom donoenja presude Okrunog suda u T U P. br. ______od 4.10.1972. godine. Ovde bi moglo biti rei samo o pretpostavljenom zajednikom vlasnitvu na instalacijama iz lana 18. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima, jer predmetne instalacije slue zgradi kao celini, a sledstveno tome i poslovnom prostoru, a to pravo je nedeljivo, ono je akcesorne prirode, tj. nerazdvojeno je povezano sa postojeim pravom vlasnitva na posebnom delu zgrade i deli njegovu pravnu sudbinu, bez obzira da li je konkretno u pitanju pravo etanog vlasnika poslovnog prostora, suvlasnika ili zajednikih vlasnika stambenih zgrada i poslovnog prostora. Pritom se ukazuje da se zajedniko vlasnitvo na zajednikim delovima stambene zgrade odnosi samo na porodinu stambenu zgradu tj. one zgrade koje se sastoje od dva vea ili tri manja stana na kojima postoji pravo svojine. Dakle, na pretpostavljenom zajednikom pravu svojine na pomenutim instalacijama .M. i .D. nisu mogli stei pravo suvlasnitva na predmetnom poslovnom prostoru koje je odvojena fizika celina i na kojoj je nesporno utvreno pravo svojine steajnog dunika. Pravo pree kupovine u smislu lana 5. Zakona o prometu nepokretnosti ("Sl.glasnik RS", br. 42/98) ima suvlasnik nepokretnosti, jer je ovom zakonskom odredbom odreeno da je suvlasnik nepokretnosti koji namerava da proda svoj suvlasniki deo duan da ga prethodno ponudi ostalim suvlasnicima. Kako .M. i .D. nisu suvlasnici na predmetnom poslovnom prostoru, nije postojala obaveza steajnog vea da predmetni poslovni prostor ponudi njima kao nosiocima prava pree kupovine. Dakle, sasvim je jasno da je prvostepeni sud potpuno pogreno primenio odredbu lana 5. pomenutog zakona. Pritom se ukazuje i na to da je ovde alilac kao kupac na javnoj drabi izlicitirao i kupio predmetni poslovni prostor, da je to zapisniki konstatovano i da je steajno vee odobrilo steajnom upravniku da zakljui ugovor o prodaji sa ovde aliocem kao kupcem. Prema tome, doneta je odluka steajnog vea kojom se odobrava i nalae prodaja predmetnog poslovnog prostora ovde aliocu kao kupcu. Ta sudska odluka obavezuje i prvostepeni sud. Otuda steajno vee nije imalo nikakav zakonski osnov da donosi oalbeno reenje. Ne objanjava prvostepeni sud ta je sa reenjem donetim i zapisniki konstatovanim 26.9.2003. godine kojim se odobrava prodaja uinjena od strane steajnog upravnika predmetnog poslovnog prostora i odobrava zakljuenje ugovora o prodaji sa ovde aliocem kao kupcem, jer sada imamo dva reenja: jedno kojim se odobrava prodaja i zakljuenje ugovora aliocu i drugo postoje reenje kojim se utvruje da su .M. i .D. kupili i predmetni poslovni prostor. Ne mogu u istoj pravnoj stvari postojati dva sudska reenja o prodaji istog poslovnog prostora. Steajno vee nije moglo da donese ovo oalbeno reenje upravo zato to je ve donelo reenje kojim odobrava prodaju ovde aliocu kao kupcu, a to reenje ga obavezuje, .M. i .D. su se u konkretnoj situaciji pod pretpostavkom postojanja prava pree kupovine mogli koristiti
- 25 -

STVARNO PRAVO

samo pravom iz lana 10. Zakona o prometu nepokretnosti, tj. pravom na podnoenje tube kojom su mogli da trae ponitaj ugovora o prodaji predmetnog poslovnog prostora i da se nepokretnost njima proda pod istim uslovima. To pravo nisu mogli da ostvare na nain kako je to uradilo steajno vee prvostepenog suda. Steajno vee je moralo da naloi postupanje po reenju od 26.9.2003. godine, tj. po zakljuenju ugovora o isplati prodajne cene sa aliocem kao kupcem, s tim da podnosioce predstavke .M. i .D. uputi na ostvarenje prava pree kupovine na nain utvren lanom 10. Zakona o prometu nepokretnosti. Sledom iznetog, steajno vee nije bilo duno da postupa na nain odreen lanom 131. stav 3. Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji i da o prodaji imovine dunika obavetava lica koja imaju pravo pree kupovine, jer tih lica nema, tj. to nisu .M. i .D. iz N. V. Izneto upuuje da je oalbeno reenje doneto uz pogrenu primenu materijalnog prava na koju je ukazao prvostepeni sud, a koja je procesni osnov za uvaavanje albe i ukidanje oalbene presude, koja je ukinuta na osnovu procesnog ovlaenja drugostepenog suda iz lana 366. stav 1. Zakona o parninom postupku. U konkretnom sluaju nije bilo potrebno vraati predmet na ponovno odluivanje o predstavci .M. i .D. koja je bespredmetna u steajnom postupku, obzirom da je prodaja izvrena na nain odreen steajnim Zakonom, ovde aliocu kao kupcu, na osnovu koje se mora zakljuiti ugovor o prodaji sa aliocem kao kupcem, a . M. i . D. stoji na raspolaganju mogunost zatite njihovih prava na nain odreen lanom 10. Zakona o prometu nepokretnosti. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. broj 404/04 od 30.01.2004. godine)

64.
Suvlasnik nije vlasnik na celoj stvari ve su nosioci svojine na nepodeljenoj stvari svi suvlasnici zajedno. Iz obrazloenja: Naime, pravni udeo suvlasnika prema odredbi lana 13. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ini samostalno stvarno pravo i ima pravnu prirodu svojine, pa se na susvojinu, ukoliko nije neto posebno propisano, primenjuju pravila koja vae za pravo svojine na stvari. Suvlasnik nije vlasnik na celoj stvari, nosilac svojine na nepodeljenoj stvari su svi suvlasnici zajedno. Suvlasnik meutim, ima ovlaenja vlasnika stvari, samo na svojoj idealnoj kvoti, koja je oznaena kao idealna, jer stvar nije realno podeljena. Prava suvlasnika obuhvaena su u pravnoj zajednici interesa, tako da se mogu vriti, prema odredbi lana 14. stav 1. navedenog Zakona, samo uz voenje rauna o interesima drugih suvlasnika. U konkretnoj pravnoj stvari, stranke su suvlasnici na nepokretnosti u delu od po 1/2. Na osnovu prava susvojine, stranke imaju pravo da nepokretnost dre, to pravo im prema odredbi lana 70. stav 4. pomenutog Zakona pripada u odnosu na celu nepokretnost i kao suvlasnici samostalno ne mogu imati iskljuivu dravinu na celoj stvari. Meutim, tuena je kao suvlasnik i sudrilac, u periodu od 1.03.1997. godine do 1.04.2000. godine, raspolagala celom stvari, a ne samo svojim udelom, i kako sudralac u pomenutom periodu je iskljuila tuilju iz dravina sudravine. Zbog toga, tuilji za navedeni period pripada naknada za nekorienje njenog suvlasnikog dela, jer je tuena korienjem cele nepokretnosti, a ne samo svojim delom, neovlaeno raspolagala tuom stvari. Navodi revizije kojima tuena ukazuje da suvlasniku nepokretnost kao zajedniku stvar ne koristi u veem delu od 1/2, i s tim u vezi na nedostatak pasivne legitimacije, nisu osnovani, budui da su niestepeni sudovi utvrdili da je tuena onemoguila tuilju u korienju zajednike nepokretnosti dranjem kljueva od cele nepokretnosti, radi ega je tuilja pred Optinskim sudom pokrenula postupak radi ureenja naina korienja u predmetu 1 P.____, koji je u toku. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 345/02 od 9.05.2002. godine)
- 26 -

STVARNO PRAVO

65.
Bez sporazuma sa ostalim suvlasnicima ni jedan suvlasnik ne moe imati iskljuivo dravinu suvlasnike stvari. Iz obrazloenja: Prema injeninom stanju na kome je zasnovana pobijana presuda, sporna stambena zgrada je bila u suvlasnitvu stranaka tuilaca sa po 1/12 delova i tuene sa 5/6 delova. Tuena je svoj suvlasniki udeo u toku ove parnice otuila ugovorom o razmeni od 14.04. 1994. godine . N. koje lice je od tada koristi. Tuioci nikada nisu bili u dravini ove zgrade. Fizika deoba iste nije izvrena. Niestepeni sudovi pravilno zakljuuju da je neosnovan tubeni zahtev iz ove pravne stvari kojim se trai iseljenje tuene iz sporne zgrade uz predaju iste prazne od lica i stvari na nesmetano korienje tuiocima. Institut susvojine regulisan je lanom 13. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Prema ovoj odredbi, susvojina postoji kada na nepodeljenoj stvari vie lica ima pravo svojine ali tako da je deo svakog titulara svojine odreen srazmerno celini. To znai, da na jednoj stvari pravo svojine pripada veem broju lica a poto stvar nije podeljena, to niko od suvlasnika nema iskljuivu vlast na fiziki odreenom delu stvari, nego svako vri svoja vlasnika ovlaenja srazmerno svom suvlasnikom idealnom delu na celoj stvari, a po lanu 14. pomenutog zakona. Znai, idealni deo je deo prava na stvari za razliku od realnog dela koji je deo same stvari. Zato svaki suvlasnik ima idealni deo na svakoj estici zajednike stvari. Ni jedan suvlasnik ne moe imati iskljuivo pravo dravine bez saglasnosti ostalih. U smislu lana 14. pomenutog zakona, suvlasnik ima pravo da suvlasniku stvar dri i da se njome koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima, srazmerno svom delu, ne povreujui prava ostalih suvlasnika. Iz izloenog proizilazi, da bez sporazuma sa ostalim suvlasnicima ni jedan suvlasnik ne moe imati iskljuivo dravinu suvlasnike stvari. Naprotiv, suvlasnici se u odnosu na celu suvlasniku stvar pojavljuju kao sudraoci u smislu lana 70. stav 4. navedenog zakona. Ukoliko jedan od suvlasnika dri suvlasniku stvar, drugi suvlasnik ne moe traiti da mu se stvar preda u iskljuivu dravinu, jer bi se time jedna iskljuiva dravina zamenila drugom, ve jedino moe traiti da mu se stvar preda u sudravinu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 1305/01 od 22.11.2001. godine)

66.
Zakupac koji eli da adaptira ili rekonstruie lokal sa namerom da stekne svojinu ili susvojinu na istom, mora se obratiti titularu poslovnog prostora koji je ovlaen da raspolae tim lokalom i da odlui o takvom zahtevu za sticanje svojine, a Zajedniki fond poslovnog prostora Optine i Grada, kome je poslovanje poslovnim prostorom povereno, kao zakupodavcu, ne moe da daje saglasnost za sticanje susvojine na poslovnom prostoru jer za to nije ovlaen. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1253/97)

67.
Uslovi konvalidacije ugovora o kupoprodaji nepokretnosti na kojoj pravo svojine ima vie lica mora da se odnose na sve suvlasnike.
- 27 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Konvalidacija kupoprodaje, u smislu lana 4. stav 4. Zakona o prometu nepokretnosti ("Sl. glasnik SRS", br. 43/81, 28/87 i 40/89), podrazumeva postojanje pismenog a neoverenog ugovora u kome se svi suvlasnici nepokretnosti pojavljuju kao prodavci. Tueni nije bio prodavac u ugovoru od 11. januara 1989. godine, iako je njegov suvlasniki deo bio dvostruko vei od dela drugog suvlasnika, pa je ostalo neobjanjeno kako se konvalidacija moe odnositi i na njega. Prema pomenutoj odredbi, za konvalidaciju je potrebno i da je kupac u celini ili pretenim delom isplatio cenu za kupljenu nepokretnost. Ovo, naravno, podrazumeva isplatu cene prema svim licima koja moraju biti prodavci, jer suvlasnici samo zajedno mogu prodati celu nepokretnost. Niestepeni sudovi nisu ispitivali da li je ovaj uslov konvalidacije ispunjen prema tuenom, niti su objasnili da li on uopte moe trpeti posledice konvalidacije, ako u zakljuenju pismenog ugovora od 11. januara 1989. godine nije uestvovao. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 988/95)

(lan 14. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

68.
Samo ako je prema njemu preduzimao mere i isticao zahteve u cilju korienja stvari srazmerno suvlasnikom udelu, suvlasnik ima pravo na naknadu zbog nekorienja suvlasnike stvari prema suvlasniku koji je koristi. Iz obrazloenja: U ovoj pravnoj stvari prvostepeni sud tuiocima dosuuje naknadu zbog nekorienja suvlasnike stvari na teret tuenih - kao suvlasnika koji stvar koriste. Stav je Okrunog suda da suvlasnik ima pravo na naknadu od drugog suvlasnika zbog nekorienja suvlasnike stvari samo ako je prema suvlasniku ( koji koristi suvlasniku stvar ) preduzimao mere i isticao zahteve koji bi imali za cilj omoguavanje korienja suvlasnike stvari. Kako ove injenice prvostepeni sud nije utvrivao, bie duan da ih utvrdi u ponovnom postupku. Saglasno navedenom, ukoliko se ispostavi da su se tuioci drali pasivno prema injenici da tuenici koriste suvlasniku kuu i u meri preko njihovog suvlasnikog udela i da u vezi sa tim protiv tuenih nisu isticali dravinske zahteve, inicirali postupak za ureenje korienja zajednike stvari, niti preduzimali druge mere koje bi imale za cilj omoguavanje korienja suvlasnike stvari srazmerno suvlasnikom udelu - ne bi imali pravo na naknadu zbog nekorienja suvlasnike stvari. ( Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. 232/06 od 06.06.2006. godine )

69.
Suvlasnik ima pravo na naknadu zbog neovlaenog raspolaganja suvlasnikom stvari od strane drugog suvlasnika srazmerno svom suvlasnikom udelu, nezavisno od toga to je on kasnije u deobi postao iskljuivi vlasnik stvari.
- 28 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo nalazei da stoji obaveza tuenih da tuiocu nadoknade tetu, ali, utvrujui visinu ove tete, prvostepeni sud pogreno nalazi da su tueni duni da nadoknade tetu u celini. Naime, u vreme izvrene see stabala tuilac i tueni M. su bili suvlasnici sa udelom od po na parceli gde je izvrena sea ume, pa s tim tueni M. nije u obavezi da tuiocu nadoknadi tetu u celini, jer je on u vreme see takoe bio suvlasnik. Shodno odredbi iz lana 14. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, suvlasnik ima pravo da stvar dri i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu ne povreujui prava ostalih suvlasnika. U konkretnom sluaju tueni, s obzirom da nisu imali saglasnost tuioca da izvre seu ume, duni su da mu nadoknade tetu u visini njegovog suvlasnikog udela, a to je jer bi se u suprotnom, tuilac neosnovano obogatio na raun tuenih za vrednost drvne mase koja predstavlja suvlasniki udeo tuenog M. Okolnost da je tuilac kasnije u deobi postao iskljuivi vlasnik parcele na kojoj je izvrena sea, bez uticaja je na predmet ovog spora, jer je sea stabala izvrena u vreme dok je sporna imovina bila u suvlasnitvu tuioca i tuenog M. (Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. br. 1037/05 od 17.06. 2005. godine)

70.
Sticanjem suvlasnitva na stanu koji crpi iz svog naslednog dela, lice gubi njegovo ranije pravo stanovanja, pa i na delu stana na kome je drugo lice steklo suvlasnitvo po istom osnovu. Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi su odbili tubeni zahtev i zakljuili da je posle smrti vlasnika spornog stana pravnog prethodnika parninih stranaka, prestalo pravo tuilje kao lica koje je bilo lan porodinog domainstva svoje majke da u stanu trajno stanuje, ili isti plodouiva na VI idealnih dela stana iji je ona vlasnik, jer je pravo stanovanja i plodouivanja lina slubenost tereta na tuoj stvari, pa tuilja na svom pravu ne moe zasnivati pravo slubenosti. Sudovi su stanovita da tuilja nema pravo plodouivanja na drugoj polovini stana iji je suvlasnik tueni, jer pravni prethodnik stranaka takvo pravo nije konstituisao u korist tuilje na delu stana koji je pripao tuenom po testamentu. Na tako utvreno injenino stanje, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tubeni zahtev odbijen kao neosnovan. Pravni prethodnik stranaka prema lanu 16. Zakona o stanovanju ("Sl. glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92 i 33/93) otkupom navedenog stana postala je vlasnik, jer se njeno stanarsko pravo transformisalo u pravo svojine. Raspravljanje zaostavtine u koju je uao sporni stan lan domainstva ovde tuilja, i tueni koji nije koristio stan, stekli su status suvlasnitva i pravo na suposed koje crpe iz svog naslednog dela saglasno Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SRJ", broj 29/96). Neosnovano se revizijom ukazuje da tuilja, kao lan domainstva pravnog prethodnika ima pravo na plodouivanje na suvlasnikom delu (1/2) koji je stekao status suvlasnika. Tako ustanovljeno plodouivanje bilo bi suprotno odredbi lana 14. i lana 70. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, i ugroavalo bi pravo tuenog kao suvlasnika od navedene nepokretnosti. Pravo plodouivanja, pravo upotrebe, pravo stanovanja kao i tereta utvruje se lanom 60. navedenog Zakona. Kako tuilja to pravo nije stekla na ovaj nain, isto ne moe da crpi ni iz injenice da
- 29 -

STVARNO PRAVO

je u vreme otkupa stana bila lan porodinog domainstva svoje majke. Ovo tim pre, jer je prema utvrenju niestepenih sudova ivela u posebnom delu stana sa posebnim ulazom. Sledom toga, stranke u sporu su postale suvlasnici na nepokretnosti i isti mogu koristiti po sporazumu ili izvriti fiziku deobu u smislu l. 14. i 15. Zakona o svojinskopravnim odnosima. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2500/03 od 17.03.2004. godine)

71.
Ako tuilac osporava otuenje stana u celini, dakle i suvlasnikog udela prodavca, onda se njegov zahtev mora odnositi i na pravo pree kupovine. Iz obrazloenja: U postupku je utvreno da su tuilja i prvotueni razvedeni brani drugovi, i da je u prethodnoj parnici presudom Optinskog suda u N P. ________, utvreno da tuilja po osnovu brane tekovine ima pravo svojine na 1/2 spornog stana u odnosu na prvotuenog, te da je presuda postala pravnosnana 26. januara 1998. godine. Ugovorom o kupoprodaji spornog stana od 20. januara 1998. godine, prvotueni je bez znanja i saglasnosti tuilje prodao stan drugotuenom. U ovom sporu tuilja trai da se utvrdi da sporni ugovor o kupoprodaji stana u odnosu na nju ne proizvodi pravno dejstvo. Niestepeni sudovi nalaze da je tubeni zahtev tuilje u celosti osnovan. Prema razlozima sudova sticanje u branoj zajednici daje pravo tuilji da u smislu Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a u vezi sa lanom 103. Zakona o obligacionim odnosima trai ponitaj navedenog ugovora o kupoprodaji stana, i presuenje su obrazloili primenom ovih zakona. Izraeno pravno stanovite sudova za sada se ne moe prihvatiti jer nije pouzdano. Ukoliko su sudovi zakljuili da je prvotueni mogao raspolagati svojim suvlasnikim delom bez saglasnosti tuilje kao drugog suvlasnika u smislu lana 14. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, to bi znailo da navedeni ugovor o kupoprodaji ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na tuilju i to samo u pogledu njene jedne idealne polovine stana koji je predmet ovog ugovora. S tim u vezi se ne bi moglo udovoljiti tubenom zahtevu za ponitenje navedenog ugovora u celini. Meutim, s obzirom da je takav zahtev tuilja stavila u postupak, a da sud nije vezan za pravni osnov, utoliko je u postupku trebalo utvrditi da li na strani tuilje postoji pravo pree kupovine na stanu u pogledu suvlasnikog udela od 1/2 koja pripada prvotuenom. U vreme zakljuenja navedenog ugovora primenjivan je Zakon o prometu nepokretnosti ("Sl. glasnik SRS", broj 43/81 sa izmenama i dopunama i "Sl. glasnik SRS", broj 53/93 sa izmenama i dopunama) koji je lanom 24. i lanom 27. st. 2, 3. i 4. propisao pravo pree kupovine na stanu i nain zatite tog prava. Na primenu tih propisa ukazuje i lan 14. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. S obzirom na to da tuilja osporava otuenje stana u celini, dakle i suvlasnikog udela prvotuenog, onda se njen zahtev mora odnositi i na pravo pree kupovine. Ovakvom zahtevu bilo bi mesta ukoliko je tuilja ispunila uslove u pogledu roka iz lana 27. stav 3. Zakona o prometu nepokretnosti i iz lana 27. stav 4. istog zakona (polaganje iznosa u visini kupoprodajne cene suvlasnikog dela). Kako sudovi o tome nisu vodili rauna, zbog pogrene primene materijalnog prava (lan 14. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa), prouzrokovana je bitna povreda parninog postupka iz lana 354. stav 2. taka 14. ZPP, jer presuda ne sadri razloge o odlunim injenicama. Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu lana 394. stav 1. ZPP. odluio kao u izreci. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 381/01 od 27.02.2002. godine)
- 30 -

STVARNO PRAVO

72.
Suvlasnik ima pravo da stvar dri i da se njome koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima, srazmerno svom delu ne povreujui pravo ostalih suvlasnika. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju tuilac i tuena su suvlasnici sa po na stambenoj zgradi koja se sastoji od prizemlja i potkrovlja sa kuhinjom, dnevnom sobom, dvema spavaim sobama, kuhinjom, kupatilom i ostavom. Reenje Optinskog suda u V br. P. _____od 5.05.1993. godine odbijen je tubeni zahtev tuioca, kojim je traio da se utvrdi da ga je tuena smetala u mirnom suposedovanju predmetne porodine zgrade. U toku postupka bilo je sporno da li ga tuena onemoguava da koristi svoj suvlasniki deo zgrade, pa je utvreno da tuena nije onemoguavala tuioca da koristi ovaj svoj deo. Kod ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi odbili tubeni zahtev kojim je tuilac traio da se tuena obavee da mu isplati novani iznos na ime neosnovanog obogaenja, zbog toga, to ne moe da koristi svoj suvlasniki deo stambene zgrade. Naime, prema odredbi lana 14. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, suvlasnik ima pravo stvari da dri i da se njome koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu ne povreujui pravo ostalih suvlasnika. Stavom 2. iste odredbe propisano je da suvlasnik moe raspolagati svojim delom bez saglasnosti ostalih suvlasnika. Kako tuilac nije bio spreen da raspolae svojim suvlasnikim delom kako je to propisano navedenom zakonskom odredbom niti da taj deo koristi pravilan je zakljuak niestepenih sudova da nije dolo do neosnovanog obogaenja tuene, jer tuioeva imovina nije ni na koji nain prela u imovinu tuene. Navodi u reviziji kojima se istie da se radi o kui koja nije deljiva, ne predstavlja razlog da tuilac ne raspolae svojim suvlasnikim delom, jer je u postupku pred niestepenim sudovima nesumnjivo utvreno da nije bilo smetnje da se tuilac useli u kuu i da raspolae svojim suvlasnikim delom. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2797/01 od 14.02.2002. godine)

73.
Prema odredbi lana 14. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, suvlasnik koji bez saglasnosti, odnosno pravnog osnova koristi suvlasniki deo drugog suvlasnika, duan je drugom suvlasniku platiti naknadu za korienje. Iz obrazloenja: U postupku je utvreno da je tueni od razvedenog supruga tuilje kupio celu spornu kuu veliine 124 m2, iako je u vreme zakljuenja ugovora o kupoprodaji od 12. januara 1981. godine tuilja bila suvlasnik sa 2/5 delova, to je tueni saznao odmah po kupovini. Tueni se protivio zahtevu tuilje da ona koristi svoj suvlasniki udeo i sve do 14. jula 1997. godine, kada je izmeu stranaka dolo do razvrgnua imovinske zajednice. U ovom sporu tuilja trai da joj tueni isplati naknadu za korienje njenog suvlasnikog dela u spornom periodu u visini trine zakupnine. Niestepeni sudovi nalaze da tuenoj pripada pravo na naknadu izmakle koristi u smislu lana 189. Zakona o obligacionim odnosima.
- 31 -

STVARNO PRAVO

Pravilan je zakljuak sudova o odgovornosti tuenog za isplatu naknade. Prema lanu 14. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, suvlasnik ima pravo da stvar dri i da se njome koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povreujui prava ostalih suvlasnika. Iz stilizacije navedene odredbe proizilazi da suvlasnik koji bez saglasnosti odnosno pravnog osnova koristi suvlasniki deo drugog suvlasnika, duan je ovom platiti naknadu za korienje. Dakle, za prava suvlasnika za taj deo, potreban je valjan pravni osnov, iako ga nema ne moe se smatrati savesnim posednikom. U pogledu reenog, neosnovana su ukazivanja u reviziji da je tueni bio savestan kupac jer je izvrio uvid u javne knjige u kojima je razvedeni suprug tuilje kao prodavac bio upisan kao vlasnik cele nepokretnosti. Ovde se radi o primeni pravila sticanja bez osnova i to upotrebljavanje tue stvari u svoju korist (lan 219. Zakona o obligacionim odnosima) i lan 38. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Naime, vlasnik ijim se delom nepokretnosti drugi koristio bez pravnog osnova ima pravo na naknadu za korienje njegovog dela nepokretnosti u visini trine zakupnine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 4739/00, od 24.02.2001. godine)

74.
Svaki suvlasnik ima individualno pravo na stvari ali istovremeno i obavezu da svoje pravo usaglaava sa pravima ostalih suvlasnika, tj. da svoje pravo koristi tako da ne povreuje pravo ostalih suvlasnika. Iz obrazloenja: Prema stanju u spisima tueni je prilikom izvoenja graevinskih radova, bez odobrenja tuioca, na delu zajednikog puta postavio stub i deo stepenita koji su sastavni delovi njegovog stambenog objekta, te tako suzio put pa je isti sa jedne strane stuba irok 70 cm, a sa druge 30 cm, dok se iznad nalazi terasa koju dri stub ija je visina 230 cm. Na taj nain tueni je onemoguio tuioca da put koristi za prilaz kolicima radi prevoza plodova, te da u periodu od 1996. do 2000. godine svoju parcelu obrauje i ubira plodove sa nje. Niestepeni sudovi su usvojili slubeni zahtev i obavezali tuenog da tuiocu na ime naknade tete isplati 39.000,00 dinara. Vrhovni sud nalazi da u toku postupka nisu utvrene sve odlune injenice za pravilnu primenu materijalnog prava. Prema odredbi lana 14. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, suvlasnik ima pravo da stvar dri i da se njome koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povreujui pravo ostalih suvlasnika. Dakle, svaki suvlasnik ima individualno pravo na stvari, ali istovremeno pravo svakog suvlasnika se usaglaava sa pravima ostalih, pa u tom sluaju ni jedan sudralac ne moe imati iskljuivu dravinu stvari. Saglasno navedenoj zakonskoj odredbi, osnovan je zakljuak sudova da tueni nema pravo da ugroava tuioca u sukorienju suvlasnike parcele koja im je prilikom deobe 1995. godine pripala i to upravo da bi sluila za prolaz. Meutim, da li je tueni onemoguio tuioca u korienju ovog prolaza podizanjem stuba, za koji tvrdi da je postojao i pre izvrene fizike deobe i u kom obimu, nije pouzdano utvreno. Radi se o peakoj putanji povrine oko 20 m2, odnosno irine od 1,20 do 3 m, koju je tuilac mogao koristiti za prolaz samo peice i eventualno koristei kolica za prevoz plodova. Ukoliko je stub jednim delom i stepenite tuenog zaista onemoguilo tuioca da svoju parcelu koristi, odnosno ne obrauje od 1996. godine, dakle vie godina, trebalo je utvrditi da li i koje mere je tuilac preduzimao da se teta koju potrauje tuilac u ovoj parnici
- 32 -

STVARNO PRAVO

umanji, ili da se izbegne, odnosno sprei njen nastanak. Ovo pogotovu to tueni tvrdi da tuilac moe nesmetano doi do svoje parcele, preko njegovog dvorita kao i drugim putem iznad kue, a tuilac je izriit u svom zahtevu da do svoje parcele doe iskljuivo ovom peakom putanjom, ne prolazei ispod trema tuenog, zbog ega u svoju parcelu ne ulazi i ne obrauje je punih pet godina. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3655/01 od 26.10.2001. godine)

75.
Kada uvaava tubeni zahtev tuioca zbog povrede njegovog prava pree kupovine prvostepeni sud je duan da mu naloi da do zakljuenja glavne rasprave u sudski depozit uplati ugovorenu cenu. Iz obrazloenja: Odluujui o tubenom zahtevu tuioca usvajanjem zahteva sudovi su propustili da u smislu odredbi l. 27. stav 3. tada vaeeg Zakona o prometu nepokretnosti u vezi l. 19. vaeeg Zakona o prometu nepokretnosti ("Sl. glasnik RS", broj 42/98) utvrde kada je tuilac saznao za spornu prodaju sporne parcele, a to je odluno za ocenu blagovremenosti njegove tube u smislu tih zakonskih odredbi. Utvrenje prvostepenog suda da je 9. decembar 1993. godine dan tuioevog saznanja za sada se kao neproveren i neobrazloen ne moe prihvatiti, jer je tuilac i pre navedenog dana (pretpostavljeno) mogao saznati za spornu prodaju. Kada uvaava tubeni zahtev tuioca zbog povrede njegovog prava pree kupovine prvostepeni sud je duan da mu naloi da do zakljuenja glavne rasprave u sudski depozit uplati ugovorenu cenu (u ovom sluaju dinarsku protiv vrednost iznosa od 5.300 DEM). Nije zakonito njegovo obavezivanje da cenu plati prodavcu kao istovremenu obavezu, jer je to protivno odredbama lana 27. stav 4. u sporno vreme vaeeg Zakona o prometu nepokretnosti. Ako tuilac ne bi postupio u celini po nalogu suda njegov tubeni zahtev bi morao biti odbijen. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2286/99 od 27. 10. 1999. godine)

76.
Ako ugovor o prometu nepokretnosti nije zakljuen u formi koja je propisana a nepokretnost je predata kupcu u dravinu, smatrae se u smislu lana 27a. Zakona o prometu nepokretnosti, da je dolo do povrede prava pree kupovine, pa lice koje ima to pravo moe traiti ponitaj ugovora i zakljuenje ugovora pod istim uslovima u roku od godinu dana od saznanja za zakljuenje ugovora. Iz obrazloenja: Za punovanost ugovora o prodaji nepokretnosti izmeu nosilaca prava svojine u smislu lana 4. Zakona o prometu nepokretnosti (SRS, broj 44/81 sa izmenama objavljenim u "Sl. glasniku SRS", broj 28/87, 6/89 i 40/89) potrebno je da je zakljuen u pismenom obliku i da su potpisi ugovoraa overeni od strane suda. Ukoliko uslov forme nije potovan ugovor ne proizvodi pravno dejstvo. Izuzetno u smislu lana 4. stav 4. tog Zakona sud moe priznati pravno dejstvo ugovoru ukoliko promet nije zabranjen, kada je zakljuen u pismenom obliku na kome potpisi ugovoraa nisu overeni od suda pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili pretenom delu, da je nepokretnost steena u grani- 33 -

STVARNO PRAVO

cama zakona, da je plaen porez na promet, da nije povreeno pravo pree kupovine i da nije povreen drugi drutveni interes. Iz navedene odredbe proizilazi da je ugovor o prometu nepokretnosti strogo formalan ugovor i da predstavlja odstupanje od principa konsesualizma sadranog u lanu 67. ZOO. Stoga forma (pismena redakcija i overa koja mu daje karakter javne isprave) predviena je radi zatite kako interesa samih ugovornika, tako i radi zatite drutvenih interesa kao i zakonskih nosilaca prava pree kupovine. Izuzetak u osnaenju ugovora iz lana 4. stav 4. Zakona se mora usko i strogo tumaiti, pa se zato svi uslovi za osnaenje ugovora moraju kumulativno ispuniti. Kao to se vidi jedan od uslova za konvalidaciju ugovora je da nije povreeno pravo pree kupovine zakonskih nosilaca tog prava. U konkretnom sluaju po lanu 22. Zakona o prometu nepokretnosti zakonski nosioci prava pree kupovine su preduzee koje se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, zemljoradnika zadruga, optina i zemljoradnik sused. Njime je nosilac prava svojine prilikom nameravane prodaje bio duan u smislu lana 24. stav 2. Zakona da uini ponudu preporuenim pismom ili podneskom preko suda saoptivi im cenu i druge uslove prodaje. Nesporno je da prodavac po navedenoj odredbi nije postupio. Kada bi se odredba lana 4. stav 4. Zakona tumaila izolovano mogao bi se izvui zakljuak da je pravo pree kupovine povreeno bez obzira na protek rokova za podnoenje tube od strane zakonskih nosilaca. Meutim, navedenu odredbu treba tumaiti u povezanosti ne sa lanom 27. Zakona kako su to uinili niestepeni sudovi, ve sa lanom 27-a. Subjektivni i objektivni rok (jedna i tri godine) iz lana 27. odnose se na situaciju kada je pravo pree kupovine povreeno zakljuenjem punovanog ugovora o prometu nepokretnosti izmeu strana ugovornica (kada postoji pismeni i overeni ugovor). Meutim, ako ugovor o prometu nepokretnosti nije zakljuen u formi koja je propisana a nepokretnost je predata kupcu u dravinu, kao u ovom sluaju, u smislu lana 27-a smatrae se da je na taj nain dolo do povrede prava pree kupovine, pa lice koje ima to pravo moe traiti ponitaj ugovora i zakljuenje ugovora pod istim uslovima u roku od godinu dana od dana saznanja za zakljuenje ugovora. Iz te odredbe proizilazi da zakonodavac nije propisao objektivni rok za podnoenje tube, kako to niestepeni sudovi smatraju kada stranke zakljue nepunovaan ugovor o prometu nepokretnosti. Relevantan je samo subjektivni rok od jedne godine i on se rauna od momenta saznanja to se u svakom konkretnom sluaju mora utvrivati. Zbog pogrene primene materijalnog prava (lan 27. umesto lan 27-a) prvostepeni sud nije utvrivao da li su i kada titulari prava pree kupovine poljoprivrednog zemljita saznali za zakljuenje ugovora. Zato je od njih trebalo zatraiti izvetaj ili na drugi nain utvrditi momenat saznanja. Ukoliko su titulari prava pree kupovine znali za ugovor, a subjektivni rok je istekao, ili ako on nije istekao, a oni se izjasne da za kupovinu nisu zainteresovani, stvoreni su uslovi za konvalidaciju ugovora u smislu lana 4. stav 4. Zakona o prometu nepokretnosti koji je vaio u momentu zakljuenja ugovora, pa se zavisno od reenja tog prethodnog pitanja moe raspraviti pitanje savesnosti i prednosti kod viestrukog otuenja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3976/97 od 30.12.1998. godine)

77.
Sticanjem susvojine tueni je stekao pravo i na dravinu, pa je neosnovan zahtev jednog od suvlasnika za njegovo iseljenje iz dela nepokretnosti u koju se nakon sticanja susvojine uselio. Tuilac je suvlasnik nepokretnosti sa 37/60 delova zgrada u ul. I u B, dok je tueni na osnovu poklona od roditelja u toku 1991. godine, postao suvlasnik sa 1/20 idealnih delova iste nepokretnosti. Nakon iseljenja roditelja, tueni se uselio u deo nepokretnosti koji su oni koristili iako taj deo predstavlja vie od 1/20 idealnih delova.
- 34 -

STVARNO PRAVO

Prvostepeni sud je odbio zahtev tuioca za iseljenje tuenog a odluku je potvrdio i Okruni sud uz obrazloenje da tueni u smislu lana 14. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kao suvlasnik ima pravo da stvar dri i da se njome koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima, a ukoliko tuilac smatra da tueni dri u posedu vei deo sporne nepokretnosti od svog suvlasnikog dela, te da je deo koji on koristi manji od njegovog suvlasnikog dela, moe pored fizike deobe traiti i ureenje naina korienja nepokretnosti a ne i iseljenje tuenog. Presudom Vrhovnog suda Srbije odbijena je revizija pri emu je Vrhovni sud prihvatio obrazloenje niestepenih sudova po kome suvlasnik idealnog dela nepodeljene stvari ne moe traiti iseljenje drugog suvlasnika i kad dri i koristi vei deo od pripadajueg srazmerno suvlasnikog dela, ve moe traiti predaju u suposed tog dela koji prevazilazi srazmerni deo suvlasnika. Sticanjem susvojine tueni je stekao pravo na dravinu nepokretnosti, pa je zahtev za njegovo iseljenje neosnovan. ( Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 4596/97)

78.
U parnici radi utvrivanja svojine po osnovu punovanog ugovora o prometu nepokretnosti ne moe se istai prigovor nepotovanja zakonskog prava pree kupovine, ve se to mora uiniti tubom u zakonom propisanim rokovima. Zakon o prometu nepokretnosti kao ni zakon o overi potpisa, prepisa i rukopisa ne sadre odredbu po kojoj je za overu ugovora o prometu nepokretnosti iskljuivo nadlean sud na ijoj se teritoriji nepokretnost nalazi. To znai, da je za overu potpisa ugovaraa nadlean svaki optinski sud na teritoriji Republike Srbije, bez obzira gde se nepokretnost nalazi. Zato su neosnovani revizijski navodi u kojima se istie da je zakljueni ugovor o prodaji nitav, jer je overen od strane suda na ijoj se teritoriji ne nalazi nepokretnost. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5389/97)

79.
Suvlasnik nepokretnosti ima pravo na suposed istih srazmerno svom delu. Iz obrazloenja: Prema saglasnom utvrenju sudova tuilja je u 1/4 suvlasnik spornih nepokretnosti, a tuene kao suvlasnici u preostalom delu dre iste u celini i odbijaju da ih predaju tuilji u vlasniki suposed. Pri takvim okolnostima sudovi su zakonito postupili kada su na napred izloeni nain uvaili zahtev tuiljine tube. Ona kao suvlasnik spornih nepokretnosti ima pravo na suposed istih srazmerno svom delu na osnovu odredbi lana 14. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i SRJ br. 29/96), pa je njen zahtev na osnovu tih odredbi morao biti uvaen. Na to nije od uticaja okolnost to je u toku vanparnini postupak deobe suvlasnitva spornih nepokretnosti, jer zakonom nije propisana kao odluna. Sve do pravosnanog zavretka tog postupka suvlasnici imaju pravo na suposed zajednike stvari. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6788/97)

80.
Nosilac prava svojine na nepokretnosti koji namerava da proda nepokretnost ispunio je zakonsku obavezu prema odredbama Zakona o prometu nepokretnosti ako je preporuenom poiljkom, koja
- 35 -

STVARNO PRAVO

mu se ne vrati, nepokretnost ponudio licu koje ima pravo pree kupovine, pa i kada pismena ponuda nije uruena licu koje ima pravo pree kupovine. U postupku pred prvostepenim sudom utvreno je da su tueni zakljuili ugovor o kupoprodaji dela predmetne porodine zgrade i da je tueni M. kao suvlasnik pre zakljuenja osporenog ugovora o kupoprodaji, preporuenom poiljkom ponudio na prodaju svoj suvlasniki deo tuilji kao drugom suvlasniku na zgradi. Utvreno je i da je pismonoa potpisao dostavnicu tako da poiljka tuenom M. nije vraena. Prema ovako utvrenom injeninom stanju pravilno je naao prvostepeni sud da zahtev tuilje za utvrivanje prava pree kupovine dela predmetne zgrade i da se poniti ugovor o kupoprodaji zakljuen izmeu tueih, nije osnovan. Naime, tueni M. je kao prodavac pre zakljuenja osporenog ugovora preporuenom poiljkom ponudio tuilji na prodaju svoj suvlasniki deo zgrade koji je nameravao da proda, a poiljka mu nije vraena. Tueni M. u ovakvoj situaciji nije mogao da zna da poiljka tuilji nije uruena, pa je ponudom uinjenom na izloeni nain ispunio svoju zakonsku obavezu prema odredbama Zakona o prometu nepokretnosti, te tuilja nema pravni osnov za pobijanje osporenog ugovora zbog povrede prava pree kupovine. Posledice neuredne dostave ne moe snositi tueni M. jer je njegova obaveza kao prodavca bila samo da uini ponudu tuilji saglasno odredbama Zakona o prometu nepokretnosti, a ne i da proverava da li je tuilja preporuenu poiljku primila. tetne posledice neuredne dostave ima da snosi tuilja, a za naknadu eventualno nastale tete moe se obratiti PTT-u. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 670/96)

81.
Suvlasnik ima pravo da trai predaju stvari od treih lica. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 941/96)

82.
Ukoliko je predmetni stan idealna celina, na kome moe biti zasnovan samo suvlasniki odnos izmeu odreenih lica sa odreenom veliinom idealnih delova, to se na istom ne moe postavljati zahtev za susvojinu na realnom delu. Iz sadrine spisa se vidi da je tuilac u ovoj pravnoj stvari postavio zahtev prema tuenom kao korisniku eksproprijacije, da mu omogui uknjienje svog prava vlasnitva na stanu, shodno zakljuenom sporazumu. Na osnovu sporazuma je tuiocu po osnovu eksproprijacije zgrade tueni na ime raseljavanja po osnovu pripadajue naknade dao na korienje i raspolaganje predmetni stan, s tim da tuilac postaje idealni vlasnik na 40,36% idealnih delova, a da e razliku kvadrature finansirati "V" i "J". Time tuilac i navedena preduzea zasnivaju suvlasniki odnos na stanu koji je odredbama lana 5 tueni o svom troku obavezan da tuiocu omogui uknjienje pomenutog prava svojine - susvojine i da se obavee na isplatu naknade tuiocu od 5.000 dinara na ime vrednosti eksproprisanog placa. Kod daljeg postupanja, prvostepeni sud e voditi rauna da je predmetni stan jedinstvena celina na kojoj moe biti zasnovan samo suvlasniki odnos odreenih lica sa odreenom veliinom idealnih delova, te da se na istom ne moe sticati svojina na realno opredeljenom delu povrine. Kako je tubenim zahtevom u ovoj pravnoj stvari traena susvojina na realnom delu, ukoliko bi takav zahtev bio usvojen - sudska odluka bi bila neizvriva. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 54/96)
- 36 -

STVARNO PRAVO

83.
Suvlasnik ima pravo da stvar dri i da se njome koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povreujui prava ostalih suvlasnika. Iz obrazloenja: U provedenom postupku je utvreno da je tuilac suvlasnik sa 1/4 idealnih delova kue, a da je navedena nepokretnost u iskljuivoj dravini tuenog kao drugog suvlasnika. Kod tako utvrenog injeninog stanja pravilna je ocena niestepenih sudova da tuilac, kao suvlasnik, u smislu odredbe lana 14. stav 1. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima ima pravo na korienje oznaene nepokretnosti srazmerno svom suvlasnikom delu. Navedenom zakonskom odredbom je propisano da suvlasnik ima pravo da stvar dri, i da se njome koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povreujui prava ostalih suvlasnika. Imajui u vidu citiranu zakonsku odredbu i injenicu da je i tuilac suvlasnik na oznaenoj nepokretnosti, a da istu sam koristi tueni, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odlueno kao u izreci pobijane presude. Pri tom je, po oceni Vrhovnog suda neosnovan revizijski navod kojim se ukazuje da se radi o malom - nedeljivom stanu, jer se u konkretnoj pravnoj stvari radi o tuioevom pravu na sudravinu suvlasnikog dela nepokretnosti, te isti, po pravilnoj oceni niestepenih sudova mogu biti relevantni u postupku fizike deobe predmetne nepokretnosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3477/96)

84.
Suvlasnici u pogledu korienja i raspolaganja suvlasnikom stvari - nepokretnosti moraju potovati sva ogranienja predviena odredbama lana 14, 15. i 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa a u vezi lana 148. - 154. Zakona o vanparninom postupku, sve do deobe. Iz obrazloenja: U postupku pred prvostepenim sudom je utvreno da je tuilja supruga, a tuene keri, sada pok. nosioca stanarskog prava na spornom stanu, koji je umro 21.2.1993. godine, koji je sa Republikim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, Filijala za grad B kao prodavcem, zakljuio ugovore o otkupu stana, da je tada stan koristio sa suprugom - tuiljom, sa kojom je nastavio korienje stana, a posle njegove smrti tuilja je ostala sama u stanu i dalje ga koristi. Takoe je utvreno da je raspravljena njegova zaostavtina, kojom je obuhvaen i sporni stan, pa su reenjem Optinskog suda od 25. maja 1993. godine, tuilja i tuene oglaene za naslednike, svaki sa po 1/4 idealnih delova. Ovo reenje je postalo pravnosnano 16. marta 1994. godine. Dalje je utvreno da nije bilo deobe, ve je dolo do spora meu naslednicima povodom koga je zasnovana ova parnica. Vrhovni sud nalazi da se izjavljenom revizijom neosnovano pobija pravilnost napadnute presude zbog pogrene primene materijalnog prava. Ugovor o otkupu stana je zakljuen 19. januara 1993. godine, tuilja i tuene oglaene za naslednike, svaki sa po 1/4 idealnih delova. Ovo reenje je postalo pravnosnano 16. marta 1994. godine. Dalje je utvreno da nije bilo deobe, ve je dolo do spora meu naslednicima povodom koga je zasnovana ova parnica. Vrhovni sud nalazi da se izjavljenom revizijom neosnovano pobija pravilnost napadnute presude zbog pogrene primene materijalnog prava. Ugovor o otkupu stana je zakljuen 19. januara 1993.
- 37 -

STVARNO PRAVO

godine, a u smislu lana 16. st. 1. Zakona o stanovanju ("Sl. glasnik RS", br. 50/92). Odredbom stava 3. istog lana dato je lanovima porodinog domainstva pravo stanovanja u stanu koji se otkupi, po odredbama ovog zakona. Prema tome, tuilja ima pravo da stan koristi. Meutim, s obzirom na novonastalu situaciju na osnovu ostavinskog reenja kojim je zasnovano suvlasnitvo uesnika u tom postupku, kao naslednika, primenjivae se odredbe lana 14, 15. i 16. Zakona o svojinskopravnim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 6/80) a u vezi sa propisima iz lana 148-154. Zakona o vanparninom postupku ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82). To znai da suvlasnici u pogledu korienja i raspolaganja suvlasnikom stvari - nepokretnosti moraju potovati sva ogranienja data u navedenim odredbama, sve do deobe. Po oceni Vrhovnog suda nema smetnji da se u ovoj fazi postupka, u raspravljanju odnosa izmeu suvlasnika utvrdi da tuilja ima iskljuivo pravo stanovanja na stanu. Ovo pravo tuilja izvodi iz citiranih odredbi Zakona o stanovanju. Faktiki, tuilja nije kao jedan od suvlasnika ula u stan da bi onemoguila korienje ostalim suvlasnicima, ve se u momentu smrti supruga, a posle otkupa stana, zatekla kao korisnik stana. Istovremeno ostali suvlasnici - tuene imaju takoe jo od ranije reenu stambenu situaciju. U tom smislu je pravilan stav niestepenih sudova da tuilja ima pravo korienja na nain opisan u drugom stavu izreke prvostepene presude, u kome i ne stoji da je to trajno korienje kako proizilazi i iz obrazloenja prvostepene presude, a koje prihvata drugostepeni sud. Meutim, ovaj sud nalazi da drugostepeni sud pogreno smatra da se u ovom sluaju primenjuju i odredbe lana 36. st. 1. Zakona o stanovanju, koji bi tuilji kao lanu porodinog domainstva njenog sada pok. supruga omoguavao trajno korienje, bez obzira to sada ima sa tuenima status suvlasnika stana. Poto je sporan udeo tuilje u stanu, to nema uslova za deobu, pa ostaje da ga ona i dalje koristi, a sa istih razloga je preuranjen protivtubeni zahtev tuenih za predaju u sudravinu. Zato je po oceni Vrhovnog suda pobijana presuda pravilna, jer se pravni odnos mora raspraviti na navedeni nain i u smislu citiranih propisa. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3764/96)

85.
Vangruntovni vlasnik nepokretnosti - poljoprivrednog zemljita (tueni I reda) kao prodavac prodajom te nepokretnosti vangruntovnom vlasniku susedne parcele (tueni II reda) kao kupcu, u situaciji kada drutvena organizacija koja se bavi poljoprivrednom proizvodnjom nije zainteresovana za kupovinu iste, nije povredio odredbe Zakona o prometu nepokretnosti, odnosno pravo pree kupovine vangruntovnog vlasnika druge susedne parcele koja se granii sa parcelom koja je predmet kupoprodaje u istoj duini kao i parcela kupca, pa nema zakonskih razloga za ponitaj tog kupoprodajnog ugovora. (Okruni sud, Zrenjanin, G. 1473/95)

86.
Zanimanje zemljoradnika u primeni propisa o pravu pree kupovine poljoprivrednog zemljita ne odreuje se prema strunoj spremi ve ivotnom pozivu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3087/95)

87.
Pogreno zakljuuju niestepeni sudovi da je tubeni zahtev neosnovan u odnosu na tuenu Optinu. Optina je, naime, bila suvlasnik sa 320/960 delova nepokretnosti a ne vlasnik stana kao posebnog dela zgrade kako je u ugovoru o prodaji oznaeno. Optina dakle, nije ni mogla prodati stan kao poseban deo zgrade. Optina je, kao i svaki suvlasnik koji moe slobodno raspolagati svojim su- 38 -

STVARNO PRAVO

vlasnikim delom, mogla taj deo ili deo od tog dela prodati u smislu lana 14. stav 2. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Ona nije mogla prodati stan kao poseban deo zgrade u etanoj svojini, ako prethodno nije sproveden postupak uknjibe etane svojine. Navedeni Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa u lanu 33. propisuje da se na osnovu pravnog posla (kakav je ovde bio sluaj) pravo svojine na nepokretnostima stie upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajui nain odreen zakonom. Kada optina nije upisana kao nosilac svojine na stanu kao posebnom delu zgrade, (odnosno kada se upis etane svojine ne moe izvriti), tuilja i ne moe postati vlasnik u smislu citirane odredbe Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa na drugi nain, do pretvaranjem svoga prava u susvojinu i uknjibom suvlasnikog dela u zemljine knjige. Prema izloenom, iako je u ugovoru koji su tuilja i tuena Optina zakljuili, oznaeno da se radi o prodaji stana kao posebnog dela zgrade, tuilja u ovakvoj situaciji ima pravo zahtevati da se utvrdi njeno pravo susvojine na alikvotnom delu od dela na kome je prodavac bio suvlasnik i upis tog svog prava susvojine u zemljine knjige. Zbog toga je u odnosu na tuenu Optinu Vrhovni sud naao da pravilnom primenom materijalnog prava tubeni zahtev treba usvojiti, te je u smislu lana 395. stav 1. ZPP, odluio kao u prvom stavu izreke ove presude. Vrhovni sud takoe nalazi da ovom tubom nisu morali biti obuhvaeni svi suvlasnici na zgradi u kojoj se nalazi stan koji je tuilja kupila. Ovo zbog toga to tuilja tubom trai da se utvrdi da je suvlasnik na odreenom delu na kome je suvlasnik prodavac - tuena Optina. Iako e tuilja postati po prirodi stvari suvlasnik i sa ostalim nosiocima prava susvojine, tom promenom se ne dira u pravo ostalih suvlasnika. Kupovinom suvlasnikog dela ne naruava se do tada postojei suvlasniki odnos. Zato priroda ovog pravnog odnosa ne diktira reenja spora na jednak nain prema ostalim suvlasnicima, reenje spora se na njih i ne odnosi, pa oni nisu nuni suparniari. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4914/95)

88.
Suvlasnik moe raspolagati svojim delom bez saglasnosti ostalih suvlasnika. Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju je pravilno primenjena odredba lana 14. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, koja u stavu 2. propisuje da suvlasnik moe raspolagati svojim delom bez saglasnosti ostalih suvlasnika. U konkretnom sluaju je ugovorom o zameni - trampi upravo izvreno raspolaganje idealnim suvlasnikim delom drugotuenog. Suvlasnici su izvrili faktiku fiziku deobu nepokretnosti, svaki od njih ima odvojenu prostoriju, u koju ulazi neposredno iz dvorita, bez zajednikih prostorija, odnosno bez povreivanja prava ostalih suvlasnika. Prema tome, ugovorom o zameni je drugotueni raspolagao svojim suvlasnikim delom, koji je i fiziki odvojen, te time nije povredio prava ostalih suvlasnika. Time je on raspolagao i postupio u okviru ovlaenja iz lana 14. navedenog Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, i nije morao da trai saglasnost tuioca. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5246/95)

89.
Postavljanjem kapije za prolaz vozila i peaka koju tuena zakljuava svojim kljuem a koji ne daje tuiocu radi korienja kapije, tuena je uznemirila tuioca u korienju parcele.
- 39 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Pravo pree kupovine moe biti povreeno i neoverenim ugovorom, ako je pribavilac doao u posed nepokretnosti i ako su ispunjeni ostali uslovi za zatitu tog prava. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 186/95)

90.
Zanimanje zemljoradnika u primeni propisa o pravu pree kupovine poljoprivrednog zemljita ne odreuje se prema strunoj spremi ve ivotnom pozivu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3087/95)

91.
Nosilac prava pree kupovine ne moe traiti da se samo poniti ugovor o prodaji kojim je povreeno njegovo pravo pree kupovine, ve istovremeno mora traiti da se nepokretnost njemu proda pod istim uslovima, jer se samo u tom sluaju odnos izmeu stranaka moe u potpunosti urediti. U smislu l. 24. Zakona o prometu nepokretnosti, nosilac prava svojine koji namerava da proda porodinu stambenu zgradu ili stan, duan je da je prethodno pismenim putem ponudi na prodaju suvlasniku, nosiocu stanarskog prava i optini i da se pravo pree kupovine ostvaruje po navedenom redosledu. Ukoliko, u smislu l. 27. Zakona o prometu nepokretnosti, nosilac prava svojine ne uini ponudu u smislu l. 24. istog Zakona, lice koje ima pravo pree kupovine moe tubom kod suda zahtevati da se ugovor o prodaji poniti i da se nepokretnost njemu proda pod istim uslovima. Meutim, tuioci kao suvlasnici predmetnog stana, svoj zahtev nisu opredelili u smislu navedene zakonske odredbe ve su jedino traili da se ugovor o prodaji poniti i naloi brisanje uknjibe prava vlasnitva u korist kupca. Odluujui o tako postavljenom tubenom zahtevu, niestepeni sudovi su na nepotpun nain uredili odnose stranaka i tako pogreno primenili materijalno pravo. (Vrhovni sud u Beogradu, Rev. br. 2995/94)

92.
Prema utvrenom injeninom stanju tuena je poruila drvenu ogradu do ulice sa dvokrilnom drvenom kapijom za vozila i jednokrilnom drvenom kapijom za peake i postavila zidanu ogradu od cigle sa metalnim kapijama za vozila i peake koje zakljuava svojim kljuem a tuiocu kao vlasniku navedene zgrade nije dala kljueve radi korienja kapija. Osim toga, tuena je duinom parcele prema unutranjem delu od ulice nanela i dri graevinski materijal (pesak, ciglu, ut, betonski stub i dr.) i to na delu koji slui za prolaz tuiocu do njegovih objekata. Imajui u vidu utvreno injenino stanje Vrhovni sud nalazi da je pravilnom primenom materijalnog prava zakljueno da je tuilja uznemirila tuioca u korienju njegovih nepokretnosti pa je tubeni zahtev pravilno usvojen a razloge za ovakvu odluku date kao pravilne, potpune i osnovane prihvata i ovaj sud. Prema odredbi l. 14. st. 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ako tuilac kao suvlasnik ima pravo na dravinu nepokretnosti srazmerno svom udelu i na osnovu lana 81. istog Zakona, moe tubom zahtevati da uznemiravanje dravine prestane. Postavljanjem graevinskog materijala na delu parcele koju tuilac koristi a kojim mu je oteano korienje ove parcele tuena je, kako je pravilno zakljueno niestepenim presudama, u smislu navedene zakonske odredbe uznemirila tuioca u korienju parcele, pa je zbog toga pravilno utvrena njena obaveza da sav graevinski materijal blie opisan u izreci prvostepene presude ukloni kao i da tuiocu preda kljueve od kapija kako bi tuilac mogao da nesmetano ulazi u dvorite. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5396/94)
- 40 -

STVARNO PRAVO

93.
Lice koje smatra da ima pravo pree kupovine poljoprivrednog zemljita, treba u vreme zakljuenja ugovora o prodaji tog zemljita da ima svojstvo zemljoradnika, a njegovo susedno zemljite mora biti poljoprivredno zemljite. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2381/93)

94.
Svakom od suvlasnika zajednike stvari pripada pravo da od treeg lica, koje neovlaeno dri tu stvar, ili njen deo, trai predaju stvari. (Okruni sud u Kragujevcu, G. 578/93)

95.
Suvlasnik koji se ne nalazi u dravini zajednike stvari, ne moe od drugog suvlasnika koji zajedniku stvar dri zahtevati predaju stvari u iskljuivi posed, ve samo u vlasniki suposed, jer drugi suvlasnik zajedniku stvar ne dri bez pravnog osnova. U protivnom, jedna izkljuiva dravina zamenila bi se drugom. (VSS, Gzz. 121/93)

96.
Vlasnik poljoprivrednog zemljita, koji nije zemljoradnik, nema pree pravo kupovine susednog poljoprivrednog zemljita. Stoga su niestepeni sudovi pravilno utvrdili da tuilja nema pravo pree kupovine poljoprivrednog zemljita suseda, pa je njen zahtev za zatitu tog prava odbijen kao neosnovan. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1010/91)

97.
Na nepokretnoj stvari koja se trampom razmenjuje za drugu nepokretnost ne moe se vriti pravo pree kupovine. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2036/91)

98.
Polaganja iznosa u visini kupoprodajne cene u sudski depozit u roku za podnoenje tube zbog povrede zakonskog prava pree kupovine nepokretnosti je uslov za ostvarivanje prava odnosno zahteva tuioca da se ugovor o prodaji poniti i da se njemu pod istim uslovima proda nepokretnost. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1021/91)

99.
Suvlasnik moe imati iskljuivo pravo dravine (pojedinih delova) suvlasnike stvari iskljuujui iz dravine i korienja ostale suvlasnike, samo ako u tome postoji sporazum svih suvlasnika ili ako se to pravo zasniva na odluci suda ili drugog organa (privremena deoba, ureenje naina korienja suvlasnike stvari itd.). U postupku donoenja pobijane presude utvreno je, da su tuioci i sin tuenih mal. .S. suvlasnici predmetne kue od 3 stana. Suvlasniki delovi svakog od tri tuioca su 9/40 delova, a suvlasniki deo mal. .S. je 13/40 delova predmetne kue. Deo te kue i to stan broj 2, dri i ko- 41 -

STVARNO PRAVO

risti tuena sa svojim mal. sinom suvlasnikom kue, dok tuioci prema sadrini pobijane presude nisu draoci nijednog dela ove kue. Odbijajui zahtev tuilaca, sudovi nalaze da se pravo tuenih da oni koriste ovaj stan zasniva na pravu suvlasnika propisanom u l. 14. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima, da srazmerno svom suvlasnikom delu dri i koristi stvar iji je suvlasnik, nepovreujui takva prava ostalih suvlasnika. Vrhovni sud nalazi da su oba suda pravilno protumaila normu sadranu u l. 14. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima, ali su je pogreno primenili u ovom postupku. Naime, pravo suvlasnika da stvar koja je u susvojini, dri i koristi u granicama svog suvlasnikog dela, podrazumeva da svaki suvlasnik ima pravo dravnine i korienja tog dela suvlasnike stvari. Suvlasnik moe imati iskljuivo pravo dravine i korienja pojedinih delova suvlasnike stvari iskljuujui iz dravnine i korienje tog dela ostale suvlasnike, samo ako o tome postoji sporazum suvlasnika ili ako se to pravo zasniva na odluci suda ili drugog organa (privremena deoba, ureenje naina korienja suvlasnike stvari itd.). Pobijanim odlukama odbijen je tubeni zahtev i to je obrazloeno samo injenicom da je mal. . suvlasnik kue u kojoj se stan nalazi, pa time i tog stana. Meutim, to nije dovoljno da tuenici steknu iskljuivo pravo dravine i korienja stana, iskljuujui iz tog prava i ostale suvlasnike. Da bi tuioci to pravo stekli, nuno je utvrditi, kako su doli do dravine tog stana, odnosno da li je za iskljuivu dravinu tuenih postojao pristanak ostalih suvlasnika. Ako toga nije bilo, tueni bi iskljuivu dravinu mogli da steknu ili u postupku ureenja naina korienja ili u postupku privremene deobe. Zbog toga je za pravilnu primenu materijalnog prava potrebno utvrditi kako su tuenici stekli dravinu tog stana, pa zavisno od toga, odluiti da li oni mogu da zadre i dalje iskljuivo pravo dravine na tom stanu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 415/91)

100.
Odnosi izmeu vlasnika, odnosno suvlasnika porodine stambene zgrade odnosno stana i lanova njegovog porodinog domainstva raspravljaju se po propisima o pravu svojine i drugim pravima izvedenih iz prava svojine. Izuzetno, stambeni odnosi izmeu vlasnika odnosno suvlasnika porodine stambene zgrade ili stana i lanova njegovog porodinog domainstva koji su neprekidno sa njim koristili stan i pre 29. jula 1973. godine pa do njegove smrti, raspravljaju se po odredbama Zakona o stambenim odnosima Srbije jer su ova lica i po ovom zakonu zadrala svojstvo korisnika stana steeno po odredbama Saveznog zakona o stambenim odnosima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 669/91)

(lan 15. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

101.
Obaveza je jednog suvlasnika da od drugih pribavi saglasnost za legalizovanje bespravno izvedenih radova kod delimine deobe graevinskog objekta na kome je zadran suvlasniki odnos.
]

- 42 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Nesporno je - prema stanju u spisima - da se u konkretnom sluaju radi o suvlasnikom objektu i sukorisnikoj parceli. Delimina deoba objekta izvrena je na osnovu poravnanja zakljuenog kod suda, u kome su tano opredeljene prostorije svakog od uesnika poravnanja, ali tako da je navedeni objekat i dalje ostao u suvlasnitvu istih lica. Prema zapisniku u spisima sa glavne rasprave, drugi suvlasnik objekta izriito se protivi legalizaciji radova koje je tuilac izveo. Za preduzimanje poslova koji prelaze okvire redovnog upravljanja stvari (otuenja cele stvari, promena namene, izdavanja cele stvari u zakup, zasnivanje hipoteke na celoj stvari, zasnivanje stvarnih slubenosti, vee popravke i sl.) - prema odredbi lana 15. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa - potrebna je saglasnost svih suvlasnika. Imajui to u vidu, Vrhovni sud Srbije nalazi da tuilac nije mogao da izvri legalizaciju izvedenih radova pre nego to pribavi saglasnost od suvlasnika navedenog objekta, to nalae obaveza utvrena citiranom odredbom. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, U. 2211/2002 od 28.07.2003. godine)

102.
Adaptacijom se ne stie pravo svojine na nepokretnosti. Iz obrazloenja: Odluku o preduzimanju radnji neophodnih za redovno odravanje stvari donosi sud ako za preduzimanje poslova redovnog upravljanja suvlasnici ne postignu saglasnost. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3552/98 od 09.12.1999. godine)

103.
Prema lanu 15. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa za preduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja na stvari potrebna je saglasnost svih suvlasnika. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju stranke su suvlasnici porodine stambene zgrade i to svaka sa udelom od po jedne idealne treine, pa su tuioci eleli da deo koji koriste rekonstruiu i saniraju kao i da izgrade aneks stana sa desne strane kue. U tom smislu oni su se obratili tuenoj da im dozvoli rekonstrukciju i sanaciju kao i izgradnju aneksa stana, to je ona odbila. Zato su tuioci u ovoj parnici traili da sud svojom odlukom naloi tuenoj da da saglasnost da oni mogu izvriti rekonstrukciju i sanaciju dela zgrade i izgraditi aneks stana. Polazei od ovakvog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi zakljuili, da poslovi za koje tuioci trae saglasnost tuene, prelaze okvir redovnog upravljanja stvari, te sledstveno odbacili tubu. Naime, kako je lanom 15. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano, da je za preduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja na stvari, u ta ulaze i vee popravke potrebna saglasnost svih suvlasnika, a kako se u konkretnom sluaju radi o davanju sagla- 43 -

STVARNO PRAVO

snosti za vrenje rekonstrukcije i sanacije dela zgrade, kao i izgradnji aneksa stana, to ni u kom sluaju ne moe spadati u poslove neophodne za redovno odravanje stvari, to odbijanje tuene da da saglasnost za obavljanje ovih poslova, ne daje pravo tuiocima da od suda trae da naloi tuenoj davanje saglasnosti, ve im daje za pravo samo da shodno l. 16. navedenog Zakona trae fiziku deobu suvlasnike stvari. Pri ovome, imalo se u vidu da ni prema odredbi l. 15. ZPP, ni drugim pozitivnim propisima nije predviena mogunost podnoenja tube sa ovakvim zahtevima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4141/99 od 21. 12. 1999. godine)

104.
Suvlasnik, iji suvlasniki dio zgrade prelazi jednu polovinu ovlaten je da i bez saglasnosti drugog suvlasnika popravi krov i da od ovoga trai naknadu srazmjerno njegovom suvlasnikom dijelu. Iz obrazloenja: Tuilac V. je suvlasnik na spornoj zgradi sa 1/4 dela. Ostali suvlasnici, sa istim udelima su: N.B, .B. i D.J. U zgradi su, uz saglasnost svih suvlasnika, iveli samo .B. i njegova supruga R. Poto je 1994. godine . umro, u zgradi je ostala samo R. Ona je, meutim, 1995. godine, bez odobrenja suvlasnika izdala celu zgradu u zakup tuenom G. Time je, kao naslednik jednog od suvlasnika, preduzela pravni posao van okvira redovnog upravljanja zgradom, a poto se on, po kongentnoj odredbi lana 15. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ne moe preduzeti bez saglasnosti svih suvlasnika, ugovor o zakupu je nitav, pa u smislu lana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima ne proizvodi pravno dejstvo. Zato tueni i koristi spornu zgradu bez pravnog osnova i iz nje se mora iseliti da bi je predao tuiocu u dravinu. To to ima i drugih suvlasnika, ne utie na njegovu stvarnu legitimaciju. Niestepeni sudovi su pravilno ukazali na lan 43. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa koji odreuje da suvlasnik ima pravo na tubu za zatitu svojine na celoj stvari. Stoga tuilac i bez ostalih suvlasnika moe zatititi svojinu na celoj zgradi. On to i ini zahtevom za iseljenje tuenog iz zgrade i njemu predaju u dravinu. Neosnovano se u reviziji navodi da je u ovoj parnici trebalo primeniti propise Zakona o stanovanju. Taj zakon regulie zakup stana u drutvenoj svojini i korienje stanova u svojini graana po osnovu ranije steenog stanarskog prava. Otuda se sada stanovi u privatnoj svojini izdaju u zakup po optim propisima imovinskog prava. Po tim propisima je ocenjena i vanost ugovora o zakupu u ovom sporu. Svojina se nasleem stie od momenta smrti ostavioca, tako da deklaratorni karakter ostavinskog reenja nije smetnja da ono bude dokaz o svojini. S toga tuilja jeste naslednik svog mua ali time ne stie pravo da u zakup izdaje itavu zgradu ve samo njen deo. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 381/97 od 26. 02. 1997.godine)

105.
U postupku je utvreno da su tuilac i njegov pokojni brat, suprug odnosno otac tuenih, naslednici stare i nove stambene zgrade koje su predmet ovog spora. Tuena je 1986. godine izvrila adaptaciju prostorija koje se nalaze u novoj porodinoj stambenoj zgradi koja je do te godine koriena kao poslovna prostorija, bez saglasnosti tuioca. Pravnosnanim reenjem Optinskog suda utvreno je da je izvoenjem ovih radova tuena smetala tuioca u posedu predmetne poslovne prostorije i ovim reenjem naloeno je da porui izgraeni pregradni zid u prostoriji, da iz iste ukloni graevinski materijal i da prostoriju preda u posed tuiocu. Tueni nisu osporili tuiocu pravo svojine na 1/2 na staroj stambenoj zgradi i novoj stambenoj zgradi, osim za adaptiranu poslovnu prostoriju u kojoj sada stanuje tuena.
- 44 -

STVARNO PRAVO

Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su utvrdili da je tuilac suvlasnik na delu od jedne idealne polovine, stambenoj i novoj stambenoj zgradi. I po oceni Vrhovnog suda okolnost to je tueni S. u 1986. godini izvela radove na adaptaciji poslovne prostorije pretvarajui istu u dve stambene prostorije bez saglasnosti tuioca kao suvlasnika u smislu odredbe lana 15. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ne moe se stei pravo svojine, kako je to pravilno zakljuio i Okruni sud, jer se adaptacijom ne stie pravo svojine. Za ovu odluku dati su razlozi koje kao pravilne prihvata i Vrhovni sud, pa su neosnovani navodi revizije o pogrenoj primeni materijalnog prava. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5812/97)

106.
Kada tuena kao jedan od suvlasnika bez znanja i odobrenja ostalih suvlasnika iz zajednike parcele koja je po kulturi uma posee vie stabala, bez znaaja je u pogledu njene obaveze na naknadu tete prema ostalim suvlasnicima kao tuiocima da li je ona ta stabla prodala ili je ista upotrebila za sopstvene potrebe. (Okruni sud, G. 229/96)

107.
Ako meu sukorisnicima graevinske parcele koja se nalazi u gradskom graevinskom podruju nije ureen nain korienja iste, nain korienja takve parcele ureuje se u vanparninom postupku po odredbama l. 141-147. Zakona o vanparninom postupku. (Okruni sud u Niu, G. 703/94)

108.
Ureenje naina upravljanja i korienja zajednike stvari u vanparninom postupku mogu traiti samo suvlasnici koji i faktiki koriste tu stvar. Iz obrazloenja: Kod pravilno ureenog injeninog stanja da su uesnici u ovom postupku ureenja upravljanja i korienja zajednike stvari suvlasnici na nepokretnosti, ije se ureenje upravljanja i korienja trai, te da predlagai ne koriste radi stanovanja ovu nepokretnost, koju iskljuivo dri protivnik predlagaa, pravilno je naao prvostepeni sud da se nisu stekli uslovi iz lana 141. ZVP, da se uredi nain upravljanja i korienja navedene nepokretnosti. (Okruni sud u Kragujevcu, G. 8/92)

109.
Kada se u ugovoru o kupovini i prodaji suvlasnikog dela porodine stambene zgrade kupac obavezao da e drugom suvlasniku isplatiti odgovarajui deo trokova investicionog ulaganja u celu zgradu koje je ovaj suvlasnik ve uinio, on moe traiti neposredno od kupca srazmernu naknadu tih trokova, po pravnom osnovu ugovora o preuzimanju duga (l. 446. stav 1. ZOO). (Savezni sud, Gzs. 36/91)
- 45 -

STVARNO PRAVO

110.
Ne moe se izdati odobrenje za pretvaranje dela stambenog prostora u poslovni, bez saglasnosti suvlasnika zgrade. S obzirom da se radi o suvlasnitvu na porodinoj stambenoj zgradi pogreili su upravni organi kada su investitoru, koji je suvlasnik, odobrili rekonstrukciju dela stambene zgrade u poslovni prostor, jer je odredbom l. 15. st. 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa predvieno da je preduzimanje poslova koji prolaze okvire redovnog upravljanja (otuenja cele stvari, promena namene stvari, izdavanje dela stvari u zakup, vee popravke i sl.) potrebna saglasnost svih suvlasnika, a kako tuilja nije dala saglasnost u postupku kod prvostepenog organa za pretvaranje dela stambene zgrade u poslovni prostor koji dri drugi suvlasnik, to navedena odredba obavezuje i upravni organ da uskrati izdavanje odobrenja suvlasniku u situaciji kad saglasnost drugog suvlasnika nije data. Stoga, navodi da je tuenog organa iz obrazloenja pobijenog reenja DUP predviena navedena promena stambenog u poslovni prostor, kao i da ta promena nee ugroavati tuilju kao suvlasnika, nemaju znaaja za drugaiju odluku suda. Pri tome, dranje pojedinih delova graevinskog objekta na kome postoji suvlasnitvo, bez sporazuma o deobi ili odluke suda o razvrgnuu suvlasnikih udela, ne znai da je imovinska zajednica izmeu navedenih lica stvarno i razvrgnuta. (Okruni sud u Kragujevcu, U. 199/90)

(lan 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

111.
Za fiziku deobu kue formiranjem dva stana razliite vrednosti, od kojih bi jedan bio u prizemlju, a drugi na spratu kue, uz izvoenje odgovarajuih radova radi razdvajanja zajednikih instalacija i dr. i uz doplatu razlike u vrednostima - neophodna je saglasnost svih suvlasnika. U suprotnom, deoba e se izvriti javnom prodajom. Iz obrazloenja: Pobijanim prvostepenim reenjem odreeno je da e se deoba nepokretnosti - navedene kue na oznaenoj KP, sa pravom korienja te parcele - izvriti javnom prodajom, a da e se iznos novca ostvaren prodajom ove nepokretnosti isplatiti predlagau i protivniku predlagaa sa jednakim udelima. Prema injeninom stanju utvrenom u prvostepenom postupku, u navedenom ZKUL uknjieno je pravo vlasnitva na precizno oznaenim nekretninama na ime predlagaa sa jednom polovinom i protivnika predlagaa takoe sa jednom polovinom, sa pravom korienja parcele na kojoj se ova zgrada nalazi a sve dok na tom zemljitu ista postoji. Uesnici su postali suvlasnici na navedenoj nepokretnosti po osnovu naslea iza smrti svojih roditelja. Na osnovu nalaza i miljenja vetaka i uviaja na licu mesta, utvreno je da se predmetni stambeni objekat sastoji od prizemlja i sprata. U prizemlju se nalazi jedno predsoblje, trpezarija, jedna soba, kupatilo, ostava i garaa u ukupnoj povrini 92,14 m2, a na spratu se nalaze sledee prostorije: jedno predsoblje, trepezarija, kupatilo, dve sobe i dnevni boravak u povrini od 92,14 m2. Na objektu postoje samo jedna ulazna vrata i unutranje stepenice za dolazak na sprat. Vodovod i kanalizacija su zajedniki i za prizemlje i za sprat kao i instalacija za parno grajanje, dok je elektroinstalacija odvojena.
- 46 -

STVARNO PRAVO

Na osnovu ovako utvrenih injenica i na osnovu miljenja navedenog vetaka, kao i na osnovu zajednikog nalaza i miljenja ovog vetaka i drugog vetaka, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da po tehnikim karakteristikama navedena kua predstavlja jednu graevinsku i stambenu celinu. Kua je i graena tako da predstavlja jednu stambenu celinu, na ta ukazuje i raspored prostorija. Neosnovano je isticanje u albi da se na osnovu konstatacije u navedenom ZKUL, predmetna kua sastoji iz dva stana, od kojih je jedan na prizemlju a drugi na spratu - moe zakljuiti da se kua sastoji od dve posebne stambene jedinice. Naime, etairanje predmetne kue u zemljinim knjigama nije izvreno, a faktiki kua predstavlja jednu graevinsku i stambenu celinu. Prvostepeni sud je, prema tome, pravilno utvrdio da nije mogua fizika deoba kue prema suvlasnikim udelima. Fiziko razdvajanje u vidu formiranja dve stambene jedinice, odn. dva stana - od kojih bi jedan bio u prizemlju, a drugi na spratu - zahtevalo bi izvoenje odreenih radova radi razdvajanja zajednikih instalacija i dr., pri emu bi se mogle dobiti dve stambene jedinice. Ali, tako bi se pojavila razlika u njihovim vrednostima, a kako protivnik predlagaa nije bio saglasan - nije prihvatio predlog predlagaa da njoj pripadne tako formiran stan na spratu, a njemu stan u prizemlju, uz doplatu razlike u vrednostima prvostepeni sud je pravilno zakljuio da fizika deoba nije mogua. Na osnovu lana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravilno je odluio da se deoba kue izvri javnom prodajom. ( Reenje Okrunog suda u Valjevu, G. 1010/07 od 19.07.2007. godine )

112.
Postojanje stvarnih tereta na zajednikoj stvari nije smetnja za raskid suvlasnike zajednice fizikom ili civilnom deobom. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, stranke su suvlasnici sporne nepokretnosti i to predlagai sa po 1/9 delova, a protivnik predlagaa sa 6/9 delova, na kojoj protivnik predlagaa ima konstituisano pravo doivotnog plodouivanja. Zajedniari nisu postigli sporazum o deobi sporne nepokretnosti, a fizika deoba nije mogua. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odluili da se suvlasnika zajednica stranaka raskine javnom prodajom sporne nepokretnosti, optereene pravom doivotnog plodouivanja u korist protivnika predlagaa, u smislu lana 16. stav 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i lana 153. Zakon o vanparninom postupku, s obzirom na to da fizika deoba zajednike nepokretnosti stranaka nije mogua. Stoga navodi revizije o pogrenoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 4187/2002 od 19.12.2002. god. )

113.
Kada sud svojom odlukom vri deobu, istom odlukom ne moe uesnicima u deobi postavljati uslove, neophodne da bi takva deoba proizvodila pravno dejstvo, koji ne zavise od volje uesnika u deobi i koji se kao obaveza nametnuta odlukom o deobi ne mogu izvriti u sudskom postupku.
- 47 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Pobijanim reenjem utvren je nain deobe stambenog objekta kue na taj nain to bi predlagaima pripale na deo jedna velika soba sala za ruavanje zvana "odaklija" i jedna od dve manje sobe, dok je druga manja soba pripala protivniku predlagaa, uz uslov da predlagai pribave dozvolu od nadlenog organa SO Oseina o adaptaciji navedenog objekta na dve zasebne graevinske celine saglasno pobijanom reenju, dok je u obrazloenju navedeno da ukoliko se ne pribavi graevinska dozvola za adaptaciju, deoba kue i ostalih pomonih objekata e biti izvrena prodajom u smislu lana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Kada sud svojom odlukom vri deobu, istom ne moe postavljati uslove za punovanost deobe koji ne zavise od volje uesnika u deobi i koji se kao obaveza nametnuta odlukom o deobi ne mogu izvriti u sudskom postupku, kao to je u konkretnom sluaju re o uslovu koji je postavljen pobijanim reenjem da bi deoba proizvodila pravno dejstvo. Na navedeni nain prvostepeni sud je uinio nerazumljivim izreku pobijanog reenja. Istovremeno nisu ni bili jasni razlozi navedeni u pobijanom reenju u pogledu naina deobe navedene kue, ime je uinio bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 354. stav 2. taka 14. ZPP. U ponovnom postupku prvostepeni sud e deobu kue sa pomonim objektima i pripadajuim zemljitem izvriti jednovremeno, bilo da bude u pitanju fizika deoba ili pak deoba prodajom stvari. (Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. br. 11/02 od 31.01.2002. godine)

114.
Suvlasnika zajednica se moe raskinuti, fizikom ili civilnom deobom, bez obzira da li na zajednikoj stvari postoje stvarni tereti. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, stranke su suvlasnici sporne nepokretnosti i to predlagai sa po 1/9 delova, a protivnik predlagaa sa 6/9 delova, na kojoj protivnik predlagaa ima konstituisano pravo doivotnog plodouivanja. Zajedniari nisu postigli sporazum o deobi sporne nepokretnosti, a fizika deoba nije mogua. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odluili da se suvlasnika zajednica stranaka raskine javnom prodajom sporne nepokretnosti, optereene pravom doivotnog plodouivanja u korist protivnika predlagaa, u smislu lana 16. stav 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i lana 153. stav 3. ZVP, obzirom da fizika deoba zajednike nepokretnosti stranaka nije mogua. Stoga navodi revizije o pogrenoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. Postojanje stvarnih tereta na nepokretnosti koja je u suvlasnikoj zajednici stranaka nije smetnja za raskid suvlasnike zajednice fizikom ili civilnom deobom i o njima sud vodi rauna prilikom utvrivanja vrednosti nepokretnosti u postupku izvrenja prodajom nepokretnosti u smislu lana 144. stav 3. ZIP-a. U sudskom izvrnom postupku prilikom utvrenja vrednosti nepokretnosti radi prodaje sud e voditi rauna i o tome koliko sporna nepokretnost manje vredi, zbog toga to na njoj ostaju odreena prava i posle prodaje. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4187/02 od 19.12.2002. godine)
- 48 -

STVARNO PRAVO

115.
Ne moe se bez saglasnosti svih suvlasnika vriti fizika deoba nepokretnosti tako da pojedinim suvlasnicima pripadne fiziki deo, a da ostali suvlasnici na preostalom delu imovine ostanu u suvlasnikoj zajednici. Iz obrazloenja: Prema lanu 16. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa suvlasnici sporazumno odreuju nain deobe stvari, a u sluaju da se ne moe postii sporazum o tome odluuje sud. Fizikoj deobi sud e pristupiti onda kada je takva deoba mogua, a to u odsustvu sporazuma zajedniara znai da svakom od njih na ime udela pripadne u svojinu realni fiziki deo stvari srazmerno suvlasnikom delu. U konkretnom sluaju predmet deobe je stambena zgrada sa pomonim objektima sa preko 20 suvlasnika koji imaju razliite suvlasnike udele. Iz stanja u spisima nesumnjivo proizlazi da je potpuno razvrgnue suvlasnike zajednice fizikom deobom, to je krajnji cilj ovog postupka, izmeu svih zajedniara nemogue. U takvoj situaciji sudovi nisu mogli vriti fiziku deobu ostavljajui i dalje u suvlasnikoj zajednici preteni broj suvlasnika protivnika predlagaa na pojedinim delovima predmeta deobe bez njihove saglasnosti jer se time ne razreavaju suvlasniki odnosi zajedniara, a postoji i neizvesnost o tome da se takvom deobom znatno ne umanji vrednost nepokretnosti koja je predmet deobe. Sud bi u ovakvom sluaju eventualno mogao odrediti da nepokretnost koja je predmet deobe pripadne jednom ili nekolicini zajedniara koji zajedniki i sporazumno tu nepokretnost dre s tim da se drugim suvlasnicima nadoknadi protivvrednost. No, takav nain deobe predlagai u svom predlogu nisu ni predloili. Konano predmet deobe nije moglo biti gradsko graevinsko zemljite, koju deobu su sudovi faktiki izvrili uraunavanjem vrednosti graevinskog zemljita u deo pojedinih suvlasnika. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 204/99 od 07.12.2000. godine)

116.
Suvlasnici sporazumno odreuju nain deobe stvari, a u nedostatku sporazuma o tome odluuje sud. Ako je fizika deoba nemogua deoba se vri prodajom stvari. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4979/99 od 17. 11. 1999. godine)

117.
Suvlasnici mogu postii sporazum ne samo o fizikoj nego i o civilnoj deobi. Iz obrazloenja: Nije razjanjeno da li je iznos od 2000 dinara, na ime 1/8 suvlasnikog dela zgrade, tueni uputio tuilji i da li je, u vreme upuivanja, ovaj iznos odgovarao protivvrednosti tog dela. Ako se, u novom postupku, utvrdi da je ovaj iznos upuen i da odgovara protivvrednosti 1/8, onda se mora oceniti da li je ovom isplatom izvren sporazum stranaka o civilnoj deobi sporne zgrade na kome tueni protivtuilac insistira. Suvlasnici, po shvatanju ovog suda, mogu izvriti ne samo fiziku nego i civilnu deobu sporazumom. Ako do toga doe onda su efekti civilne deobe isti kao i fizike deobe, suvlasnika zajednica je razvrgnuta. S obzirom na to, suenje o eventualnom zahtevu iz protivtube je
- 49 -

STVARNO PRAVO

u direktnom koneksitetu sa tubenim zahtevom i zato postupak po oba zahteva mora biti sproveden istovremeno da bi se donela jedinstvena odluka o zahtevima iz tube i zahtevu protivtube. Poto su koneksni zahtevi tube i protivtube razdvojeni meri-tornim i nemeritornim suenjem u drugom stepenu, usvajanjem revizije se omoguuje da se o svim zahtevima jednovremeno donose odluke. To je i bio razlog to je ovaj sud primenom odredbe lana 395. stav 2. ZPP, ukinuo obe niestepene presude u meritornom delu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suenje. U ponovnom odluivanju optinski sud e razjasniti da li je deoba suvlasnikih delova ve izvrena, a ve je reeno da se to moe uiniti i sporazumom o civilnoj deobi, da bi tek nakon toga odluio o alternativnom zahtevu protivtube, ali istovremeno sa svim preostalim zahtevima postavljenim u ovoj parnici. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1505/97)

118.
Ne moe se traiti deoba bespravno podignutog objekta. Iz obrazloenja: Iz spisa predmeta proizlazi da meu strankama i nije sporno da su predlaga i protivnik predlagaa kao brani drugovi kupili 500 m2 od parcele 999 KO J, koja parcela se jo uvek u zemljinoj knjizi vodi na prodavca i da su na kupljenom zemljitu bez odobrenja nadlenog organa podigli stambeni objekat, zbog ega se i nisu mogli uknjiiti na istom. Prema tome, predmetni objekat pravno i ne postoji i za isti se nisu mogli navesti podaci i priloiti dokazi prema odredbama l. 149. Zakona o vanparninom postupku da bi se deoba mogla izvriti, te je stoga prvostepeni sud pravilno naao da predlog za deobu nije osnovan. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. br. 4388/96 od 10. 09. 1996. godine)

119.
Na osnovu stanja u spisima sledi da su parnine stranke vanknjini suvlasnici nepokretnosti koja je predmet deobe, te da prema utvrenom injeninom stanju fizika deoba srazmerno veliini suvlasnikih delova nije mogua. Iz obrazloenja: Predmet deobe javnom prodajom moe da bude samo nepokretnost koja je upisana u zemljine knjige na koju su stranke upisane sa pravom svojine. (Okruni sud, Beograd, G.5744/96)

120.
Predmet deobe moe biti samo nepokretnost koja je i bila upisana u zemljine knjige kao susvojina stranaka. Prvostepeni sud, polazei od datog nalaza da fizika deoba nije mogua, odluuje kao u izreci osporene odluke, dozvoljavajui deobu prodajom kue, dve pomone zgrade, ambara i svinjca. Meutim, prema podacima zapisnika o uviaju na licu mesta, proizilazi da bi predmetna zgrada bila poruena prema utvrenom stanju od strane vetaka geometra, sadranom u planu, dok bi prema izvrenoj identifikaciji od strane prvostepenog suda, ista zgrada bila identifikovana kao i jedna pomona zgrada. (Okruni sud, Zrenjanin, G. 265/96)
- 50 -

STVARNO PRAVO

121.
Prema stanju izvoda iz zemljinih knjiga, oznaena kua ija je deoba dozvoljena na predstavljeni nain, ne bi bila upisana u zemljine knjige kao posebno zemljino-knjino telo, ve kua sa drugim brojem i zgrada na oznaenoj katastarskoj parceli. Zbog toga je bilo nuno da sud u prvostepenom postupku otkloni nastale nejasnoe, tj. razlike u pogledu zateenog stanja u katastarskom planu i izvodu iz zemljinih knjiga, poto predmet deobe moe biti samo nepokretnost koja bi bila upisana u zemljine knjige kao susvojina stranaka. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 7678/95)

122.
Imajui u vidu navedeno, prvostepeni sud je, zakljuio da se u konkretnom sluaju ima primeniti odredba l. 148. i 154. Zakona o vanparninom postupku, odnosno da se deoba ima izvriti javnom prodajom i deobom podeljene vrednosti srazmerno veliini suvlasnikih udela stranaka u postupku. Meutim, prilikom odluivanja, prvostepeni sud je propustio da ceni odredbu lana 149. Zakona o vanparninom postupku, iz koje sledi da objekat koji se izlae javnoj prodaji mora da bude uknjien, odnosno da se deoba objekta koji predstavlja vanknjino vlasnitvo ne moe vriti putem javne prodaje. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 2960/95)

123.
Kada fiziku deobu zajednike nepokretnosti stranaka - stambene zgrade, nije mogue izvriti u postojeem suvlasnikom srazmeru, bez veih graevinskih ulaganja i adaptiranja i visokih trokova koje ti radovi iziskuju, sud je postupio u skladu sa odredbom lana 16. stav 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kada je odredio da se deoba izvri prodajom nepokretnosti. (Okruni sud, Zrenjanin, G. 1729/95)

124.
Ukoliko sud nae da je fizika deoba predmetne zgrade mogua uz prethodnu adaptaciju, potrebno je da sud uputi stranke da trae odobrenje za obavljanje potrebne adaptacije od nadlenog organa, pa tek nakon pribavljenog odobrenja dozvoliti fiziku deobu spornih nepokretnosti. (Okruni sud, Beograd, G. 7986/95)

125.
Kada fizika deoba stambene zgrade srazmerno veliini suvlasnikih udela nije mogua, onda se ne moe vriti ni fizika deoba neizgraenog graevinskog zemljita, ve treba odrediti deobu prodajom stvari u skladu sa odredbom l. 16. st. 5. Zakona o osnovnim svoji-nskopravnim odnosima na osnovu l. 153. Zakona o vanparninom postupku. (Okruni sud, Zrenjanin, G. 389/94)

126.
Iz stanja spisa sledi da je predlaga traio da sud izvri fiziku deobu predmetnog objekta, a podneskom od 4. novembra 1994. godine da sud odredi privremenu meru tako to e zabraniti protivniku predlagaa korienje i raspolaganje predmetnim objektom, te da obavee protivnika predlagaa da se sa svim licima i stvarima iseli iz tog objekta.
- 51 -

STVARNO PRAVO

Meutim, predlog za odreivanje privremene mere odnosi se na iseljenje protivnika predlagaa iz objekta koji je predmet fizike deobe, o emu prvostepeni sud nije nadlean da odluuje u vanparninom postupku, te samim tim ni da odreuje privremene mere. Ukoliko predlaga smatra da ima osnova za iseljenje protivnika predlagaa, ima mogunosti da to svoje pravo ostvaruje u redovnoj parnici. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 11813/94)

127.
Sud ne moe obustaviti postupak razvrgnua suvlasnike zajednice zbog toga to je predlaga na uviaju izjavio da ga postupak fizike deobe vie ne interesuje, ve sud mora od predlagaa da zatrai razjanjenje navedene izjave. (Okruni sud u Poarevcu, G. 802/94)

128.
Nastali spor zajedniara u vanparninom postupku fizike deobe je prethodno pitanje koje se mora reiti u parnici. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5148/94)

129.
Ako fizika deoba zgrade nije mogua, sud e na zahtev suvlasnika ukoliko to okolnosti sluaja opravdavaju odluiti da stvar pripadne jednom suvlasniku, poto drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovih delova u roku koji im sud odredi. Na predlog suvlasnika deoba fiziki nedeljive zgrade moe se izvriti prodajom, ako nema zahteva da zgrada pripadne jednom od suvlasnika ili ako se utvrdi da okolnosti sluaja ne opravdavaju da se odlui da zgrada pripadne jedno suvlasniku. (Okruni sud u Niu, G. 2335/94)

130.
Bez saglasnosti nadlenog organa uprave ne moe se vriti preparcelacija graevinskog zemljita u cilju fizike deobe, ve izmeu sukorisnika samo urediti nain njegovog korienja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2232/94)

131.
Idealni suvlasnik stambene zgrade ija fizika deoba meu suvlasnicima nije mogua ne moe izvriti deobu suvlasnike zajednice podizanjem ograde radi podele dela dvorita - zemljita koje slui potrebama zgrade bez sporazuma o tome svih suvlasnika. (Okruni sud, Zrenjanin, G. 419/94)

132.
Ugovor o deobi nepokretnosti nije ugovor iz oblasti prometa nepokretnosti. Usmeni ugovor o deobi nepokretnosti koji je realizovan proizvodi pravno dejstvo. (Okruni sud u Poarevcu, G. 1171/93)
- 52 -

STVARNO PRAVO

133.
Odlukom o deobi sud ne moe dosuditi zajedniku stvar u svojini jednom suvlasniku uz njegovu obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vre-dnost njihovih suvlasnikih delova, ako se svi suvlasnici o tome nisu sporazumeli. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 128/93)

134.
Sud moe odlukom o deobi naloiti zajedniarima da izvre odreene prepravke i na bespravno podignutoj zgradi u cilju izdvajanja posebnih fizikih delova zgrade. Takvom odlukom suda ne menja se status bespravno podignute zgrade, ve se samo ureuju meusobni odnosi zajedniara u postupku raskidanja njihove imovinske zajednice. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 75/93)

135.
Deoba nepokretnosti u suvlasnitvu stranaka prodajom i podelom postignute cene srazmerno suvlasnikim udelima sprovee se kad ona fiziki nije mogua. Na donoenje takve odluke nema uticaja nain korienja pre donoenja sudske odluke. Iz obrazloenja: Prema saglasnom utvrenju sudova fizika deoba sporne nepokretnosti (kua) u suvlasnitvu stranaka u po 1/2 nije mogua, a ne postoji saglasnost izmeu stranaka u pogledu mogunosti deobe ili isplatom suvlasnikog dela ili formiranja posebnih stambenih jedinica adaptacijom, pa je predlaga predloio deobu nepokretnosti prodajom i podelom postignute cene srazmerno suvlasnikim udelima. Pri takvim okolnostima sudovi su zakonito postupili kada su na napred izloeni nain uvaili predlog predlagaa podnesen 17. januara 1989. g. Prema odredbama lana 16. stav 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (Sl. list SFRJ, br. 6/80) sud e odluiti da se deoba izvri prodajom stvari ako je fizika deoba nemogua ili je mogua samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. Ti uslovi su u ovom sluaju ispunjeni, jer je fizika deoba sporne kue nemogua. Radi toga je predlog za deobu predlagaa na osnovu navedenih odredbi morao biti uvaen. Na to nije od uticaja dosadanji nain korienja sporne nepokretnosti, jer nema uticaja na nemogunost fizike deobe, a izmeu stambenih jedinica u spornoj kui postoji znatna razlika u kvalitetu i vrednosti. To u odsutnosti napred navedene saglasnosti stranaka upuuje na jedini pravilan zakljuak da se sporna deoba ima izvriti prodajom sporne nepokretnosti. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3706/92)

136.
Po oceni Okrunog suda, prilikom donoenja pobijanog reenja, prvostepeni sud je uinio bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 381. u vezi sa lanom 354. stav 2. taka 13. ZPP, s obzirom da izrada reenja ima nedostataka zbog kojih se ne moe ispitati, jer i sama sebi protivrei, budui da je izrekom reenja prvostepeni sud utvrdio da je porodina stambena zgrada sa pomonim
- 53 -

STVARNO PRAVO

objektima na kp. br. 11/4 KO K, koja je u suvlasnitvu predlagaa i protivnika, nedeljiva, ali je istovremeno izrekom reenja obustavljen postupak deobe, pa Okruni sud nalazi da kada se radi o deobi zajednike stvari iz lana 148. ZVP, te kada se utvrdi da je stvar fiziki nedeljiva, onda se takva konstatacija navodi u izreci prvostepenog reenja, te da e se po pravnosnanosti takvog reenja nastaviti civilna deoba stvari prodajom kue, pa je pogreio prvostepeni sud kada je utvrujui da je porodina stambena zgrada stranaka nedeljiva, istovremeno i obustavio postupak deobe. (Okruni sud u Kragujevcu, G. 1/92 od 14.01. 1992. godine)

137.
Pravosnano reenje o deobi suvlasnike stvari ili imovine doneto u vanparninom postupku ima snagu pravnosnane presude, pa se ne moe voditi parnica radi ponovne deobe i utvrenja udela u suvlasnikoj stvari. (Okruni sud, Subotica, G. 1321/92)

138.
Deoba nepokretnosti u suvlasnitvu stranaka prodajom i podelom postignute cene srazmerno suvlasnikim udelima sprovee se kad ona fiziki nije mogua. Na donoenje takve odluke nema uticaja nain korienja pre donoenja sudske odluke. (VSS, Rev. 3706/92)

139.
Sporazum stranaka o nainu deobe zajednike stvari ili imovine na osnovu koga je vanparnini postupak deobe okonan predstavlja dvostranu materijalno-pravnu izjavu volje - ugovor sa procesno-pravnim dejstvom a ne parninu radnju, pa se moe pobijati u parnici zbog zablude, prevare ili prinude. (Vrhovni sud Srbije, 2709/91)

140.
Kad se u postupku deobe utvrdi da kua koja je predmet deobe nije deljiva, onda se deoba ima izvriti putem javne prodaje, a uesnik u deobi koji smatra da ima pravo da ostalim uesnicima u deobi, njihove udele isplati u novcu, moe samo prilikom javne prodaje otkupiti suvlasnike udele ostalih suvlasnika koji uestvuju u deobi. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2908/91)

141.
Vrednost zajednike stvari u postupku njene deobe se odreuje prema njenoj trinoj vrednosti. Na trinu vrednost stvari ne utie injenica da jedan od zajedniara odreeno vreme nije koristio stvar, s obzirom da se u ovom sluaju radi o trabenom pravu, koje se, za sluaj spora, ostvaruje u parnici. (Okruni sud u Kraljevu, G. 1481/91)

142.
Kad jedan od dva suvlasnika ima dravinu cele nepokretnosti, on ima jai osnov za dravinu a drugi suvlasnik moe svoje pravo na dravinu ostvariti samo poto prethodno u postupku fizike deobe utvrdi svoj realni udeo i potom trai predaju svog realnog dela nepokretnosti u dravinu. (VSS, Rev. 2138/91)
- 54 -

STVARNO PRAVO

143.
Fizika deoba suvlasnitva porodine stambene zgrade sagraene na gradskom graevinskom zemljitu u drutvenoj svojini, moe se odrediti i tako da nekom od suvlasnika zgrade, na njegov zahtev, pripadne u deo pravo korienja na delu graevinskog zemljita ako je ono po urbanistikim propisima deljivo. (Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 118/90)

(lan 18. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

144.
Vlasnik stana u zgradi u kojoj se nalazi stan izgraen za nastojnika je aktivno legitimisan da trai ponitaj ugovora o otkupu nastojnikog stana, ako je svojim sredstvima uestvovao u njegovoj izgradnji. Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi su odbili zahtev tuioca kao jednog od vlasnika stana u zgradi u kojoj se nalazi stan izgraen za nastojnika za ponitaj ugovora o otkupu nastojnikog stana, zbog nedostatka aktivne legitimacije a uz obrazloenje da je javno preduzee za stambene usluge u smislu odluke o nainu i uslovima korienja slubenih nastojnikih stanova i slubenih prostorija u stambenim zgradama bilo ovlaeno da izvri prenamenu i proda nastojniki stan. Republiki javni tuilac je podigao zahtev za zatitu zakonitosti zbog povreda odredaba Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i to l. 18. i 19. istoga zakona. Odluujui po podignutom zahtevu za zatitu zakonitosti, Vrhovni sud je usvojio zahtev i ukinuo obe odluke. Nastojniki stan je u vreme izgradnje bio zajedniki deo stambene zgrade na kojoj su svi sopstvenici posebnih delova imali trajno pravo korienja. Status ovih stanova u skladu sa njihovom namenom bio je ureen zakonom o svojini na delovima zgrada koji se kao savezni primenjivao do 1971. a kao republiki do 19. juna 1996. godine. Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa predvia u lanu 18. da u sluajevima i pod uslovima odreenim zakonom moe postojati pravo zajednike svojine, da je zajednika svojina vie lica na nepodeljenoj stvari kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred odreeni, dok lan 19. predvia da pravo svojine na posebnom delu zgrade moe postojati na stanu, na poslovnoj prostoriji, na garai i na zajednikim delovima zgrade i ureajima u zgradi pri emu vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajednike nedeljive svojine. Kako su nosioci prava raspolaganja na posebnim delovima zgrade pa i nastojnikom stanu kada je isti izgraen bila ona lica koja su dala sredstva za izgradnju tih stanova, to je u konkretnom sluaju bilo potrebno utvrditi da li je javno preduzee za stambene usluge zaista nosilac prava raspolaganja i vlasnik konkretnog nastojnikog stana da bi na taj stan mogla da se primeni odluka o nainu i uslovima korienja slubenih nastojnikih stanova i slubenih prostorija u stambenim zgradama. Tuilac tokom postupka tvrdi da su sredstva za kupovinu nastojnikog stana dali vlasnici ostalih stanova jo prilikom kupovine svojih stanova, a tueni da je plaao anuitete po kreditima pa je bilo nuno utvrditi ko je sve dao sredstva za izgradnju stana jer od toga zavisi i legitimacija za ponitaj ugovora o otkupu stana. Ako je ugovor zakljuen protivno prinudnim propisima onda se na nitavost
- 55 -

STVARNO PRAVO

ugovora moe pozvati svako zainteresovano lice, a tuilac kao lice koje ima stan u zgradi u kojoj je nastojniki stan sazidan i koji tvrdi da je platio odreeni iznos za izgradnju tog stana jeste zainteresovano lice iz lana 109. Zakona o obligacionim odnosima. Prvostepeni sud e u ponovnom postupku utvrditi ko je uestvovao u izgradnji nastojnikog stana, pa ukoliko se utvrdi da je to bio i tuilac, onda je on jedan od zajednikih vlasnika stana, zatim da li je javno preduzee za stambene usluge takoe uestvovalo i da li je eventualno i javno preduzee za stambene usluge onda zajedniki vlasnik stana i da li ukoliko nije nosilac prava raspolaganja ili vlasnik stana mogao da prenameni predmetni stan i dozvoli njegovu prodaju shodno odluci o nainu i uslovima korienja slubenih nastojnikih stanova jer po lanu 1. te odluke istom se utvruju uslovi i nain korienja nastojnikih stanova na kojima je javno preduzee za stambene usluge tueni nosilac prava raspolaganja". (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 266/01 od 20.11.2001. godine)

145.
Kad vanbrani drugovi u toku trajanja vanbrane zajednice ulau zajednika sredstva u posebnu imovinu jednog vanbranog druga (adaptacija, rekonstrukcija, dogradnja postojee kue) tada drugi vanbrani drug u odnosu na tu imovinu ima stvarno pravni zahtev samo ukoliko su vrednou uloenih zajednikih sredstava ili posebnih sredstava ekonomski nastale vane promene u stanju i vrednosti te imovine da ona predstavlja novu imovinu nastalu zajednikim radom u toku trajanja vanbrane zajednice. Iz obrazloenja: Prema stanju stvari, kako je izneseno u obrazloenju presuda niestepenih sudova stranke su ivele u vanbranoj zajednici u vremenu od 1984. do 1995. godine, kada su ovu zajednicu prekinuli, to nije sporno. Tueni je sagradio porodinu kuu u prirodi prizemna kua sa potkrovljem na sopstvenom placu, u vremenu kada sa tuiljom jo nije iveo u vanbranoj zajednici. U kui je bila uvedena elektrina instalacija, prostorije okreene u belo, stolarija ofarbana, nije jo bilo osposobljeno kupatilo. Nakon zakljuenja vanbrane zajednice tuilja je iz sopstvenih sredstava izvrila ponovno kreenje prostorija, farbanje stolarija, postavila je podne keramike ploice u kuhinji i kupatilu, bojler, kadu u kupatilu, umovaonik, slavine, WC olju, vodokotli, jo jednog umivaonika "pikolo", kamina u sobi, itisona na podu ulaza, u sobama i kuhinji. Tuilja je uestvovala u radovima malterisanja fasade, u betoniranju ploe za buduu letnju kuhinju, izgradnji septike jame, zidanju pregradnog zida od opeke, iane ograde, drvenih ograda, kolske kapije, uvoenju grejanja na gas, telefonskih instalacija, privremenom uvoenju vode od bunara sa hidroforom, izgradnji garae izmeu dva zida, zadnjeg i prednjeg zida od dasaka i krova od lima, oluka od lima. Na osnovu ovih injenica sudovi zakljuuju da je tuilja uestvovala u dovrenju predmetne stambene zgrade i da je po tom osnovu stekla pravo susvojine na ovoj u obimu od 1/4 dela. Po oceni Vrhovnog suda prednji zakljuak sudova je preuranjen. Imovina steena radom mukarca i ene u vanbranoj zajednici koja je trajala due vremena prema propisu l. 338. Zakona o braku i porodinim odnosima jeste njihova zajednika imovina. Meutim, kada vanbrani drugovi u toku trajanja vanbrane zajednice ulau zajednika sredstva u posebnu imovinu jednog vanbranog druga (adaptacija, rekonstrukcija, dogradnja postojee kue) tada drugi vanbrani drug u odnosu na tu imovinu ima stvarno pravni zahtev samo ukoliko su vrednou uloenih zajednikih sredstava ili posebnih sredstava ekonomski nastale vane promene u stanju i vrednosti te imovine pa ona sada ustvari predstavlja novu imovinu koja je nastala zajednikim radom u toku
- 56 -

STVARNO PRAVO

trajanja vanbrane zajednice. Meutim, kada se radi o izdacima uloenim za kupovinu i opremanje kue, koja predstavlja posebnu imovinu jednog vanbranog druga, zatim o ulaganjima u cilju poboljanja uslova stanovanja, takoe izdacima radi ouvanja kue, drugi vanbrani drug bi imao pravo na novani zahtev kao protivvrednost svog udela a ne i na stvarno pravni zahtev. Takoe, ako je zajednikim radom vanbranih drugova izvrena sadnja voa na zemljitu koje je vlasnitvo jednog od njih, tada drugom vanbranom drugu ne pripada pravo na udeo u sticanju na podignutim stablima voa. U ovom sluaju tueni je sagradio predmetnu kuu na sopstvenom placu u vreme kada sa tuiljom jo nije iveo u vanbranoj zajednici, pa je stekao pravo vlasnitva na kui. Meutim, propustili su sudovi da ocene pravnu prirodu ulaganja tuilje u posebnu imovinu tuenog, tanije da li se radi o ulaganjima radi poboljanja uslova stanovanja, ili izdavanja radi odravanja kue, njenom poboljanju i da li tuilja koja je uestvovala u sticanju ovog poboljanja ima pravo naknade u novcu ili pravo na priznanje prava susvojine po osnovu zajednikog sticanja. U reviziji se osnovano navodi da ovo sporno pitanje nije na nesumnjiv nain raspravljeno. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 177/00 od 19. 04. 2000. godine)

146.
Zajednika svojina, radom u vanbranoj zajednici, ne moe se stei ukoliko je jedan od sticalaca u braku, osim ako izmeu sticalaca nije postojao sporazum o zajednikoj gradnji. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju u pravosnano okonanom postupku pravni prethodnik stranaka pok. . bio je u braku sa svojom prvom suprugom sada pok. . sve do 8.4.1974. godine kada je ona umrla, a posle njene smrti, sada pok. . je sa tuiljom zasnovao vanbranu zajednicu a zatim u maju 1975. godine zakljuio i brak koji je trajao do njegove smrti - 17.12.1994. godine. Znatno pre zasnivanja vanbrane zajednice sa tuiljom, sada pok. . je na kat. parc. 2148/1 imao kuu koja je imala povrinu od 63,34 m2. Kasnije je vreno doziivanje ove kue tako to je dozidana jedna garaa, dve prostorije iznad garae i kupatilo. Ovo doziivanje vreno je u 1973. godini, u vreme kada je sada pok. . bio u branoj zajednici sa sada pok. . Od poetka 1973. godine, iako je bio u braku, sada pok. je bio u vezi sa tuiljom i tuilja je odreena sredstva ulagala u dogradnju sporne kue. Polazei od izloenog injeninog stanja niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zakljuili da tubeni zahtev tuilje za utvrenje prava vlasnitva na dograenoj stambenoj zgradi nije osnovan. Ovo sa razloga to u vreme kada je vrena dogradnja kue tuilja i sada pok. . nisu mogli biti u vanbranoj zajednici, koja bi se mogla upodobiti branoj jer je pok. . u to vreme bio u braku. Zajednika svojina u smislu . 338. i 339. Zakona o braku i porodinim odnosima, radom u vanbranoj zajednici, ne moe se stei ukoliko je jedan od sticalaca bio u braku, osim ako izmeu stranaka nije postojao sporazum o zajednikoj gradnji. U konkretnom sluaju niestepeni sudovi su nesumnjivo utvrdili iz iskaza same tuilje sasluane u svojstvu stranke da izmeu nje i sada pok. . nije postojao sporazum o zajednikoj gradnji, pa tuilja po osnovu sticanja u vanbranoj zajednici nije mogla postati vlasnik dograene nepokretnosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6920/98 od 16. 09. 1999. godine)

147.
Niko od zajedniara u nedostatku sporazuma ne moe imati iskljuivo pravo dravine na stvari. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1718/98)
- 57 -

STVARNO PRAVO

148.
Stan otkupljen u toku trajanja brane zajednice predstavlja zajedniku imovinu branih drugova. Iz obrazloenja: Imajui u vidu da je stan otkupljen u toku trajanja brane zajednice niestepeni sudovi su pravilno zakljuili da isti predstavlja zajedniku imovinu branih drugova i da su njihovi udeli podjednaki, bez obzira to je tuilac dobio stan od svoje organizacije. Pri tome su posebno cenjene injenice da je broj lanova domainstva uticao na poloaj tuioca na rang-listi prilikom dodele spornog stana, a zatim da je broj lanova domainstva takoe uticao na strukturu dodeljenog stana. Bez uticaja su navodi revizije da su niestepeni sudovi trebali da ispituju doprinos tuene, od ega bi zavisila i njena prava na spornom stanu, jer se u konkretnom sluaju radi o posebnom nainu sticanja svojine u smislu Zakona o stambenom odnosima, koji je utvrdio uslove pod kojima se stan moe otkupiti, koja lica ulaze u krug ovlaenih za otkup stana, nain utvrivanja i otplate cene koja nije trina, kao i fonifikacije koje prate postupak utvrivanja cene. Pri takvom nainu sticanja svojine, koji se razlikuje od uobiajenog naina sticanja putem kupoprodaje, gradnje i slino, osnovni pokazatelj iz obima prava na stanu steenom u toku braka obuhvataju injenice koje se odnose na vreme kada je stan dodeljen nominalnom nosiocu stanarskog prava (pre ili posle stupanja u brak), zatim da li su i koliko lanovi domainstva uticali da nominalni nosilac stanarskog prava ue u krug prioritetnih lica za reavanje stambenih potreba, koliki je njihov uticaj na strukturu stana i slino. Sledstveno tome, navedene injenice ocenjene su kao relevantne za utvrivanje obima prava parninih stranaka, pa su niestepeni sudovi pravilno utvrdili susvojinu u jednakim udelima parninih stranaka. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2960/97)

149.
Za sticanje u porodinoj zajednici nije nuno postojanje sporazuma o zajednikom sticanju. Iz obrazloenja: Na osnovu dokaza koji su u postupku izvedeni, utvreno je da je sporna imovina kupljena u toku trajanja zajednice stranaka, da su u njenom sticanju uestvovali svi zajedniari, da je njihov doprinos u sticanju podjednak, pa kako je bilo pet zajedniara, to su pravilno niestepeni sudovi utvrdili da tuiocu po tom osnovu pripada 1/5 u zajednici steene imovine. Odsustvo sporazuma o zajednikom sticanju, na ta je u toku postupka i u reviziji ukazivao tueni B., je irelevantno, poto za sticanje u zajednici nije nuno postojanje sporazuma o zajednikom sticanju, nego je dovoljno da u porodinoj zajednici, kada sa branim drugovima ive njihova deca i drugi srodnici, svi rade na poljoprivrednom imanju ili zajedniki vre druge delatnosti, ili na drugi nain zajedniki privreuju. Imovina steena u toku trajanja te zajednice je zajednika imovina svih lanova porodine zajednice, koji su uestvovali u njenom sticanju, to je propisano odredbom lana 340. Zakona o braku i porodinim odnosima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5454/97)
- 58 -

STVARNO PRAVO

150.
Pravilno je prvostepeni sud postupio u skladu sa odredbom lana 221-a ZPP kada je odbio tuiljin zahtev kojim je traeno da se utvrdi da je tuena stekla pravo svojine na 1/2 dela stambene zgrade u K. poto tuilja tokom itavog postupka pred sudom nije navela konkretne injenice i ponudila dokaze na osnovu kojih bi se mogla izvesti procena o posebnoj i zajednikoj imovini vanbranih drugova kao i o njihovim udelima u zajednikoj imovini u smislu odredaba lana 328. i 329. Zakona o braku i porodinim odnosima, koji se shodno primenjuju i na imovinske odnose vanbranih drugova (lan 339. tog zakona) usled ega prvostepeni sud nije mogao utvrditi bitne injenice u pogledu kojih je teret dokazivanja na tuilji (lan 219. ZPP). (Okruni sud u Zrenjaninu, G. 1358/96)

151.
Nosilac stanarskog prava koji je to pravo stekao kao branu tekovinu iz prethodnog braka na osnovu poravnanja, a isti otkupio u novoj branoj zajednici zajednikim sredstvima suprunika, nema pravo da izdvoji predmetni stan kao posebnu imovinu, ve on potpada pod reim zajednike brane tekovine i kao takav se deli meu strankama nakon razvoda braka. Sud je utvrdio da je tuilja u momentu zakljuenja braka sa tuenim bila nosilac stanarskog prava na spornom stanu na kome je tuilja postala iskljuivi nosilac stanarskog prava posle razvoda braka sa svojim ranijim branim drugom sa kojim je sklopila i sudsko poravnanje u tom smislu. Tuilja i tueni su u toku trajanja brane zajednice otkupili ovaj stan zajednikim sredstvima, te ne bi moglo da se prihvati samo na osnovu injenice da je tuilja bila nosilac stanarskog prava na ovom stanu otkupom ovog stana stekla svojinu nad njim, odnosno da je stan postao njena posebna imovina, a ne brana tekovina stranaka. (Okruni sud u Kraljevu, G. 889/95)

152.
Ako su u pitanju odnosi izmeu bliskih srodnika, u konkretnom sluaju izmeu brae, za priznavanje prava svojine na zajedniki izgraenoj zgradi nije odluno postojanje pismenog ugovora o graenju. Kada je na osnovu usmenog ugovora stambena zgrada zajedniki izgraena nastaje pravno priznato suvlasnitvo u srazmeri usmenog sporazuma, a u nedostatku ovog u srazmeri uloenih vrednosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2247/92)

(lan 19. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

153.
Garaa ne predstavlja zajedniki deo stambene zgrade na kome stanari, odnosno vlasnici mogu imati pravo zajednike nedeljive svojine. To je poseban prostor poseban deo zgrade na kome se moe stei pravo etane svojine.
- 59 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Reenjem Komisije za nacionalizaciju pri narodnom odboru Optine S od 8.7.1950. godine nacionalizovane su i postale drutvena svojina dve zgrade i to zgrada u ulici D br. 59-a u B i u ulici M br. 47 u B... Reenjem iste Komisije od 7.11.1969. godine iz nacionalizacije su izuzeti jedan dvosoban stan na prvom i jedan dvosoban stan na drugom spratu. Ova reenja su sprovedena i u zemljinim knjigama. Garaa koja je predmet parnice, ne predstavlja zajedniku prostoriju stambene zgrade, jer su zajedniki delovi stambene zgrade oni delovi zgrade koji slue zgradi kao celini. Na osnovu ovih injenica niestepeni sudovi su odbili tubeni zahtev stambene zgrade u ulici 29. novembra br. 59 kojim je traeno da se tuena Republika Srbija i tuena Optina S iz B obaveu da se sa svim licima i stvarima isele iz zajednikog prostora garae i da je predaju praznu od lica i stvari tuiocu. Revizijski sud je prihvatio pravno stanovite niestepenih sudova da garaa ne predstavlja zajedniki deo stambene zgrade na kojoj stanari, odnosno vlasnici stanova imaju pravo zajednike nedeljive svojine. Garaa je prostor koji predstavlja poseban deo zgrade, bilo u okviru same stambene zgrade ili u dvoritu stambene zgrade, koji je namenjen za garairanje putnikih motornih vozila i na kome se moe stei pravo etane svojine prema noveli lana 19. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Privatizacijom stambenog fonda nosioci stanarskog prava postali su vlasnici stanova sa pravom zajednike nedeljive svojine na zajednikim delovima zgrade i ureajima u zgradi shodno lanu 19. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ali ne i na garaama kao posebnom delu zgrade. Garaa koja je predmet ove parnice bila je u drutvenoj svojini do donoenja Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, kada je u smislu lana 1. tog Zakona postala dravna svojina sa pravom korienja Optine S, u smislu lana 47. istog Zakona. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 2798/04 od 17.11.2004. godine)

154.
Svaki vlasnik stana, kao posebnog dela zgrade, ima stvarnu legitimaciju za pobijanje punovanosti ugovora kojim je davalac stana na korienje otuio nedeljivi zajediniki deo stambene zgrade. Iz obrazloenje: Prema utvrenom injeninom stanju prvotueni je bio davalac na korienje stana na kome je nosilac stanarskog prava bio drugotueni. Drugotueni je ovaj stan povrine 69 m2 otkupio ugovorom od 18.01.1993. godine, koji je zakljuio sa prvotuenim. Pobijanim aneksom uz ovaj ugovor koji su tueni zakljuili 31.01. 1997. godine drugotueni je otkupio jo 3 m2 oznaenih kao ostava i kao deo ve otkupljenog stana. Tuilac je vlasnik drugog stana (povrine 45 m2), koji se nalazi u potkrovlju iste zgrade a svojinu je stekao otkupom 25.03.1993. godine. Sporna prostorija nije sastavni deo stana drugotuenog niti sa stanom ini jedinstvenu graevinsku celinu, a u projektnoj dokumentaciji sporna prostorija oznaena je kao kuite za lift. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zahtev tuioca usvojili. Tuilac je titular prava svojine vlasnik stana kao posebnog dela zgrade u Ul. ________ u B... Zato na zajednikim delovima zgrade i ureajima u zgradi sa ostalim etanim vlasnicima ima pravo zajednike nedeljive svojine u smislu lana 19. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i stvarnu legitimaciju da u smislu lana 109. u vezi lana 103. Zakona o obligacionim odnosima pobija punovanost ugovora kojim je davalac stana na korienje otuio nedeljivi zajedniki deo stambene zgrade u realnom delu od 3 m2 koji i ne moe biti u predmetu.
- 60 -

STVARNO PRAVO

Osim toga, prema lanu 16. stav 1. i 6. Zakona o stanovanju moe se otkupiti samo stan ili deo stana ako ga suvlasnik nije otkupio u celini, a ne i nedeljivi zajedniki deo zgrade koji sa stanom drugotuenog ne ini jednu graevinsku celinu niti predstavlja njegov deo, pa pobijani aneks zakljuen izmeu tuenih 31.01.1997. godine ne proizvodi pravno dejstvo kao nitav pravni posao u smislu lana 103. ZOO. Stoga navodi revizije o pogrenoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 3991/03 od 27.11.2003. godine)

155.
Sala sa tremom, kao pomona zgrada u seoskom domainstvu, deli sudbinu stambene zgrade, kao glavne stvari. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1355/97)

156.
Na zajednikim delovima zgrade i ureajima u zgradi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajednike nedeljive svojine. Iz obrazloenja: Osporenom odredbom lana 13. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa ("Sl. list SRJ", br. 29/96) propisano je da na zajednikim delovima zgrade i ureajima u zgradi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajednike nedeljive svojine. Odredbom lana 72. Ustava SRJ utvreno je da se svojinska prava na nepokretnosti ostvaruju zavisno od prirode i namene nepokretnosti, u skladu sa Saveznim zakonom, a odredbama lana 77. Ustava utvreno je da SR Jugoslavija, preko svojih organa, donosi i izvrava savezne zakone, druge propise i opte akte u oblasti osnova svojinsko pravnih odnosa. Polazei od navedenih odredaba Ustava SRJ, Savezni ustavni sud je ocenio da osporena odredba navedenog zakona nije nesaglasna sa Ustavom SRJ, jer su zakonom utvrena osnovna svojinsko pravna ovlaenja vlasnika stanova i drugih korisnika posebnih delova zgrade, zavisno od prirode i namene tih nepokretnosti. Naime, utvrivanje postojanja zajednike svojine kao nedeljive svojine na zajednikim delovima zgrade i ureajima u zgradi, uslovljeno je prirodom i namenom te vrste nepokretnosti. (Savezni ustavni sud, U. br. 190/97)

157.
Svojinu na zajednikim delovima stambene zgrade opredeljuju oblici svojine na stanovima. Iz obrazloenja: Pred Saveznim ustavnim sudom pokrenut je postupak za ocenjivanje saglasnosti odredaba lana 5. Zakona o svojini na delovima zgrada (Sl. glasnik SRS, br. 53/73) sa Ustavom SRJ i saveznim zakonom. Po Ustavu SRJ i Zakonu o osnovnim svojinskopravnim odnosima, graanin moe imati u svojini stambene zgrade i stanove bez ogranienja njihovog broja. Osporeni zakon, meutim, utvruje pravilo
- 61 -

STVARNO PRAVO

da graanin moe imati u svojini stanove u granicama Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i graevinskog zemljita, koji je prestao da vai, i da se na zajednikim delovima stambene zgrade moe ustanovljavati drutvena svojina, bez obzira na to ijim je sredstvima zgrada izgraena. Po oceni Saveznog ustavnog suda, pitanja koja su ureena osporenim zakonom proglaavanjem Ustava SRJ i stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima (Sl. list SRJ, br. 29/96), ureena su na drugaijim osnovama. Svojinu na zajednikim delovima stambene zgrade opredeljuju oblici svojine na stanovima. To znai da ukoliko su stanovi u stambenoj zgradi izgraeni linim sredstvima, odnosno nalaze se u privatnoj svojini, na zajednikim delovima stambene zgrade ne moe se po sili zakona ustanovljavati drutvena svojina. Zbog toga je Savezni ustavni sud ocenio da osporene odredbe navedenog zakona nisu u skladu sa Ustavom SRJ i Saveznim zakonom. (Iz odluke Saveznog ustavnog suda U 112/96)

158.
Ukoliko u viespratnoj stambenoj zgradi nijedan stan kao poseban deo zgrade ne podlee nacionalizaciji takva zgrada po zakonu o nacionalizaciji nije nacionalizovana i zgrada nije postala drutvena svojina pa zajednikim delovima zgrade kao to su temelj, krov, tavan i slino, upravljaju vlasnici posebnih delova zgrade. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 125/95)

STICANJE PRAVA SVOJINE (lan 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

159.
Da bi se sudskom presudom utvrdilo da je pravo svojine na nepokretnosti steeno odrajem, tuba za utvrenje mora biti podneta protiv lica koje je upisano kao vlasnik te nepokretnosti. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, 30. decembra 1965. godine zakljuen je izmeu preduzea "BB" Beograd, kao prodavca, i tuioca, kao kupca, ugovor o kupoprodaji magacina pod nazivom "VV", koji je osnovno sredstvo prodavca i koji se nalazi u Beogradu. Predmetni objekat je izgraen na katastarskoj parceli koja se 19_. godine vodila u posedovnom listu br.__ kao dravno dobro Ministarstva finansija, a od 1968. godine vodi se u posedovnom listu br.__ na preduzee __ "_". Prema podacima iz zemljinih knjiga od __. godine, na katastarskoj parceli __ (upisanoj u tadanjem ZKUL __ KO B1) bilo je uknjieno zemljite-pristanite na Savi sa 23 zgrade ukupne povrine _ ha _ari i __ m2, s tim da je zemljite optenarodna imovina, a organ upravljanja zemljitem Ministarstvo saobraaja FNRJ-Glavna direkcija unutranje plovidbe. Prema podacima iz ZKUL br._ od __. godine, na katastarskoj parceli br._ upisano je zemljite sa zgradama ukupne povrine _ha _a _ m2, kao drutvena svojina, pri emu nije upisan korisnik, a prema podacima iz istog ZKUL od __. godine, na katastarskoj parceli br. _ upisano je zemljite sa zgradama, luka i magacin kuni broj _ u ul.__ kao dravna svojina, bez dokaza o pravu korienja odnosno vlasnitvu na zgradama i magacinima. Na
- 62 -

STVARNO PRAVO

osnovu podataka iz kopije plana Slube za katastar nepokretnosti, od 25. maja 2007. godine i prepisa lista nepokretnosti broj __ KO Stari grad, od 24. maja 2007. godine (ranije ZKUL br.__ KO B1) objekat -magacin "VV" nalazi se u kompleksu zgrada na lokaciji Savskog pristanita na adresi ul.__ br._ u Beogradu, i upisan je u V listu pod brojem _ kao zgrada posebnih usluga, i to na osnovu preuzimanja iz zemljinih knjiga, sa povrinom zemljita pod objektom od _m2, pri emu vlasnik, odnosno dralac objekta nije upisan u list nepokretnosti. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud je pravilno odbio tubeni zahtev tuioca kao neosnovan, nalazei da u konkretnom sluaju nisu ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine tuioca na predmetnom objektu u odnosu na tuene ni po osnovu odraja, niti po osnovu ugovora o kupoprodaji od 30. decembra 1965. godine. Odredbom lana 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da se pravo svojine stie po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleivanjem, kao i odlukom dravnog organa, na nain i pod uslovima odreenim zakonom. Odredbom lana 28. st. 2. i 4. navedenog zakona propisano je da savestan i zakonit dralac nepokretne stvari, na kojoj drugi ima pravo svojine, stie pravo svojine na toj stvari odrajem protekom 10 godina. Savestan dralac nepokretne stvari, na kojoj drugi ima pravo svojine, stie pravo svojine na toj stvari odrajem protekom 20 godina. Iz navedenih odredaba proizlazi zakljuak da je, kada se radi o sticanju prava svojine na nepokretnoj stvari odrajem, jedan od bitnih uslova to da se radi o stvari na kojoj drugi ima pravo svojine. Prema utvrenom injeninom stanju, objekat "VV" - magacin, u odnosu na koji tuilac trai da se utvrdi da je on u odnosu na tuene po osnovu odraja stekao pravo svojine, nije nikada evidentiran niti upisan kao drutvena, odnosno dravna imovina. U zemljinim knjigama se isti vodio kao objekat bez dokaza o pravu vlasnitva ili korienja (to i tuilac navodi u albi) i kao takav upisan je u list nepokretnosti Slube za katastar nepokretnosti. Stoga, po nalaenju ovoga suda, tueni, s obzirom na to da nemaju pravo svojine na predmetnom objektu, nisu pasivno legitimisani u ovoj parnici za utvrenje prava svojine. Tani su navodi albe da je tuilac u posedu predmetnog magacina od 1965. godine, a njegov pravni prethodnik od 1948. godine, ali, imajui u vidu ranije navedeno, u konkretnom sluaju nisu ispunjeni uslovi iz odredbe lana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa za sticanje prava svojine po osnovu odraja. Takoe, prvostepeni sud je pravilno zakljuio da u konkretnom sluaju nisu ispunjeni ni uslovi iz odredbe lana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa za sticanje prava svojine na predmetnoj nepokretnosti na osnovu pravnog posla. Naime, za derivativno sticanje prava svojine potrebno je da na predmetnoj nepokretnosti ve postoji pravo svojine nekog nosioca, da to pravo bude preneto voljom nosioca prava svojine na drugog nosioca prava svojine (pravnim poslom), kao i da se izvri upis u javnu knjigu. S obzirom na to da, prema utvrenom injeninom stanju, tueni nisu nosioci prava svojine na predmetnoj nepokretnosti, niti su sa tuiocem zakljuili ugovor o prenosu prava svojine, oni nisu pasivno legitimisani ni po ovom osnovu. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G. 4675/10 od 23.07.2010. godine)

160.
Prodaja nepokretnosti na javnom nadmetanju u postupku sudskog izvrenja radi naplate novanog potraivanja dunika ne proizvodi pravno dejstvo prema treem licu koje je vlasnik stvari. Naime, kupac nepokretnosti na javnom nadmetanju u izvrnom postupku radi naplate novanog potraivanja dunika, stie pravo svojine na toj nepokretnosti samo ako je dunik bio vlasnik te nepokretnosti.
- 63 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku je utvreno da je pravnosnanom presudom istog suda P. br. 270/95 od 12.6.1996. godine tueni S.M. obavezan da tuiocima u tom postupku M.B. i M.A. i sada pokojnom M.M., plati na ime naknade tete 16.960,00 dinara i 210 DM u dinarskoj protivvrednosti, sa kamatom. Radi naplate ovog novanog potraivanja izvrni poverioci podneli su istom sudu 23.9.2002. godine predlog za izvrenja na nepokretnost izvrnog dunika - jednoj kui u U. Reenjem od 17.1.2005. godine poveriocima, kao najboljim ponudiocima, u postupku javne prodaje dosuena je kua sa udelima od po 1/3, a reenjem od 31.5.2005. godine ona je poveriocima i predata u svojinu i dravinu. To reenje dostavljeno je zemljinoj knjizi istog suda 30.8.2005. godine. Pravnosnanom presudom zbog izostanka istog suda P. br. 733/99 od 20.10.1999. godine, po tubi J.M. protiv tuenog M.S. utvreno je da je tuilja M.J. iskljuivi vlasnik predmetne kue i placa kao i pokretnih stvari blie navedenoj u toj presudi. Dopunskom presudom na osnovu priznanja P. br. 17/03 od 17.1.2003. godine, utvreno je da je tuilja M.J. iskljuivi vlasnik kue utvrene po presudi P. br. 733/99 od 20.10.1999. godine koja se nalazi u ulici B. N. br. 120 u U., stojea na k.p. br. 80/105 k.o. U. sa pravom svojine na navedenoj parceli u pov. od.04,97 ha upisane u z.k. ul. 1771 k.o. U., to je tueni kao zemljino-knjini vlasnik sa celinom duan priznati i dozvoliti da se tuena uknjii kao vlasnik cele parcele u zemljinim i drugim javnim knjigama. Tuba u ovoj pravnoj stvari podneta je 3.4.2003. godine, a protivtuba 18.4.2003. godine. Kod ovako utvrenog injeninog stanja, bilo je neophodno, radi pravilne primene materijalnog prava, da prvostepeni sud utvrdi i da li je tuilja, pre nego to je pokrenut postupak izvrenja, stekla pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti i ako jeste kada i da li se radi o teretnom ili besteretnom sticanju. Naime, prema odredbi lana 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (dalje: Zakon) pravo svojine stie se po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleivanja (lan 20. stav 1. Zakona), ali i odlukom dravnog organa na nain i pod uslovima odreenim zakonom (lan 20. stav 2. Zakona). Pravo svojine je ustavom zajemeno pravo prema lanu 34. stav 1. Ustava Republike Srbije, koji je vaio u vreme sprovoenja izvrenja. Prema odredbi lan 8. Zakona, pravo svojine se moe oduzeti ili ograniiti u skladu sa zakonom, dok prema odredbi lana 45. Zakona pravo svojine koje odreeno lice ima na stvari prestaje kad drugo lice stekne pravo svojine na tu stvar. Stoga, po nalaenju Okrunog suda, kupac nepokretnosti na javnom nadmetanju u izvrnom postupku (sticanje svojine odlukom dravnog organa), stie pravo svojine na toj nepokretnosti samo ako je dunik bio vlasnik te nepokretnosti. Drugim reima, prodaja nepokretnosti na javnom nadmetanju u postupku sudskog izvrenja radi naplate novanog potraivanja dunika, ne proizvodi pravno dejstvo prema treem licu koje je vlasnik stvari. Odredba lana 158. Zakona o izvrnom postupku koji je vaio u vreme sprovoenja pobijanog izvrenja, da posle javnog nadmetanja sud donosi reenje da se nepokretnost preda kupcu i da se po pravnosnanosti reenja u javnu knjigu upie pravo svojine i odredba lana 159. ZIP, da ako se ukine ili preinai reenje o predaji nepokretnosti kupcu navedeno nema uticaja na prava kupca steena po lanu 158. ZIP, tite prava kupca ali prvenstveno u odnosu prema duniku i podrazumevaju da je dunik pravi vlasnik prodate stvari. ZIP-om nije propisana mogunost upuivanja dunika na parnicu radi proglaenja da je izvrenje nedoputeno i da se sva pitanja povodom prigovora dunika pa i ona koji se tiu prava treih lica na stvarima koje su predmet izvrenja, reavaju od strane vea trojice sudija. Dakle, u odnosu na prava treih lica na stvarima koje su predmet izvrenja, ovaj zakon uopte ne sadri odredbe o prigovoru treih lica pa i upuivanju treih lica na parnicu radi proglaenja izvrenja nedoputenim. Meutim, to to taj zakon ne predvia podnoenje opozicionih i opugnacionih tubi dunika i izlunih tubi treih lica ne znai da su one nedoputene. Ovo se posebno odnosi na izlunu tubu
- 64 -

STVARNO PRAVO

treih lica. Ona je po svojoj pravnoj prirodi svojinska tuba (njom se trai utvrenje prava svojine na predmetu izvrenja). Podnoenje takve svojinske tube ne moe se iskljuiti zbog toga to se ona u ZIP ne pominje izriito. Drugaije shvatanje praktino bi tolerisalo propust izvrnog suda u postupku izvrenja da se na javnoj prodaji proda stvar koja nije vlasnitvo dunika, ve treeg lica, a time i oduzimanje svojine protivno ustavu i zakonu. U ponovnom postupku, prvostepeni sud e, propisno sastavljen, saglasno navedenim primedbama, radi pravilnog reavanja o zahtevu tube, na pouzdan nain najpre utvrditi da li je u vreme pokretanja postupka izvrenja tuilja ve bila stekla pravo svojine na spornim nepokretnostima, a ako jeste bie nuno utvrditi, sada radi reavanja o zahtevu protivtube i pravilne primene odredbi l. 280. do 285. Zakona o obligacionim odnosima, kada je tuilja pravo svojine stekla i da li se radi o teretnom ili besteretnom sticanju. (Reenje Okrunog suda u Valjevu, G. 1531/2007 od 27.12.2007. godine)

161.
Pravo svojine na pokretnim stvarima stie se na osnovu pravnog posla koji je usmeren na prenos prava svojine, i to uz predaju stvari - dovoenje kupca u poziciju da vri faktiku vlast na stvari to moe biti uinjeno ne samo predajom iz ruke prodavca u ruke kupca, ve i ostavljanjem stvari na mesto koje odrede ugovorne strane. Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju u pitanju je kupoprodaja pokretnih stvari. Pravo svojine na pokretnim stvarima stie se na osnovu pravnog posla koji je usmeren na prenos prava svojine. Pored toga, potrebno je i da se izvri predaja stvari. S obzirom da se u konkretnom sluaju radi o kupoprodaji, bitno je dovoenje kupca u poziciju da vri faktiku vlast na stvari. To moe biti uinjeno, kada su u pitanju pokretne stvari, ne samo predajom iz ruke prodavca u ruke kupca, ve i ostavljanjem stvari na mesto koje odrede ugovorne strane. U svakom sluaju, da bi dolo do prenosa prava svojine, predaja mora da bude posledica punovanog ugovora upravljenog na prenos prava svojine tj. mora biti akt volje prodavca usmerene na izvrenje ugovorene obaveze. ( Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 6981/06 od 16.11.2006. godine

162.
Ugovor o izgradnji stana zakljuen izmeu tuilje koja udruuje svoja sredstva kao zadrugar i zadruge, koja se obavezuje da izgradi stan, nije ugovor o prometu nepokretnosti iz lana 2. stav 1. taka 1. Zakona o prometu nepokretnosti, pa nije ni morao biti overen po lanu 4. stav 1. istog Zakona, ve je ugovor o udruivanju rada i sredstava radi sticanja prava svojine na stanu. Iz obrazloenja: Tuilja i tuena su zakljuile ugovor o izgradnji stana kojim tuilja kao zadrugar udruuje novana sredstva, a tuena zadruga se obavezuje da istim sredstvima izgradi stan povrine 30,13 m2.
- 65 -

STVARNO PRAVO

Konana povrina kao i cena e biti utvrena po zavretku objekta, a tuilja e stan isplaivati u ratama. Tuena zadruga se obavezala da e gotov stan predati do avgusta 1999. godine, a tuilja da e preostalu obavezu isplate izvriti u roku od 8 dana. Primopredaja je odloena do isplate ovog iznosa i nakon dobijanja upotrebne dozvole za objekat. Ugovor i aneks su, januara 2001. godine overeni pred sudom. Poetkom 2000-te godine zgrada je bila useljena, a u predmetnom stanu su se nalazila trea lica. Tuena zadruga je sa tuenim privrednim drutvom decembra 1998. godine zakljuila ugovor o zajednikoj izgradnji stambene zgrade u kojoj je predmetni stan. Takoe je, januara 2001. godine zakljuila i aneks ugovora sa istim privrednim drutvom po kome predmetni stan ostaje u svojini tuenog drutva, ako tuena zadruga do kraja maja 2001. godine ne pribavi graevinsku i upotrebnu dozvolu, to nije uinjeno. Imajui navedene pravne injennice u vidu, prvostepeni sud je pravilno zakljuio da je potpisani ugovor o udruivanju sredstava i rada radi sticanja prava svojine na stanu, zakljuen izmeu tuilje i tuene zadruge punovaan. Na osnovu njega je tuilja stekla pravo svojine na buduoj stvari (predmetnom stanu) koji je potom izgraen kako je bilo dogovoreno (lan 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Osporenim ugovorom tuena zadruga je raspolagala stanom u tuiljinoj svojini, pa je takav ugovor bez dejstva u odnosu na tuilju. Pri tome nije od znaaja to tuilja nije izmirila svoju obavezu u potpunosti, jer je neispunjenje obaveze neznatno. (Iz presude Okrunog suda u Novom Sadu G. 1129/06, iz juna 2006. godine)

163.
U postupku iseljenja iz stana razmatra se samo faktiki posed i smetanje poseda na stanu, uz iskljuenje razmatranja bilo kakvih drugih pravnih pitanja. Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku je utvreno da je tuena D. P. koristila stan u ulici S u B, na osnovu usmenog Ugovora o zakupu zakljuenog na neodreeno vreme sa ocem tuilje u periodu od 15.07.2000. godine do maja 2001. godine; da je otkazom jednostrano raskinut ugovor dana 12.05.2001. godine i tuenoj ostavljen rok za iseljenje; da se tuena iz spornog stana nije iselila, a da isti sada koristi bez pravnog osnova. Dalje je utvreno da je ovde tuilja vlasnik predmetnog stana, koje pravo je stekla na osnovu Ugovora o poklonu zakljuenim sa njenim ocem D. R. poklonodavcem dana 01.08.2001. god. overenim pred Prvim optinskim sudom Ov. br. 7681/2001. godine i da je pred Komisijom za izlaganje nadlenog Republikog geodetskog zavoda konstatovano da se kao nosilac prava svojine na predmetnom stanu moe upisati ovde tuilja sa 1/1, te da na osnovu toga postoji aktivna legitimacija na strani tuilje da trai iseljenje i predaju navedenog stana. Na osnovu pravilnog i potpuno utvrenog injeninog stanja, pravilno je prvostepeni sud primenio i materijalno pravo i to odredbe lana 20. i 37. Zakona o osnovnim i svojinskopravnim odnosima i odredbe lana 567-599. Zakona o obligacionim odnosima kada je usvojio tubeni zahtev kao u stavu prvom izreke pobijane presude. Za svoju odluku prvostepeni sud je dao dovoljne i jasne razloge koje u svemu prihvata i Okruni sud kao pravilne. U provedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parninog postupka na koje drugostepeni sud pazi po slubenoj dunosti. (Iz presude Okrunog suda u Beogradu G. br. 9825/03 od 15.10.2003. godine)
- 66 -

STVARNO PRAVO

164.
Obzirom da je u toku postupka utvreno da upe koje kao sporedne stvari pripadaju stanovima tuioca koji su isti stekli na osnovu punovanih pravnih poslova, tuioci, kao vlasnici stanova, imaju pravo dranja, korienja i raspolaganja ovim upama u smislu l. 20 i 37. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa pa ih samim tim tueni koristi bez pravnog osnova zbog ega je osnovan zahtev tuioca za predaju upa, ispranjenih od lica i stvari, od strane tuenog. Meutim, prvostepeni sud je takoe usvojio tubeni zahtev kojim su tuioci traili da se utvrdi da su vlasnici spornih prostorija - upa, a to predstavlja utvrenje injenice a ne utvrenje postojanja prava, u smislu l. 187 ZPP-a, pa tuba u ovom delu nije dozvoljena. (Okruni sud, Beograd, G. 6935/99)

165.
Za derivatno sticanje prava svojine potrebno je, izmeu ostalog, da na datoj stvari postoji pravo svojine prenosioca, jer se bez toga svojina ne moe stei pravnim poslom. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 598/98 od 09.12.1999. godine)

166.
Predmet tubenog zahteva u ovoj parnici je utvrivanje prava svojine na predmetnoj nepokretnosti po osnovu zakljuenog predugovora na kome potpisi ugovaraa nisu overeni kod suda. Iz obrazloenja: Bez obzira to potpisi ugovaraa na spornom predugovoru nisu overeni kod suda, a to je uslov za punovanost takvog predugovora, u smislu lana 45. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, Vrhovni sud nalazi da se zahtev za utvrivanje prava svojine po osnovu zakljuenog predugovora i ne moe postaviti u smislu lana 45. stav 4. i 5. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo iz razloga, to je po ovim odredbama zainteresovanoj strani dato samo pravo da od suda trai da se drugoj strani, koja odbija da pristupi zakljuenju glavnog ugovora, naloi da to uradi u roku koji joj odredi sud, s tim to se zakljuenje glavnog ugovora moe zahtevati u roku od est meseci od isteka roka predvienog za njegovo zakljuenje, a ako taj rok nije predvien, onda od dana kada je prema prirodi posla i okolnostima ugovor trebalo da bude zakljuen. Prema tome, shodno navedenim odredbama tuilac po osnovu zakljuenog predugovora, i da je isti punovaan, ne moe traiti utvrivanje prava svojine, te je stoga njegov zahtev neosnovan. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4348/97)

167.
Za promet nepokretnosti izmeu drutveno-pravnih lica nije potrebna overa potpisa kod suda, ve je dovoljno da je ugovor sainjen u pismenom obliku. Iz obrazloenja: Pogreno su niestepeni sudovi zakljuili da ugovor nije pravnovaljan zbog injenice da potpisi ugovaraa nisu overeni od strane suda, te da zbog toga isti ne proizvodi pravno dejstvo. Ovo iz raz- 67 -

STVARNO PRAVO

loga to se obaveza overe potpisa ugovaraa kod suda ustanovljena odredbom stava 2. lana 4. Zakona o prometu nepokretnosti odnosi na promet nepokretnosti izmeu nosilaca prava svojine, (fizikih lica) i drutveno-pravnog lica. Za promet nepokretnosti izmeu drutveno-pravnih lica nije potrebna overa potpisa kod suda, ve je dovoljno da je ugovor sainjen u pismenom obliku. Ovo je propisano stavom 1. lana 4. Zakona o prometu nepokretnosti. Dakle, za prenos nepokretnosti od jednog drutveno-pravnog lica na drugo drutveno-pravno lice nije potrebna overa potpisa ugovaraa kod suda, ve je dovoljno da je ugovor zakljuen u pismenom obliku. Kako je u konkretnom sluaju ugovor zakljuen izmeu drutvenopravnog lica poslovne zajednice koja je takoe bila drutveno-pravno lice za vreme svoga postojanja bilo je dovoljno samo da ugovor bude zakljuen u pismenom obliku u smislu lana 4. stav 1. Zakona o prometu nepokretnosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 7149/97)

168.
Odluka Skuptine grada Beograda kojom stanovi izgraeni udruenim sredstvima Gradskog stambenog preduzea i Elektrodistribucije ostaju na raspolaganju Elektrodistribuciji kao jednom od udruioca, predstavlja sticanje svojine u smislu lana 20. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, odlukom dravnog organa na nain pod uslovima odreenim Zakonom, pa je Elektrodistribucija, kao nosilac prava raspolaganja mogla da zakljui ugovor o otkupu stana sa nosiocem stanarskog prava. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3493/97)

169.
Ako ugovor o prometu nepokretnosti nije zakljuen u pismenoj formi niti overen, dogovor o isplati odreenog iznosa na ime cene ne moe se smatrati kaparom. Iz obrazloenja: Parnine stranke su roaci. Tuioci su prebegli iz Hrvatske, a eleli su da od tuenog kupe zgradu koju bi isplatili prodajom njihove kue u Hrvatskoj. Usmeno su se dogovorili da kupoprodajna cena bude 35.000 DM, i u momentu dogovora isplatili 1.000 DM tuenom. Meutim, poto im je kua u Hrvatskoj spaljena, isplatili su samo 10.600 DM, a ostatak nisu bili u stanju da obezbede. Zato je naknadno dolo do dogovora o raskidu pogodbe, posle ega je tueni vratio tuiocima 2.000 DM, a ostao u obavezi za 8.600 DM. Na taj iznos su ga obavezale niestepene presude. Tueni se u reviziji neosnovano poziva na propise o kapari. Prema odredbama lana 79. Zakona o obligacionim odnosima, kapara se daje u trenutku zakljuenja ugovora, kao znak da je ugovor nastao i kao sredstvo obezbeenja izvrenja tog ugovora. Poto je nesporno da ugovor o prodaji nije zakljuen u pismenoj formi i overen, on nije nastao. To je izriito predvieno odredbama lana 4. st. 2. i 3. Zakona o prometu nepokretnosti. Ako ugovor nije nastao, onda se izvrena isplata ne moe smatrati kaparom, jer kapara je akcesorna i ne moe postojati bez ugovora. Otuda se izvrena isplata jedino moe uzeti kao isplata budueg avansa, a kako do ugovora nije dolo osnov za isplatu se nije ostvario, pa je tueni duan da primljeni iznos vrati. Uostalom, o vraanju tog iznosa postignut je dogovor, kao to je bio postignut i o kupovini. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2657/97)
- 68 -

STVARNO PRAVO

170.
Ako ugovarai nisu zakljuili pismeni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti prodavac nema pravo da zadri kaparu. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injenlinom stanju krajem 1992. godine, tuilja i tueni su se usmeno dogovorili da tuilja od tuenog kupi stan za cenu od 100.000 nemakih maraka, pa je na osnovu ovog usmenog ugovora tuilja isplatila tuenom na ime kapare 15.000 nemakih maraka o emu je izdata priznanica 25.2.1992. godine. Meutim, kako je posle nekoliko meseci Savet bezbednosti ujedinjenih nacija uveo sankcije, to tuilja nije mogla iz inostranstva da donese novac zbog blokade. Zbog toga je tuilja odustala od usmenog ugovora o kupovini stana, pa je traila da joj tueni vrati 15.000 nemakih maraka. Kod ovako utvrenog injeninog stanja pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su obavezali tuenog da tuilji vrati ono to dri bez pravnog osnova, ali u dinarskoj protivrednosti shodno lanu 395. Zakona o obligacionim odnosima. Navodi u reviziji kojima se istie da je trebalo odbiti zahtev u smislu lana 80. Zakona o obligacionim odnosima, jer tueni ima pravo da zadri kaparu, poto tuilja nije izvrila ugovor, nisu osnovani. Ovo zbog toga to tuilja i tueni nisu zakljuili pismeni ugovor o kupoprodaji, a to predstavlja obaveznu formu za punovanost ugovora o prodaji nepokretnosti shodno lanu 455. Zakona o obligacionim odnosima, pa tueni navedeni iznos dri bez pravnog osnova. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3114/97)

171.
Ugovor o kapari, kao sporedan, deli sudbinu glavnog ugovora - ugovora kojeg obezbeuje. Iz obrazloenja: U provedenom postupku stranke su postigle usmeni dogovor o zakljuenju ugovora o prodaji kue sa placem. U vezi sa tim dogovorom sainili su priznanicu 8.04.1996. godine u kojoj su predvieni uslovi budue isplate kupoprodajne cene i predaje nepokretnosti u dravinu, a prema toj priznanici tueni je kao prodavac od tuilje kao kupca na ime kapare primio 5.000 DEM. Do zakljuenja ugovora nije dolo a tueni je zadrao primljeni iznos. Kod tako utvrenog injeninog stanja pravilan je zakljuak niestepenih sudova da navedena priznanica od 8.04.1996. godine ne ispunjava uslov propisan odredbom lana 4. Zakona o prometu nepokretnosti da bi joj se moglo priznati pravno dejstvo ugovora o prenosu prava svojine jer nije sainjena na nain koji je neophodan kao uslov za punovanost ugovora. Stoga kako ugovor o kapari kao sporedan po svojoj pravnoj prirodi deli sudbinu glavnog ugovora, ugovora kojeg obezbeuje, a kako priznanica koju su stranke zakljuile nema dejstvo ugovora o prodaji to se na konkretan pravni odnos ne moe ni primeniti odredba lana 79. Zakona o obligacionim odnosima u pogledu vraanja i obraunavanja kapare. Kako stranke nisu zakljuile punovaan ugovor o prodaji to je pravilno tueni obavezan, shodno odredbi lana 210. Zakona o obligacionim odnosima da tuilji vrati primljeni iznos u dinarskoj protivrednosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5788/97)
- 69 -

STVARNO PRAVO

172.
Ne moe se priznati pravno dejstvo ugovora o prenosu prava na nepokretnosti u smislu lana 4. st. 4. Zakona o prometu nepokretnosti ukoliko ugovor nije izvren u celini ili pretenom delu. Iz obrazloenja: Iz stanja u spisima proizilazi da su stranke 18.2.1992. godine zakljuile pismeni ugovor o kupoprodaji stana na kome potpisi ugovoraa nisu overeni kod suda i da tuilac nije stupio u posed kupljenog stana tako da taj ugovor nije u pretenom delu izvren niti je plaen porez na promet nepokretnosti. Prema ovakvom stanju stvari pravilno je primenjeno materijalno pravo kada se zahtev tuioca za utvrenje da je vanknjini vlasnik predmetnog stana po osnovu pismenog neoverenog ugovora o kupoprodaji odbijen kao neosnovan. Prema odredbi l. 4. st. 2. Zakona o prometu nepokretnosti ugovor o prenosu prava na nepokretosti izmeu nosilaca prava svojine, o otuenju nepokretnosti iz drutvene svojine i o zameni nepokretnosti u drutvenoj svojini za nepokretnost na kojoj postoji pravo svojine, kao i ugovor o pribavljanju nepokretnosti u drutvenoj svojini zakljuuje se u pismenom obliku, a potpisi ugovaraa overavaju od strane suda. Prema stavu 3. istog lana, ugovor koji nije sainjen u smislu citiranog propisa ne proizvodi pravno dejstvo. Meutim, prema lanu 4. stav 4. istog Zakona, sud moe priznati pravno dejstvo ugovora o prenosu prava na nepokretnosti izmeu nosilaca prava svojine ukoliko promet nije zabranjen, koji je zakljuen u pismenom obliku, na kome potpisi ugovoraa nisu overeni kod suda, pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili pretenom delu, da je nepokretnost steena u granicama zakona, da je plaen porez na promet, da nije povreeno pravo pree kupovine i da nije povreen drugi drutveni interes. S obzirom da predmetni pismeni ugovor o prodaji stana na kome potpisi ugovoraa nisu overeni kod suda, ne ispunjava sve propisane uslove iz stava 4. lana 4. Zakona o prometu nepokretnosti, jer nije izvren u pretenom delu niti je plaen porez na promet nepokretnosti, to se i po oceni Vrhovnog suda njemu ne moe priznati pravno dejstvo. Ovo zato to je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti strogo formalan ugovor i da bi bio pravno valjan mora ispunjavati apsolutno sve uslove navedene u odredbi lana 4. Zakona o prometu nepokretnosti prema kojoj je uinjen samo jedan izuzetak i to ako nedostaje samo overa potpisa ugovoraa, ali zato obavezno moraju biti ispunjeni ostali traeni uslovi. Poto je ta zakonska odredba imperativnog karaktera onda sud nije imao ovlaenja da izvan jedinog zakonitog izuzetka ostavljenog po navedenoj zakonskoj odredbi ini i druge izuzetke bez obzira da li su opravdani ili ne. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3848/97)

173.
Mogunost pobijanja ugovora zbog promenjenih okolnosti predviena je samo kod dvostrano teretnih ugovora.
- 70 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Prema stanju u spisima, tuilac trai da se utvrdi da ugovor o poklonu ne proizvodi pravno dejstvo, odnosno da se ugovor raskine i tueni obavee da mu vrati predmetne parcele. Kako predmetni ugovor sadri sve bitne elemente koji su uslov punovanosti, a iz utvrenog injeninog stanja ne proizilazi da postoje okolnosti koje ukazuju na nedostatke usled kojih ugovor ne proizvodi pravna dejstva, a koji nedostaci se, prema optim odredbama ZOO, odnose na predmet obaveza (lan 47), odnos (lan 52.), sposobnost ugovornih strana (lan 54. stav 2) i formu ugovora (lan 70), niti postoje okolnosti iz lana 103. ZOO, to je pravilan zakljuak niestepenih sudova da nema mesta utvrenju da predmetni ugovor ne proizvodi pravna dejstva. Neosnovani su navodi revizije u pogledu promenjenih okolnosti kao razloga za raskid ugovora. Naime, mogunost pobijanja ugovora zbog promenjenih okolnosti, u smislu odredbe lana 133. u vezi lana 15. ZOO, predviena je kod dvostrano obaveznih ugovora, kada se usled dejstva tih okolnosti remeti naelo jednake vrednosti uzajamnih davanja. Kako se u konkretnom sluaju radi o jednostrano obaveznom ugovoru, to se isti ne moe pobijati zbog promenjenih okolnosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4070/97)

174.
Ako je neizvrenje ugovora o kupoprodaji rezultat objektivnih trinih uslova onda strana koja je dala kaparu moe traiti vraanje kapare. Iz obrazloenja: Iz stanja u spisima proizilazi da su tuilac, kao kupac, i tueni, kao prodavac 4. juna 1995. godine zakljuili ugovor o kupoprodaji vikendice, da je tom prilikom tuilac dao odreeni iznos na ime kapare a da je ostatak kupoprodajne cene trebalo da isplati do 1. oktobra 1995. godine od prodate kue svoje supruge. U protivnom trebalo je da se postigne novi sporazum o odreivanju novog roka, ali se stranke nisu sporazumele oko drugog roka za isplatu ostatka kupoprodajne cene, a kua branog druga tuioca nije prodata ni do zakljuenja glavne rasprave. Prema odredbi lana 80. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima ako je za neizvrenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, druga strana moe, po svom izboru traiti izvrenje ugovora ako je to jo mogue, ili traiti naknadu tete i vraanje kapare, ili traiti vraanje udvojene kapare. U konkretnom sluaju nisu ispunjeni uslovi bilo za zadravanje primljene kapare, bilo za vraanje udvojene kapare jer, kako to pravilno zakljuuju niestepeni sudovi, neizvrenje ugovora o kupoprodaji je rezultat objektivnih trinih uslova - nemogunosti prodaje kue branog druga tuioca, a to se ne moe pripisati krivici nijedne ugovorne strane, pa je u takvoj situaciji materijalno pravo pravilno primenjeno kada je tueni obavezan da tuiocu vrati ono to je primio na ime kapare. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4388/97)

175.
U sluaju nitavosti ugovora svaka ugovorna strana je duna da vrati drugoj sve ono to je primila po osnovu takvog ugovora, a ako se priroda onoga to je ispunjeno protivi vraanju ima se dati odgovarajua naknada u novcu prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, ukoliko zakon to drugo ne odreuje.
- 71 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Poto je u prvostepenom postupku utvreno da prvotuen vie nije u posedu kat.parc. br. 212. koja je bila predmet ugovora o kupoprodaji Ov. br. 610/64 od 28. marta 1964. godine, za koji je utvreno da je nitav. Okruni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno zakljuio da prvotueni nije u mogunosti da vrati nepokretnost koja je bila predmet tog ugovora o kupoprodaji i da je zato duan da drugotuenom, kao prodavcu, saglasno odredbi l. 104. st. 1. navedenog Zakona, plati odgovarajuu naknadu u novcu po cenama u vreme donoenja sudske odluke, a koja se naknada sastoji u razlici izmeu isplaene kupoprodajne cene i trine cene nepokretnosti koja je bila predmet nitavog ugovora. Pri ovakvom odluivanju Okruni sud je naao da u smislu l. 104. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima ne stoji obaveza prvotuenog da dru-gotuenom ustupi drugo odgovarajue zemljite zbog nemogunosti vraanja kat. parc. br. 212. koja vie nije u njegovom posedu, kao i da je prvostepeni sud saglasno odredbi l. 2. st. 1. ZPP odluivao u granicama zahteva koji je stavljen u postupak. Vrhovni sud nalazi da se za sada ne moe prihvatiti kao pravilan zakljuak drugostepenog suda da je prvostepeni sud odluivao u granicama postavljenog zahteva. Naime, predmet tubenog zahteva u ovoj parnici je ne samo utvrenje nitavosti navedenih ugovora o kupoprodaji ve i vraanje primljenog po osnovu takvih ugovora. Optinski javni tuilac je pri takvom zahtevu ostao do zakljuenja glavne rasprave, jer ga nije preinaio u tom smislu da umesto vraanja prodatog zemljita prvotueni isplati drugotuenom odgovarajuu naknadu u novcu, niti je, pak, pored zahteva za vraanje zemljita istakao eventualni zahtev u tom smislu da sud usvoji zahtev za odgovarajuu naknadu u novcu ako nae da nije osnovan zahtev za vraanje zemljita, a o takvom eventualnom zahtevu se odluuje izrekom presude. Meutim, Optinski sud nije tako postupio, pa je Okruni sud potvrujui po albi drugotuenog prvostepenu presudu u delu kojim nije odbijen tubeni zahtev za vraanje kat. parc. br. 212. ve mu je dosuena naknada u novcu iako ista nije traena. Time je uinio bitnu povredu odredaba parninog postupka iz l. 354. st. 1. u vezi l. 268. ZPP, zbog ega je pobijana presuda morala biti ukinuta. Zato e Okruni sud u ponovnom postupku odluiti o albi drugotuenog u skladu, pre svega, sa odredbama ZPP, kao i pravilnom primenom materijalnog prava. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 733/97)

176.
Nitav je ugovor o poklonu nepokretnosti ako je motiv zbog koga je poklon uinjen otpao ili se nije ostvario. Iz obrazloenja: U postupku je utvreno da je dana 14. juna 1988. godine izmeu tuilje kao poklonodavca i tuenog kao poklonoprimca zakljuen ugovor o poklonu kojim je tuena poklonila tuilji 1/6 delova porodine stambene zgrade. Potpisi na ovom ugovoru nisu overeni kod suda. Utvreno je da je pobuda tuene kao poklonodavca za zakljuenje ovog ugovora bila da svom sinu-tuiocu obezbedi stan, verujui da e nepokretnost koja je predmet ugovora biti sruena. Takoe je utvreno da je po zakljuenju ugovora o poklonu dolo do poremeaja njihovih odnosa i da je tuena jo 1988. godine, kada je postalo izvesno da se zgrada nee ruiti, odustala od ugovora. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tubeni zahtev. Naime, u konkretnom sluaju radi se o ugovoru o poklonu kao dobroinom pravnom poslu. Kod takvih ugovora pobuda je sastavni deo kauze, a za- 72 -

STVARNO PRAVO

bluda o kauzi je prepreka za nastanak ugovora. Prema tome, kako je pobuda tuene kao poklonodavca bila da zakljuivanjem ugovora tuiocu obezbedi stan, a do toga nije dolo, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom sluaju nema ugovora u smislu lana 63. Zakona o obligacionim odnosima, jer je otpao motiv za zakljuenje takvog ugovora. Za ovu odluku dati su razlozi koje kao pravilne u svemu prihvata i Vrhovni sud, pa su neosnovani navodi revizije da je zakljueni ugovor o poklonu osnov za sticanje prava svojine na nepokretnosti koja je bila predmet ovog ugovora poto je izvren. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6729/97)

177.
Nosilac stanarskog prava otkupom stana postaje vlasnik tako da se njegovo stanarsko pravo transformie u pravo svojine. lanovi porodinog domainstva zadravaju pravo da stan koriste, odnosno imaju pravo stanovanja u stanu koji se otkupi po odredbama Zakona o stanovanju. Iz obrazloenja: U provedenom postupku utvreno je da je tuilac K. B., kao nosilac stanarskog prava na stanu pod uslovima iz Zakona o stanovanju isti otkupila ugovorom o otkupu stana zakljuenim 15.8.1991. godine. Predmet ovog spora je tubeni zahtev tuilje za predaju u dravinu navedenog stana i iseljenje tuenog sa svim licima iz istog. Niestepeni sudovi su usvojili tubeni zahtev tuilje nalazei da je isti osnovan jer je tuilja prema odredbi lana 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa stekla pravo svojine na ovom stanu otkupom istog, pa je stoga i ovlaena prema odredbi lana 37. stav 1. navedenog zakona da zahteva od tuenog, kao draoca stana, da se iz istog iseli i preda ga tuilji. Meutim, osnovano se revizijom pobija pravilnost i zakonitost ovih odluka. Naime, nosilac stanarskog prava otkupom stana postaje vlasnik tako da se njegovo stanarsko pravo transformie u pravo svojine. Meutim, lanovi porodinog domainstva zadravaju pravo da stan koriste, odnosno imaju pravo stanovanja u stanu koji se otkupi po odredbama Zakona o stanovanju (lan 16. stav 1. Zakona). Znai, navedena odredba iskljuuje primenu Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer odnos vlasnika stana i lana porodinog domainstva posle otkupa stana nije svojinski odnos ve stambeni, sveden na pitanje prava lanova porodinog domainstva da koriste stan i ovlaenja vlasnika stana da zahteva njihovo iseljenje iz odreenih opravdanih razloga (lan 36. stav 1. Zakona o stanovanju). Zato, tueni kao lan porodinog domainstva svoje majke nosioca stanarskog prava K. B. otkupom spornog stana i promenom vlasnika nije mogao da izgubi svoja do tada steena prava na korienje stana osim ukoliko je to pravo izgubio na nain propisan Zakonom o stanovanju ili ako za to postoje opravdani razlozi. Obzirom na prednje, a da Zakon o stanovanju lanovima porodinog domainstva posle otkupa stana priznaje pravo stanovanja na stanu u svojini, to se odnos izmeu stranaka nije mogao raspraviti primenom odredaba Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ve samo shodno odredbama Zakona o stanovanju, pa je stoga zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje nepotpuno utvreno, zbog ega su ukinuti i prvostepena i drugostepena presuda. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2966/97)
- 73 -

STVARNO PRAVO

178.
Pravo korienja neizgraenog gradskog graevinskog zemljita raniji sopstvenik moe preneti samo na branog druga, potomke, usvojenike, roditelje i usvojioce, koji ova prava ne mogu preneti pravnim poslom na druga lica. Iz obrazloenja: Osnovano se u zahtevu za zatitu zakonitosti javnog tuioca istie da se pobijana reenja zasnivaju na pogrenoj primeni materijalnog prava. Odredbom lana 34. stav 1. Zakona o graevinskom zemljitu ("Sl. glasnik RS", broj 44/95), je propisano da raniji sopstvenik neizgraenog gradskog graevinskog zemljita koje je u dravnoj svojini u smislu lana 33. stav 1. ovog zakona, ima pravo da koristi to zemljite do privoenja nameni, u skladu sa Zakonom o graevinskom zemljitu ("Sl. glasnik SRS", broj 23/90 i "Sl. glasnik RS", br. 3/90, 53/93, 67/93 i 48/94), a stavom etvrtim istog lana da se prava iz stava prvog ovog lana mogu prenositi u skladu sa Zakonom o graevinskom zemljitu ("Sl. glasnik SRS", broj 23/90) je propisano da pravo korienja neizgraenog gradskog graevinskog zemljita raniji sopstvenik moe preneti samo na branog druga, potomke, usvojenike, roditelje i usvojioce, koji ova prava ne mogu preneti pravnim poslom na druga lica. Shodno navedenom propisu prvostepeni sud e u ponovnom postupku uvidom u zemljinu knjigu utvrditi da li su poklonodavci iz navedenog ugovora o poklonu raniji sopstvenici poklonjenih parcela, te e potom ponovo odluiti o molbi tuilje za uknjibu prava korienja na oznaenim katastarskim parcelama. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 97/97)

179.
Prema odredbi lana 8. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije o otuenju nepokretnosti koje koriste dravni organi i organizacije, organi teritorijalnih jedinica, javne slube i druge organizacije iz lana 1. taka 2. ovog propisa, odluuje Vlada Republike Srbije, a ugovor zakljuen suprotno odredbama ovog lana je nitav. Iz obrazloenja: Odredbom lana 15. Zakona o prometu nepokretnosti propisano je da se otuenje nepokretnosti iz drutvene svojine prodajom vri javnim nadmetanjem, odnosno pribavljanjem pismenih ponuda, a neposrednom pogodbom samo ako se otuenje nije moglo postii na izloeni nain, te da je nitav ugovor o otuenju nepokretnosti iz drutvene svojine koji je zakljuen protivno navedenim uslovima. Isto tako, prema odredbi lana 8. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije o otuenju nepokretnosti koje koriste dravni organi i organizacije, organi teritorijalnih jedinica, javne slube i druge organizacije iz lana 1. taka 2. ovog propisa, odluuje Vlada Republike Srbije, s tim to ugovor zakljuen suprotno odredbama navedenog lana je nitav. Prema tome, navedene odredbe lana 15. Zakona o prometu nepokretnosti i lana 8. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije ureuju nain i postupak otuenja nepokretnosti iz drutvene svojine, koji prethodi zakljuenju ugovora i koji je obavezan da bi ovaj ugovor bio pravno valjan. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4499/97)
- 74 -

STVARNO PRAVO

180.
Ukoliko su stranke zakljuile predugovor o kupoprodaji predmetnog stana, po kome nije dolo do zakljuenja kupoprodajnog ugovora, a kako tueni odbija da vrati tuiocu iznos primljen na osnovu predugovora, pravilno je sud odredio privremenu meru zabrane otuenja, raspolaganja i optereenja predmetnim stanom uz zabelebu u intabulacionim knjigama. (Okruni sud, Beograd, G. 12071/96)

181.
Ukoliko reka menja korito i poplavi neiju zemlju, onda vlasnik poplavljenog zemljita ima prvenstveno pravo da zauzme naputeno reno korito u meri u kojoj mu je zemljite poplavljeno. Iz obrazloenja: Sporni prostor je naputeno reno korito a ne parcela iji su vlasnici bili pravni prethodnici tuilaca. Do 1948. godine pravni prethodnici tuenih bili su vlasnici parcele koja se nalazila na levoj obali reke Niave a pravni prethodnici tuilaca na desnoj strani, ali ne i na spornoj parceli koja je predstavljala reno korito. Predmetna parcela ima povrinu koja odgovara povrini koju bi tueni imali da njihovu parcelu nije odnela reka Niava prilikom promene toka. U tom sluaju, ukoliko voda menja korito i poplavi neim zemlju vlasnik poplavljenog zemljita ima prvenstveno pravo da zauzme naputeno reno korito u meri u kojoj mu je zemljite poplavljeno, kao to se u konkretnom sluaju dogodilo. Pravilnom primenom materijalnog prava sud je odbio tubeni zahtev, zakljuujui, da sporni prostor pripada tuenima kao pravnim sledbenicima vlasnika parcela kojima je deo parcele poplavljen, a koje su se nalazile na levoj obali reke Niave. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2336/96)

182.
Usmeni ugovor o prenosu prava svojine ne proizvodi pravno dejstvo. Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi su pravilno zakljuili da je tubeni zahtev tuioca osnovan. Usmeni ugovor o prenosu prava svojine na oznaenim nepokretnostima sa tuioca, kao vlasnika na tuenog kao kupca u smislu lana 4. Zakona o prometu nepokretnosti ne proizvodi pravno dejstvo. Na osnovu takvog ugovora tueni nije mogao stei pravo svojine na spornim nepokretnostima bez obzira to je ugovor u pretenom delu izvren, jer se pod tim uslovima po stavu 4. navedenog lana konvalidirati moe samo pismeni a neovereni ugovor. S obzirom da tueni nema valjan pravni osnov po kome dri i koristi sporne nepokretnosti, tuilac u smislu lana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa osnovano od njega zahteva njihov povraaj. Neosnovano tueni u reviziji istie da se nisu stekli uslovi za odluivanje o postavljenom zahtevu tuioca u ovoj parnici, jer prethodno nije utvreno da se radi o nitavom ugovoru i s tim u vezi o
- 75 -

STVARNO PRAVO

obostranoj restituciji. Prilikom odluivanja o zahtevu tuioca da je vlasnik spornih nepokretnosti, kao i prethodnom pitanju, razjanjena je valjanost ugovora po kome tueni ove nepokretnosti dri. I u ovoj parnici tueni je mogao zahtevati, a to moe uiniti i naknadno, da mu pod uslovima iz lana 104. ZOO tuilac vrati ono to je po osnovu nitavog ugovora primio. Cenei i druge navode revizije, za koje nalazi da su neosnovani i bez uticaja na odluivanje, Vrhovni sud je sa izloenih razloga na osnovu lana 393. ZPP odluio kao u izreci. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3983/96)

183.
Dugogodinji zakup ne moe biti osnov sticanja svojine i kada je to predvieno ugovorom. Iz obrazloenja: Tuilac zasniva zahtev da se utvrdi postojanje prava svojine na spornom delu parcele - na ugovoru pravnih prethodnika stranaka od 11. jula 1959. godine. Poto je ovo ugovor o tridesetogodinjem korienju spornog dela parcele, njime je ugovoren dugogodinji zakup a poto to nije osnov za prenos svojine, tuioci, kao pravni sledbenici zakupca, neosnovano trae da im sud prizna pravo svojine na spornom delu parcele. Utoliko pre to je ona nacionalizovana i to to, po kongentnim propisima, nije moguno. Prema tome, drugostepeni sud je pravilno postupio to je, preinaujui presudu prvostepenog suda, odbio zahtev tuilaca da su na tom delu parcele stekli pravo svojine. Poto ugovor o zakupu, makar bio i dugogodinji, nije osnov za prenos prava svojine, bez dejstva je odredba stava 3. taka 1. ugovora o prenosu prava svojine. Naziv ugovora ne utie na njegov karakter, mada u ovom sluaju potvruje da je re o zakupu, jer je zakup, po definiciji, korienje zakupljene stvari. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2042/96)

184.
Pravo svojine na pokretnoj stvari koja se nalazi u dravini sticaoca po nekom pravnom poslu, stie se na tu stvar tek u trenutku zakljuenja pravnog posla na osnovu kojeg se stie pravo svojine sa vlasnikom stvari. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1895/96)

185.
Obaveza draoca na predaju oduzetog zemljita odnosno pravo ranijeg sopstvenika na povraaj tog zemljita nastaje pravnosnanou reenja o vraanju zemljita. Ali, ako se donese reenje o ispravci reenja o vraanju zemlje, tako to se izvrenom ispravkom (koja se odnosi na izreku) zamenjuje ranije reenje, onda obaveza draoca na predaju oduzetog zemljita, odnosno pravo ranijeg sopstvenika na povraaj, nastaje pravnosnanou reenja o ispravci. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju reenjem komisije za povraaj zemljita od 31.1.1992. godine, koje je postalo pravnosnano 30.6.1992. godine, priznato je ranijim vlasnicima pravo svojine
- 76 -

STVARNO PRAVO

na parceli broj 5830/2. Ista komisija je ovo reenje ispravila reenjem od 4.9.1992. godine, na taj nain to se parcela br. 5830/2 brie i na mesto ovog broja opisuje broj parcele 5828/8. S obzirom da je ispravka reenja izvrena zbog neslaganja izmeu prepisa izvornika, te da je izvrenom ispravkom zamenjeno ranije reenje tako to je tueni kao dralac oduzetog zemljita duan da ranijem sopstveniku umesto parcele br. 5830/2 (iz ranijeg reenja) preda parcelu br. 5828/8, to tek sa pravnosnanou reenja o ispravci nastaje obaveza draoca na predaju oduzetog zemljita odnosno ranijeg sopstvenika na povraaj tog zemljita. S toga je pravilno primenjeno materijalno pravo - odredba lana 39. stav 7. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kada je odbijen tubeni zahtev tuioca, jer tueni, do pravnosnanosti reenja o ispravci od 4.9.1992. godine, nije bio nesavestan dralac parcele br. 5828/8 da bi bio u obavezi da tuiocu naknadi vrednost ubranih plodova. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2612/96)

186.
Izjava data na zapisniku komasacione komisije da tuilac poklanja spornu nepokretnost i da tuena prihvata poklon je u skladu sa l. 20. stav 2. Zakona o svojinskopravnim odnosima, prema kome se pravo svojine moe stei i odlukom dravnog organa i pod uslovima odreenim zakonom. Iz obrazloenja: U postupku pred prvostepenim sudom je utvreno da je ugovorom o poklonu tuilac tuenoj preneo pravo svojine na spornoj nepokretnosti koja je predmet ovog spora, a koja je ula u komasacionu masu i bila predmet komasacionog postupka. Nadalje je utvreno da je sporna nepokretnost uknjiena u korist tuene, te da je ona taj poklon primila. Na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja, koje se revizijom ne moe pobijati na osnovu l. 385. st. 3. ZPP, pravilno su sudovi primenili materijalno pravo i odbili tubeni zahtev tuioca. Naime, iz sadrine zapisnika sainjenog pred komasacionom komisijom jasno je izraena volja tuioca da pokloni tuenoj 2/5 sporne nepokretnosti i da je tuena taj poklon primila, a ovaj zapisnik overen od strane radnika suda. Sud je miljenja da je ovakav nain prava prenosa svojine dozvoljen i da je u skladu sa l. 4. st. 2. Zakona o prometu nepokretnosti, jer sporna nepokretnost ulazi u komasacionu masu i pred komasacionom komisijom se moe preneti pravo svojine drugom licu. Izjava data na zapisniku komasacione komisije da tuilac poklanja spornu nepokretnost i da tuena prihvata poklon je u skladu sa l. 20. st. 2. Zakona o svojinskopravnim odnosima, gde je propisano da se pravo svojine moe stei i odlukom dravnog organa na nain i pod uslovima odreenim zakonom. Neosnovani su navodi revizije koji se iscrpljuju u pogreno i nepotpuno utvrenom injeninom stanju, a iz tih razloga se revizija ne moe izjaviti na osnovu l. 385. st. 3. ZPP, pa stoga i nisu bili predmet ocene Vrhovnog suda. Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je odluio kao u izreci, a na osnovu l. 393. ZPP. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3753/95)

187.
Overom potpisa ugovaraa i uknjibom prava svojine ne osnauje se ugovor o prodaji nepokretnosti ukoliko nije odobren promet od strane nadlenog organa. (Okruni sud, Poarevac, G. 1355/95)
- 77 -

STVARNO PRAVO

188.
Mogunost konvalidacije usmenog ugovora o prenosu prava svojine na nepokretnosti treba ceniti ne samo u smislu republikih propisa o prometu nepokretnosti, ve i u smislu lana 73. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloenja: Ako bi se prihvatilo stanovite da se radi o usmenom ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti, koji zbog svoje forme ne proizvodi pravno dejstvo, onda treba istai da su sudovi poli samo od primene lana 10. odnosno lana 4. Zakona o prometu nepokretnosti, a pogrenom primenom materijalnog prava propustili su da ovo pravno pitanje cene i u smislu lana 73. Zakona o obligacionim odnosima. Ovaj propis predvia mogunost konvalidacije svakog neformalnog, pa i usmenog ugovora. Celj forme treba traiti ne samo u konkretnom imperativnom propisu kojim je predviena obavezna ugovorna forma, ve i u kompleksu propisa kojim je regulisan odreen radni institut. Cilj forme ugovora o prometu nepokretnosti ima funkciju zatite odreenih drutvenih interesa. U tom smislu je mogue da se i usmeni ugovor o prometu nepokretnosti konvalidira, ako time nisu u konkretnom sluaju narueni odreeni drutveni interesi i ako bi konvalidacija bila u saglasnosti sa naelom savesnosti i potenja (lan 12. ZOO). Poto su niestepeni sudovi propustili da ovo pravno pitanje cene i sa aspekta ovih propisa, to presude koje su doneli nisu na zakonu zasnovane. (Iz reenja Saveznog suda, Gzs. 35/95)

189.
Sud je duan da utvrdi pravnu valjanost ugovora o kupoprodaji nepokretnosti i potom ispita da li tuena ima pravni osnov da zadri sporne iznose, ili je duna da ih plati tuiocu s obzirom da ugovor nije zakljuen u Zakonom propisanoj formi. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je odbio tubeni zahtev tuioca sa obrazloenjem da je tuena protivtuilja u celosti izmirila svoju obavezu iz ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, te da je pribavila svu potrebnu dokumentaciju za overu navedenog ugovora sem odobrenja Ministarstva finansija, koje nije izdato jer tuilac nije potpisao kupoprodajni ugovor koji je glasio na dinarski novani iznos kao i da nije u celosti isplatio kupoprodajnu cenu te da krivicom tuioca nije dolo do ispunjenja ugovornih obaveza, tj. do realizacije predmetnog ugovora. Zbog toga prvostepeni sud nalazi da tuena nije duna da tuiocu vrati primljene iznose, jer prema nalazu prvostepenog suda ovi iznosi predstavljaju kaparu koju tuena ima pravo da zadri. Meutim, prvostepeni sud je bio duan da prethodno oceni pravnu valjanost zakljuenog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, tj. njegovu punovanost, i potom ispita da li tuena ima pravni osnov da zadri sporne iznose s obzirom da nije dolo do zakljuenja ugovora i overe. (Okruni sud, Beograd, G. 10596/95)

190.
Ugovor o kapari kao akcesoran ne moe biti samostalan predmet pobijanja u smislu zahteva tube - raskida ugovora o kapari i predaje u posed stambene zgrade, a bez pobijanja kupoprodajnog ugovora kao glavnog ugovora.
- 78 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Meu parninim strankama nisu sporne injenice da su u pogledu sporne nepokretnosti parnine stranke zakljuile prvo ugovor o kapari, a zatim kupoprodajni ugovor. Kako je kapara akcesoran, sporedan ugovor on ne moe egzistirati bez postupanja glavnog ugovora, odnosno glavne obaveze. Ovom tubom se, meutim, ne pobija kupoprodajni ugovor, ve samo ugovor o kapari koji, kao akcesoran, ne moe biti samostalan predmet pobijanja u smislu zahteva tube. Sve kada bi i mogao biti predmet ovakvog pobijanja tubeni zahtev ne bi mogao biti usvojen. Naime, koja prava ima strana koja je primila kaparu regulie odredbu lana 80. Zakona o obligacionim odnosima, a tuioci ne ostvaruju ni jedno od tih prava, ve zahtevaju raskid ugovora o kapari i povraaj nepokretnosti koja je predmet ugovora, ali ne nude povraaj kapare. (Iz presude Okrunog suda u Zrenjaninu, G. 1489/95)

191.
Ispunjene su sve pretpostavke za konvalidaciju pismenog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti na kojem potpisi ugovaraa nisu overeni od strane suda u smislu lana 4. stav 4. Zakona o prometu nepokretnosti ("Sl. glasnik SRS", broj 43/81, 28/87, 6/89 i 40/89) kada je porez na promet plaen u toku parnice, kada taj ugovor sadri sve neophodne podatke za prenos prava svojine i realizovan je u celini poto je prodavac tu nepokretnost predao kupcu u dravinu, a kupac u celini isplatio cenu i pravo pree kupovine nije povreeno. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je usvojio tubeni zahtev da se utvrdi da je tuilac V.D. vlasnik polovine dela nepokretnosti upisane u zk. ul. br. 11866 k.o. N. B. po osnovu kupovine, te da je tuena duna da trpi uknjibu prava svojine na navedenoj nepokretnosti u zemljinim knjigama u korist tuioca, a odbijen je protivtubeni zahtev kojim je traeno da se utvrdi da je kupoprodajni ugovor od 27.2.1988. godine u pogledu prodaje ove nepokretnosti upisane u zk. ul. br. 11866 k.o. N. B. bez pravnog dejstva. Drugostepeni sud je ovu presudu potvrdio iz sledeih razloga: Nije sporna injenica da je izmeu sada pok. C. N. kao prodavca i tuioca kao kupca zakljuen 27.2.1988. godine kupoprodajni ugovor u pogledu nepokretnosti koja je ovde predmet spora, ali da potpisi ugovaraa nisu overeni od strane suda. Meutim, taj ugovor je zakljuen u pismenom obliku, sadri sve neophodne podatke za prenos prava svojine na nepokretnosti i u celini je realizovan, poto je prodavac tu nepokretnost predao u dravinu kupcu, a kupac u celini isplatio cenu. Osim toga sud je utvrdio da je isplaen porez na promet i da pravo pree kupovine nije povreeno, to znai da su ispunjene sve pretpostavke za konvalidaciju takvog ugovora u smislu lana 4. stav 4. Zakona o prometu nepokretnosti. Zbog toga je prvostepeni sud imao zakonskog osnova da prizna pravno dejstvo takvom ugovoru i u celini usvoji tubeni zahtev istaknut prema tuenom kao pravnom sledbeniku prodavca, to istovremeno znai da je neosnovan zahtev protivtube radi utvrivanja nitavosti ugovora. (Okruni sud u Zrenjaninu, G. 1153/95)

192.
Presuda o ponitavanju ugovora deluje unazad, pa je pribavilac duan da vrati sve to je primio po osnovu tog ugovora, odnosno da vlasniku naknadi vrednost postignutih koristi.
- 79 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: U parnici koja je prethodila ovoj, poniten je ugovor od 24. januara 1991. godine, kojim je tueni kupio od R. S. spornu parcelu. Do ovoga je dolo zato to se predmet tog ugovora ticao imovine tuioca. Prema lanu 104. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, posledice nitavosti deluju unazad, tako da je svaka ugovorna strana duna da vrati drugoj sve to je primila po osnovu tog ugovora, a ako to nije mogue, ili ako se priroda onog to je ispunjeno protivi vraanju, ima se dati odgovarajua naknada u novcu. Kako se vreme od 30. oktobra 1990. godine do 17. decembra 1992. godine, koliko je tueni koristio spornu parcelu, ne moe vratiti, priroda onog to je u tom periodu ispunjeno, nalae da tueni ostvarenu korist vrati, ali ne prodavcu koji mu je prodao tuu njivu, ve tuiocu, kao vlasniku parcele na kojoj se ona nalazi. To je izriito predvieno lanom 210. Zakona o obligacionim odnosima, po kome je, u sluaju prelaska imovine jednog lica u imovinu drugog bez pravnog osnova, ili s obzirom na osnov koji je kasnije otpao, sticalac duan da imovinu vrati, odnosno naknadi vrednost postignutih koristi. S obzirom na reeno, u reviziji se neosnovano navodi da ponitavanje ugovora nema povratno dejstvo i da tueni nije duan naknaditi tuiocu vrednost koristi ostvarene obradom sporne njive. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 396/95)

193.
Ugovorom o zameni stanova koji stranke nisu overile pred sudom, tueni nije mogao da raspolae, pa su i svi ostali ugovori koji su proizali iz ovog pravnog posla takoe nitavi. Iz obrazloenja: Tuilac i prvotueni su zakljuili ugovor o zameni stanova po kome je tuilac predao prvotuenom stan, a ovaj se obavezao da preda stan koji e izgraditi na drugoj lokaciji i u procesu eksproprijacije u sporni stan uselio drugotuenu. Sud je naao da je ugovor o zameni stanova apsolutno nitav u smislu lana 4. st. 2. i 3. Zakona o prometu nepokretnosti, jer potpisi ugovoraa nisu overeni pred sudom. Posledica nitavosti je da je svaka ugovorna strana duna da vrati drugoj sve ono to je po osnovu ovog ugovora primila. Osim toga prvostepeni sud pravilno zakljuuje da i ostali ugovori kojima je prvotueni raspolagao sa spornim stanom su takoe nitavi, jer se zasnivaju na ugovoru o zameni stanova izmeu tuioca i prvotuenog koji je kao to je napred navedeno apsolutno nitav, iz ega proizilazi da je prvotueni nesavestan, jer sainjava dva ugovora sa drugotuenom i to ugovor o otkupu stana i sporazum o naknadi po kojima po sasvim dva razliita pravna osnova ustupa sporni stan drugotuenoj i to as kao nosiocu prava raspolaganja, a as kao zakupcu i vlasniku u smislu naknade za njenu eksproprisanu imovinu iz ega proizilazi nesavesnost drugotuene kao draoca spornog stana. (Okruni sud u Kraljevu, G. 935/95)

194.
Konverzija ugovora spreava restituciju zbog nitavosti ugovora. Iz obrazloenja: Prema reenju ovog suda Rev. 4715/92 od 2. februara 1993. godine, niestepeni sudovi su bili duni da u smislu lana 377. stav 1. ZPP, ispituju da li sporazum stranaka Ov. 242/89 od 6. aprila
- 80 -

STVARNO PRAVO

1989. godine, zakljuen posle ponitavanja ugovora o zajednikoj gradnji 440/85 od 13. maja 1985. godine, "ispunjava uslove za punovanost nekog drugog ugovora", to podrazumeva ne samo ugovore o prenosu prava svojine nego i ugovore bez takvog dejstva. Pri ponovnom odluivanju, niestepeni sudovi su suzili svoju obavezu samo na ispitivanje uslova za punovanost ugovora o kupoprodaji, pa kad su ocenili da tih uslova nema, zakljuili su da konverzija iz lana 106. ZOO, nije mogua. Poto je izostalo ispitivanje uslova za postojanje nekog drugog ugovora, pomenuta odredba nije pravilno primenjena tako da se u reviziji osnovano ukazuje da se pobijane odluke zasnivaju na pogrenoj primeni materijalnog prava. To je i bio razlog njihovog ukidanja, u smislu lana 395. stav 2. ZPP. U ponovnom postupku, prvostepeni sud e otkloniti reene nedostatke ispitivanjem injenica i okolnosti koje se odnose na uslove postojanja nekog drugog ugovora, pre svega onog koji omoguuje korienje zajedniki sagraenog objekta i bez prenosa prava svojine,kao to je ugovor o dugogodinjem zakupu ili kakav slian neimenovani ugovor. Pri tome bi se tuenikovo uee u zajednikoj gradnji moglo konvertovati u zakupninu, odnosno naknadu za korienje odgovarajueg prostora. U tom sluaju jednostrani iznos tog uea bi se, dekapitalizacijom uz pomo vetaka aktuara, imao izraziti kao zakupnina,odnosno naknada za sve vreme trajanja zakupnog ili drugog odnosa, s tim to bi se i to vreme, uz pomo istog vetaka, imalo odrediti. U spisima nema ugovora Ov. 242/89 od 6. aprila 1989. godine, iako je izveden kao dokaz, pa ga sud ima pribaviti jer u protivnom, ne moe ispitati njegovu konvertibilnost. Konverzija ugovora o zajednikoj gradnji je alternativa dejstvima nitavosti ugovora Ov. 440/85 od 13. maja 1985. godine. Kod dvostranih teretnih ugovora, kakav je bio pomenuti, i restitucija mora biti dvostrana. U ovom sluaju, s obzirom da je objekt sagraen, takva restitucija bi vodila nerazreivim zapletima. Otuda i treba nai izlaz uz pomo konverzije. U svakom sluaju, jednostrana restitucija ne dolazi u obzir. Ona je u koliziji sa lanom 104. ZOO, budui da su obe strane, u pogledu savesnosti, odnosno nesavesnosti u istom poloaju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1613/94)

195.
Pismeni ugovor o kupovini i prodaji nepokretnosti ne proizvodi pravno dejstvo ako nije zakljuen u propisanoj formi. Iz obrazloenja: U dokaznom postupku pouzdano je utvreno da je vlasnik sporne kat. parcele br. 388 K.O.V. ovde tuilac, da je njegov pravni prethodnik dana 2.9.1986. godine zakljuio ugovor o prodaji nepokretnosti i to deo kat. parcele 11/1 u povrini od 47 ari i deo kat. parcele br. 388 u povrini od 35 ari, obe u K.O.V. za cenu od 8.000 tadanjih dinara po 1 aru, odnosno 656.000 tadanjih dinara sa ovde tuenim kao kupcem. Utvreno je da je ovaj ugovor potpisan od strane ugovaraa, ali da potpisi ugovaraa nisu overeni kod suda, kao i da tueni nije platio porez na promet. Osim toga, pouzdano je utvreno da je tueni na ime kapare isplatio 100.000 tadanjih dinara, a da ostatak kupoprodajne cene nikada nije isplaen. Prvostepeni sud je takoe utvrdio da je tueni odmah posle zakljuenog ugovora uao u posed kupljenog zemljita - kat. parcele br. 388 K.O.V., a da nikad nije uao u posed dela kat. parcele br. 11/1 K.O.V. u povrini od 0,47,00 ha koja je takoe bila predmet kupoprodajnog ugovora, zbog ega je tuilac u toku trajanja postupka odustao u tom delu od svog tubenog zahteva. Pravilna je ocena prvostepenog suda da u konkretnom sluaju nisu bili ispunjeni svi zakonski uslovi za punovanost predmetnog ugovora predvieni lanom 4. Zakona o prometu nepokretnosti.
- 81 -

STVARNO PRAVO

Ovo stoga to lan 4. pomenutog Zakona propisuje da se ugovor o prometu prava na nepokretnosti zakljuuje u pismenom obliku, a potpisi ugovoraa se overavaju kod suda. Istim lanom je predvieno da sud moe priznati pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti izmeu nosilaca prava svojine, ukoliko promet nije zabranjen, koji je zakljuen u pismenom obliku, na kome potpisi ugovaraa nisu overeni kod suda, pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili pretenim delom, da je nepokretnost steena u granicama zakona, da je plaen porez na promet, da nije povreeno pravo pree kupovine i da nije povreen drugi drutveni interes. Kako je prvostepeni sud utvrdio da potpisi ugovoraa na predmetnom ugovoru nisu overeni kod suda, a tueni nije platio porez na promet, niti je izvrio isplatu kupoprodajne cene, u celosti, niti u pretenom delu, to je pravilna odluka prvostepenog suda da predmetni ugovor nema pravno dejstvo, jer nije zakljuen u propisanoj formi, shodno lanu 70. Zakona o obligacionim odnosima. Neosnovan je navod tuenog da je prvostepeni sud bio duan da tuioca obavee na povraaj onog to je primio na osnovu ovog ugovora. Naime, sud odluuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku u skladu sa lanom 2. Zakona o parninom postupku. Kako takvog zahteva nije bilo, neosnovani su navodi tuenog iz albe i bez uticaja na odluku u ovoj pravnoj stvari. (Okruni sud u Beogradu, G. 299/94)

196.
Ako nema glavnog ugovora, nema ni konvalidacije. Konvalidacija se odnosi na glavni ugovor, a ne na predugovor. Iz obrazloenja: Reenjem Vrhovnog suda Srbije odbijen je predlog da se donese reenje koje zamenjuje ugovor o otkupu spornog stana. Konsekvenca ovog reenja je nepostojanje bilo kakvog ugovora o otkupu stana. Ako ugovora nema, ne moe biti ni konvalidacije. Ona, prema lanu 4. stav 4. Zakona o prometu nepokretnosti, podrazumeva postojanje ugovora kome nedostaju neki elementi punovanosti. Kako u konkretnom sluaju ugovora uopte nema, niestepeni sudovi su pogreno primenili materijalno pravo kada su konvalidirali predugovor o otkupu stana. Predugovor nije ugovor.Njime se, po lanu 45. Zakona o obligacionim odnosima samo preuzima obaveza da se docnije zakljui glavni ugovor. Tek takav ugovor bi, dakle, mogao biti predmet konvalidacije. Ali, njega nema. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6029/94)

197.
Kada je utvreno da pismeni neoveren ugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 4.12.1987. godine ne proizvodi pravno dejstvo to tuilac koji je po tom ugovoru kao kupac isplatio prodavcu, a sada tuenom kupoprodajnu cenu u celosti ima pravo da od tuenog zahteva povraaj primljene kupoprodajne cene, a prema cenama u vreme donoenja sudske odluke. Iz obrazloenja: injenino stanje u ovoj pravnoj stvari bitno za odluivanje potpuno je i pravilno utvreno. Naime, prvostepeni sud je utvrdio da je presudom Optinskog suda utvreno da ne proizvodi pravno dej- 82 -

STVARNO PRAVO

stvo ugovor o kupoprodaji koji su parnine stranke zakljuile 4.12.1987. godine, a po kom ugovoru je tueni tuiocu prodao deo od k.p. 230/1 u pov. od 0,5 ari za kupoprodajnu cenu od tadanjih 100 miliona dinara. Kupoprodajnu cenu po ovom ugovoru tuilac je tuenom isplatio. Prema nalazu vetaka poljoprivredne struke Z. B. trina vrednost dela k.p. 2301/1 u pov. od 5 ari koji je bio predmet navedenog nerealizovanog kupoprodajnog ugovora, u vreme donoenja odluke u ovoj pravnoj stvari iznosi 2.500 dinara za povrinu od 5 ari. Na napred izneto injenino stanje prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu lana 104. stav 1. ZOO, pa je doneo pravilnu i zakonitu odluku u kojoj je tueni obavezan da naknadi - vrati kupoprodajnu cenu primljenu po ugovoru od 4.12.1987. godine koji se nije realizovao. (Okruni sud u Beogradu, G. 9872/94) Usmeni ugovor o prometu nepokretnosti ne proizvodi pravno dejstvo, pa stoga ugovorne strane mogu zahtevati restituciju izvrenih prestacija po takvom ugovoru bez obzira na to koja od njih je skrivila nedostatak propisane forme. (VSS, Gzz. 62/94) Zahtev za ponitaj ugovora o prodaji nepokretnosti zbog povrede prava pree kupovine, ne moe se uvaiti ako kupoprodajna cena nije deponovana kod suda do zakljuenja glavne rasprave, bez obzira to do tada nije istekao rok od godinu dana iz lana 27. stav 4. Zakona o prometu nepokretnosti. (VSS, Gzz. 140/94) Kada graevinsko preduzee koje se bavi izgradnjom stanova za trite i ne izgradi zgradu u kojoj je trebalo da se nalazi prodati stan, kupac stana moe traiti predaju drugog odgovarajueg stana. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6158/94)

198.

199.

200.

201.
Bez saglasnosti vlade republike Srbije, nije punovano raspolaganje drutvenom imovinom delova preduzea ije se sedite nalazi na teritoriji republike koje nisu lanice Savezne republike Jugoslavije. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 22/94)

202.
Uplata odreene sume novca na blagajni a ne na iro raunu a koju izvri licitant za kupovinu lokala uz potovanje ostalih uslova javne prodaje, nije od pravnog znaaja za punovanost ugovora o kupoprodaji. (Okruni sud u Beogradu, G. 8228/94)

203.
Konvalidacija ugovora je izuzetak od pravila, da ugovor koji nije sainjen u pismenom obliku i ne sadri potpise ugovaraa overene od suda, ne proizvodi pravno dejstvo. Iz obrazloenja: Ispitujui pobijenu presudu u smislu l. 386. ZPP, Vrhovni sud je naao da je revizija osnovana.
- 83 -

STVARNO PRAVO

Prema Zakonu o prometu nepokretnosti, sud moe priznati pravno dejstvo ugovora o prenosu prava na nepokretnosti, pod sledeim uslovima: 1) da promet nije zabranjen; 2) da je ugovor zakljuen u pismenom obliku sa potpisima koji nisu overeni; 3) da je ugovor ispunjen u celini ili delimino - pretenim delom; 4) da je nepokretnost steena u granicama zakona; 5) da je plaen porez na promet; 6) da nije povreeno pravo pree kupovine; 7) da nije povreen drugi drutveni interes. Konvalidacija ugovora je izuzetak od pravila, izraenog u Zakonu o prometu nepokretnosti, da ugovor koji nije sainjen u pismenom obliku i ne sadri potpise ugovaraa overene od strane suda, ne proizvodi pravna dejstva. Zato se odredba st. 4. istog lana mora striktno primeniti, jer konvalidacije moe biti samo kada su ispunjeni svi predvieni uslovi. (Vrhovni sud Srbije u Beogradu, Rev. 5669/94)

204.
Usmeni ugovor o trampi nepokretnosti je nitavan i kao takav ne proizvodi pravna dejstva. Iz obrazloenja: Iz iskaza parninih stranaka (zapisnik o glavnoj raspravi od 5.12.1991. godine), proizilazi da je usmeni ugovor o trampi predmetne nepokretnosti izmeu stranaka zakljuen 19.5.1974. godine. Taj usmeni ugovor o trampi nepokretnosti je nitav i kao takav ne proizvodi pravno dejstvo, jer je suprotan lanu 10. tada vaeeg republikog Zakona o prometu nepokretnosti, koji je propisivao obaveznu pismenu formu ugovora o overi potpisa ugovaraa pred sudom. U konkretnom sluaju, s obzirom da se radi o usmenom ugovoru o trampi nepokretnosti nema uslova ni za konvalidaciju tog ugovora shodno lanu 4. stav 3. sada vaeeg Zakona o prometu nepokretnosti, jer se navedenom odredbom mogu konvalidirati samo ugovori zakljueni u pismenoj formi. S obzirom na vreme zakljuenja usmenog ugovora o trampi nepokretnosti nisu ispunjeni uslovi ni za sticanje svojine na osnovu odraja u smislu lana 28. stav 4., a takoe ni u smislu lana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer za krai rok odraja potrebno je pored ostalog da je dravina zakonita, a u konkretnom sluaju nema zakonite dravine, jer usmeni ugovor o trampi nepokretnosti ne proizvodi pravno dejstvo. (Okruni sud u Poarevcu, G. 163/94)

205.
Ugovorom o kupoprodaji stana ne moe se preneti na novog vlasnika i telefonski prikljuak u tom stanu. Iz obrazloenja: Zasnivanje pretplatnikog odnosa propisano je Zakonom o potanskim, telegrafskim i telefonskim uslugama (Sl. list SFRJ, br. 2/86) i Pravilnikom o odreivanju kriterijuma, uslova i drugih elemenata za utvrivanje redosleda i prioriteta u prikljuivanju pretplatnikih telefonskih ureaja i za prebacivanje pretplatnikih telefonskih ureaja na dvojni ili grupni prikljuak na podruju Javnog preduzea PTT saobraaja Srbija (Sl. glasnik RS, br. 14/91), pa su bez uticaja navodi tube da se ugovorom o kupoprodaji stana prodavac obavezao da na tuioca prenese telefonski prikljuak i broj telefona u predmetnom stanu. (Iz presude Okrunog suda u Beogradu, U. 170/94)
- 84 -

STVARNO PRAVO

206.
Kupac kojem je prodavac isporuio stan manje povrine od ugovorene i plaene, ima pravo da od prodavca trai naknadu tete u visini vrednosti manje isporuene povrine obraunate po cenama u vreme donoenja sudske odluke. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1226/93)

207.
Oglas u javnom nadmetanju putem prikupljanja pismenih ponuda za prodaju poslovnog prostora ne predstavlja ponudu za zakljuenje ugovora ve samo poziv da se pod objavljenim uslovima ponuda uini. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1996/93)

208.
Po osnovu ugovora o otkupu deonice imalac deonice ne moe pribaviti pravo svojine na odreenim stvarima koje su svojina preduzea. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 293/93)

209.
Kada su dva lica zakljuila posebne pravne poslove radi sticanja prava svojine na istu nepokretnost, o jaem pravu sud odluuje primenom naela savesnosti i potenja i naela zabrane zloupotrbe prava. Kada su oba sticaoca savesni, a nijednom od njih nepokretnost nije predata u dravinu niti je koji ishodio upis prava svojine u zemljinu odnosno drugu javnu knjigu jai pravni osnov ima raniji sticalac. Kada su oba sticaoca savesna jai pravni osnov ima onaj koji je ishodio upis u zemljinu, odnosno drugu javnu knjigu, a ako nijedan od njih nije ishodio upis u zemljinu, odnosno drugu javnu knjigu jai je u pravu onaj sticalac kome je nepokretnost predata u dravinu. Raniji savesni sticalac ima jai pravni osnov u odnosu na nesavesnog kasnijeg sticaoca. Ovo i u sluaju kada je otuivalac nepokretnost predao u dravinu kasnijem nesavesnom sticaocu ili je nesavesni sticalac ishodio upis u zemljinu, odnosno drugu javnu knjigu. (VSS, Rev. 4559/93)

210.
Ugovor za ije se zakljuivanje zahteva pismena forma sa overenim potpisima ugovoraa smatra se punovanim, iako nije zakljuen u toj formi, ako su ugovorne strane izvrile, u celini ili u pretenom delu, obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana oigledno ne proizilazi to drugo. Cilj zbog koga je lanom 10. Zakona o prometu nepokretnosti propisana forma ugovora je sigurnost pravnog prometa i ostvarivanje javnog interesa. Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi su pravilno utvrdili da je ugovor o kupoprodaji spornog lokala zakljuen u pismenoj formi, bez overe potpisa ugovoraa, da je u celini izvren od obeju ugovornih strana i da je
- 85 -

STVARNO PRAVO

tuenik platio porez na promet nepokretnosti. Prema postojanju navedenih injenica smatra se da je ugovor konvalidiran i pravno valjan iako potpisi ugovornih strana nisu overeni kod suda. U smislu lana 75. Zakona o obligacionim odnosima, ugovor za ije se zakljuenje zahteva pismena forma sa overenim potpisima ugovaraa, smatra se punovanim ako nije zakljuen u toj formi ako su ugovorne strane izvrile, u celini ili u pretenom delu, obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana oigledno ne proizilazi to drugo. Cilj zbog koga je u lanu 10. Zakona o prometu nepokretnosti propisana forma ugovora je sigurnost pravnog prometa i ostvarivanje javnog interesa. U smislu toga propisa sigurnost pravnog prometa je obezbeena zakljuenjem ugovora u pismenoj formi, a opti interes je obezbeen isplatom poreza na promet nepokretnosti. Za konvalidaciju ugovora o prometu nepokretnosti nije odluna savesnost, odnosno nesavesnost ugovornih strana u vezi sa neoveravanjem potpisa kod suda. Ona je relevantna samo kod odluivanja da li dozvoliti restituciju izvrenih ugovornih obaveza, ukoliko ne postoje uslovi za konvalidaciju ugovora. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4520/92)

211.
U sluaju restitucije zbog nitavosti ugovora o prodaji prodavac je duan da kupcu vrati iznos trine cene u vreme donoenja sudske odluke, osim ako razlozi pravinosti to drugo ne nalau, sa zateznom kamatom od donoenja sudske odluke do isplate. Iz obrazloenja: Kada se vri restitucija onoga to su stranke primile na osnovu pismenog neoverenog ugovora o prometu nepokretnosti, koji ne proizvodi pravno dejstvo, primenjuje se naelo jednakih vrednosti uzajamnih davanja u vreme donoenja sudske odluke. Niestepeni sudovi treba da imaju u vidu da restitucija znai uspostavljanje u imovini obe strane stanja koje je bilo pre zakljuenja nitavog ugovora. To se postie na taj nain, to svaka strana vraa ono to je po osnovu nitavog ugovora primila. U tom smislu kupac vraa stvar, nepokretnost, a prodavac cenu. Na taj nain se po pravilu udovoljava ne samo naelu monetarnog nominalizma, nego i naelu jednakih vrednosti uzajamnih davanja. Meutim, kad se u uslovima visoke inflacije vraa svota novca, koja je ranije primljena, stranke se mogu nai u krajnje neravnopravnom poloaju, ime se ozbiljno dovodi u pitanje naelo jednakosti. Stoga je sud duan da polazei od navedenog naela i smisla restitucije obezbedi da se stranke obzirom da je utvrena nitavost ugovora nau u materijalnoj situaciji u kojoj su bile pre zakljuenja takvog ugovora. To proizilazi iz smisla odredbe l. 104. Zakona o obligacionim odnosima prema kojoj u sluaju restitucije zbog nitavosti ugovora o prodaji prodavac je duan da kupcu vrati iznos trine cene u vreme donoenja sudske odluke osim ako razlozi pravinosti neto drugo ne nalau, sa zateznom kamatom od dana donoenja sudske odluke do isplate. Poto je radi pravilne primene odredbe l. 11. i 15. u vezi lana 104. ZOO, bilo nuno da sud ima u vidu kolika je bila trina cena nepokretnosti u vreme prodaje, da li je nepokretnost plaena po trinoj ceni ili ne, da li je cena plaena istovremeno sa prijemom nepokretnosti ili kasnije u ratama, kolika je trina cena sporne nepokretnosti u vreme donoenja sudske odluke, kao i ostale okolnosti od znaaja za otklanjanje posledica nitavog ugovora o prometu nepokretnosti i obezbeenja ravnopravnosti poloaja stranaka, u ovom obligaciono-pravnom odnosu, koju injenicu prvostepeni sud nije utvrdio, to su ukinute obe niestepene presude. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1663/92)
- 86 -

STVARNO PRAVO

212.
U sluaju kad prilikom zakljuivanja ugovora o prometu nepokretnosti izmeu bliskih srodnika, nije prethodno dobijena saglasnost Sekretarijata za finansije Republike Srbije u smislu lanova 1, 3. i 5. Zakona o prometu nepokretnosti (Sl. glasnik SRS, br. 30/89), ima se smatrati da je ugovor zakljuen pod odlonim uslovom u smislu lana 74. Zakona o obligacionim odnosima, pa se u sluaju dobijanja naknadne saglasnosti ima smatrati da ugovor proizvodi pravno dejstvo od dana zakljuivanja. Iz obrazloenja: Ispitujui pobijanu presudu u smislu lana 386. ZPP, Vrhovni sud je naao da je revizija osnovana. Okolnost da prilikom zakljuivanja spornog ugovora o poklonu nije prethodno dobijena saglasnost Sekretarijata za finansije Republike Srbije u smislu lanova 1, 3. i 5. Zakona o ograniavanju prometa nepokretnosti (Sl. glasnik SRS, br. 30/89) po stanovitu Vrhovnog suda, s obzirom da se u ovom sluaju radi o poklonu izmeu brata i sestre ima se smatrati da je predmetni ugovor zakljuen pod odlonim uslovima u smislu lana 74. Zakona o obligacionim odnosima, a to znai da ukoliko tueni uspe da dobije naknadno saglasnost navedenog Sekretarijata za finansije, onda se ima smatrati da ugovor dejstvuje i proizvodi pravno dejstvo od njegovog zakljuivanja. Sa ovih razloga Vrhovni sud je ukinuo obe niestepene presude, da bi u ponovljenom postupku tueniku bila data mogunost da pribavi potrebnu saglasnost, nakon ega e prvostepeni sud ponovo odluiti o tubenom zahtevu u celini. Sa iznetih razloga, a na osnovu lana 395. stav 2. ZPP Vrhovni sud je odluio kao u izreci ovog reenja. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 2102/92. od 09.06.1991. godine)

213.
Upravni organ nije ovlaen da priznaje dejstvo sastavljenog i izvrenog, a neoverenog ugovora o prometu nepokretnosti. lanom 2. Novela zakona o prometu nepokretnosti predvieno je da sud moe priznati pravno dejstvo ugovora o prenosu prava na nepokretnosti izmeu nosilaca prava svojine pod odreenim uslovima. (Iz odluke Okrunog suda u Kragujevcu, U. 169/91)

214.
Izjava vlasnika o poklonu pred komisijom u postupku komasacije, ne predstavlja pravni osnov za sticanje prava svojine. (Okruni sud u Poarevcu, G. 1102/90)

215.
Kada se vri restitucija onoga to su stranke primile na osnovu pismenog neoverenog ugovora o prometu nepokretnosti, koji ne proizvodi pravno dejstvo, primenie se naelo jednakih vrednosti uzajamnih davanja u vreme donoenja sudske odluke.
- 87 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Iz spisa proizilazi da je pravnosnanom presudom optinskog suda P... 19/82 od 6. decembra 1982. godine u ranijoj parnici, utvreno da ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zakljuen izmeu stranaka 18. marta 1982. godine ne proizvodi pravno dejstvo jer nije overen kod suda. Kupac je obavezan da prodavcu vrati u dravinu kupljenu nepokretnost, a odbijen je zahtev protivtube kupca za utvrivanje prava svojine na nepokretnosti po osnovu navedenog ugovora o kupoprodaji. U ovoj novoj parnici utvreno je da krivicom prodavca nije dolo do overe ugovora, zato to je odbio da plati porez na promet i da izvri prenos parcele na kupca. Takoe je utvreno da tueni iznos primljen na ime kupoprodajne cene od 66.000 dinara nije vratio prodavcu niti je isti deponovao kod suda. Kod ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je usvojen tubeni zahtev tuioca, tako to je tueni obavezan da mu plati na ime povraaja kupoprodajne cene iznos od 72.000.000 dinara, to ini vrednost parcele u vreme presuenja utvrenu vetaenjem. Ovo zato, jer kada se vri restitucija onoga to su stranke primile po osnovu pismenog neoverenog ugovora o kupoprodaji koji ne proizvodi pravno dejstvo, primenjuje se naelo jednake vrednosti uzajamnih davanja u vreme donoenja sudske odluke u smislu lana 15. i 104. ZOO. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2254/90)

216.
U sluaju restitucije po izvrnom nitavom ugovoru o prometu nepokretnosti prodavac vraa kupcu iznos pravine cene sa zateznom kamatom od dana donoenja sudske odluke do dana vraanja cene. Iz obrazloenja: Ukoliko se utvrdi da ima mesta restituciji po izvrenom nitavom ugovoru o prometu nepokretnosti koji je zakljuen suprotno Zakonu o prometu nepokretnosti i odluci skuptine optine, mora se imati u vidu da restitucija znai uspostavljanje u imovini obe strane stanja koje je bilo pre zakljuenja nitavog ugovora. To se postie na taj nain to svaka strana vraa ono to je po osnovu nitavog ugovora primila. U tom smislu kupac vraa stvar, a prodavac cenu. Na taj nain se, po pravilu udovoljava ne samo naelu monetarnog nominalizma, nego i naelu jednakih vrednosti davanja. Meutim, kada se u uslovima visoke inflacije vraa svota novca koja je ranije primljena, stranke se mogu nai u krajnje neravnopravnom poloaju, ime se ozbiljno dovodi u pitanje naelo jednakosti. Stoga je sud duan da, polazei od navedenog naela i smisla restitucije, obezbedi da se stranke nakon utvrivanja nitavosti ugovora nau u materijalnoj situaciji u kojoj su bile pre zakljuenja takvog ugovora. Uostalom, to proizilazi iz dubljeg smisla odredbi lana 104. ZOO, po kojima se, ako vraanje nije mogue, ili ako se priroda onog to je ispunjeno protivi vraanju, ima dosuditi naknada u novcu prema cenama u vreme donoenja sudske odluke. Ostvarivanje navedenog cilja u uslovima promenjenih okolnosti moe se postii jedino obavezivanjem prodavca da kupcu vrati iznos pravine cene, a ta je pravina cena ocenjuje sud, s obzirom na sve okolnosti sluaja. Pri tome se, svakako, mora imati u vidu i kolika je bila trina cena stvari u vreme prodaje, da li je stvar plaena po trinoj ceni ili ne, da li je cena plaena istovremeno sa prijemom stvari ili kasnije ili u ratama, kao i ostale okolnosti od znaaja za otklanjanje posledica nitavog ugovora o prometu nepokretnosti i obezbeenja ravnopravnosti poloaja stranaka. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1918/90)
- 88 -

STVARNO PRAVO

(lan 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

217.
Adaptacija graevinskog objekta nije osnov za sticanje susvojine na adaptiranom objektu. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je u spornom objektu proirio malu sobu i napravio predsoblje od terase, ugradio dvotarifno brojilo i postavio ogradu sa zadnje strane placa, radi poboljanja uslova stanovanja, u smislu osamostaljenja svoje porodice. Prema shvatanju Okrunog suda, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je odbio tubeni zahtev tuioca za priznavanje susvojine na adaptiranom objektu. Pri tome se prvostepeni sud pravilno pozvao na odredbe l. 21. i 22. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, prema kojima je predvieno sticanje prava svojine i takozvanim stvaranjem nove stvari, to se u konkretnom sluaju nije desilo. U konkretnom sluaju, tuilac finansiranjem i preduzetim radnjama nije stvorio novu stvar, ve je adaptirao postojee suvlasnike objekte, na osnovu ega nije mogao postati vlasnik na predmetnim nepokretnostima. Adaptacija koju je tuilac izveo predstavlja prilagoavanje objekta za izmenjenu ili novu funkciju i njome se ne menja sutina postojeeg objekta, dok se dogradnjom i nadziivanjem supstanca postojeeg objekta po svom obimu poveava. To znai da adaptacijom ne nastaje nova stvar pa tuilac po tom osnovu nije mogao postati vlasnik, odnosno suvlasnik objekta. (Iz Presude Okrunog suda u aku, G. 943/09 od 28.10.2009. godine)

218.
Lice koje je bilo suinvestitor izgradnje, stie svojinu na predmetnoj nepokretnosti prema uslovima propisanim u lanu 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (stvaranje nove stvari), a ne u smislu lana 33. navedenog zakona, jer se ne radi o sticanju svojine po osnovu pravnog posla. Iz obrazloenja: Iz spisa predmeta utvruje se da je tuilac postavio tubeni zahtev kojim trai da se utvrdi da je tuilac suvlasnik 4/5 idealna dela trosobnog stana ukupne povrine 88, 64 m2, koji nosi oznaku br. 50, a nalazi se na etvrtom spratu u stambenoj zgradi u B. u ulici A.J. br. 3, to bi tueni bio duan priznati i trpeti da tuilac svoje pravo suvlasnitva upie u zemljine knjige. Uz tubu tuilac je podneo i predlog za odreivanje privremene mere kojom bi se tuenom zabranilo otuenje i optereenje ovog stana. Obrazlaui zakljuak da tuilac nije uinio verovatnim svoje utueno nenovano potraivanje, prvostepeni sud je stao na stanovite da u konkretnom sluaju ne postoji valjani pravni osnov po kome bi tuilac mogao stei svojinu na spornom stanu, te da stoga ni sama zapisnika predaja stana u posed tuiocu od strane tuenog ne moe predstavljati valjani nain sticanja svojine. Vii trgovinski sud nalazi da je prvostepeni sud na pravilno i u potpunosti utvreno injenino stanje pogreno primenio materijalno pravo to je imalo za posledicu i nepravilnu odluku o predloenoj privremenoj meri. Naime, prvostepeni sud je svoju odluku zasnovao na primeni lana 33. Zakona o osnovama
- 89 -

STVARNO PRAVO

svojinskopravnih odnosa, umesto na primeni lana 21. Zakona. lanom 21. navedenog Zakona propisano je da se po samom zakonu pravo svojine izmeu ostalog stie i stvaranjem nove stvari. U konkretnom sluaju tuilac je bio sainvestitor po osnovu Ugovora o zajednikoj izgradnji stanova na lokaciji "P.b." - blok 2 u B. na V. Navedeni ugovor zakljuen je u vreme kada stan koji je predmet postavljenog tubenog zahteva uopte nije ni postojao, pa se u konkretnom sluaju i ne radi o sticanju prava svojine na osnovu pravnog posla, jer navedeni stan tuilac od tuenog nije kupio, nego je uplatom (i to unapred ugovorenih novanih sredstava) uestvovao u zajednikoj izgradnji, dakle stvaranju navedenog stana kao nove stvari. (Reenje Vieg trgovinskog suda, P. 4/2008 od 10.1.2008. godine)

219.
Pravo susvojine na novoizgraenoj stvari vlasnici materijala, kojim su svojim radom stvorili tu stvar, stiu po samom zakonu. Eeventualno vei doprinos u gradnji, kada je unapred ugovorena podela stvari na jednake delove, ne moe da dovede do veeg susvojinskog udela na stvari ve predstavlja osnov za konstituisanje novanog potraivanja. Iz obrazloenja: Na svojoj parceli, po usmenom sporazumu sa bratom, zajednikim radom i sredstvima, pravni prethodnik tuilaca stvorio je novu stvar ( porodinu stambenu kuu ) pa su ispunjeni uslovi za sticanje po samom zakonu - u smislu lana 21. i lana 22. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Vlasnici materijala su svojim radom stvorili novu stvar pa su oni po samom zakonu stekli pravo susvojine na novoizgraenoj stvari. Izgradnja i kasnija usmena faktika fizika deoba je posledica zakljuenog ugovora o gradnji sa udelima na jednake delove i podelom "po vertikali". Taj ugovor je izvren i tueni se odmah uselio u svoju desnu polovinu izgraene kue, osposobio je za stanovanje, a posle izvrene gradnje i osposobljavanja leve polovine u deo kue se uselio pravni prethodnik tuioca odnosno tuioci ( kada su deca poela da studiraju ). Niestepeni sudovi su utvrdili da je tueni - u pogledu razloga i vremena za raskid ugovora o zajednikoj gradnji - protivurean ( prva tvrdnja - da je raskinut 1991. godine, a zatim - 1994. godine ) i da se nisu stekli uslovi za raskid zato to je izvedenim dokazima u postupku utvreno da je ugovor o zajednikoj gradnji realizovan i da je posle realizacije i izvrenja ugovora dolo do deobe nepokretnosti ( raskinuti se moe samo ugovor koji nije izvren ). Pravilno je stanovite drugostepenog suda da eventualno vei doprinos u gradnji, kod injenice da je unapred dogovorena podela na jednake delove, ne vodi veem susvojinskom udelu ve konstituisanju novanog potraivanja. Neosnovani su revizijski navodi u pogledu pogrene primene materijalnog prava izlaganjem tumaenja sadrine l. 21. i 22. navedenog Zakona. Pravilno je pravo susvojine zasnovano na pomenutim citiranim odredbama Zakona, jer je svojina steena gradnjom po osnovu zajedniki uloenog rada i materijala kome je prethodio usmeni ugovor o graenju. Okolnost da navodno, kako se istie, ugovor o zajednikoj izgradnji nije regulisan pozitivnim propisom ne utie na drukiju odluku jer u ugovornom pravu ne vai numerus clausus (vai u stvarnom pravu) pa stranke, u skladu sa naelom autonomije volje iz lana 10. Zakona o obligacionim odnosima, mogu zakljuivati kako imenovane tako i neimenovane ugovore ( koji nisu posebno regulisani Zakonom o obligacionim odnosima ili drugim zakonom, kao to je to ugovor o ortakluku, privrednom poslovanju ili zajednikoj gradnji ), a pod uslovom da ti ugovori nisu u suprotnosti sa pravilima javnog poretka odnosno prinudnim propisima i pravilima morala.
- 90 -

STVARNO PRAVO

Ugovor o deobi suvlasnika mora biti zakljuen u pisanom obliku ali i usmeni ugovor proizvodi pravno dejstvo ukoliko je - kao u ovom sluaju - izvren. Zato su neosnovani revizijski navodi da taj ugovor ne proizvodi pravno dejstvo i da je suvlasnike udele trebalo utvrditi istraujui stvarni doprinos. Konano, u konkretnom sluaju nosioci zajednike svojine i sticaoci porodine stambene zgrade nisu lanovi porodinog domainstva da bi se na njih primenili l. 328. i 340. Zakona o braku i porodinim odnosima, koji reguliu pitanje zajednikog sticanja branih drugova i lanova porodine zajednice. ( Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2/06 od 28.06.2006. godine )

220.
Licu koje gradnjom kue na zemljitu iji je vlasnik, zauzme i deo susednog zemljita u svojini drugog lica, izuzetno se i uz ocenu svih okolnosti konkretnog sluaja (vrednost objekta, ponaanje vlasnika zemljita i graditelja u toku i povodom gradnje, povrina i vrednost zauzetog zemljita), moe priznati pravo svojine na zauzetom zemljitu uz obavezu da njegovom vlasniku naknadi vrednost istog. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je vlasnik parcele broj 25775/3 KO B... na osnovu ugovora o kupoprodaji od 1968. godine. Navedena parcela se granii sa parcelom broj 2574/1 KO B vlasnitvo tuenog. Tuilac je na svojoj parceli tokom 1971. godine poeo da zida kuu bez graevinske dozvole, a prilikom gradnje zauzeo je 9m2 parcele 2574/1 KO B... i to 1m2 pod kuom i 8m2 na ime okunice i zemljita neophodnog za redovnu upotrebu zgrade. Tuilac je svojom ogradom i delom dvorita izvrio zauzee i parcele 1193/2, javno dobro put u povrini od 83m2. Tuilac nije izvrio uvid u katastarski operat niti je izveo geometra da bi tano utvrdio granice njegove parcele. Nakon to je tokom 1990. godine na lice mesta izaao vetak geometar, kada je tueni utvrdio da je tuilac prilikom gradnje kue zauzeo i deo njegove parcele, tueni je na svojoj parceli 2574/1 KO B 1991. godine postavio betonsku ogradu. Vetaenjem je utvreno da trina vrednost porodine kue tuioca na dan izrade nalaza i miljenja iznosi 757.482,00 dinara, a da trina vrednost zauzetog dela parcele 2574/1 u povrini od 9m2 iznosi 2.250,00 dinara. Pri utvrivanju ovih vrednosti vetak je imao u vidu lokaciju porodine stambene zgrade tuioca, izgraenost okolne infrastrukture kao i godinu izgradnje stambenog objekta. Vrednost zauzetog dela zemljita procenjena je na osnovu njegove lokacije, izgraenosti okoline infrastrukture i uvedenih prikljuaka vodovodne odnosno kanalizacione i elektro-mree. Kod tako utvrenog injeninog stanja, cenei sve okolnosti sluaja meu kojima su vrednost objekta, ponaanje tuenog kao vlasnika zemljita i tuioca kao graditelja u toku i povodom gradnje, povrine i vrednosti zauzetog zemljita, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su utvrdili da je tuilac po osnovu gradnje na tuem zemljitu, u smislu odredbi lanova 21. i 25. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, stekao pravo svojine na zauzetom delu parcele 2574/1 KO B u povrini od 9m2, u merama i granicama kako je to navedeno u stavu prvom izreke prvostepene presude. Sa tih razloga pravilna je i ocena niestepenih sudova da je neosnovan protivtubeni zahtev tuenog kojim je traio da mu tuilac vrati zauzeti deo parcele 2574/1 KO B... u povrini od 8m2 kao i da mu se omogui postavljanje ograde uz menu liniju sa parcelom 2575/3 iste KO. Pravilna je i ocena niestepenih sudova kojom je tuilac obavezan da tuenom na ime naknade za prenos svojine na delu parcele 2574/1 KO B... isplati naknadu u vrednosti tog dela u visini koja
- 91 -

STVARNO PRAVO

je pravilno utvrena vetaenjem. Isticanje tuenog u reviziji da on nije traio tu naknadu nije od uticaja na drugaiju odluku suda, jer se graenjem na tuem zemljitu stie svojina na osnovu samog zakona te presuda u ovom sluaju zamenjuje ugovor pa je iznos koji tueni dobija presudom naknada za prenos prava na zemljitu koje je ve uzeto. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. br. 913/05 od 14.12.2005. godine)

221.
Temelj za graevinski objekat koji tek treba da bude sagraen ne odgovara zakonskoj definiciji objekta, a svojina se stie na stvari kao celini, te stoga isti ne moe biti ni predmet susvojine. Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi su utvrdili pravo svojine tuioca na 1/2 polovini dela betonskog temelja sagraenog na parceli br. 1603. Pri tom nisu imali u vidu da se, prema l. 21. i 22. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, svojina stie na stvari kao celini. U ovom sluaju, re je o porodinoj stambenoj zgradi kao graevinskom objektu. Prema lanu 2. taka 11. Zakona o izgradnji objekta, pod graevinskim objektom se podrazumeva graevina koja predstavlja fiziku i tehniko-tehnoloku ili biotehniku celinu sa svim instalacijama i postrojenjima. Temelj za graevinski objekat koji tek treba da bude sagraen ne odgovara zakonskoj definiciji objekta, pa je bilo potrebno da se niestepeni sudovi izjasne da li je uopte bilo moguno da se na njemu konstituie pravo svojine. Poto to nije uinjeno, za sada se ne moe oceniti da li je materijalno pravo pravilno primenjeno, pa je to i bio razlog to je ovaj sud, u smislu lana 395. stav 2. ZPP, ukinuo obe niestepene presude i predmet vratio na ponovno suenje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2388/98)

222.
Adaptacijom objekta ne moe se stei pravo svojine na zakupljenom objektu. (Vii privredni sud u Beogradu, P. 7291/98 od 23. 12. 1998. godine)

223.
Dogradnjom, nadziivanjem ili adaptacijom tueg ili suvlasnikog graevinskog objekta ne stie se pravo svojine ako zakonom ili ugovorom nije drukije odreeno. Iz obrazloenja: Stanovite niestepenih sudova da tuilja adaptacijom stambenog objekta i dogradnjom pomonih objekata moe stei svojinu (susvojinu) nije pravilno. Dogradnjom, nadziivanjem ili adaptacijom tueg ili suvlasnikog graevinskog objekta ne stie se pravo svojine ako zakonom ili ugovorom nije drukije odreeno. Samo izuzetno dogradnjom i nadziivanjem posebnog dela zgrade savestan gradilac stie pravo svojine nad posebnim delom zgrade ukoliko je vlasnik znao za gradnju i nije se tome protivio (lan 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa).
- 92 -

STVARNO PRAVO

S obzirom da se adaptacijom i dogradnjom stambene zgrade i pomonih objekata koji predstavljaju pripadak glavne stvari ne stvaraju novi objekti ve vri poboljanje uslova stanovanja i kako tuilja kao brani drug nema mogunosti da ostvari suvlasniki udeo na spornim nepokretnostima (osim ako postoji sporazum) to ona prema tuenom kao vlasniku stvari ima pravo potraivanja koje je ravno udelu u adaptaciji i dogradnji po cenama u vreme presuenja. Prema tome, utvreni udeo tuilje u sticanju moe da predstavlja samo osnov za utvrivanje visine novanog potraivanja u odnosu na ukupnu vrednost objekta. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2621/97)

224.
Kod uklanjanja posledica samovlaa ne moe se uvek osnovano traiti uspostava ranijeg posedovnog stanja ako postoji oigledna nesrazmera u vrednostima izgraenog i ugraenog predmeta pravne zatite jer bi ruenje graevinskog objekta iziskivalo nesrazmerne trokove i ujedno vodilo njegovom potpunom unitenju. Iz obrazloenja: Prema utvrenju suda strane su zajednikim sredstvima sagradile porodinu stambenu zgradu na kojoj su zatim sporazumom opredelile pravo svojine svakog od suvlasnika na fiziki odreenim delovima zgrade. Presudom od 22.11.1990. godine utvreno je da tueni kao suvlasnik stambene zgrade ima pravo dravine na severnoj polovini tavanskog prostora zgrade te je naloeno tuiocu da srui bespravno izgraene prostorije na ovom delu tavanskog prostora, da ukloni sav materijal i omogui ovde tuenom nesmetano korienje. Tuilac nalazi da mu se moe priznati pravo svojine na celom potkrovlju i pored injenice da je suvlasnik na istom u 1/2 dela i da je prostorije na tavanskom delu zgrade izgradio bez odobrenja tuenog, kao suvlasnika jer je necelishodno da rui deo potkrovlja odnosno da je celihsodno da tuenom plati protivrednost od 1/2 dela tavanskog prostora. Po oceni Vrhovnog suda sueno je pravilnom primenom materijalnog prava, kada je tubeni zahtev kao neosnovan odbijen. Utvreno je da tueni kao suvlasnik ima pravo na dravinu severne polovine tavanskog prostora zgrade. Tuilac takvim pravnim poslom utemeljenim u zakonu nije stekao pravo svojine i na tuenikovom suvlasnikom delu tavanskog prostora zgrade. Kod uklanjanja posledica samovlaa ne bi se moglo uvek traiti osnovano uspostava ranijeg posedovnog stanja ako postoji oigledna nesrazmera u vrednostima izgraenog i ugraenog predmeta pravne zatite jer bi ruenje graevinskog objekta iziskivalo nesrazmerne trokove i ujedno vodilo njegovom potpunom unitenju, to bi bilo neekonomino. Meutim, pitanje da li je tueni mogao osnovano traiti uspostavu ranijeg posedovnog stanja uklanjanjem bespravno izgraenih prostorija, te da li je bilo mesta usvajanju tog zahteva, nije pravno odlueno u ovoj parnici, jer je ovo pitanje ocenio sud kada je pravnosnanom presudom tuiocu naredio ruenje bespravno podignutih prostorija i uspostavu ranijeg posedovnog stanja. Stoga ne moe tuilac u ovoj parnici isticati a kako to ini da je u izgradnju potkrovlja uloio znatna materijalna sredstva i da bi ruenjem ve izgraenog pretrpeo tetu veeg obima. U takvim okolnostima isticanje da je celishodno da tuilac tuenom plati protivvrednost 1/2 polovine tavanskog prostora i da bude vlasnik na celom potkrovlju nije osnovano. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4697/97)
- 93 -

STVARNO PRAVO

225.
Graditelj graevinskog objekta bez odobrenja za graenje, do legalizacije ili ruenja tog objekta na osnovu odluke nadlenog organa, uiva sudsku zatitu koja pripada vlasniku, bez prava na uknjibu, ako zakonom republike nije drugaije odreeno. Iz obrazloenja: Iz stanja u spisima proizilazi da je tuena prodala tuiocu nedovrenu stambenu zgradu, podignutu bez graevinske dozvole, da je tuilac isplatio kupoprodajnu cenu i stupio u posed, te je traio da se utvrdi da je vlasnik navedene zgrade. Iako je tuena priznala tubeni zahtev niestepeni sudovi su odbili tubeni zahtev kao neosnovan, nalazei da nisu ispunjeni uslovi iz lana 331. u vezi l. 3. stav 3. ZPP za donoenje presude na osnovu priznanja jer bi se na ovaj nain izvrila legalizacija objekta bez graevinske dozvole. Postupajui po reviziji tuioca Vrhovni sud je ukinuo niestepene presude a sa sledeih razloga: Graevinski objekat izgraen bez odobrenja za gradnju ima upotrebnu vrednost od izgradnje do uklanjanja bez naknade. Takav objekat moe biti i u prometu sve dok u zakonom predvienom postupku od strane nadlenog organa ne bude poruen, s tim to se pravo svojine na takvom objektu ne moe uknjiiti u javne knjige. Ako se graevinski objekat podignut bez graevinske dozvole ne bi ovako tretirao, onda bi graditelj takvog objekta bio lien graevinsko-pravne zatite. Graditelj odnosno njegov pravni sledbenik ne bi bio ovlaen na vlasniku tubu protiv lica koje mu je protivpravno zauzelo graevinski objekat ili deo objekta kao to ne bi imao pravo na naknadu tete prouzrokovane oteenjem ili uklanjanjem objekta bez pravnog osnova. Odluka o uklanjanju takvog objekta ne moe se doneti pre nego to se u zakonitom postupku utvrdi da se taj objekat ne uklapa u regulacioni plan ili drugi akt urbanistike regulative. Prema tome, graditelj graevinskog objekta bez odobrenja za graenje, do legalizacije ili ruenja tog objekta na osnovu odluke nadlenog organa, uiva sudsku zatitu koja pripada vlasniku, bez prava na uknjibu, ako zakonom Republike nije drugaije odreeno. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4118/97)

226.
Zgrada izgraena bez graevinske dozvole uvek se moe poruiti odlukom upravnog organa kao bespravna gradnja. Iz obrazloenja: Pravosnanim delom presude niestepenih sudova utvreno je da je tuilac kupio predmetnu zgradu sa placem od tuene. Meutim, zgrada je izgraena bez graevinske dozvole, to je protivno graevinskim propisima koji su imperativno odredili uslove gradnje i tehnikog prijema zgrade osposobljene za namenu sa kojom je izgraena, nakon ega se izdaje upotrebna dozvola. Tako legalnim putem izgraena zgrada moe da bude predmet zemljino knjinog upisa. Meutim, ako za gradnju nije pribavljena odgovarajua graevinska dozvola onda to nije zakonita gradnja, pa u takvom sluaju izgraena zgrada nema pravni identitet graevinskog objekta kao nepokretnosti, jer se uvek moe poruiti odlukom upravnog organa kao bespravna gradnja. Zbog toga tuilac mo- 94 -

STVARNO PRAVO

e da bude samo vanknjini vlasnik, takve zgrade kao imovine koja pravno predstavlja graevinski materijal, sve dok se uz kompletnu dokumentaciju, ne legalizuje kao izgraeni graevinski objekat, koji se moe identifikovati i uknjiiti u javnim knjigama. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6644/97)

227.
Pristupajui bespravnoj gradnji na gradskom graevinskom zemljitu koje je od 1980. godine u drutvenoj svojini i detaljnim urbanistikim planom predvieno za izgradnju objekta male privrede tuioci su sami preuzeli rizik tetnih posledica koje mogu nastati zbog ovakvog njihovog ponaanja. Iz obrazloenja: U postupku pred prvostepenim sudom je utvreno da su stranke 10. decembra 1984. godine zakljuile pismeni ugovor o prodaji, prema kome je tuena prodala tuiocima deo od katastarske parcele br. 5941/3 u povrini od 420 m2. lanom 4. navedenog ugovora tuena se obavezala da navedeni deo od katastarske parcele prenese tuiocima u svojinu ako to bude bilo mogue, a l. 5. da za sluaj izuzimanja zemljita tuiocima isplati naknadu po ceni koju bude odredio nadleni organ u postupku izuzimanja. Na delu katastarske parcele koji je bio predmet ugovora o prodaji tuioci su bez odobrenja za graenje izgradili temelje stambene zgrade. Konanim reenjem upravnog organa od 14. februara 1990. godine cela katastarska parcela broj 5941/3 izuzeta je iz poseda tuene, kao nosioca prava korienja, a u postupku privoenja nameni izuzetog zemljita od strane nadlenih optinskih organa temelji zgrade tuilaca kao bespravna gradnja su porueni. Niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zakljuili da tubeni zahtev tuilaca za naknadu tete koju su pretrpeli zbog ruenja temelja stambene zgrade na delu katastarske parcele br. 5941/3 nije osnovan. Ovo stoga to teta nije posledica skrivljenog ponaanja tuene. Naprotiv, pristupajui bespravnoj gradnji na gradskom graevinskom zemljitu koje je od 1980. godine u drutvenoj svojini i Detaljnim urbanistikim planom predvieno za izgradnju objekata male privrede i trafo-stanice, tuioci su sami preuzeli rizik tetnih posledica koje mogu nastati zbog ovakvog njihovog ponaanja. Kod utvrene injenice da je ruenje izvreno u postupku privoenja zemljita njegovoj nameni od strane nadlenih organa optine nakon izuzimanja zemljita iz poseda tuene, tuena ne moe biti odgovorna za tetu koju su s tim u vezi pretrpeli tuioci. Stoga ni po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi iz l. 154. ZOO za obavezivanje tuene da tuiocima ovu tetu naknadi. U reviziji tuilaca se neosnovano istie da je tuena za nastalu tetu odgovorna, jer nadlenim organima nije prijavila postojanje objekta tuilaca na delu katastarske parcele broj 5941/3. Tuena nije vlasnik objekta - temelja koji su izgradili tuioci, niti je nekim pravnim poslom preuzela obavezu da pred nadlenim organima titi interese tuilaca u pogledu bespravne gradnje. Stoga ona ne moe biti odgovorna za tetu zato to navedeni temelj tuilaca (koji u graevinskom smislu i ne predstavlja objekat) nije legalizovan, tim pre to su tuioci znali i morali znati da gradsko graevinsko zemljite nije bilo u prometu i da se na takvom zemljitu ne moe vriti izgradnja mimo uslova odreenih urbanistikim planom. Zato su neosnovani svi navodi u reviziji tuilaca o odgovornosti tuene po navedenom osnovu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3006/97)
- 95 -

STVARNO PRAVO

228.
Lice koje od svog materijala svojim radom izradi novu stvar stie pravo svojine na tu stvar. Iz obrazloenja: Po nalaenju Vrhovnog suda pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev da se utvrdi da je tuilac po osnovu graenja postao suvlasnik sa 1/3 idealnog dela na predmetnom stanu i vlasnik jedne garsonjere. Naime, odredbom lana 21. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima predvieno je da se po samom zakonu stie pravo svojine, izmeu ostalog, i stvaranjem nove stvari, a odredbom lana 22. istog Zakona predvieno je da lice koje od svog materijala svojim radom izradi novu stvar stie pravo svojine na tu stvar. Kako tuilac nije svojim radom i od svog materijala stvorio novu stvar, jer se u konkretnom sluaju radi o adaptaciji postojeeg objekta, to se ne moe smatrati da je stekao pravo susvojine na predmetnom stanu niti pravo svojine na garsonjeri. Zbog toga su neosnovani revizijski navodi da garsonjera predstavlja nov objekat, jer je u provedenom postupku nesumnjivo utvreno da je garsonjera dobijena adaptacijom garae i odeljenja iza garae. Takoe su neosnovani revizijski navodi kojima se istie da zastakljena terasa predstavlja takoe nov objekat. Za ove kao i za ostale radove tuilac eventualno moe prema tuenoj isticati obligacioni zahtev to nije predmet spora u ovoj parnici, a ne po tom osnovu priznanje prava svojine. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3557/96)

229.
Zasnivanje suvlasnitva po osnovu zajednike gradnje pretpostavlja postojanje nesumnjivog i odreenog sporazuma da se ulaganjem sredstava zajedniki gradi radi sticanja odgovarajuih svojinskih udela. Iz obrazloenja: Predmet ovog spora je tubeni zahtev za utvrenje da je tuilac po osnovu zajednike izgradnje sa tuenim suvlasnik na jednoj polovini stambene zgrade postojee na kat. parceli 404/4 KO P i u istoj kvoti suvlasnik na toj parceli. U toku spora tuilac nije dokazao postojanje sporazuma o zajednikoj izgradnji, koji bi predstavljao osnov za zasnivanje suvlasnitva. Naime, zasnivanje suvlasnitva po osnovu zajednike gradnje pretpostavlja postojanje nesumnjivog i odreenog sporazuma, koji podrazumeva nameru i volju uesnika u tom sporazumu da se ulaganjem sredstava zajedniki gradi, radi sticanja odreenih svojinskih udela, koji bi bili odgovarajui uloenim sredstvima. Kako tuilac nije dokazao postojanje takvog sporazuma, niti to proizilazi iz provedenog dokaznog postupka, to su pravilno odluili niestepeni sudovi kada su tubeni zahtev tuioca da se utvrdi da je po tom osnovu suvlasnik sa jednom polovinom oznaenih nepokretnosti, odbili. Pri tom nema sumnje da tuilac ima pravo na povraaj eventualnih novanih davanja, u posebnoj parnici, ukoliko tueni sredstva tuioca dri bez valjanog pravnog osnova. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2803/95)

230.
Adaptacijom pomonih prostorija u stambene bez odobrenja nadlenog organa ne stie se stvarno pravo. (Okruni sud u Beogradu, G. 4870/91)
- 96 -

STVARNO PRAVO

(lan 22. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

231.
Pravo vlasnitva se moe stei i na objektu sagraenom bez odobrenja za gradnju. Iz obrazloenja: Ovo sa razloga, to graditelj objekta bez odobrenja za gradnju do legalizacije ili ruenja tog objekta na osnovu odluke nadlenog organa, uiva sudsku zatitu koja pripada vlasniku, ali bez prava na uknjibu ako republikim zakonom nije drugaije odreeno. Graevinski objekat, izgraen bez odobrenja za gradnju, ima upotrebnu vrednost od izgradnje do uklanjanja bez naknade. Takav objekat moe biti i u prometu, sve dok u zakonom predvienom postupku od strane nadlenog organa ne bude poruen, s tim to se pravo svojine na njemu ne moe uknjiiti u javne knjige. Ako se graevinski objekt podignut bez graevinske dozvole ne bi ovako tretirao, onda bi njegov graditelj bio lien graevinsko-pravne zatite. Graditelj, odnosno njegov pravni sledbenik, ne bi bio ovlaen na vlasniku tubu prema licu koje mu je protivpravno zauzelo graevinski objekat ili deo objekta, kao to ne bi imao pravo na naknadu tete prouzrokovane oteenjem ili uklanjanjem objekta bez pravnog osnova. Prema tome, graditelj graevinskog objekta bez odobrenja za graenje do legalizacije ili ruenja tog objekta na osnovu odluke nadlenog organa, uiva sudsku zatitu koja pripada vlasniku, pa prema tome utvrenje prava vanknjinog vlasnitva. Kako pravni osnov ove parnice, koji se pobija zahtevom za zatitu zakonitosti, predstavlja utvrenje prava vlasnitva na nepokretnosti koje predstavlja graevinske objekte, kod izloenog pravnog stanovita ovog suda, ostali razlozi zahteva za zatitu zakonitosti su bez uticaja na donoenje drugaije odluke. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 147/04 od 02.03.2005. godine)

232.
Adaptacijom stana radi poboljanja uslova stanovanja ne stie se vei suvlasniki udeo od ve utvrenog. Iz obrazloenja: Pravilan je zakljuak niestepenih sudova da navedenim radovima na adaptaciji predmetnog stana, kojima su poboljani uslovi stanovanja, tuilja nije mogla stei vei suvlasniki udeo u predmetnom stanu od ve utvrenog udela pravnosnanom sudskom presudom, i iz tog razloga pravilnom primenom odredbe l. 21, 22. i 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa odbili tubeni zahtev. Za ovu odluku dati su razlozi koje u svemu prihvata i Vrhovni sud, pa su neosnovani navodi revizije o pogrenoj primeni materijalnog prava. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2713/04 od 05.05.2005. godine)
- 97 -

STVARNO PRAVO

233.
Adaptacija zgrade nije osnov za sticanje prava svojine na konkretnoj zgradi. Iz obrazloenja: Presudom prvostepenog suda odbijen je tubeni zahtev tuioca kao neosnovan, a da je na identifikovanoj stambenoj zgradi postao vlasnik u delu od ... pa po osnovu izvrene adaptacije koja se ogleda u izvedenim radovima... Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu albu tuioca, i potvrdio je prvostepenu presudu. Iz spisa proizilazi da je tuilac izveo radove na zgradi tako to je ograena terasa, stepenice su prekrivene i to one koje vode na sprat kue. Vetaenjem od strane vetaka graevinske struke je utvreno da se radi o radovima koji nisu bili nuni na zgradi, objekat je graen od vrstog materijala, konstruktivno stabilan i nije pretila opasnost da padne. Dakle, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, nalazei da adaptacija zgrade nije osnov za sticanje prava svojine na konkretnoj zgradi. (Iz presude Okrunog suda u aku, G. br. 191/05 od 21.02.2005. godine)

(lan 23. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

234.
Za adaptaciju zakupljenog objekta za koju prethodno nije traena saglasnost zakupodavca nije dobijena graevinska dozvola, te ne moe dovesti do sticanja prava svojine na objektu ili njegovom delu, bez obzira na vrstu i obim ulaganja. Iz obrazloenja: Tuilac je na zakupljenom poslovnom prostoru vrio adaptacije za koje prethodno nije traio saglasnost zakupodavca, niti je pribavio graevinsku dozvolu. Na tuioev zahtev tuenoj da mu naknadno da saglasnost za radove koje je izveo, te da mu tuena prizna svojinu po osnovu ulaganja na poslovnom prostoru koji je predmet zakupa, tuena je negativno odgovorila. Poto je znao za adaptiranje tueg objekta, bez obzira na vrstu i obim ulaganja, tuilac nije mogao u smislu odredbe lana 23. i 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa stei svojinu na objektu, ili njegovom delu. Ovo utoliko pre, to je ugovorom o zakupu poslovnog prostora ugovoreno da zakupac ne moe vriti adaptaciju prostora koji je predmet ugovora, bez prethodne saglasnosti zakupodavca. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. broj 898/01 od 16.05.2001. godine)
- 98 -

STVARNO PRAVO

(lan 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

235.
Lice koje je izgradilo objekte na zemljitu na kome drugi ima pravo svojine, a nije znalo niti je moglo znati da gradi na tuem zemljitu, pri emu se vlasnik zemljita iako je znao za izgradnju istoj nije protivio, stie pravo svojine i na zemljitu na kome je izgraen graevinski objekat kao i na zemljitu koje je neophodno za redovnu upotrebu tih objekata Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je iz iskaza svedoka pravilno utvrdio da je tuioev otac bio siromaan i da je imao saglasnost sela za gradnju objekata i obraivanje zemlje na spornim parcelama. U korienju spornih parcela tuioca i njegovog oca niko nije ometao, kao ni u gradnji objekata na spornim parcelama. Na spornim parcelama tuilac je izgradio talu i vajat i zasadio vonjak, a pri tome je bio savestan jer nije znao niti je mogao znati da isti gradi na tuem zemljitu, s obzirom da ga je dobio od Narodnog odbora P. a od perioda dobijanja predmetnih parcela je smatrao da su iste njegovo vlasnitvo i ponaao se sve vreme kao vlasnik, u emu ga niko i nije ometao. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio, a na osnovu nalaza i miljenja vetaka graevinske struke na koje stranke nisu imale primedbi, da je za upotrebu objekata neophodno zemljite navedenih parcela u celoj navedenoj povrini, pa je stoga pravilno usvojio tubeni zahtev i utvrdio prema tuenima da je tuilac vlasnik predmetnih parcela na osnovu lana 24. Zakona o osnovama sovjinskopravnih odnosa, i to kao lice koje je izgradilo zgradu i drugu graevinu na zemljitu na kome drugi ima pravo svojine, pa stie pravo svojine i na zemljitu na kome je izgraen graevinski objekat i na zemljitu koje je neophodno za redovnu upotrebu tog graevinskog objekta, ako nije znao niti je mogao znati da je gradnja na tuem zemljitu, a vlasnik zemljita je znao za izgradnju i nije se odmah usprotivio. ( Iz presude Okrunog suda u aku, G. 236/07 od 14.02.2007. godine )

236.
Nije savesni graditelj koji izvri adaptaciju i dogradnju tue zgrade bez odobrenja za gradnju a na zemljitu na koje drugi ima pravo svojine, te ne postoji pravni osnov za sticanje prava svojine po samom zakonu izgradnjom na tuem zemljitu. Adaptirani prostor nije posebna graevinska celina i vrednost novosagraenog objekta neuporedivo je nia od vrednosti koja je isplaena na ime naknade prethodnom vlasniku u postupku eksproprijacije. Iz obrazloenja: U albi se neosnovano navodi da je injenino stanje utvreno pogreno i nepotpuno i da je odbijanjem tubenog zahteva pogreno primenjeno materijalno pravo. Po tim navodima, istie se da je prvostepeni sud pogreno utvrdio da je u vreme gradnje i adaptacije tuilja bila nesavesna. jer je znala da gradi bez dozvole - to, meutim, ne znai i da je znala da gradi na tuem zemljitu. Osim toga, vrednost adaptacije i dogradnje je vea od vrednosti placa sa starom zgradom na njemu.
- 99 -

STVARNO PRAVO

Ocenom ovih albenih navoda, Okruni sud zakljuuje da su neosnovani jer se pravo svojine ne pretpostavlja ve stie pravnim poslom, na osnovu zakona i nasleivanjem a pod uslovima odreenim zakonom i odlukom dravnog organa na osnovu pisanog ugovora i overe potpisa na ugovoru pred nadlenim sudom, odn. reenja nadlenog organa po provedenom postupku, ega u konkretnom sluaju nije bilo. Na pravilno i potpuno utvreno injenino stanje odlukom o odbijanju tubenog zahteva pravilno je primenjeno i materijalno pravo iz lana 24. stav 1. i lana 26. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer adaptacija zgrade - svojine tuenika i dogradnja prostora od 17 m2 ne vode sticanju svojine i nisu pravni osnov budui da adaptirani deo nije posebna graevinska celina, dok je vrednost novosagraenog objekta neuporedivo nia od vrednosti naknaene prethodnom vlasniku u postupku eksproprijacije. alba je neosnovana i iz ovih razloga. ( Presuda Okrunog suda u Niu, G. 830/06 od 09.05.2006. godine )

237.
Zakupac je bespravno dogradio poslovni prostor bez saglasnosti i odobrenja zakupodavca pa prema tome nema uslova za sticanje svojine graenjem na tuem zemljitu. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, pravni prethodnik tuioca je u svojstvu zakupca dogradio poslovni prostor tuenog. To je uinio tako to je prvobitnih 40 m2 predatog mu poslovnog prostora u zakup, bespravnom dogradnjom uveao za 48 m2. Sve ovo je uraeno uprkos ugovorom o zakupu ustanovljenoj obavezi pribavljanja saglasnosti zakupodavca za adaptaciju, odnosno zabrane preduzimanja takvih radnji bez odobrenja zakupodavca. Na osnovu takvog injeninog stanja, niestepeni sudovi su nali da u konkretnom sluaju nisu ispunjeni uslovi za sticanje svojine graenjem na tuem zemljitu, propisani odredbom lana 24. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, odnosno uslovi propisani odredbama lanova 20. i 22. istog Zakona, zbog ega je tubeni zahtev za utvrenje prava susvojine odbijen kao neosnovan. Neosnovano se revizijom tvrdi da je takva odluka zasnovana na pogrenoj primeni materijalnog prava. Nesporna je injenica da je pravni prethodnik tuioca sve graevinske radove na spornom objektu preduzeo u svojstvu zakupca. Uz to, utvreno je i da su ti radovi realizovani bez odobrenja nadlenog dravnog organa, odnosno kao bespravna gradnja. Postojanje zakupnog odnosa iskljuuje savesnost tuioevog pravnog prethodnika kao graditelja, jer je on izvesno znao da gradi na zemljitu koje je tue vlasnitvo. Zato je pravno irelevantna injenica da li je tueni znao za gradnju i da li se istoj usprotivio. Ovo iz razloga to su odredbom lana 24. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kumulativno propisana dva uslova za sticanje svojine graenjem na tuem zemljitu. Prvi, savesnost graditelja, odnosno da nije znao ili nije mogao znati da gradi na tuem zemljitu, i drugi, da je vlasnik zemljita znao za gradnju i nije se odmah usprotivio. U konkretnom sluaju, postojanje zakupnog odnosa izmeu pravnih prethodnika parninih stranaka iskljuuje savesnost tuioevog pravnog prethodnika. Zbog toga, bez obzira na injenicu da li je tueni znao za graenje, nema mesta sudskoj zatiti tuioevog zahteva za priznavanje prava svojine po osnovu graenja na tuem zemljitu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. br. 2419/03 od 30.01.2004. godine)
- 100 -

STVARNO PRAVO

238.
Izgraeni betonski parapetni zid sa metalnim stubovima i drvenom ogradom od bukovih letvi, nema svojstvo graevinskog objekta, pa kako deli sudbinu izgraenog stambenog objekta ne moe biti predmet posebnog tubenog zahteva po osnovu svojine i graenja na tuem zemljitu. Iz obrazloenja: Tuioci su svojim tubenim zahtevom traili da se prema tueniku utvrdi da su suvlasnici na 1/5 montane vikend kue po osnovu uea u materijalu i radom na kui, zatim da su iskljuivi vlasnici po istom osnovu betonskog parapetnog zida sa metalnim stubovima i drvenom ogradom od bukovih letava, a koja ograda ograuje plac na kome je predmetna montana kua. Nakon izvoenja dokaza Optinski sud u G je svojom presudom P. _______od 22. februara 2000. odbio tubeni zahtev tuilaca u celosti. Presudom Okrunog suda u G. _________od 1. januara 2000. godine odbijena je alba tuilaca i potvrena prvostepena presuda. Protiv pravnosnane presude Okrunog suda u tuioci su blagovremeno izjavili reviziju prvenstveno zbog pogrene primene materijalnog prava. Vrhovni sud Srbije je svojom presudom Rev. ________od 4. jula 2001. odbio kao neosnovanu reviziju tuilaca. Pravilno su sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tubeni zahtev tuilaca jer je dokazima utvreno da vikend kua nije graena zajednikim dogovorom stranaka, a to to su tuioci uloili materijal u rad je osnov za postavljanje obligaciono-pravnog zahteva. Takoe je pravilna odluka sudova kada je re o ogradi, jer ista nije poseban graevinski objekat ve deli sudbinu vikend kue, pa se ne moe primeniti pravilo po osnovu graenja na tuem zemljitu, pozivom na odredbu lana 24. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. I kada je re o radu i materijalu koji su tuioci uloili u izgradnju kompletne ograde, mogu imati samo obligaciono pravni zahtev. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 4051/2000, od 04.07.2001. godine)

239.
Lice koje na tuem zemljitu sagradi graevinski objekat, uz saglasnost i dozvolu vlasnika zemljita, postaje vlasnik sagraenog objekta. Iz obrazloenja: Prema injeninom stanju utvrenom od strane niestepenih sudova, tuilac je kao vlasnik zemljita dozvolio tuenom (koji mu je brat po ocu) da renovira jednu upu u dvoritu i na taj nain obezbedi sebi stambeni prostor. Tueni je jo 1981. godine istu upu poruio i od svojih sredstava i svojim radom sazidao objekat veliine 8,5 h 3,20 metara, uz saglasnost tuioca kao vlasnika zemljita. Na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zahtev tuioca za iseljenje tuenog iz predmetnog objekta odbili, a zahtev tuenog za utvrenje prava vlasnitva na novosagraenom objektu usvojili.
- 101 -

STVARNO PRAVO

Tueni je uz saglasnost i dozvolu tuioca svojim sredstvima gradio na zemljitu, iji je vlasnik tuilac, graevinski objekat sebi za stanovanje, pa je tako u smislu lana 24. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima postao vlasnik sagraenog objekta. Stoga zahtev tuioca za njegovo iseljenje iz objekta na kome je vlasnik nije osnovan. Neosnovano se u reviziji tuioca istie da je materijalno pravo pogreno primenjeno jer je sticanje svojine nemogue na pomonom objektu koji pripada glavnom. Ovo iz razloga to tueni nije gradio pomoni objekat, ve je isti poruio i na njegovo mesto sazidao objekat za stanovanje. injenica da li je tueni imao odobrenje za gradnju takvog objekta nije od znaaja za odluku u ovom sporu, ve eventualno u upravnom postupku. Tueni svojim protivtubenim zahtevom ne trai uknjibu prava vlasnitva na sagraenom objektu, u kom sluaju bi bila potrebna graevinska dozvola, ve samo utvrenje da je on vlasnik objekta kojeg je sagradio sopstvenim sredstvima na tuem zemljitu, a uz saglasnost vlasnika zemljita. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5452/99)

240.
Adaptacijom i investicionim ulaganjem u tu graevinski objekat ne stie se pravo susvojine ako zakonom ili ugovorom nije drugaije odreeno, a izuzetno savestan graditelj stie pravo susvojine ako je ulaganje bilo znatno, samo ako je vlasnik nepokretnosti znao za ulaganja i nije se tome protivio shodno l. 24. st. 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Imajui u vidu napred reeno, prvostepeni sud je duan da u ponovnom postupku utvrdi vrednost stana pre ulaganja, visinu ulaganja i vrednost stana posle ulaganja pa da onda pravilnom primenom materijalnog prava zakljui da li se radi o znatnim ulaganjima koja dovode, uz ostale uslove, do sticanja susvojine na stanu. Nije osnovan zahtev radi utvrenja da tuioci kao suvlasnici imaju pravo otkupa stana jer je otkup stana po l. 16. Zakona o stanovanju pravni posao koji zakljuuju nosilac prava raspolaganja i nosilac stanarskog prava odnosno zakupac a ne suvlasnici. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6689/98)

241.
Savestan graditelj, izuzetno adaptacijom, dogradnjom i nadziivanjem posebnog dela zgrade stie pravo svojine na posebnom delu zgrade samo ako je vlasnik zgrade znao za gradnju i nije se tome protivio. Iz obrazloenja: Izuzetno adaptacijom - dogradnjom i nadziivanjem posebnog dela zgrade, savestan graditelj stie pravo svojine na poseban deo zgrade samo ako je vlasnik zgrade znao za gradnju i nije se tome protivio. U konkretnom sluaju vlasnik zgrade je sa tuiljom zakljuio ugovor o zajednikoj gradnji adaptaciji tog objekta koji je overen kod suda. Kako ugovor poseduje i odreenu formu i tuilja je bila savestan graditelj, ona na osnovu lana 24. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, stie pravo svojine na delu objekta kako je to ugovorom predvieno. Pogreno je stanovite Okrunog suda da se u konkretnom sluaju radi o nitavom pravnom poslu, da ugovor izmeu tuilje i tuenog ne predstavlja pravni osnov za sticanje svojine te da je isti u smislu lana 103. ZOO nitav. U konkretnom sluaju mogue je sticanje svojine adaptacijom kada su stranke to izriito ugovorile. Kako je u postupku utvreno da su stranke zakljuile pismeni ugovor, dakle vlasnik se saglasio sa tom adaptacijom i tome se nije protivio, pogreno je stanovite drugostepenog suda da je ugovor koji
- 102 -

STVARNO PRAVO

su stranke zakljuile nitav. Sporni objekat je bio ruiniran, pa je tueni zbog toga i zakljuio ugovor sa tuiljom da bi tuilja svojim ulaganjem izvrila adaptaciju celog tog njegovog objekta i tako tueniku obezbedila jednosoban stan koji tueni do tada nije imao u sklopu tog objekta, a da tuilja dobije vlasnitvo na tom spornom poslovnom prostoru - lokalu. Tuilja je u potpunosti ispunila uslove predviene ugovorom, a tueni se uselio u svoj stambeni deo ovog objekta koji mu je predmetnim ugovorom pripao. Tuilji je adaptacijom pripao poslovni objekat koji je ona izgradila kao zasebnu celinu odvojenu od tuenikovog jednosobnog stana pa joj za uzvrat pripada vlasnitvo na tom spornom poslovnom prostoru - lokalu jer se tueni zakljuenjem ugovora na to i obavezao, a radi se o teretnom ugovoru koji nije zakonom zabranjen. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1679/97)

242.
Graditelju se ne moe priznati pravo svojine na zgradi po osnovu gradnje ako je znao da gradi na tuem zemljitu i ako se vlasnik zemljita tome protivio. Iz obrazloenja: U sprovedenom postupku je utvreno da je otac tuenog, predmetni plac kupio 1932. godine, a da je 1934. godine izgradio atmaru a sledee godine upu i pomono odeljenje. Odeljenje koje je izgraeno u nastavku atmare 1960. godine izgradio je otac tuenog na osnovu odobrenja za gradnju izdatog na njegovo ime. Jedno odeljenje je gradio tuilac ali bez dozvole za gradnju i bez odluke o pravu korienja gradskog graevinskog zemljita, zbog ega ga je otac tuenog prijavio Optinskoj inspekciji ali do ruenja tog odeljenja nije dolo. Tuilac je zapoeo gradnju i drugog odeljenja, meutim, otac tuenog ga je ponovo prijavio Optinskoj inspekciji. Kod ovako utvrenog injeninog stanja pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili da utvrde postojanje svojine tuioca na navedenoj zgradi, a po osnovu gradnje. Ovo zbog toga to je tuilac znao da gradi na tuem zemljitu i vlasnik zemljita se tome protivio, pa prema tome u smislu l. 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa nije mogao da stekne svojinu. (Vrhovni sud Srbije, 4453/96)

243.
Rekonstrukcijom i dogradnjom poslovnog prostora uz dozvolu nadlenog organa i saglasnost vlasnika, odnosno nosioca prava korienja, investitor postaje suvlasnik na celokupnom poslovnom prostoru. Iz obrazloenja: U provedenom postupku prvostepeni sud je utvrdio da je tuena optina nosilac prava korienja i raspolaganja na lokalu - poslovnom prostoru, da je tuilac na osnovu odluke tuenog od 26.7.1993. godine, graevinske dozvole od 6.6.1995. godine i upotrebne dozvole od 20.8.1995. godine, svojim sredstvima izvrio rekonstrukciju i dogradnju poslovnog prostora tuenog povrine 25 m2 tako da je nastao poslovni prostor ukupne povrine 61,2 m2, od ega na poslovni prostor u podrumu zgrade otpada 29,29 m2, a u prizemlju 30,92 m2, da je vrednost nepokretnosti pre rekonstrukcije i dogradnje
- 103 -

STVARNO PRAVO

iznosila 138. 241,47 dinara, a nakon ovog 277.639,29 dinara i da vrednost radova koje je tuilac izveo iznosi 138.241,47 dinara, to predstavlja 51,29% vrednosti poslovnog prostora. Prema izloenom injeninom stanju, koje se albom tuenog i ne osporava, a obzirom i na odredbe l. 21. i 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pravilno je naao prvostepeni sud da je osnovan zahtev tuioca da se utvrdi da je kao savestan graditelj postao suvlasnik sa 51/100 delova na predmetnom poslovnom prostoru. Jer, tueni ne samo da je znao za gradnju i gradnji se nije protivio, ve je za ovu gradnju dao saglasnost tuiocu, izdao mu graevinsku dozvolu, a za novonastali objekat - lokal, i upotrebnu dozvolu oznaavajui tuioca kao investitora. U smislu odredaba l. 19. navedenog zakona susvojina moe postojati i na poslovnoj prostoriji, a ne samo na stanu kako to tuilac u albi istie, a u smislu l. 17. istog zakona, susvojina moe postojati i na nepodeljenoj stvari iji je deo u drutvenoj svojini, a na delu postoji pravo svojine. (Okruni sud u Beogradu, G. 9125/96)

244.
Tueni kao nesavestan gradilac ne moe koristiti pravo predvieno odredbom lana 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer je znao da gradi na tuem zemljitu a za gradnju nije dobio saglasnost tuioca. Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi su pravilno postupili kada su odbili protivtubeni zahtev protivtuioca, jer za priznavanje prava svojine po osnovu odraja nisu ispunjeni uslovi iz lana 28. stav 2. i 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, s obzirom da protivtuilac nema ni zakonitu, ni savesnu dravinu, jer je znao da je spornu parcelu pokojni otac tuioca dobio razmenom sa mesnom zajednicom u ime koje je ovaj protivtuilac potpisao ugovor o razmeni. Bez uticaja su navodi revizije tuenika-protivtuioca da je na ovoj parceli izradio temelje za budui objekat 20 h 10 metara, ija je vrednost vea od zemljita, jer su u pitanju temelji dimenzije 6 h 5koji su iznad zemlje izbetonirani samo 20 cm. Kako je tuenik protivtuilac oigledno nesavestan gradilac ne moe koristiti pravo predvieno odredbom lana 24. navedenog Zakona, jer je znao da gradi na tuem zemljitu, a za tu eventualnu gradnju nije dobio saglasnost tuioca. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4251/96)

245.
Ako zakonom ili ugovorom nije drugaije odreeno, dogradnjom nadziivanjem ili adaptacijom tueg ili suvlasnikog graevinskog objekta ne stie se pravo svojine. Iz obrazloenja: U naelu, ako zakonom ili ugovorom nije drukije odreeno, dogradnjom nadziivanjem ili adaptacijom tueg ili suvlasnikog graevinskog objekta ne stie se pravo svojine. Ali, ako je vlasnik zgrade znao za gradnju i nije se tome protivio, savestan graditelj stie pravo svojine na poseban deo zgrade nastao dogradnjom i nadziivanjem (shodna primena lana 24. stav 1. Zakona o osnova- 104 -

STVARNO PRAVO

ma svojinskopravnih odnosa). Kod primene ovog izuzetka od pravila, sticanje svojine posebnog dela nije uslovljeno da je graditelj suvlasnik graevinskog objekta na kome je dogradnjom ili nadziivanjem izgradio poseban deo. Bitno je da je graditelj bio savestan i da se vlasnik objekta nije protivio znajui za gradnju posebnog dela njegove zgrade. U takvoj situaciji, sticanje svojine se ne moe dovesti u pitanje nepostojanjem ugovora u pisanoj formi izmeu vlasnika objekta i graditelja. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 89/96)

246.
injenica da je kua podignuta u dvoritu gde se nalazi i kua tuilje nije pravni osnov da tuilja trai iseljenje tuenog, obzirom da je tueni kuu podigao uz saglasnost tuilje i njenog mua. Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku je utvreno da je suprug tuilje zakljuio ugovor o doivotnom izdravanju sa tuenim, ali da je isti kasnije raskinut. U vreme trajanja ugovora tueni je uz saglasnost tuilje i njenog supruga sagradio predmetnu kuu sopstvenim sredstvima u dvoritu njihove kue i u sagraenu kuu se sa svojom porodicom uselio. Utvreno je da je suprug tuilje umro, te da je na tuiljinu prijavu kasnije u upravnom postupku doneseno reenje o ruenju predmetne kue kao bespravne gradnje, s obzirom da je podignuta na podruju koje prostornim, odnosno urbanistikim planom nije predvieno za izgradnju objekata takve vrste i namene. Prema ovako utvrenom injeninom stanju pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen zahtev tuilje za iseljenje tuenog. Tuilja nije vlasnik predmetne kue, pa ne moe traiti iseljenje tuenog, jer je tueni kuu sagradio sopstvenim sredstvima, tako da je on vlasnik kue kao bespravno podignutog graevinskog objekta. injenica da je kua podignuta u dvoritu gde se nalazi i kua tuilje nije pravni osnov da tuilja trai iseljenje tuenog, s obzirom da je tueni ovu kuu podigao uz saglasnost tuilje i njenog mua. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4519/95)

247.
Uee u dogradnji stana u drutvenoj svojini pre stupanja na snagu Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima, nije moglo da dovede do susvojine titulara drutvene i titulara privatne svojine. (VSS, Rev. 4756/94)

248.
Lice koje je sagradilo ardak na tuem zemljitu nije steklo pravo svojine na zauzetom zemljitu. Ovakva zgrada ne smatra se graevinskim objektom da bi se mogla primeniti pravila o graenju na tuem zemljitu. Iz obrazloenja: Okolnost da je tueni sagradio ardak na predmetnom zemljitu nije zakonski razlog po kojem bi se moglo stei pravo vlasnitva gradnjom na tuem zemljitu. Takav objekat je privremenog karakte- 105 -

STVARNO PRAVO

ra i ne predstavlja graevinski objekat, iji je tretman u pravnom prometu regulisan Zakonom o prometu nepokretnosti, pa ne spada u graevine na koje se odnose odredbe lana 24. i 25. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kako je pravilno obrazloeno i u pobijanoj presudi, to reviziju tuenog i u tom delu ini neosnovanom. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 71/94)

249.
Kada se stambena zadruga ugovorom sa zadrugarom obavee, izmeu ostalog da mu preda odreene parcele koje predstavljaju gradsko graevinsko zemljite, onda izvrenje ove obaveze iz ugovora nije mogue ukoliko te parcele prethodno reenjem skuptine optine nisu prenete na zadrugu. (Okruni sud u Kragujevcu, G. 938/92)

250.
Odobrenje (dozvola) za gradnju investicionog objekta na gradskom graevinskom zemljitu, koju izdaje ovlaeni organ, ne sadri u sebi akt davanja zemljita na korienje jer se dodela prava na korienje zemljita vri po posebnom postupku od strane ovlaenog organa optine, a prilikom davanja odobrenja za gradnju objekta nadleni organ uprave samo kao prethodno pitanje ceni da li je podnosilac zahteva na zakonit nain stakao pravo korienja zemljita za podizanje objekta. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 18/91)

251.
Kada je jedan suvlasnik zgrade izriito ili preutno dozvolio da drugi suvlasnik vri radove na dogradnji ili adaptaciji zgrade, investitor ima pravo da zahteva utvrenje srazmerno veeg suvlasnikog dela na osnovu sporazuma. (VSV, Rev. 281/91)

252.
Prilikom dosuivanja svojine na idealnom delu stambene zgrade, ne moe se istovremeno dosuditi istom licu u svojinu cela parcela, na kojoj se ova zgrada nalazi, ve samo istovrsni alikvotni idealni deo parcele. (Okruni sud, Kraljevo, G. 1465/91)

253.
Privoenje graevinskog zemljita nameni odreenoj urbanistikim planom kao osnov za primenu lana 26. Zakona o graevinskom zemljitu, podrazumeva konkretnu realizaciju toga plana, naime, odreivanje korisnika za koga se vri izuzimanje zemljita, cilj u kome se ovo vri i vreme u kome e se pristupiti privoenju zemljita odreenoj svrsi. (Vrhovni sud Srbije, U. 852/90)

254.
Izuzetno, dogradnjom ili nadziivanjem posebnog dela zgrade savestan graditelj stie pravo svojine na poseban deo zgrade samo ako je vlasnik zgrade znao za gradnju i nije se tome protivio.
- 106 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: U odnosu na spornu kuu od 4 odeljenja (to je predmet ispitivanja po reviziji) koja se nalazi na kt. parceli 1378/1 KO K..., pravo vlasnitva po osnovu naslea ima tuena sa 3/5, tuilja 1/5, i tuioci po 1/10 delova. Tuena je u toku 1973-74 godine spornu kuu rekonstruisala - napravila novu kuu ruenjem stare. Prvostepeni sud je zakljuio da ne postoji ranije individualno odreena stvar jer je kua od etiri odeljenja i dve upe tako rekonstruisana da su sazidani novi objekti, pa je u odnosu na iste odbio tubeni zahtev u odnosu na pravo vlasnitva i u odnosu na traenu naknadu tete. Ovu presudu je u navedenim delovima potvrdio drugostepeni sud. Vrhovni sud nalazi da je zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje nepotpuno utvreno. Naime, izloeni pravni stav u presudama niestepenih sudova protivan je naelnom stavu zajednike sednice Saveznog suda, vrhovnih sudova republika i pokrajina i Vrhovnog vojnog suda odranoj 23.X 1990. godine prema kome dogradnjom, nadziivanjem, ili adaptacijom tueg ili suvlasnikog graevinskog objekta ne stie se pravo svojine, ako zakonom ili ugovorom nije drukije odreeno. No, izuzetno, dogradnjom ili nadziivanjem posebnog dela zgrade, savestan graditelj, stie pravo svojine na posebnom delu zgrade samo ako je vlasnik zgrade znao za gradnju i nije se tome protivio (shodno l. 24. st. 1. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima). Da bi se pravilno primenilo pravo u ovom sluaju potrebno je utvrditi sve injenice relevantne za odluku. Ako bi se radilo o adaptaciji i rekonstrukciji tuena ne bi mogla da stekne vei deo od 3/5 koliko je imala, ukoliko izmeu stranaka ugovorom nije drukije odreeno. Ako bi se pak radilo o potpunom poruenom starom objektu i izgraenom novom objektu onda bi bilo nuno ispitati savesnost graditelja i ponaanje ostalih suvlasnika jer je za priznavanje prava svojine graditelja bitno da je on bio savestan i da su ostali suvlasnici znali za gradnju, a da se tome nisu protivili. Kako iz sadrine dokaza u spisima i obrazloenja navedenih presuda nije jasno o kakvim zahtevima gradnje je re, te da li se radi o adaptiranom odnosno rekonstruisanom objektu (kada bi se radilo o situaciji da bi se raspravljalo o postojeem objektu) ili se radi o potpuno novom objektu koji je zamenio porueni, kada bi imali sasvim drugu situaciju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 578/90)

(lan 25. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

255.
Odluka o tome da li e zemljite pripasti graditelju ili e graevinski objekat pripasti u svojinu vlasniku zemljita zavisi od savesnosti graditelja i vlasnika zemljita, a to zahteva istovremeno odluivanje o zahtevu graditelja i zahtevu vlasnika zemljita. Iz obrazloenja: U ovoj parnici postavljena su dva zahteva: tubenim zahtevom tuilac je traio da mu se kao graditelju prizna pravo vlasnitva na navedenoj parceli i pravo vlasnitva na izgraenoj stambenoj zgradi, dok je protivtubenim zahtevom tueni traio da se utvrdi da je on po pravnom osnovu sticanja svojine od nesavesnog graditelja stekao pravo svojine na vanknjinoj zgradi sagraenoj na spornoj parceli sa pravom upisa u zemljinu knjigu i obavezom tuioca da mu preda u posed navedene nekretnine, te njegovoj obavezi da graditelju isplati vrednost objekta. Prvostepeni sud je odbio tubeni
- 107 -

STVARNO PRAVO

zahtev smatrajui da je tuilac nesavestan graditelj, a usvojio protivtubeni zahtev smatrajui da je tueni kao vlasnik sporne parcele bio savestan. Drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo u delu u kojim je odbijen tubeni zahtev, a preinaio u delu u kojem je usvojen protivtubeni zahtev tako to je protivtubeni zahtev u celosti odbio, nalazei da je tueni kao vlasnik zemljita bio nesavestan. Pri tome je zanemario da se tuba i protivtuba nalaze u koneksnom odnosu, koji zahteva istovremeno suenje i odluivanje, s obzirom da se tubeni i protivtubeni zahtevi iskljuuju: ako je tubeni zahtev osnovan, protivtubeni je neosnovan i obrnuto. Zbog ovakvog karaktera zahteva tube protivtube, opstanak presude o odbijanju protivtubenog zahteva znaio bi prejudiciranje odluke o tubenom zahtevu. Ovo iz razloga to graenjem na tuem zemljitu ili obrnuto, zemljite mora pripasti graditelju. Pravila za razreenje pravne situacije nastale graenjem na tuem zemljitu propisana su odredbom l. 25. i 26. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Odluka o tome da li e zemljite pripasti graditelju ili e graevinski objekat pripasti u svojinu vlasniku zemljita zavisi od savesnosti graditelja i vlasnika zemljita, a to zahteva istovremeno odluivanje o zahtevu graditelja i zahtevu vlasnika zemljita. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. br. 5314/02 od 12.02.2003. godine)

256.
U sporu povodom graenja jednog suvlasnika na zemljitu drugog suvlasnika, odluka o tome da li e suvlasniki deo drugog suvlasnika pripasti graditelju ili e graevinski objekat pripasti u svojinu suvlasniku koji nije gradio, zavisi od savesnosti oba suvlasnika i od odnosa graevinske vrednosti izgraenog objekta prema prometnoj vrednosti suvlasnikog dela zemljita drugog suvlasnika koji nije gradio. Iz obrazloenja: U provedenom postupku je utvreno da je tuilac spornu parcelu kupio 1982. godine od lica koje nije bio njen vlasnik u celosti, ve samo u 1/4 dela. Nakon to je stupio u posed parcele tuilac je otpoeo sa gradnjom kue i pomonih objekata. Postojanje kue i pomonih objekata prvostepeni sud je identifikovao uviajem na licu mesta uz sudelovanje vetaka geometra. Vetaenjem je utvrena vrednost objekta i prometna vrednost parcele. Na osnovu tako utvrenih injenica niestepeni sudovi su zakljuili da tuilac nije stekao na sporne 3/4 dela parcele suvlasnitvo po osnovu graenja zato to povrina zemljita pod kuom i pomonim objektima ne prelazi veliinu suvlasnikog dela koju je tuilac kupio od celokupne parcele. Osnovano u zahtevu za zatitu zakonitosti se istie da su niestepeni sudovi pogreno primenili materijalno pravo kada su odbili tubeni zahtev za priznanje prava suvlasnitva na spornoj parceli u 3/4 dela po osnovu graenja na tuem zemljitu. Graenjem na tuem zemljitu dolazi do spajanja graevine i zemljita u jedinstvene nepokretnosti na kojoj ne moe dalje opstati dvovlae, ve graevina mora pripasti vlasniku zemljita ili obrnuto zemljite mora pripasti graditelju. Pravila za razreenje pravne situacije nastale graenjem na tuem zemljitu propisana su odredbama l. 25. i 26. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Ova pravila se primenjuju i u situaciji kada je graditelj samo suvlasnik jednog dela zemljita, a preostali suvlasniki deo pripada drugom licu. Za razreenje takve pravne situacije nije od bitnog uticaja koliki deo graevinske parcele se nalazi pod objektom, kako to pogreno zakljuuju niestepeni sudovi, ve je bitno kolika je povrina zemljita potrebna za redovno iskoriavanje izgraenog objekta. Odluka
- 108 -

STVARNO PRAVO

o tome da li e i suvlasniki deo drugog suvlasnika pripasti graditelju ili e graevinski objekat pripasti u svojinu suvlasniku koji nije gradio, zavisi od savesnosti oba suvlasnika i od odnosa graevinske vrednosti izgraenog objekta prema prometnoj vrednosti suvlasnikog dela zemljita drugog suvlasnika koji nije gradio, a kako se to pravilno istie u zahtevu za zatitu zakonitosti. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 82/02 od 10.07.2002. godine)

257.
Graditelj ima pravo na vrednost objekta u visini prosene graevinske cene objekta u mestu u kome se nalazi u vreme donoenja sudske odluke. Iz obrazloenja: U obimnom svojinskom sporu izmeu ostaloga, presudom Optinskog suda u G P._____ , od 9. aprila 2001. godine, a izrekom u taki 7. obavezane su tuene protivtuilje da tuiocu protivtueniku isplate na ime naknade vrednosti adaptacije rekonstrukcije i dogradnje na poluzidanom objektu iznos od 560.000,00 sa pripadajuom kamatom. U toku postupka je svoj osnovni nalaz i miljenje dao vetak graevinske struke i utvrdio je vrednost objekta uz navoenje pojedinanih pozicija izvedenih radova.Zbog duine trajanja postupka vetak je dopunio nalaz i miljenje tako to je dao vrednost graevinskog objekta u vreme presuenja, ali tako to je svoj raniji nalaz vrednost iz ranijeg nalaza poveao saglasno prosenom poveanju cena u graevinarstvu. Protiv navedene presude albu su izjavili tuenici protivtuilje. Okruni sud u je svojom presudom G._____. od 28. avgusta 2001. godine, potvrdio prvostepenu presudu u veem delu, a ukinuo je u stavu 7. izreke presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. U obrazloenju drugostepene presude je izmeu ostalog navedeno sledee: Prvostepeni sud je pogreno primenio odredbu lana 25. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa koja jasno regulie kako se utvruje vrednost objekta, a to je prema visini prosene graevinske cene objekta u mestu u kome se nalazi u vreme donoenja sudske odluke. To znai, kada ve postoji osnovni nalaz vetaka graevinske struke koji pravilno sadri svaku poziciju izvedenih graevinskih radova, onda dopuna nalaza i miljenja u cilju utvrivanja cene u vreme presuenja mora da sadri svaku poziciju izvedenih radova na objektu i nove cene, a ne da se visina vrednosti objekta utvrena ranije povea saglasno poveanju cena u graevinarstvu. (Iz presude Okrunog suda u aku G. 735/2001 od 28.08.2001.godine)

258.
Tuilac kao fiziko lice je sporno suvlasnitvo na poslovnom prostoru - lokalu mogao stei dogradnjom svojim sredstvima iskljuivo na osnovu sprazuma sa tuenom optinom kao nosiocem prava raspolaganja na lokalu, u spornom periodu, o tome da dogradnjom postane suvlasnik lokala. Takav sporazum ne mogu nadomestiti ni graevinska ni upotrebna dozvola upravnih organa tuene optine, jer su to po svojoj pravnoj prirodi upravni akti doneti u vrenju upravne vlasti, a ne akti raspolaganja. Nije odluno ni tuievo svojstvo investitora pri spornoj dogradnji, jer je u pitanju svojstvo u upravnoj stvari. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6542/99)
- 109 -

STVARNO PRAVO

259.
Prema stanju u spisima stranke su suvlasnici na porodinoj stambenoj zgradi sazidanoj na predmetnoj parceli. U ovoj kui je stanovao i tuilac sa svojom porodicom i 1984. godine je sa sinom otpoeo izgradnju novog stambenog objekta na istom placu, bez odobrenja nadlenog organa i bez saglasnosti ostalih suvlasnika. Tuilac je sa sinom sazidao zgradu u toku 1986. godine i od tada sa porodicom u istoj stanuje. Zakonom o osnovnim svojinskopravnim odnosima regulisano je u lanu 21. izmeu ostalog, da se po samom zakonu pravo svojine stie graenjem na tuem zemljitu. lanom 25. istog zakona regulisana su prava vlasnika zemljita prema graditelju koji je znao da gradi na tuem zemljitu. Prava vlasnika zemljita su da mu pripadne pravo svojine na graevinski objekat ili da graditelj porui graevinski objekat i vrati zemljite u prvobitno stanje ili da mu graditelj isplati prometnu cenu zemljita, s tim to pravo izbora vlasnik moe ostvariti najkasnije u roku od tri godine od dana zavretka izgradnje graevinskog objekta. Po proteku ovog roka vlasnik moe zahtevati isplatu prometne cene zemljita. Iz utvrenih injenica i navedenih materijalno-pravnih odredaba proizilazi da je tuilac gradnjom stekao pravo svojine na izgraenom graevinskom objektu, a kako tueni nisu postavili nijedan od zahteva iz navedenog lana 25. Zakon o osnovnim svojinskopravnim odnosima, neosnovano se tubenom zahtevu protive. Stoga je pravilno primenjeno materijalno pravo kad je odlueno da je tuilac po osnovu gradnje vlasnik na predmetnoj stambenoj zgradi, to su tueni duni da priznaju i trpe. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1532/97)

260.
Pravo svojine se stie graenjem na tuem zemljitu. Iz obrazloenja: Prema stanju u spisima stranke su suvlasnici na porodinoj stambenoj zgradi sazidanoj na predmetnoj parceli. U ovoj kui je stanovao i tuilac sa svojom porodicom i 1984. godine je sa sinom otpoeo izgradnju novog stambenog objekta na istom placu, bez odobrenja nadlenog organa i bez saglasnosti ostalih suvlasnika. Tuilac je sa sinom sazidao zgradu u toku 1986. godine i od tada sa porodicom u istoj stanuje. Zakonom o osnovnim svojinskopravnim odnosima regulisano je u lanu 21. izmeu ostalog, da se po samom zakonu pravo svojine stie graenjem na tuem zemljitu. lanom 25. istog zakona regulisana su prava vlasnika zemljita prema graditelju koji je znao da gradi na tuem zemljitu. Prava vlasnika zemljita su da mu pripadne pravo svojine na graevinski objekat ili da graditelj porui graevinski objekat i vrati zemljite u prvobitno stanje ili da mu graditelj isplati prometnu cenu zemljita, s tim to pravo izbora vlasnika moe ostvariti najkasnije u roku od tri godine od dana zavretka izgradnje graevinskog objekta. Po proteku ovog roka vlasnik moe zahtevati ispaltu prometne cene zemljita. Iz utvrenih injenica i navedenih materijalno-pravnih odredaba proizilazi da je tuilac gradnjom stekao pravo svojine na izgraenom graevinskom objektu, a kako tueni nisu postavili ni jedan od zahteva iz navedenog lana 25. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima, neosnovano se tubenom zahtevu protive. Stoga je pravilno primenjeno materijalno pravo kad je odlueno da je tuilac po osnovu gradnje vlasnik na predmetnoj stambenoj zgradi, to su tueni duni da priznaju i trpe. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1533/97)
- 110 -

STVARNO PRAVO

261.
Ukoliko izmeu vlasnika zemljita i zgrada sa jedne strane i graditelja sa druge strane ne postoji sporazum, adaptacijom i dogradnjom graevinskog objekta ne moe se stei pravo svojine. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju tueni je kao zakupac zakljuio ugovor o zakupu sa tuiljom dana 3.8.1988. godine, po kome su predmet zakupa poslovne prostorije. Ugovornici su se saglasili da e zakupac poslovne prostorije koristiti iskljuivo za obavljanje svoje poslovne delatnosti i da nema prava vriti bilo kakve prepravke, popravke i adaptaciju bez saglasnosti zakupodavca. Po prestanku zakupa zakupac je duan da prostorije dovede u ispravno prvobitno stanje i osposobi bunar za vodu (lan 8. ugovora). Nije sporno da je tueni izvodio odreene radove na dogradnji i adaptaciji poslovnog prostora koji predstavlja predmet ugovora o zakupu. Na tako utvreno injenino stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je protivtubeni zahtev radi utvrenja prava svojine na dograenim i adaptiranim delovima poslovnog prostora odbijen kao neosnovan. Naime, ukoliko izmeu vlasnika zemljita i zgrada sa jedne strane i gradioca sa druge strane ne postoji sporazum, adaptacijom i dogradnjom graevinskog objekta ne moe se stei pravo svojine, pa samim tim ni pravo korienja. U konkretnom sluaju ugovorom o zakupu je izriito predvieno da se na predmetu zakupa ne mogu izvoditi nikakvi graevinski radovi bez saglasnosti vlasnika (zakupodavca) pa kako nije bilo saglasnosti vlasnika ni u vreme gradnje pravilno je stanovite niestepenih sudova da protivtuilac nije postao vlasnik dograenih i adaptiranih prostorija. ak i pod uslovom da je vrednost dograenih i adaptiranih prostorija vea od vrednosti graevinskog zemljita i vrednosti zgrada koje su se u momentu poetka gradnje na tom zemljitu nisu se stekli uslovi za sticanje prava svojine po osnovu gradnje na tuem zemljitu u smislu lana 25. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa jer je gradilac nesavestan (znao je da gradi na tuem zemljitu, a vlasnik se usprotivio). Vlasnik zemljita moe traiti da mu pripadne pravo svojine na graevinski objekat, ili da graditelj porui graevinski objekat i vrati mu zemljite u prvobitno stanje, ili da mu graditelj isplati prometnu cenu zemljita. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4722/97)

262.
Zastarni rok iz lana 25. stav 5. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima ne tee od momenta izgradnje objekta, ve od isteka prekluzivnog roka. (Okruni sud, Poarevac, G. 1476/95)

263.
Saglasnost za rekonstrukciju kue data od vlasnika u vreme izvoenja radova obavezuje i novog vlasnika kao sukcesora ranijeg vlasnika. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1732/93)
- 111 -

STVARNO PRAVO

264.
Zakupom zemljita ne moe se traiti od savesnog prodavca da porui objekat sagraen na njegovom zemljitu, ako se, makar i konkludentnom radnjom saglasio sa njegovim podizanjem. (VSS, Rev. 1831/92)

265.
Okolnost da je roditelj davao sinu materijalna sredstva na ime pomoi u izgradnji poslovnog objekta nije osnov da kasnije zahteva utvrenje da je on vlasnik objekta. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 450/92)

266.
Ograda se, bez obzira na vrstu i vrednost ne smatra graevinskim objektom iz lana 25. stav 1. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima, pa se pri odluivanju o zahtevu za njeno uklanjanje ne primenjuje prekluzivni rok iz lana 25. stav 2. Zakona. (VSV, Rev. 83/91)

(lan 26. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

267.
Podizanjem betonske ograde na tuoj parceli ne moe se stei pravo svojine graenjem na tuem zemljitu. (VSV, Rev. 650/90)

(lan 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

268.
Izvoa radova ne moe po osnovu odraja postati vlasnik stvari koju je izradio po narudbini, bez obzira na duinu dravine, jer on nije savesni dralac. Iz obrazloenja: Kako se radi o stvarima koje su izraene po osnovu ugovora izmeu tuioca kao naruioca i tuenog kao izvoaa, to tuilac kao naruilac ima prava, a tueni kao izvoa ima obavezu da navedene pokretne stvari izraene po osnovu ugovora preda naruiocu koji je i njihov vlasnik. Iz navedenih razloga osnovano tuilac trai da se tueni obavee da mu preda pokretne stvari koje je po osnovu ugovora, izradio. Neosnovani su albeni navodi tuenog da je on na osnovu injenice da je
- 112 -

STVARNO PRAVO

tuilac u roku od 5 godina propustio da preuzme stvari sa njegovog skladita postao vlasnik istih jer je tueni navedene stvari izradio po narudbini tuioca i za njegov raun, te nema osnova za sticanje prava svojine na istima, a uslovi iz l. 28. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa za sticanje prava svojine na pokretnim stvarima odrajem, nisu ispunjeni, jer tueni nije savesni dralac. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 8368/08 od 9.12.2009. godine)

269.
Protek vremena bez ispunjenja dva preostala uslova za sticanje prava svojine (savesna i zakonita dravina) nije dovoljan osnov za sticanje prava svojine po osnovu odraja. Iz obrazloenja: Zakljuak prvostepenog suda da tueni ne poseduje dokaz o sticanju parcele od navedene Optine koja je predmet ovog spora je pravilan. Tueni ne spori injenicu da je kao vlasnik upisan bez pravnog osnova 1969. godine, jer sa Optinom nije zakljuio nikakav pravni posao podoban za sticanje prava svojine, niti mu je nekom odlukom predmetna parcela bila data na korienje. Prvostepeni sud je utvrdio da tueni zna da za predmetnu parcelu nije platio naknadu, da mu nije data odlukom nadlenog organa, ali je uknjien kao vlasnik iste 1969. godine znajui pri tome - da se parcela vodila kao vlasnitvo pokojne M.V. sa kojom takoe nema zakljuen nikakav pravni posao i da ne plaa naknadu za parcelu. To znai da tueni nije savestan u momentu sticanja parcele, niti moe postati savestan protekom vremena. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tueni u dravini sporne parcele vie od 40 godina, ali da ne moe na njoj stei pravo svojine iz navedenog razloga - nije savestan. Jer, odredbom lana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da savestan dralac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stie pravo svojine na tu stvar odrajem protekom roka od 20 godina. Za sticanje prava svojine putem odraja, dakle, nije dovoljno da je sticalac samo u dravini parcele, ve mora biti savestan tj. dravina mora biti zakonita i savesna. To tueni u konkretnom sluaju nije. Protek vremena bez ispunjenja dva preostala uslova za sticanje prava svojine, a to su savesna i zakonita dravina, nije dovoljan osnov za sticanje prava svojine po osnovu odraja. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno zakljuio da tueni nije stekao pravo svojine na parceli koje je predmet ovog spora. ( Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. 1936/06 od 30.05.2007. godine)

270.
Ulaganjem suvlasnika u nepokretnost, bez saglasnosti drugog suvlasnika, ne moe se stei pravo svojine na nepokretnosti u veoj srazmeri, odnosno u srazmeri uveanja nepokretnosti, ve se zbog tog ulaganja moe istai samo obligaciono pravni zahtev.
- 113 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, parnine stranke su posle smrti svog oca N. R. nasledile sa po jednom polovinom idealnog dela svojinu na spornim nepokrtnostima u ul. V... S, na osnovu Reenja etvrtog optinskog suda u B O. br._______, od 25.07.2004. godine. za ivota pok. N. je delio kuu po duini, a tueni je posle oeve smrti ulagao u ovaj objekat, s tim to je vetaenjem utvreno da radove koje je izveo tueni na kui u prizemlju predstavljaju adaptaciju i sanaciju postojeeg prostora, dok su radovi izvedeni u suterenu formirali novu stambenu jedinicu. Takoe je utvreno da je tueni izvodio radove bez saglasnosti tuioca kao suvlasnika, da nije postignut dogovor o deobi nepokretnosti meu parninim strankama, a tuilac je svoje neslaganje izraavao i prijavljivanjem tuenog inspekciji i policiji zbog izvoenja ovih radova. Dogovor u vezi deobe nasleene imovine nije iskazan u reenju o nasleivanju posle smrti oca stranaka. Niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kad su zakljuili da je tubeni zahtev osnovan, a protivtubeni zahtev neosnovan. Naime, tueni pretenduje na sticanje prava svojine na spornoj nepokretnosti po osnovu odraaja i graenja. Pravilno je zakljueno da tueni nije ispunio uslove za sticanje prava svojine odraajem u smislu lana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, kojim je propisano da savestan dralac nepokretnosti na kojoj drugi ima pravo svojine, stie pravo svojine na toj stvari odraajem protekom 20 godina, jer nije bio savestan dralac predmetne sporne nepokretnosti, odnosno bio je svestan injenice da koristi i suvlasniki udeo tuioca (l. 72. st. 3. istog Zakona). Osim toga, tueni se ne moe smatrati ni savesnim graditeljem u smislu lana 25. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, s obzirom da je gradio na delu nepokretnosti koji pripada tuiocu, te da je gradnju obavljao bez njihove saglasnosti, odnosno uz njegovo protivljenje. Suvlasnici imaju pravo da zajedniki upravljaju stvarima i da je koriste, a za preuzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja, potrebna je saglasnost svih suvlasnika (l. 14. i 15. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa). Poto je tueni bez saglasnosti drugog suvlasnika vrio ulaganja u nepokretnosti, ne moe stei pravo svojine na nepokretnosti u veoj srazmeri, odnosno u srazmeri uveanja nepokretnosti, ve bi zbog tog ulaganja mogao istai samo obligaciono pravni zahtev. Imajui u vidu napred reeno, niestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava utvrdili da tuilac kao suvlasnik sporne nepokretnosti, na osnovu ostavinskog reenja posle smrti svog oca pok. Nikole, ima pravo da trai predaju kue u ulici V... S... radi zatite svog prava susvojine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 720/06 od 27.09.2006. godine)

271.
Savesni i zakoniti dralac nepokretnosti moe stei pravo svojine na toj nepokretnosti odrajem protekom deset godina., iako je ugovor o kupovini nepokretnosti zakljuio sa licem koje nije bilo njen vlasnik ve plodouivalac, ali se u katastru nepokretnosti vodilo kao vlasnik. Iz obrazloenja: Polazei od utvrenog injeninog stanja ( koje se - prema lanu 385. stav 3. Zakona o parninom postupku - revizijom ne moe pobijati ), niestepeni sudovi su - i po stanovitu Vrhovnog suda - osnovano zakljuili da ne postoje zakonski razlozi za nitavost spornog ugovora u smislu lana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Dakle, pravilno su primenili materijalno pravo kada su tubeni zahtev odbili kao neosnovan. Naime, u vreme zakljuenja spornog ugovora u katastru nepokretnosti se kao vlasnik lokala koji je bio predmet kupoprodaje vodilo imenovano sada pokojno lice, koje je - zbog toga - i moralo biti nazna- 114 -

STVARNO PRAVO

eno u ugovoru kao prodavac ( u suprotnom - ugovor ne bi mogao biti overen od strane suda i izvren prenos vlasnitva na predmetnom lokalu na kupca ). injenica je da to, sada pokojno, lice u postupku raspravljanja zaostavtine svog pokojnog suprunika nije bilo oglaeno njegovim naslednikom na tom lokalu, ve da mu je samo utvreno pravo doivotnog udovikog uivanja. Meutim, ostali naslednici dali su saglasnost za zakljuenje spornog ugovora i isti su potpisali u svojstvu prodavaca. Na taj nain postignuta je saglasnost svih lica koja su bili naslednici pokojnog suprunika, pokojnog lica-saugovaraa i nosioca prava udovikog uivanja, da se zakljui sporni ugovor. On je zakljuen u zakonom propisanoj formi, overen od strane suda i realizovan. Pravni prethodnik tuenog je bio savestan kupac, a nakon toga i savestan i zakoniti dralac predmetnog lokala, to je nastavio i tueni. Ukoliko bi se i polo od pretpostavke da je pravni prethodnik tuenog sporni ugovor o kupoprodaji zakljuio samo sa pokojnim licem koje nije bilo vlasnik predmetnog lokala ve samo njegov plodouivalac, tueni je stekao pravo svojine na tom lokalu po osnovu odraja u smislu lana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, po osnovu savesne i zakonitom dravine preko 10 godina. ( Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2849/05 od 15.03.2006. godine )

272.
Kada je lice vie od 20 godina imao u iskljuivoj dravini nepokretnost, i to po osnovu izvrene deobe sa kojom su se saglasili svi uesnici, on je na njoj stekao pravo svojine odrajem. Iz obrazloenja: Kod ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno je u niestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je utvreno da je tuilac vlasnik jo 1/2 idealnih delova sporne katastarske parcele, pored ve upisanog suvlasnitva sa 1/2 idealnih delova na navedenoj katastarskoj parceli, to su tueni duni priznati i trpeti. Naime, utvreno je da je sada pokojni D.. u momentu prodaje sporne katastarske parcele januara 1989. godine odrajem kao savestan dralac stekao pravo svojine na celoj katastarskoj parceli budui da je bio u iskljuivoj dravini cele katastarske parcele poevi od 1956. godine, po osnovu izvrene deobe sa kojom su se svi uesnici saglasili. Stoga su se stekli uslovi za sticanje prava svojine na nepokretnosti u smislu lana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, koji predvia da savestan dralac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine stie pravo svojine na tu stvar odrajem protekom 20 godina. Stoga se revizijom tuenih neosnovano istie pogrena primena materijalnog prava. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1264/2005 od 29.6.2006. godine)

273.
Sticanje svojine na nepokretnostima na osnovu pravnog posla iskljuuje sticanje na osnovu odraja. Iz obrazloenja: Iz razloga pobijane presude nije jasno da li je, kako tuilac tvrdi, prividnim ugovorom o poklonu koji prikriva ugovor o prodaji, pravnom prethodniku tuioca prodat i deo tuenog . od 1/4, koju je
- 115 -

STVARNO PRAVO

on nasledio iza oeve smrti i da li je tom prilikom . majka S. ugovor zakljuila i u njegovo ime i za njegov raun kao zakonski zastupnik i ako jeste da li bi takav ugovor mogao da proizvede pravno dejstvo s obzirom da je . tada bio maloletan i sve okolnosti tog pravnog posla, ali i s obzirom na to da li je tueni znao za ugovor i da li ga je odobrio, to bi sve bilo od znaaja za ocenu o pravnom osnovu za sticanje svojine tuioca na predmetnoj nepokretnosti, jer ukoliko bi bilo tano da je S. prodala i . deo kao njegov zakonski zastupnik i ako bi takav ugovor proizvodio pravno dejstvo, onda se ne bi moglo govoriti o sticanju svojine odrajem ve o sticanju svojine na osnovu pravnog posla. U suprotnom, ukoliko . deo nije prodat pravnom prethodniku tuioca, a ovaj je sve vreme drao i njegov deo, tada bi predmet ocene suda morala da bude i savesnost takve dravine tuioevog oca sa stanovita navedenih injenica, pri emu bi, u sluaju izostanka savesnosti dravine ostalo da se utvrdi nije li tuilac smru svog oca kao njegov naslednik postao savestan dralac u smislu lana 28. stav 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i da li bi to vodilo sticanju svojine odrajem. Napred navedeno je znaajno, posebno kada se ima u vidu da je prema podacima iz zemljinih knjiga kp. br. 924/1 upisana sa povrinom od 0.81,01 ha, dok je ista parcela oznaena ugovorom o poklonu sa kp. br. 1629, to je verovatno oznaka po novom premeru, ali u manjoj povrini nego to je povrina po zemljinim knjigama i to u pov. od 0.51,38 ha, pa je s obzirom na ovo prvostepeni sud bio duan da na pouzdan nain, po potrebi i uviajem na licu mesta, da utvrdi da li je tuilac uopte u dravini cele povrine spornog zemljita, kako je povrina oznaena po zemljinim knjigama, ili je pak samo u dravini dela kp. br. 924/1, u povrini kao to stoji u ugovoru. (Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. br. 1228/04 od 29.03.2004. godine)

274.
Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa u prelaznim odredbama ne sadri pravilo o retroaktivnoj primeni zakona pa se rokovi za sticanje prava svojine po osnovu odraja na nepokretnosti koje su bile u drutvenoj svojini raunaju od momenta stupanja na snagu noveliranog zakona. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju tueni je u vremenskom trajanju duem od 20 godina bio savestan dralac svoje susedne parcele u periodu od 1969. godine do 1990. godine kada je tuilja podnela tubu radi zauzea protiv drugog brata ija se parcela takoe granii sa njenim zemljitem. Po stanovitu niestepenih sudova tueni je kao savestan dralac u trajanju od preko 20 godina postao vlasnik sporne zemljine povrine po osnovu vanrednog odraja u smislu lana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa pa je zato tubeni zahtev radi utvrenja prava svojine i predaju dravinu odbijen kao neosnovan. Osnovano se u zahtevu za zatitu zakonitosti istie da je u postupku uinjena bitna povreda odredaba parninog postupka iz lana 354. stav 2. ZPP-a, i da zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje nije potpuno utvreno tako da se izloeno stanovite za sada ne moe prihvatiti kao pravilno. Sporno zemljite se u javnim knjigama (zemljinim knjigama), vodi kao privatna svojina. Meutim, imajui u vidu da se ono nalazi u gradu prvostepeni sud nije utvrdio da li je to zemljite postalo drutvena svojina po osnovu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i graevinskog zemljita ("Sl. list FNRJ", br. 52/58 sa docnijim izmenama i dopunama), Zakona o odreivanju graevinskog zemljita u
- 116 -

STVARNO PRAVO

gradovima i naseljima gradskog karaktera ("Sl. glasnik SRS", br. 32/68 sa docnijim izmenama i dopunama), ili Zakona o graevinskom zemljitu ("Sl. glasnik SRS", br. 20/79). Ako je na osnovu Zakona ili odlukom Skuptine optine (kojoj se moe upodobiti i donoenje Detaljnog urbanistikog plana), sporna parcela postala drutvena svojina sa pravom korienja ranijih vlasnika bilo je nuno ispitati da li je do momenta prestanka prava svojine ispunjen uslov iz lana 28. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa za sticanje prava svojine po osnovu odraja. Meutim, ako je u toku trajanja roka za odraj dolo do promene svojinskog oblika i pretvaranja privatne svojine u drutvenu svojinu od momenta promene nema mogunosti za sticanje prava svojine po osnovu odraja bez obzira na dravinsko stanje zato to je lan 29. ranije vaeeg Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa zabranjivao sticanje putem odraja na sredstvima u drutvenoj svojini. Brisanjem lana 29. koje je izvreno Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SRJ" br. 29/96), nije izvrena konvalidacija i osnaenje ranijeg dravinskog stanja i uspostavljanje prava svojine po osnovu odraja na sredstvima i stvarima koje su bile u drutvenoj svojini jer Zakon u prelaznim i zavrnim odredbama ne sadri pravilo o retroaktivnoj primeni zakona pa se zato rokovi za odraj mogu raunati samo za ubudue, od momenta stupanja na snagu Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa (3. avgust 1996. godine). Napominje se da zemljino-knjino stanje koje je postojalo u toku postupka i u vreme presuenja ne predstavlja dokaz da nije dolo do promena svojinskih odnosa. Upis u javne knjige je u smislu lana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa obavezan samo u sluaju postojanja pravnih poslova kao osnova za sticanje a ne i u sluaju drugih naina sticanja prava svojine i promena prava svojine. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 83/02 od 23.01.2003. godine)

275.
Uslovi za sticanje prava svojine odrajem su savesnost draoca nepokretnosti i rok od 20 godina. Iz obrazloenja: Tuilac je tubenim zahtevom traio da se utvrdi prema tueniku da je vlasnik po osnovu odraja severoistonog dela tuenikove parcele blie identifikovane u tubi. Nakon izvoenja dokaza, Optinski sud u G je svojom presudom P. _______od 17.04.2002. odbio tubeni zahtev tuioca u celosti. Naime, sud je izveo dokaz uviajem na lice mesta i vetaenjem od strane vetaka geometra. Utvrene su katastarske mee izmeu zemljita stranaka i precizno je identifikovan deo parcele koji se u katastarskim knjigama vodi na tuenika. Takoe je utvreno da je sporni deo, u stvari deo katastarske parcele vlasnitvo tuenika a prema stanju u katastru. Sasluani su brojni svedoci, sasluane su parnine stranke pa je ocenom izvedenih dokaza sud naao da tuilac nije dokazao da je stekao pravo svojine na spornoj parceli, a to je savesnost i potreban rok. Sud je primenio materijalno pravo primena lana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, u kome je izriito navedeno da su uslovi za sticanje prava svojine odrajem savesnosti draoca nepokretnosti i potreban rok od 20 godina. Kako ti uslovi nisu ispunjeni, tubeni zahtev tuioca je odbijen. Protiv navedene presude tuilac je blagovremeno izjavio albu. Okruni sud u je svojom presudom G. ________od 25. septembra 2002. godine odbio kao neosnovanu albu tuioca i potvrdio je prvostepenu presudu.
- 117 -

STVARNO PRAVO

U obrazloenju drugostepene presude je navedeno da se u svemu prihvataju razlozi dati u obrazloenju prvostepene presude. Naime, prvostepeni sud je na pravilno utvreno injenino stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je naao da je tubeni zahtev tuioca neosnovan i da tuilac nije pruio dokaz da je stekao pravo svojine odrajem. (Iz presude Okrunog suda u aku, G. 867/2002 od 25.09.2002. godine)

276.
Ako je usmeno zakljuen ugovor o prometu nepokretnosti izvren u celini ili u pretenom delu onda se pitanje svojine definitivno razreava kroz odraj. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 489/00)

277.
Dravina na stvari u drutvenoj svojini pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (4.07.1996. godine) ne moe se uraunati u period sticanja svojine na drutvenoj svojini odrajem, ve samo od dana donoenja navedenog zakona pa ubudue. Iz obrazloenja: Prema pravnom miljenju sudova brisanjem ranije odredbe lana 29. istog Zakona, o zabrani sticanja prava svojine odrajem, na zemljitu u drutvenoj svojini stekli su se uslovi za primenu lana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa za sticanje prava svojine odnosno prava korienja na zemljitu u drutvenoj svojini. S obzirom da su tuioci na parceli koja je predmet spora izgradili stambenu zgradu na osnovu odgovarajue dokumentacije i da ovu parcelu nesmetano dre vie od 20 godina, to su po osnovu odraja stekli pravo korienja na ovoj parceli. Vrhovni sud nalazi da se izjavljenom revizijom osnovano pobija pravilnost zakljuka prvostepenog suda u pogledu primene materijalnog prava, sticanja prava korienja odrajem na navedenoj parceli putem odraja. Prelaznim odredbama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa posle izvrene izmene i dopune ovog Zakona nije regulisano pitanje retroaktivne primene odredbi o sticanju prava svojine odrajem na zemljitu u drutvenoj svojini posle brisanja odredbe lana 29. Zakona. Ukoliko bi se prihvatilo da savesna dravina na drutvenom zemljitu pre brisanja navedene odredbe se uraunava u vreme odraja bila bi ugroena steena prava ranijim subjektima ovih prava jer bi oni bili dovedeni u nepovoljniji poloaj u odnosu na druge subjekte s obzirom da je zakonom bilo propisano da se na drutvenoj svojini ne moe stei pravo svojine odrajem, pa propust da od lica koje dri nepokretnost trae predaju nepokretnosti ne moe koristiti draocu u periodu od sticanja prava svojine odrajem, jer bi to bilo u suprotnosti sa ustanovom zabrane retroaktivnosti. Brisanje odredbe o zabrani sticanja prava svojine na drutvenom zemljitu (lan 29) ne znai zakonsku konvalidaciju, jer izraena zabrana nije bila malog znaaja. Na osnovu navedenih argumenata moe se zakljuiti da dravina na stvari u drutvenoj svojini pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (4.7.1996. godine), ne moe se uraunati u period sticanja svojine na drutvenoj svojini odrajem, ve samo od dana donoenja navedene izmene Zakona, pa ubudue. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4976/98 od 15.9.1999. godine)
- 118 -

STVARNO PRAVO

278.
Nesavesna dravina ne moe dovesti do sticanja prava svojine odrajem. Iz obrazloenja: Odredbom l. 36. Zakona o agrarnoj reformi i unutranjoj kolonizaciji ("Sl. glasnik SRS", br. 39/45), propisano je da dodeljeno zemljite prelazi u privatnu svojinu lica kome je dodeljeno, i odmah po izvrnosti odluke iz l. 33. ovog Zakona upisae se u zemljine knjige. Prema l. 33. st. 2. ovog Zakona, odluka o konanom dodeljivanju zemljita donosi se na ime onog lica kome je zemljite dodeljeno, a ako je to lice u meuvremenu umrlo, na ime lanova njegove kune zajednice koji su sa njima utvreni za agrarne subjekte. U svakom sluaju, dodeljeno zemljite smatrae se zajednikom svojinom svih takvih lanova kune zajednice. Kako nije sproveden postupak za proglaenje tuenog, kao nestalog lica za umrlo i utvrenje smrti, to o injenici smrti nema dokaza predvienim zakonom, niti je raspravljena zaostavtina majke tuilje, a tuilja nije jedino lice kome je zemljite dodeljeno putem agrarne reforme i unutranje kolonizacije, to tuilja u smislu l. 28. st. 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa nije mogla stei pravo svojine putem odraja na nepokretnostima koje su upisane na ime tuenog jer nije savesna. Tuilja i ostali lanovi porodinog domainstva kojima je zemljite dodeljeno bili su svesni injenice da koriste i suvlasniki deo tuenog. Nesavesna dravina ne moe dovesti do sticanja prava svojine odrajem, pa je pravilno primenjeno materijalno pravo kad je tubeni zahtev tuilje odbijen kao neosnovan. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 903/99 od 02.12.1999. godine)

279.
Zakonski uslov za priznavanje prava svojine po osnovu odraja nije samo duina trajanja dravine nepokretnosti, nego i savesnost draoca i zakonitost dravine. Iz obrazloenja: Tuilja je dugi niz godina bila u dravini spornog dela nepokretnosti, odnosno preko 20 godina. Meutim, nezavisno od ove injenice, nisu se stekli zakonski uslovi da se njoj na tom delu nepokretnosti prizna pravo svojine putem odraja. Zakonski uslov za priznavanje prava svojine po osnovu odraja nije samo duina trajanja dravine nepokretnosti, nego i savesnost draoca i zakonitost dravine. Tuilja, meutim, nije bila ni u zakonitoj ni u savesnoj dravini spornog dela nepokretnosti. Dravina je zakonita ako se zasniva na punovanom pravnom poslu koji je potreban za sticanje prava svojine (na primer ugovor o kupoprodaji, ugovor o poklonu itd.) i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja (ako nije manljiva). U konkretnom sluaju, pravosnanim reenjem o nasleivanju Optinskog suda broj O. _______od 15. februara 1972. godine, majka tuilje, kao njen pravni predhodnik oglaena je naslednikom jedino na 4/6 delova cele nepokretnosti, dok sporni deo nepokretnosti po osnovu naslea nije preao u njenu svojinu. Majka tuilje se prihvatila na 4/6 delova nasleene nepokretnosti, ne ukazujui tokom ostavinskog postupka, kao ni pokretanjem parnice da ima bilo kakvog osnova za potraivanje prava svojine na preostalom delu nepokretnosti. Otac tuilje je, na protiv,
- 119 -

STVARNO PRAVO

6. decembra 1976. godine podneo tubu radi priznavanja prava svojine na preostalom delu nepokretnosti, po osnovu kupoprodaje od brae svoje supruge na osnovu priznanica od 5. oktobra 1941. i 21. maja 1948. godine. Meutim, ovaj spor je okonan povlaenjem tube na roitu 27. novembra 1979. godine. Na taj nain je i otac tuilje prihvatio stanje koje je uspostavljeno navedenim reenjem o nasleivanju iz 1972. godine. U vezi sa izloenim, bez uticaja je revizijski navod tuilje kojim zakonitost svoje dravine dokazuje navedenim pismenim priznanicama, koje su bile osnov pokretanja spora od strane njenog pokojnog oca. Tuilja je, takoe, kao i njeni roditelji prihvatila svojinu samo u delu od 4/6 nepokretnosti, koju je nasledila njena majka posle smrti brata, odnosno tuilja kao njen pravni sledbenik. Pored izloenog, dravina je savesna ako dralac ne zna ili ne moe znati da stvar koju dri nije njegova. Savesnost mora postojati za sve vreme roka potrebnog za odraj. Meutim, tuilja je znala da deo nepokretnosti koji je bio u njenoj dravini nije i u njenoj svojini. Ona je na roitu pred prvostepenim sudom izjavila da je znala da je njen pokojni otac vodio spor za taj deo nepokretnosti. Pored toga, u ostavinskom postupku posle smrti njene majke, reenjem o nasleivanju O. broj _________od 13. avgusta 1984. godine, tuilja se prihvatila 4/6 nepokretnosti, kao svog naslednog dela. Ona u tom ostavinskom postupku nije istakla postojanje bilo kakvog pravnog osnova za svojinu na celoj nepokretnosti, pa i kasnije, sve do ove parcele, 4.10.1995. godine. Prema tome,tuilja je sve vreme znala da 2/6 nepokretnosti nisu ni u njenoj, niti su bile u svojini njenih pravnih prethodnika. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5260/98 od 03.11.1999. godine)

280.
Naslednik postaje savestan dralac od trenutka otvaranja naslea i u sluaju kada je ostavilac bio nesavestan dralac, a naslednik to nije znao niti je mogao znati, a vreme za odraj poinje tei od trenutka otvaranja naslea. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, ostavinskim reenjem od 5.5.1993. godine, raspravljena je zaostavtina pokojnog V., pa je odlueno da se kao naslednici celokupne njegove imovine oglaavaju njegovi sinovi, sada pokojni D., otac tuilaca i tueni R. sa po 1/2 idealnog dela. Utvreno je da je sada pokojni K.D. posle smrti svoga oca V. koristio sve nekretnine koje su njemu pripadale, ukljuujui i suvlasniki udeo od 1/2 idealnog dela koji je ostavinskim reenjem pripao njegovom bratu, tuenom R. Kod ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su delimino usvojili tubeni zahtev tuilaca i utvrdili da su tuioci suvlasnici spornih kat. parcela, svaki sa po 1/4 idealnog dela, dok su preko dosuenog suvlasnikog dela, a do traenog od po 1/2 za svakog tuioca, tubeni zahtev odbili kao neosnovan. Prema lanu 28. stav 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, naslednik postaje savestan dralac od trenutka otvaranja naslea i u sluaju kada je ostavilac bio nesavestan dralac, a naslednik to nije znao niti je mogao znati, a vreme za odraj poinje tei od trenutka otvaranja naslea. Po nalaenju Vrhovnog suda, ne moe se prihvatiti navod tuilaca da oni kao pravni sledbenici svog pokojnog oca D. nisu znali niti su mogli znati da je njihov otac bio nesavestan dralac. Naime, u zemljinoj knjizi tueni je bio upisan kao suvlasnik sa 1/2 idealnog dela na spornim kat. parcelama, pa su tuioci u vreme otvaranja naslea iza svog oca morali izvriti uvid u zemljine knjige kako bi utvrdili ko se
- 120 -

STVARNO PRAVO

vodi kao vlasnik spornih nepokretnosti. to se tie njihovog pravnog prethodnika, sada pok. D., on je uestvovao u ostavinskoj raspravi 1953. godine, kada su on i tueni oglaeni za naslednike sa 1/2 idealnog dela na spornim nepokretnostima, koje su bile u vlasnitvu njihovog oca V. Samim tim, on nije mogao biti savesni dralac celokupne nepokretnosti, budui da je znao da 1/2 idealnog dela pripada tuenom, a utvreno je da je tueni svoj suvlasniki udeo na imovini dao na korienje svome bratu, bez namere da na brata prenese svojinu na nepokretnostima. Budui da tuioci i njihov pravni prethodnik nisu bili savesni draoci dela nepokretnosti koji je po osnovu naslea pripao tuenom, pravilno su niestepeni sudovi odbili njihov tubeni zahtev u navedenom delu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6762/98 od 24.02.1999. godine)

281.
Odraj je vrsta sticanja prava svojine (a ne i prava drutvene svojine) originalnim putem, na osnovu injenica koje zakon propisuje (l. 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Po pravilu, odrajem se ne moe stei pravo korienja gradskog graevinskog zemljita, osim ako se gradsko graevinsko zemljite ne koristi po osnovu svojine na tom zemljitu, u smislu l. 18. st. 1. Zakona o gradskom graevinskom zemljitu koji je stupio na snagu u vreme prvostepenog presuenja. U sluaju da se gradsko graevinsko zemljite koristi po osnovu svojine na objektu, ili po osnovu akta o davanju na korienje gradskog graevinskog zemljita, ne moe se stei pravo trajnog korienja po osnovu odraja. Prema tome, ako je gradsko graevinsko zemljite u konkretnom sluaju korieno po osnovu svojine na objektu, mogunost sticanja putem redovnog ili vanrednog odraja, u smislu l. 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, bila bi u potpunosti iskljuena, bez obzira na injenicu da li je donet generalni ili detaljni urbanistiki plan. Promet zemljita i naknadna parcelacija izmeu korisnika tog zemljita su zabranjeni, poev od stupanja na snagu Zakona o odreivanju graevinskog zemljita u gradovima i naseljima gradskog karaktera (Sl. list SFRJ, br. 5/68), pa zato korisnici zemljita (osim bliskih srodnika odreenih zakonom) nisu mogli vriti promet zemljita bez prenosa svojine na objektu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1580/98)

282.
Dravina nepokretnosti je pravo koje pripada vlasniku. Iz obrazloenja: Ugovor o kupoprodaji iz 1963. godine, koji je bio zakljuen u pismenoj formi, a potpisi nisu bili overeni, bio je zakljuen u skladu sa uslovima propisanim lanom 9. tadanjeg Zakona o prometu zemljita i zgrada. Tuionici neosnovano smatraju da su ispunjeni uslovi za raskid ovog ugovora jer nije izvrena isplata cele, nego samo 1/2 ugovorene kupoprodajne cene. Kupac je stupio u dravinu predmetne nepokretnosti momentom zakljuenja ugovora, jo 7.10.1963. godine, pa su se stekli uslovi za sticanje svojine putem odraja, u smislu odredbe lana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer je kupac - prvotueni bio u dravini nepokretnosti preko 20 godina. Samim
- 121 -

STVARNO PRAVO

tim, pravilno je primenjeno materijalno pravo i u delu kojim je odbijen kao neosnovan tubeni zahtev za predaju nepokretnosti tuiocima u dravinu, jer su tuioci izgubili pravo svojine na nepokretnosti, a dravina nepokretnosti je pravo koje pripada vlasniku, prema odredbi lana 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 248/98)

283.
Katastar zemljita izmeu ostalog slui samo za orijentaciju da se na jednom odreenom prostoru nalazi neka povrina zemljita koja pripada licu na ije ime je upisana. Iz obrazloenja: Tueni priznaje da se nalazi u faktikoj dravini spornog dela parcele, tvrdei da tuilac odnosno njegovi pravni prethodnici nikada nisu bili u njegovom posedu, ve naprotiv da je tueni odnosno njegov pravni prethodnik bio u savesnoj dravini ovog dela nekretnine, zbog ega nalazi da je po osnovu odraja na istoj stekao pravo svojine. Ovaj prigovor tuenog sudovi nisu ocenili, a to je bilo od znaaja. Naime, pitanje dokazivanja tuioevog prava vlasnitva na spornom delu parcele svelo se na katastarsku kopiju plana (da ovaj deo parcele pripada tuioevoj parceli) odnosno na rezultat nalaza katastarskog vetaka koji je na osnovu katastarske mape, a prema premeru izvrenom 1985. godine utvrdio da je sporna povrina parcele u katastru upisana kao vlasnitvo tuioca iji sporni deo se nalazi u posedu tuenog. Postavlja se, pre svega, pitanje da li katastarska mapa ima i kakav dokazni znaaj za materijalno pravo o obliku i obimu parcele koje su u njoj ucrtane. Radi davanja pravilnog odgovora treba poi od odgovarajuih propisa po kojima su zemljita delovi povrine koji su u zemljinom katastru oznaeni posebnim brojevima (katastarske parcele) a prema odredbama Zakona o premeru i katastru katastar zemljita, izmeu ostalog, slui samo za orijentaciju da se na jednom odreenom prostoru nalazi neka povrina zemljita koja pripada licu na ije ime je upisana. Sledstveno tome, ni miljenje vetaka zasnovano na katastarskoj mapi da sporna povrina sainjava deo parcele iji je vlasnik tuilac, ne dokazuje vlasnitvo tuioca na spornoj povrini, odnosno da je stekao pravo vlasnitva te parcele ba u granicama naznaenim u katastarskoj mapi, a koje su u suprotnosti sa granicama u prirodi. Stoga je tuilac u ovoj parnici za predaju dela parcele, po osnovu vanknjino steenog prava vlasnitva bio duan da dokae da je on ili njegov pravni prethodnik u faktikom posedu drao spornu povrinu i da mu je tueni istu bespravno oduzeo. Ako tuilac ne bi uspeo dokazati da je ikada bio u faktikom posedu spornog dela parcele znai da nije dokazao istiniti nain sticanja, onda posed ne bi mogao ni izgubiti, pa je valjalo oceniti osnovanost prigovora tuenog da na spornom delu zemljita ima jae pravo na dravinu, odnosno da je na istom stekao pravo svojine po osnovu odraja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5699/97)

284.
Pravo svojine umskog zemljita stie zakoniti dralac, pri emu se savesnost pretpostavlja, jer inae vai oboriva pretpostavka da je to zemljite u dravnoj, odnosno drutvenoj svojini. (Savezni sud, Gzs. 80/97)
- 122 -

STVARNO PRAVO

285.
Za sticanje svojine na nepokretnosti na osnovu lana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa potrebno je da je dralac savestan za sve vreme roka potrebno za odraj i da je njegova dravina zakonita. Iz obrazloenja: U postupku pred prvostepenim sudom utvreno je, da je spornu parcelu otac tuenih prodao tuilji 1982. godine, da je ugovorenu cenu primio i parcelu predao u dravinu tuilji i da u tom momentu nije bio vlasnik parcele koju je prodao, ve da su zemljino knjini vlasnici bili tuenici na osnovu ugovora o poklonu koji su sa svojim sada pok. ocem zakljuili. U postupku je dalje utvreno, da tuilja u momentu kupoprodaje nije proveravala da li je prodavac sada pok. otac tuenih vlasnik parcele koju prodaje, da je bila u uverenju da je prodavac vlasnik parcele jer se parcela u njegovoj dravini u tom momentu nalazila i da je tek 1986. godine pri isplati ostatka ugovorene cene, kada je trebalo izvriti prenos prava svojine na tuilju kao kupca saznala i mogla saznati da prodavac nije bio vlasnik predmetne parcele odnosno da je istu kupila od nevlasnika. Polazei od tako utvrenog injeninog stanja niestepeni sudovi su i po stanovitu Vrhovnog suda osnovano zakljuili, da se zakonski uslovi za sticanje svojine na nepokretnosti odrajem nisu stekli, pa su pravilno primenili materijalno pravo kada su polazei od odredbi lana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa tubeni zahtev tuilje kao neosnovan odbili. Razloge koje su za svoje odluke okruni i optinski sud dali u svemu kao pravilne, potpune i osnovane prihvata i ovaj sud. Neosnovano je i za drugaiju odluku o tubenom zahtevu bez uticaja ukazivanje tube u reviziji, da se iz same injenice to je od momenta izvrene kupoprodaje bila u neprekidnoj i nesmetanoj dravini moe zakljuiti da su se tuenici saglasili sa predmetnom prodajom, da zbog toga sama okolnost to su bili u zemljinoj knjizi uknjieni kao vlasnici ne daje osnova sudu za zakljuak da je tuilja nesavesni dralac predmetne nepokretnosti i da stoga nema pravo na sticanje svojine odrajem, jer je za sticanje svojine po tom osnovu potrebno da se kumulativno steknu dva uslova da je dralac savestan za sve vreme roka potrebnog za odraj i da se njegova dravina zasniva na pravnom osnovu koji u smislu lana 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa moe voditi sticanju prava svojine. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5061/97)

286.
Radovi na kui izvreni radi poboljanja uslova stanovanja ne vode sticanju svojine. Iz obrazloenja: Prema stanju u spisima tuilac trai da se utvrdi da je vlasnik navedene imovine istiui da je u posed iste stupio 30. marta 1975. godine nakon sainjavanja ugovora o raspodeli imovine, da je od tada u posedu te imovine, da je uloio novana sredstva i rad na kui, koji se odnose na uvoenje vode, struje, zamenu prozora, patosa, prepravke krova i da je zasadio odreen broj stabala na parceli, te da je tako po osnovu odraja i ulaganja sredstava postao vlasnik sporne imovine.
- 123 -

STVARNO PRAVO

U toku postupka je utvreno da je otac tuenog umro 1978. godine kao i da je pravosnanom presudom P. br. ________od 23. maja 1984. godine utvreno da ugovor o raspodeli imovine od 30. marta 1975. godine ne proizvodi pravno dejstvo. Obzirom na izloeno pravilan je zakljuak niestepenih sudova da tuilac nema zakonitu dravinu na spornoj imovini, kao i da je od smrti oca u 1978. godini nesavestan dralac, te da stoga nisu ispunjeni uslovi predvieni lanom 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa na osnovu kojih bi tuilac odrajem postao vlasnik sporne imovine. Takoe je pravilan zakljuak niestepenih sudova da su radovi koje je tuilac izveo na staroj kui, a koji su izvreni bez saglasnosti tuenih, ustvari izvreni radi poboljanja uslova stanovanja tuioca te kao takvi ne mogu voditi sticanju svojine, ve se eventualno moe raditi samo o obligacionom pravu. Stoga tuilac ni po ovom osnovu nije mogao stei pravo svojine na spornoj imovini. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3207/97)

287.
Savestan dralac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stie pravo svojine na tu stvar odrajem protekom 20 godina. Iz obrazloenja: U dokaznom postupku je utvreno da je tueni sporno zemljite iz protivtube nesmetano koristio i drao kao savesni dralac vie od 20 godina. Na ovom zemljitu je podigao i graevinske objekte, to je tuilac znao, ali se tome nije protivio. Takoe ovo zemljite predvojeno je i ogradom i pripojeno parceli tuenog koja ograda postoji vie od 20 godina i za koju su tuilac i njegovi preci znali. Polazei od ovakvog injeninog stanja, niestepeni sudovi su pravilno zakljuili da je tueni na osnovu l. 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, odrajem stekao pravo svojine na spornom zemljitu iz protivtube i da na osnovu ove presude ima pravo na uknjibu. Zato je protivtubeni zahtev pravilno i usvojen. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3542/97)

288.
Savesnost je izvinjavajua zabluda o pravu iju sadrinu dralac vri. Iz obrazloenja: Osnovani su navodi revizije tuenih da su niestepeni sudovi na navedeno injenino stanje pogreno primenili materijalno pravo kada su usvojili tubeni zahtev tuioca za utvrenje prava svojine po osnovu odraja. Ovo iz razloga to su niestepeni sudovi na osnovu utvrenih injenica izveli pogrean pravni zakljuak da je tuilac savesni dralac spornih nepokretnosti i da je takva njegova dravina dua od 20 godina dovela do sticanja prava svojine po osnovu odraja u smislu odredbi l. 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Savesnost je izvinjavajua zabluda o pravu iju sadrinu dralac vri, a u konkretnom sluaju, kada su bili poznati zemljino-knjini vlasnici spornih nepokretnosti i kada je tuilac koristio sporne nepokretnosti po ovlaenju treeg lica,
- 124 -

STVARNO PRAVO

te kada nije realizovao elju da sporne nepokretnosti kupi od zemljino-knjinih vlasnika, pogreno je stanovite niestepenih sudova da je tuilac bio savestan dralac spornih nepokretnosti, bez obzira to je tuilac za vreme korienja spornih nepokretnosti platio porez i to nije bio uznemiravan u korienju nepokretnosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5134/97)

289.
Tueni je savesni dralac ako preko 20 godina koristi sporno zemljite do ograde koju je postavio tuilac. Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku je utvreno da sporni deo nepokretnosti pripada parceli tuioca, ali da je jo tuioev otac postavio ogradu na delu na kojem se i danas nalazi ograda koju je postavio tuilac. Utvreno je da tueni kao sused tuioca dri predmetnu parcelu u svom posedu sve do ograde. Prema stanju na terenu i nalazu geometra, kao vetaka, prvostepeni sud je utvrdio da predmetno zemljite stranaka ne potpada u reon graevinskog zemljita, tako da se u sluaju stranaka mogu primeniti odredbe Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. S obzirom da je nesporno da tueni preko 20 godina dri u svom posedu predmetne nepokretnosti smatrajui da su njegove, jer do ograde koju je postavljao tuilac odnosno ranije njegov otac, niestepeni sudovi su odbili zahtev tuioca nalazei da je tueni u savesnom odraju. Prema ovako utvrenom injeninom stanju pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je zahtev tuioca odbijen kao neosnovan. Ovakva odluka je u skladu sa odredbom lana 28. stav 4. u vezi lana 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Utvrena injenica da su tuilac i njegov pravni prethodnik postavljali ogradu na mestu gde se i danas nalazi ukazuje na savesnost tuenog koji je mogao smatrati da je sva povrina zemljita do ograde u njegovom vlasnitvu, poto ga u dravini nije niko ometao preko 20 godina. Savesnost tuenog u smislu navedenih odredaba Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa daje tuenom pravo na sticanje vlasnitva to istovremeno zahtev tuioca za predaju u dravinu ini neosnovanim jer je sa takvim zahtevom zakasnio. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4370/97)

290.
Tuilac je znao da je zauzeo deo parcele iji je vlasnik tuena pa odrajem nije mogao stei svojinu na izuzetom zemljitu. Iz obrazloenja: U postupku pred prvostepenim sudom je utvreno da je tuena vlasnik kat. parc. 3688 i 3689, a u sastav tih parcela ulazi i sada sporno zemljite, blie oznaeno u izreci presude, koje je tuilac zauzeo. Na ovom delu zemljita tuilac je ostavio materijal, pre 6. do 7 godina raunajui od zakljuenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom, sagradio klozet, a izmeu dva sudska uviaja (1993. godine i 1995. godine) podigao i betonsku ogradu. Pri tome je tuilac znao da zemljite koje je zauzeo
- 125 -

STVARNO PRAVO

pripada tuenoj, a ona ga je i opominjala da ne zida klozet na njenom delu placa. Opominjala ga je i da sa tog dela zemljita ukloni materijal, to je tuilac obeao uiniti, ali materijal nije uklonio. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja niestepeni sudovi su po stanovitu Vrhovnog suda pravilno zakljuili da je zahtev tuioca za utvrenje prava svojine po osnovu odraaja na delu parcele tuene neosnovan. Tuilac nije bio savestan, u smislu lana 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer je znao da je zauzeo deo parcele tuene, pa nije ni mogao stei svojinu odrajem pozivom na lan 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Sa druge strane, utvreno je da je tuena vlasnik i zauzetog dela zemljita pa u smislu lana 37. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa osnovano trai da joj tuilac taj zauzeti deo preda u posed. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4833/96)

291.
Odredba lana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa o sticanju svojine odrajem, odnosi se na fizika, a ne na pravna lica. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je odbio tubeni zahtev kojim je tuilac traio da se utvrdi njegovo pravo svojine na spornim prostorijama, izraavajui stav da su tuenik pravno lice i njegovi pravni prethodnici kao savesni draoci spornih prostorija od 1953. godine, stekli svojinu. Preinaujui prvostepenu presudu drugostepeni sud je prihvatio u potpunosti injenino stanje, ali je usvajajui zahtev tuioca izrazio stav da je prvostepeni sud pogreno primenio odredbu lana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer se ova odredba odnosi na fizika lica, a ne i na pravna lica koja za sticanje prava svojine putem odraja nemaju prema stvarima odreen psihiki odnos da bi se mogla ceniti savesnost odnosno nesavesnost. Prema shvatanju drugostepenog suda za pravno lice za sticanje svojine bitno je da postoji odluka nadlenog organa o predaji u svojinu ili na korienje odreene stvari, to ovde nije sluaj. Prema tome, pravilan je zakljuak drugostepenog suda da tuenik nije mogao putem tzv. savesne dravine da stekne pravo svojine i za sticanje svojine ne postoji odluka nadlenog organa da mu se te prostorije ustupaju u svojinu ili na trajno korienje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3667/96)

292.
Tuena je savesni dralac nepokretnosti kupljene usmenim ugovorom u vremenu duem od 20 godina pa je putem odraja stekla svojinu na predmetnoj nepokretnosti. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju sada pok. pravni prethodnik tuilaca, prodala je 19531954. godine tuenoj kat. parc. br. _________a po isplati ugovorene kupoprodajne cene tuena je stupila u posed kupljene nepokretnosti i od tada je u dravini iste. Kasnije, tj. 4. decembra 1964. godine sainjen je pismeni ugovor o toj kupoprodaji, koji je istog dana i overen kod Optinskog suda pod Ov. br._______. Utvreno je na osnovu nalaza i miljenja vetaka grafologa da nije identian nespornim otiscima prsta sada pok. pravnog prethodnika tuilaca, otisak prsta na ugovoru.
- 126 -

STVARNO PRAVO

Na osnovu iznetog sudovi su zakljuili da se u konkretnom sluaju radi o usmenom ugovoru o prometu predmetne nepokretnosti za koji je u vreme njegovog zakljuenja bila propisana pismena forma, kao i da ugovor koji nije tako zakljuen ne proizvodi pravno dejstvo. Ovaj usmeni ugovor je u celosti izvren, jer je tuena kao kupac, isplatila ugovorenu kupoprodajnu cenu, a prodavac je tuenoj predala u posed prodate nepokretnosti, tako da je tuena u neprekidnoj dravini kupljene nepokretnosti od 1953-1954. godine do danas. Tuena ima savesnu i neprekidnu dravinu kupljene nepokretnosti u vremenu duem od 20 godina, pa su stoga niestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su nali da je tueni putem odraja stekla svojinu na predmetnoj nepokretnosti i da za to nije osnovan zahtev tuilaca kojima su traili da se utvrdi da se na osnovu presude kojom je utvreno da je ugovor Ov. br. ________nitav, uknjie kao suvlasnici po osnovu nasleivanja nepokretnosti koja je predmet tog ugovora, odnosno usmenog ugovora o kupoprodaji. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 908/96)

293.
Savestan je dralac koji je uz svoje zemljite koristio vie od 20 godina deo zemljita suseda ne znajui da nije njegovo zemljite, poto on i njegov sused nisu znali da se postojea mea na terenu i mea po katastru razlikuju. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 78/96)

294.
Zakon priznaje pravo vlasnitva na nepokretnostima samo savesnom draocu, ako je takvo lice u dravini sporne nepokretnosti vie od 20 godina. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud u svojoj odluci obrazlae da tuiocu nisu mogli postati vlasnici sporne nepokretnosti, s obzirom da nemaju zakonitu dravinu. Ovakav zakljuak prvostepenog suda je neprihvatljiv iz razloga to je lanom 28. stav 4. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima propisano da savestan dralac nepokretnih stvari na koju drugi ima pravo svojine, stie pravo svojine na tu stvar odrajem protekom 20 godina, to znai da Zakon priznaje pitanje vlasnitva na nepokretnosti ne samo savesnog i zakonitog draoca stvari, ve i samo savesnom uz uslov da je takvo lice u dravini sporne nepokretnosti vie od 20 godina. (Okruni sud u Kosovskoj Mitrovici, G. 601/96)

295.
U vreme potrebno za odraj uraunava se i vreme za koje su prethodnici draoca drali istu stvar kao savesni i zakoniti draoci, odnosno kao savesni draoci. Iz obrazloenja: Na ovakvo injenino stanje, koje tueni suprotno utvrenom i protivno odredbi lana 385. stav 3. ZPP pobijaju navodei da nije utvreno da li je zaista i kada njihov pravni prethodnik prodao
- 127 -

STVARNO PRAVO

pravnom prethodniku tuilaca predmetno zemljite, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je usvojen tubeni zahtev po tubi tuilaca i odbijen tubeni zahtev po protivtubi tuenih. To iz razloga to je odrebom lana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano da savestan dralac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stie pravo svojine na tu stvar odrajem, protekom 20 godina. Po lanu 30. stav 1. tog Zakona vreme potrebno za odraj poinje tei onog dana kada je dralac stupio u dravinu stvari, a zavrava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za odraj, dok se po stavu 2. istog lana u vreme potrebno za odraj uraunava i vreme za koje su prethodnici sadanjeg draoca drali istu stvar kao savesni i zakoniti draoci, odnosno kao savesni draoci. S obzirom na izneto i utvreno da je pravni prethodnik tuilaca bio savestan dralac predmetnog zemljita, a posle njegove smrti da su tuioci savesni draoci istog, to su sudovi pravilno zakljuili da su tuioci vanrednim, odnosno apsolutnim odrajem na osnovu savesne dravine protekom 20 godina stekli svojinu, jer je od vremena stupanja u dravinu do podnoenja tube u ovom sporu proteklo vie od 20 godina. Sa tog razloga prestalo je i pravo svojine tuenih na predmetnom zemljitu, to je u skladu sa odredbom lana 45. navedenog Zakona, prema kojoj pravo svojine koje odreeno lice ima na stvar prestaje kad drugo lice stekne pravo svojine na tu stvar. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6092/96)

296.
Savestan i zakoniti dralac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stie pravo svojine na tu stvar odrajem protekom 10 godina. Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku je utvreno da je tuenik postavljanjem betonske ograde u pravoj liniji izmeu svoje parcele i parcele tuioca, koje su se graniile u vidu luka, presekao taj luk i taj deo parcele prisvojio svojoj parceli. Dalje je utvreno da se izmeu parcela stranaka na mei nalazio tuenikov ogradni zid od kamena i pomona zgrada i da je tuenik to poruio, da bi potom izgradio novu ogradu od betona, ali u pravoj liniji, umesto u obliku luka, ime je zauzeo sporni deo parcele. Imajui u vidu ovako utvreno injenino stanje, Vrhovni sud je naao da su niestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo. Nesumnjivo je utvreno da je tuenik napred navedenim radnjama zauzeo deo parcele tuioca i pripojio svojoj parceli, ime je na nezakonit nain doao u posed spornog dela parcele, te se u ovom sluaju ne mogu primeniti odredbe lana 28. stav 2. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima, koji reguliu sticanje svojine na nepokretnosti odrajem, na ta tuenik ukazuje u reviziji. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1731/95)

297.
Savesna dravina u trajanju duem od dvadeset godina vodi svojini, bez obzira da li je zakonita. (VSS, Rev. 3362/95)

298.
Odrajem se ne moe stei svojina na zemljitu u drutvenoj svojini. (VSS, Rev. 5017/95)
- 128 -

STVARNO PRAVO

299.
Sudravina ne vodi svojini odrajem. Iz obrazloenja: I po oceni Vrhovnog suda pravilno su niestepeni sudovi zakljuili da se nisu stekli uslovi za sticanje svojine na nepokretnostima iji je vlasnik bio sada pok. B. odrajem od strane tuilje. Za sticanje svojine odrajem uslovi su propisani odredbom lana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, tako to je za sticanje svojine na nepokretnoj stvari nuan protek roka od 20 godina, uz savesnu dravinu, dok savestan i zakonit dralac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine stie pravo svojine na tu stvar odrajem, protekom 10 godina. Po oceni Vrhovnog suda ovi uslovi nisu ispunjeni, poto ak i pod pretpostavkom da je tuilja bila u zajednikom domainstvu sa sada pok. B. na ijoj imovini ima pretenzije da stekne svojinu odrajem, nije ispunila uslov savesne dravine, jer najvie to je mogla da ima to je sudravina sa pok. B. sve do njegove smrti 1987. godine, a sudravina ne vodi svojini odrajem. Pri tom, kako to pravilno zakljuuju i niestepeni sudovi, tuilja nije mogla da ima ni status savesnog draoca, s obzirom da je znala da je imovina drugog lica. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1191/94)

300.
Nezakonita i nesavesna dravina ne mogu dovesti do sticanja svojine (VSS, Rev. 3288/92)

301.
Za sticanje svojine na nepokretnosti putem odraja potrebna je savesna i zakonita dravina i protek vremena od 10 godina za savesnog i zakonitog draoca, a 20 godina za savesnog draoca koji nepokretnost dri nezakonito. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3802/92)

302.
Poto su zemljine knjige za vreme Drugog svetskog rata unitene i nisu obnovljene, te poto je prema jugoslovenskom Zakonu o umama iz 1929. godine i prema republikom Zakonu o umama postojala predpostavka da su ume u dravnoj odnosno drutvenoj svojini, a u privatnoj svojini samo po posebnom pravnom osnovu, u parnici radi utvrivanja prava svojine umskih parcela i predaje istih u dravinu nije dovoljno da tuilac dokae samo injenicu da je on sa svojim precima bio u dravini tih parcela nego i pravni osnov i zakoniti nain sticanja prava svojine na njima, prema pravnom pravilu paragrafa 369. OGZ, sada l. 37. ZOSPO. (Savezni sud, Beograd, Gzs. 49/91 od 3. 01. 1992. godine)

303.
Odraj kao orginarni nain sticanja svojine, zakonska je kategorija u domenu privatne svojine, a ne i drutvene svojine. (Ustavni sud Srbije,U. 138/91)
- 129 -

STVARNO PRAVO

304.
Prekid odraja izvren podizanjem tube ili kojom drugom radnjom vlasnika preduzetom protiv draoca stvari pred sudom ili drugim nadlenm organom u cilju zatite svojine odnosno povraaja dravine stvari smatra se da nije nastupio ako vlasnik odustane od tube ili radnje koju je preduzeo. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2584/91)

305.
Savestan dralac, koji je (uz svoje zemljite) koristio vie od 20 godina deo zemljita suseda ne znajui da nije njegovo vlasnitvo, poto on (kao ni sused) nije znao da se postojea mea na terenu i mea po katastru razlikuju, stie odrajem pravo svojine na tom delu zemljita. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 958/91)

306.
Nije nitav ugovor o predaji gradskog graevinskog zemljita na korienje samo zbog toga to je izvreno neposrednom pogodbom, a ne putem javnog konkursa. Iz obrazloenja: Sudovi utvruju, predmetno gradsko graevinsko neizgraeno zemljite, u povrini od 75 m2 nalazi se izmeu parcele tuioca i III tuenog, na kojima su oni sagradili svoje stambene zgrade. Nekada je predstavljala svojinu III tuenog, zatim je eksproprisana, te je postala drutvena svojina. Po urbanistikom reenju i po svom poloaju moe pripasti bilo kojoj od susednih parcela, ime nee uticati na izmenu urbanistike situacije. Dana 27.III 1989. godine II tueni je prodao pravo korienja na ovoj nekretnini III tuenom, o emu je sainjen pismeni kupoprodajni ugovor. Tuilac je u posedu ove nekretnine bez pravnog osnova. Na temelju utvrenog injeninog stanja i po oceni ovog Vrhovnog suda, niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tubeni zahtev radi ponitenja predmetnog ugovora. Naime, prema odredbama materijalnog prava, gradsko graevinsko zemljite daje se na korienje na osnovu konkursa ili neposrednom pogodbom, pod uslovima i po postupku koje propisuje skuptina optine. Prava i obaveze koje proistiu iz akta o davanju gradskog graevinskog zemljita na korienje ureuju se ugovorom tada vaeeg zakona o graevinskom zemljitu. Kako je u ovom sluaju gradsko graevinsko zemljite II tueni dao na korienje III tuenom neposrednom pogodbom, te su prava i obaveze koje proistiu iz ovog akta ureeni predmetnim ugovorom, to je ugovor pravno valjan tanije, nije nitav samo zato to akt o davanju ovog zemljita na korienje nije usledio na osnovu konkursa. Naime, prema sadrini citirane zakonske odredbe gradsko graevinsko zemljite daje se na korienje i neposrednom pogodbom. Kod ocene pravne valjanosti predmetnog ugovora injenica da je tuilac u posedu ove nekretnine nije od pravnog znaaja. Ovo sa razloga to tuilac u postupku pred niestepenim sudovima nije isticao da je njegov posed ove nekretnine zakonit, pa okolnost da nekretninu koristi, kako sam priznaje od 1980. godine, sama za sebe ne predstavlja i osnov za sticanje prava korienja na ovoj nekretnini. Posed nekretnine u odreenom vremenu, uz prisustvo i ostalih uslova iz lana 28. stav 4. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima mogao bi biti od znaaja za sticanje prava korienja na nekretnini u drutvenoj svojini, ali samo ako se radi o vremenu duem od 20 godina. Kako tuilac nije u posedu nekretnine u tom vremenskom periodu, to ne moe biti govora da je stekao pravo korienja na istoj po pravnom osnovu odraja. (Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 493/90)
- 130 -

STVARNO PRAVO

307.
Savesni dralac koji je stekao svojinu odrajem ima jai pravni osnov u odnosu na kasnijeg nesavesnog kupca. Ovo i u sluaju kada je kasniji nesavesni kupac stupio u posed nekretnine i ishodio upis u zemljine knjige. (Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 340/90)

(lan 30. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

308.
Prekid odraja izvren podizanjem tube ili kojom drugom radnjom vlasnika preduzetom protiv draoca stvari pred sudom ili drugim nadlenim organom u cilju zatite svojine odnosno povraaja dravine stvari smatra se da nije nastupio ako vlasnik odustane od tube ili radnje koju je preduzeo. Iz obrazloenja: Meu strankama je nesporno da faktika mea izmeu njihovih kat. parcela, koju je utvrdio sud na licu mesta postoji vie od 30 godina. U meuvremenu tuilac je podnosio tubu protiv pravnih prethodnika tuenih radi zauzea u predmetu P. ________ ali je ovu tubu povukao na zapisniku od 5. maja 1978. godine. Kod takvog stanja stvari pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je utvreno da su tueni na osnovu savesne dravine preko 20 godina odrajem postali vlasnici spornog zemljita u smislu lana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Neosnovani su navodi revizije da je ranijim podnoenjem tube zbog zauzea spornog zemljita nastupio prekid odraja. Ovo zato jer je ta tuba povuena pa se shodno odredbi lana 389. ZOO smatra da prekid odraja nije nastupio jer se prema odredbi lana 30. stav 3. Zakona o osnovno svojinskopravnim odnosima na prekid odnosno zastoj odraja na odgovarajui nain primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima o prekidu odnosno zastoju zastarelosti potraivanja. Shodno odredbi l. 389. Zakona o obligacionim odnosima prekid odraja izvren podnoenjem tube ili kojom drugom radnjom vlasnika preduzetom protiv draoca stvari pred sudom ili drugim nadlenim organom u cilju zatite svojine, odnosno povraaja dravine stvari, smatra se da nije ni nastupio ako vlasnik odustane od tube ili radnje koju je preduzeo. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2584/91) (lan 31. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

309.
To to MUP Republike Srbije u okviru svoje delatnosti vri registraciju vozila ne daje mu za pravo da po tom osnovu stavlja u promet stvari na kojima nema svojinu, a jo manje da sa
- 131 -

STVARNO PRAVO

stvarima raspolae putem reenja o ustupanju i zakljuivanju ugovora o poslovno-tehnikoj saradnji sa sticaocem. Iz obrazloenja: Presudom Trgovinskog suda u N P... br._______od 4.2.2003. godine odbijen je kao neosnovan tubeni zahtev tuioca kojim je traio da mu prvotueni vrati autobus marke "Neoplan____________" sa brojem asije ______, brojem motora _______, KS ___, proizvodnje ____. godine sa 51+2 sedita, bele zelene metalizirane boje, sa dvoja vrata sa radio kasetofonom, video tv portablom, marke "B" sa registarskim tablicama PZ 04, RP, koji se autobus sada nalazi kod tuenika sa registarskim tablicama NI .... U prvostepenom postupku je utvreno da je tuiocu, u toku ratnih dejstava na Kosovu 1999. godine oduzet autobus od strane organa MUP-a Srbije za potrebe odbrane zemlje. Reenjem Ministarstva unutranjih poslova Resora javne bezbednosti broj ____ od 27.12.1999. godine drugotueni je prvotuenom ustupio trajno i bez naknade autobus motorno vozilo marke "Neoplan ___", broj asije ______ i broj motora _____. Dva dana po donoenju gornjeg reenja MUP Srbije i tuena GIP "M" su zakljuili ugovor o poslovno-tehnikoj saradnji. Prema lanu 1. ovog ugovora drugotueni je ustupio prvotueniku na trajno korienje i raspolaganje sporni autobus sa jo 6 drugih vozila. Ukupna procenjena vrednost svih vozila iznosila je 1.050.000,00 dinara. lanom 2. ugovora prvotueni se obavezao da drugotuenom isplati protivvrednost navedenih vozila i to 150.000,00 dinara sanacijom objekta Ministarstva OUP u A..., a da preostali iznos od 900.000,00 dinara izmiri novanim plaanjem. Na osnovu pomenutog ugovora o poslovnoj saradnji drugotueni je 9.2.2000. godine ispostavio raun broj 70 radi plaanja iznosa od 900.000,00 dinara, poto je obavezu sanacije objekta Ministarstva u A prvotueni izvrio. Iznos od 900.000,00 dinara prvotueni je platio i to virmanom iznos od 700.000,00 dinara, isporukom betonskog gvoa u iznosu od 86.464,00 dinara i ugovorima o donatorstvu iznos od 190.000,00 dinara. Na osnovu izloenog, niestepeni sudovi su zakljuili da je tuena GIP "M" stekla svojinu na spornom autobusu, da je u tom postupku prvotueni bio savestan jer mu je vozilo predato od strane MUP-a Republike Srbije koji kao dravni organ izdaje i vodi evidenciju o vlasnitvu na vozilima, a s druge strane ovlaen je da svoja vozila prodaje ili ustupa treem licu i to upravo reenjem, a ne na osnovu ugovora. Da je potom zakljuen validan pravni posao izmeu prvo i drugotuenog. Gornje injenice takoe potvruju da bi tuilac mogao da bude samo u pravnom odnosu sa Republikom Srbijom Ministarstvom unutranjih poslova, jer je prvotueni savestan sticalac, saglasno sa lanom 31. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Osnovano se u reviziji ukazuje na to da je materijalno pravo pogreno primenjeno kada je alba tuioca odbijena jer je prvostepeni sud iz injenica koje je utvrdio izveo nepravilan zakljuak o postojanju drugih injenica, da su se stoga stekli uslovi za preinaenje niestepenih odluka u odnosu na deo tubenog zahteva iz stava 1. prvostepene odluke. U odnosu na deo tubenog zahteva iz stava 2. prvostepene odluke u odnosu na zahtev da se tuiocu naknadi teta, opet zbog pogrene primene materijalnog prava odlune injenice nisu utvrene, pa su se u tom delu stekli uslovi za ukidanje niestepenih odluka. Sve ovo iz sledeih razloga. Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa ureuje pitanje sticanja svojine u l. 20. do 37. Posebna regulativa se odnosi na sticanje svojine od nevlasnika na pokretnoj stvari. Ovo pitanje je bitno za ovu parnicu jer osnovano tuilac istie da prvotueni nije stekao svojinu na spornom autobusu. Ovo zbog toga to nisu ispunjeni svi uslovi koje lan 31. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisuje. A uslovi su sledei:
- 132 -

STVARNO PRAVO

1) savesnost sticaoca (ovde prvotuenog), 2) stvar se mora pribaviti uz naknadu, 3) stvar se pribavlja od nevlasnika, 4) nevlasnik stvar stavlja u promet u okviru svoje delatnosti. Ovi uslovi su interesantni za ovu parnicu i predstavljaju celinu koja se mora uspostaviti da bi se svojina stekla. Pri tom isti lan pominje i druge situacije koje vode sticanju svojine od nevlasnika, ali koje za ovu parnicu nisu interesantne. Sudovi zakljuuju da je prvotueni savestan u pogledu sticanja spornog autobusa. Utvruju sudovi i da je prvotueni isplatio i naknadu za ustupljeni autobus. Republika Srbija Ministarstvo unutranjih poslova je nevlasnik. Meutim, etvrti uslov za sticanje svojine nevlasnika nije ispunjen. Stvar nije stavljena u promet u okviru vrenja delatnosti drugotuenog. Stvar nije predstavljala osnovno sredstvo drugotuenog. Drugotueni je bio nevlasnik spornog autobusa. To to drugotueni u okviru svoje delatnosti vri registraciju vozila ne daje mu pravo da po tom osnovu stavlja u promet stvari na kojima nema svojinu, a jo manje da sa stvarima raspolae na nain kako je to utvreno putem reenja o ustupanju i zakljuivanju ugovora o poslovno tehnikoj saradnji. Iz ovih razloga osnovano se revizijom navodi da prvotueni nije mogao postati vlasnik vozila jer za to nisu ispunjeni uslovi iz lana 31. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Sa ovih razloga, kao i kod ovako utvrenog injeninog stanja zakljuak niestepenih sudova "da je bez uticaja to to je autobus koji je tuilac kao zakupac uvezao iz inostranstva sa potpuno istim oznakama kao autobus iju predaju tuilac trai od prvotuenika" ne moe se prihvatiti. Ne moe zbog toga jer tuilac trai svoju stvar jer ima jai pravni osnov da tu stvar trai od tuenog da mu je tueni preda. A da je to tako proizlazi iz prijave o zakljuenom spoljno trgovinskom poslu od 8.03.1995. godine, reenja Carinarnice P Up/I br. ___ od 27.12.1996. godine, garancije Privredne banke P od 17.12.1995. godine, carinske deklaracije od 11.3.1996. godine, reenja Savezne uprave carina carinarnice Pritina Up/I br. ___ od 20.3.1995. godine kojim je tuiocu odobren privremeni uvoz vozila sa gore navedenim karakteristikama. Prema tome, tuilac osnovano tubom trai, kao imalac jaeg pravnog osnova i pretpostavljenog prava svojine, saglasno sa lanom 41. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa zatitu svog prava, pa je sa svih navedenih razloga odlueno kao u izreci pod I. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Prev. 470/03 od 11.11.2004. godine)

310.
Za sticanje svojine od nevlasnika od znaaja za pitanje savesnosti tuioca kao sticaoca je da je on opravdano verovao da je druga ugovorna strana ovlaena za zakljuenje ugovora u ime pravog vlasnika. S tim u vezi, za stvari koje su izale iz dravine vlasnika, protivno njegovoj volji, savesno sticanje je iskljueno ne samo za prvog sticaoca ve i za kasnije sticaoce. (Okruni sud, Beograd, G. 9424/99)

311.
Postojanje savesnosti i faktiko pitanje o kome sud treba da zakljuuje uzimajui u obzir sve okolnosti sluaja a naroito trinu i realnu cenu u momentu prodaje kao i injenicu da su pravni poslovi obavljeni istog dana u istom mestu. Poseban uslov za sticanje svojine od nevlasnika je da je vozilo pribavljeno od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari (prodaja i kupovina od komisionara). Dakle, takvo vozilo moe biti predmet prometa pod uslovom da je izmeu komisionara i sticaoca zakljuen stvarni a ne prividni ugovor i ako je sticalac savestan. Ukoliko
- 133 -

STVARNO PRAVO

su stranke samo zakljuile ugovor o prodaji, pa im je komisionar obezbedio samo dokaz o zakljuenom ugovoru, takav ugovor je fiktivan i ne proizvodi pravno dejstvo u smislu odredbe l. 66. i 300. Poseban nain za sticanje prava svojine od nevlasnika je javna prodaja. Auto pijaca na kojoj se vri prodaja vozila nije javna prodaja, jer se takva prodaja ne vri putem nadmetanja po pravilima Zakona o izvrnom postupku u prisustvu nadlenog organa. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1550/98)

312.
Sticanje prava svojine kupca automobila kupljenog od nevlasnika pod uslovima iz lana 31. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, pored ostalih utvrenih injenica zavisi i od utvrenja da li je automobil kupljen od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stvarno, a ne prividno stavlja u promet takve stvari. Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku je utvreno da je 07.06.1994. godine zakljuen ugovor o prijemu robe u komisionu prodaju putnikog automobila, izmeu M.S. iz B - komitenta i auto-moto i karting drutva "A" - komisionara, po ceni od 41.000,00 dinara, da je tuilac D.V. 28.07.1994. godine kupio isto vozilo preko komisionara AMK od prodavca vozila M.S. za cenu od 41.205,00 dinara, s tim to je organ duene drave MUP 09.01.1995. godine isto vozilo oduzeo iz prostorija komisionara, po naredbi Savezne uprave carina, a radi stavljanja pod carinski nadzor i da se protiv tuioca D.V. ne vodi krivini postupak. Odluujui o tubenom zahtevu, prvostepeni sud je pozivajui se na odredbe lana 37. i 41. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa tubeni zahtev usvojio i obavezao tuenu RS MUP da tuiocu preda predmetni automobil i vrati mu saobraajnu dozvolu, a Okruni sud u B je ovu presudu potvrdio. Prema stanovitu revizijskog suda za sticanje prava svojine automobila kupljenog od nevlasnika pod uslovom iz lana 31 stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pored ostalih ve utvrenih injenica, osnovanost tubenog zahteva radi predaje vozila, zavisi i od utvrenja, da li je automobil kupljen od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stvarno, a ne prividno stavlja u promet takve stvari. Budui da u postupku nije utvreno da li auto-moto i karting klub "A", koji je istupao kao komisionar, stvarno, a ne simulovano, u okviru svoje delatnosti stavlja u promet automobile, a to je bitno za ocenu osnovanosti tubenog zahteva, Vrhovni sud Srbije je ukinuo presude niestepenih sudova. ( Vrhovni sud Srbije, Rev. 4581/98)

313.
Kupcu automobila kupljenog od nevlasnika priznae se pravo svojine na automobilu pod uslovima iz lana 31. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i to uz istovremeno utvrenje da je automobil kupljen od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stvarno, a ne privredno (simulovano), stavlja u promet takve stvari. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 688/98)
- 134 -

STVARNO PRAVO

314.
Savesno lice stie pravo svojine na pokretnu stvar koju je pribavilo uz naknadu od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari, od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u dravinu na osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje prava svojine, kao i na javnoj prodaji. Iz obrazloenja: Na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja prema kome je tuilac putniki automobil kupio od komisionara koji ima registrovanu agenciju za prodaju polovnih putnikih automobila, niestepeni sudovi su zakljuili da su u konkretnom sluaju ispunjeni uslovi iz lana 31. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosam svojinskopravnim odnosima za sticanje prava svojine na pokretnoj stvari od nevlasnika, jer je tuilac vozilo stekao po osnovu posla uz naknadu, a njegova nesavesnost nije dokazana. Meutim, ovakav zakljuak niestepenih sudova za sada se ne moe prihvatiti. Prema odredbi lana 31. Zakona o osnovama svijinskopravnih odnosasavesno lice stie pravo svojine na pokretnu stvar koju je pribavilo uz naknadu od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari, od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u dravinu na osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje prava svojine, kao i na javnoj prodaji. Dakle, za sticanje svojine od nevlasnika je jedan od uslova da je sticalac savestan, odnosno da je s obzirom na okolnosti sluaja opravdano verovao da je druga ugovorna strana vlasnik odnosno da je ovlaena na zakljuenje ugovora u ime vlasnika. Postojanje savesnosti je faktiko pitanje o kome sud zakljuuje, uzimajui u obzir sve okolnosti sluaja cenei ga kao vrednosno merilo koje se odnosi na pravila morala i dobrih obiaja. U konkretnom sluaju sudovi u toku postupka nisu utvrdili sve injenice koje su od znaaja za ocenu savesnosti tuioca kao sticaoca spornog vozila. Pre svega, sudovi prilikom odluivanja nisu utvrdili kako i kada je Agencija za posredovanje, od koje je tuilac sporno vozilo kupio, pribavila isto od ranijeg vlasnika, da li postoji ugovor izmeu komisionara i prethodnog vlasnika, kao i kada je isti zakljuen. Ovo zato, to bi se na taj nain utvrdilo da li se radi o komisionoj prodaji, ili eventualno o ugovoru o posrednitvu. Osim toga, za ocenu savesnosti takoe je od znaaja i injenica da li je ugovorena i isplaena prodajna cena automobila, koju prvostepeni sud u toku postupka nije utvrdio, u momentu zakljuivanja ugovora o kupoprodaji bila realna, odnosno saglasna stvarnoj trinoj ceni vozila. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4634/96)

315.
Republika Srbija je pasivno legitimisana u sporu radi utvrivanja prava svojine od nevlasnika ako je u postupku registracije automobila kupcu osporeno pravo svojine na automobilu iz bilo kog razloga. Iz obrazloenja: U pogledu tubenog zahteva kojim se trai utvrivanje svojine na automobilu, niestepeni sudovi su stali na stanovite da je tubeni zahtev neosnovan zbog nedostatka pasivne legitimacije. Meutim, ovakvo zakljuivanje o pasivnoj legitimaciji je neprihvatljivo i pogreno obzirom da je zastup- 135 -

STVARNO PRAVO

nik tuene Republike Srbije osporio tuiocu pravo svojine na spornom vozilu a po pravnom shvatanju Vrhovnog suda Republika Srbija je pasivno legitimisana u sporu radi utvrivanja prava svojine od nevlasnika, ako je u postupku registracije automobila kupcu osporeno pravo svojine na automobilu iz bilo kog razloga. Uz to, nisu utvrene sve injenice od znaaja za pravilnu primenu pravnog instituta o sticanju prava svojine na pokretnoj stvari pribavljenoj od nevlasnika, predvienom u odredbi lana 31. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Tako je ostalo nerazjanjeno, da li je tuilac sporno vozilo kupio od nevlasnika koji je u okviru svoje delatnosti stvarno, a ne prividno (simulovano) takve stvari stavljao u promet, te da li je tuilac kao sticalac bio savestan. Po stanovitu Vrhovnog suda kupcu automobila kupljenog od nevlasnika priznae se pravo svojine na automobilu pod uslovima iz l. 31. st. 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa sa brojevima motora i asije koji su postojali u vreme kupovine i to uz istovremeno utvrenje da je automobil kupljen od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stvarno, a ne prividno (simulovano), stavlja u promet takve stvari. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5806/96)

316.
Za sticanje svojine od nevlasnika bitna je savesnost pribavioca stvari a ne savesnost lica koje prodaje tuu stvar. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2584/91)

(lan 32. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

317.
Da li je dolo do naputanja nepokretnosti i da li je zbog naputanja prestalo pravo svojine na nepokretnosti moe se prosuivati ne samo na osnovu fizike volje, ve i na osnovu ponaanja vlasnika. Iz obrazloenja: Iz stanja u spisima proizilazi da je tuilja bivi vlasnik kp. br. 1094/1 kod koje je formirana ulica koja se vodi kao javno dobro od 1967. godine, dok je zemljite sa kojim se granii ova parcela odlukom optine 1979. godine proglaeno za gradsko graevinsko zemljite, ali tom odlukom nije obuhvaena i sporna parcela. Tako sporna parcela nikad nije eksproprisana niti u odgovarajuem postupku izuzeta iz poseda tuilje, niti joj je za ovo zemljite isplaena naknada, niestepeni sudovi su zakljuili da tuilji u skladu sa vaeim odredbama Zakona o eksproprijaciji pripada pravo na naknadu. Iz spisa, takoe, proizilazi da je tuilja od 1967. godine prodala vei broj svojih katastarskih parcela koja se granie sa spornom parcelom, te je prilikom prodaje svog zemljita, kao placeva, dozvolila kupcima da se za prilaz kupljenim placevima koriste putem koji ini upravo sporna parcela. Od prodaje placeva tuilja ni na koji nain spornu parcelu vie nije koristila, preputajui je na korienje vlasnicima, kasnije korisnicima okolnih placeva. Isparcelisano zemljite se moglo prodavati za izgradnju stambenih zgrada samo pod uslovom da je za svaku parcelu obezbeen prilaz, to je tuilja
- 136 -

STVARNO PRAVO

morala znati, i sa tih razloga pri samom zakljuenju ugovora dozvoljavala korienje ovog zemljita kao puta, definitivno ga naputajui. Pri takvom stanju stvari niestepeni sudovi su propustili da utvrde da li je tuilja navedeno zemljite napustila i da li joj je zbog naputanja pravo svojine na oznaenoj katastarskoj parceli prestalo. O tome se moe prosuivati ne samo na osnovu izriite izjave volje, ve i na osnovu ponaanja vlasnika. Kada tuilja od 1967. godine sporno zemljite ne koristi, niti preduzima bilo kakve aktivnosti da joj se to zemljite vrati i ako se jo od 1967. godine vodi kao drutvena svojina, onda se osnovano postavlja pitanje da li je tuilja na tom zemljitu napustila svojinu. Naputanjem svojine, pak, prestalo bi i njeno pravo da od tuenog trai naknadu. Pored izloenog, tuilja je parcelacijom i prodajom svojih parcela, morala kupcima obezbediti i prilaz do tih delova parcele. Navedeni prilaz na njenom zemljitu, koji je dobrovoljno ustupila kupcima bio je dakle uslov parcelacije, pa se osnovano moe pretpostaviti da je vrednost tog zemljita uraunata u cenu svakog pojedinanog placa, bez obzira to nije posebno iskazana. Stoga za sluaj da se radi o derelikciji, za pravilnu odluku o tubenom zahtevu po shvatanju Vrhovnog suda bilo je neophodno utvrditi kada i u kom postupku su nastale sporna i sve katastarske parcele koje se sa njom granie, od kojih matinih parcela, ko su nosioci prava korienja odnosno bivi vlasnici graninih parcela i po kom osnovu, i da li su ovi placevi u vreme kupoprodaje imali drugi prilaz ili samo spornu parcelu, koja je sada ulica. Uporeivanjem tadanje trine vrednosti osnovnih parcela po njihovoj kulturi i bonitetu pre cepanja, i ostvarene cene prodajom placeva, niestepeni sudovi e utvrditi da li je tuilja prodajom placeva namirena i za vrednost spornog zemljita, u kom sluaju ne bi imala pravo da naknadu zahteva i od tuene, bez obzira to je to zemljite postalo drutvena svojina. Ovo i sa razloga to tuena ni na koji nain nije raspolagala zemljitem tuilje, ve je akceptirajui faktiko stanje, u interesu graana koji su se uz saglasnost tuilje koristili spornom parcelom kao prolaznom, ovo zemljite uredili i opremajui ga infrastrukturom formirali ulicu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 438/97)

(lan 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

318.
Ako je ista nepokretnost dva puta prodata i oba kupca su savesna, mora se utvrditi koji od kupaca je jai u pravu po osnovu injenice koji od njih je u dravini nepokretnosti. Iz obrazloenja: Ispravno je pravno stanovite prvostepenog suda da - u situaciji u kojoj je, zapravo, dolo do dvostruke prodaje istog objekta a svi kupci su savesni - sporni odnos treba razreiti primenom principa jaeg u pravu, a to je u konkretnoj situaciji onaj kupac - sticalac koji je u dravini nepokretnosti. Zato su relevantne injenice za donoenje odluke o osnovanosti tuioevog zahteva - da li je i koji od kupaca u dravini sporne nepokretnosti, odn. kome je ista predata po osnovu kupovine. Postupajui u skladu sa nalogom Vieg trgovinskog suda, prvostepeni sud je pravilno u ponovljenom postupku utvrivao navedene sporne injenice ocenom dokaza koji su izvedeni u ovom postupku, kao i dokaza iz drugih postupaka koji su - uz izriitu saglasnost stranaka - korieni i u ovom postupku.
- 137 -

STVARNO PRAVO

U tom smislu, neosnovani su albeni navodi umeaa da je sud koristio zapisnike iz drugog postupka odn. nalaz Komisije vetaka iz drugog postupka, jer su korieni uz saglasnost stranaka tj. u odsustvu njihovog protivljenja. Samo protivljenje umeaa u toj situaciji je suprotno postupanju stranke na ijoj se strani on mea, pa stoga i ne proizvodi procesno dejstvo koje bi onemoguilo sud da navedeni dokaz koristi i ceni u ovom postupku. Osim toga, odluna injenica poseda na nepokretnosti utvrena je i iz drugih dokaza. Shodno iznetom, pravilno je prvostepeni sud sasluanjem svedoka i ocenom njihovih iskaza utvrdio da je tuilac sve vreme bio u posedu - dravini predmetnog poslovnog prostora (i to do zakljuenja ugovora o kupoprodaji od drugotuenog kao izvoaa radova), a po zakljuenju navedenog ugovora i zavretku objekta - u svojstvu kupca. Prvostepeni sud je ocenom izvedenih dokaza takoe pravilno utvrdio da navedeni umea nije bio u dravini navedene nepokretnosti odn. da mu ista nije predata od prodavca od koga je kupio, jer u trenutku zakljuenja spornog ugovora izmeu njih poslovni objekat nije bio ni zavren, pa nije ni bio podoban za prodaju. Nije sporno, meutim, da je tuilac bio izvoa radova odn. da je izgradio navedenu nepokretnost u kojoj se nalazi sporni poslovni prostor i da je po tom osnovu u fazi izvoenja radova bio i dralac iste ( i to neposredni dralac ), dok je posredni dralac bio sam investitor - drugotueni. Kako nije sporno da drugotueni kao posredni dralac, niti tuilac kao neposredni dralac nisu predali navedenu nepokretnost u dravinu, to prvostepeni sud pravilno nalazi da je sporna nepokretnost sve vreme bila u nesumnjivoj dravini. Pravilno je, stoga, prvostepeni sud - imajui u vidu da je ista nepokretnost - sporni poslovni prostor dva puta otuen - vlasnitvo nad njim utvrdio prema tuiocu koji je, s obzirom da se nalazi u posedu navedene nepokretnosti, jai u pravu. Jer - radi se o dva savesna sticaoca, po dva ugovora o kupoprodaji kao osnovu sticanja, od kojih je jedan i u posedu nepokretnosti, to ga ini jaim u pravu od onoga koji nikada nije uao u dravinu iste. ( Presuda Vieg trgovinskog suda, P. 9360/06 od 30.01.2007. godine )

319.
U situaciji da je ista nepokretnost dva puta prodata a oba kupca su savesna, mora se utvrditi koji od kupaca je jai u pravu po osnovu injenice dravine nepokretnosti. Iz obrazloenja: Pravilno je stanovite prvostepenog suda da - u situaciji u kojoj je dolo, zapravo, do dvostruke prodaje istog objekta, ukoliko su svi kupci savesni - sporni odnos treba razreiti primenom principa jaeg u pravu. To je - u konkretnoj situaciji - onaj kupac ( sticalac ) koji je u dravini nepokretnosti. Stoga su relevantne injenice za donoenje odluke o osnovanosti tuioevog zahteva da li je i koji od kupaca u dravini sporne nepokretnosti, odnosno kome je ista predata po osnovu kupovine. Pravilno je prvostepeni sud u ponovljenom postupku, postupajui u skladu sa nalogom Vieg trgovinskog suda, utvrivao navedene sporne injenice ocenom dokaza koji su izvedeni u ovom postupku, kao i dokaza iz drugih postupaka koji su uz izriitu saglasnost stranaka korieni pri utvrivanju injeninog stanja i u ovom postupku. U tom smislu su neosnovani albeni navodi umeaa da je sud koristio zapisnike iz drugog postupka odnosno nalaz Komisije vetaka iz drugog postupka iako to nije smeo da uini, jer je sud iste koristio uz saglasnost stranaka, odnosno u odsustvu njihovog protivljenja, a samo protivljenje umeaa u toj situaciji je suprotno postupanju stranke na ijoj se strani on mea, pa stoga i
- 138 -

STVARNO PRAVO

ne proizvodi procesno dejstvo koje bi onemoguilo sud da navedeni dokaz koristi i ceni u ovom postupku. Pored navedenog, odluna injenica poseda na nepokretnosti utvrena je i iz drugih dokaza. Shodno iznetom, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je tuilac sve vreme bio u posedu - dravini poslovnog prostora i to do zakljuenja ugovora o kupoprodaji istog od drugotuenog kao izvoa radova, a po zakljuenju navedenog ugovora i zavretku objekta, u svojstvu kupca. Stoga je ispravno prvostepeni sud - imajui u vidu da je ista nepokretnost ( sporni poslovni prostor ) dva puta otuen - vlasnitvo nad istim utvrdio prema tuiocu koji je ( s obzirom da se nalazi u posedu navedene nepokretnosti ) jai u pravu, jer se radi o dva savesna sticaoca po dva ugovora o kupoprodaji kao osnovu sticanja, od kojih je jedan i u posedu nepokretnosti. To ga ini jaim u pravu od onoga koji nikada nije uao u dravinu iste. ( Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. 9360/06 od 30.01.2007. godine)

320.
Kada je tuilac kupio stambenu zgradu od prvotuenika na osnovu ugovora o kupoprodaji, a nalazi se na dravnoj svojini iji je korisnik drugotuenik Optina , tada je osnovan tubeni zahtev tuioca prema prvotueniku da je vlasnik stambene zgrade, a prema drugotueniku da ima pravo sudravine parcele... u delu od jedne etrnaestine idealne, a ima se odbiti tubeni zahtev tuioca za upis u javne knjige prava trajnog korienja na pomenutoj katastarskoj parceli, a na osnovu presude. Iz obrazloenja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tubeni zahtev tuioca prema tuenicima, pa se utvruje da je vlasnik stambene zgrade... po osnovu kupovine, da nosilac prava trajnog korienja na parceli ... u delu od jedne etrnaestine idealne i da se pravo korienja ima upisati u javne knjige. Drugostepeni sud je preinaio prvostepenu presudu u delu tako da se utvruje da tuilac ima pravo sudravine na katastarskoj parceli... u delu od jedne etrnaestine, a odbija se tubeni zahtev tuioca za upis u javne knjige prava trajnog korienja na... Iz spisa proizilazi da je tuilac kupio stambenu zgradu od prvotuenika na osnovu pravnog posla, ista se nalazi na parceli koja je dravna svojina. Pri takvom stanju stvari, pravilno je primenjeno materijalno pravo u delu vlasnitva na objektu. Kako se radi o dravnoj svojini na kojoj se stambena zgrada nalazi, tuilac ne moe imati pravo trajnog korienja u delu jedne etrnaestine, ve pravo sudravine u tom delu, jer se radi o dravnoj svojini iji je korisnik optina drugotueni. Imajui to u vidu, u navedenim delovima je prvostepena presuda preinaena. ( Iz presude Okrunog suda u aku, G. br. 422/06 od 29.03.2006. godine)

321.
Ukoliko je kupac nepokretnosti u trenutku kupovine ve bio u dravini kupljene nepokretnosti po drugom osnovu, on postaje vlasnik zakljuenjem ugovora bez potrebe preuzimanja nepokretnosti.
- 139 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Prema stanovitu Vieg trgovinskog suda, ispravno je pravno stanovite prvostepenog suda da je, u situaciji u kojoj je dolo do dvostruke prodaje navedenog poslovnog prostora - i to prvi put od strane investitora tuiocu a potom i od strane "B.I." kome je investitor takoe prodao sporni poslovni prostor umeau u reavanju spora - odluujua injenica savesnost stranaka, odn. kupaca, kao i koji od navedenih kupaca ima navedenu nepokretnost u dravini. Znaajno je, pri tome, imati u vidu da - ukoliko je sam tuilac stekao dravinu po bilo kom drugom osnovu na navedenim nepokretnostima - nije neophodno da mu se ista nepokretnost ponovo predaje, ve on samo - od sticanja pravnog osnova zakljuenjem ugovora o kupoprodaji, uz konstataciju da je navedena nepokretnost ve u njegovoj dravini - istu nastavlja da dri u drugom svojstvu odn. u svojstvu nosioca prava. ( Reenje Vieg trgovinskog suda, P. 11521/05 od 23.02.2006. godine)

322.
Naslednik koji je za ivota ostavioca dobio poklon u nepokretnosti, moe sporazumom o deobi nasledstva ustupiti dobijene nepokretnosti drugom nasledniku, ako je zemljino-knjino stanje ostalo neizmenjeno. Iz obrazloenja: Parnine stranke su braa. Njihov otac je za ivota inio poklone u nepokretnostima i tuiocu i tuenom. Sporne parcele br. 601/2 i 866/3 KO S... poklonjene su tuiocu ugovorom Ov. br. _______od 4.3.1986. godine, ali nije dolo do promene u zemljinim knjigama, tako da su one u momentu smrti oca (29.7.1990. godine) bile u njegovom zemljino-knjinom vlasnitvu. U ostavinskom postupku parnine stranke, kao jedini naslednici, zakljuili su sporazum po kome sav oev novac pripada tuiocu a sporne parcele tuenom. Na osnovu tog sporazuma doneto je i ostavinsko reenje O. _____od 26.12.1990. godine, koje je postalo pravnosnano, jer ga stranke nisu pobijale. Imajui u vidu ovako utvreno injenino stanje, niestepeni sudovi su pravilno postupili to su odbili zahtev tuioca da se utvrdi njegovo vlasnitvo na spornim parcelama. Te parcele jesu pripale njemu po ugovoru o poklonu od 4.3.1986. godine, ali je svojina na njima i dalje pripadala ocu T. zbog toga to se, po lanu 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pravo svojine na nepokretnosti stie tek upisom u javnu knjigu. Ovakvo pravno stanje doputalo je strankama da zakljue sporazum o nainu deobe zaostavtine, pa kako su tim sporazumom (26.12.1990. godine) sporne parcele pripale tuenom (zato to je sav novac ostavioca pripao tuiocu), tuilac se ne moe pozivati na raniji ugovor o poklonu traei za sebe svojinu na tim parcelama. Bez uticaja su navodi revizije da sporazum stranaka o spornim parcelama nije mogao biti zakljuen. Pobijanje tog sporazuma nije predmet ovog spora a sud, po lanu 2. stav 1. ZPP. odluuje u granicama zahteva. O vanosti sporazuma ne moe se odluivati kao o prethodnom pitanju, zato to je na osnovu tog sporazuma doneto ostavinsko reenje koje je postalo pravnosnano. Prema lanu 12. stav 2. ZPP, odluka suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u predmetu u kome je to pitanje reeno, to znai da ono ne deluje u predmetu u kome je doneto ostavinsko reenje. Zato su niestepeni sudovi pravilno postupili to se o validnosti sporazuma nisu izjanjavali. Sporazum stranaka je postignut u ostavinskom predmetu, pa poto je opredelio i sadrinu ostavinskog reenja, revident ga ne moe tretirati kao produkt obine greke. Utoliko pre, to je na osnovu tog istog sporazuma novac ostavioca pripao iskljuivo tuiocu, koji ga u tom delu ne osporava. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1792/99 od 23.06.1999. godine)
- 140 -

STVARNO PRAVO

323.
Pravosnano odbijanje zahteva za uknjibu zbog nepotpunosti molbe nije smetnja da se podnese novi, potpuni zahtev za uknjibu. Iz obrazloenja: Uz podnetu molbu za uknjibu predlaga nije podneo i reenje Optinskog suda od 30.04.1964. godine, pa niestepeni sudovi nisu mogli zakljuiti da li postoje uslovi za uknjibu u pogledu kontinuiteta svojine izmeu lica koje je upisano u zemljinim knjigama kao vlasnik i lica koje je podnosiocu molbe prenelo pravo svojine. Zapravo, molba za uknjibu prava svojine nije sadrala sve to je bilo potrebno da se po njoj postupa, pa kako bez dokaza kojim se uspostavlja neophodan kontiuitet svojine, nije bilo moguno izvriti uknjibu svojine niestepeni sudovi su doneli pravilne odluke kada su predlog odbili kao neosnovan. Reenje o odbijanju molbe za uknjibu nije smetnja za odluivanje o novoj molbi obzirom da je prethodna molba bila podneta bez ostavinskog reenja kojim se uspostavlja kontinuitet prava svojine izmeu lica upisanog u zemljine knjige i lica koje je raspolagalo svojinom u korist podnosioca molbe, jer je molba odbijena zbog preuranjenosti, a ne zbog neosnovanosti. Stoga su neosnovani navodi u reviziji da su postojali uslovi za uknjibu, jer njih nije bilo, a podnosilac molbe je odgovoran to ostavinsko reenje nije ranije podneto. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1986/98)

324.
Stvarna prava na nepokretnostima stiu se i gube upisom u zemljinu knjigu, ali je dozvoljeno dokazivati da je tuilac spornim nepokretnostima raspolagao tako to ih je otuio. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 60/98)

325.
Tueni, koji je pravo svojine na delu sporne nekretnine stekao na osnovu pravosnane presude i nasleivanjem, ima pravo da tu nepokretnost koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom suvlasnikom delu, iako to njegovo pravo nije upisano u zemljinu knjigu budui da je, u smislu lana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, upis u javnu knjigu uslov za sticanje prava svojine samo kada je svojina steena na osnovu pravnog posla, a kada se radi o sticanju svojine na drugi odgovarajui nain odreen zakonom (nasleivanjem, odlukom dravnih organa i dr.), upis u zemljinu knjigu nije uslov za sticanje prava svojine. (Okruni sud, Zrenjanin, G. 108/98)

326.
Valjanost ve izvrenih zemljino-knjinih upisa moe se pobijati samo tubom. Iz obrazloenja: U smislu pravnih pravila zemljino-knjinog prava lice koje smatra da je zemljino-knjinim odlukama povreeno, to znai lice koje smatra da postoji sukob izmeu formalno-pravnog stanja
- 141 -

STVARNO PRAVO

u zemljinim knjigama i materijalno-pravnog stanja u prirodi, moe zemljino-knjine odluke pobijati sa dva pravna sredstva: albom protiv zemljino-knjinih odluka i tubama protiv ve izvrenih zemljino-knjinih upisa. U konkretnom sluaju predlaga tvrdi da su predmetne poslovne prostorije na osnovu pravnosnanih Dn. reenja bile uknjiene na predlagaa, ali da je u toku obnove zemljinih knjiga grekom dolo do pogrene uknjibe na protivnika predlagaa. Stoga predlaga moe samo tubom pobijati valjanost uknjibe, s obzirom na podobnost odreene isprave za uknjibu budui da se protivnik predlagaa protivi ispravci dok to ne moe zahtevati molbom za ispravak zemljine knjige. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5235/97)

327.
Ugovor o prenosu prava na nepokretnosti izmeu nosilaca prava svojine zakljuuje se u pismenom obliku i potpisi ugovoraa overavaju od strane suda. Ugovor koji nije tako sainjen ne proizvodi pravno dejstvo. Iz obrazloenja: Prema odredbi lana 4. stav 2. i 3. Zakona o prometu nepokretnosti ("Sl. glasnik SRS", broj 15/74, 43/81 i 19/85), ugovor o prenosu prava na nepokretnosti izmeu nosilaca prava svojine zakljuuje se u pismenom obliku i potpisi ugovoraa overavaju od strane suda. Ugovor koji nije tako sainjen ne proizvodi pravno dejstvo. U konkretnom sluaju prema injeninom utvrenju prvostepenog suda sporni ugovor o kupoprodaji predmetne parcele izmeu stranaka je zakljuen usmeno 1985. godine, a to znai posle stupanja na snagu Zakona o prometu nepokretnosti i zbog toga ne moe proizvoditi pravno dejstvo. Stoga je nejasno i nerazumljivo zbog ega sudovi smatraju da ugovorne strane nemaju pravo da zahtevaju restituciju izvrenih prestacija iz takvog ugovora. Sama pak okolnost to je sporni ugovor u pretenom delu izvren, nema znaaj za osnovanost zahteva tuilje koji za svoj predmet ima restituciju. Ovo stoga, jer se restitucija ne moe traiti samo kada je izmeu stranaka zakljuen ugovor u pismenoj formi kod kojeg potpisi ugovoraa nisu overeni od strane suda a restituciju trai strana koja je onemoguila zakljuenje ugovora u zakonom odreenoj formi i ako bi restitucija iz takvog ugovora bila suprotna naelima savesnosti, potenja i moralnog shvatanja drutva. Meutim, kada se radi o usmenom ugovoru o prometu nepokretnosti, kakav je sluaj ovde, restitucija je dozvoljena bez obzira na savesnost stranaka kao ugovoraa, pa su niestepeni sudovi pogreno primenili materijalno pravo kada su tubeni zahtev tuilje kao neosnovan odbili. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4114/97)

328.
Traenje uknjibe iste nepokretnosti od strane treih lica, predstavlja smetnju zbog koje se odbija predlog za upis u zemljine knjige. Iz obrazloenja: Po nalaenju Okrunog suda, pravilno je prvostepeni sud postupio kada je zbog nedostatka u pogledu isprave na osnovu koje se trai upis predmetne poslovne prostorije, kao i zbog smetnji nastalih
- 142 -

STVARNO PRAVO

traenjem uknjibe iste nepokretnosti od strane treih lica, odbio predlog za upis poslovnog prostora umesto dvosobnog stana, blie opisanog u izreci odluke. (Okruni sud u Beogradu, 86/96)

329.
injenica da je upa obuhvaena ugovorom o korienju stana bez uticaja je na uknjibu, koja se vri na osnovu ugovora o kupoprodaji, a ne ugovora o korienju stana. Osim toga, upa kao pomona prostorija se ne knjii u zemljine knjige. Iz obrazloenja: Iz stanja u spisima proizilazi da je predlaga podneo predlog za uknjibu prava vlasnitva na oznaenoj nepokretnosti i uz predlog podneo ugovor o otkupu stana, aneks tog ugovora i saglasnost za uknjibu prodavca. Razmatrajui albene navode predlagaa, ovaj sud nalazi da isti nisu bili osnovani, s obzirom da je uknjiba vrena prema podacima iz ugovora o kupoprodaji i aneksa tog ugovora, pa je isticanje predlagaa da je upa bila obuhvaena ugovorom o korienju stana bez uticaja, jer je traena uknjiba vrena na osnovu ugovora o kupoprodaji, a ne ugovora o korienju stana. Osim izloenog, upa kao pomona prostorija se ne knjii u zemljine knjige. (Okruni sud u Beogradu, G. 5709/96)

330.
Da bi se kupac mogao uknjiiti kao vlasnik u zemljinim knjigama, potrebno je da priloi dokaze da je prodavac prethodno bio uknjien kao vlasnik te nepokretnosti, jer zemljino knjini sud prilikom upisa ispituje po slubenoj dunosti da li su ispunjeni zakonom predvieni uslovi za upis. Ako predlog koji je podnela stranka ne ispunjava potrebne uslove, sud e odbiti molbu za upis - naelo legaliteta u zemljinim knjigama. (Prema Reenju Okrunog suda u Beogradu G. br. 307/96)

Kupoprodajni ugovor zakljuen putem punomonika na kojem su popisi ugovaraa overeni kod suda predstavlja valjanu ispravu za uknjibu prava svojine na nepokretnost, pa uz zahtev za uknjibu nije nuno da se pored ugovora podnosi i punomo na osnovu koje je ugovor overen, odnosno zakljuen, poto zemljinoknjini sud nije ovlaen da ispituje valjanost punomoja na osnovu koga je overa potpisa na ugovoru izvrena jer je to ovlaen da ini organ koji je ugovor overio. Prvostepeni sud je odbio da sprovede uknjibu kupoprodajnog ugovora zbog toga to uz zahtev za uknjibu predlaga nije dostavio i originalnu punomo od prodavca nepokretnosti za lice koje je kao punomonik zakljuilo kupoprodajni ugovor i na istom overio potpis umesto prodavca kod suda. Okruni sud je preinaio prvostepeno reenje i dozvolio traenu uknjibu nalazei da kupoprodajni ugovor podnet uz zahtev za uknjibu predstavlja privatnu ispravu koja ispunjava sve propisane uslove predviene pravnim pravilima zemljinoknjinog prava sadranim u Paragrafu 36. st. 1. Zakona o zemljinim knjigama, te da uz zahtev, osim kupoprodajnog ugovora, nije nuno podnoenje punomoja za lice koje je u ime prodavca zakljuilo kupoprodajni ugovor i overilo potpis na ugovoru kod suda. (Iz reenja Okrunog suda u Zrenjaninu broj. G. 274/96)
- 143 -

331.

STVARNO PRAVO

332.
Za uknjibu prava svojine na posebnim delovima zgrade, potrebno je da zemljino knjinom sudu bude podnesen plan posebnih delova zgrade potvren od nadlenog optinskog organa uprave. (Okruni sud, Beograd, G. 301/96)

333.
Sud je duan da utvrdi da li ugovor o graenju izmeu stranaka i saglasnost korisnika stana predstavljaju potreban osnov za uknjibu prava korienja i raspolaganja na predmetnom stanu. (Okruni sud, Beograd, G. 2299/96)

334.
Nee postojati uslovi za ispravku upisa uknjibe, ukoliko je proteklo tri godine i time nastupila apsolutna tanost upisa. (Okruni sud, Beograd, G. 92/96)

335.
Pravo svojine na nepokretnosti stie se upisom u javne - zemljine knjige, gde je merodavno stanje koje postoji u zemljinim knjigama, i gde je neophodno da predlaga precizira na emu trai uknjibu prava vlasnitva. (Okruni sud, Beograd, G. 319/96)

336.
Zemljino knjini sud moe odbiti ili dozvoliti upis u zemljine knjige, ali nije duan otklanjati nedostatke ili nalagati da to stranke urade. (Okruni sud, Beograd, G. 19/96)

337.
Sticanje svojine otkupom stana je originarni nain sticanja svojine - sticanje po osnovu Zakona o stanovanju, tako da upis prava svojine u ovom sluaju nije konstitutivnog, ve deklaratornog karaktera. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud smatra da jednosoban stan ne predstavlja zaostavtinu ostavioca, jer nije upisan kao njegova svojina u zemljinim knjigama, a ugovor o otkupu naslednica nije dostavila sudu, iako je bila duna da to uini. Drugostepeni sud, potvrujui prvostepeno reenje u pobijanom delu, smatra da naslednica nije pruila dokaz o svojini pa je predlog radi donoenja dopunskog reenja o nasleivanju preuranjen. Navedena stanovita nisu pravilna. Pravo svojine na nepokretnosti po osnovu pravnog posla u smislu l. 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa stie se upisom u javne knjige. Meutim, za sticanje prava svojine po osnovu ugovora o otkupu stana nije nuno izvriti upis prava svoji- 144 -

STVARNO PRAVO

ne. Od predviena dva uslova dovoljno je ispunjenje samo jednog, jer upis u tom sluaju nije konstitutivnog ve deklarativnog karaktera. Ovo odstupanje od opteg pravila proizlazi iz odredaba Zakona o stanovanju (ranije Zakona o stambenim odnosima) koji je dozvolio otkup i propisao sve bitne uslove za zakljuenje ugovora o otkupu, poev od subjekta prava na otkup do naina utvrivanja otkupne cene. To znai da pravo na otkup izvire iz samog zakona, a ne prava svojine prethodnika, zbog ega kod ovog sticanja preovlauju elementi originarnog, a ne derivativnog sticanja. Za originarno sticanje (sticanje po osnovu zakona, nasleivanjem i odlukom dravnog organa) upis nije nuan uslov, pa je pravo svojine definitivno steeno nastankom punovanog pravnog osnova. Zato u konkretnom sluaju zemljino-knjino stanje ne mora predstavljati iskljuivi dokaz o svojini na predmetu zaostavtine, ve je bilo dovoljno pribaviti ugovor o otkupu stana. (Vrhovni sud Srbije, Rev. broj 4915/96)

338.
Za uknjibu svojine na posebnim delovima zgrade potrebno je zemljinoknjinom sudu podneti plan posebnih delova zgrade, koji mora biti izraen od strane strunog lica i potvren od nadlenog optinskog organa. Iz obrazloenja: Reenjem Okrunog suda potvreno je reenje prvostepenog suda kojim je odbijen zahtev za uknjibu prava svojine na oznaenoj nepokretnosti posle deobe imovinske zajednice, poto planetani elaborat koji je predlaga uz zahtev podneo, nije bio odobren od strane nadlenog organa kako to propisuje odredba lana 38. stav 1. Zakona o svojini na delovima zgrade Republike Srbije, niti je taj nedostatak predlaga otklonio nakon to ga je prvostepeni sud pozvao da to uini. (Okruni sud G. br. 1265/96)

339.
Kada u predlogu za uknjibu prava vlasnitva na nepokretnostima ne postoji ni jedan od potrebnih zemljino-knjinih podataka, sud e isti odbiti. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 66/96)

340.
Pismeno o deobi jeste osnov za upis u zemljinu knjigu, ali samo ako su imovinski odnosi stranaka povodom te deobe raieni. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5580/96)

341.
Predlog za uknjibu e sud odbiti ukoliko ne postoji identinost u pogledu opisa nepokretnosti koja je predmet uknjibe. Iz obrazloenja: Reenjem Drugog optinskog suda u B... Dn. br. _________od 23. decembra 1994. godine, odbijen je predlog predlagaa radi uknjibe prava vlasnitva dela kue, k.br. 8. u ulici K...A..., na kat.parc. br. 1378 u ZKUL 881 KO B... 7.
- 145 -

STVARNO PRAVO

Protiv navedenog reenja predlaga je blagovremeno izjavila albu, ne navodei zakonske razloge zbog kojih ga pobija. Iz spisa proizilazi da je predlaga traila uknjibu prava svojine na stanu u ulici K...A... br. 8. u B..., koja kua je upisana u ZKUL 881 KO B... 7., na kat.parc. 1378, kao optenarodna imovina, a organ upravljanja je Izvrni narodni odbor grada B... Kako u zemljinoj knjizi nisu upisani pojedinano stanovi postojei u toj kui, pa ni predmetni stan, pravilno je postupio prvostepeni sud, kada je pobijanim reenjem odbio predlog za traenu uknjibu. Naime, ne postoji identinost u pogledu opisa nepokretnosti, koja je predmet uknjibe, izmeu stanja oznaenog u ispravi na osnovu koje se trai uknjiba i postojeeg stanja u zemljinoj knjizi, koji je kao neophodan uslov predvien pravilima zemljino knjinog prava. Spisak i opis stanova koji je priloio predlaga u albi, ne moe se prihvatiti, poto nije sainjen od strane nadlenog optinskog organa uprave. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 6040/96)

342.
Sud e dozvoliti uknjibu prava vlasnitva u zemljinim knjigama, na osnovu odraja prema pravosnanoj presudi. Iz obrazloenja: Prema stanju u spisima i tvrdnjama albe .S. iz B..., nije sporna injenica da je prvostepeni sud reenjem faktiki kroz zemljine knjige sproveo pravosnanu presudu Petog optinskog suda u Beogradu, kojom je utvreno da su tuioci suvlasnici sa po 1/2 idealnih delova kat. parc. 14 njiva "D..." po osnovu odraja, u odnosu na tuene kao pravne sledbenike zemljino knjinog vlasnika Lj. S. te da su duni da trpe da tuioci ovo svoje upiu u zemljinu knjigu. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 20/96)

343.
Za odluivanje o predmetnoj molbi za uknjibu merodavan je trenutak kada molba sa dokumentacijom stigne u zemljino knjini sud. Iz obrazloenja: Iz stanja u spisima proizilazi da je predlaga podneo predlog za uknjibu prava vlasnitva na oznaenoj nepokretnosti. Uz dati predlog su priloene i isprave po osnovu kojih se zasniva traeni upis - ugovor o otkupu stana od 26. januara 1993. godine koji je overen kod Prvog optinskog suda u B... i potvrda da je stan u celosti isplaen. Iz ove dokumentacije proizilazi da ista ne sadri zemljino-knjine podatke za predmetni stan, zbog ega je sud odbio predlog za uknjibu prava vlasnitva. S obzirom na izloeno, bez uticaja su albeni navodi predlagaa kojima se ukazuje da je priloio uz albu zemljino-knjine podatke, jer prema pravnim pravilima zemljinoknjinog prava, za odluivanje o predmetnoj molbi za uknjibu merodavan je trenutak kada molba sa svom dokumentacijom stigne u zemljinoknjini sud, a u albi se ne mogu iznositi novi navodi, niti predlagati nove isprave. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 74/96)
- 146 -

STVARNO PRAVO

344.
Ukoliko je nepokretnost upisana kao jedinstveno zemljino knjino telo, ne moe se izvriti uknjiba prava vlasnitva na jednom delu, kao fizikom delu nepokretnosti. Predmetna nepokretnost je upisana kao jedinstveno zemljino knjino telo, da se pravo vlasnitva moe stei na celoj nepokretnosti, ili njenim idealnim delovima, a njegov obim se moe promeniti jedino zemljino knjinim otpisom ili upisom, kako je propisano Pravnim pravilom iz l. 3. Zakona o zemljinoj knjizi. Ovo u sluaju da je u smislu Pravnog pravila iz l. 11. istog Zakona odreeno da se upisi kojima se vlasnitvo ima stei na pojedinim sastavnim delovima zemljino knjinog tela mogu vriti jedino prema nareenjima Zakona o zemljino knjinim deobama, sa otpisima i pripisima. Stoga, kako se molbom trai uknjiba prava vlasnitva na jednom stanu kao fizikom delu nepokretnosti koja je pravna jedinica kao zemljino knjino telo, pravilno je odbijen zamoljeni upis prava vlasnitva na stanu u zgradi, kao jedinstvenom zemljino knjinom telu. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 68/96)

345.
Ukoliko je predlaga suvlasnik na predmetnoj nepokretnosti, a ne iskljuivi vlasnik, sud e odbiti predlog za upis prava vlasnitva. Iz obrazloenja: Razmatrajui podnetu molbu i priloenu ispravu, te stanje u zemljinoj knjizi da je poklonodavac P.Z. u ZKUL 453/6 upisana kao suvlasnik na predmetnoj nepokretnosti sa udelom 1/3, a ne kao iskljuivi vlasnik nepokretnosti koja je predmet ugovora o poklonu s obzirom da je na ostale 2/3 ove nepokretnosti upisano pravo svojine D.T., to je pravilno postupio prvostepeni sud kada je odbio molbu predlagaa za uknjibu prava svojine na predmetnom dvosobnom stanu. Poklonodavac je iz priloene isprave ugovora o poklonu vlasnik ovog stana samo sa udelom od 1/3, a pravnim pravilom iz lana 31. Zakona o zemljinim knjigama propisano je da su upisi doputeni jedino protiv onoga koji je u vreme podnesene molbe u zemljinoj knjizi upisan kao vlasnik zemljita ili imalac prava u pogledu kojih se vri upis. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 69/96)

346.
U sluaju da u zemljino knjinom postupku nisu priloene sve potrebne isprave, sud e odbiti predlog za uknjibu, a predlagaa uputiti da se obrati prethodnom vlasniku radi dopune dokumentacije. Iz obrazloenja: Pravilno je postupio prvostepeni sud kada je zahtev odbio, jer uz molbu nisu priloene isprave sa potrebnim zemljino knjinim podacima, to je osnovni uslov za upis svojine u zemljinu knjigu. Predlaga se mora obratiti prethodnom vlasniku radi dopune dokumentacije sa potrebnim podacima, pa nakon toga podneti zahtev. Prema tome, kako albenim navodima nije dovedena u sumnju pravilnost prvostepenog reenja, a nema povrede zakona na koje se u albi ukazuje i na koje drugostepeni sud pazi po slubenoj dunosti. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 67/96)
- 147 -

STVARNO PRAVO

347.
Ukoliko prodavac nije upisan kao korisnik stana, ili ako predmetni stan nije upisan u zemljinim knjigama, sud e odbiti upis prava vlasnitva. (Okruni sud, Beograd, G. 5766/96)

348.
Zemljino-knjini sud e dozvoliti upis prava vlasnitva, ukoliko je stanje u zemljinim knjigama usaglaeno sa pravnim osnovom. (Okruni sud, Beograd, G. 2930/96)

349.
Traena uknjiba nesprovodiva je sve dok prodavac ne dostavi specifikaciju stanova, kao i dok svoje pravo korienja ne uknjii na stanu koji je prodao podnosiocu molbe za uknjibu. (Okruni sud, Beograd, G. 5763/96)

350.
Ukoliko je sud propustio da odlui o zahtevu predlagaa za uknjibu prava svojine na nepokretnosti, nee biti ispunjeni uslovi za donoenje odluke po albi. (Okruni sud, Beograd, G. 2879/96)

351.
Sud e odbiti predlog za uknjienje, ukoliko se iz predloga ne moe utvrditi da se dokazi odnose na stan koji je predmet predloga. (Okruni sud, Beograd, G. 351/96)

352.
Predlaga je duan da pribavi zemljino-knjine oznake nepokretnosti, jer to ne ini zemljinoknjini sud po slubenoj dunosti. (Okruni sud, Beograd, G. 2627/96)

353.
Uknjiba prava vlasnitva na dograenom delu kue izvrie se ukoliko se prethodno izvri snimanje tog dela kod nadlenog organa uprave koji e zatim prijemni list dostaviti zemljino knjinom odeljenju. (Okruni sud, Beograd, Gz. 2515/96)

354.
Na osnovu Zakona o zemljinim knjigama, propisano je da su upisi doputeni jedino protiv onoga koji je u vreme podnesene molbe u zemljinoj knjizi upisan kao vlasnik ili imalac u pogledu kojeg se vri upis. (Okruni sud, Beograd, G. 2687/96)

355.
Nee se dozvoliti uknjiba otkupljenog stana dok investitor gradnje objekta ne dostavi zemljinoknjinom sudu prijemni list katastra, kopiju plana i postojeu graevinsku dokumentaciju sa specifikacijom stanova u zgradi. (Okruni sud, Beograd, G. 12313/95)
- 148 -

STVARNO PRAVO

356.
Uverenje Gradskog geodetskog zavoda u Beogradu ne moe predstavljati dokaz da je predlaga vlasnik kue ije se upis trai, ve samo dokazuje da je predmetna kua snimljena od strane Gradskog geodetskog zavoda revizijom od 1964. godine, a ne prua dokaz kad je kua graena. (Okruni sud, Beograd, G. 2673/95)

357.
Ukoliko se podaci vezani za nepokretnost koja je predmet uknjibe ne slau sa podacima u zemljinim knjigama, sud nee dozvoliti upis. (Okruni sud, Beograd, G. 7168/95)

358.
Nee se moi izvriti uknjiba prava vlasnitva stana, ukoliko postoji nesaglasnost ugovora o poklonu i zemljinih knjiga, dok se ne otkloni nesaglasnost dostavljanjem aneksa ugovora o poklonu u kojem bi predmetna nepokretnost bila opisana u skladu sa zemljinim knjigama. Iz obrazloenja: Iz spisa se vidi da postoji nesaglasnost izmeu poklonjene nepokretnosti koja je predmet ove uknjibe, jer je ona u ugovoru opisana kao soba trea levo - koja predstavlja dvorinu zgradu, dok je u zemljinim knjigama odvojena soba trea levo upisana kao deo kue broj 45 uline levo - prizemne. Ovakva nesaglasnost zemljinih knjiga i ugovora u pogledu opisa nepokretnosti koja je predmet prenosa svojine i uknjibe, moe se otkloniti dostavljanjem aneksa ugovora o poklonu u kojem bi predmetna nepokretnost bila opisana saglasno podacima iz zemljinih knjiga. Kako odluka kojom se odbija predloena uknjiba nema dejstvo presuene stvari, predlaga moe u novom postupku naknadno ishodovati uknjibu kada pribavi ispravu kojom e se izvriti precizna identifikacija predmetne nepokretnosti. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 8415/95)

359.
Prilikom uknjibe predlaga je duan da plati taksu za uknjibu, bez obzira to je prethodno uplatio taksu za molbu za uknjibu. Iz obrazloenja: Pravilno je prvostepeni sud naloio predlagau da u roku od 15 dana od prijema reenja na ime takse za uknjibu uplati iznos od 10 novih dinara - Republike sudske takse, budui da je ova odluka doneta na osnovu lana 37. Zakona o sudskim taksama, pa je iz tih razloga na zakonu zasnovana. Bez uticaja na drugaiju odluku su navodi u albi da je predlaga platio taksu prilikom podnoenja predloga za uknjibu, i da stoga nije u obavezi da plati taksu na uknjibu u iznosu od 100 dinara. Ovo iz razloga to se iz priznanice od 25. maja 1993. godine vidi da je predlaga uplatio samo taksu za molbu za uknjienje od 40.000 tadanjih dinara, a ne i taksu za uknjibu, koju je duan da plati shodno citiranoj zakonskoj odredbi. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 10574/95)
- 149 -

STVARNO PRAVO

360.
Posle izvrene komasacije, na snazi je novi katastarski operat, a ne zemljina knjiga. U takvoj situaciji, ne moe se traiti deoba do upisa vlasnika ili dok se ne utvrdi da je vanknjini vlasnik. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je utvrdio: da je u KO zavrena komasacija te da je u njoj na snazi novi katastarski operat, a ne zemljina knjiga i da je tuilac od poklonodavca dobio na poklon parcelu i upisan kao posednik sa 7/12 delova. Okruni sud je odluku ukinuo. Pravo svojine upisuje se u katastar nepokretnosti na osnovu l. 5. st. 1. l. 80. i 81. st. 1. ta. 1. Zakona o dravnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima ("Sl. glasnik RS", br. 83/92). Prema tome, tuilac nije upisan kao vlasnik na osnovu l. 84. st. 1. ta. 1. citiranog zakona, pa samim tim ne moe traiti deobu sve dok se ne upie kao vlasnik ili dok se ne utvrdi da je vanknjini vlasnik navedene nekretnine. (Okruni sud u Poarevcu G. 465/95)

361.
Po nalaenju drugostepenog suda nema mesta odbijanju predloga radi uknjibe prava vlasnitva stana iz razloga razliite kvadrature stana u ugovoru, odnosno projektovane kvadrature. Iz obrazloenja: Pobijanim reenjem odbijen je predlog V.S. radi uknjibe prava vlasnitva dela kue br. 11. u ul. K..., na kat. parc. br. 258/1, zk.ul.br. 368 K.O. V..., odnosno na stanu br. 6 koji je po strukturi etvorosoban a povrina mu je 122 m2. Protiv navedenog reenja, predlaga je blagovremeno izjavio albu, ne navodei razloge iz l. 353. ZIP-a, ali se iz sadrine albe moe zakljuiti da se prvostepeno reenje pobija zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja. Ispitujui pobijano reenje u smislu l. 365. a u vezi l. 381. ZPP-a, Okruni sud je naao: alba predlagaa je osnovana. Iz stanja u spisima dalje proizilazi da po ugovoru o korienju stana br. 32/87 od 26.11.1987. godine, stan br. 6.F650/90 na treem spratu zgrade u ul. K... br. 11, ima povrinu od 122 m2, a po strukturi je etvorosoban. Po ugovoru o otkupu ovoga stana koji je zakljuen izmeu Republike Srbije i predlagaa S.V. od 17.12.1992. godine, Ov. br. Drugog optinskog suda u B... 1185/92, kao predmet ugovora o otkupu naveden je etvorosoban stan br. 6, povrine 122 m2 na treem spratu zgrade u ul. K... br. 11. Ovaj ugovor u celosti je izvren. Iz navedenih ugovora o korienju stana i ugovora o otkupu stana br. 6. na III spratu zgrade u K... br. 11., moe se zakljuiti, da su ugovorne stranke saglasne da ovaj stan ima povrinu od 122 m2, i po strukturi je etvorosoban, pa po nalaenju Okrunog suda nema smetnje da zemljino knjini sud svede povrinu stana br. 6. na III spratu zgrade u K... br. 11 na 122 m2, a strukturu na etvorosobni stan, pa potom izvri traeni upis, s tim to bi prethodno proverio albene navode o postojanju razlike izmeu projektovane kvadrature ovoga stana i izvedenog stanja. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 4056/95)
- 150 -

STVARNO PRAVO

362.
Fikcija apsolutne tanosti ide u korist treeg savesnog lica koje se pouzda u to da je stanje u zemljinim knjigama tano, dok u konkretnom sluaju primenom Pravila zemljinog knjinog prava izmeu tuioca i tuenog vai opti rok zastarelosti, propisan odredbom lana 371. Zakona o obligacionim odnosima. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 6664/95)

363.
Prvostepeni sud je pravilno odluio kada je odbio predlog za uknjibu, jer u ugovoru o poklonu nedostaje saglasnost poklonodavca da se poklonoprimac moe knjiiti. Iz obrazloenja: Odluujui o predlogu za uknjibu, prvostepeni sud je na osnovu priloenih isprava uz predlog pravilno naao da nema mesta zamoljenom upisu. U ugovoru o poklonu na osnovu koga se trai uknjiba nedostaje saglasnost poklonodavca da se poklonoprimac moe knjiiti na stanu koji je predmet poklona bez njegove dalje saglasnosti kod nadlenog suda, pa je pravilno odlueno kada je odbijen predlog za uknjibu. U prvostepenom postupku nisu uinjene bitne povrede ZPP-a. Navodima u albi predlagaa, da je nesporna injenica da u ugovoru nedostaje saglasnost poklonodavca da se poklonoprimac moe knjiiti na stanu, ali da je poklonodavac bila neuka stranka i nije znala da je potrebno da se ova saglasnost navede u ugovoru i da joj kod overe ugovora nije ukazano na ovaj nedostatak, te da je poklonodavac u meuvremenu preminula i da ne postoji mogunost da se aneksom ova greka ispravi, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Jer bez saglasnosti poklonodavca za uknjibu predmetne nepokretnosti, tj. bez klauzule intabulandi, upis u zemljine knjige se ne moe sprovesti. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 3168/95)

364.
Da bi se uknjiilo pravo vlasnitva, pravni prethodnik mora biti uknjien i ugovor o otkupu mora sadrati bitne zemljino-knjine podatke. Iz obrazloenja: Predlog za uknjibu prava vlasnitva bie odbijen sa obrazloenjem da priloeni ugovor o otkupu ne sadri bitne zemljino-knjine podatke i to: broj parcele i katastarsku optinu, to predstavlja nuan uslov za upis vlasnitva (prava vlasnitva) u zemljinim knjigama. Imajui u vidu injenino stanje, prvostepeni sud je pravilno zakljuio, a sa ime se i Okruni sud slae, da predlog za uknjibu nije osnovan, jer ni pravni prethodnik, odnosno prodavac, nije uknjien u zemljinim knjigama na nepokretnosti koja je bila predmet otkupa. (Okruni sud u Beogradu G. br. 7167/95)

365.
Nee se priznati tj. dozvoliti zabeleba privremene mere bez predloga ovlaenog lica, tj. suda ili drugog dravnog organa u SRJ.
- 151 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Pobijeno reenje ima nedostataka zbog kojih se ne moe ispitati, jer postoji protivrenost izmeu odluke prvostepenog suda i sadrine isprave i spisa predmeta. Prvostepenim reenjem dozvoljena je zabeleba privremene mere zabranom raspolaganja nepokretnostima upisane kao svojina M. M. u zemljinim knjigama bez predloga ovlaenog lica, odnosno nadlenog suda ili drugog dravnog organa u SRJ, a na osnovu reenja Osnovnog suda u B... - Republika Srpska kao strane sudske odluke koja nije priznata od nadlenog suda SRJ, a po jugoslovenskim propisima ne predstavlja pravosnanu i izvrnu sudsku odluku. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 10577/95)

366.
Drugostepeni sud e ukinuti reenje nieg suda kada u zemljino-knjinom predmetu utvrdi nesaglasnost izmeu izvrene uknjibe i ugovora na osnovu kojeg se uknjiba vri. Iz obrazloenja: Predlaga je zatraila uknjibu prava vlasnitva na jednosobnom stanu povrine 40,85 m2 u ulici S... B... br. 39 u B..., uknjienom na kat. parc. 3283/7 u KO B... br.5, a po osnovu ugovora o kupoprodaji - otkupu nepokretnosti br. 33.858 od 9. maja 1992. godine. Prvostepeni sud dozvoljava uknjibu nepokretnosti iz tog ugovora, ali postoji - kao to predlaga u albi navodi, nesaglasnost izmeu izvrene uknjibe i ugovora po osnovu koga se uknjiba vri. Naime, u ugovoru je navedeno da se radi o jednosobnom stanu koji se sastoji od jedne sobe, jedne kuhinje, jednog kupatila, jednog predsoblja i jednog podruma, dok se u oalbenom reenju uknjiba dozvoljava na dvosobnom stanu br. 1 od 40,85 m2, a svi ostali podaci se poklapaju sa podacima iz ugovora o otkupu predmetnog stana. Kako, dakle, postoji nesaglasnost izmeu izreke reenja i obrazloenja da se isto donosi po osnovu ugovora o kupoprodaji od 9. maja 1992. godine, to je Okruni sud primenom odredbe lana 380. stav 1. taka 3. ZPP odluio kao u izreci reenja. U ponovnom postupku, prvostepeni sud e pribaviti raniji izvod iz zemljinih knjiga za predmetnu nepokretnost, odnosno utvrdie da li je pravni prethodnik predlagaa bio uknjien takoe na dvosobnom a ne na jednosobnom stanu, odnosno utvrdie kakav je stan predlaga kupila, pa e nakon tog doneti zakonitu i pravilnu odluku. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 6686/95)

367.
U konkretnom sluaju ne radi se o predbelebi ve o zabelebi privremenih mera, zabranom otuenja i optereenja nepokretnosti ili prava upisanih u zemljinoj knjizi. Reenje o privremenoj meri je doneo Privredni sud i zemljino knjini sud se ne uputa u ocenu zakonitosti reenja Privrednog suda o privremenoj meri. (Iz odluke Okruog suda u Poarevcu, G. 401/95)

368.
Ukoliko pravo svojine nije uknjieno kod nadlenog zemljino-knjinog suda, postojae pravni interes za utvrivanje prave svojine na spornoj nepokretnosti. (Okruni sud, Beograd, G. 10642/95)
- 152 -

STVARNO PRAVO

369.
Zemljino-knjini sud nije ovlaen da procenjuje materijalno-pravnu osnovanost potraivanja radi ijeg obezbeenja se zahteva privremena mera zabelebe zabrane otuenja i optereenja koja je odreena reenjem suda u izvrnom postupku radi obezbeenja novanog potraivanja poverioca protiv dunika u tom izvrnom postupku. (Okruni sud, Zrenjanin, G. 1005/95)

370.
Pravilno je prvostepeni sud u smislu pravnog pravila iz l. 39. Zakona o zemljinoj knjizi odbio molbu predlagaa za uknjibu prava svojine na predmetnoj nepokretnosti u zemljinoj knjizi, jer privatna isprava - ugovor o sticanju, svojine na stanu Ov. br. ______od 5. juna 1992. godine, na osnovu koga je traen zamoljen upis u zemljine knjige, ne sadri zemljino-knjine podatke koje su nuan uslov za uknibu traenog prava. (Prema Reenju Okrunog suda G. br. 11876/95)

371.
Iz stanja u spisima proizilazi da je reenjem prvostepenog suda, kojim je dozvoljena traena uknjiba, aliocu naloeno da u roku od 15 dana plati taksu za uknjibu. Ovim delom reenja nije odlueno o zahtevu alioca da bi protiv istog imao pravo na albu, ve se radi o nalogu za plaanje takse datom saglasno odredbama l. 37. Zakona o sudskim taksama, te protiv istog nije dozvoljena alba. Ukoliko takseni obveznik ne plati taksu po nalogu (opomeni) taksa se naplauje prinudnim putem u upravnom postupku, u kom se donosi i reenje o prinudnoj naplati takse protiv kog takseni obveznik ima pravo albe. (Okruni sud u Beogradu, G. 11992/95)

372.
Sud e dozvoliti uknjibu prava svojine na nepokretnosti u zemljinu knjigu samo ako je traen upis zasnovan na sadrini podnetih isprava, pri emu je za odluivanje o podnetoj molbi merodavan trenutak kada je ona podneta zemljino-knjinom sudu. (Okruni sud, Zrenjanin, G. 467/95)

373.
Postojanje zabelebe zabrane otuenja i optereenja odreene nepokretnosti do okonanja parnice, predstavlja smetnju za uknjibu prava svojine u korist novog vlasnika do okonanja te parnice. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2515/95)

374.
Zemljino-knjini sud dozvoljava upise i zabelebe u zemljinoj knjizi samo na temelju isprava podnetih uz molbu, a za presuivanje osnovanosti podnetog zahteva merodavan je trenutak kad zahtev stigne zemljino-knjinom sudu. (Okruni sud, Zrenjanin, G. 466/95)
- 153 -

STVARNO PRAVO

375.
Overena pismena izjava o regulisanju zajednike imovine branih drugova steena zajednikim radom i ulaganjem u izgradnju tano oznaene stambene zgrade predstavlja valjanu ispravu za uknjibu zajednike imovine u zemljinim knjigama u neopredeljenom srazmeru sa pravom korienja zemljita na kojem je zgrada podignuta. Iz obrazloenja: Reenjem prvostepenog suda odbijen je predlog za dozvolu uknjibe zajednike imovine na nekretnini upisanoj u zk. ul. br. 1471 k. o. K. stambenoj zgradi u K u ulici MO u neopredeljenom srazmeru u korist dosadanjeg vlasnika i predlagaa, a na osnovu overene pismene izjave o regulisanju imovinskih prava na oznaenoj nepokretnosti. Okruni sud je preinaio prvostepeno reenje tako to je dozvolio traenu uknjibu. Ovo iz razloga to overena pismena izjava o regulisanju zajednike imovine u sutini predstavlja sporazum branih drugova u smislu odredbe lana 327. Zakona o braku i porodinim odnosima (Sl. glasnik RS, broj 22/80) koji ispunjava sve propisane uslove pravnim pravilima zemljinoknjinog prava sadranim u paragrafima 36. i 39. Zakona o zemljinim knjigama, prema kojima se uknjiba zemljinoknjinih prava moe vriti na osnovu javnih i privatnih pismenih isprava na kojima je potpis overio sud i koje sadre tanu oznaku zemljita, oznaenje osoba koje uestvuju u poslu, prava u pogledu koga se uknjiba ima izvriti i izriitu izjavu onog ije se pravo ograniava, optereuje, ukida ili prenosi na drugu osobu da pristaje na uknjienje. (Iz reenja Okrunog suda u Zrenjaninu broj G. 369/94)

376.
Za uknjibu svojine na posebnim delovima zgrade potrebno je zemljinoknjinom sudu podneti plan posebnih delova zgrade koji mora biti izraen od strane strunog lica i potvren od strane nadlenog optinskog organa. (Okruni sud, Zrenjanin, G. 1268/94)

377.
Ne moe se dozvoliti uknjiba prava na nepokretnostima steenim protivno odredbama uredbe o privremenoj zabrani raspolaganja odreenim nepokretnostima. (VSS, Gzz. 37/94)

378.
Ako zemljinih odnosno drugih odgovarajuih javnih knjiga nema, svojina se stie faktikom predajom nepokretnosti koja je predmet ugovora. (VSS, Rev. 1334/94)

379.
Zahtev za brisanje uknjibe, upisa i uspostavu ranijeg zemljino-knjinog stanja moe traiti samo lice kojem je pobijanom uknjibom povreeno njegovo zemljino-knjino pravo.
- 154 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Tuilac je podneo sudu tubu sa zahtevom da se utvrdi da nije pravno valjana uknjiba, te da se naloi brisanje unjibe zemljino-knjinom odeljenju i uspostava ranijeg zemljino-knjinog stanja. Meutim, u toku postupka je utvreno da tuilac nije ranije, znai pre spornog upisa bio upisan kao vlasnik tih nekretnina, niti kao nosilac prava korienja. Paragrafom 68. Zakona o zemljinim knjigama predvieno je da je za tubu kojom se trai brisanje upisa, aktivno legitimisano ono lice koje smatra da je uknjibom koja se tubom pobija povreeno njegovo zemljino-knjino pravo, znai potrebno je da je tuilac tom uknjibom povreen u svom pravu koje je ve ranije upisano u zemljine knjige, jer se prema paragrafu 4. Zakona o zemljinim knjigama knjina prava mogu stei jedino i samo upisom u zemljine knjige. Kako je tokom postupka utvreno da tuilac, a ni njegov pravni prethodnik nikad nisu ni bili upisani sa nekim zemljino-knjinim pravom u zemljine knjige, to u konkretnom sluaju njihovo pravo nije ni povreeno, pa stoga ne mogu ni traiti brisanje upisa. (Iz odluke Optinskog suda u Rumi II P. 1165/93)

380.
Samo pouzdanjem u zemljinu knjigu i upisom prava svojine na kupljenoj nepokretnosti, kupac se ne moe smatrati jaim u pravu nasuprot ranijem sticaocu koji nepokretnost dri u posedu, ako je prema njemu nastupio osnov za sticanje prava svojine odrajem. Savestan kupac nepokretnosti je ono lice, koje pored pouzdanja u zemljine knjige prethodno utvrdi stanje poseda kupljene nepokretnosti. (VSS, Rev. 4740/92)

381.
Upis u zemljine knjige i uknjiba prava svojine moe se sprovesti kada se dokae da je objekat ija se uknjiba trai sagraen uz dozvolu nadlenog organa ili u vreme kada takva dozvola nije bila potrebna. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1140/92)

382.
Sud ne moe odbiti molbu za uknjibu prava svojine samo zbog toga to sud nije sproveo neki raniji upis koji je bio duan da sprovede po slubenoj dunosti. Knjini prethodnik ima pravo svojine po osnovu ostavinskog reenja suda, koje nije provedeno u zemljinim knjigama. (Okruni sud, Poarevac, G. 689/92)

383.
Prvostepeni sud ne moe sam da menja - preinaava svoje odluke. Za brisanje pogreno izvrenog upisa stranke mogu koristiti i tubu za brisanje (redovan parnini postupak). (Okruni sud, Poarevac, G. 888/92)

384.
Izjava overena kod suda kojom vlasnik nepokretnosti prihvata zabranu otuenja i optereenja te nepokretnosti u korist treih lica do njihove smrti, predstavlja pravni osnov za vrenje zabelebe po zemljinoj knjizi. (Okruni sud, Kragujevac, G. 348/92)
- 155 -

STVARNO PRAVO

385.
Pri odluivanju po molbi za upis prava vlasnitva zemljino-knjini sud nije ovlaen da ceni materijalno-pravnu valjanost ovlaenja za potpis. (Okruni sud, Poarevac, G. 889/92)

386.
Kada prodavac nije vlasnik nepokretnosti, iako je formalno u z. k. upisan kao vlasnik, savestan kupac stie pravo svojine, ako nije znao niti je morao znati da prodavac nije vlasnik. (Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 268/91)

387.
Zemljina knjiga predstavlja pravnu evidenciju nepokretnosti, ali ona zbog nesklada koji je est izmeu pravnog i faktikog stanja i injenice da su se prava upisivala na inicijativu stranaka, ne predstavlja tanu evidenciju nepokretnosti. Osim, toga ni Zakon o osnovnim svojinskopravnim odnosima ne pridaje zemljinoj knjizi onaj pravni znaaj koji je ona imala po pravnim pravilima, jer je prema lanu 33. Zakona upis obavezan u zemljinu knjigu samo kada se pravo svojine stie na osnovu pravnog posla. U drugim sluajevima: sticanje svojine po samom zakonu, nasleivanjem, odlukom dravnog organa nema konstitutivni karakter ve deklaratorni za sticanje prava svojine (obavetenje treih lica o postojanju prava). Ako su stranke pre vie od 20 godina izvrile deobu nepokretnosti, onda su kao savesni draoci realno opredeljenih delova postali vlasnici po osnovu odraja (po samom zakonu sticanje prava svojine), te nisu ni bile dune da svoje pravo svojine upisuju u zemljine knjige. U tom sluaju, bez obzira na stanje u zemljinoj knjizi, tuioci imaju pravo na konstituisanje prava stvarne slubenosti ukoliko njihova parcela nema izlaza na javni put ili utvrenje slubenosti u smislu lana 51. Zakona. (Iz odluke Okrunog suda u Poarevcu, G. 1093/90)

388.
Upis stanova u drutvenoj svojini u javne isprave nije uslov za konstituisanje prava raspolaganja stanu u drutvenoj svojini, pa je za aktivnu legitimaciju dovoljan dokaz zapisnik o deobi stanova. (Okruni sud u Poarevcu, G. 551/90)

389.
Ima mesta uknjibi prava svojine na izgraenom stanu po ugovoru o imovinskim pravima i obavezama zakljuenom izmeu lana zadruge i stambene zadruge jer za punovanost ovog ugovora nije predvieno overavanje potpisa ugovoraa. Iz obrazloenja: Drugostepeni sud ukida reenje prvostepenog suda kojim je odbijen predlog molioca za uknjibu prava vlasnitva na stanu. O zahtevu radi utvrivanja prava svojine i drugih stvarnih prava, po pravilu nadlean je da odluuje sud, a nadlenost upravnog organa za legalizaciju zgrade ne iskljuuje nadlenost suda za utvrenje prava svojine na toj zgradi i prava korienja pripadajueg graevinskog zemljita, kao jednog od stvarnih prava. (Vrhovni sud Vojvodine, Gzz. 20/90)
- 156 -

STVARNO PRAVO

(lan 34. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

390.
Pravo svojine na pokretnim stvarima, ne stie se samo predajom u dravinu, ve u odreenim sluajevima i samim zakljuenjem pravnog posla, odnosno predajom isprave na osnovu koje sticalac moe raspolagati tom stvari. Iz obrazloenja: Ttuilac i tueni su - prema utvrenim injenicama - dana 19.06.1997. godine zakljuili ugovor o kupoprodaji blie opisanog putnikog automobila za kupoprodajnu cenu od 24.000 DEM. Ugovor je u celosti realizovan ( tueni je kao prodavac prodao tuiocu kao kupcu vozilo, a tuilac je isplatio kupoprodajnu cenu ). Prenos svojine predmetnog vozila nije izvren, tako da je tuilac vozilo koristio po ovlaenju tuenog. 1999. godine vozilo je od tuioca protivpravno oduzeto od strane nepoznatog izvrioca, o emu je tuilac odmah obavestio tuenog. Dana 29.08.2003. godine zakljuen je ugovor o posredovanju u kupoprodaji navedenog vozila izmeu tuenog kao prodavca sa ocem, koji je sa treim imenovanim licem zakljuio ugovor o kupoprodaji. Otac je svome sinu - tuenom platio naknadu za izvreni prenos prava svojine na spornom vozilu. Stvarna prodaja spornog vozila nije bila predmet ovog pravnog posla, s obzirom da vozilo od dana kada je prodato tuiocu vie nije bilo u dravini tuenog. - oca, koji kupljeno vozilo nije koristio ve ga je prodao treem licu. Na osnovu utvrenih injenica niestepeni sudovi su zakljuili da je neosnovano potraivanje tuioca za naknadu po osnovu sticanja bez osnova, jer smatraju da motorno vozilo - predmet ugovora o kupoprodaji izmeu tuioca i tuenog 1997. godine, koje je tuilac koristio do 1999. godine, ni na koji nain nije prelo u imovinu tuenog, to bi dalo osnov za naknadu steenog bez osnova. Zbog toga je tubeni zahtev tuioca odbijen. U reviziji tuioca se osnovano istie da su niestepene presude zasnovane na pogrenoj primeni materijalnog prava, zbog ega nisu utvrene sve relevantne injenice za odluivanje o tubenom zahtevu. Pravo svojine na pokretnu stvar, prema lanu 34. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, stie se na osnovu pravnog posla predajom te stvari u dravinu sticaoca. Takoe, prema odredbi lana 454. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, ugovorom o prodaji se obavezuje prodavac da prenese na kupca pravo svojine na stvar i da mu u tu svrhu stvar preda. Proizilazi, da je za zakljuenje ugovora o prodaji pokretnih stvari dovoljna predaja stvari i da za punovano zakljuenje ugovora o prodaji pokretnih stvari nije obavezna pismena forma, ve je dovoljna usmena saglasnost o bitnim elementima ugovora. Meutim, pravo svojine na pokretnim stvarima ne stie se samo predajom u dravinu, ve - u odreenim sluajevima - i samim zakljuenjem pravnog posla, odn. predajom isprave na osnovu koje sticalac moe raspolagati tom stvari, kako za razliite situacije propisuju odredbe lana 34. st. 2. do 6. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Tuilac je sa tuenim zakljuio ugovor o kupoprodaji vozila 19.06.1997. godine. Tuilac je isplatio kupoprodajnu cenu, a tueni je tuiocu predao u dravinu kupljeno vozilo. Prenos svojine registracijom vozila kod nadlenog Ministarstva stranke nisu izvrile. Tuilac je upravljao vozilom na osnovu pismenog ovlaenja tuenog.
- 157 -

STVARNO PRAVO

Kako vozilo nije registrovano na ime tuioca, ima se smatrati da ugovor o kupoprodaji zakljuen izmeu stranaka nije izvren u celosti. Novom prodajom predmetnog vozila drugom licu i zakljuenjem ugovora o posredovanju u kupoprodaji vozila dana 29.08.2003. godine, dolo je do dvostruke prodaje spornog vozila. Dvostrukom prodajom spornog vozila od strane tuenog, ugovor o kupoprodaji vozila zakljuen izmeu stranaka je raskinut faktikim radnjama tuenog. Zato je sporni odnos izmeu stranaka trebalo raspraviti po pravilima Zakona o obligacionim odnosima koja se odnose na raskid dvostranih ugovora i dejstvu raskida. Meutim, zbog pogrene primene materijalnog prava nisu utvrene relevantne injenice koje se na ovo odnose. ( Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2578/07 od 04.10.2007. godine)

391.
Na osnovu ugovora o prodaji pravo svojine na pokretnu stvar stie se predajom te stvari u dravinu sticaoca. Kada je faktika predaja stvarno izvrena moe se zakljuiti samo na osnovu posebnih okolnosti konkretnog sluaja. Ne moe se smatrati da je izvrena predaja pokretnih stvari kupcu, koje se nalaze u zakljuanoj prostoriji, ukoliko klju i dalje stoji na raspolaganju kod prodavca. Predaja kljueva od takve prostorije predstavlja predaju robe koja se tamo nalazi. Iz obrazloenja: Osnov kumulativno postavljenih tubenih zahteva je - prema stanju u spisima predmeta - da se utvrdi da je tuilac vlasnik i dralac pokretnih stvari blie oznaenih u izreci pobijane presude, kao i da se utvrdi da je reenje o dozvoli izvrenja istoga suda pod navedenim brojem od 20.07.2005. godine na predmetnim stvarima - nedoputeno. Uvidom u spise navedenog predmeta prvostepeni sud je utvrdio da je, na predlog izvrnog poverioca ovde tuenog, odreeno izvrenje pod navedenim brojem dana 20.07.2005. godine, radi naplate novanog potraivanja prema izvrnom duniku - imenovanom preduzeu, i to: popisom, procenom i prodajom svih pokretnih stvari izvrnog dunika. Slubeno lice suda je dana 10.10.2005. godine, u prostorijama oznaenog izvrnog dunika, izvrio popis pokretnih stvari a to je konstatovano u zapisniku, u prisustvu izvrnog poverioca, ovde tuenog i radnika izvrnog dunika. Tuilac je, kao tree lice u pogledu predmeta izvrenja, podneo prigovor sa tvrdnjom da su predmetne stvari svojina tuioca, steene na osnovu ugovora o kupoprodaji i ugovora o vansudskom poravnanju, koje je zakljuio sa imenovanim preduzeem. Zbog toga je izvrni sud, nakon osporavanja izvrnog poverioca i podnetog prigovora, reenjem od 11.11.2005. godine, uputio tree lice na pokretanje parninog postupka, radi proglaenja izvrenja na popisanim predmetima nedoputenim. Iz ugovora o kupoprodaji od 17.01.2005. godine, koji je zakljuen izmeu imenovanog preduzea kao prodavca i ovde tuioca kao kupca, prvostepeni sud je utvrdio da je predmet prodaje deo imovine pokretne stvari (oprema), koje su bile predmet popisa, za ukupnu kupoprodajnu cenu u iznosu od 91.569,00 dinara, da se kupac obavezao da isplati kupoprodajnu cenu u roku od godinu dana od dana preuzimanja, a da se prodavac obavezao da preda kupcu stvari u stanju u kome se nalaze u momentu zakljuivanja ugovora i to na mestu gde se stvari nalaze, kao i da garantuje tuiocu zatitu od evikcije. Iz rauna broj 08/01 od 17.01.2005. godine, koji glasi na iznos od 91.569,00 dinara, utvreno je da je rok plaanja 17.01.2006. godine, a da je kao datum preuzimanja predmetne opreme naveden 17.01.2005. godine.
- 158 -

STVARNO PRAVO

Iz ugovora o vansudskom poravnanju od 17.01.2005. godine, zakljuenom izmeu imenovanog preduzea i ovde tuioca, prvostepeni sud je utvrdio da su se ugovorne strane saglasile da imenovano preduzee duguje ovde tuiocu iznos od 55.000,00 dinara, te - kako nije u mogunosti da u duem vremenskom periodu isplati navedeni iznos - usaglasile su se da deo imovine imenovanog preduzea ustupi ovde tuiocu - elektrini aparat za zavarivanje dvostubne dizalice i hidrauline prese, kao i da istovremeno daje u podzakup prostorije u kojima se ta imovina nalazi. Na osnovu ovih injenica, prvostepeni sud nalazi da je tuilac na predmetnoj opremi stekao dravinu, a ne i pravo svojine, smatrajui da je - shodno lanu 454. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima sticanje prava svojine na pokretnim stvarima uslovljeno isplatom kupoprodajne cene, te da se momentom isplate kupoprodajne cene na stvari stie pravo svojine. Stoga prvostepeni sud zakljuuje, imajui u vidu da tuilac nije isplatio kupoprodajnu cenu po ugovoru o kupoprodaji od 17.01.2005. godine, dok je po ugovoru o vansudskom poravnanju cena isplaena na osnovu provedene kompenzacije 03.02.2006. godine ( dakle nakon izvrenog popisa stvari u postupku izvrenja ) da tuilac nije stekao pravo svojine, ve samo dravinu na predmetnim stvarima. Ovakav injenino-pravni zakljuak prvostepenog suda, meutim, ne moe se prihvatiti, s obzirom da je - zbog nepravilne primene materijalnog prava - injenino stanje nepotpuno utvreno. Prvostepeni sud pravilno zakljuuje da je bitna injenica za odluivanje o osnovanosti tubenog zahteva da li je na tuioca preneto pravo svojine na predmetnim pokretnim stvarima i - ukoliko jeste - da li pre popisa predmetnih stvari ili nakon toga. Pri tome, pravilno prvostepeni sud na osnovu izvedenih dokaza utvruje da je tuilac sa treim licem, povodom predmetnih stvari zakljuio Ugovor o kupoprodaji te pravilno polazi od odredbe lana 454. Zakona o obligacionim odnosima, koja predvia da se ugovorom o prodaji obavezuje prodavac da prenese na kupca pravo svojine na prodatu stvar i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar. Meutim, prvostepeni sud pogreno tumai navedenu odredbu, nalazei da nije dolo do prenosa prava svojine, jer kupoprodajna cena nije isplaena, odnosno da je za deo stvari isplaena nakon popisa stvari. Ugovor o kupoprodaji je konsensualni ugovor, imajui u vidu da se ugovor o prodaji smatra zakljuenim postizanjem saglasnosti stranaka o ceni i predmetu, tako da je za prenos prava svojine na predmetu prodaje, pored zakljuenja ugovora (pravni osnov), potreban i akt predaje stvari (nain sticanja). I lanom 34. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa predvieno je da se, na osnovu pravnog posla, pravo svojine na pokretnu stvar stie predajom te stvari u dravinu sticaoca. Dakle, bitna injenica za reavanje spornog odnosa meu parninim strankama je da li je dolo do faktike predaje predmetnih stvari izmeu tuioca, kao treeg lica i imenovanog preduzea i - ukoliko jeste - kada je do predaje dolo. Kada je faktika predaja stvarno izvrena moe se zakljuiti samo na osnovu posebnih okolnosti konkretnog sluaja. U predmetnoj situaciji, iz spisa proizlazi da je tuilac zakljuio sa imenovanim preduzeem i ugovor o podzakupu prostorije u kojoj se predmetne stvari nalaze, te da je predajom predmetne prostorije na korienje po osnovu podzakupa, preneto na tuioca i pravo svojine na predmetnim stvarima. Naime, dralac zakljuanih prostorija je i dralac predmeta koji se u njima nalaze ako poseduje klju, te stoga predaja kljueva od odreene prostorije, predstavlja predaju robe koja se tamo nalazi, ukoliko je sticalac sa kljuevima dobio stvarnu vlast nad prostorijama i stvarima u njima, te se ne moe govoriti o predaji stvari zakljuanih u odreenoj prostoriji ako klju i dalje stoji na raspolaganju kod prodavca. Prema spisima, proizlazi da se u prostorijama prilikom popisa stvari nalazio iskljuivo radnik imenovanog preduzea a ne radnik tuioca. Imajui u vidu navedeno, potrebno je utvrditi da li je faktiki dolo do predaje predmetnih stvari tuiocu.
- 159 -

STVARNO PRAVO

Dakle, predaja oznaava prenoenje faktike vlasti na pribavioca. To je faktika radnja ije dejstvo zavisi od postojanja punovanog pravnog posla koji je imao za cilj prenoenje prava svojine. Predaja se sastoji u prenoenju neposredne dravine na pokretnim stvarima pa se smatra izvrenom onda kad to proistie iz okolnosti sluaja. Dakle, kako prema ugovoru proistie da su se parnine stranke dogovorile da nema prave predaje stvari jer su ujedno dogovorile i zakup poslovnih prostorija u kojima se predmetne stvari nalaze, proizlazi da je bitna injenica, da li je dolo do stvarne predaje predmetnih poslovnih prostorija, gde se nalaze i oznaene stvari, u neposrednu dravinu tuioca. Svakako, na tuiocu je teret dokazivanja injenice da su mu predmetne prostorije faktiki predate u dravinu, a samim tim i da su mu predate predmetne stvari, koje se nalaze u navedenim prostorijama. ( Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 5482/06 od 23.05.2007. godine)

392.
Privremeni objekat je pokretna stvar. Za zakljuenje ugovora o prodaji privremenog objekta nije obavezna pismena forma, ve je dovoljna predaja stvari uz usmenu saglasnost ugovornih strana o bitnim elementima ugovora. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, tueni je sporni lokal kupio od .P, a zatim ga je prodao tuiocu o emu su sainili ugovor o kupoprodaji nepokretnosti dana 28.09.1994. godine, koji nisu overili u sudu, a kao prodavac oznaen je .P. Ugovor su potpisali tuilac kao kupac i tueni u svojstvu prodavca. Iznos od 50.000 DEM na ime kupoprodajne cene za poslovni prostor, inventar i sve stvari u njemu, tuilac je predao tuenom i kao dokaz o tome sainili su priznanicu 29.09.1994. godine. Sporni objekat izgraen je na lokaciji stare autobuske stanice, a prema izvetaju Odeljenja za urbanizam i imovinsko-pravne poslove od 25.01.2005. godine - lokali izgraeni na ovoj lokaciji imaju karakter privremenih objekata. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tubeni zahtev kojim je tuilac traio da se utvrdi nitavost usmenog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti - poslovnog objekta (lokala). Naime, kao predmet ugovora o kupoprodaji, iji ponitaj tuilac trai, oznaen je privremeni poslovni objekat, a prema utvrenom, tuiocu je pre zakljuenja ovog ugovora bila predata graevinska dozvola od 23.4.1990. godine u kojoj je naznaeno da se radi o privremenom objektu. Odredbom lana 34. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da se na osnovu pravnog posla pravo svojine na pokretnu stvar stie predajom te stvari u dravinu sticaoca. Imajui u vidu citiranu zakonsku odredbu, tuilac je stekao pravo svojine na spornom lokalu njegovim preuzimanjem, ime je tueni ispunio svoju ugovornu obavezu, a tuilac je ispunio svoju obavezu isplatom ugovorene kupoprodajne cene. Kako je u konkretnom sluaju predmet usmenog ugovora privremeni objekat koji ne moe biti predmet svojine koja se upisuje u javne knjige, a koji se koristi na osnovu privremene dozvole nadlenog upravnog organa, sa ogranienim trajanjem - do privoenja nameni iz urbanistikog plana, to je pravilan zakljuak niestepenih sudova da nije ispunjen zakonski uslov za ponitaj navedenog ugovora u smislu lana 455. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo stoga to je predmet prometa izmeu tuioca i tuenog bio privremeni objekat koji je, po svom karakteru, pokretna stvar. Za zakljuenje ugovora o prodaji pokretnih stvari dovoljna je predaja stvari, uz usmenu saglasnost ugovornih strana o bitnim elementima ugovora. Dakle, nije obavezna pismena forma.
- 160 -

STVARNO PRAVO

Ukazivanje u reviziji da je sporni objekat podignut na betonskom temelju, delimino ozidan od vrstog materijala, a jednim delom od drveta, pri tom vrsto inkorporisan u zemlju, tako da se ovaj objekat ne moe premetati sa jednog mesta na drugo bez oteenja njegove sutine - je neosnovano, s obzirom da je odobrena od strane nadlenog organa uprave njegova izgradnja kao privremenog objekta. Bez uticaja je od kakvog je materijala sazidan, kao i da li je pogodan za izmetanje na drugo mesto. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2903/05 od 15.12.2005. godine)

393.
Bez obzira to je vozilo prodato kupcu i cena isplaena, nema uslova za sticanje svojine na automobilu, ukoliko je saobraajna dozvola (stranog dravljanina) falsifikovana. Iz obrazloenja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tubeni zahtev tuioca, pa se prema tueniku Republici Srbiji, utvruje da je tuilac vlasnik putnikog motornog vozila. Povodom albe tuenika, drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluivanje. Dokazima je utvreno da je tuilac kupio putniko motorno vozilo na pijaci od stranog dravljanina, kupoprodajnu cenu je isplatio i vozilo preuzeo. Nakon toga je utvreno da je saobraajna dozvola falsifikovana. Prvostepeni sud je pogreno primenio materijalno pravo kada je naao da je tuilac postao vlasnik pokretne stvari shodno lanu 34. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, po osnovu sticanja svojine pravnim poslom na pokretnoj stvari. Upravo falsifikovana dozvola dovodi u sumnju pomenuti pravni posao, jer nije utvreno da li je strani dravljanin raniji vlasnik vozila bio i stvarni vlasnik to treba u novom postupku utvrditi. (Iz reenja Okrunog suda u aku, G. br. 34/04 od 20.01.2004. godine)

394.
Pravo svojine na pokretnim stvarima ne stie se samo predajom u dravinu, ve u odreenim sluajevima i samim zakljuenjem pravnog posla, odnosno predajom isprave na osnovu koje sticalac moe raspolagati tom stvari. Iz obrazloenja: Prema injeninom stanju utvrenom ispravama u spisima, tuilac je ugovorom od 3.11.1993. godine pozjamio od Republike direkcije za robne rezerve ulje za loenje u koliini od 500 tona, uz obavezu plaanja ugovorene naknade, kao i obavezu vraanja, koja je kasnije aneksom zamenjena obavezom plaanja, i ove obaveze je tuilac, prema obavetenju Direkcije od 27.9.2001. godine u celosti izmirio. Koliinu od 98.030 kg. mazuta tuilac nije preuzeo lino, ve je ta koliina isporuena tuenom, po nalogu tuioca skladitaru od 8.11.1993. godine, i po potvrdi tuenog od 28.1.1994. godine. Tubom se trai isplata vrednosti mazuta na dan 1.1.1994. godine i iznosa koji je tuilac platio Direkciji na ime naknade za korienje mazuta u ukupnom iznosu od 100.410,90 dinara, sa zateznom kamatom od 14.1.1997. godine do isplate, anesporno da tueni mazut nije ni vratio, ni platio, bilo tuiocu, bilo Direkciji, bilo skladitaru.
- 161 -

STVARNO PRAVO

albenim navodima tuenog se neosnovano pobija kako utvreno injenino stanje, tako i primena materijalnog prava. Ugovorom o zajmu zajmodavac predaje u svojinu zajmoprimcu zamenljive stvari, uz obavezu zajmoprimca da vrati stvari iste koliine i kvaliteta (l. 557. ZOO). Pravo svojine na pokretnim stvarima, meutim, ne stie se samo predajom u dravinu, kako tvrdi alilac, ve u odreenim sluajevima i samim zakljuenjem pravnog posla, odnosno predajom isprave na osnovu koje sticalac moe raspolagati tom stvari, kako za razliite situacije propisuju odredbe l. 34. st. 2. st. 6. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Spornu koliinu mazuta tueni jeste primio u dravinu, ali po nalogu tuioca koji je kao zajmoprimac raspolagao koliinom mazuta koju je pozajmio od Republike direkcije za robne rezerve tako to je jedan deo te koliine ustupio tuenom na zajam, a to je sve tueni pismeno potvrdio dana 28.1.1994. godine. Stoga je jedini pravilan zakljuak ono to tuilac i tvrdi, a to je i tueni potvrdio (uz kasnije osporavanje) i to proizlazi iz isprava u spisima, a to je da je tuilac tuenom pozajmio mazut u nespornoj koliini. To podrazumeva osnovnu obavezu tuenog da vrati istu koliinu mazuta, ali je zakonsko pravo poverioca da u sluaju neispunjenja te obaveze trai naknadu tete, dakle i u vrednosti robe (l. 262. ZOO), uz posebno pravo, jer je re o stvarima odreenim po rodu, da zahteva vrednost dugovanih stvari i naknadu tete (l. 290. ZOO). Tuilac upravo i trai naknadu vrednosti dugovanih stvari, kao i naknadu tete u visini iznosa koji je platio Direkciji za koliinu mazuta koji je bez naknade koristio tueni, pa je alba neosnovana i u delu u kome se tvrdi da tuilac nema pravo na tu naknadu, jer nije re o ugovoru o prometu robe, prema zakljuku i drugostepenog i prvostepenog suda. To to nije re o poslu iz redovne delatnosti parninih stranaka, odnosno ugovoru o prometu robe, ne znai da tuilac nema pravo na naknadu tete, pri emu e se visina potraivanja tuioca utvrditi u nastavku postupka konanom presudom. Takoe, to to nije re o ugovoru o prometu robe u smislu l. 374. st. 1. ZOO, ne znai da nije re o meusobnom privrednom odnosu parninih stranaka, kao irem pojmu, u smislu l. 15. st. 1. ta. a) Zakona o sudovima, tako da ni osporavanje stvarne nadlenosti Trgovinskog suda u albi tuenog nije osnovano. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 3064/02 od 9.10.2003. godine)

395.
Za punovanost ugovora o prodaji pokretnih stvari nije obavezna pismena forma, ve je dovoljna usmena saglasnost o bitnim elementima ugovora, a pravo svojine na pokretnoj stvari stie se njenom predajom. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju izmeu tuioca, kao prodavca, i tuenog, kao kupca, zakljuen je usmeni ugovor o kupoprodaji vozila marke Zastava "Jugo ______", teretnog vozila reg. oznake Pr _______, koje vozilo je tuilac predao tuenom u dravinu. Cena vozila u momentu ugovaranja iznosila 2.000 nemakih maraka u dinarskoj protivvrednosti, a trina vrednost u momentu utuenja 46.000,00 dinara. Tuilac je izvrio svoju ugovorom preuzetu obavezu i tuenom isporuio predmetno motorno vozilo odmah nakon postignutog usmenog ugovora o kupoprodaji, a tueni, kao druga ugovorna strana i kupac predmetnog motornog vozila nije izvrio svoju obavezu i tuiocu nije isplatio kupoprodajnu cenu koja predstavlja predmet ovog spora. Prvostepenom presudom sud je obavezao tuenog na isplatu iznosa od 46.000,00 dinara, jer je naao da je izmeu stranaka zakljuen
- 162 -

STVARNO PRAVO

ugovor o kupoprodaji, pa budui da je tuilac kao prodavac izvrio svoju ugovorom preuzetu obavezu i predao odmah nakon zakljuenja ugovora predmetno vozilo tuenome, to je i tueni kupac i druga ugovorna strana duan da izvri isplatu kupoprodajne cene. Meutim, odluujui o albi tuenog protiv prvostepene presude Vii privredni sud je preinaio presudu Privrednog suda u N..., i presudio tako to je odbio tubeni zahtev tuioca kojim je traio da mu tueni na ime duga isplati iznos od 46.000,00 dinara sa kamatom po stopi iz Zakona o visini stope zatezne kamate poev od 24.7.2000. godine pa do isplate, kao neosnovan, te je reio da svaka stranka snosi svoje trokove postupka. Revizijski sud je utvrdio da je materijalno pravo pogreno primenjeno. Naime, prema lanu 34. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa na osnovu pravnog posla pravo svojine na pokretnu stvar stie se predajom te stvari u dravinu sticaoca. Takoe, prema odredbama l. 454. st. 1. ZOO ugovorom o prodaji se obavezuje prodavac da prenese na kupca pravo svojine na stvar i da mu u tu svrhu stvar preda. Proizlazi, da je za zakljuenje ugovora o kupoprodaji pokretnih stvari dovoljna predaja stvari, odnosno da se pravo svojine stie predajom te stvari i da za punovano zakljuenje ugovora o prodaji pokretnih stvari nije obavezna pismena forma, kako to pogreno zakljuuje drugostepeni sud u pobijanoj presudi, ve je dovoljna i usmena saglasnost o bitnim elementima ugovora. Iz ovako zakljuenog usmenog ugovora o kupoprodaji predmetnog motornog vozila za tuenog proistie obaveza na plaanje kupoprodajne cene u smislu odredbe l. 516. ZOO, budui da iz utvrenog injeninog stanja proizilazi da je tuilac predajom vozila izvrio svoju ugovorom preuzetu obavezu, a tuenik ima obavezu da plati kupoprodajnu cenu na nain kako to propisuje l. 318. ZOO. Kako tuenik nije platio cenu a preuzeo je motorno vozilo, iz napred izloenog proizilazi da je obavezan da izvri svoju ugovorom preuzetu obavezu. Na osnovu izloenog proizilazi da je za zakljuenje ugovora o prodaji pokretnih stvari dovoljna predaja stvari i da za punovano zakljuenje ugovora o prodaji pokretne stvari nije obavezna pismena forma, ve je dovoljna usmena saglasnost o bitnim elementima ugovora. Iz ovako zakljuenog usmenog ugovora nastala je obaveza tuenika na plaanje kupoprodajne cene, pa je drugostepeni sud zakljuujui da izmeu stranaka nije dolo do obligaciono-pravnog odnosa, te da tuilac ne moe iz ovog odnosa traiti sudsku zatitu sa tako postavljenim tubenim zahtevom, pogreno primenio materijalno pravo, nata se osnovano i u zahtevu za zatitu zakonitosti ukazuje. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Pzz. 29/01 od 06.02.2002. godine)

396.
Pravo svojine na pokretnu stvar stie se na osnovu pravnog posla, predajom te stvari u dravinu sticaoca. Kad je vie lica zakljuilo posebne pravne poslove radi sticanja prava svojine na istu pokretnu stvar, koja je individualno odreena, to pravo stie lice kome je stvar prvo predata. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6453/98 od 11. 11. 1999. godine)

397.
Kupovina na javnoj drabi predstavlja originaran nain sticanja svojine, te voenje krivinog postupka prema ranijem sopstveniku nema znaaja kod ocene savesnosti prilikom sticanja svojine. Kod pravilno utvrene injenice u postupku kod upravnih organa da je tuilac vlasnitvo na vozilu, iju registraciju trai, stekao kupovinom na javnoj drabi u izvrnom postupku kod optinskog suda, pogreili su upravni organi kada su nali da voenje krivinog postupka prema ranijem sopstveniku ovog vozila ima znaaj prethodnog pitanja u ovoj upravnoj stvari, u smislu lana 135. Zakona o optem upravnom postupku ("Sl. list SRJ", br. 55/96), s obzirom da kupovina na javnoj drabi predstavlja originaran nain sticanja svojine iz lana 31. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", br. 6/80, 36/90 i "Sl. list SRJ", br. 29/96), pa kako se ne radi o derivativnom
- 163 -

STVARNO PRAVO

nainu sticanja svojine iz lana 34. istog zakona prema kome se pravo svojine izvodi iz prava prethodnika, to eventualno voenje krivinog postupka prema ranijem sopstveniku nema znaaj kod ocene savesnosti tuioca prilikom sticanja svojine na vozilu na javnoj drabi. S obzirom da se na izloeni nain svojina tuioca na vozilu ne dovodi u pitanje, to je obaveza upravnih organa da odluujui po zahtevu tuioca ocene ispunjenost drugih uslova za registraciju vozila. (Vrhovni sud Srbije, U. 4857/98)

398.
Pravo svojine na pokretnoj stvari - vozilu - kamionu stie se na osnovu pravnog posla i prelazom te stvari u dravinu sticaoca, pa okonost to nije izvren formalan prenos na ime tuioca kao sticaoca, usled ega je i registracija ovog vozila vrena na ime tuenog ne utie na tuioevo pravo svojine na ovom vozilu. Iz obrazloenja: Prema utvrenim injenicama parnine stranke zakljuile su kupoprodajni ugovor o kupovini vozila - kamiona kojim ugovorom je tueni prodao kamion tuiocu. Tuilac je isplatio tuenom ugovorenu kupoprodajnu cenu, a tueni je kamion predao u posed tuiocu. Meutim, formalni prenos ovog kamiona na ime tuioca nije izvren, pa je registracija ovog vozila vrena na ime tuenog. Tuilac je vozilo prodao treem licu od koga je tueni vozilo oduzeo. Zato je prvostepeni sud usvojio tubeni zahtev tuioca kojim je traio da se utvrdi da je stekao pravo svojine na vozilu - kamionu kao i da se tueni obavee da oznaeno vozilo preda u posed tuiocu. Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu iz sledeih razloga: Pravo svojine na pokretnoj stvari stie se na osnovu pravnog posla i predajom te stvari u dravinu sticaoca (l. 34. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosam svojinskopravnim odnosima). U konkretnom sluaju stranke su zakljuile kupoprodajni ugovor koji predstavlja valjan pravni osnov za sticanje prava svojine na kamionu koji je predmet tog kupoprodajnog ugovora. Ovaj kupoprodajni ugovor je u celosti izvren, a tuilac je isplatio u celosti kupoprodajnu cenu tuenom to ni tueni ne spori. Pri tom tueni je izvrio predaju te stvari tuiocu kao sticaocu. Dakle, tuilac je u smislu propisa lana 34. Zakona o osnovama svijinskopravnih odnosavaljano stekao pravo svojine na spornom vozilu kamionu. Okolnost to nije izvren formalni prenos na ime tuioca, usled ega je registracija ovog vozila vrena na ime tuenog, ne daje pravo tuenom da oduzme vozilo, niti moe znaiti da tuilac nije stekao svojinu na ovom vozilu. (Okruni sud u Zrenjaninu, G. 1284/95)

399.
Lice koje proda tuu zamenljivu stvar kao svoju, duno je da vlasniku vrati odgovarajuu stvar a ne novac dobijen prodajom. (VSS, Rev. 4287/95) (lan 36. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

400.
Pravo svojine na stvar stie se nasleivanjem u trenutku otvaranja naslea na imovinu umrlog, ako zakonom nije drugaije odreeno.
- 164 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Iz pobijanog prvostepenog reenja proizilazi, da je prvostepeni sud odluio da postupak po tubi tuioca koji tvrdi da je jedini zakonski naslednik pok. J. D. za predaju pokretnih stvari od strane ovde tuenih koji nisu njegovi naslednici prekine, poto je ocenio da nema razloga za reavanje kao prethodnog pitanja, koja lica su zakonski naslednici pok. J.D. te koja imovina predstavlja njenu zaostavtinu, to po ovom reenju treba raspraviti u ostavinskom postupku. Ovakav stav prvostepenog suda nije pravilan s obzirom da se uvidom u spise predmeta br. 0.3701/88 utvruje, da je reenjem obustavljen ostavinski postupak iza pok. J.D. zbog nepostojanja imovine, primenom l. 113. ZVP s jedne strane, a s druge strane prema stanju u spisima nije sporna injenica da ovde tueni D.D. i V.V. nisu zakonski naslednici pok. J.D. dok tuilac pred prvostepenim sudom tvrdi da je on zakonski naslednik pok. J.D. U smislu l. 36. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravo svojine na stvar stie se nasleivanjem u trenutku otvaranja naslea na imovinu umrlog, ako zakonom nije drugaije odreeno. Tuilac upravo tubom tvrdi da je pravo svojine na stvarima iju predaju tubom trai stekao nasleivanjem u trenutku otvaranja naslea na imovinu njegove pok. majke J.D. to faktiki znai da on u parninom postupku koji je inicirao treba da dokae da je zakonski naslednik pok. J.D., da je njen jedini naslednik te da dokae da su pokretne stvari koje su predmet ovog spora bile svojina njegove pok. majke, na koji nain e i ostvariti pravo na predaju istih od strane lica koja nisu njeni naslednici. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 11230/94)

ZATITA PRAVA SVOJINE (lan 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

401.
Vlasniku porodine kue pripada pravo na zatitu svojine na tom objektu i protiv svog sina koji sa svojom porodicom stanuje u delu tog objekta, to znai da ima pravo da zahteva iseljenje svog sina i njegove porodice bez obzira na to da li je njegov sin kriv za poremeaj njihovih meusobnih odnosa. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, tueni je tuioev sin i stanuje sa svojom porodicom u porodinoj kui koja je vlasnitvo tuioca. Tuilac je protiv sina i lanova njegove porodice podneo tubu za iseljene iz svog objekta. Prvostepeni sud je usvojio tubeni zahtev, zakljuivi da je tubeni zahtev osnovan budui da je tuilac vlasnik objekta na osnovu gradnje sopstvenim sredstvima, iz ega proizlazi njegovo pravo da trai iseljenje tuenog iz te kue. Pri tom je injenica da je tueni u objekat vrio odreena ulaganja radom i davanjem novanih sredstava, ali se dogradnjom, nadziivanjem i adaptacijom ne moe stei pravo na objektu na kojem su ti radovi izvreni. Na osnovu lana 37. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, vlasnik moe tubom zahtevati od draoca povraaj individualno odreene stvari. S obzirom na to da je utvreno da je tu- 165 -

STVARNO PRAVO

ilac vlasnik porodine kue u ijem delu tueni stanuje sa svojom porodicom, on ima pravo da zahteva od tuenog kao draoca dela objekta da mu isti preda u dravinu. Pri tome su bez znaaja navodi tuenog da on nije kriv za poremeaj odnosa meu strankama, odnosno da je tuilac poremetio odnose sa oiglednom namerom da tuenog iseli, budui da je tubeni zahtev tuioca osnovan shodno citiranom propisu. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, G. 1979/10 od 23.03.2010. godine)

402.
Ne postoje elementi ugovora o zakupu kada izmeu vlasnika i draoca stana postoji dogovor da vlasnik preda stan draocu na besplatnu upotrebu, a ovaj se obavee da ga koristi a potom na zahtev vlasnika - vrati. Tada je zakljuen ugovor o posluzi, pa je osnovan tubeni zahtev vlasnika kao poslugodavca za iseljenje iz stana draoca - kao poslugoprimca. Iz obrazloenja: Nije sporno meu strankama da je tuilac vlasnik naznaenog stana koji je predmet spora; da se tueni sa svojom porodicom, posle prodaje svog stana 2001. godine, uselio u ovaj stan na osnovu zajednikog dogovora tuioca i tuenog; da ni tada, a ni kasnije nije odreena visina zakupnine; da nije zakljuen pismeni ugovor o zakupu stana; da nije dogovoreno vreme korienja stana od strane tuenog; da je usled promene porodine situacije kod tuioca, tuilac traio iseljenje tuenika iz ovog stana - prvo, u leto 2004. godine, potom - u vie navrata, a konano - podnoenjem tube za iseljenje u septembru 2004. godine. Prvostepeni sud je na pravilno i potpuno utvreno injenino stanje pravilno primenio materijalno pravo, utvrdivi da se u konkretnom sluaju ne radi o ugovoru o zakupu stana ve o ugovoru o posluzi. Jer, dogovor izmeu tuioca i tuenika ne sadri elemente ugovora o zakupu stana, ve ima elemente ugovora o posluzi, pri emu je poslugodavac - tuilac u ovoj pravnoj stvari preuzeo obavezu da preda predmet - stan tuenom kao poslugoprimcu na besplatnu upotrebu, a ovaj se obavezao da ga koristi i potom vrati poslugodavcu na njegov zahtev. Shodno lanu 37. Zakona o svojinskopravnim odnosima, prvostepeni sud pravilno zakljuuje da tuilac kao vlasnik stvari odn. stana ima pravo da trai od draoca povraaj individualno odreene stvari ( stana u konkretnom sluaju ). Nije, pri tome, sporno da je tuilac vlasnik stana, a da tueni dri njegov stan odn. njegovu individualno odreenu stvar. Tuilac tubom trai i predaju stvari, tj. iseljenje tuenika iz stana, a ne otkaz ugovora o zakupu stana, zbog ega je neosnovan i navod iz albe tuenog, da nisu ispunjeni uslovi iz lana 10. Zakona o stanovanju za otkaz ugovora o zakupu stana. ( Presuda Okrunog suda u aku, G. 206/07 od 28.02.2007. godine)

403.
Kada je nepokretnost izgraena u izvrenju ugovora o graenju, tada investitor kao ugovorna strana ima iskljuivo pravo upravljanja i raspolaganja tom nepokretnou. Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi su pravilnom primenom odredbe lana 3. stav 1. i 2. i lana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosam svojinskopravnih odnosa, tuenog obavezali da prostor povri- 166 -

STVARNO PRAVO

ne od 46 m2 u prizemlju zgrade u ul. L... br. 25. u B... osloboen od lica i stvari preda tuiocu na korienje i raspolaganje. Za svoj pravni stav niestepeni sudovi daju razlog koje u svemu prihvata i ovaj sud, a koji se navodima revizije niim ne dovode u sumnju. U reviziji se samo ponavljaju navodi koji su isticani i tokom prvostepenog postupka, kao i u albi, a koji se odnose na aktivnu legitimaciju tuioca koju on crpi iz ugovora o graenju koji je zakljuen izmeu pravnog prethodnika tuioca investitora i GRO N... kao izvoaa radova, pa je pravilan zakljuak niestepenih sudova da tuilac ima iskljuivo pravo upravljanja i raspolaganja predmetnim prostorom. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 1544/05 od 16.06.2005. godine)

404.
Izdavanje u zakup suvlasnike stvari bez saglasnosti ostalih suvlasnika, predstavlja pravni posao izvan okvira redovnog upravljanja suvlasnikom stvari, i stoga ostali suvlasnici osnovano mogu zahtevati od zakupca predaju u dravinu cele stvari. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju koje se albom bez obrazloenja, ne dovodi u sumnju, tuilac je suvlasnik sa udelom od 2/6 na predmetnoj nepokretnosti, 1/6 ima O. M. a 1/2 od pok. M. R. nasledili su S. B; B. B: D. B. i M. B. iz O..., koji su pismenim ugovorom o zakupu od 5.05.2003. godine, tuenom izdali u zakup predmetni poslovni prostor. Kod ovakvog stanja stvari, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je tuenika obavezao na predaju u iskljuivu dravinu predmetne nepokretnosti. Naime, naslednici pok. M. R. su izdavanjem u zakup suvlasnike nepokretnosti, bez saglasnosti tuioca kao jednog od suvlasnika, preduzeli pravni posao van redovnog okvira upravljanja nepokretnosti, koji se prema odredbi lana 15. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa ne moe preduzeti bez saglasnosti svih suvlasnika, pa tako ugovor o zakupu ne proizvodi pravno dejstvo jer je nitav u smislu lana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Prema tome, tueni poslovni prostor koristi bez pravnog osnova, pa je tako u obavezi a na osnovu lana 37. stav 1. i u lanu 43. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, da tuiocu preda u iskljuivu dravinu celu suvlasniku stvar. (Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. br. 1329/04 od 18.11.2004. godine)

405.
Pravo korienja kao jedan od atributa drutvene svojine, titi se na isti nain kao i privatna svojina. Dakle, kao to vlasnik stvari moe tubom zahtevati od draoca povraaj individualno odreene stvari (lan 37. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima, "Sl. list SFRJ", br. 6/98 i 36/90), tako i nosilac prava korienja ima isto pravo. Iz obrazloenja: Neosnovani su navodi revidenta da tuilac nije aktivno legitimisan da trai iseljenje tuenog iz spornog objekta. Pri utvrivanju ove injenice - aktivne legitimacije, prvostepeni sud je poao od toga da je tuilaka firma organizovana u skladu sa Uredbom o organizovanju delova preduzea ije je
- 167 -

STVARNO PRAVO

sedite na teritoriji Republike BiH, Republike Hrvatske i Republike Slovenije "(Sl. glasnik RS", br. 6/92, 5/92, 73/93 i 53/95). Tuilac je pri upisu u sudski registar podneo potrebnu dokumentaciju jer je samo pod tim uslovom mogao biti upisan. Izmeu ostalog podneo je popis sredstava sa bilansnim stanjem. Izmeu ostalih sredstava koja je uneo u preduzee prilikom organizovanja u drutveno preduzee unet je i sporni objekat, koji po utvrenju prvostepenog suda tueni koristi bez pravnog osnova. Pravo korienja, kojim je tuilac raspolagao, kao jedan od atributa drutvene svojine, titi se na isti nain kao i privatna svojina. Dakle, kao to vlasnik stvari moe tubom zahtevati od draoca povraaj individualno odreene stvari (lan 37. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima, ("Sl. list SFRJ", br. 6/98 i 36/90), tako i nosilac prava korienja ima to isto pravo. (Vrhovni sud Srbije, Prev. 280/99)

406.
Vlasnik moe tubom zahtevati od draoca povraaj individualno odreene stvari. Iz obrazloenja: Prema odredbi lana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, vlasnik moe tubom zahtevati od draoca povraaj individualno odreene stvari, pri emu mora dokazati da na stvari iji povraaj trai ima pravo svojine, kao i da se stvar nalazi u faktikoj vlasti tuenog. U konkretnom sluaju, nije sporno da se stvar - putniki automobil nalazi u faktikoj dravini tuenog, ali tuilja nije dokazala da ima pravo svojine na spornom automobilu. Stoga je pravilno primenjeno materijalno pravo kad je odbijen kao neosnovan tubeni zahtev tuilje da se tueni obavee da joj kao dralac izvri povraaj individualno odreene stvari - predmetnog putnikog automobila. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 354/98)

407.
Cilj tube za povraaj stvari u smislu odredbe lana 37. ZOSPO je predaja dravine vlasniku, a osnov tube je pravo svojine tuioca na odreenoj stvari. Iz obrazloenja: Tuiocu koji pravo svojine izvodi iz odredbe lana 31. ZOSPO stvar ne moe biti vraena kao pretpostavljenom vlasniku, pre nego to bude dokazao da je vlasnik stvari po osnovu sticanja od nevlasnika. Prema injeninom utvrenju na kome se zasnivaju pobijane presude tuilac je od Z.N. iz T... kupio predmetno putniko vozilo koje se vodilo na ime B.A. iz B... Tuilac je vozilo preuzeo od treeg lica iz J... Posle prijema vozila u dravinu tuilac je preko radnika SUP-a proverio ispravnost saobraajne dozvole i injenicu da li je vozilo ukradeno, pa je po dobijanju pozitivnih informacija zakljuio ugovor o komisionoj prodaji. U postupku registracije vozila vetaenjem je utvreno da broj na asiji vozila nije originalan. MUP Srbije - Sekretarijat u K... je vozilo oduzeo. Na osnovu ovog utvrenja sudovi su stali na stanovite da je tuilac aktivno legitimisan za podnoenje tube radi utvrenja prava svojine u smislu lana 187. stav 2. Zakona o parninom postupku
- 168 -

STVARNO PRAVO

i da tuena oduzimanjem stvari bez pravnog osnova uznemirava tuioca u svojini i dravini stvari, te da je iz tih razloga u obavezi da vrati oduzetu stvar. U revizijskoj presudi Vrhovni sud Srbije u B... zauzeo je stanovite da prvostepeni sud nije utvrdio sve injenice znaajne za primenu lana 31. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima, tj. injenice koje se odnose na savesnost tuioca kao kupca, te iz tih razloga je ukinuo donete presude u delu kojim se utvruje da je tuilac vlasnik vozila. Svojom presudom Vrhovni sud Srbije je potvrdio niestepene presude u delu kojim je tueni obavezan da tuiocu preda u dravinu putniko vozilo, s obzirom da tuilac uiva dravinsku zatitu i ima pravo na povraaj stvari kao pretpostavljeni vlasnik u smislu lana 31. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima po kome je tuilac kao savestan sticalac vlasnik po osnovu sticanja od nevlasnika. Pa kako u postupku nije utvreno pravo svojine tuioca na stvari, to nema uslova ni za donoenje odluke o povraaju stvari u dravinu tuiocu, bez obzira na injenicu to se ovlaenja tuenog iscrpljuju samo u zabrani registracije vozila, a ne i u oduzimanju vozila. (Iz reenja Saveznog suda Gzs. 4/97)

408.
Plastina burad veih dimenzija i druga slina trajna ambalaa, predstavlja individualno odreene stvari, ako se kao takva posebno vodi kod vlasnika, pojedinano obeleava i amortizuje u duem vremenskom periodu. Zahtev za vraanje ove ambalae ne zastareva. Zahtev za naknadu tete za unitenu ili izgubljenu ambalau iz prethodnog stava, zastareva u optem zastarnom roku. (Vii privredni sud Srbije od 17. 04. 1997. godine)

409.
Dralac nepokretnosti koji pravo na dravinu izvodi iz upravnog akta koji je konanom odlukom nadlenog organa pravnosnano odbijen, duan je da u smislu lana 37. ZOSPO nepokretnost vrati vlasniku. Iz obrazloenja: Pasivno legitimisan je onaj dralac kod koga se nepokretnost nalazi u momentu podnoenja tube. Prema injeninom utvrenju prvostepenog suda, u toku 1988. godine pokrenut je postupak eksproprijacije katastarske parcele br. 130/1 povrine 29,23 ari upisane u zk. ul. br. 220 u KO V... vlasnika B. M. iz V... u korist tuenog drutvenog preduzea iz V... Tueni je uveden u posed navedene nepokretnosti pre pravnosnanosti reenja o eksproprijaciji, koju je ogradio ianom ogradom postavljenom na betonskom prstenu, i preko cele parcele postavio je protivpoarni put irine pet (5) metara i protivpoarne hidrante. Putem vetaenja sud je u toku postupka utvrdio da je vrednost zemljita vea od vrednosti izvedenih graevinskih radova na spornoj parceli. Kako je konanom odlukom nadlenog organa optine V. odbijen predlog tuenog za eksprorijaciju sporne parcele, to tuilac nalazei da tueni spornu parcelu dri bez valjanog pravnog osnova, trai da mu se parcela vrati u dravinu. Sud je nakon iscrpnog dokaznog postupka u skladu sa ovlaenjima iz lana 7. i lana 8. Zakona o parninom postupku, cenee svaki dokaz zasebno i sve dokaze zajedno i na osnovu rezultata celokupnog postupka, utvrdio da tuilac kao vlasnik sporne parcele ima pravo da u smislu lana 3. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima svoju parcelu dri i da se njome koristi, pa u vezi sa tim i da saglasno
- 169 -

STVARNO PRAVO

odredbi lana 37. istog zakona trai povraaj u dravinu, s obzirom da tueni nema pravnog osnova za dranje sporne parcele, niti je pak pravo svojine na spornom zemljitu mogao stei po osnovu savesne gradnje u smislu lana 25. i lana 26. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima. Zato ovaj sud ne nalazi da su pobijane presude donete uz bitne povrede postupka oznaene u lanu 354. stav 1. u vezi sa odredbom lana 7. stav 2. taka 13) Zakona o parninom postupku, jer prema navedenom utvrenju sudova i prema stanju u spisima i Savezni sud ocenjuje da tuilac kao nosilac prava svojine na spornoj nepokretnosti ima pravo da svoju stvar dri, da se njome koristi i da njom raspolae, pa je dunost svakoga da se uzdrava od povrede tog prava tuioca. Na osnovu lana 37. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima, vlasnik koji podnosi zahtev za povraaj stvari i tu stvar trai od draoca stvari kod koga se ona nalazila u momentu podizanja tube. Sama injenica da se tueni upustio u raspravljanje i da u toku celog postupka nije osporavao da je na spornoj parceli izveo navedene graevinske radove, upravo ukazuje da je tueni u vreme podnoenja tube bio u posedu sporne nepokretnosti. Zato, pravilno revizijski sud ocenjuje da je bez uticaja na zakonitost pobijanih presuda to to je u meuvremenu dolo do statusne promene tuenog, te da je neosnovan prigovor nedostatka pasivne legitimacije koga tueni istie u ovoj fazi postupka. (Iz presude Saveznog suda Gzs. 49/96)

410.
Vlasnik zgrade ima pravo da otkae dalje stanovanje lanovima domainstva - sinu i snahi i da zahteva njihovo iseljenje, jer osnovanost ovakvog zahteva proizilazi iz odredbe lana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. (Okruni sud, Zrenjanin, G. 946/96)

411.
Tubom za utvrivanje prava svojine moraju biti obuhvaeni svi suvlasnici predmetne nepokretnosti kao i jedinstveni suparniari, jer je zbog prirode pravnog odnosa spor mogue reiti samo na jednak nain prema svim suparniarima. Prema stanju u spisima vidi se da je predmetna nepokretnost stambena zgrada na kojoj tuilja trai da se utvrdi njeno pravo svojine po osnovu brane tekovine sa udelom 1/8 delova upisanih u zemljine knjige, kao suvlasnitvo tuenog sa 1/4 V.D. sa 1/4 P.D. i sa 2/4 O.D. Kod ovakvog zemljinoknjinog stanja osnovani su navodi tuenika u podnesku, a koje navode ponavlja i u albi, da su tubom tuilje u sporu za utvrivanje njenog prava svojine po osnovu sticanja u branoj zajednici, morali biti obuhvaeni kao tueni svi suvlasnici predmetne nepokretnosti kao i jedinstveni suparniari, s obzirom da se zbog prirode pravnog odnosa spor ne moe reiti na drugaiji nain nego jednako prema svim suparniarima. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 10595/96)

412.
Vlasnik moe tubom zahtevati povraaj individualno odreene stvari, s tim to mora dokazati da je vlasnik stvari iji povraaj trai i da se stvar nalazi u faktikoj vlasti tuenog. Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su tuenog obavezali da sporne stvari preda tuiocu jer je tuilac vlasnik tih stvari, a tueni u vreme podnoenja tube bio u njihovoj dravini. Okolnost to je naknadno dravinu na spornim stvarima stekao sin tuenog ili neko tree li- 170 -

STVARNO PRAVO

ce, kako se to u reviziji ukazuje u smislu lana 195. ZPP ne predstavlja smetnju da se parnica dovri u odnosu na tuenog. Neosnovano se u zahtevu za zatitu zakonitosti i u reviziji istie da se sporne stvari ne nalaze kod tuenog i da zato ne mogu biti predmet izvrenja. Ukoliko se u postupku izvrenja sporne stvari ne nau kod tuenog, ni kod njegovog sina, ni kod treeg lica tuilac moe u izvrnom postupku traiti isplatu njihove protivvrednosti (lan 214. ZIP-a), u kom sluaju predmet izvrenja i druga imovina tuenog kao dunika, postaje podobna za naplatu novanog potraivanja. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 84/96)

413.
Novoosnovana zadruga, koja nema pravni kontinuitet sa bivom zadrugom, nije pravni sledbenik te zadruge i nema pravo na vraanje imovine u smislu zakona o nainu i uslovima vraanja imovine steene radom i poslovanjem zadruge i zadrugara posle 1. jula 1953. godine. (VSS, Rev. 5330/94)

414.
Tueni koji svoje pravo na posed nepokretnosti zasniva na kupoprodajnom ugovoru koji ne ispunjava uslove za punovanost, niti mu se pravno dejstvo moe priznati, duan je da nepokretnost preda u posed tuilji kao zemljino-knjinom vlasniku u smislu lana 37. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima. (Okruni sud, Zrenjanin, G. 33/94)

415.
Vlasnik stvari, u sluaju prava plodouivanja na istoj stvari, vri faktiku vlast preko plodouivaoca stvari, pa stoga njegovo pravo na dravinu i korienje stvari zavisi od postojanja ili prestanka (nepostojanja) prava plodouivanja na stvari. (Okruni sud, Subotica, G. 1902/93)

416.
Kada u parnici za zatitu svojine po lanu 37. Zakona o osnovni svojinskopravnim odnosima u kojoj nije bilo zahteva za utvrenje prava svojine, a tueni u prigovoru istakne da tuilac nema pravo svojine na nepokretnosti iju predaju u svojinsku dravinu trai, iako je pravo svojine upisano u zemljine knjige u korist tuioca, te iznese relevantne injenice i dokaze na kojima svoj prigovor zasniva, sud je duan da i ove injenice utvrdi i na osnovu tih i drugih utvrenih bitnih injenica u smislu reavanja prethodnog pitanja (lan 12. stav 1. i 2. ZPP) zakljui da li je tuilac vlasnik sporne nepokretnosti. (Savezni sud, Beograd, Gzs. 21/93)

417.
Da bi uspeo u sporu za povraaj individualno odreene stvari tuilac mora dokazati da je vlasnik stvari i da se ona nalazi u faktikoj vlasti tuenog.
- 171 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Pitanje svojine u sporu za povraaj individualno odreene stvari nije prethodno pitanje zbog koga bi sud mogao oceniti celishodnim da prekine postupak do reenja tog pitanja. Predmet tubenog zahteva je ispranjenje poslovnih prostorija i predaja istih u svojinu i dravinu tuiocu od strane tuenog. Tueni je osporivi osnovanost tubenog zahteva tvrdio da tuilac nije vlasnik predmetnih prostorija niti da na njima ima pravo korienja zbog ega je predloio da se zahtev tuioca odbije kao neosnovan. Prvostepeni sud je po slubenoj dunosti prekinuo postupak, nalazei da zahtev tuioca zavisi od injenica da li je vlasnik ili korisnik prava trajnog korienja, koje pravo treba da se utvrdi u posebnoj parnici, kao prethodno pitanje. Meutim, u zahtevu za zatitu zakonitosti se istie da pravo vlasnitva tuioca na predmetnim prostorijama u parnici nije bilo sporno i da o tome postoje pismeni dokazi te da nije bilo zakonskih uslova za donoenje reenja o prekidu postupka. Osim toga, a u skladu sa odredbama lana 37. u vezi lana 11. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, tuilac moe traiti povraaj poslovnih prostorija od tuenog, koje tueni dri u posedu, i pri tome mora dokazati da na tim poslovnim prostorijama ima pravo svojine i da se one nalaze u faktikoj vlasti tuenog. Znai da se u ovom sporu raspravljaju ova dva sporna pitanja od kojih zavisi osnovanost zahteva za povraaj prostorija. Stoga pitanje svojine u sporu za povraaj individualno odreene stvari nije prethodno pitanje zbog koga bi sud mogao ocenom celishodnosti da prekine postupak. Prema tome, po prirodi tubenog zahteva, u smislu lana 37. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima prvostepeni sud je bio duan da raspravi i pitanje vlasnitva. Stoga je Vrhovni sud naao da su osnovani navodi zahteva za zatitu zakonitosti kojima se ukazuje da su pobijana reenja o prekidu postupka zasnovana na bitnim povredama odredaba parninog postupka iz l. 354. st. 1. u vezi l. 12. i 13. ZPP koje su niestepeni sudovi pogreno tumaili pa je na osnovu lana 394. stav 1. ZPP, odlueno kao u izreci. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 6/92)

418.
Posedovnim stanjem po katastru i vetaenjem putem geometra ne utvruje se pravo svojine. (Okruni sud u Kraljevu, G. 1031/92)

419.
Svi oblici svojine (dravna, drutvena, zadruna, privatna itd.) uivaju jednaku pravnu zatitu te se ni jednom obliku svojine ne moe davati vea pravna zatita u odnosu na drugi oblik svojine, pa u naem pravnom poretku nije prihvatljivo da se na osnovu pretpostavke utvruje da su ume drutvena svojina. U svojinskoj parnici za povraaj nepokretnosti tueni se moe drati i pasivno tako to e samo osporavati tueni zahtev, ali se time tuilac ne stavlja u povoljniji poloaj jer on (a ne tueni) mora dokazati da je vlasnik nepokretnosti iji povraaj trai i da se ona nalazi u dravini tuenog. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1537/91)

420.
O zahtevu radi utvrivanja prava vlasnitva i drugih stvarnih prava, po pravilu, nadlean je da odluuje sud. Nadlenost upravnog organa za legalizaciju zgrade ne iskljuuje nadlenost suda za utvrenje prava vlasnitva na toj zgradi i prava korienja pripadajueg graevinskog zemljita, kao jednog od stvarnih prava. (Vrhovni sud Vojvodine, Gzzu. 20/90)
- 172 -

STVARNO PRAVO

(lan 38. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

421.
Savestan dralac koji uiva tuu stvar nema pravo traiti od vlasnika da mu naknadi trokove njegovih ulaganja u tu stvar sve dok je ne preda vlasniku u dravinu. Iz obrazloenja: Prema injeninom utvrenju tuilac je 1978. godine kupio od D.C. predmetnu parcelu. U vreme ove kupoprodaje nekretnina je bila pod trskom pa ju je tuilac oistio i pretvorio u obradivo zemljite, zatim je parcelu ogradio ianom ogradom sa drvenim stubovima, ugradio je cevi sa prikljukom za vodu za zalivanje bate, zasadio je vie stabala voaka. Pravnosnanom presudom suda od 27. marta 1996. godine utvreno je da je tueni vlasnik ove nekretnine. Tuilac se i dalje nalazi u dravini nekretnine, tueni nije postavio zahtev za njenu predaju. Cenei utvrene injenice osnovano sudovi zakljuuju da tuilac, budui da uiva nekretninu koja je vlasnitvo tuenog, dakle tuu stvar, nema pravo da trai od tuenog kao vlasnika da mu naknadi trokove ulaganja u ovu nepokretnost sve dotle dok istu ne preda vlasniku u dravinu. Stoga, tek kad sud oceni da je zahtev vlasnika za povrat ove nepokretnosti osnovan, tuilac moe postaviti zahtev radi naknade vrednosti ovog direktnog ili indirektnog rada koji je uloio u poboljanje tue stvari uveanjem njene vrednosti. Njemu se ne moe priznati u ime naknade vea vrednost od uinjenog troka ali ni vrednost vea od one koja postoji u vreme predaje stvari vlasniku. Inae, prema odredbi lana 210. Zakona o obligacionim odnosima, tek kad je neki deo imovine jednog lica preao na bilo koji nain u imovinu drugog lica, a taj prelaz nije imao svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je duan vratiti ga kad je to mogue a inae platiti vrednost postignutih koristi. Zbog svega napred reenog i po oceni Vrhovnog suda sueno je pravilnom primenom materijalnog prava konkretno odredaba l. 38. i 39. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i lana 210. Zakona o obligacionim odnosima, kada je ocenjeno da je tubeni zahtev preuranjen i da je odbijen. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4012/99 od 17.11.1999. godine)

(lan 39. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

422.
Za raspravljanje o zahtevu vlasnika stvari za naknadu tete od nesavesnog draoca, relevantne injenice definiu odredbe Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa - nesavestan dralac odgovara za tetu nastalu pogoranjem ili propau stvari, izuzev ako bi teta nastala i da je stvar bila kod vlasnika. Iz obrazloenja: U delu tube kojom se zahteva naknada tete nastale oteenjem i umanjenjem vrednosti objekata ( u periodu od pravnosnanosti presude Vieg trgovinskog suda kojom je utvreno pravo trajnog
- 173 -

STVARNO PRAVO

korienja i raspolaganja na odreenim objektima i nepokretnostima, do dana kada su iste predate od strane tuenog tuiocu ), ona e se raspraviti ne samo prema optim pravilima o naknadi tete, ve i prema pravilima predvienim Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa. Prema lanu 38. ovog Zakona, savestan dralac nije duan da plati naknadu za korienje stvari niti odgovara za pogoranje i propast stvari koji su nastali za vreme njegovog savesnog dranja. Prema lanu 39. stav 3. ovog Zakona, nesavestan dralac duan je naknaditi tetu nastalu pogoranjem ili propau stvari, osim ako bi ta teta nastala i da se stvar nalazila kod vlasnika. Iz toga sledi da su odlune injenice za utvrivanje prava na naknadu tete i visine tete za koju odgovara tueni kao nesavestan dralac - vrednost koju su objekti imali u trenutku kada je tueni od savesnog draoca postao nesavestan dralac, a koju su vrednost imale u trenutku predaje stvari tuiocu kao nosiocu prava na tim stvarima. Ovo zato to tueni moe odgovarati samo za tetu nastalu u vreme nesavesne dravine, ija se visina ima utvrditi kao razlika izmeu navedenih vrednosti. Prvostepeni sud polazi od toga da je tueni svakako nesavestan dralac od momenta pravnosnanosti presude Vieg trgovinskog suda kojom je preinaena prvostepena presuda u delu u kome je odbijen tubeni zahtev za utvrenje prava trajnog korienja i raspolaganja na strani tuioca na naznaenoj nepokretnosti. Polazi, takoe od toga da su sva oteenja utvrena na dan sainjavanja zapisnika o primopredaji, i da su nastala pre ovog trenutka, ali ne daje razloge zbog kojih smatra da su sva oteenja i sva pogoranja stvari nastala u vreme kada je tueni bio nesavestan dralac, kao i zbog ega nalazi da ta teta ne bi nastala i da se stvar nalazila kod vlasnika. Jer, injenica da su sva oteenja nastala pre vraanja stvari tuiocu i pre primopredaje ne znai i da su sva nastala u periodu kada je dravina tuenog bila nesavesna, kao to ne znai da ne postoje oteenja koja bi na stvarima nastala bez obzira ko ih dri ( pa i da su bile u dravini tuioca kao nosioca prava). ( Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 9311/06 od 15.6.2007. godine )

(lan 40. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

423.
Suvlasnik moe traiti da mu drugi suvlasnik preda u sudravinu suvlasniku stvar. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2376/91)

(lan 41. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

424.
Ugovor o doivotnom izdravanju je lini, dvostrano obavezni, teretni i aleatorni pravni posao sa odloenim dejstvom prenosa prava svojine (smrt primaoca izdravanja).
- 174 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Prema lanu 117. Zakona o nasleivanju (Sl. glasnik RS br. 52/74, 1/80 i 25/82), koji se primenjuje na reavanje spornog odnosa po osnovu lana 237. stav 2. sada vaeeg Zakona o nasleivanju ("Sl. glasnik RS br. 46/95), ugovor o doivotnom izdravanju je strogo lini, dvostrano obavezni, teretni i aleatorni pravni posao inter vivos, sa odloenim dejstvom u pogledu prenosa prava svojine, koje se vezuje za smrt primaoca izdravanja. Znai, ugovor o doivotnom izdravanju nije samo ugovor obligacionog prava (kako zakljuuju niestepeni sudovi), ve je on i ugovor nasledno-pravnog karaktera gde se prenos prava svojine (ako stranke drukije ne ugovore) samo odlae do smrti primaoca izdravanja. To i odgovara sigurnosti u pravnom saobraaju. Ugovor o doivotnom izdravanju podlee optim naelima obligacionog prava sadranim u odredbama Zakona o obligacionim odnosima - lan 12. (naelno savesnosti i potenja), lan 13. (zabrana zloupotrebe prava), te lana 17. (dunosti ispunjenja obaveza). Kako ugovor o doivotnom izdravanju predstavlja i jeste pravni osnov za sticanje svojine (a ne samo obligaciono pravni, kako pogreno zakljuuju niestepeni sudovi), na njega se imaju primeniti odredbe lana 41. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Kada se izloeno materijalno pravo ima u vidu, koje ima biti primenjeno u reavanju spornog odnosa, i poto u ovom sporu obe ugovorne strane tuilac kao kupac i tueni kao davalac izdravanja trae svojinu na istoj stvari po osnovu teretnih ugovora, koji jesu pravni osnov za sticanje svojine, onda se ovaj sporni odnos ima razreiti osnovom jaeg prava primenom naela savesnosti i potenja iz lana 12. povezano sa lanom 17. Zakona o obligacionim odnosima. Tueni, koji je ranije zakljuio ugovor, imao bi jai pravni osnov za sticanje svojine u odnosu na tuioca koji je kasnije zakljuio ugovor, ako je tuilac nesavesno lice, a tueni u svemu u potpunosti izvrio obaveze iz ugovora o doivotnom izdravanju. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev.br. 5152/01 i Gzz. br. 649/01 od 26.09.2002. godine)

425.
Tree lice koje se nalazi u dravini nepodeljene nepokretnosti koja je jednim suvlasnikim delom u drutvenoj svojini, a drugim delom u privatnoj svojini, ne moe stei odrajem suvlasnitvo ni na idealnom delu koji je u privatnoj svojini zato to do deobe nepokretnosti vreme potrebno za odraj ne tee. (RJP - Gp. 82/97)

426.
Lice koje je pribavilo individualno odreenu stvar po pravnom osnovu i na zakonit nain, a nije znalo i nije moglo znati da nije postalo vlasnik (pretpostavljeni) ima pravo da trai njen povraaj a pravo na podnoenje tube ne zastareva. Iz obrazloenja: Pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tubeni zahtev tuioca u celosti. Naime, u postupku je nesumnjivo utvreno da je ugovor o kupoprodaji zakljuen izmeu tuilaca i tuene u toku 1975. godine u celini izvren. Tuioci su stekli pravo svojine i sada imaju pravo korienja, s obzirom da je parcela u meuvremenu prela u drutvenu svojinu zbog toga to je proglaeno gradskim graevinskim zemljitem. Meu strankama je zakljuen punovaan pravni posao - ugovor o kupoprodaji u zakonom predvienoj formi pa kako je ugovor u celosti ispunjen i sa jedne i sa druge strane, to su po osnovu tog ugovora tuioci stekli pravo svojine a sada imaju odgovarajue pravo korienja.
- 175 -

STVARNO PRAVO

Nisu osnovani navodi revizije tuene o prigovoru zastarelosti tubenog zahteva, jer je l. 41. st. 1. i st. 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano da lice koje je pribavilo individualno odreenu stvar po pravnom osnovu i na zakonit nain, a nije znalo i nije moglo znati da nije postalo vlasnik (pretpostavljeni vlasnik) ima pravo da trai njen povraaj a pravo na podnoenje tube ne zastareva. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2865/97)

427.
Vrhovni sud nalazi da je ovaj odnos stranaka trebalo raspraviti primenom lana 41. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, tj. ko od stranaka ima jai pravni osnov za dravinu predmetnog stana. Po stavu 1. ovog lana lice koje je pribavilo individualno odreenu stvar po pravnom osnovu i na zakonit nain, a nije znalo i nije moglo znati da nije postalo vlasnik (pretpostavljeni vlasnik), ima pravo da zahteva njen povraaj i od savesnog draoca kod koga se stvar nalazi bez pravnog osnova ili po slabijem pravnom osnovu. Prema stavu 2. istog lana kada se dva lica smatraju pretpostavljenim vlasnicima iste stvari, jai pravni osnov ima lice koje je stvar steklo teretno u odnosu na lice koje je stvar steklo besteretno, ali kada su pravni osnovi ovih lica iste jaine, onda prvenstveno ima lice kod koga se stvar nalazi. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 566/96)

(lan 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

428.
Zakonom dozvoljeno podnoenje tube radi zatite svojih prava ne moe predstavljati pravno uznemiravanje vlasnika stvari, bez obzira na njegov subjektivni doivljaj takvog ponaanja. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je sa svojim ocem (D.L.), zakljuio ugovor o poklonu. Ugovor je overen u sudu 3. jula 2009. godine, i po osnovu tog ugovora tuilac je postao vlasnik nepokretnosti koju ini kua izgraena na katastarskoj parceli br. 2375/3 KO U., sa pravom korienja navedene parcele. Ovde tueni D.T. je 3. avgusta 2010. godine podneo tubu protiv tuioca M.L., radi pobijanja dunikovih pravnih radnji. Tubom je traio da se utvrdi da navedeni ugovor o poklonu u odnosu na njega, kao poverioca, ne proizvodi pravno dejstvo u delu koji je potreban za namirenje njegovog potraivanja koje ima prema tuioevom ocu po pravnosnanim sudskim odlukama, a ije izvrenje je pokrenuo po sudskim reenjima. Tuilac je pred prvostepenim sudom zahtevao da tueni prestane da ga uznemirava u korienju nepokretnosti koje su bile predmet ugovora o poklonu, tako to nee zahtevati od tuioca da prizna prestanak pravnog dejstva tog ugovora. Tuilac je tvrdio da tueni namerava da, preko sudskog postupka u kome trai pobijanje dunikovih pravnih radnji, oduzme tuiocu njegova prava, pa je, na osnovu lana 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, traio da sud usvoji tubeni zahtev. Prvostepeni sud je odbio njegov tubeni zahtev, a tuilac je protiv takve presude izjavio albu. Po oceni Apelacionog suda, alba je neosnovana. U konkretnom sluaju nisu ispunjeni uslovi iz lana 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa da se tuiocu prui pravna zatita od
- 176 -

STVARNO PRAVO

uznemiravanja svojine na nain koji tubom trai. Za svoju odluku prvostepeni sud je dao jasne i pravilne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud i koji se albenim navodima ne dovode u sumnju. Neosnovani su albeni navodi kojima se ukazuje na to da je prvostepeni sud pogreno primenio materijalno pravo, konkretno odredbe lana 42. navedenog zakona, tvrdei da tueni vri uznemiravanje tuioca isticanjem svojih obligacionih prava, to ima karakter pravnog uznemiravanja, zbog ega smatra da su ispunjeni uslovi za usvajanje tubenog zahteva. lanom 42. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da ako tree lice neosnovano uznemiri vlasnika ili pretpostavljenog vlasnika na drugi nain a ne oduzimanjem stvari, vlasnik, odnosno pretpostavljeni vlasnik, moe tubom zahtevati da to uznemiravanje prestane. Za primenu navedenog lana potrebno je da je uznemiravanje neosnovano. Podnoenje protiv tuioca u ovom postupku tube radi pobijanja dunikovih pravnih radnji po zakonu je dozvoljeno jer je tueni, kao poverilac, bio ovlaen na podnoenje takve tube na osnovu l. 280. i 283. Zakona o obligacionim odnosima, radi zatite svojih prava. Stoga ova radnja nema znaenje neosnovanog uznemiravanja prava svojine u smislu lana 42. navedenog zakona, pa vlasnik ne moe ostvarivati zatitu prava svojine tubom zbog uznemiravanja, kako je to pravilno zakljuio prvostepeni sud. Pitanje osnovanosti tubenog zahteva tuioca u parnici radi pobijanja dunikovih pravnih radnji bez znaaja je za pravilnost primene materijalnog prava u ovoj parnici. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, G-1630/11 od 20.09.2011. godine)

429.
Ako se ne radi o bespravnoj gradnji, sud nee zabraniti dalju gradnju objekta ako se tetne posledice po susedni objekat nastale usled zapoete gradnje mogu otkloniti i na drugi nain. Iz obrazloenja: Prema injeninom stanju utvrenom u prvostepeni postupku, tuioci, kao suvlasnici, sa jedne strane i tuena s druge strane imaju nepokretnosti - stambene objekte koji se naslanjaju - dodiruju jedan na drugi, sa june strane objekta tuilaca odnosno sa severne strane objekta tuene. Reenjem o odobrenju za gradnju Optinske uprave V., Odeljenja za urbanizam i imovinskopravne polove, odsek za imovinskopravne poslove br. 351-537/06-07/1 od 25.7.2006. godine, tuenoj je izdato odobrenje za rekonstrukciju stambenog objekta na kp. br. 7328, u svemu kao u izreci tog reenja, pri emu su idejni projekat i akt o urbanistikim uslovima na osnovu kojih je izdato navedeno odobrenje sastavi deo tog reenja. Na objektu tuilaca postoje dva dimnjaka koji se nalaze na junom zidu njihovog objekta u neposrednoj blizini severnog zida tuene, dimnjaci su preseka 14/14 i oba su u funkciji. Na osnovu nalaza i miljenja vetaka graevinske struke D.I., utvreno je da u vreme podnoenja tube, odnosno u vreme obavljenog vetaenja, postojea visina severnog zida objekta (dograenog zida) tuene iznosi samo 10 santimetara ispod kote dimnjaka, ime je ve ugroeno pravilno funkcionisanje dimnjaka, jer je za normalno funkcionisanje dimnjaka koji se nalaze u slemenu, potrebno da visina dimnjaka iznad slemena (najvie kote krova) iznosi najmanje 50 santimetara. U tubi nije oznaen pravni osnov tube. Prema injenicama na kojima se tubeni zahtev zasniva, pravni osnov bi mogao biti u odredbi lana 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (tuba za uznemiravanje svojine), odnosno u obavezi tuene da otkloni tetne posledice uznemiravanja. Prvostepeni sud je na osnovu pravilno utvrenih injenica, pravilno primenivi materijalno pravo zakljuio da je ovakav tubeni zahtev tuilaca neosnovan.
- 177 -

STVARNO PRAVO

Prema stanju izgraenosti objekta tuene u vreme podnoenje tube, kako je to napred navedeno, ve je dolo do ugroavanja pravilnog funkcionisanja dimnjaka na objektu tuilaca, pa je sada sporno kako nastalu tetu otkloniti. Imajui u vidu da se radi o gradskim uslovima, gde sline situacije nisu retke, vetak D.I. u svom nalazu i miljenju predloio je dva reenja: jedno - da se o troku tuene ozidaju dimnjaci tuilaca do iznad slemena, najmanje 50 cm, pri emu bi dimnjake prilikom zidanja trebalo ankerisati za zid tuene, dok bi drugo mogue reenje bilo da se urade dimnjaci od prohroma do potrebne visine (u spisima su priloeni dokazi - fotografije da takvih reenja ima dosta u samom gradu V.). Tuena je u protivtubi predloila da o svom troku na jedan ili drugi nain otkloni navedene tetne posledice. Tuioci istiu da prema odgovarajuim tehnikim propisima, s obzirom na moguu seizmiku aktivnost, ankerisanje-povezivanje objekata jedan za drugi, kao to predlae vetak, nije dozvoljeno, ali na okolnosti da takvo reenje u konkretnom sluaju, zbog mogue seizmike aktivnosti i usled toga opasnosti po objekte odnosno okolinu, prema tehnikim propisima nije dozvoljeno, tuioci nisu predloili dokaze (novo vetaenje sa odgovarajuim proraunima i sl.). Nezavisno od mogunosti takvog reenja, ostaje kao mogue reenje izrada dimnjaka od prohroma, pri emu se ni u prvostepenom postupku, ali ni u albi ne navodi zbog ega ovo reenje ne bi bilo prihvatljivo za tuioce. Po nalaenju Okrunog suda, tuioci moraju trpeti ogranienja koja namee gradska sredina i susedski odnosi, pa stoga, kada se tetne posledice koje se na nepokretnosti tuilaca nastale izgradnjom objekta tuene mogu otkloniti na jedan ili drugi nain, kao to to utvreno vetaenjem, a ne samo zabranom dalje gradnje tuenoj, u kom sluaju bi tetne posledice i tako ostale, tubeni zahtev tuioca nije osnovan. Okruni sud nalazi da je vetak D.I. dao pouzdan nalaz i miljenje i da s obzirom na razloge zbog kojeg je izuzee vetaka traeno i da je izuzee traeno posle sasluanja vetaka, i da stoga nije bilo mesta izuzeu ovoga vetaka, tako da je o zahtevu tuilaca za izuzee vetaka prvostepeni sud pravilno odluio. Prema dokazima raspoloivim u prvostepenom postupku, radove na svom objektu tuena kao investitor izvodi u svemu prema projektnoj dokumentaciji i reenju o odobrenju za gradnju, odnosno dozvoli nadlenih organa uprave, tako da ona ima pravo da dovri radove na svom objektu, pri emu nije bilo sporno da se tuioci protive daljem izvoenju radova i da tuena zbog toga nesumnjivo trpi tetu. Nije bilo sporno da tuioci kao susedi nisu uestvovali u upravnom postupku radi izdavanja tuenoj odobrenja za gradnju, ali kako do okonanja prvostepenog parninog postupka, ponavljanje upravnog postupka po zahtevu tuilaca nije okonano, te u tom smislu nema odluke upravnog organa da se tuenoj zabranjuje dalja gradnja i kako je u ovoj parnici na pouzdan nain utvreno da se tetne posledice po objekat tuilaca mogu otkloniti na drugi nain, a ne obustavom dalje izgradnje objekta tuene, Okruni sud je, na osnovu injeninog stanja utvrenog u prvostepenom postupku, nasuprot pogrenom nalaenju prvostepenog suda, naao da je osnovan protivtubeni zahtev o kojem je odlueno u drugom stavu izreke pobijane prvostepene presude. (Presuda Okrunog suda u Valjevu, G. 1928/2007 od 31.1.2008. godine)

430.
Ukoliko nema konkretnih ogranienja u upotrebi stvari nema ni uznemiravanja svojine.
- 178 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Tuioci su u ovoj parnici tvrdili da je kopanjem bazena i izgradnjom bunara na parceli tuenog dolo do nestanka bare koja se jednim delom protezala i njihovom parcelom. Na ovaj nain tuioci su istakli da su uznemireni u pravu svojine na svojoj nepokretnosti i tubom zahtevaju otklanjanje posledica uznemiravanjem prava svojine i uspostavljanje stanja pre nastalog uznemiravanja, tako da se ovde radi o sporu iz lana 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i tubi za otklanjanje posledica uznemiravanja svojine. Uslov za osnovanost ovakve tube je da je, u konkretnom sluaju, i stvarno dolo do uznemiravanja tuioca u pravu svojine na njihovom zemljitu, pri emu nije bilo dovoljno samo da postoji uzrona veza izmeu radnje tuenika i nestanka bare na parceli tuilaca, pri emu zemljite tuilaca nije vie u istom faktikom stanju kao pre uznemiravanja svojine, jer sada na parceli ne postoji bara. Naime, jedno od ovlaenja koje je sadrano u pravu svojine jeste i pravo korienja, odnosno upotrebe stvari shodno prirodi i nameni stvari, pa je stoga, u konkretnom sluaju, bilo nuno utvrditi u emu se konkretno sastoji ogranienje tuioca u upotrebi njihove nepokretnosti a koje bi nastalo izgradnjom bazena bunara i nastankom posledice tog ina nestankom bare na zemljitu tuilaca, a sve ovo s obzirom na to kako i na koji nain su do tada tuioci koristili svoje zemljite u vezi sa postojanjem bare. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da tuioci dui niz godina unazad ne dre stoku i nemaju talu na svojoj parceli, tako da baru nisu ni koristili za napajanje stoke. Tuioci su isticali da su u korienju svog zemljita ogranieni utoliko to sada nemaju gde da operu ruke i noge posle rada na parceli, to nemaju gde da rashlade pie i slino, ali Okruni sud, kao i prvostepeni sud nalazi da su navedena ogranienja u graansko-pravnom smislu potpuna irelevantna za zakljuak o tome da li postoji uznemiravanje svojine. Imajui u vidu da za tuioce nema konkretnih ogranienja u korienju njihovog zemljita da svoje zemljite mogu da koriste isto kao i pre akta oznaenog kao uznemiravanje svojine, a ako se zahtevom za uklanjanje i zatrpavanje bazena, a tako i eventualnim zahtevom da se tuiocima omogui korienje vode iz bazena bunara koji je izgradio tueni na svom zemljitu i svojim sredstvima, trai otklanjanje posledica uznemiravanja svojine, a kako uznemiravanja nije bilo, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je tubeni zahtev u celini odbio kao neosnovan, pa je stoga kao u izreci pod I odlueno na osnovu lana 368. ZPP-a. (Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. br. 1138/04 od 29.11.2004. godine)

431.
Vlasnik mora trpeti uznemiravanje svojine na nepokretnosti ako ometanje ne prelazi uobiajenu meru tolerancije. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, predmetna zgrada je prvobitno bila poslovna zgrada i sastojala se od kancelarija, ali je ona naknadno data na korienje radnicima i pretvorena u stambeni objekat koji se sastojao od etiri stana od sobe i kuhinje sa zajednikim klozetom u dvoritu. Zgrada se nalazi na gradskom graevinskom zemljitu, a ispred je plac koji stanari koriste kao batu. Tueni je na osnovu graevinske dozvole, uz svoj stan sagradio kupatilo zauzevi deo placa ispred stana. Potom je, nekoloko godina kasnije, takoe na osnovu graevinske dozvole, do kupatila dogradio kuhinju i tom prilikom prozor od kupatila premestio prema delu placa koji koristi tuilja, a sa iste strane je sazidao dimljak i postavio okapnicu. Potom je, 6 godina kasnije, bez graevinske dozvole, dozidao sprat i otvorio prozor koji gleda prema tuiljinom delu placa. Tuilja je do tada ulazila u stan
- 179 -

STVARNO PRAVO

sa druge strane zgrade. Te godine je bez graevinske dozvole spavau sobu pretvorila u predsoblje i hodnik, te otvorila ulazna vrata, tako da od tada prolazi pored dimnjaka i prozora kuhinje tuenog, koristei pri tom za prolaz trotoar pored dograenog dela objekta tuenog. Trotoar koji tuilja koristi kao prolaz ima dovoljnu irinu za ulaz do njenog stana, ak i u situaciji kada se kapci na kuhinjskom prozoru otvore. Dimnjak ne ometa prolaz, a tueni ga vie i ne koristi poto ima etano grejanje. Kod tako utvrenog injeninog stanja, pravilan je zakljuak prvostepenog suda da nisu ispunjeni uslovi iz lana 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa da se tuenom naloi zaziivanje prozora u kuhinji, kupatilu i u prostoriji na spratu koji se nalaze prema stanu tuilje. Odredbom lana 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da ako tree lice neosnovano uznemiri vlasnika ili pretpostavljenog vlasnika na drugi nain, a ne oduzimanjem stvari, vlasnik odnosno pretpostavljeni vlasnik moe tubom zahtevati da to uznemiravanje prestane. Uznemiravanje svojine se ogleda u raznim uticajima na stvar, a cilj ove tube je uklanjanje smetnji. Uticaji na nepokretnost se moraju trpeti od strane vlasnika iste ako ne kode ili nebitno kode korienju te nepokretnosti, dakle ako ne prelaze uobiajenu meru tolerancije. U konkretnom sluaju, stanovi parninih stranaka su nastali od kancelarija i dograeni su radi poboljanja uslova stanovanja, delimino na osnovu graevinskih dozvola, a delimino bez njih. Imajui u vidu tu okolnost, kao i ostale pravno relevantne injenice, pravilan je zakljuak niestepenih sudova da u konkretnom sluaju nema neosnovanog uznemiravanja koje prelazi uobiajene i tolerantne okvire u savremenoj gradskoj sredini. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Revizija br. 1966/03 od 25.12. 2003. godine)

432.
Ako tree lice uznemirava vlasnika ili predpostavljenog vlasnika na drugi nain, a ne oduzimanjem stvari, vlasnik odnosno predpostavljeni vlasnik moe tubom zahtevati da to uznemiravanje prestane. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju tuilac je ranije bio korisnik kp. br. 278 koju je sa graevinskim objektom prodao umeau. Severnom stranom ove parcele u merama i granicama blie opisanim u izreci prvostepene presude tueni se koriste radi prolaza peice i motornim vozilima bez pravnog osnova. Stvarnu subenost prolaza oni nisu stekli pravnim poslom, odlukom dravnog organa ili odrajem (l. 51. ZOSPO). Na tako utvreno injenino stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tubeni zahtev usvojen i kada je vlasnik stvari zahtevao da uznemiravanje prestane. Naime, po lanu 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ako tree lice neosnovano uznemirava vlasnika ili predpostavljenog vlasnika na drugi nain, a ne oduzimanjem stvari vlasnik odnosno pretpostavljeni vlasnik moe tubom zahtevati da to uznemiravanje prestane. U konkretnom sluaju tueni uznemiravaju prolaenjem korisnika nepokretnosti u njenom mirnom korienju, pa su pravilno obavezani na zabranu daljeg korienja po citiranoj odredbi kao i na osnovu lana 3. stav 2. navedenog zakona, koji se analogijom primenjuju i na nosioce prava korienja. Tueni smatraju da su stekli pravo slubenosti prolaza po osnovu odraja na zemljitu koje je u reimu drutvene svojine dugogodinjim korienjem. Pravilno je stanovite niestepenih sudova da se pravo slubenosti odrajem na tom zemljitu nije moglo stei po osnovu odraja s obzirom na zabranu sticanja propisanu u lanu 55. u vezi lana 29. ranije vaeeg Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Brisanje odredbe lana 29. i 55. Zakona ne znai otklanjanje zabrane iz prolosti i
- 180 -

STVARNO PRAVO

retroaktivnu primenu novog Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Nov Zakon nema retroaktivno dejstvo zato to takvu odredbu prelazna nareenja ne sadre i to u postupku donoenja novog zakona nije utvren opti interes za retroaktivnost njegovih pojedinih odredbi to izriito nalae lan 117. Saveznog ustava. Zato se novi zakon primenjuje samo u budunosti. Iako tueni prigovor odraja ne istie na osnovu sticanja prava stvarne slubenosti primenom pravnih pravila (paragrafa 929 Srpskog graanskog zakonika) u konkretnom sluaju nisu se stekli uslovi za sticanje prava stvarne slubenosti prolaza ni po tom osnovu. Naime, kako se iz spisa vidi da je upis prava drutvene svojine (prava korienja) izvren 1960. godine, a ne kako se to u reviziji tvrdi 1968. godine (posle donoenja Zakona o odreivanju graevinskog zemljita u gradovima i naseljima gradskog karaktera), to stvarna slubenost nije steena na osnovu paragrafa 929. Srpskog graanskog zakonika. Po toj odredbi odrajem se mogla stei slubenost na zemljitu koje se nalazilo u dravnoj svojini korienjem u trajanju od 24 godine. Prema tome i da je istinita tvrdnja nekih tuenih da su faktiki ostvarivali slubenost poev od 1939. godine ne bi bili ispunjeni uslovi za sticanje prava slubenosti odrajem na osnovu pravnih pravila jer do momenta podrutvaljavanja zemljita nije istekao rok od 24 godine. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3110/99 od 9. 12. 1999. godine)

433.
Vlasnik nepokretnosti ima pravo na zatitu tubom od neosnovanog uznemiravanja koje potie od druge nepokretnosti, ako vlasnik te nepokretnosti ne otkloni uzrok kojim se oteava korienje nepokretnosti (prenoenje neprijatnih mirisa, oticanje otpadnih voda i slino), preko uobiajene mere prema prirodi, nameni nepokretnosti i mesnim prilikama. Iz obrazloenja: U smislu lana 42. u vezi sa lanom 5. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, vlasnik nepokretnosti ima pravo na zatitu tubom od neosnovanog uznemiravanja koje potie od druge nepokretnosti, ako vlasnik te nepokretnosti ne otkloni uzrok kojima se oteava korienje nepokretnosti (prenoenje neprijatnih mirisa, oticanje otpadnih voda i slino), preko uobiajene mere prema prirodi, nameni nepokretnosti i mesnim prilikama. U konkretnom sluaju, septika jama u dvoritu tuenog, nema tetnog uticaja na objekte tuilaca, pa je pravilno primenjeno materijalno pravo kad je tubeni zahtev odbijen kao neosnovan. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6740/97)

434.
Spor o zahtevu tuioca da tueni uklone prepreke koje su postavili ispred njegove kapije i time mu onemoguili izlaz iz njegovog dvorita na javnu povrinu koju su do tada samo tueni koristili, pa predstavlja spor o tuioevom pravu na korienje javne povrine, ve se tu radi o zahtevu za prestanak uznemiravanja tuioca u korienju dvorita koji se ostvaruju negatornom tubom (lan 42. ZOSPO). O takvom zahtevu nadlean je da odluuje sud, a ne organ uprave. (Vss, Gzz. 36/93)
- 181 -

STVARNO PRAVO

(lan 43. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

435.
Sudsku zatitu prava svojine prema treem licu ima pravo da trai i svaki suvlasnik pojedinano, to znai da nije neophodno da se na tuilakoj strani nau svi suvlasnici. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je suvlasnik na jednoj idealnoj polovini nepokretnosti - kue i dvorita, po reenju Optinskog suda u L. Sa drugim suvlasnikom, svojim bratom T.J, izvrio je deobu odnosno uredio nain korienja navedene nepokretnosti, tako to tuilac dri njen severni deo i stambenu porodinu kuu. Tueni je na istonoj strani porodine stambene kue sazidao punicu od tvrdog materijala. Zapadni zid punice sazidan je uza zid porodine stambene zgrade tuioca. U dvoritu tuenog se nalazi orah istono od porodine kue tuioca na udaljenosti od 2,11 metara, starosti 45 do 50 god. Tuilac je na ovim injenicama zasnovao svoj tubeni zahtev za zatitu nesmetanog uivanja prava svojine. Prvostepeni sud je usvojio njegov tubeni zahtev, a tueni je protiv takve presude izjavio albu, navodei da sud nije pravilno utvrdio injenino stanje kada je naao da je tuilac iskljuivi vlasnik objekta prema kome se navodno preliva voda. Tueni u albi tvrdi da se iz reenja o nasleivanju utvruje suprotno, to jest da je tuilac zajedno sa svojim bratom suvlasnik na pomenutom objektu, pa je sud pogreno utvrdio injenicu da je izmeu tuioca i njegovog brata izvrena fizika deoba i ureen nain korienja nepokretnosti, jer za to nema dokaza. U nedostatku ovakvih dokaza, tuilac i njegov brat su nuni suparniari, koji se zajedno moraju pojaviti na tuilakoj strani, to nije uinjeno. Ovaj nedostatak nije otklonjen, pa postoji nedostatak aktivne stvarne legitimacije na strani tuioca, zbog ega je sud ovakav zahtev trebalo da odbije. Prema shvatanju Apelacionog suda, navodi albe su bez uticaja na pravilnost pobijane presude. Ovo zbog toga to je odredbom lana 43. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano da suvlasnik, odnosno zajedniki vlasnik, ima pravo na tubu za zatitu prava svojine na celoj stvari, a suvlasnik ima pravo i na tubu za zatitu svog prava na delu stvari. Zakon, dakle, ovlauje suvlasnika da tubenim zahtevom trai zatitu prava, pri emu se ta zatita moe odnositi na celu stvar kada se zatita prava trai prema treem licu. To znai da je u ovoj pravnoj stvari tuilac kao suvlasnik bio ovlaen da od tuenog, kao treeg lica, na osnovu svog suvlasnikog prava trai da prestane sa zloupotrebom susedskog prava prema njegovoj parceli. Zato u ovoj pravnoj stvari nije od uticaja injenica to se na strani tuioca nije pojavio i tuioev brat, kao idealni suvlasnik, imajui u vidu to da je prema navedenoj zakonskoj odredbi tuilac kao suvlasnik bio ovlaen da trai zatitu svog prava u odnosu na tuenog, kao treeg lica, i bez podnoenja tube od strane svoga brata. Sukorisnici ili suvlasnici i na nepodeljenoj nepokretnosti jesu zajedniari, ali u odnosu na trea lica ne predstavljaju jednu parninu stranku, ve svaki suvlasnik moe u odnosu na celu stvar da trai zatitu prava svojine. (Iz Presude Apelacionog suda u Niu, G. 1375/10)

436.
Zemljite na kojem postoji pravo svojine, a koje sopstvenik nije obraivao, niti za isto plaao obaveze prema drutvenoj zajednici 10 ili vie godina, nego je za to vreme zemljite koristila radna organiza- 182 -

STVARNO PRAVO

cija a bez ugovora sa sopstvenikom, prelazi u drutvenu svojinu, ako sopstvenik zemljita za to vreme nije podneo tubu za priznanje prava svojine ili tubu za naknadu za korienje tog zemljita. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3098/97)

437.
Stvar se smatra naputenom kada njen vlasnik na nesumnjiv nain izrazi volju da ne eli vie da je dri. Naputena nepokretnost prelazi u drutvenu svojinu u trenutku njenog naputanja. Prema saglasnom utvrenju sudova sporni stan u kome umea stanuje kao nosilac stanarskog prava, je pravnom prethodniku tuene izuzet od nacionalizacije i ostavljen u vlasnitvu, pa je ona kao naslednik u zemljinim knjigama upisana kao vlasnik stana i do 1985. godine primala amortizaciju za isti, a nije utvreno da je napustila stan odricanjem od vlasnitva na istom (derelikcija). Pri takvim okolnostima sudovi su zakonito postupili kada su na napred izloeni nain odbili tubeni zahtev tuilje (Optine). Sporni stan nije po osnovu odraja postao drutvena svojina, jer tuilja u smislu odredbi lana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i "Sl. list SRJ", br. 29/96) nije graansko pravno savesni dralac stana, s obzirom da je isti sve vreme u zemljinim knjigama bio upisan kao svojina tuene i njenog pravnog prethodnika. Kako nije utvreno da je tuena napustila stan i odrekla se vlasnitva na istom u smislu odredbi lana 46. stav 2. navedenog Zakona (derelikcija), to isti ni po tom osnovu (lan 46. stav 3. istog Zakona) nije postao drutvena svojina. Na to nije od uticaja okolnost to je tuena izgubila nae dravljanstvo, jer zakonom ova okolnost nije propisana kao odluna. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5712/97)

438.
Suvlasnik koji se ne nalazi u dravini zajednike stvari ne moe od drugog suvlasnika koji zajedniku stvar dri zahtevati predaju stvari u iskljuivi posed, ve samo u vlasniki suposed, jer drugi suvlasnik zajedniku stvar ne dri bez pravnog osnova. U protivnom, jedino iskljuiva dravina zamenila bi se drugom. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 122/93)

PRESTANAK PRAVA SVOJINE (lan 46. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

439.
Pravo svojine prestaje naputanjem stvari, a stvar se smatra naputenom kada njen vlasnik na nesumljiv nain izrazi volju da ne eli vie da je dri. Iz obrazloenja: Prema lanu 46. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, pravo svojine prestaje naputanjem stvari, a stvar se smatra naputenom kada njen vlasnik na nesumnjiv nain izrazi volju da ne eli vie da je dri. Naputena nepokretnost prelazi u dravnu svojinu u trenutku njenog naputanja.
- 183 -

STVARNO PRAVO

Shodno citiranoj odredbi lana 46. navedenog zakona revizija istrajava na shvatanju da se iz ponaanja tuenog kao vlasnika spornog stana, koji se odselio iz njega pre nego to e 1964. godine druga porodica zapoeti njegovo korienje pa sve vreme do prvostepenog presuenja u ovom predmetu i pritom izostavljao bilo kakvu aktivnost svojstvenu titularu prava, znai uz tolerisanje svega onoga to se u meuvremenu sa spornim stanom deavalo, proizilazi zakljuak o naputanju svojine na njemu. Povodom iznetog shvatanja tuioca, Vrhovni sud Srbije smatra da injenicu pasivnog dranja tuenog kao vlasnika spornog stana, odnosno da injenicu izostanka preduzimanja konkretnih mera na vrenju njegovog prava svojine, nije mogue tumaiti kao izraenu volju o naputanju svojine i odricanju od tog prava. Da bi dolo do gubitka prava vlasnitva osnovom lana 46. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, nije dovoljno, naime, da vlasnik napusti stvar, ve je potrebno i izriito izraavanje njegove volje da stvar naputa i da vie ne eli biti njenim vlasnikom. Istina, to ispoljavanje volje moe biti i preutno, to pretpostavlja da to bude takvim ponaanjem iz koga se sa sigurnou moe zakljuiti da on naputa svojinu. Cenei konkretne utvrene injenice iz niestepenih odluka vezane za nekorienje spornog stana od strane tuenog kao njegovog vlasnika i izostanak preduzimanja postupaka svojstvenih vlasniku u koje svakako dolazi i odsustvo interesovanja za njegovu sudbinu, ovaj su, kao revizijski, identino oceni i vienju niestepenih sudova datih u njihovim, revizijom tuioca napadnutim, odlukama smatra nedovoljnim da bi se iz svega navedenog moglo sa sigurnou zakljuiti da je takvim odnosom tueni izrazio volju da sporni stan naputa. Za ocenu koju zagovara revizija, potrebno je odsustvo svih onih okolnosti o kojima je bilo rei u niestepenim odlukama, ukljuujui svakako i okolnost vezanu za dogaanja koja su dovela do raspada SFRJ i kao posledicu toga tekoe u komuniciranju izmeu delova bive drave, to ni u kom sluaju ne moe ii u prilog shvatanju izraenom u reviziji tuioca. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5060/01 od 12.12.2001. godine)

440.
Posivno dranje vlasnika nepokretnosti u toku izvesnog vremena ne moe se tumaiti kao njegov izraz volje u odricanju od prava svojine nad tom nepokretnou. Iz obrazloenja: Da bi se moglo govoriti o derelikciji (naputanju nekretnina) potrebno je da se vlasnik izriito odrekne svog prava. Okolnost da neko ima pasivno dranje i da u toku izvesnog vremena ne vri dravinu na svojoj stvari, ne moe se tumaiti kao izraz volje o odricanju od prava svojine. Do ovakvog zakljuka moe se doi tumaenjem lana 46. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", br. 6/80, 36/90 i 20/95). U smislu ove zakonske odredbe stvar se smatra naputenom kada njen vlasnik na nesumnjiv nain izrazi volju da ne eli vie da je dri. Tuilac nije na nesumnjiv nain izrazio volju da ne eli vie da koristi spornu nepokretnost, pa samim tim nije stvar ni napustio, te je ovaj albeni navod ocenjen kao neosnovan. (Okruni sud u Kosovskoj Mitrovici, G. 313/96)

441.
Nema derelikacije bez nesumnjivog, izriitog ili konkludentnog naputanja stvari. (VSS, Rev. 2115/95)
- 184 -

STVARNO PRAVO

442.
Stvar se smatra naputenom kad njen vlasnik na nesumnjiv nain izrazi volju da ne eli vie da je dri i stvar formalno njenim nastupanjem odbaci. Iz obrazloenja: Isticanje tuenih u reviziji da je pravo tuioca na spornom kombajnu, i pod pretpostavkom da je postojalo prestalo, jer predmetni kombajn zadnjih deset godina nije koristio, a s tim u vezi i pozivanje tuenih u reviziji na odredbe lana 32. i 46. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa nije osnovano, jer se prema lanu 46. stav 2. oznaenog Zakona stvar smatra naputenom kad njen vlasnik na nesumnjiv nain izrazi volju da ne eli vie da je dri i stvar formalno njenim naputanjem odbaci, a to ovde nije sluaj. Poto tueni, sasluan kao stranka, i sam ne spori injenicu da je sporni kombajn zajedno sa tuiocem drao i koristio tri godine, da je potom nastavio da isti koristi sa tuioevim sinom i da je tuilac i nakon ozbiljnog kvara na motoru i njegove popravke traio da predmetni kombajn zajedno sa tuenim koristi, to se u takvim okolnostima ne moe uzeti da je tuilac tu pokretnu stvar kao vlasnik napustio i da su tuenici pravo svojine na spornoj polovini stekli (okupacijom) a ni putem odraja, jer za taj nain sticanja svojine na pokretnoj stvari nije dovoljan samo protek vremena, ve u smislu lana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i savesna dravina koju tuenici nemaju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4199/95)

443.
Da bi dolo do gubitka prava vlasnitva derelikcijom nije dovoljno da vlasnik prestane da dri stvar, ve je potrebno nesumnjivo oitovanje volje da stvar naputa i da vie ne eli biti vlasnik stvari. (VSV, Rev. 363/90)

(lan 48. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

444.
Za izmenu pravosnanog reenja o nacionalizaciji u smislu lana 265. stav 1. ZUP-a dovoljna je saglasnost optine na ijoj strani je nacionalizacijom ustanovljeno izvorno pravo i bez obzira na protivljenje treeg lica na koje je preneto pravo korienja poslovne prostorije. (Vrhovni sud Srbije, U. 5655/96)

445.
Kolonisti koji su napustili dodeljene im nekretnine izgubili su pravo svojine na tim nekretninama, a njihovi suvlasniki delvoi pripadaju ostalim kolonistima - lanovima domainstva koji su ih koristili. Za gubitak prava svojine nije potrebno formalno reenje o oduzimanju ili o srazmernom smanjenju povrine dodeljene zemlje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 128/91)
- 185 -

STVARNO PRAVO

PRAVO SLUBENOSTI (lan 49. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

446.
Pravo slubenosti prolaza ne moe se utvrditi u korist lica koje je jedan od suvlasnika poslunog dobra, poto stvarna slubenost moe postojati samo na tuoj nepokretnosti. Iz obrazloenja: Prema injeninom stanju koje je utvrdio prvostepeni sud, tuilac i tueni su suvlasnici sa udelom od po na k.p. broj vv i k.p. broj vv2, KO__. Takoe je utvreno da tueni nije dozvolio prolaz tuiocu traktorom preko k.p. br.vv KO __, zbog toga to tuilac njemu ne dozvoljava prolaz kolima i peke preko dela k.p. br. vv2. Na osnovu tako utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud zakljuuje da su osnovani tubeni i protivtubeni zahtev tuioca kojim trai utvrenje prava prolaska kolima, peice i stokom odnosno utvrenje prava slubenosti. Meutim, prema shvatanju Apelacionog suda, ovakav injenino pravni zakljuak prvostepenog suda o bitnim injenicama se ne moe prihvatiti jer zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje u ovoj parnici nije potpuno niti pravilno utvreno. Prema odredbi lana 49. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, stvarna slubenost je pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasnog dobra) da za potrebe te nepokretnosti vri odreene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (posluno dobro) ili da zahteva od vlasnika poslunog dobra da se uzdrava od vrenja odreenih radnji koje bi on inae imao pravo vriti na svojoj nepokretnosti. Prema odredbi lana 15. istog zakona, suvlasnici imaju pravo da zajedniki upravljaju stvarju, a za preduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja (otuenje cele stvari, zasnivanje stvarnih slubenosti i dr.) potrebna je saglasnost svih suvlasnika. Shodno citiranim odredbama, parnine stranke kao suvlasnici idealnog dela navedenih nepokretnosti ne mogu stei pravo slubenosti prolaska na tim nepokretnostima jer se to pravo moe konstituisati samo na nepokretnosti drugog vlasnika. Sve do deobe, svakom od suvlasnika pripada pravo da zajedniki koristi nepodeljenu nepokretnost, a tek deobom mogu sporazumno ili na osnovu sudske odluke traiti utvrenje ili konstituisanje prava slubenosti. U kontekstu izloenog, prema stanju u spisima za sada se sa sigurnou ne moe utvrditi da li su parnine stranke suvlasnici k.p. br.vv i vv2, KO __, s obzirom na to da u spisima nema izvoda iz zemljinih knjiga za predmetne nepokretnosti, to je jedini merodavan dokaz, zbog ega je prvostepena presuda morala biti ukinuta. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, G. 10602 od 13.10.2010. godine)

447.
Stvarna slubenost je pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za potrebe te nepokretnosti vri odreene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (posluno dobro) ili da zahteva od vlasnika poslunog dobra da se uzdrava od vrenja odreenih radnji koje bi inae imao pravo vriti na svojoj nepokretnosti.
- 186 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Prema razlozima niestepenih presuda pravnosnanom presudom Optinskog suda od 10.06.1994. godine utvreno je da tuilac ima pravo stvarne slubenosti prolaza peice, stokom i poljoprivrednim mainama preko katastarske parcele tuenog radi ulaska i izlaska iz svog dela placa, u merama i granicama utvrenom ovom pravnosnanom presudom. Tuilac u ovom sporu zahteva da se utvrdi da je pored ove ustanovljene slubenosti, odrajem stekao i pravo peakog prolaza sa svoje katastarske parcele preko katastarske parcele tuenog do dela katastarske parcele tuenog koja je optereena ovom ustanovljenom stvarnom slubenou, tako da bi ustanovljenu slubenost mogao koristiti ne samo na nain utvren pravnosnanom sudskom odlukom ve i preko spornog prolaza - sa drugog dela svoje katastarske parcele. Tueni ne ometa tuioca u korienju stvarne slubenosti ustanovljene navedenom pravnosnanom presudom, pa tuilac zloupotrebom prava i ikaniranjem tuenog eli da na ovaj nain nepotrebno optereti nepokretnost tuenog, iako je spor izmeu njih reen ustanovljenjem slubenosti veeg obima od sporne peake staze. Po nalaenju niestepenih sudova nije od znaaja da li je ovu peaku stazu tuilac ranije koristio ili ne, budui da tuilac ima ustanovljenu stvarnu slubenost prolaza peice i poljoprivrednim mainama radi korienja svoje katastarske parcele. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su zakljuili da tuilac odrajem nije stekao i pravo stvarne slubenosti peakog prolaza, preko katastarske parcele tuenog do dela katastarske parcele tuenog - na kojoj je ustanovljeno pravo stvarne slubenosti prolaza peice i poljoprivrednim mainama u korist tuioca. Naime, prema odredbama lana 49. i 50. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, stvarna slubenost je pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za potrebe te nepokretnosti vri odreene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (posluno dobro) ili da zahteva od vlasnika poslunog dobra da se uzdrava od vrenja odreenih radnji koje bi inae imao pravo vriti na svojoj nepokretnosti. Stvarna slubenost vri se pri tom na nain, kojim se najmanje optereuje posluno dobro. Stvarna slubenost zasniva se, u smislu lana 51. u vezi lana 54. istog zakona, pravnim poslom, odlukom dravnog organa i odrajem. Odrajem se stvarna slubenost stie, kada je vlasnik povlasnog dobra faktiki ostvarivao slubenost, za vreme od 20 godina, a vlasnik poslunog dobra se tome nije protivio. Imajui u vidu sve okolnosti koje su utvrdili niestepeni sudovi i Vrhovni sud nalazi da za sticanje stvarne slubenosti peakog prolaza - od povlasnog dobra tuioca do dela poslunog dobra tuenog, na kome je ve pravnosnanom sudskom odlukom od 10.06.1994. godine, ustanovljena stvarna slubenost prolaza peice, stokom i poljoprivrednim mainama u korist tuioca - radi korienja te stvarne slubenosti, nisu ispunjeni zakonski uslovi. Posluno dobro tuenog ve je optereeno ustanovljenom stvarnom slubenou veeg obima u korist tuioca, radi korienja njegovog povlasnog dobra. Tueni ne ometa tuioca u vrenju ove slubenosti ustanovljene 1994. godine, niti se odrajem (od njenog ustanovljenja do podnoenja tube 25.03.1997. godine) moe stei i pravo druge stvarne slubenosti u korist tuioca - kao vlasnika povlasnog dobra, radi korienja ranije ustanovljene stvarne slubenosti. Stoga navodi revizije o pogrenoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3347/98 od 23. 12. 1999. godine)

448.
Ako je tueni sa jednim brojem metana zakljuio vansudsko poravnanje kojim je, u korist tih lica, zasnovano pravo slubenosti prolaza preko parcele tuenog radi prilaza zajednikom izvoru, okonost da ostala lica (tuioca) nisu uestvovali u zakljuenju poravnanja nije razlog za njegovu nitavost.
- 187 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Prema razlozima niestepenih presuda, tuioci su dana 20.02.1969. godine sa pravnim predhodnikom tuenog zakljuili ugovor kojim su zasnovali tzv. "vodnu zajednicu" zaseoka i regulisali nain upravljanja i upotrebe zajednikog izvora koji se nalazi na imanju koje se granii sa imanjem tuenog. Tueni je dana 17.05.1996. godine sa nekolicinom metana iz istog zaseoka, koji koriste isti izvor, zakljuio vansudsko poravnanje kojim je u korist tih lica zasnovano pravo slubenosti prolaza preko katastarske parcele br. 960/3 i 961/1 koje su u vlasnitvu tuenog u cilju pristupa pomenutom zajednikom izvoru. U zakljuenju poravnanja tuioci nisu uestvovali a isto poravnanje ne dira u pravni odnos izmeu tuilaca i tuenog zasnovan pomenutim ugovorom od 20.02.1969. godine. Istiui da je ovakvim poravnanjem samo deo lanova zajednice stekao pravo prolaza do izvora, tuioci su tubom traili utvrenje da je pomenuto poravnanje nitavo. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja pravilno su zakljuili niestepeni sudovi da tubeni zahtev nije osnovan. Naime, opti razlozi za nitavost ugovora izriito su propisani odredbom lana 103. ZOO, pored posebnih sluajeva nitavosti u pogledu nedostatka forme, osnova ili predmeta ugovora koje zakon takoe predvia, kao i posebnih razloga za nitavost ugovora o poravnanju iz lana 1097. ZOO. U konkretnom sluaju tueni je spornim poravnanjem izvrio akt raspolaganja svojom nepokretnom imovinom. Kod injenice da ovakvo raspolaganje ne dira u prava tuilaca zasnovana ugovorom od 20.02.1969. godine, a iz utvrenog injeninog stanja ne proizilazi da je protivno prinudnim propisima, javnom poretku i moralu u smislu l. 103. ZOO, niti da postoji neki od razloga iz lana 1097. ZOO, to je pravilan zakljuak niestepenih sudova da je ovakav ugovor pravno valjan, te su neosnovani navodi revizije kojima se takav zakljuak pobija. Pri tom okolnost da tueni poravnanjem nije dao i tuiocima slubenost prolaza, iz kog razloga tuioci zapravo i pobijaju poravnanje, nije od uticaja na valjansot istog i ne moe biti razlog za njegovu nitavost, to ne dira u eventualna prava tuilaca na zasnivanje slubenosti prolaza, koja prava nisu predmet ovog spora. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6071/97)

449.
Vlasnik poslunog dobra ima pravo da na ulazu slubenog puta postavi kapiju, koja se ne zakljuava, ako to ne predstavlja znatno oteavanje titularu prava slubenosti puta u vrenju njegovog prava, jer se obaveza vlasnika poslunog dobra sastoji u trpljenju, a ne u nepreduzimanju pozitivnih radnji usmerenih na obezbeivanje i zatitu optereene nepokretnosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5913/97)

450.
Slubenost je stvarno pravo. Tako da otuenjem nepokretnosti i prometom prava svojine vri se i prenos stvarne slubenosti. (Okruni sud, Poarevac, G. 81/96)

451.
Nuna slubenost se ne moe po pravilu konstituisati preko ograenih kunih dvorita, pa ni provoenjem prikljuaka na fekalnu kanalizaciju, ako je to mogue postii drugim pravcem. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5525/96)
- 188 -

STVARNO PRAVO

452.
Tuenik koji se koristi svojim pravom slubenosti prolaza preko parcele tuioca ne moe biti odgovoran za naknadu tete ako koristi slubenost u granicama koja je potrebna za prolaz, tj. u granicama putnog zemljita. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je pravilno odbio tubeni zahtev jer u radnji tuenika nema protivpravnosti. On se koristi svojim pravom slubenosti prolaza preko parcele tuioca i ne moe biti odgovoran za naknadu tete ako koristi slubenost u granicama koja je potrebna za prolaz tj.u granicama putnog zemljita. (Okruni sud u Poarevcu, G. 1101/96)

453.
Sud e konstituisati pravo slubenosti u korist tuioca, ukoliko utvrdi da on nema drugih mogunosti da doe do svoje parcele i kue. Iz obrazloenja: Na osnovu dokaza izvedenih u prvostepenom postupku, utvreno je da tuilac nema druge mogunosti da doe do svoje parcele i svoje stambene zgrade na njoj, a posebno ne preko imanja PKB-a, jer preko istog ne postoji put, te da je oduvek korien put preko parcele tuenih (poslunog dobra), s tim to su parcele i tuioca i tuenih ranije predstavljale jednu celinu i bile vlasnitvo jednog vlasnika, dede tuioca. Stoga je pravilno postupio prvostepeni sud kada je konstituisano pravo slubenosti puta preko kat. parcele tuenih kao poslunog dobra, a u korist kat. parcele tuioca - povlasnog dobra, u merama i granicama oznaenim u izreci presude. Neosnovani su navodi albe da je tuilac predmetni put koristio dok su tuene bile odsutne i to bez njihove dozvole, jer se u konkretnom sluaju ne radi o sticanju slubenosti odrajem, u kom sluaju se ceni savesnost sticanja, ve se radi o slubenosti na osnovu sudske odluke. (Okruni sud G. br. 2889/96)

454.
Za utvrivanje slubenosti prolaza nije od znaaja to je u toku parnice promenjen vlasnik poslunih nekretnina, ili to su zbog obnove zemljinih knjiga promenjeni brojevi parcela. (Okruni sud, Beograd, G. 7143/95)

455.
Susedsko pravo je svojevrsno ogranienje svojine, koje namee i oblikuje ivot, zavisno od situacije i mesnih obiaja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3657/95)
- 189 -

STVARNO PRAVO

456.
Stvarna slubenost je pravo vlasnika jedne nepokretnosti da za potrebe te nepokretnosti vri odreene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika a to znai da lica koja nisu vlasnici povlasnog dobra to pravo ne mogu imati. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4575/95)

457.
O konstituisanju slubenosti prolaza moe se odluivati odlukom suda - ne samo u postupku deobe ve i u parnici. (Okruni sud, Beograd, G. 7066/95)

458.
Prodavac, koji je prodao povlasno dobro bez izlaza na javni put, a kupcima put nije obezbedio, duan je da pre svih drugih suseda trpi pravo slubenosti prolaza preko svog imanja, bez obzira to bi se ustanovljavanjem slubenosti odlukom suda preko imanja drugog suseda najmanje opteretilo posluno dobro. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5073/95)

459.
Ukoliko je tuilja nelegalni korisnik dogradnje, nema pravo na inidbu kojom bi se tueni obavezali da joj omogue nesmetano korienje prozora, jer je isti otvoren prema dvoritu tuenih bez odobrenja nadlenih organa. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je naao da su tueni u svome dvoritu na krovu svoje garae podigli metalnu konstrukciju sa funkcijom konzole draa kabla za elektrinu struju i na taj nain onemoguili otvaranje alona prozora tuilje, koji se nalazi na I spratu zgrade koja je do zgrade tuenih, a koja predstavlja dogradnju. Takoe je utvreno da je tuilja zahtevala od nadlenog organa uprave odobrenje za dogradnju, ali je konanom odlukom Optinskog komiteta za komunalne, stambene i graevinske poslove optine Vraar odbijena. Iz prethodnog, prvostepeni sud je pravilno zakljuio da je osnovan prigovor nedostatka aktivne legitimacije, te da je tuilja nelegalni korisnik dogradnje. Prozor je otvoren prema dvoritu tuenih na granici parcela bez saglasnosti tuenih kao sukorisnika susedne parcele i suvlasnika susedne nepokretnosti i bez dozvole nadlenih organa. ( Okruni sud u Beogradu, G. br. 9597/95)

460.
Postojae smetanje u posedu stana ukoliko je tueni provalio bravu na ulaznim vratima, koju je promenio i time onemoguio tuilju u mirnom korienju stana. (Okruni sud, Beograd, G. 10581/95)
- 190 -

STVARNO PRAVO

461.
Stranka ima pravo na zatitu svog tzv. susedskog prava koje mu je povredio njegov sused dogradnjom dela kue, ime mu je zatvorio prirodno dobijanje svetla kroz prozor na kuhinji i nii i time onemoguio normalno korienje objekta. (Okruni sud, Kraljevo, G. 1017/95)

462.
Niestepeni sudovi su pravilno zakljuili da je protivtubeni zahtev osnovan a tubeni zahtev neosnovan i dali razloge koje prihvata i ovaj sud. Oni su, polazei od toga da su stranke susedi i da sporni prozor, koga je otvorio pravni prethodnik tuioca, omoguuje prodor svetlosti u tuenikovu sobu ali i otvara vidik iz te sobe prema tuenikovom dvoritu, osnovano zakljuili da se potreba tuioca za svetlou i potreba tuenog za spreavanjem pogleda kompromisano zadovoljavaju postavljanjem drvenog rama sa mat staklom tipa ornament, jer on omoguuje prolazak svetla u sobu ali i onemoguuje gledanje iz nje, odnosno u nju. Dodue, ovi sudovi se nisu pozvali na pravila koja ovakvu intervenciju doputaju, na ta ukazuje i revizija. Ali ova mana je otklonjena. Re je o pravnim pravilima susedskog prava koja od suseda trae da vrenja svojih svojinskih ovlaenja tako udese da jedan drugog ne uznemiravaju. Ovo pravilo sadrano je u lanu 141. Opteg imovinskog zakonika za Crnu Goru, a primenjuje se na osnovu Zakona o nevanosti pravih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije. Susedsko pravo je svojevrsno ogranienje svojine koga namee i oblikuje ivot, zavisno od situacije i mesnih obiaja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2701/94)

463.
Zakupac (a ne samo vlasnik) stambene zgrade koja nadvisuje susednu zgradu odgovara za tetu susedu i po osnovu objektivne odgovornosti ukoliko je via zgrada uzrok tete. (Okruni sud, Poarevac, G. 1302/94)

464.
Vlasnik stambenog objekta na gradskom graevinskom zemljitu ne moe zahtevati prema vlasniku drugog stambenog objekta na istom zemljitu ustanovljenje prava stvarne slubenosti, ve samo da se uredi nain korienja graevinskog zemljita, poto kao sukorisnici graevinskog zemljita imaju pravo korienja celog zemljita u okviru graevinske parcele. (Okruni sud u Kraljevu, G. 607/93)

465.
Vlasnik poslunog dobra nije ovlaen da trai u korist titulara stvarne slubenosti uspostavljanja prava stvarne slubenosti preko poslunog dobra drugog lica, ako istovremeno ne trai i ukidanja slubenosti. (Okruni sud u Beogradu, G. 1984/92)

466.
Kada vlasnik poslune parcele zabrani vlasniku povlasne parcele - livade, korienje prava slubenosti puta koji predstavlja jedini mogui pristup toj parceli, i time mu onemogui odvoenje sena, a vlasnik povlasne parcele seno ne kultivie u stog, pa seno istruli, postoji podjednaka podeljena odgovornost vlasnika poslune i vlasnika povlasne parcele za tako nastalu tetu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3539/92)
- 191 -

STVARNO PRAVO

467.
Da bi parcela predstavljala putno zemljite potrebno je da su i na terenu (a ne samo u knjigama) javni put. (Okruni sud, Poarevac, G. 768/91)

468.
Pri ustanovljenju slubenosti za izuzetne prilike, nuno je utvrditi vreme i taan broj dana koji je potreban za obavljanje radova kada to najmanje kodi tuenom. (Okruni sud u Poarevcu, G. 406/90)

(lan 50. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

469.
Premetanje pravca stvarne slubenosti prolaza na drugi pravac, na kome vlasnik poslunog dobra trpi manje optereenje, moe se izvriti samo ukoliko se obezbedi pravo stvarne slubenosti prolaza tim drugim pravcem vlasniku povlasnog dobra. Iz obrazloenja: Donosei odluku kao u izreci osporene presude, prvostepeni sud nalazi da tuilac - na osnovu lana 50. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa - ima pravo da kao vlasnik poslunog dobra izvri premetanje pravca slubenosti prolaza koje je zasnovao u korist povlasnog dobra - vlasnitvo tuenog. Jer - posluno dobro mora to vie da se tedi i ekonomski bolje iskoriava, pa - kako je tuilac upodobio drugi put za prilaz povlasnom dobru i na isti uputio tuenog - to prvostepeni sud nalazi da je, u smislu naela restrikcije slubenosti, tubeni zahtev tuioca osnovan. Meutim, stav Okrunog suda je da se ovakav injenino stanje - pravni zakljuak ne moe prihvatiti. Naime, ne moe se presudom utvrditi da prestaje pravo slubenosti prolaza preko poslunih parcela tuioca na osnovu pomenutog zakonskog propisa samo zbog toga to je tuilac uredio i upodobio drugi put za prilaz povlasnom dobru i na isti tuenog uputio. Naime, da bi po osnovu lana 50. Zakona bilo izvreno premetanje prava slubenosti prolaza, neophodno je da se obezbedi pravo slubenosti prolaza u korist povlasnog dobra tim drugim putem, a u konkretnom sluaju to tuilac nije obezbedio ve je samo upodobio put i na isti uputio tuenog. Jer, samo upuivanje tuenog na drugi put ne znai da je tuenom obezbeeno pravo prolaza tim putem, a - na osnovu lana 50. Zakona - premetanje pravca stvarne slubenosti prolaza na drugi pravac na kome vlasnik poslunog dobra trpi manje optereenje, se moe izvriti samo ukoliko se obezbedi pravo stvarne slubenosti prolaza tim drugim pravcem vlasniku povlasnog dobra. Kako prvostepeni sud ne daje razloge o ovoj odlunoj injenici, to se osporena presuda nije mogla ispitati i morala je biti ukinuta. ( Reenje Okrunog suda u aku, G. 1453/06 od 06.12.2006. godine )
- 192 -

STVARNO PRAVO

470.
Kada tuilac tubenim zahtevom trai da tueniku prestane slubenost prolaza motornim vozilima, zapregom i peice preko poslune parcele tuioca pravcem... jer je upodobio drugi pravac puta preko svojih parcela kojim tuenik moe da se kree, a izrekom prvostepene presude se utvrdi prestanak prava slubenosti puta, uinjena je bitna povreda odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 12. ZPP, jer je neophodno da tuilac obezbedi pravo slubenosti prolaza u korist povlasnih parcela shodno lanu 50. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u G...M... P. ______od 19. juna 2006. godine utvreno je da tuenom prestaje pravo slubenosti prolaza motornim vozilima, zapregom i peice preko poslunih parcela tuioca. Reenjem Okrunog suda u ..., G. br. ______od 6. decembra 2006. godine ukida se pomenuta prvostepena presuda i predmet vraa istom sudu na ponovni postupak i odluku. Naime, prvostepeni sud donosei odluku kao u izreci osporene presude nalazi da tuilac ima pravo na osnovu lana 50. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa da kao vlasnik poslunog dobra izvri premetanje pravca slubenosti prolaza koje je zasnovano u korist povlasnog dobra vlasnitvo tuenog, jer posluno dobro mora to vie da se tedi i ekonomski bolje iskoriava, pa kako je tuilac upodobio drugi put za prilaz povlasnom dobru i na isti uputio tuenog, to prvostepeni sud nalazi da je u smislu naela restrikcije slubenosti tubeni zahtev tuioca osnovan. Meutim, po nalaenju ovog suda ovakav injenino pravni zakljuak prvostepenog suda se ne moe prihvatiti, jer se ne moe presudom utvrditi da prestaje pravo slubenoti prolaza preko poslunih parcela tuioca na osnovu pomenutog zakonskog propisa samo na osnovu toga to je tuilac uredio i upodobio drugi put za prilaz povlasnom dobru i na isti tuenog uputio. Naime, da bi po osnovu lana 50. citiranog zakona bilo izvreno premetanje prava slubenosti prolaza, neophodno je da se obezbedi pravo slubenosti prolaza u korist povlasnog dobra tim drugim putem, a u konkretnom sluaju to tuilac nije obezbedio ve je samo upodobio put i uputio na isti tuenog. Naime, samo upuivanje tuenog na drugi put ne znai da mu je obezbeeno pravo prolaza tim putem, a po osnovu lana 50. citiranog zakona se moe izvriti premetanje pravca stvarne slubenosti prolaza na drugi pravac na kome vlasnik poslunog dobra trpi manje optereenje samo ukoliko se obezbedi pravo stvarne slubenoti prolaza tim drugim pravcem vlasniku povlasnog dobra. Kako prvostepeni sud ne daje razloge o ovoj odlunoj injenici to se osporena presuda nije mogla ispitati i morala je biti ukinuta. (Iz reenja Okrunog suda u aku, G. br. 1453/06 od 06.12.2006. godine)

471.
Vraanjem oduzetog zemljita ranijim vlasnicima, odnosno njihovim pravnim sledbenicima ranije postojea prava slubenosti nisu oivela. Iz obrazloenja: Pobijanom prvostepenom presudom po tubi tuilaca J.V. i Lj. D. utvreno je da tueni nema pravo stvarne slubenosti puta preko poslune kp. br. 16/10 u KO R..., bilo kojim pravcem u korist svoje povlasne kp. br. 16/14 iste KO i zabranjen je tuenom svaki dalji prolaz preko poslune parcele.
- 193 -

STVARNO PRAVO

Istom presudom odbijen je kao neosnovan primarni protivtubeni zahtev tuenog kojim je traio da se utvrdi da je odrajem stekao pravo slubenosti puta irine 4 m, radi odlaska peice, stokom i poljoprivrednim mainama u povlasnu kp. br. 16/14 preko poslune kp. br. 16/10, u duini i pravcem blie opisanim izrekom pobijane presude, odbijen i eventualni protivtubeni zahtev da se konstituie pravo slubenosti o kojem je re. Prema injeninom stanju utvrenom u prvostepenom postupku i povlasno i posluno zemljite oduzeto je od pravnih prethodnika stranaka 1953. godine u sprovoenju Zakona o PZF-u i postalo drutvena svojina, pa su samim tim i prestale slubenosti na tom zemljitu. Vraanjem oduzetog zemljita ranijim vlasnicima, odnosno njihovim pravnim sledbenicima, ranije postojea prava slubenosti nisu oivela i stoga tueni u tom smislu ne moe osnovano isticati da je sporno pravo slubenosti stekao odrajem, obzirom na okolnost da je njegov pravni prethodnik pre oduzimanja zemljita faktiki ostvarivao slubenost u periodu duem od 20 godina. Ova injenica moe biti samo od znaaja prilikom donoenja odluke o zahtevu za konstituisanje slubenosti, ali samo u sklopu ostalih relevantnih injenica, pri emu je najvanija ocena o ekonomskoj opravdanosti da se slubenost konstituie upravo tim pravcem. U pogledu ove injenice, saglasno naelu potede poslunog dobra iz lana 50. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, prvostepeni sud je pravilno zakljuio da ne postoji ekonomska opravdanost za konstituisanje slubenosti spornim pravcem pre svega zbog duine puta koji bi iao preko poslune parcele (118 m), a u odnosu na upuujui pravac preko kp. br. 18/2 (32 m), sve i da je pre oduzimanja zemljita pravni prethodnik tuenika imao pravo slubenosti spornim pravcem, pa je stoga prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo, ne samo kada je usvojio tubeni zahtev ve i kada je naao da su neosnovani primarni i eventualni protivtubeni zahtevi. (Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. br. 149/05 od 10.03.2005. godine)

472.
Za sticanje prava stvarne slubenosti moraju biti ispunjeni zakonom propisani uslovi, tako da pravni posao, odluka dravnog organa ili odraj predstavljaju samo pravni osnov, ali ne i uslov za sticanje prava stvarne slubenosti. Iz obrazloenja: Odredbom lana 51. zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima, na koju se Savezni dravni tuilac u zahtevu poziva, propisano je da se stvarna slubenost zasniva pravnim poslom, odlukom dravnog organa i odrajem. Navedena zakonska odredba propisuje naine zasnivanja stvarne slubenosti, ali ne i uslove za sticanje prava stvarne slubenosti. Pravni posao, to bi u konkretnom sluaju bilo deobno poravnanje br. 350/51 od 18. decembra 1951. godine, kao takav ne vodi isticanju stvarne slubenosti, ve on predstavlja samo pravni osnov. Uslovi za sticanje prava stvarne slubenosti regulisani su odredbama l. 51-54. navedenog Zakona. Kako je u konkretnom sluaju utvreno da su pravni prethodnici tuenog prestali da koriste parcelu tuioca za prolaz jo 1972. godine kada je uklonjena kapija na parceli tuenog, kao i da je tueni u poslednjih 10 godina vrlo retko koristio parcelu tuioca za prolaz, to nisu ispunjeni uslovi za sticanje prava slubenosti odrajem iz l. 54. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima u pogledu proteka odgovarajueg roka odraja. Nisu ispunjeni ni uslovi iz lana 53. navedenog Zakona u pogledu nemogunosti tuenog da koristi svoje parcele bez odgovarajueg korienja parcele tuioca, kao poslunog dobra, s obzirom da tueni moe ui u svoje parcele neposredno sa se- 194 -

STVARNO PRAVO

oskog - javnog puta. Kako je jedno od osnovnih naela kod sticanja prava slubenosti naelo restrikcije, sudovi su pravilno utvrdili da, s obzirom da tueni moe koristiti svoje parcele bez potrebe da koristi parcelu tuioca za prolaz, nema uslova za sticanje prava slubenosti prolaza prema navedenoj zakonskoj odredbi. (Savezni sud, Gzs. br. 11/99)

473.
Stvarna slubenost se zasniva pravnim poslom, odlukom dravnog organa ili odrajem. Iz obrazloenja: Sticanje prava stvarne slubenosti ureuje se zakonom - l. 7. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Pravnim poslom, odlukom dravnog organa i odrajem moe se zasnivati stvarna slubenost - lan 51. istog zakona. Tueni priznaju da u ovom sluaju nisu stekli pravo stvarne slubenosti prolaza pravnim poslom niti odlukom dravnog organa. Niestepeni sudovi iz utvrenih injenica osnovano su izveli zakljuak da ovo pravo tueni nisu stekli ni odrajem. Za sticanje prava stvarne slubenosti odrajem potrebno je da je dravina ostvarivana pod uslovima u lanu 54. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa za vreme od 20. godina. U ovom sluaju za sticanje prava slubenosti odrajem nije ispunjen uslov neprekidni posed od 20. godina zbog ega dugogodinje nesmetano korienje spornog prolaza od strane tuenih ali u periodu koji je manji od 20. godina nije doveo do uspostavljanja prava slubenosti na nekretnini tuilje po ovom osnovu. Nadalje, nekretnina tuenih nije odvojena od javnog puta tako da za njenu redovnu upotrebu ima dovoljne veze pa nije neophodno konstituisati pravo slubenosti prolaza preko tuiljine nekretnine samo sa razloga to je postojei javni put u vezi korienja od strane tuene kole i dr. neto dui. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1459/99 od 9. 7. 1999. godine)

474.
Vlasnik poslunog dobra moe traiti premetanje pravca stvarne slubenosti pod uslovom da se vlasnik povlasnog dobra, premetanjem pravca slubenosti, ne stavi u poloaj kojim bi njegovo pravo na vrenje slubenosti bilo znatno oteano. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju tueni je do sada u svoju parcelu ulazio sa seoskog puta, pa preko parcele tuioca i taj pravac slubenog prolaza je imao ukupnu duinu od 11,50 m i drugi smer u odnosu na pravac koji tuilac zahteva. Tuilac je svoju parcelu ogradio po katastarskim meama pa slubeni put u celoj duini ide kroz njegovo dvorite, a radi ulaska tuenog sa seoskog puta u parcelu ostavio je prolaz na koji e ugraditi klizne kapije, jednu irine 3,36 m, a drugu 5,50 m. Gledajui po osi slubenog puta pravac ove slubenosti bi imao duinu od 14,50 m. Ovako ustanovljenim novim slubenim putem, ne oteava korienje puta, jer s obzirom na konfiguraciju terena, ovaj pravac je povoljan onoliko koliko je bila i stara slubenost. Postavljene kapije su dovoljne irine, da tueni nesmetano moe koristiti novi pravac slubenosti i to kako peke, tako i za putnika i teretna vozila, a klizne kapije nee oteavati korienje slubenosti i za tuenog predstavljati napor koji bi
- 195 -

STVARNO PRAVO

bio od uticaja za njegovo zdravstveno stanje, jer da bi se otvorile potrebna je mala sila, tako da ih i malo dete moe otvoriti. Kako je utvreno, da se vrenje slubenosti na nain koji tuilac zahteva u ovoj pravnoj stvari tuenom ona ne oteava, pravilnom primenom materijalnog prava niestepenim presudama je tubeni zahtev usvojen i utvren nov pravac slubenosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2627/97)

475.
U skladu je sa odredbom l. 50. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa postojanje mogunosti premetanja pravca stvarne slubenosti na pravac kojim vlasnik poslunog dobra trpi najmanje optereenje, pod uslovom da se vlasnik povlasnog dobra premetanjem pravca slubenosti ne stavi u poloaj kojim bi njegovo pravo na reenje slubenosti bilo znatno oteano, a pogoranje uslova treba ceniti u odnosu na korist koju bi vlasnik poslunog dobra dobio premetanjem postojeeg pravca slubenosti. Iz obrazloenja: Po oceni Vrhovnog suda u skladu je sa odredbom lana 50. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa premetanje pravca stvarne slubenosti na pravac kojim vlasnik poslunog dobra trpi najmanje optereenje, pod uslovom da se vlasnik povlasnog dobra premetanjem pravca slubenosti ne stavi u poloaj kojim bi njegovo pravo na vrenje slubenosti bilo znatno oteano, a pogoranje uslova treba ceniti u odnosu na korist koju bi vlasnik poslunog dobra dobio premetanjem postojeeg pravca slubenosti. U konkretnoj pravnoj stvari, po pravilnoj oceni niestepenih sudova ispunjeni su uslovi za premetanje pravca stvarne slubenosti, jer je ista bila ustanovljena sredinom poslune parcele, na koji nain tuena protivtuilja kao vlasnik trpi tetu, jer je prinuena da zbog postojeeg puta istu posebno obrauje, to umanjuje njenu obradivu povrinu, a time i prinos sa parcele, kao i zbog injenice da se na taj nain smanjuje i njena trina vrednost. Osim toga, razlog za ovakvo ustanovljenje slubenosti prilikom deobe 1933. godine je postojanje kue na poslunoj parceli, koja je prilikom deobe pripala pok. R.K., ocu tuilje - protivtuene M., koja je u meuvremenu sruena. Ovu injenicu tueni su sami istakli u toku dosadanjeg postupka, te se neosnovano u reviziji ukazuje da nisu nastupile izme-njene okolnosti koje bi opravdavale premetanje pravca dosadanje stvarne slubenosti. Kada se pri tom ima u vidu i injenica da vlasnici povlasnih dobara izmetanjem pravca slubenosti ne bi bili dovedeni u nepovoljniji poloaj, odnosno da njihovo pravo na vrenje slubenosti ne bi bilo oteano, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odlueno kao u izreci pobijane presude. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5272/97)

476.
Prema odredbi lana 51. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa stvarna slubenost se zasniva pravnim poslom, odlukom dravnog organa ili odrajem. Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku je utvreno da je predmetna nepokretnost, za koju tuilja tvrdi da ima pravo slubenosti, prela u vlasnitvo tuioca 1978. godine i da je pre toga bila drutvena svojina.
- 196 -

STVARNO PRAVO

Utvreno je da tuilja nema nikakvog pravnog osnova za vrenje prava slubenosti preko te parcele, jer nema ni ugovor, ni sudsku niti administrativnu odluku, a ni putem odraja poto od 1978. godine do podnoenja tube nije prolo vie do 20 godina. U odnosu na drugi, eventualni, zahtev tuilje utvreno je da tuilac preko svoje parcele ima iskopanu kreanu, da je postavio betonsku ogradu sa gvozdenom kapijom pa bi ustanovljenjem sezonske slubenosti preko njegove parcele takva odluka bila neekonomina i necelishodna. Prema ovako utvrenom injeninom stanju pravilno je primenjeno materijalno pravo kada su pobijanom presudom odbijeni kao neosnovani zahtevi tuilje. Prema odredbi lana 51. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa stvarna slubenost se zasniva pravnim poslom, odlukom dravnog organa ili odrajem. Poto je u ovom sluaju utvreno da tuilja nema ni jedan od navedenih pravnih osnova, onda je pravilno utvreno da nema pravo slubenosti preko tuioeve parcele, jer nema niti ugovora, niti odluke dravnog organa, a zakonski rok za odraj joj tee tek od 1978. godine, jer se u smislu lana 55. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa na drutvenoj svojini stvarna slubenost nije mogla sticati putem odraja. Prema odredbi lana 50. stav 1. istog zakona stvarna slubenost se vri na nain kojim se najmanje optereuje posluno dobro. To znai da se prilikom odluivanja u parnici po zahtevu za konstituisanje stvarne slubenosti mora voditi rauna o tome da li ekonomski interes lica, koje trai slubenosti vei, od ekonomskog interesa lica ija bi nepokretnost trebalo da bude optereena ustanovljenjem prava slubenosti. Ukoliko se utvrdi da bi lice koje je vlasnik poslunog dobra, tj. nepokretnosti preko koje se trai slubenost, bila vie ekonomski optereena nego to bi bila korist lica koje trai ustanovljenje prava slubenosti, onda se takav zahtev ne moe prema odredbi lana 50. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa usvojiti. Poto je prvostepeni sud utvrdio da na nepokretnosti tuenog postoji kreana, betonska ograda i gvozdena kapija onda je sasvim izvesno da bi se to stanje na terenu moralo menjati na tetu tuenog, ako bi se ustanovila samo sezonska slubenost koju tuilja trai, pa je i taj njen zahtev pobijanom presudom pravilno odbijen kao neosnovan. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4597/95)

477.
Stvarna slubenost je pravo vlasnika jedne nepokretnosti da za potrebe te nepokretnosti vri odreene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika a to znai da lica koja nisu vlasnici povlasnog dobra to pravo ne mogu imati. Iz obrazloenja: Pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su priznali tuenom - protivtuiocu pravo prolaza preko parcele tuilje - protivtuene jer je ovo pravo tueni stekao putem odraja, u smislu lana 51. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa koji predvia da se slubenost moe stei i odrajem. Meutim, niestepeni sudovi su pogreno primenili materijalno pravo kada su pravo slubenosti prolaza priznali umeau i drugim licima. Ovo zbog toga to se stvarna slubenost odnosi samo na vlasnika povlasnog dobra, a to proizilazi iz lana 49. Zakona o svojinsko pravnim odnosima, kojim
- 197 -

STVARNO PRAVO

je predvieno da je stvarna slubenst prava vlasnika jedne nepokretnosti da za potrebe te nepokretnosti vri odreene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika. Kako u konkretnom sluaju umea i druga lica nisu vlasnici povlasnog dobra to ne mogu ni imati pravo slubenosti prolaza, zbog ega je zahtev u tom delu valjalo odbiti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4575/95)

478.
Saglasno naelu restrikcije (l. 50. st. 1. ZOSPO), konstituisanje prava stvarne slubenosti kolskog prolaza preko kunog placa je dozvoljeno izuzetno, i to kada se povlasno dobro na drugi nain ili bez nesrazmerno velikih trokova ne moe koristiti. Iz obrazloenja: Kako je u prvostepenom postupku utvreno da postoji i alternativni pravac kojim se slubenost moe ustanoviti, ali da ustanovljenje slubenosti u tom pravcu i poloaju iziskuje znatna investiciona ulaganja, pri emu se ne navodi kolika su ta ulaganja, to je prvostepeni sud putem vetaenja i na drugi pogodan nain trebalo da ispita i pouzdano utvrdi i tu injenicu, jer se konstituisanju ove vrste slubenosti preko ekonomskog dvorita i kunog placa pribegava jedino onda kada se ova ni na koji drugi nain ili bez nesrazmerno velikih trokova ne moe ostvariti. Tek na osnovu utvrenja svih relevantnih injenica i okolnosti prvostepeni sud je mogao da konstituie i da utvrdi nain i obim korienja slubenosti prolalza volovskom zapregom i motornim vozilom kojim e zadovoljiti ekonomsko iskoriavanje povlasnih parcela, a u najmanjoj meri opteretiti posluno dobro. (Savezni sud, Gzs. 6/94)

479.
Izrekom presude kojom se odluuje o izmetanju slubenosti mora da se konstatuje da pravnosnanou presude prestaje da postoji pravo slubenosti koje je do tada postojalo. (Okruni sud u Kragujevcu, G. 1391/91)

480.
Moe se u parnici zahtevati promena naina korienja slubenosti vode iz bunara radi njenog korienja na savremeniji nain, postavljanjem pumpe za crpljenje vode i cevi za odvod vode preko poslune parcele, pod uslovom da se vlasnik poslunog dobra ne dovodi u nepovoljniji poloaj odnosno da i on moe koristiti vodu na dosadanji ili savremeniji nain za potrebe svog domainstva. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2990/91)

481.
Trokovi izmetanja stvarne slubenosti na zahtev vlasnika poslunog dobra snosi vlasnik ovog dobra, a ne titular prava stvarne slubenosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2019/90)
- 198 -

STVARNO PRAVO

(lan 51. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

482.
Stvarna slubenost se moe stei i ugovorom, koji nije zakljuen u pismenoj formi, ako su ugovorne strane u celosti izvrile svoje ugovorne obaveze. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4747/95)

483.
Ugovor kojim se zasniva stvarna slubenost smatra se punovanim iako nije zakljuen u pismenoj formi, ako su ugovorne strane u celini izvrile obaveze koje iz njega proizlaze. Iz obrazloenja: Okruni sud je naao da je Optinski sud pogreno primenio materijalno pravo, jer usmeni ugovor ne predstavlja valjani pravni osnov za sticanje slubenosti u smislu lana 51. i 52. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima, koja slubenost se zasniva pravnim poslom, odlukom dravnog organa ili odrajem i koja se na osnovu pravnog posla stie upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajui nain odreen zakonom. Polazei od zakljuka da ugovor o ustanovljenju prava slubenosti mora biti sainjen u pismenoj formi i potpisi ugovaraa overeni kod suda, da bi mogao da slui kao osnov za upis u javnu knjigu, Okruni sud je preinaio prvostepenu presudu i odbio tubeni zahtev tuioca kojim je traio utvrivanje navedenog prava slubenosti u korist svoje povlasne parcele preko poslune parcele tuenih. Osnovano se u zahtevu za zatitu zakonitosti Republikog javnog tuioca istie da je Okruni sud pogreno primenio materijalno pravo kada je preinaio prvostepenu presudu i odbio tubeni zahtev tuioca. U konkretnom sluaju, vlasnik povlasne i vlasnik poslune parcele su u toku 1975. godine, zakljuili usmeni ugovor da tuilac deo dimnjaka od svoje stambene zgrade postavi parcelom pravnog prethodnika tuenih i da deo kanalizacione mree u duini od 5,20 m, takoe postavi preko te parcele iza svog dimnjaka na dubinu od 1 metar. Ovaj usmeni ugovor je odmah realizovan. Vrhovni sud nalazi da se ugovor kojim se zasniva stvarna slubenost smatra punovanim iako nije zakljuen u pismenoj formi, ako su ugovorne strane u celosti izvrile ugovorne obaveze koje iz njega proizlaze. Zakon o osnovnim svojinskopravnim odnosima, lan 51. i 52. propisuje da se stvarna slubenost stie pravnim poslom, odlukom dravnog organa ili odrajem, a na osnovu pravnog posla stie se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajui nain odreen zakonom. Iz ovih odredbi ne moe se izvui zakljuak da ranije realizovan usmeni ugovor o zasnivanju stvarne slubenosti ne proizvodi pravno dejstvo, samo zbog nedostatka pismene forme, i da sud na osnovu ........"Sl. glasnik SRS" br. 15/4, 43/81 i 14/87), u lanu 2. pri nabrajanju ta se smatra prometom nepokretnosti ne navodi i slubenost da bi se mogao izvui zakljuak da je nuna pismena forma kao pravni posao za sticanje stvarne slubenosti i u sluaju kada je takav ugovor obostrano izvren. Zato Vrhovi sud smatra da usmeni realizovani ugovor o zasnivanju stvarne slubenosti predstavlja punovaan pravni posao za sticanje ovog prava, pa ukoliko vlasnik poslunog dobra titularu slubenosti to pravo osporava i
- 199 -

STVARNO PRAVO

spreava ga u vrenju njegovih ovlaenja, titular slubenosti ima pravo da u smislu lana 56. i 57. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima podnese tubu za utvrenje prava slubenosti, kako su to pravilno zakljuili niestepeni sudovi. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 57/93)

484.
Suvlasnici povlasnog dobra u sporu za utvrivanje postojanja prava slubenosti jesu jedinstveni i nuni suparniari, pa jedan suvlasnik u naelu nema potpunu aktivnu legitimaciju za podnoenje tube ove vrste. Meutim, izuzetno, jedan suvlasnik ima potpunu aktivnu legitimaciju za ovakvu tubu ukoliko drugi suvlasnici izriito ne ele da se u takvom sporu pojave kao tuioci, jer bi u suprotnom odnosi suvlasnika bio onemoguen u utvrivanju svog prava, za koje ima pravni interes da ga ostvaruje po pozitivnim zakonskim propisima. (Okruni sud u Kraljevu, G. 1061/90)

485.
Korisnik gradskog graevinskog zemljita na kojem je izgradio porodinu stambenu zgradu ima pasivnu legitimaciju kod zahteva za konstituisanje prava stvarne slubenosti preko ovakvog zemljita. (Okruni sud u Kraljevu, G. 1448/90)

(lan 53. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

486.
Stvarna slubenost se ustanovljava odlukom suda ili odlukom dravnog organa kada vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimino ne moe koristiti to dobro bez odgovarajueg korienja poslunog dobra. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4032/98 od 6. 10. 1999. godine)

487.
Pravo slubenosti se ustanovljava kada je do nemogunosti korienja povlasnog dobra dolo bez krivice lica koje zahteva ustanovljenje prava slubenosti puta preko susednog poslunog dobra. Iz obrazloenja: Prema injeninom stanju na kome je zasnovana pobijana presuda, ugovorom o fizikoj deobi od 5.12.1977. godine zakljuenim izmeu pravnih prethodnika tuilaca i pravnih prethodnika tuenog izvreno je cepanje parcele 2836 na parcele 2836/1 vlasnitvo tuenog i parcele 2836/2 vlasnitvo tuilaca. Parcela tuilaca 2836/2, je u kompleksu sa njihovom parcelom 2839/2 koja je pre deobe bila u dravini pravnih prethodnika tuilaca i preko nje su sa puta mogli da uu u svoju parcelu
- 200 -

STVARNO PRAVO

bez korienja puta preko dela parcele 2836/1. Tuilac je do bate na parceli 2836/2 prolazio iz svoje parcele 2839/2, na kojoj se nalaze stara i nova stambena zgrada sa pomonim stambenim objektima. Zidanjem nove stambene zgrade 1992. godine na parceli 2839/2, tuilac je sebi onemoguio prolaz do bate na parceli 2836/2. Niestepeni sudovi su kod ovako utvrenog injeninog stanja pravilno zakljuili da je neosnovan tubeni zahtev da se utvrdi pravo slubenosti prolaza tuilaca do bate na parceli 2836/2 kao povlasnoj, preko parcele 2836/1, kao poslune u vlasnitvu tuenog. Neosnovano se revizijom osporava zakljuak sudova navodima da ustanovljenje traene slubenosti ne bi opteretilo posluno dobro koje i tuenom slui kao prolaz. Pravo slubenosti predstavlja ogranienje prava svojine vlasnika, na poslunom dobru i moe se ustanoviti odlukom suda kada vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimino ne moe koristiti to dobro bez odgovarajueg korienja poslunog dobra (lan 53. stav 1. Zakona o osnovnim svojinsko pravnih odnosa). Otuda pravo slubenosti se ustanovljava kada je do nemogunosti korienja povlasnog dobra dolo bez krivice lica koje zahteva ustanovljenje prava slubenosti puta preko susednog poslunog dobra. Ti uslovi u ovom sluaju nisu ispunjeni, jer je tuilac prolaz do bate na parceli 2836/2 imao preko svoje susedne parcele 2839/2 do zidanja nove stambene zgrade na toj parceli. Stoga se tuilac u smislu pomenutog propisa, ne moe koristiti pravom ustanovljenja stvarne slubenosti na tuoj parceli kad je ranije imao prolaz do bate na parceli 3839/2, a moe ga obezbediti posle podizanja nove stambene zgrade uklanjanjem sa te parcele svojih pomonih starih objekata. U takvoj situaciji po pravilnoj oceni sudova nije bilo nuno, da se ustanovljenjem prava slubenosti prolaza ogranii pravo svojine tuenog na parceli 2836/1 u funkciji poslunog dobra. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 328/98)

488.
Vlasnik povlasne parcele moe traiti utvrenja prava privremene slubenosti postavljanja graevinske skele na delu poslune parcele ako je to neophodno zbog malterisanja kue. Iz obrazloenja: Utvreno je, da su stranke susedi izmeu svojih kunih placeva, odnosno tuioevog kunog placa br. 3874 i tuenikovog br. 3873. Tuilac nije omalterisao porodinu stambenu zgradu u delu koja je prema tuenikovom placu, jer mu tueni ne dozvoljava da postavi skelu. Tuilac ne moe da postavi graevinsku skelu radi malterisanja zgrade a da jednim delom ne zahvati i deo tuenikovog kunog placa. Na osnovu navedenih injenica i l. 49. i 50. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa zakonito je odlueno usvajanjem tubenog zahteva i utvrenjem prava privremene slubenosti u merama, granicama i periodu neophodnim da tuilac moe da omalterie deo zgrade. Imajui u vidu navedeno, tuilac ima pravo da zahteva od tuenog utvrenje prava privremene slubenosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 717/98)

489.
Naknada koju vlasnik povlasnog dobra treba da plati vlasniku poslunog dobra odreuje se u novcu, u iznosu za koji se usled ustanovljene slubenosti smanjuje vrednost zemljita.
- 201 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Pravo slubenosti predstavlja ogranienje prava svojine vlasnika, odnosno prava korisnika na poslunom dobru, ali slubenost nije prenos prava svojine na nepokretnosti, nego teret na nepokretnosti. Stoga, nuna slubenost puta jednog vlasnika u korist zemljita drugog vlasnika moe se ustanoviti odlukom suda samo u sluaju ako se to zemljite bez ustanovljenja slubenosti ne moe koristiti, ili ako bi trokovi korienja bili u nesrazmeri sa prihodima. Kod ustanovljenja takve nune slubenosti puta, vai naelo potede poslunog dobra, po kome se ceni koji od moguih pristupnih puteva predstavlja najmanje optereenje za posluno dobro, pri emu se uzimaju u obzir sve okolnosti, kao to su veliina, konfiguracija, kultura zemljita i sl., to su u konkretnom sluaju niestepeni sudovi pravilno cenili. Prema odredbi lana 53. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, naknada koju vlasnik povlasnog dobra treba da plati vlasniku poslunog dobra odreuje se u novcu, i to u iznosu za koji se usled ustanovljene slubenosti smanjuje vrednost zemljita, ukoliko izmeu stranaka nije postignut sporazum da se naknada odreuje na drugi nain. Kako je tueni traio da mu se naknada odredi u novcu ili da odgovarajue zemljite, to je pravilno primenjeno materijalno pravo kada je tuilac obavezan da naknadu isplati u novcu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 25/97)

490.
Kad povlasna parcela izlazi na seoski put sa kojeg je prilaz na tu parcelu slobodan i bez ikakvih smetnji, nema mesta konstituisanju slubenosti preko poslune parcele. Iz obrazloenja: U toku postupka je uviajem suda na licu mesta i vetaenjem posredstvom vetaka poljoprivredne struke i vetaka geometra utvreno da plac tuioca k.p. br. 373 celom svojom duinom i irinom izlazi na seoski put, sa june i zapadne strane i da je prilaz sa puta na plac slobodan i bez ikakvih smetnji. Kod ovako utvrenog injeninog stanja pravilan je zakljuak niestepenih sudova da nisu ispunjeni uslovi za konstituisanje slubenosti preko parcele tuenog predvieni odredbom lana 53. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1225/97)

491.
Stvarna slubenost se odlukom suda ustanovljava ako vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimino ne moe da koristi to dobro bez odgovarajueg korienja poslunog dobra. Iz obrazloenja: Prema nalazu vetaka, prikljuenje kune vodovodne mree tuioca na seoski vodovod moguno je neposredno iz placa tuioca ili preko ahte na placu tuenog, to je tehniki i finansijski daleko povoljnije uz nedostatak to bi instalacije na duini od 5,7 metara prolazile preko dvorita tuenog. Stvarna slubenost ograniava pravo svojine vlasnika poslunog u korist vlasnika povlasnog dobra (lan 49. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Zato se odlukom suda stvarna slubenost ustanovljava uz uslov da vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimino ne moe da koristi to dobro bez odgovaraju- 202 -

STVARNO PRAVO

eg korienja poslunog dobra, kao i u drugim sluajevima odreenim zakonom (lan 53. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Polazei od ovoga ne bi bilo uslova da se ustanovi stvarna slubenost prevoenja vodovodne instalacije preko tuenikove poslune parcele, sem ako vlasnik povlasne parcele to moe uiniti neposredno iz svoje parcele bez optereenja tue. Otuda se kod ustanovljenja traene slubenosti preko placa tuenog ne moe uzeti u obzir samo ekonominost za tuioca kao vlasnika povlasnog dobra, ve i princip potede poslunog dobra, s obzirom da se stvarna slubenost vri na nain kojim se najmanje optereuje posluno dobro, prema lanu 50. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Zato je radi pravilne odluke u ovoj pravnoj stvari trebalo oceniti da li bi i u kojoj meri nastale tetne posledice optereenja za vlasnika poslunog dobra ustanovljenjem slubenosti koju tuilac trai te da li bi bila povreena i druga prava tuenog kao vlasnika poslunog dobra koja se tiu njegovog nesmetanog korienja. Ovo bez obzira to za tuioca postoji i druga mogunost prikljuka na seosku vodovodnu mreu, koja je tehniki i finansijski znatno nepovoljnija. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4122/95)

492.
Za ocenu dozvoljenosti revizije u sporu radi konstituisanja slubenosti u kome je postavljen zahtev i za isplatu novane naknade za zemljite koje e biti optereeno slubenou merodavna je vrednost tubenog zahteva u celini - kako u odnosu na nenovani deo, tako i u odnosu na novani deo. (Savezni sud, Gzs. 6/95)

493.
Ako se prilikom deobe jedinstvene parcele ne ustanovi slubenost za parcelu koja ostaje bez veze sa javnim putem; onda vlasnik te parcele ne moe kasnije zahtevati konstituisanje prava stvarne slubenosti preko parcela treih lica. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1027/94)

494.
Ako se prilikom deobe jedinstvene parcele ne ustanovi slubenost za parcelu koja ostaje bez veze sa javnim putem, onda vlasnik te parcele ne moe kasnije zahtevati konstituisanje prava stvarne slubenosti preko parcela treih lica. Iz obrazloenja: Prilikom deobe nije ustanovljena slubenost za izlaz na javni put u korist tuioeve k.p. br. 1097/3 koja je formirana deobom jedinstvene k.p. br. 1097. Za ulaz u svoju parcelu tuilac je koristio susednu parcelu vlasnitvo tuene kao treeg lica, koja nije bila u sastavu ranije jedinstvene parcele, a kad mu je tuena zabranila prolaz tuilac je traio da se preko parcele tuene ustanovi pravo kolske slubenosti. Niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kad su nali da je ovakav tubeni zahtev tuioca neosnovan, jer parcela tuene nije duna da trpi optereenje slubenosti radi korienja tuioeve parcele, jer to optereenje treba da trpe parcele koje su nastale deobom ranijeg kompleksa i tako omogue korienje parcele koja po svom poloaju zbog izvrene deobe nema veze sa putem. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1927/94)
- 203 -

STVARNO PRAVO

495.
Susedi moraju trpeti izvesna ogranienja u vrenju svojih prava ako to ne prelazi granicu tolerancije. Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku je utvreno da stranke ive u gradu i da su susedi, da su tueni izgradili potporni stub na svojoj terasi, to tuilja smatra zloupotrebom susedskog prava, pa je traila da se tueni obaveu na ruenje. Meutim, prvostepeni sud je na osnovu vetaenja utvrdio da bi prozor tuilje koji gleda u dvorite tuenih, da nije izgraen stub, imao dnevnu svetlost 67,27 luksa, a sa postavljenim stubom je smanjena svetlost na 59,60 luksa, zatim da je mogunost provetravanja smanjena samo za 5%, da ne postoji mogunost zavirivanja u spavau sobu tuilje sa terase tuenog i da je mogua zatita od vlaenja. Utvreno je da su tueni gradnju preduzeli u skladu sa urbanistikim reenjem, a uz dozvolu nadlenih organa. Prema ovako utvrenom injeninom stanju, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je zahtev tuilje odbijen kao neosnovan. Utvrena injenica da su tuenici osporenu gradnju preduzeli u skladu sa urbanistikim planom i uz dozvolu upravnih organa, nesumnjivo ukazuje da su oni na osnovu lana 53. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa stekli pravo slubenosti u korienju svoje terase na raun ogranienja prava tuilje kao njihovog suseda i titulara poslunog dobra. Uostalom, stranke ive u naseljenom gradu gde kao susedi moraju trpeti izvesna ogranienja u vrenju svojih prava ako to ne prelazi granice tolerancije, a u ovoj parnici je utvreno da komotitet stanovanja tuilje nee biti ugroen u takvom stepenu, koji bi opravdavao njen zahtev za ruenje tuenikovog stuba. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 892/94)

496.
Kada se odlukom suda ustanovljava stvarna slubenost, sud na zahtev vlasnika poslunog dobra utvruje i odgovarajuu naknadu koju je titular slubenosti duan da plati vlasniku poslunog dobra. Pravo na ovu naknadu vlasnik poslunog dobra ima i u sluaju kad ne trpi materijalnu tetu, ako se utvrdi da zbog ustanovljenja slubenosti na svojoj nepokretnosti trpi druga ogranienja koja opravdavaju davanje naknade. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 69/93)

497.
U parnici radi utvrenja da postoji pravo stvarne slubenosti tueni se moe protiviti ne samo protivtubom, nego i prigovorom da je slubenost prestala, odnosno da vie nije potrebna. Kada je spor o pravu stvarne slubenosti na gradskom graevinskom zemljitu, pasivno je legitimisana i optina koja obezbeuje ostvarivanje optih interesa u pogledu ureivanja i iskoriavanja tog zemljita. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je utvrdio, a drugostepeni sud prihvatio da su tuioci stekli pravo slubenosti peakog prolaza na osnovu odraja, i to pravo slubenosti "za izlaz i ulaz na G putu" (sada ulica
- 204 -

STVARNO PRAVO

ZB) upisano je u tapiji suda Optine V... br. 9785/40 od 25. decembra 1940. godine. Stoga tubeni zahtev sud usvaja na osnovu propisa lana 56. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Na prigovor tuenih, da je pravo slubenosti prestalo, jer ga tuioci ne koriste vie od 20 godina, i to od 1971. godine od kada im vie nije potrebno, jer je tada otvorena nova ulica na koju oni imaju neposredan izlaz iz svog dvorita, o emu su sasluani i svedoci. Sudovi, ne utvrujui ove injenice, pogrenom primenom materijalnog prava nalaze da se zahtev za utvrivanje da je pravo slubenosti prestalo moe ostvarivati samo tubom, a ne i prigovorom. Vrhovni sud stoji na stanovitu da se o prigovoru tuenih, da je pravo slubenosti tuilaca prestalo, ima raspravljati u ovoj parnici radi utvrenja postojanja slubenosti, pa je potrebno utvrditi da li je tana tvrdnja tuenih da tuioci ne koriste ovo pravo 20 godina (lan 58. stav 3. ZOSPO), odnosno da je nakon ustanovljenja ove slubenosti otvorena ulica na koju tuioci imaju neposredan izlaz iz svog dvorita (lan 58. stav 2. ZOSPO). Ako se utvrdi da je njihovo pravo slubenosti prestalo, odnosno postalo nepotrebno, onda tubeni zahtev ne bi bio osnovan. Isto tako, osnovano se u zahtevu za zatitu zakonitosti istie nedostatak u pasivnoj legitimaciji. Naime, pored tuene T.S. pasivno je legitimisana u Optini VB... poto je u pitanju stvarna slubenost na gradskom graevinskom zemljitu u drutvenoj svojini, a optina obezbeuje ostvarivanje optih interesa u pogledu ureenja i iskoriavanja (lan 6. stav 1. Zakona o graevinskom zemljitu). (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 169/92) Pravo stvarne slubenosti prolaza obezbeuje se prilikom deobe zemljine parcele na teret dela te parcele, a ne na teret vlasnika susedne parcele. (VSV br. Gzz. 7/91) Nema zakonskih uslova za ustanovljenje stvarne slubenosti na susednoj zgradi ako postoje tehnike mogunosti da vlasnici u svojoj zgradi postave podstanicu za uvoenje centralnog grejanja, iako u susednoj zgradi ve postoji takva podstanica, bez obzira na visinu trokova postavljanja podstanice. (VSV, br. Rev. 870/90)

498. 499.

500.
Suvlasnici povlasnog dobra u sporu za utvrivanje postojanja prava slubenosti jesu jedinstveni i nuni suparniari, pa jedan suvlasnik u naelu nema potpunu aktivnu legitimaciju za podnoenje tube ove vrste. Meutim, izuzetno, jedan suvlasnik ima potpunu aktivnu legitimaciju za ovakvu tubu ukoliko drugi suvlasnici izriito ne ele da se u takvom sporu pojave kao tuioci, jer bi u suprotnom suvlasnik bio onemoguen u utvrivanju svog prava, za koje ima pravni interes da ga ostvaruje po pozitivnim zakonskim propisima. (Okruni sud u Kraljevu, G. 1061/90)

(lan 54. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

501.
Ako je vlasnik povlasnog dobra faktiki vrio stvarnu slubenost u trajanju od (najmanje) 20 godina, a vlasnik poslunog dobra se nije tome protivio, ispunjeni su uslovi za sticanje stvarne slubenosti odrajem.
- 205 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, tueni je, zajedno sa svojim pravnim prethodnicima, vie od 30 godina bio u nesmetanoj dravini slubenosti prolaza preko tuioevih parcela, koristei taj prolaz kao jedini kojim je mogao doi do svojih parcela. lanom 54. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da se stvarna slubenost stie odrajem ako je vlasnik povlasnog dobra faktiki vrio slubenost u trajanju od (najmanje) 20 godina, a vlasnik poslunog dobra se tome nije protivio. Prvostepeni sud je, na osnovu te zakonske odredbe, pravilno zakljuio da je tueni stekao pravo slubenosti prolaza preko tuioevih parcela, s obzirom na to da je, kao vlasnik povlasnog dobra, faktiki vrio slubenost vie od 20 godina, a tuilac se, kao vlasnik poslunog dobra, tome nije protivio. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, G. 188/10 od 5.02.2010. godine)

502.
Stvarna slubenost se ne moe stei odrajem ako je vrena zloupotrebom poverenja vlasnika poslunog dobra. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud, donosei odluku kao u izreci, zakljuuje da su tuioci stekli pravo slubenosti prolaza preko naznaene poslune katastarske parcele, koja je suvlasnitvo tuenih, i to po osnovu odraja. Meutim, ovakav zakljuak prvostepenog suda nije sa sigurnou prihvatljiv. Naime, osnovano se u albi tuenog istie da se iz navoda tuenih i imenovanog svedoka moe izvesti zakljuak da prolaz navedenim putem, pogotovu runim kolicima i progonom stoke, nije bio mogu u smislu nesmetanog korienja prava prolaza. Stoga se ne moe sa sigurnou prihvatiti stav prvostepenog suda, da su ovakvu slubenost prolaza tuioci stekli odrajem, a ove injenice prvostepeni sud u osporenoj presudi uopte ne ceni. Stoga se ista nije mogla ispitati i morala je biti ukinuta. Pored toga, osnovano se u albi tuene - protivtuilje istie da prvostepeni sud nije utvrdio injenicu da li su tuioci spornim putem prolazili na nain koji je podoban za sticanje prava slubenosti odrajem, odnosno da li su tani navodi tuenih da su tuioci spornim putem prolazili zloupotrebom poverenja i u pogledu vlasnika poslune parcele. Ova injenica je od znaaja za presuenje u ovoj pravnoj stvari, s obzirom da se ne moe stei pravo stvarne slubenosti prolaza odrajem ukoliko su tuioci prolazili spornim putem zloupotrebom poverenja i u pogledu vlasnika poslune parcele. Pri tome, prvostepeni sud treba da ima u vidu i da se protivljenje prolazu tuiilaca spornim putem od strane tuenih tj. njihovog pravnog prethodnika, moe manifestovati na razliite naine, pa i kopanjem kanala, postavljenjem preskakala, kapije, vrljike, oranjem trase puta i saenjem bagrema, te da oceni od kakvog su znaaja ove okolnosti za savesnost tuilaca u posedu prava stvarne slubenosti prolaza spornim putem, te samim tim i na sticanje prava stvarne slubenosti prolaza spornim putem od strane tuilaca odrajem. Pored toga, osnovano se u albi tuilaca navodi da osporena presuda ne sadri razloge o odlunim injenicama ni u delu gde je usvojen alternativno postavljen protivtubeni zahtev tuene - protivtuilje, pa je i u ovom delu osporena presuda zahvaena bitnom povredom odredaba parninog postupka iz lana 354. stav 2. taka 13. Zakona o parninom postupku. Tako se ista nije mogla ispitati i morala je biti ukinuta.
- 206 -

STVARNO PRAVO

Naime, lanom 58. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa je propisano iz kojih se razloga moe zahtevati ukidanje stvarne slubenosti, pa kako prvostepeni sud ne daje razloge u ovom pravcu, niti utvruje da li su ispunjeni uslovi za ukidanje stvarne slubenosti, to se osporena presuda i u ovom delu nije mogla ispitati i morala je biti ukinuta. Uz to, od utvrenja da li tuioci imaju pravo slubenosti, zavisi da li se ta slubenost moe ukinuti ( jer se ne moe ukinuti ukoliko tuioci to pravo nemaju ). ( Iz reenja Okrunog suda u aku, G. 479/07 od 19.04.2007. godine )

503.
Odrajem vrenim zloupotrebom poverenja vlasnika poslunog dobra ne moe se stei stvarna slubenost. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud, donosei odluku kao u izreci, zakljuuje da su tuioci stekli pravo slubenosti prolaza preko naznaene poslune KP, koja je suvlasnitvo tuenih - i to po osnovu odraja. Meutim, ovakav zakljuak prvostepenog suda se ne moe sa sigurnou prihvatiti. Naime, osnovano se u albi tuenog istie da se iz navoda tuenih i imenovanog svedoka, moe zakljuiti da prolaz navedenim putem, pogotovu runim kolicima i progonom stoke, nije bio mogu u smislu nesmetanog korienja prava prolaza. Stoga se ne moe sa sigurnou prihvatiti stav prvostepenog suda da su ovakvu slubenost prolaza tuioci stekli odrajem, jer ove injenice prvostepeni sud u osporenoj presudi uopte ne ceni, pa se stoga ona nije mogla ispitati te je morala biti ukinuta. Osim toga, osnovano se u albi tuene - protivtuilje istie da prvostepeni sud nije utvrdio injenicu da li su tuioci spornim putem prolazili na nain koji je podoban za sticanje prava slubenosti odrajem, odn. da li su tani navodi tuenih da su tuioci spornim putem prolazili zloupotrebom poverenja i po pitanju vlasnika poslune parcele. Ova injenica je od znaaja za presuenje u ovoj pravnoj stvari, s obzirom da se ne moe stei pravo stvarne slubenosti prolaza odrajem ukoliko su tuioci prolazili spornim putem zloupotrebom poverenja i po pitanju vlasnika poslune parcele. Uz to, prvostepeni sud mora imati u vidu i da se protivljenje prolazu tuilaca spornim putem od strane tuenih i njihovog pravnog prethodnika moe manifestovati na razliite naine, pa i kopanjem kanala, postavljenjem preskakala, kapije, vrljike, oranjem trase puta i saenjem bagrema, te da oceni od kakvog su znaaja ove okolnosti za savesnost tuilaca u posedu prava stvarne slubenosti prolaza spornim putem, te - samim tim - i na sticanje prava stvarne slubenosti prolaza spornim putem od strane tuilaca odrajem. Osnovano se u albi tuilaca navodi i da osporena presuda nema razloga o odlunim injenicama ni u delu gde je usvojen alternativno postavljen protivtubeni zahtev tuene - protivtuilje, pa je i u ovom delu osporena presuda zahvaena bitnom povredom odredaba parninog postupka iz lana 354. stav 2. taka 13. Zakona o parninom postupku odnosno, ona se nije mogla ispitati i morala je biti ukinuta. Naime, lanom 58. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa je propisano iz kojih se razloga moe zahtevati ukidanje stvarne slubenosti, pa kako prvostepeni sud ne daje razloge u ovom pravcu, niti utvruje da li su ispunjeni uslovi za ukidanje stvarne slubenosti, to se osporena presuda i u ovom delu nije mogla ispitati i morala je biti ukinuta. Pored toga, od utvrenja da li tuioci imaju pravo slubenosti zavisi i da li se ta slubenost moe ukinuti - ne moe se ukinuti ukoliko tuioci to pravo nemaju. ( Reenje Okrunog suda u aku, G. 479/07 od 19.04.2007. godine )
- 207 -

STVARNO PRAVO

504.
Ako je tueni dravinu prava slubenosti stekao po osnovu odraja, tada tuiocu kao vlasniku poslunog dobra ne pripada odgovarajua naknada. (Okruni sud u Poarevcu, G. 187/99 od 15.02.1999. godine)

505.
Stvarna slubenost stie se odrajem kada je vlasnik povlasnog dobra faktiki ostvarivao slubenost za vreme od 20 godina, a vlasnik poslunog dobra se tome nije protivio. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2281/98)

506.
Stvarna slubenost se stie odrajem ako je vlasnik povlasnog dobra faktiki ostvarivao slubenost za vreme od 20 godina, a vlasnik poslunog dobra tome se nije protivio. Iz obrazloenja: S obzirom na utvreno injenino stanje prema kome je tuilja vrila pravo slubenosti prolaza preko parcela tuenih k.p. br. 2993 i 2998 za prilaz svojim kat. parcelama br. 3031 i 3033/1 i 3033/2 u vreme obavljanja poljoprivrednih radova penice i zapregom u merama i granicama oznaenim stavom prvim izreke presude Optinskog suda za vreme due od 20 godina, pa kako se tueni kao vlasnici poslunog dobra tome nisu protivili, pravilno je primenjena odredba lana 54. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kada je utvreno da je tuilja putem odraja stekla pravo sezonske slubenosti prolaza peice i zapregom spornim putem, jer su ispunjeni propisani uslovi: ostvarivanje slubenosti, protek odgovarajueg roka odraja i neprotivljenje vlasnika poslunog dobra. Navodi revizije da sudovi odluujui u ovoj pravnoj stvari nisu primenili osnovno naelo, naelo restriktivnosti prava slubenosti, nisu osnovani, jer ovo naelo nije uslov za sticanja slubenosti odrajem, a tueni ne navode da je sporna slubenost vrena zloupotrebom poverenja vlasnika ili draoca poslunog dobra silom, prevarom, niti da je ona ustupljena tuilji do opoziva. Ostalim navodima revizije tueni u sutini pobijaju utvreno injenino stanje koje se prema odredbi lana 385. st. 3. ZPP, revizijom ne moe pobijati zbog ega, te navode Vrhovni sud nije uzeo u obzir i iste posebno ne obrazlau. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 874/98)

507.
Stvarna slubenost se ne moe stei odrajem ako je vrena zloupotrebom poverenja vlasnika poslunog dobra, silom, prevarom ili ako je slubenost uslovljena do opoziva. Iz obrazloenja: Prema razlozima niestepenih presuda tuioci kao vlasnici katastarskih parcela - blie oznaenih u izreci prvostepene presude (povlasno dobro) su za obavljanje poljoprivrednih radova koristili razne pravce i okolne parcele treih lica, a za setvu i ubrenje nikada i nisu prelazili preko katastarskih parcela tuenih - blie oznaenih u izreci prvostepene presude (posluno dobro). Letinu su sa svojih katastarskih parcela izvlaila zavisno od pravca dolaska kombajna, s tim to su tueni od 1985. godi- 208 -

STVARNO PRAVO

ne protive bilo kakvom prelasku tuilaca preko njihovih parcela, a od pre pet - est godina su im to izriito zabranili. Tueni su nekoliko puta dozvolili prolaz tuiocima preko svojih parcela, s tim to su tuioci povremeno prelazili preko katastarskih parcela tuenih kriom i uz njihovo protivljenje, obzirom da su imali drugi prolaz do svojih parcela koji su prodali. Tuioci imaju povoljniji put za dolazak kombajna sa magistralnog puta, a za dolazak do svojih parcela koristili su razne pravce i prolaze, tako da katastarske parcele tuenih nisu koristili u neprekidnom periodu od 20 godina radi dolaska do svojih katastarskih parcela. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zakljuili da tuioci nisu odrajem stekli spornu stvarnu slubenost, jer za sticanje sporne stvarne slubenosti odrajem nisu ispunjeni zakonski uslovi. Naime, prema odredbama lana 51. u vezi lana 54. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, stvarna slubenost zasniva se pravnim poslom, odlukom dravnog organa i odrajem. Stvarna slubenost stie se odrajem kada je vlasnik povlasnog dobra faktiki ostvarivao slubenost za vreme od 20. godina a vlasnik poslunog dobra se tome nije protivio. Stvarna slubenost se ne moe stei odrajem ako je vrena zloupotrebom poverenja vlasnika ili draoca poslunog dobra, silom, prevarom ili ako je slubenost uslovljena do opoziva. Imajui u vidu sve okolnosti koje su utvrdili niestepeni sudovi i Vrhovni sud nalazi da tuioci nisu stekli spornu stvarnu slubenost odrajem, obzirom da je nisu faktiki ostvarivali za vreme od 20 godina i da su se tueni povremenom korienju svog poslunog dobra za potrebe povlasnog dobra tuilaca protivili. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2869/98)

508.
Za donoenje zakonite odluke u sporu radi utvrenja da je slubenost na nepokretnosti steena odrajem nuno je utvrditi da li su tueni kao vlasnici svojih parcela faktiki ostvarivali slubenost prolaza preko sporne parcele 20. godina bez protivljenja tuioca, te da li tueni imaju drugi put za dolazak na svoje parcele i kada je sporna parcela postala drutvena svojina. Iz obrazloenja: Nakon to je razmotrio sve spise, a polazei od navoda zahteva za zatitu zakonitosti i revizije tuenih, ovaj sud je zakljuio da su zahtev za zatitu zakonitosti Republikog javnog tuioca i revizija tuenih osnovani. Uvaavajui tubeni zahtev tuioca na napred izloeni nain sudovi saglasno utvruju da tueni nisu mogli odrajem stei stvarnu slubenost prolaza peice i kojima preko sporne parcele, jer je ista u drutvenoj svojini sa pravom korienja tuioca. To utvrenje je i po nahoenju ovog suda nepotpuno u smislu odredbi lana 395. stav 2. Zakona o parninom postupku a to se osnovano istie u zahtevu za zatitu zakonitosti i reviziji tuenih. Za donoenje zakonite odluke u ovom sporu trebalo je utvrditi i da li su tueni kao vlasnici svojih parcela faktiki ostvarivali spornu slubenost prolaza putem preko sporne parcele 20. godina bez protivljenja tuioca, te da i tueni imaju i drugi put za dolazak na svoje parcele (naelo restrikcije slubenosti) i kada je sporna parcela postala drutvena svojina. Prema odredbama lana 55. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", broj 6/80) stvarna slubenost na nepokretnosti koja je drutveno sredstvo u drutvenom pravnom licu ne moe se stei odrajem. Te odredbe su prestale da vae na osnovu odredbi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SRJ", broj 29/96). Pri takvim okolnostima u ovom sporu se nalazimo u situaciji u toku iz pravila o vremenskom vaenju zakona (tueni sve vreme
- 209 -

STVARNO PRAVO

koriste sporni put i vreme prolazi). To praktino znai da se shodno tim pravilima spor ima reiti primenom novog Zakona prema kome se sporna stvarna slubenost prolaza spornim putem moe stei odrajem. Sledom toga potrebno je utvrditi da li su tueni po tom osnovu u smislu odredbi lana 54. sada Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa stekli spornu stvarnu slubenost prolaza. Zavisno od toga kada je sporna parcela postala drutvena svojina tueni su pod uslovima iz lana 54. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", broj 6/80) mogli stei spornu stvarnu slubenost, ako je do tada proteklo 20 godina faktikog ostvarivanja te slubenosti. Ako tueni u smislu izloenog nisu odrajem stekli spornu slubenost treba raspraviti i utvrditi da li oni imaju i drugi put za dolazak do svojih parcela. Jer, u njihovom osporavanju tubenog zahteva da im se zabrani prolaz spornim putem isticanjem da su odrajem stekli slubenost prolaza tim putem sadrana je i obaveza suda da po slubenoj dunosti utvrdi i da li oni imaju drugi put. Za sluaj da se utvrdi da tueni nemaju drugog puta ili da je sporni put najkrai (restrikcija slubenosti) tuilac ne moe osnovano traiti da im se zabrani prolaz spornim putem, jer oni pod tim pretpostavljenim uslovima, mogu se protiviti tubenom zahtevu tuioca prigovorom da nemaju drugog puta i da im na spornom putu treba priznati subenost prolaza. Praktino to znai da takva protivtuba nije nuna. Propustivi da postupe u smislu izloenog sudovi su svoje odluke zasnovali na nepotpuno utvrenom injeninom stanju u smislu odredbi lana 395. stav 2. Zakona o parninom postupku, pa su iste na osnovu tih i odredbi lana 408. stav 2. istog zakona uvaenjem zahteva za zatitu zakonitosti i revizije tuenih morale biti ukinute. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3235/97)

509.
Tueni se ne moe pozivati na odraj zato to je prolazio njivom pre podele parcele kao suvlasnika, jer je slubenost pravo na tuoj stvari, pa se vreme prolaska do deobe matine parcele ne moe raunati u odraj. Iz obrazloenja: Tuenik se ne moe pozivati na odraj zato to je prolazio njivom pre podele parcele kao suvlasnik, jer je slubenost pravo na tuoj stvari, pa se vreme prolaska do deobe matine parcele ne moe raunati u odraj, a od izvrene deobe nema roka za odraj u smislu lana 54. stav 1. ZOOSPO. S obzirom na izloeno, materijalno pravo je pravilno primenjeno kada je tubeni zahtev usvojen i utvreno nepostojanje prava prolaza tuenika kao i zabrana prolaza preko parcele. Tuilac kao vlasnik parcele ima pravo da postavi ogradu na mei svoje parcele, te mu tuenik to pravo ne moe osporavati bez obzira na poloaj zgrade prema objektu tuenog. Tuenik bi mogao samo da trai pravo slubenosti u koliko je ona neophodna za odravanje zgrade na svom zemljitu u sluaju obavljanja rada na kui, ako se isti zbog postojee ograde ne bi mogli izvesti na parceli tuenika. (Okruni sud u Poarevcu, G. 455/97)

510.
Za sticanje slubenosti odrajem nema znaaja to se povlasna parcela granii sa seoskim putem ako je sa istom prilaz kolima nemogu.
- 210 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku je utvreno da tueni i njegovi preci vie od 20 godina nesmetano koriste sporno zemljite, a koje se vodi kao kat. parcela 1466 za ulaz u svoju kat. parcelu br. 1471. Utvreno je i uviajem na licu mesta da se tuenikova kat. parc. br. 1471 sa istone strane granii sa seoskim putem, ali da je teren sa te strane vrlo strm, tako da sa te strane nije mogu prilaz kolima i da je takav prilaz mogu jedino preko spornog pojasa zemljita. Sporni pojas zemljita je kod katastra prilikom opteg premera snimljen kao put to se vidi iz priloenih kopija katastarskih planova. Prema ovako utvrenom injeninom stanju koje se revizijom ne moe pobijati, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tubeni zahtev tuilaca a usvojili protivtubeni zahtev tuenog. Naime, tueni je preko 20 godina koristio nesmetano sporni pojas zemljita, koji je oznaen u katastru kao put. Koristio ga je za prolaz peice, kolima i progon stoke, radi ulaska u svoju kat. parcelu gde mu se nalazi kua i okunica. Na ovaj nain je tueni u skladu sa l. 54. Zakona o svojinskopravnim odnosima stekao pravo slubenosti odrajem. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3554/95)

511.
Slubenost prolaza se moe omoguiti i predajom kljua od kapija dvorita kao poslunog dobra. Iz obrazloenja: Prema lanu 57. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ako se vlasnik povlasnog dobra neosnovano spreava ili ometa u vrenju stvarne slubenosti, on moe tubom zahtevati da to spreavanje ili ometanje prestane. Poto tuena, iskljuivim dranjem kljueva od kapija dvorita na poslunim parcelama, ometa tuilju u korienju sezonske slubenosti prolaza preko tih parcela, nisu osnovani navodi revizije o pogrenoj primeni materijalnog prava. Stvarna slubenost predstavlja ogranienje prava svojine. Meutim, vlasnik povlasnog dobra ima pravo da stvarnu slubenost vri na nain kojim se najmanje optereuje posluno dobro (lan 50. navedenog zakona), a vlasnik poslunog dobra obavezu da ga u tome ne ometa. Omoguavanjem tuilji da raspolae kljuevima od predmetnih kapija radi nesmetanog prolaenja kroz posluno dobro, ne uskrauju se tuenoj svojinska ovlaenja, ve samo omoguava tuilji vrenje stvarne slubenosti nesmetanog prolaenja kroz parcele tuene. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4135/95)

512.
Savesnost dravine i zloupotrebe poverenja jesu pravna pitanja pa predstavljaju revizijski razlog. Iz obrazloenja: Savesna dravina jeste uslov, a zloupotreba poverenja smetnja za sticanje stvarne slubenosti, u smislu lana 54. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pa ova pitanja spadaju u krug pravnih, ime se kandiduju kao revizijski razlozi u smislu lana 385. stav 1. taka 3. ZPP. Ali, u ovom sluaju ta pitanja su, na osnovu utvrenih injenica, pravilno reena pa se u reviziji neosnovano na- 211 -

STVARNO PRAVO

vodi da dravina tuenog - protivtuioca nije bila savesna ve plod zloupotrebe prava. injenino stanje se ne moe pobijati revizijom, na osnovu lana 385. stav 3. ZPP, pa su navodi revizije o tome neosnovani. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 699/94)

513.
Stvarna slubenost stie se odrajem kada je vlasnik povlasnog dobra faktiki ostvarivao slubenost za vreme od 20 godina a vlasnik poslunog dobra tome se nije protivio. U vreme potrebno za odraje uraunava se i vreme za koje su prethodnici sadanjeg draoca drali stvar kao savesni i zakoniti draoci. (VSS, Gzz. 14/92)

514.
Ako je prilikom deobe tuenom kao vlasniku povlasne parcele ostavljen put preko poslune parcele tuenog, radi izlaska na seoski put, koji ovaj nije koristio zbog toga to na svojoj parceli ima vajat koji zatvara ovaj put, onda se ima uzeti da je "slubenost uspostavljena do opoziva", u kom sluaju bi se radilo o slubenosti zasnovanoj na odreeno vreme, pa dravina i rok odraja od 20 godina ne bi vodili sticanju prava trajne stvarne slubenosti putem odraja. (Okruni sud, Kragujevac, G. 499/91)

(lan 56. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

515.
Slubenost prolaza zaprenim vozilom obuhvata i pravo prolaza poljoprivrednim mainama ako to doputa irina puta po postojeoj slubenosti, a ako ne doputa, mora se traiti proirenje slubenosti. Iz obrazloenja: Prema pravnom shvatanju Vrhovnog suda Srbije, pravo slubenosti steeno odrajem ili na drugi nain za prolaz zaprenim vozilom obuhvata i pravo prolaza poljoprivrednim mainama (traktor, kombajn i dr.) pod uslovom da to dozvoljava irina postojee slubenosti. U vreme za sticanje odrajem prava slubenosti prolaza traktorom i drugim poljoprivrednim mainama, uraunava se i vreme faktikog prolaza samo sa zaprenim vozilom, ako se radi o istoj irini slubenosti. Iz stanja u spisima proizilazi da je sporni put koji je tuilac koristio preko tuenikove parcele u duini od 25,5 metara irok 2,5 metra, to je pri utvrivanju prava slubenosti prolaza odrajem uneseno i u izreku prvostepene presude. Pravo stvarne slubenosti kolskog prolaza sadri ovlaenje vlasnika povlasnog dobra da ga koristi i za poljoprivrednu mehanizaciju. Ali, to to je tuilac faktiki nesmetano preko 20 godina koristio sporni pojas zemljita tuenog za prolaz zapregom, ne dovodi automatski do sticanja slubenosti odrajem i za prolaz svom poljoprivrednom mehanizacijom bez obzira na razliitu vrstu i dimenziju tih maina (traktor, freza, kombajn i sl.) ako svojim dimenzijama prevazilaze irinu pro- 212 -

STVARNO PRAVO

laza od 2,5 metra. Osnovano se, stoga, postavlja pitanje da li slubenost prolaza kolima, koji je tuilac faktiki nesmetano ostvarivao preko 20 godina obuhvata na irini spornog puta i pravo prolaza poljoprivrednom mehanizacijom. Ako to ova irina postojeeg puta ne dozvoljava, onda se u reviziji pravilno navodi da se utvrivanjem slubenosti prolaza poljoprivrednom mehanizacijom u sutini vri modifikacija kolske slubenosti, tako to se proiruje njen obim i na taj nain uvodi nova stalna slubenost prolaza poljoprivrednom mehanizacijom. Prema tome, ako je tuilac u navedenom vremenskom periodu nesmetano koristio sporni prolaz peice i zapregom, koji je dovoljan za sticanje slubenosti odrajem, onda se iz faktikog ostvarivanja slubenosti kolskog prolaza ne moe ustanoviti da postoji odraj slubenosti prolaza u irini od 2,5 metra poljoprivrednom mehanizacijom raznog tipa, bez utvrivanja da li to dozvoljava irina postojee slubenosti. Imajui reeno u vidu, radi pravilne odluke o ovom delu tubenog zahteva neophodno je da prvostepeni sud razjasni navedene okolnosti relevantne za primenu lana 54. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i ponovo oceni da li su ispunjeni uslovi da tuilac odrajem, pored prolaza peice i zapregom, stekne i slubenost prolaza poljoprivrednim mainama na spornom pojasu zemljita tuenog. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3564/95 od 9. 10. 1995. godine)

(lan 57. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

516.
Pri ustanovljenju stvarne slubenosti sud nije duan da po slubenoj dunosti utvrdi i odgovarajuu naknadu, koju je inae vlasnik povlasnog dobra duan da plati vlasniku poslunog dobra, ve o tome odluuje samo na zahtev vlasnika poslunog dobra, koji moe biti istaknut i u posebnoj parnici po ustanovljenju slubenosti. (VSS, Rev. broj 1299/91)

517.
Pravo stvarne slubenosti prolaza ne prestaje samim tim to se ovim prolazom koriste i druga lica u kontaktima sa korisnicima prava slubenosti na povlasnoj nepokretnosti. (VSV, br. Rev. 320/90)

(lan 58. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

518.
Vlasnik poslunog dobra moe zahtevati da prestane pravo stvarne slubenosti kada ona postane nepotrebna za korienje povlasnog dobra ili kad prestane razlog zbog koga je ona zasnovana.
- 213 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: U postupku je utvreno da su stranke susedi, da je na parceli tuenog postojala upa - radionica do 1981. godine a da je tada tueni ovaj objekat pretvorio u garau koji je sazidao skoro celom irinom svoga placa, a da je za prolaz i to za istovar drva i kada je dovoen materijal u vezi limarske delatnosti, kada je ien WC i peice, koristio sada sporni put preko parcele tuioca. U postupku je utvreno i odluna injenica da tueni za prilaz svom placu, kao i objektima na njemu, ima drugu mogunost, tj. da u plac direktno ulazi sa ulice, jer njegova parcela izlazi direktno na ulicu. U prisustvu tako utvrenih injenica koje se revizijom ne mogu pobijati, niestepeni sudovi su pravilno nali da je slubenost postala nepotrebna to vodi njenom ukidanju. Prema odredbama lana 49. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, stvarna slubenost je pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za potrebe te nepokretnosti vri odreene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (posluno dobro) ili da zahteva od vlasnika poslunog dobra da se uzdrava od vrenja odreenih radnji koje bi inae imao pravo vriti na svojoj nepokretnosti. U lanu 58. stav 2. istog zakona propisano je da vlasnik poslunog dobra moe zahtevati da prestane pravo stvarne slubenosti kada ona postane nepotrebna za korienje povlasnog dobra ili kad prestane drugi razlog zbog koga je ona zasnovana. Poto tueni ima mogunost da u svoju parcelu i do svojih objekata dolazi direktno sa ulice, pravilan je zakljuak niestepenih sudova da je slubenost preko parcela tuilaca nepotrebna. Okolnost da je raspored objekata na njegovom placu takav da bez korienja poslunog dobra ne moe da ulazi u garau koju tuilac navodi nije od uticaja. Pre svega, utvreno je da pomonim objektima tueni moe da prie i sa svoje parcele. Pravilno zakljuuje prvostepeni sud da tueni kao dobar domain mora da vodi rauna prilikom izgradnje pomonih objekata da raspored tih objekata bude takav da moe u te objekte da ulazi direktno sa ulice sa kojom se njegova parcela granii, a ne da objekte gradi na prostoru gde je njemu eventualno nepristupano te da radi toga trai slubenost prolaza preko parcela tuilja. Naelo restrikcije slubenosti je jedno od vladajuih naela na polju ovih stvarnih prava na tuoj stvari, a njegov izraz je izmeu ostalih i pravo vlasnika poslunog dobra da zahteva da prestane pravo slubenosti kada ono postane nepotrebno, i tako oslobodi svoje dobro tereta koji ga optereuje a nema svrhu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3175/98)

519.
Vlasnik poslunog dobra moe zahtevati da prestane pravo stvarne slubenosti kada ona postane nepotrebna za korienje povlasnog dobra, ili kad nastupi drugi razlog zbog koga je ona zasnovana. Iz obrazloenja: Tuioci su traili da se ukine postojee pravo nune slubenosti kolskog prolalza zapadnom stranom parcele tuilaca i istovremeno konstituie pravo slubenosti kolskog prolaza istonom stranom iste parcele u korist katastarske parcele tuene. Prema odredbi lana 58. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa vlasnik poslunog dobra moe zahtevati da prestane pravo stvarne slubenosti kada ona postane nepotrebna za korienje povlasnog dobra ili kad nastupi drugi razlog zbog koga je ona zasnovana. Tuioci su tubom traili i konstituisanje novog prava slubenosti u korist tuene, uspostavljanjem prava prolaza na istonoj strani poslune parcele. Pravilan je zakljuak niestepenih sudova da se tubom faktiki trai izmetanje slubenosti prava prolaza na drugu stranu njihove katastarske parcele. Izmetanje takve slubenosti mogue je pod uslovom da se vlasnik povlasnog dobra preme- 214 -

STVARNO PRAVO

tanjem pravca slubenosti ne dovede u poloaj kojim bi njegovo pravo slubenosti prolaza kolima i peice imalo za posledicu oteano vrenje prava slubenosti za tuenu kao titulara slubenosti prolaza kolima i peice zbog visokog uspona kojeg bi tuena morala savlaivati od istone granice parcele pa do objekta, kao i zbog enormnih trokova izrade puta kojim bi bila izloena tuena. Za ovu odluku dati su razlozi koje kao pravilne u svemu prihvata i Vrhovni sud, pa su neosnovani navodi revizije o pogrenoj primeni materijalnog prava. (Vrhovni sud Srbije, 1452/97)

520.
Vlasnik poslunog dobra moe zahtevati da prestane pravo stvarne slubenosti kada ona postane nepotrebna za korienje povlasnog dobra. Iz obrazloenja: Prema odredbama l. 53. st. 1. i l. 58. st. 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, odlukom suda ili drugog dravnog organa stvarna slubenost ustanovljava se kada vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimino ne moe koristiti to dobro bez odgovarajueg korienja poslunog dobra, a vlasnik poslunog dobra moe zahtevati da prestane pravo stvarne slubenosti kada ona postane nepotrebna za korienje povlasnog dobra. Tueni je tokom prvostepenog i drugostepenog postupka isticao, a to ponavlja i u reviziji, da je imovina tuioca jedna celina i da se moe nesmetano koristiti bez korienja nepokretnosti tuenog kao poslunog dobra, te da tuilac i ne koristi sporni put koji je zarastao u korov. Niestepeni sudovi nisu proveravali istinitost navoda da tuilac svoje nepokretnosti moe koristiti i bez prolaza preko nepokretnosti tuenog a zbog pogrenog stanovita da navedene injenice nisu relevantne iz razloga to su pravni prethodnici tuioca spornim putem prolazili kada je to bilo potrebno i da je slubenost prolaza ustanovljena voljom pravnih prethodnika tuioca i tuenog u postupku deobe. Utvrenje navedenih injenica je relevantno za pravilnu primenu odredbi l. 53. st. 1. i l. 58. st. 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, to znai da je u smislu l. 395. st. 2. Zakona o parninom postupku injenino stanje nepotpuno utvreno, pa je revizija tuenog usvojena i niestepene presude ukinute, a predmet je vraen prvostepenom sudu na ponovno suenje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5431/96)

521.
Naelo restrikcije slubenosti naroito se odnosi na slubenost prolaza preko dvorita, jer se njome ograniavaju line vrednosti kao to su na primer porodini mir u domu vlasnika poslunog dobra, bez obzira da li ovaj trpi kakvu materijalnu tetu. Stoga se slubenost prolaza kroz dvorite protiv volje vlasnika po pravilu, ne moe dozvoliti, osim izuzetno kada to naroito razlozi i potrebe korienja povlasnog dobra zahtevaju. Ako su parcele poslunog i povlasnog dobra u vreme prvobitno ustanovljene slubenosti bile poljoprivredno zemljite, te ako je ta slubenost ustanovljena radi ubiranja poljoprivrednih proizvoda na parcelama povlasnog dobra, onda se naknadnom izgradnjom stambenih objekata na tim parcelama svrha te slubenosti izmenila. Ako izmenjena svrha slubenosti sa stanovita naela restrikcije slubenosti preko kunog dvorita nije vie neophodna onda postoji pravni osnov za njeno ukidanje u smislu lana 58. stav 2. ZOSPO.
- 215 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Pravo slubenosti uopte, pa i pravo slubenosti peakog prolaza, ili kako revizijski sud nalazi pravo nunog prolaza, predstavlja optereenje i ogranienje prava svojine svagdanjeg vlasnika poslunog dobra. Stoga vai naelo restrikcije, prema kome se kod zasnivanja i vrenja toga prava polazi od neophodnih potreba za korienje povlasnog dobra (lan 50. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Naelo restrikcije naroito se odnosi na slubenosti prolaza preko dvorita, jer se njome ograniavaju line vrednosti kao to su na primer porodini mir u domu vlasnika poslunog dobra, bez obzira da li ovaj trpi kakvu materijalnu tetu. Stoga se slubenost prolaza kroz dvorite protiv volje vlasnika po pravilu, ne moe dozvoliti, osim izuzetno kada to naroiti razlozi i potrebe korienja povlasnog dobra zahtevaju. Nasuprot miljenju sudova u konkretnom sluaju, takvi razlozi svakako nisu u tome da drugim, javnim putem treba prei 71 metar vie. Ako su parcele tuilaca i parcela tuenog u vreme prvobitno ustanovljene slubenosti bile poljoprivredno zemljite te je ta slubenost ustanovljena radi ubiranja poljoprivrednih proizvoda na parcelama tuilaca, onda se naknadnom izgradnjom stambenih objekata na tim parcelama svrha te slubenosti izmenila. Ako izmenjena svrha slubenosti sa stanovita naela restrikcije slubenosti preko kunog dvorita nije vie neophodna onda postoji pravni osnov za njeno ukidanje u smislu lana 58. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa prema kome vlasnik poslunog dobra moe zahtevati da prestane pravo stvarne slubenosti kada prestane razlog zbog koga je ona zasnovana. Ovo bez obzira po kom pravnom osnovu je slubenost zasnovana (ugovor, odraj i tako dalje). Zahtev za ukidanje slubenosti zbog promenjenih okolnosti ne zastareva, pa stoga nasuprot miljenju sudova nije od uticaja protek vremena od nastanka promenjenih okolnosti do podnoenja tube (protivtubu) radi ukidanja slubenosti, bez obzira to je za korienje povlasnog dobra tuilaca stalno postojao alternativni, javni put i to ga oni nisu koristili. Sudovi su propustili da sa ovih materijalno-pravnih aspekata cene relevantne injenice. Uz to, nije dovoljno utvrena namena uske staze pored magistralnog puta, da li je namenjena i da li slui za prolaz peaka i da li je prema mesnim prilikama ona uopte podobna za prolaz peaka, te da li pored nje postoji i drugi prostor koji bi mogao da koristi peak kao i da li se deo magistralnog puta koristi za kretanje peaka na tom prostoru. Prema tome, zbog pogrene primene materijalnog prava ostalo je nedovoljno utvreno injenino stanje. (Savezni sud, Gzz. 10/96)

522.
Vlasnik poslunog dobra moe zahtevati da prestane pravo stvarne slubenosti kada ono postane nepotrebno za korienje povlasnog dobra. Iz obrazloenja: lanom 58. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa predvieno je da vlasnik poslunog dobra moe zahtevati da prestane pravo stvarne slubenosti kada ono postane nepotrebno za korienje povlasnog dobra ili kada prestane drugi razlog zbog koga je ona zasnovana. U konkretnom sluaju, tuilac kao vlasnik poslunog dobra tubenim zahtevom je traio da se slubenost kolskog i peakog prolaza izmesti sa puta koji je ugovorom utvren i to na jugozapadnu graninu liniju poslunih parcela, ili da se izmesti na drugu katastarsku parcelu kako je to traeno eventualnim tubenim zahtevom. Meutim, u postupku je utvreno da je izmetanje slubenosti, kako je to traeno glavnim tubenim zahtevom, znatno nepovoljnije za tuene, s obzirom da bi zbog
- 216 -

STVARNO PRAVO

velikog nagiba zemljita bio znatno otean prolaz kolima du jugozapadne ivice poslunih parcela, kako to tuilac predlae. to se tie premetanja slubenosti na katastarsku parcelu utvreno je da tuilac nije vlasnik navedene katastarske parcele, s obzirom da ugovor o kupoprodaji navedene parcele nije overen kod suda, te tuilac nije postao vlasnik navedene katastarske parcele u smislu lana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3559/96)

523.
Rok koji vodi prestanku prava slubenosti zbog nekorienja prekida se tubom vlasnika povlasnog dobra radi utvrenja postojanja stvarne slubenosti. Iz obrazloenja: Iz spisa predmeta i obrazloenja pobijanih presuda proizilazi, da su niestepeni sudovi tubeni zahtev tuenog usvojili jer su polazei od injenice da spornu slubenost tuioca nisu koristili od podnoenja tube njihovog pravnog prethodnika od 30.05.1985. godine kada se tueni korienju te slubenosti usprotivio, a ni kasnije tokom voenja ove parnice koju su tuioci nakon smrti svog pravnog prethodnika tubom od 14.04.1986. godine pokrenuli, zakljuili, da su se u konkretnom sluaju kumulativno stekla oba uslova koja su lanom 58. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa za prestanak stvarne slubenosti propisana, pa su stoga i protivtubeni zahtev tuenog usvojili. Vrhovni sud meutim, nalazi da se takvo pravno stanovite sudova za sada ne moe prihvatiti kao pravilno jer su oba suda izgubili iz vida injenicu da se rok koji vodi prestanku prava slubenosti zbog nekorienja prekida tubom vlasnika povlasnog dobra radi utvrenja postojanja stvarne slubenosti. Drugo je pak pitanje da li je u meuvremenu sporna slubenost prolaza peice kolima i progonom stoke postala nepotrebna za korienje povlasnog dobra u sezoni obavljanja poljoprivrednih radova na poslunom dobru tuilaca za koje je ta slubenost ustanovljena, jer to predstavlja drugi zakonom odreeni razlog zbog kojeg vlasnik poslunog dobra u smislu lana 58. stav 2. Zakona moe traiti da se o daljoj sudbini slubenosti odlui, odnosno da ona prestane. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3750/96)

524.
Nema osnova za ukidanje slubenosti ako se do podnoenja tube nisu izmenile okolnosti i prilike na osnovu kojih bi se pravo slubenosti moralo ukinuti. Iz obrazloenja: Tuilac je traio da se ukine pravo slubenosti ustanovljeno preko njegove parcele 1947. godine u korist tuenikove parcele sa prolazom sa punim i praznim zaprenim kolima. U prvostepenom postupku je utvreno da je pravo slubenosti prolazom praznim i punim zaprenim kolima ustanovljeno deobom izmeu pravnih prethodnika stranaka reenjem Optinskog suda I. broj 97/47 od 27. marta 1947. godine i da se do podnoenja tube nisu izmenile okolnosti i prilike na osnovu kojih bi se pravo slubenosti moralo ukinuti.
- 217 -

STVARNO PRAVO

Prema ovakvom injeninom stanju pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je pobijanom presudom odbijen zahtev tuioca kao neosnovan. Pravo slubenosti u konkretnom sluaju je zasnovano u smislu lana 51. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravnim poslom pravnih prethodnika stranaka. Stvarna slubenost je u smislu lana 49. stav 1. istog zakona pravo vlasnika jedne nepokretnosti, kao povlasnog dobra, da za potrebe te nepokretnosti vri odreene radnje na nepokretnostima drugog vlasnika, kao poslunog dobra. Prema ovom delu citirane zakonske odredbe nesumnjivo je da je vrenje prava slubenosti ogranieno samo na one radnje koje su strogo odreene prilikom konstituisanja te slubenosti, to je u ovom sluaju vrenje slubenosti prolazom punim i praznim kolima, kao to je navedeno i u reenju Optinskog suda I. 97/47. S obzirom da motorna vozila istim reenjem nisu predviena i s obzirom na vreme ustanovljenja slubenosti, onda se nesumnjivo zakljuuje da tueni ima pravo prolaza samo sa zaprenim kolima, i poto se na terenu, kako je prvostepeni sud utvrdio nisu izmenile okolnosti tuilac nema zakonskih uslova da po tom osnovu trai ukidanje prava slubenosti tuenog. Meutim, poto se prema odredbi lana 50. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa stvarna slubenost vri na nain kojim se najmanje optereuje posluno dobro, a prema odredbi lana 6. stav 2. istog zakona zabranjeno je vrenje prava slubenosti protivno cilju zbog koga je priznato, onda tuilac od tuenog moe zahtevati vrenje prava samo na nain kako je prilikom deobe ugovoreno u protivnom ukoliko bi tueni isti prolaz koristio na drugi nain kao to su motorna vozila, tuilac ima pravo da mu takav prolaz uskrati u skladu sa napred navedenim zakonskim odredbama, jer bi to bilo smetanje njegovog poseda zbog prekoraenja u vrenju ugovorenog prava. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 268/96)

525.
Nema mesta ukidanju slubenosti ako nisu prestali razlozi zbog kojih je slubenost zasnovana. Iz obrazloenja: Iz nalaza sudskog vetaka izmeu ostalog proizilazi da tuenik zbog rasporeda zgrada na svom delu parcele teko moe da proe, odnosno uopte ne moe sa zapregom ili mainama da proe iz svog ekonomskog dvorita do spornog puta, dok oba niestepena suda suprotno zakljuuju, nalaze da se ova konstatacija vetaka ne odnosi na tuenog, ve na tuioca. Naime, nije pouzdano utvreno da li tuenik sa jugozapadne strane od asfaltnog puta moe da ue u svoje ekonomsko dvorite poljoprivrednim mainama i natovarenim kolima, budui da je svod velike ulazne kapije nizak, jer svod i nije bio sagraen za ove namene. Prema tome, ne proizilazi zakljuak da tuenik moe do svoje parcele da prie i sa strane gde mu se nalazi ekonomsko dvorite, jer sudovi previaju injenicu da tueni moe sa jugozapadnog dela od asfaltnog puta da ue u svoje ekonomsko dvorite, poto velika kapija ne pripada tueniku, ve njegovom ocu sa kojim nije u dobrim odnosima, a osim toga ista je sagraena sa niskim svodom i nije planirana za ulazak sa natovarenom prikolicom, zbog ega je i bila konstituisana slubenost prolaza spornim putem. Osim toga, niestepeni sudovi isto tako previaju i bitnu injenicu da su preci parninih stranaka, koji su inae bili braa, jo pre 50 godina zajedniki napravili sporni put za njihove zajednike potrebe odnosno zajednike potrebe sada parninih stranaka, koji put oni koriste ve 30 godina, a sporni put je napravljen tako to je svaka stranka dala po deo svoje parcele i to tueni vei deo, nego tuilac.
- 218 -

STVARNO PRAVO

Imajui izloeno u vidu, Vrhovni sud nalazi da je dolo i do pogrene primene materijalnog prava iz odredbe lana 58. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, poto razlozi zbog kojih je zasnovana ova slubenost nisu prestali, to jasno proizilazi iz nalaza navedenog sudskog vetaka, jer alternativno ponueni i predloeni prolaz kao zamena za pravo korienja slubenosti ovog puta je neadekvatan, budui da tueni sa jugozapadnog dela od asfaltnog puta ne moe da ue u svoje ekonomsko dvorite zbog neadekvatne visine kapije koja i nije bila izgraena za ulazak ugovorenih kola, niti je pak ta kapija u svojini tuioca, ve njegovog oca. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1237/95)

526.
Vlasnik poslunog dobra moe zahtevati da prestane pravo stvarne slubenosti kada ona postane nepotrebna za korienje povlasnog dobra ili kada prestane drugi razlog zbog koga je ona zasnovana. Iz obrazloenja: U provedenom postupku je utvreno da je pravosnanom presudom optinskog suda od 4.10.1990. godine ustanovljeno pravo stvarne slubenosti korienja WC-a u objektu tuioca u korist stana tuenog, koje je tuilac duan da prizna. Utvreno je da je u vreme ustanovljenja ovog prava slubenosti, ve postojao WC u stanu koji predstavlja povlasno dobro, ali ovaj WC je izgraen bez graevinske dozvole, pa je zbog toga i dozvoljeno pravo slubenosti. Poto se nita nije promenilo, jer graevinska dozvola nije dobijena za izgraeni WC u stanu tuenih, pravilno su niestepeni sudovi primenili odredbu lana 58. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kojom je predvieno da vlasnik poslunog dobra moe zahtevati da prestane pravo stvarne slubenosti kada ona postane nepotrebna za korienje povlasnog dobra ili kada prestane drugi razlog zbog kojega je ona zasnovana. Neosnovan je revizijski navod kojim se istie da izgraeni WC vri svoju funkciju, pa prema tome ne postoji razlog za pravo slubenosti. Ovo zbog toga to je u pitanju bespravno izgraen WC, odnosno radi se o stanju koje nije u skladu sa pozitivnim pravom, pa se ne moe smatrati da je prestao da postoji razlog zbog koga je ustanovljeno pravo slubenosti. Takoe su neosnovani navodi kojima se istie da je dolo do promene korisnika povlasnog dobra. U smislu lana 49. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa stvarna slubenost je pravo vlasnika povlasnog dobra da za potrebe nepokretnosti vri odreene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (posluno dobro). Prema tome, bez obzira na promene korisnika, odnosno vlasnika, slubenost se uvek ustanovljava u korist povlasnog dobra. U konkretnom sluaju pravo slubenosti je ustanovljeno za stan u suterenu zgrade br. 28. u ulici I...M... u B... pa nema uticaja na ovo pravo izmena vlasnika na tom stanu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2228/95)

527.
Pravo plodouivanja kao lina slubenost u smislu pravnih pravila stvarnog prava, prestaje na isti nain na koji prestaju i stvarne slubenosti u smislu lana 58. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kao i smru plodouivaoca.
- 219 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Pravo plodouivanja nije regulisano Zakonom o svojinsko pravnim odnosima kao saveznim zakonom, nego je ostavljeno da se uredi republikim zakonom. Poto takav republiki zakon nije donet, na pravo plodouivanja se imaju primeniti pravna pravila stvarnog prava. Ta pravna pravila predviaju da pravo plodouivanja prestaje na iste naine na koji prestaju i stvarne slubenosti, kao i smru plodouivaoca. Prema tome, o osnovanosti zahteva za prestanak prava doivotnog plodouivanja sud to ocenjuje na osnovu shodne primene odredbe lana 58. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a koji regulie prestanak stvarne slubenosti. Budui da tuiljin zahtev nije utemeljen na injenicama koje predstavljaju materijalno pravni osnov za prestanak prava doivotnog plodouivanja, koje je u korist tuene uknjieno na osnovu ostavinskog reenja, to je valjalo takav zahtev odbiti. (Okruni sud u Zrenjaninu, broj G. 1241/94)

528.
Stvarna slubenost postaje nepotrebna za korienje povlasnog dobra, ako je izgraen javni put do povlasnog dobra, ako je vlasnik povlasnog dobra u meuvremenu stekao drugu nepokretnost tako da preko te nepokretnosti moe koristiti povlasne parcele, ili je pak u meuvremenu stekao pravo stvarne slubenosti prolaza preko parcele treih lica, a za dolazak na povlasne parcele. Iz obrazloenja: Prema lanu 58. stav 2. ZOSPO, vlasnik poslunog dobra moe zahtevati da prestane pravo stvarne slubenosti, kada ona postane nepotrebna za korienje povlasnog dobra ili kad prestane drugi razlog zbog koga je ona zasnovana. S obzirom na to, predmetna slubenost prolaza tuenicima kao vlasnicima povlasnih parcela, a preko poslune parcele tuioca i dalje je potrebna, poto tuenici nemaju drugi put za dolazak na svoje povlasne parcele. Navod albe tuioca da trea lica dozvoljavaju tuenicima prolaz preko svojh parcela, a za dolazak na povlasne parcele nema znaaja poto tuenici preko parcela treih lica, na koje upuuje tuilac, nisu stekli pravo stvarne slubenosti na nain predvien Zakonom o svojinskopravnim odnosima. (Okruni sud u Poarevcu, G. 795/94)

529.
Za ocenu daljeg opstanka stvarne slubenosti posle eksproprijacije poslunog dobra, potrebno je da se utvrdi ne samo tehnika nego i pravna mogunost vrenja takve slubenosti posle privoenja nameni eksproprisane nepokretnosti. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 137/94)

530.
Zahtev za ukidanje slubenosti je osnovan ako je slubenost izgubila korisnost za povlasno dobro. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4090/93)

531.
Osnovan je zahtev za ukidanje slubenosti ako prestane potreba za korienje te slubenosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2478/93)
- 220 -

STVARNO PRAVO

532.
Faktiko ostvarivanje stvarne slubenosti bez stvarne potrebe za njom, ma koliko dugo trajala, ne moe dovesti do sticanja prava stvarne slubenosti odrajem. Faktiko ostvarivanje slubenosti kada za njom ne postoji stvarna potreba, nije slubenost ve samo njen privid. Iz obrazloenja: Ako je prema lanu 58. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa sopstvenik poslunog dobra ovlaen da zahteva prestanak prava slubenosti kada ona postane nepotrebna za korienje povlasnog dobra, onda se samo po sebi razume, a imajui u vidu i princip potede poslunog dobra, izraen u odredbi lana 50. istog Zakona, da se pravo stvarne slubenosti u sluaju nepostojanja njegove potrebe za korienje povlasnog dobra ne moe ni stei. (Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. br. 730/93 od 30.06.1993. godine)

533.
Osnovan je zahtev za ukidanje slubenosti ako prestane potreba za korienjem te slubenosti. Iz obrazloenja: U toku postupka pred Optinskim sudom utvreno je da se povlasna parcela tuenog granii sa javnim putem, te da premetanjem ulazne kapije i obavljanjem drugih radova o troku tuilje, kako je to opisano u izreci prvostepene presude, tueni iz svog dvorita moe da izlazi na javni put. Ukazivanje u reviziji da e izmetanjem ulazne kapije tueni pretrpeti veliku tetu, jer e morati da se see orah i drugo drvee, a doi e i do oteenja ograde, u suprotnosti je sa utvrenim injeninim stanjem i predstavlja ustvari pobijanje napadnute presude zbog pogreno i nepotpuno uvrenog injeninog stanja, to u postupku revizije u smislu lana 385. st. 3. ZPP nije dozvoljeno. Imajui u vidu ovako utvreno injenino stanje Optinski i Okruni sud su pravilno primenili materijalno pravo kada su primenom lana 58. st. 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa usvojili tubeni zahtev. Pri tome nema znaaja da se sporna slubenost koristi dugi niz godina (u reviziji tueni tvrdi 150 godina), jer je sa jedne strane nesumljivo utvreno da je prestala potreba za slubenou, poto tueni iz svog dvorita ima izlaz na javni put, a sa druge strane, to se korienjem slubenou ne moe stei pravo svojine odrajem na zemljitu na kome je konstituisana slubenost, kako se to neosnovano ukazuje u reviziji. Zato su i neosnovani navodi u reviziji da je pobijana presuda zasnovana na pogrenoj primeni materijalnog prava. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2478/93)

534.
Zahtev za ukidanje slubenosti je osnovan ako je slubenost izgubila korisnost za povlasno dobro.
- 221 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: U vezi sa zahtevom za ukidanje prava slubenosti prolaza pobijanom presudom je utvreno da su pravni prethodnici stranaka prilikom deobe suvlasnike parcele usmenim sporazumom ustanovili slubenost prolaza preko parcele kat. br. 1110, kao poslunog dobra, a u korist parcele kat. br. 1108 kao povlasnog dobra. Zadnjih godina tuenici ne koriste predmetnu slubenost zbog toga to su osposobili izlaz na ulicu sa kojom se neposredno granii njihova parcela i prema kojoj imaju izlaz irine 2,9 metara. Kod ovako utvrenog injeninog stanja Vrhovni sud nalazi da je pravilnom primenom materijalnog prava usvojen tubeni zahtev a razloge za ovakvu odluku date kao pravilne i osnovane prihvata i ovaj sud. Naime, stvarna slubenost u smislu odredbe l. 49. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa predstavlja pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasnog dobra) da za raun ove nepokretnosti koristi nepokretnost drugog lica (posluno dobro), tako da ovako ustanovljena slubenost predstavlja teret za posluno dobro i zato se uvek kad za to postoje zakonom propisani razlozi ceni opravdanost daljeg postojanja slubenosti. Iako je predmetna slubenost ustanovljena u postupku deobe ranije jedinstvene parcele, tuenici zadnjih godina istu ne koriste zbog toga to su osposobili prolaz kojim iz svog kunog placa direktno izlaze na ulicu. Na ovaj nain predmetna slubenost je izgubila korisnost za povlasno dobro, pa je pravilno u smislu l. 58. st. 2. navedenog zakona zakljueno da tuioci osnovano trae ukidanje slubenosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4090/93)

535.
Vlasnik zgrade ne moe osnovano traiti uklanjanje strehe, koja se nalazi u njegovom vazdunom prostoru, od suseda ako se time ne ometa korienje njihovog placa i zgrade niti im se time prouzrokuje teta. (Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 50/91)

536.
Za prestanak prava stvarne slubenosti potrebno je utvrditi, pored injenice da je vlasnik povlasnog dobra stekao mogunost da do svoje nekretnine bez korienja poslunog dobra sprovede vodovodne cevi, jo i injenica da li bi time imao nesrazmerne materijalne izdatke i da li su i u emu vlasnici poslunog dobra ogranieni u korienju svog zemljita. (VSV br. Rev. 674/90)

537.
Tuba radi utvrenja prava slubenosti po osnovu odraja ne spreava protivtubu radi ukidanja istog prava zbog toga to vrenje istog nije potrebno. (VSV br. Rev. 163/90)

(lan 60. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

538.
Ako se nepokretnost koja je predmet plodouivanja makar i delimino koristi, zahtev za prestanak slubenosti zbog nekorienja je neosnovan.
- 222 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Sporna nepokretnost pribavljena je 1982. godine zajednikim sredstvima parninih stranaka, koje su se sloile da njihov vlasnik bude tuilac a da tueni budu titulari line slubenosti plodouivanja, to je i upisano u zemljinim knjigama. Prvih petnaest godina proteklo je u miru a potom je usledio poremeaj odnosa koji je i uzrokovao najpre tubu plodouivanja protiv vlasnika a potom tubu vlasnika protiv plodouivalaca. Parnine stranke su, inae, bliski srodnici: tuilac je sin tuenih. Prema lanu 6. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, na stvari na kojoj postoji pravo svojine moe se zasnovati stvarna ili lina slubenost. Stvarna slubenost regulisana je l. 49. do 59. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Lina slubenost je predviena lanom 60. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ali tim zakonom nije ureena. Trebalo je da bude ureena posebnim saveznim ili republikim zakonom. Meutim, nije. Zato se ovo pravo jo uvek ostvaruje po pravnim pravilima imovinskog prava sadranim u srbijanskom Graanskom zakoniku. Niestepeni sudovi su pravilno zakljuili da nije prestao razlog za prestanak plodouivanja. Tueni koriste nepokretnost, koja je predmet plodouivanja, prema svojim potrebama i mogunostima, a poto se ona kod ove slubenosti tretira kao jedinstvena stvar, korienje bilo kog dela ima znaaj korienja itave nepokretnosti. Zato obim korienja nepokretnosti, odnosno eventualno nekorienja dela nepokretnosti, ne moe predstavljati razlog za prestanak plodouivanja. U ovom sluaju, utoliko pre to su odreeni uticaj na ostvarivanje prava imali i poremeeni odnosi parninih stranaka. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4428/02 od 28.11.2002. godine)

539.
Pravo plodouivanja je najire pravo upotrebe tue stvari (poslunog dobra), a stie se na osnovu ugovora, testamenta i odraja. Iz obrazloenja: Odredbom l. 6. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", br. 6/80, 36/90 i "Sl. list SRJ", br. 29/96), propisano je da se na stvari na kojoj postoji pravo svojine moe zasnivati pravo slubenosti, pravo stvarnog tereta i pravo zaloge, pod uslovima odreenim zakonom. Prema l. 60. istog Zakona, pravo plodouivanja pravo upotrebe, pravo stanovanja, kao i pravo stvarnog tereta ureuje se zakonom, to znai da ona mogu biti ureena kako saveznim tako i republikim odnosno pokrajinskim zakonom. Kako pravo plodouivanja nije ureeno do sada ni saveznim ni republikim zakonom to o pravu plodouivanja treba raspravljati i odluivati prema pravnim pravilima imovinskog prava. Pravo plodouivanja je najire pravo upotrebe tue stvari (poslunog dobra). Predmet prava plodouivanja moe biti tua pokretna i nepokretna stvar. Pravo plodouivanja stie se na osnovu ugovora, testamenta i odraja. U konkretnom sluaju prvostepeni sud je o pravu doivotnog plodouivanja tuilaca raspravljao i odluivao na osnovu itanja izvoda iz zemljinoknjinog uloka br. 2538 KO M, iskaza svedoka I.D., uviaja na licu mesta i dokaza sasluanjem stranaka. Prvostepeni sud nije izveo dokaz itanjem ugovora kojim su tuioci stekli pravo doivotnog plodouivanja a radi utvrivanja odlune injenice o obimu i predmetu prava plodouivanja. Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je, nakon kupovine kue, izvrena adaptacija odnosno dogradnja nekih prostorija uz kuu a da je u dvoritu napravljena letnja kuhinja sa terasom. Sporno je da li se pravo plodouivanja odnosi i na dograene prostorije odnosno prostoriju izgraenu u dvoritu. Osim toga, sporna je i sadrina sporazuma izmeu stranaka o nainu korienja prostorija u kui. Pravo plodouivanja prestaje, pored ostalih
- 223 -

STVARNO PRAVO

naina, i nevrenjem plodouivanja u odreenom roku, ukoliko u vrenju plodouivanja nije bio spreen kao i odricanjem od strane plodouivaoca. Sa iznetih razloga, a na osnovu l. 395. st. 2. ZPP, Vrhovni sud je odluio kao u izreci. U ponovnom postupku prvostepeni sud e utvrditi osnov sticanja prava plodouivanja, predmet i obim tog prava kada je izvrena dogradnja prostorija uz kuu i izgradnja objekta u dvoritu, te da li je i na ovim objektima konstituisano pravo tuilaca kao i kada je zakljuen sporazum o nainu korienja kue, u kojoj formi i kakva je sadrina tog sporazuma. Nakon toga u ovoj stvari donee novu odluku. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6977/98)

540.
Smru lica u iju korist je konstituisano pravo line slubenosti na nepokretnostima prestalo je pravo korienja i svim drugim licima koja su po tom osnovu nepokretnosti koristila. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju otac tuenog je sporne nepokretnosti koristio od 1965. godine pa sve do svoje smrti u 1994. godini a na osnovu izjave pravnog prethodnika tuilaca overenoj u Optinskom sudu pod Ov. br. ________od 1. juna 1965. godine kojom je dozvolio ocu tuenog da ima pravo da besplatno nepokretnosti koristi do svoje smrti. Pravni prethodnik tuilaca je umro 1971. godine a otac tuenog, koji je takoe potpisao navedenu izjavu od 1. juna 1965. godine, nastavio je i nakon toga da sa porodicom, pa i sa tuenim koristi sporne nepokretnosti sve do svoje smrti 1994. godine. Nakon toga tuioci su kao naslednici traili da im tueni spornu nepokretnost preda u dravinu, to je tueni odbio. Polazei od izloenog injeninog stanja niestepeni sudovi su donosei pobijane odluke pravilno odluili o tubenom zahtevu. Izjavom pravnog prethodnika tuilaca od 1. juna 1965. godine koju je potpisao i otac tuenog, to joj daje znaaj sporazuma, konstituisano je da spornim nepokretnostima doivotno pravo line slubenosti u korist oca tuenog i to na stambenoj zgradi pravo stanovanja, a na zemljitu pravo upotrebe. Kako se radi o pravu line slubenosti konstituisanom u korist oca tuenog, to je njegovom smru u 1994. godini prestalo pravo korienja i svim drugim licima koja su po tom osnovu sporne nepokretnosti koristila. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5123/97)

541.
Plodouivanje kao stvarno pravo na tuoj stvari moe se ustanoviti samo na stvari koja ve postoji, a na buduoj stvari ako je to izmeu ugovornih strana izriito ugovoreno. (VSS, Gzz. 22/96)

542.
Obaveza postavljanja ograde u bati, koja se nalazi u naseljenom mestu, postoji samo u onim mestima gde je obiajem prihvaeno kao obavezujue pravilo, ako nije drukije propisano. (Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 306/91)
- 224 -

STVARNO PRAVO

PRAVO ZALOGE (lan 61. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

543.
Hipoteka se stie na osnovu pravnog posla ili sudske odluke upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajui nain odreen zakonom. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3279/99 )

544.
Kada je nepokretnost optereena hipotekom radi namirenja potraivanja zbog koga se izvrenje sprovodi onda se dozvoljeno izvrenje ne moe proglasiti nedoputenim zbog promene vlasnika, jer je hipoteka vezana za nepokretnost a ne za linost. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju reenjem Optinskog suda I -________od 7. avgusta 1995. godine, prema duniku, tuioevom ocu dozvoljeno je izvrenje prodajom nepokretnosti upisane kat. parc. br. 303/2 kua sa kuitem i dvoritem u povrini od 0.13,00 ha, radi namirenja trabine tuenog po presudi Optinskog suda P... ________od 27. februara 1995. godine. U cilju obezbeenja ovog izvrenja na osnovu odluke suda dana 10. avgusta 1995. godine, zabelebom upisana je hipoteka na navedenoj nepokretnosti u korist tuenog ., kao poverioca. U to vreme, zemljino-knjini vlasnik ove nepokretnosti bio je tuioev otac. Polazei od ovakvog injeninog stanja pravilno su niestepeni sudovi primenom l. 63. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa iz l. 144. Zakona o izvrnom postupku, odbili tubeni zahtev. Naime, kada je nesumnjivo utvreno da je predmetna nepokretnost optereena hipotekom radi namirenja potraivanja zbog koga se u konkretnom sluaju izvrenje sprovodi i po shvatanju Vrhovnog suda dozvoljeno izvrenje ne moe se proglasiti nedoputenim zbog promene vlasnika, jer je hipoteka vezana za nepokretnost a ne za linost. Prema tome, kako je sporna nepokretnost optereena hipotekom u korist tuenog, on kao hipotekarni poverilac po tzv. pravnom principu sledovanja, ima pravo da se namiri iz zaloene nepokretnosti bez obzira da li je ona promenila vlasnika i draoca. Nema uticaja na ishod spora ni injenica to je jo pre ustanovljenja hipoteke tuioev otac ugovorom poklonio tuiocu spornu nepokretnost, obzirom da je u vreme ustanovljenja hipoteke jo uvek bio zemljino-knjini vlasnik ove nepokretnosti a tuilac uknjien kao vlasnik ove nepokretnosti tek kasnije 21. maja 1996. godine. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4354/99) REALIZACIJA ZALONOG PRAVA (lan 63. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa)

545.
Zalogoprimac ne moe da trai da se naloi zalogodavcu da mu isplati dug koji je obezbeen zalogom u situaciji kada je zalogodavac samo vlasnik stvari date u zalogu, a ne i lini dunik potraivanja.
- 225 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: U postupku je utvreno da je tuilac dana 9.decembra 1994. godine zakljuio sa DD "D" u Novom Sadu, ugovor o kratkoronom kreditu. Dana 28.avgusta 1994. godine zakljuen je ugovor o okvirnom kreditu obezbeenim hipotekom izmeu tuioca kao davaoca kredita i hipotekarnog poverioca i tuenog kao hipotekarnog dunika i DD "D" kao korisnika kredita. Tueni je dana 23.avgusta 1994. godine dao zalonu izjavu o ustanovljenju hipoteke na stambenoj zgradi iji je vlasnik, a u korist tuioca. Reenjem suda od 23.avgusta 1994. godine, dozvoljena je uknjiba zalonog prava uz istovremenu zabeleku zabrane otuenja navedene nepokretnosti do konanog izmirenja duga. Dug po osnovu kredita na dan 30.septembra 2001. godine iznosio je 778.330,29 dinara. Na osnovu takvog injeninog utvrenja prvostepeni sud je usvojio tubeni zahtev i obavezao tuenog da tuiocu isplati navedeni novani iznos sa zakonskom zateznom kamatom. Drugostepeni sud je preinaio prvostepenu presudu i odbio tubeni zahtev kao neosnovan, nalazei da je tueni hipotekarni dunik zbog ega je tuilac protiv njega mogao podneti samo hipotekarnu tubu a ne tubu radi isplate duga po osnovu ugovora o kreditu koji je zakljuen sa DD "D" u Novom Sadu. Pravilno je izraeno pravno stanovite drugostepenog suda. U konkretnom sluaju radi se o razliitosti linog i realnog dunika. Lini dunik tuioca je DD "D" u Novom Sadu, koji je korisnik kredita i oni su stranke u obligaciono-pravnom odnosu. Meutim, tueni je vlasnik zaloene stvari a tubeni zahtev ne moe da bude usmeren protiv njega radi obavezivanja da plati dug. Ako je tuba podneta samo protiv vlasnika stvari, kao to je u ovom sluaju, onda je tubeni zahtev trebalo da glasi da je tueni duan da dozvoli da se tuioevo potraivanje koje ima prema linom duniku a to je DD "D", namiri i stvari date u zalogu javnom prodajom preko suda. Normalno, da je u interesu poverioca da u sluaju razliitosti linog i realnog dunika, podnese jednu tubu kojom e traiti da se lini dunik obavee na plaanje zalonog potraivanja, a realni dunik da dozvoli da se tuioevo potraivanje, radi ispunjenja obaveze linog dunika, namiri javnom prodajom stvari koja je data u zalog za obezbeenje tueg potraivanja. lanom 63. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa propisano je da je hipotekarni poverilac ovlaen da trai namirenje svog potraivanja iz vrednosti zaloene nepokretnosti na nain predvien zakonom. Kako u pogledu reenog tuilac nije usmerio svoj tubeni zahtev na navedeni nain, ne mogu se prihvatiti navodi revizije da je tueni u obavezi po zakljuenim ugovorima da isplati traeni iznos koji duguje korisnik kredita a to je DD "D" u Novom Sadu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 578/04 od 8. decembra 2004. godine)

546.
Savesni sticalac prava hipoteke ne moe snositi tetne posledice zbog injenice da je hipotekarni dunik prevarnom radnjom stekao i u zemljinoj knjizi upisao pravo svojine na hipotekarnoj nepokretnosti Iz obrazloenja: Prema odredbama lana 63. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, radi obezbeenja odreenog potraivanja nepokretna stvar moe biti optereena pravom zaloge u korist poverioca (hipoteka) koji je ovlaen na nain predvien zakonom, da trai namirenje svog potraivanja iz vrednosti te nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju hipoteku, kao i pre poverilaca koji su hipoteku na njoj stekli posle njega, bez obzira na promenu vlasnika optereene nepokretnosti. Prema
- 226 -

STVARNO PRAVO

odredbama lana 64. stav 1. ovog zakona, na osnovu pravnog posla ili sudske odluke hipoteka se stie upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajui nain odreen zakonom. Pravilnom primenom materijalnog prava sud je usvojio tubeni zahtev i utvrdio da postoji pravo tuioca da trai namirenje svog dospelog i odreenog novanog potraivanja iz vrednosti koja bude ostvarena prinudnom prodajom optereene nepokretnosti. Na osnovu ugovora o zajmu od 7.6.2001. godine hipoteka je steena u korist tuioca upisom u javne knjige 20.6.2001. godine. U vreme upisa, prvooznaeni tueni je bio vlasnik predmetnog stana. Iz izloenog proizilazi da pravni osnov hipoteke-nepokretnost dunika (prvooznaenog tuenog) u vreme nastanka hipoteke nije bila vlasnitvo drugooznaene tuene, koja je tu nepokretnost kasnije stekla upisom u zemljine knjige dana 24.7.2001. godine. Stoga nije od znaaja postojanje krivinog dela prevare zbog kojeg je prvooznaeni tueni kanjen presudom Drugog optinskog suda u Beogradu, jer je tuilac stekao zakonito zalono pravo pre uknjibe tuenog drugog reda, a u vreme kada se kao vlasnik vodio tueni prvog reda. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 431/05 od 20.10.2005.)

547.
Hipoteka je stvarno pravo na tuoj nepokretnosti, koje ovlauje hipotekarnog poverioca da - radi naplate dospelog, a nenamirenog novanog potraivanja - posredstvom suda zahteva prodaju hipotekarne nepokretnosti i da naplati svoje potraivanje iz vrednosti dobijene prodajom. Hipotekom se obezbeuje tano odreeno novano i brojano izraeno potraivanje, koje je stvarno-pravno vezano za nepokretnost, a ne za linost. Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku je utvreno sledee injenino stanje: Predmet tubenog zahteva je utvrenje prestanka postojanja hipoteke uknjiene u korist prvotuenog. Predmet eventualnog tubenog zahteva je utvrenje da je nitav oznaeni ugovor od 09.12.2004. godine, zakljuen izmeu prvotuenog i drugotuenog. Prvostepeni sud je iz sadrine drugog oznaenog ugovora od 29.09.1993. godine, koji su zakljuili tuilac kao izvoa i prvotueni kao naruilac, utvrdio da je izvoa duan da u roku od 30 dana od dana potpisivanja ugovora, na ime garancije za dobro izvrenje posla, izvri upis hipoteke prvog reda na poslovnim objektima izvoaa, da se vrednost hipoteke odreuje u dinarskoj protivvrednosti u iznosu od 731.500,oo USD ( 10% ugovorenih radova ) i da hipoteka vai do isteka garantnog roka od dve godine, te e se upis hipoteke ( uknjiba zalonog prava ) izvriti na osnovu zajednikog predloga ugovornih strana. lanom 39. Ugovora predvieno je da garantni rok za izvedene radove iznosi dve godine od primopredaje objekta. Iz zapisnika etvrtog optinskog suda u B. proizilazi da je ovaj prvostepeni sud utvrdio da su predmetnim sporazumom u stavu 1. poverilac i dunik saglasno konstatovali da su meusobno zakljuili navedeni ugovor od 29.09.1993. godine o izgradnji poslovne zgrade u ukupnoj vrednosti od 7.315.000,oo USD u dinarskoj protivvrednosti; da je ugovorom utvreno da se za dobro izvrenje posla od strane dunika izvri upis zalonog prava - hipoteke na nepokretnostima dunika, za period do kraja garantnog roka; da je dunik saglasan da se za obezbeenje potraivanja po navedenom ugovoru zasnuje zalono pravo poverioca na nepokretnostima i da zapisnik o sporazumu stranaka ima snagu sudskog poravnanja odn. izvrne isprave. Na pravilno utvreno injenino stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.
- 227 -

STVARNO PRAVO

Prvostepeni sud je, odluujui o tubenom zahtevu kojim je tuilac traio da se utvrdi da je prestala hipoteka uknjiena u korist prvotuenog, pravilno zakljuio da je u konkretnom sluaju dolo do sporazuma izmeu tuioca i prvotuenog; da je istim konstituisana hipoteka kao sredstvo obezbeenja izvrenja ugovora o graenju i da je trajanje hipoteke vremenski ogranieno. U tom smislu, neosnovani su albeni navodi prvotuenog. Odredbom lana 63. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da - radi obezbeenja odreenog potraivanja - nepokretna stvar moe biti optereena pravom zaloge u korist poverioca ( hipoteka ), koji je ovlaen da trai namirenje svog potraivanja iz vrednosti te nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju hipoteku kao i pre poverilaca koji su hipoteku na njoj stekli posle njega, bez obzira na promene vlasnika optereene nepokretnosti. Hipoteka je stvarno pravo na tuoj nepokretnosti koja ovlauje hipotekarnog poverioca da radi naplate dospelog, a nenamirenog novanog potraivanja, zahteva posredstvom suda prodaju hipotekarne nepokretnosti i da naplati svoje potraivanje iz vrednosti dobijene prodajom. Hipotekom se obezbeuje tano odreeno novano i brojano izraeno potraivanje, koje je vezano za nepokretnost, a ne linost. Prvostepeni sud je u konkretnom sluaju pravilno utvrdio da su tuilac i prvotueni izvrili dvostruko ogranienje predmetne hipoteke - u pogledu visine iznosa do koga je ista upisana i u pogledu njenog trajanja. Parnine stranke nisu predvidele trajanje hipoteke do izvrenja obaveze tuioca, ve je re o specifinom vidu hipoteke kojim je obezbeeno dobro izvrenje posla od strane tuioca, vezano za hipoteku na taj nain to su parnine stranke ugovorom o graenju predvidele da hipoteka vai do isteka garantnog roka od dve godine, da e se upis hipoteke ( uknjiba zalonog prava ) izvriti na osnovu zajednikog predloga sporazuma ugovornih strana. U zemljinim knjigama je upisano da hipoteka traje dve godine, a u sporazumu koji su zakljuile parnine stranke pred etvrtim optinskim sudom je takoe navedeno da su parnine stranke zakljuile predmetni ugovor i da je predvien upis zalonog prava na hipotekarnoj nepokretnosti dunika za period do kraja garantnog roka. Ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane ( lan 148. Zakona o obligacionim odnosima ), pa je prvostepeni sud pravilno zakljuio da je volja parninih stranaka bila da hipoteka bude vremenski ograniena. Zato nije od uticaja to sud u reenju, na osnovu koga je odreena i sprovedena uknjiba predmetnog zalonog prava, ne spominje izriiti rok do koga je isto upisano, kako prvotueni u albi neosnovano navodi. Prvostepeni sud je iz sadraja reenja utvrdio da je istim prihvaen zapisnik iji je sadraj sporazum poverioca i dunika, te da isti ima snagu sudskog poravnanja (izvrne isprave ). Deo sporazuma parninih stranaka je i pozivanje na vremensko trajanje hipoteke, te tekst celokupnog sporazuma predstavlja i osnov za upis u zemljinim knjigama. U konkretnom sluaju, dakle, radi se o sporazumnoj ( a ne o zakonskoj ) hipoteci. Pravilno je prvostepeni sud odluio kada je usvojio tubeni zahtev za brisanje hipoteke, imajui u vidu da je nadleni organ dana 31.12.1996. godine doneo odluku kojom je odobrena upotreba izgraenog objekta. Iz toga proizilazi da je garantni rok od dve godine istekao 31.12.1998. godine, te da je tada isteklo i vreme predvieno za trajanje hipoteke koja je upisana u korist prvotuenog. Posle ovog roka prvotueni nije mogao da odbije saglasnost tuiocu za brisanje upisa predmetne hipoteke. ( Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. 938/06 (2) od 15.03.2007. godine )

548.
Hipoteka nastaje samim upisom u javne knjige, a ne donoenjem reenja zemljino-knjinog suda o upisu.
- 228 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Pozivanje alioca (tuioca) da njegovo razluno pravo odn. pravo odvojenog namirenja sporednih potraivanja iz optereenih nepokretnosti tuenog proizlazi iz naznaenog reenja - je neosnovano. Ovo zbog toga to - u smislu lana 64. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa - hipoteka ne nastaje donoenjem reenja zemljino- knjinog suda o upisu, nego samim upisom u zemljine knjige. Dakle, reenja na koja se poziva alilac slue da se istima dozvoli upis u zemljine knjige, a na osnovu dokumentacije koju prilae predlaga takvog upisa. Meutim, da bi hipoteka nastala nije dovoljno da je u reenjima kojima se dozvoljava uknjiba naveden vei obim prava od onoga koji je upisan u zemljine knjige. Ova reenja mogla su posluiti aliocu kao osnov da zahteva ispravku izvrenog upisa u zemljinim knjigama, ali nisu dovoljna za zasnivanje samih hipoteka. Kako prema stanju u zemljinim knjigama nesumnjivo proizlazi da u javnim knjigama nije upisana hipoteka koja treba da poslui obezbeenju namirenja sporednih potraivanja ije se utvrenje trai u ovoj parnici, to je prvostepeni sud pravilno naao da nije osnovan tubeni zahtev za utvrenje postojanja prava odvojenog namirenja - razlunog prava, te je pravilno odbio postavljeni tubeni zahtev. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. 10226/06 od 14.02.2007. godine )

PRESTANAK HIPOTEKE (lan 68. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa)

549.
Raskid ugovora ije je ostvarenje obezbeeno hipotekom ne predstavlja zakonski osnov za brisanje hipoteke. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, reenjem Optinskog suda u B.C. od 8. oktobra 2001. godine na osnovu hipotekarne izjave od 28. juna 2001. godine dozvoljena je uknjiba zalonog prava za iznos od 210.000,00 DEM na nepokretnostima predlagaa u korist protivnika predlagaa. Ovo zalono pravo na nepokretnosti zasnovano je kao sredstvo obezbeenja plaanja po ugovoru o kupoprodaji maina koji je zakljuen 28. juna 2001. godine izmeu protivnika predlagaa, kao prodavca, i Preduzea ... iz R., kao kupca. Hipotekarni poverilac je isporuio maine u vrednosti od oko 70.000,00 DEM, meutim svoju ugovornu obavezu nije ispunio do kraja, pa ga je kupac dopisom od 2. decembra 2002. godine obavestio da raskida ugovor. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su pravilno odbili predlog predlagaa radi brisanja zalonog prava hipoteke, a predlaga je protiv pravnosnane odluke izjavio reviziju. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizija je neosnovana. Odredbom lana 68. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Slubeni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90 i "Slubeni list SRJ", broj 29/96), koja se primenjuje u ovoj pravnoj stvari, propisano je da se prestanak hipoteke moe traiti kad hipotekarni dunik plati potraivanje obezbeeno hipotekom; kad se hipotekarni poverilac odrekne hipoteke pismenom izjavom datom kod nadlenog dravnog organa koji vodi javnu knjigu u koju je upisana hipoteka; kad je isto lice steklo pravo svojine i
- 229 -

STVARNO PRAVO

hipoteke na istoj nepokretnosti i kad propadne nepokretnost optereena hipotekom, ako ne bude obnovljena. Odredbom lana 44. Zakona o hipoteci ("Slubeni glasnik RS", broj 115/05), koji je stupio na pravnu snagu 3. januara 2006. godine, a primenjuje se od 25. februara 2006. godine, kada su prestale da vae odredbe iz lana 36 - 69. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, propisano je da se ispis hipoteke na zahtev vlasnika vri samo ako je dug isplaen u potpunosti. Zahtev iz stava 1. ovog lana sadri: 1) pismenu izjavu hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke; ili 2) pravnosnanu sudsku odluku kojom se utvruje da je potraivanje hipotekarnog poverioca prestalo. Poverilac je duan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraivanje u celosti isplaeno. Poverilac je duan da izda duniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti potvrdu o izmirenom dugu, bez odlaganja, odmah posle izmirenja duga, i da mu da saglasnost za brisanje hipoteke. Odredbe Zakona o hipoteci ne primenjuju se na hipoteke zasnovane do dana njegovog stupanja na snagu, osim ako se ugovorne strane drukije sporazumeju. U konkretnom sluaju, brisanje ovog zalonog prava u zemljinoj knjizi moe se zahtevati samo ako se hipotekarni poverilac, protivnik predlagaa, odrekne hipoteke, na osnovu isprava sastavljenih u obliku koji je propisan za njihovu valjanost, a to su javne isprave ili one privatne isprave na kojima je potpise overio sud, kao i u drugim sluajevima propisanim lanom 68. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, injenica da je raskinut ugovor o kupoprodaji, koji je bio osnov za zasnivanje hipoteke, nema uticaja na prestanak ovog zalonog prava. U sluaju raskida ugovora posledice su propisane odredbama l. 124 - 138. Zakona o obligacionim odnosima. Raskid ugovora nema za posledicu prestanak potraivanja, kao jedan od razloga za prestanak hipoteke u skladu sa lanom 68. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Stoga je neosnovano ukazivanje u reviziji da je raskidom ugovora o kupoprodaji, na osnovu kojeg je zasnovana hipoteka u cilju plaanja kupoprodajne cene, ispunjen uslov za prestanak hipoteke. U tom sluaju dejstvo raskida ugovora nema pravne posledice prestanka obaveze u smislu lana 295. Zakona o obligacionim odnosima, na koji se u reviziji neosnovano ukazuje. Zato je pravilno primenjeno materijalno pravo kada je zbog raskida ugovora odbijen predlog za brisanje zalonog prava na nepokretnosti - hipoteke. (Iz Reenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 1483/10 od 26.10.2010. godine)

550.
Hipoteka moe prestati shodno lanu 68. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa samo ako je trabina hipotekarnog poverioca namirena, obzirom da, kao zalono pravo, hipoteka predstavlja optereenje nepokretnosti Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u G. Milanovcu P. br. 860/04 od 26.5.2005. godine usvojen je tubeni zahtev tuioca i u odnosu na tuenika se utvruje prestanak zalonog prava na nepokretnostima tuioca. Okruni sud u aku je svojim reenjem G. br. 1452/05 od 30.11.2005. godine ukinuo presudu prvostepenog suda i predmet vratio tom sudu na ponovni postupak i odluku. U konkretnom sluaju se radi o zalonom pravu na nepokretnosti - hipoteka, a zalaganje se postie upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajui nain odreen zakonom. Hipoteka predstavlja optereenje nepokretnosti na osnovu koga jedna nepokretnost odgovara za namirenje odreenog potraivanja u korist poverioca. Postojanje hipoteke pretpostavlja postojanje trabine. Odredbom lana
- 230 -

STVARNO PRAVO

68. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa su predvieni vidovi i nain prestanka hipoteke ali u konkretnom sluaju prvostepeni sud nije utvrdio da li je nastao bilo koji razlog za prestanak hipoteke. Naime, kao akcesorno pravo hipoteka ne moe postojati sama za sebe, bez potraivanja kao glavnog duga. Otuda dunik mora da ispuni svoju obavezu a to znai da je potraivanje hipotekarnog poverioca namireno posle ega sopstvenik hipotekarne nepokretnosti moe da zahteva ispisivanje hipoteke iz zemljinih knjiga odnosno prestanak zalonog prava. U konkretnom sluaju prvostepeni sud nije utvrdio odlunu injenicu u ovoj pravnoj stvari, a naime, da li je trabina hipotekarnog poverioca namirena i da li su se s obzirom na to stekli uslovi za prestanak hipoteke. (Presuda Optinskog suda u G. Milanovcu, P. br. 860/01 od 26.5.2005. godine i Reenje Okrunog suda u aku, G. br. 1452/05 od 30.11.2005. godine)

551.
Za prestanak i brisanje hipoteke na nepokretnosti steenoj sa teretom putem sudske odluke potrebno je da se ispune uslovi iz te odluke i uslovi propisani Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa. Iz obrazloenja: Tueni je zasnovao zalono pravo prvog reda na jednoj polovini idealnog dela nepokretnosti imenovanog dunika, sa vanou od 22.04.1997. godine, to proizlazi iz naznaenog reenja od 23.02.2002. godine. U postupku je utvreno da su u trenutku podnoenja predloga bili ispunjeni uslovi za odreivanje upisa zalonog prava, odnosno da je tueni kao podnosilac priloio svu potrebnu dokumentaciju, i to: ugovor o zajmu od 22.04.1997. godine, kopiju plana od 22.04.1997. godine i overenu zalonu izjavu imenovanog dunika. S obzirom da su isprave na osnovu kojih je izvren upis u javne ( u konkretnom sluaju - intabulacione ) knjige, sastavljene u obliku propisanom za njihovu pravnu valjanost i da su dostavljene uz predlog - neosnovano se u reviziji ukazuje da uslovi za upis u korist tuenog nisu postojali 1998. godine, u vreme obavljenog upisa u korist tuioca, te da se radi o upisu neopravdane predbelebe. Pravilno je stanovite niestepenih sudova da tueni ne moe da trpi tetne posledice neblagovremenog postupanja suda po predlogu za upis hipoteke i u skladu je sa pravnim pravilom iz paragrafa 29. Zakona o zemljinim knjigama, po kome se red upisa prosuuje prema momentu podnoenja zahteva. Tuilac je predmetnu nepokretnost kupio na javnoj prodaji u izvrnom postupku, kao jedini ponua, a na osnovu pravnosnane odluke izvrnog suda dosuena mu je nepokretnost ( lan 165. Zakona o izvrnom postupku ). Reenjem o predaji nepokretnosti od 30.01.2004. godine tuiocu je predata nepokretnost sa teretom zalonog prava prvog reda u korist BB na jednoj polovini idealnog dela nepokretnosti. Odlukom suda u postupku izvrenja, u naznaenom reenju od 26.02.2004. godine, utvreno je da tueni nije naplatio svoje celokupno potraivanje od dunika, to je bio razlog da sud u izvrnom postupku ne izbrie hipoteku prvog reda na jednoj polovini prodate nepokretnosti u korist tuenog ( lan 175. Zakona o izvrnom postupku ). S obzirom da za prestanak hipoteke nisu ispunjeni ni drugi uslovi propisani lanom 68. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pravilno je odbijen zahtev tuioca za brisanje zalonog prava tuenog, kao i eventualni zahtev da se utvrdi da je prestalo zalono pravo tuenog upisano po reenju 16/97 od 23.2.2002. godine u intabulacione knjige na jednoj idealnoj polovini predmetne nepokretnosti. ( Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2891/05 od 15.06.2006. godine )
- 231 -

STVARNO PRAVO

552.
Prestanku zalonog prava na nepokretnosti ( hipoteka ) ima mesta samo ako je trabina hipotekarnog poverioca namirena. Iz obrazloenja: Zalono pravo na nepokretnosti ( hipoteka ) postie se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajui nain odreen zakonom. Hipoteka predstavlja optereenje nepokretnosti na osnovu koga jedna nepokretnost odgovara za namirenje odreenog potraivanja u korist poverioca. Postojanje hipoteke pretpostavlja postojanje trabine, pri emu hipotekom obezbeeno potraivanje mora da glasi na odreenu novanu svotu, a zavisnost hipoteke od trabine oznaava se kao akcesornost. Odredbom lana 68. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa izriito su predvieni vidovi i naini prestanka hipoteke, a u konkretnom sluaju prvostepeni sud nije utvrdio da je nastao bilo koji od zakonskih razloga za prestanak hipoteke. Naime, kao akcesorno pravo hipoteka ne moe postojati sama za sebe bez potraivanja kao glavnog duga. Otuda dunik mora da ispuni svoju obavezu, to znai da je potraivanje hipotekarnog poverioca namireno, posle ega sopstvenik hipotekarne nepokretnosti moe da zahteva ispisivanje hipoteke iz zemljinih knjiga, odnosno prestanak zaloenog prava. U konkretnom sluaju prvostepeni sud nije utvrdio odlunu injenicu u ovoj pravnoj stvari - da je trabina hipotekarnog poverioca namirena, i da li su se - s obzirom na to - stekli uslovi za prestanak hipoteke. ( Iz reenja Okrunog suda u aku, G. 1452/05 od 30.11.2005. godine )

DRAVINA (lan 70. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

553.
Ako se neko legalno slui pravom korienja svoje dravine, nema ina njenog smetanja. Iz obrazloenja: Iz injeninog stanja proizilazi da su tuioci korisnici vodovoda koji ide od mesta zvanog "Lipar" do njihove kue u duini od 3 km, pri emu su vodovodne cevi postavljene ispod umskog puta i zatrpane nekih desetak centimetara ispod njegove povrine. Poetkom marta 2008. godine izvoeni su radovi ravnanja puta buldoerom i tom prilikom su navedene cevi oteene, nakon ega su tuioci sanirali ovo oteenje sastavivi ih spojkama, pa je voda nesmetano tekla, to je konstatovano i u zapisniku Mesne zajednice Z. Meutim, nekih desetak do petnaest dana nakon toga tueni su tim putem prolazili traktorom jer su ili da seku drva, kojom prilikom su otetili vodovodnu cev na dva mesta. Naime, kako je put bio vlaan, tueni su stavljali kande na traktorske gume, to je izazvalo oteenje cevi. Voda je poela da se izliva, a tuioci su bili onemogueni da je koriste.
- 232 -

STVARNO PRAVO

Kasnije su istu cev sastavili s obzirom da im je voda bila neophodna, ali su je na jednom mestu ostavili nezatrpanu. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, po oceni drugostepenog suda, pogreno je prvostepeni sud utvrdio da u konkretnom sluaju postoji in smetanja dravine, odnosno korienja navedenog vodovoda. Naime, prema injeninom stanju, tueni su kritinom prilikom prolazili traktorom umskim putem ispod koga su vrlo plitko, na nekih desetak centimetara ispod njegove povrine, postavljene sporne vodovodne cevi, postavivi kande na traktorske gume usled vlanosti puta, to je izazvalo kidanje ovih cevi. Drugostepeni sud nalazi da se ove radnje tuenih ne mogu kvalifikovati inom smetanja dravine, odnosno korienja spornog vodovoda, imajui u vidu da je ovaj umski put korien prema datim okolnostima na razuman i dozvoljen nain. Otuda nije in smetanja dravine korienje puta na razuman i dozvoljen nain koji opravdavaju sve okolnosti konkretnog sluaja. Naime, vodovodno crevo oigledno nije bilo zakopano na propisnoj dubini (70 cm), ve suvie plitko svega (10 cm) ispod povrine, to praktino dovodi do nemogunosti uobiajenog korienja umskog puta. Da je crevo bilo zakopano na propisnoj dubini do kidanja istog ne bi dolo. Ne moe se neko pozivati na zatitu dravine, a da sa zatitom nekog svog prava suprotnu stranu ometa u njegovom legalnom pravu korienja svoje dravine. Sa datih razloga pravilnom primenom materijalnog prava pobijano reenje je moralo biti preinaeno. (Reenje Optinskog suda u Kraljevu P.br. 690/08 od 6.11.2008. godine i Reenje Okrunog suda u Kraljevu G.br. 2440/08 od 6.11.2008. godine)

554.
Dravinska zatita parkiranja automobila ne moe se ostvarivati na javnim dobrima koja su u dravnoj svojini i u optoj upotrebi. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je propustio da utvrdi bitnu injenicu: da li je sporno mesto za parkiranje generalnim urbanistikim planom predvieno kao javno dobro, pa ga za parkiranje mogu koristiti sva lica pa i tueni - tako da to nije zloupotreba prava jer je to javno dobro u dravnoj svojini i - kao dobro u optoj upotrebi - podrazumeva pravo korienja od strane svih zainteresovanih lica u okviru svoje prirode i namene. Ako bi se radilo o javnom dobru, ne moe se smatrati da je tuilja u posedu tog mesta za parkiranje, budui da je iskljueno sticanje takvog prava na javnim dobrima u dravnoj svojini i optoj upotrebi, pa sud ne moe pruiti zatitu tuilji po tubi zbog smetanja dravine a zbog toga to je tueni na to mesto postavio svoj automobil. ( Reenje Okrunog suda u Novom Sadu, G. 1217/06 od 09.03.2006. godine )

555.
Dravinu stvari ima i lice koje faktiku vlast na stvari vri preko drugog lica, kome je po osnovu plodouivanja, ugovora o korienju stana, zakupa, uvanja, posluge ili drugog pravnog posla, dalo stvar u neposrednu dravinu (posredna dravina).
- 233 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Tuilac se nalazi u posedu predmetnog stana u NSi u navedeni stan dolazi povremeno. Vlasnik stana je njegov brat koji je ovlastio tuioca da se brine o predmetnom stanu i preduzima sve pravne radnje koje se odnose na navedeni stan. Tuena stanuje u susednom stanu broj 5 na istoj adresi. Prozori iz stana tuioca gledaju na terasu tuene. Tuilac je dana navedenog u tubi doao u stan sa prijateljem i video da su prozori u kuhinji i kupatilu zakovani daskama od ormana. Tuilja je, izvesno vreme pre toga, stavila orman celom duinom zida na kome se nalaze prozori od kupatila i kuhinje tuioca. Tuilja je predmetni orman privrstila za fasadu, tako to je ostalo oko 5 centimetara praznog prostora izmeu fasade i zadnje stranice ormana. Od trenutka kada je zgrada izgraena i brat tuioca postao vlasnik predmetnog stana kao i perioda od kada se tuilac nalazi u posedu istog nije menjan raspored prostorija u predmetnom stanu i na tom mestu su oduvek postojali kuhinja i kupatilo, kao i prozori od navedenih prostorija. Tuilac je uklonio predmetni orman sa prozora, tako to je isti isekao i iseene ploe ostavio na terasi kod tuilje. Povodom toga tuena je podnela tubu ovom sudu protiv tuioca koja je zavedena pod brojem P ______/05, po kojoj je postupak jo uvek u toku. Takoe, tuena je podnela i krivinu prijavu protiv tuioca, koja se vodi pod poslovnim brojem K.______/05, po kojoj je postupak jo uvek u toku. Na tako utvrene injenice, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio tubeni zahtev tuioca. Sud je, pravilnom ocenom izvedenih dokaza nesumnjivo utvrdio da je tuilac bio u posedu predmetnog stana, jer ga je brat kao vlasnik stana ovlastio da ovaj stan izdaje. U konkretnom sluaju radi se, dakle o posrednom draocu stvari, koji uiva sudsku zatitu kao i neposredni dralac, pa je tuena izvrila akt smetanja dravine tako to je zakovala daskama prozore od kuhinje i kupatila predmetnog stana. Neposredni, kao i posredni dralac uivaju, shodno odredbama lana 70. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, sudsku zatitu. Odredbom navedenog lana regulisano je da dravinu stvari ima i lice koje faktiki vlast na stvari vri preko drugog lica, kome je po osnovu plodouivanja, ugovora o korienju stana, zakupa, uvanja, posluge ili drugog pravnog posla, dalo stvar u neposrednu dravinu (posredna dravina). (Iz reenja Okrunog suda u Novom Sadu, G.1138/06 od 09.03. 2006. godine)

556.
Dravina stvari predstavlja faktiku vlast na stvari i podrazumeva mogunost da se stvar koristi i upotrebljava shodno svojoj nameni. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je utvrdio da od januara do aprila ove 2005. godine, tuilac nije upotrebljavao za vonju sporno vozilo i iz toga izvodi zakljuak da tuilac nije imao dravinu na vozilu, a ovo tim pre to je vozilo ostavljao na javnom parkingu u P na nekoliko kilometara od svoje kue. Prvostepeni sud je pogreio to je poistovetio dravinu na motornom vozilu sa upotrebom vozila u javnom saobraaju. Naime, samo na osnovu injenice, to predmetno vozilo tuilac nije koristio u javnom saobraaju u jednom periodu i to se vozilo u to vreme nalazilo na javnom parkingu, prvostepeni sud je pogreno utvrdio da tuilac nije bio u dravini vozila, ignoriui pri tom injenicu da
- 234 -

STVARNO PRAVO

je tuilac posedovao kljueve od vozila to mu je u stvari omoguavalo faktiku vlast na stvari, nezavisno od toga da li je posedovao i isprave o vozilu neophodne za javni saobraaj. Inae, dravina motornog vozila ne proizilazi samo iz mogunoti da se ono upotrebljava u javnom saobraaju. Dravina motornog vozila obuhvata mnogo iru faktiku vlast na stvari, koja u odreenim situacijama, zbog pravnih (istekla registracija vozila i sl.) ili drugih razloga (kvar na vozilu) ne podrazumeva obavezno i upotrebu vozila u javnom saobraaju. (Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. br. 1028/05 od 16.06.2005. godine)

557.
Niko od zajedniara u nedostatku sporazuma ne moe imati iskljuivo pravo dravine na stvari. Iz obrazloenja: Prema utvrenju suda stranke su ivele u branoj zajednici od 1989. godine. Tuilac je predmetni stan dobio na korienje u svojstvu nosioca stanarskog prava 1991. godine. U reenju o dodeli stana navedeno je da e tuilac stan koristiti sa branim drugom ovde tuenom kao i decom koja potiu iz njihovog ranijeg braka. Stranke su se u ovaj stan uselile i dalje u istom stanovale. 6.04.1993. godine tuilac je kao ugovorni nosilac stanarskog prava ovaj stan otkupio. Brak stranaka razveden je pravnosnanom presudom suda 1994. godine. Od januara 1995. godine tueni ovaj stan ne koristi za stanovanje, niti se u istom nalaze njene stvari. Kako je utvreno da je u toku braka do pravnosnanosti presude o razvodu braka tuilac kao ugovorni nosilac stanarskog prava zakljuio ugovor o otkupu spornog stana, to je pravilan zakljuak suda da stan ulazi u reim zajednike imovine branih drugova, a prema propisu lana 321. Zakona o braku i porodinim odnosima. Osnovano je pravo svakog zajedniara da stvar dri, ovo pravo se odnosi na celu stvar. Niko od zajedniara u nedostatku sporazuma ne moe imati iskljuivo pravo dravine na stvari. Ako se zajedniari o tome ne mogu sporazumeti mogu da u vanparninom postupku trae ureenje odnosa korienja kao to mogu traiti deobu zajednike stvari. Meutim, zajedniari imaju pravo na dravinsku zatitu u meusobnim odnosima. Iz izloenog proizilazi da bez sporazuma sa tuenom tuilac ne moe imati iskljuivu dravinu na predmetnom stanu, koji predstavlja zajedniku imovinu stranaka. Kako je utvreno da je tuilac iskljuivi dralac ovog stana i da tuenu onemoguava u dotadanjem nainu njegovog korienja, u dotadanjoj sudravini to je sueno pravilnom primenom materijalnog prava kada je usvajanjem protivtubenog zahteva obavezan tuilac da omogui tuenoj korienje stana, koje pravo je imala do januara 1995. godine a koje joj tuilac sada jednostrano uskrauje. U takvim okolnostima zahtev tube ocenjen je pravilno kao neosnovan. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1718/98)

558.
Ni jedan suvlasnik, bez sporazuma sa ostalim suvlasnicima, ne moe imati iskljuivu dravinu suvlasnike stvari.
- 235 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Predmet tubenog zahteva je predaja u sudravinu sporne zgrade sa placem koji iskljuivo dri i koristi tuena. Prema odredbi l. 13. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa susvojina postoji kada na nepodeljenoj stvari lica ima pravo svojine tako da je deo svakog titulara odreen srazmerno celini. Suvlasnik ima pravo da suvlasniku stvar dri, da se njome koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom udelu ne povreujui pravo ostalih suvlasnika, kako je to propisano l. 14. navedenog zakona. Iz ove odredbe proizilazi da bez sporazuma sa ostalim suvlasnicima ni jedan suvlasnik ne moe imati iskljuivu dravinu suvlasnike stvari. Suvlasnici se u odnosu na celu suvlasniku stvar pojavljuju kao sudraoci u smislu l. 70. st. 4. navedenog zakona. Stoga tuena ne moe imati iskljuivo pravo dravine bez saglasnosti tuilje, koja je takoe suvlasnik. Stranke se u ovom sluaju stavljaju u poziciju da dalje koriste suvlasniku stvar po dogovoru, a ako dogovora nema sledi ureenje naina korienja (l. 143. ZVP), ili deoba stvari (l. 148. Zakona o vanparninom postupku). (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6493/97)

559.
Sud je pravilno postupio kada je usvojio zahtev tuilje za uklanjanje ograde i predaju zauzetog dela njene kategorisane parcele, ukoliko tuilja ima pravo jaeg posednika. Iz obrazloenja: Kod pravilno utvrenih injenica da je tuilja vanknjini vlasnik kategorisane parcele u K, koju je kupila po pismenom neoverenom ugovoru od prodavca T.S., vanknjinog vlasnika, kome je isplatila kupoprodajnu cenu u celini, a koji ju je uveo u posed odmeravajui pantljikom dokle se protee njena parcela, injenice da je tueni godinu dana kasnije kupio po pismenom neoverenom ugovoru parcelu, isplatio cenu i uveo u posed od strane prodavca, s tim to je premeravanje parcele izvreno od mee sa tuiljom, kod injenice da su i kategorisana parcela tuenog i tuilje drutvena svojina, te da je vetaenjem vetaka geometra utvreno da je tueni zauzeo deo kategorisane parcele tuilje u povrini od 44 m2, da je on postavio ianu ogradu na zauzetom delu parcele tuilje - pravilno je postupio prvostepeni sud kada je usvojio tubeni zahtev tuilje za uklanjanje ograde i predaju zauzetog dela njene kategorisane parcele. Ovo iz razloga to su obe kategorisane parcele drutvena svojina, to je tueni kasnije stupio u posed svoje kategorisane parcele, to je sam pomerio meu i zauzeo deo kategorisane parcele tuilje, to nije imao graevinsku dozvolu za podizanje ograde, pa je po pravu tuilje kao jaeg posednika, isti pravilno obavezan na traenu inidbu. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 2875/96)

560.
Napajanjem stoke na parceli po skidanju useva, ne manifestuje se dravina. Iz obrazloenja: Odlukom optinskog suda utvruje se da je tueni smetao tuilju u posedu parcele tako to je istu uzorao, pa mu se nalae da uspostavi preanje stanje. Okruni sud je odbio albu i potvrdio prvostepenu odluku.
- 236 -

STVARNO PRAVO

Izvedenim dokazima prvostepeni sud je utvrdio da je tuilja vie godina bila u posedu sporne parcele, obraujui je sama ili davanjem pod kiriju, pa usvaja tubeni zahtev za smetanje poseda, poto je tueni istu parcelu poorao. Neosnovano je isticanje u albi da je prvostepeni sud bio duan da suoi svedoke, jer je iskazima svedoka, ijim iskazima poklanja veru, i iskazom tuilje utvrdio da je ista bila dralac sporne parcele do uinjenog smetanja dravine. Takoe, nije osnovano ni isticanje u albi da je tueni napasanjem stoke manifestovao dravinu, jer je prvostepeni sud i tu injenicu ocenio i naao da su, po skidanju useva, razna lica napasala stoku, a to ne znai da je tim radnjama tuilja liena dravine. Kako se ni ostalim navodima u albi ne dovodi u sumnju pravilnost pobijanog reenja, to je alba odbijena kao neosnovana, a reenje potvreno. (Okruni sud u Poarevcu, Gz. 486/96)

561.
Samim tim to izvoa graevinskih radova na nepokretnosti po osnovu ugovora o graenju izvodi te radove on nije postao neposredni dralac te nepokretnosti, nego svojevrstan detentor iste, jer vri faktiku vlast na stvari za investitora i pod nadzorom investitora. Iz obrazloenja: Sudovi su propustili da utvrde sve relevantne injenice, pa se stoga ne moe ispitati da li su materijalno pravo pravilno primenili. Naime ako bi se utvrdilo, to do sada nije uinjeno, da je tuilac ne samo izvoa radova ove viestambene zgrade zajedno sa B.P., nego i prodavac spornih stanova u toj zgradi (za trite) koje bi imao predati u dravinu tuenih nakon to ih potpuno izgradi (l. 70. st. 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa) onda bi tuilac i eventualno B.P. kao navodno suizvoai bio u dravini istih pre nego to su ih tueni jo nedovrene zaposeli provalivi vrata. Ali, ako su tueni kupili plac i stupili u dravinu istog te sa izvoaima zakljuili ugovor o graenju stanova na tom svom placu, kao to tvrdi svedok D.R., onda bi sledilo po pravilu, da su tueni bili u dravini nepokretnosti. I to nepokretnosti u celini, koja obuhvata kako plac tako i graevinski objekat, kao jedinstvenu pravnu celinu i kao jedinstven predmet dravine. Ako je tuilac imao klju od zgrade radi uvanja graevinskog materijala nou, to jo ne znai da bi tueni time izgubili dravinu nepokretnosti. Ovo tim pre to su eventualno prema iskazu svedoka i jednog od navedenih suizvoaa B.P. tueni slobodno ulazili u zgradu preko dana i kontrolisali izvoae radova, i da im ovaj suizvoa nije branio da sami zavre izgradnju svojih stanova. Tek kada se utvrde i ove bitne injenice, bie mogue i potrebno odgovoriti na injenina i pravna pitanja: ko je bio u poslednjoj dravini nepokretnosti (u celini) (l. 78. st. 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa); da li izvoa radova samo kao izvoa radova na nepokretnosti redovno moe biti u iskljuivoj dravini nepokretnosti ili je on samo svojevrsni detentor (l. 71. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa), da li je drugi suizvoa, odnosno izvoa B.P. bio u sudravini sa tuiocem, odnosno u iskljuivoj dravini i od kakvog je znaaja to je on navodno dozvolio tuenima da sami zavre svoje stanove. (Savezni sud, Beograd, Gzs. 30/96 od 28. 11. 1996. godine)

562.
Optinski sud je stvarno nadlean u sporovima izmeu pravnih lica, kada se ne radi o sporu iz privrednog odnosa tih pravnih lica. Ako je tuilac organizacija koja se ne bavi izdavanjem poslov- 237 -

STVARNO PRAVO

nog prostora, kao privrednom delatnou, onda se obian zakup ne smatra privredna delatnost. Kada je zakupodavac javno preduzee za izdavanje poslovnog prostora, onda je nadlean privredni sud, ako je zakupac pravno lice. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, R. I. 83/95)

563.
Osnovan je zahtev zakupodavca za otkaz zakupa i ispranjenja poslovnog prostora i ako u vreme podnoenja tube otkazni rok predvien ugovorom jo nije istekao, ali je istekao u toku parninog postupka tj. pre donoenja sudske odluke. (Vii privredni sud, Beograd, P. 1876/95)

564.
Otkupom drutvenog stana dodeljenog radniku pod uslovom da svoj stan u vlasnitvu ustupi drugom radniku u zakup ne stiu se uslovi za otkaz ugovora o zakupu. Iz obrazloenja: Tuilji je dodeljen dvoiposoban stan na korienje, uz uslov da svoj jednosoban stan ustupi davaocu - tuenoj ustanovi radi davanja u zakup radniku koga odredi davalac u smislu lana 74. tada vaeeg Zakona o stambenim odnosima. Poto je dodela stana, a s tim u vezi i sticanje stanarskog prava na drutvenom stanu tuilje, bila uslovljena izdavanjem u zakup njenog jednosobnog stana, dejstvo ovog uslova nije prestalo otkupom drutvenog stana i sticanjem vlasnitva na tom stanu. Steeno stanarsko pravo i svojstvo nosioca stanarskog prava tuilje na tom stanu posluilo je tuilji kao osnov za otkup drutvenog stana, u smislu lana 16. tada vaeeg Zakona o stanovanju. Kako je otkupu tog stana prethodila dodela i sticanje stanarskog prava, koje je bilo uslovljeno izdavanjem u zakup tuiljinog jednosobnog stana u vlasnitvu, bez uticaja su i navodi revizije da se svojina na tom stanu ne moe i ubudue ograniavati obaveznim trajanjem zakupa tog stana, posle otkupa drutvenog stana. Stoga tuena ima pravo da, u smislu lana 40. stav 1. Zakona o stanovanju, u svojstvu zakupca i dalje koristi sporni jednosobni stan tuilje u skladu sa odredbama l. 30. i 39. tog zakona, pa je materijalno pravo pravilno primenjeno to je tubeni zahtev odbijen. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5670/95)

565.
Otkaz ugovora o zakupu poslovnih prostorija se daje drugoj ugovornoj strani (zakupcu) neposredno, a ne preko suda. (Vii privredni sud, Beograd, P. 4635/95)

566.
Otkaz ugovora o zakupu poslovnog prostora ije trajanje nije odreeno, prestaje otkazom koji svaka strana moe dati drugoj potujui otkazni rok, s tim to zakupodavac nije duan da da razloge otkaza.
- 238 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Pobijanom presudom obavezani su tuenici da tuiocu predaju u posed odreenu poslovnu prostoriju, koju je ovaj izdao prvotuenom u zakup, a koju drugotueni koristi na osnovu ugovora o poslovnoj saradnji koji je zakljuio sa prvotuenim. Tueni u albi istiu da prvostepeni sud nije utvrdio injenicu ko koristi poslovni prostor i da li tuilac trpi tetu to je drugotueni u spornom poslovnom prostoru, imajui u vidu da se obaveze prema tuiocu uredno izvravaju. Vii privredni sud je odbio albu kao neosnovanu i povrdio prvostepenu presudu. Ugovor o zakupu poslovnog prostora zakljuen je izmeu tuioca i prvotuenog na neodreeno vreme sa otkaznim rokom od 3 meseca. U skladu sa odredbama ugovora, tuilac je dopisom dao otkaz potujui otkazni rok. U skladu sa lanom 597. ZOO ugovor o zakupu ije trajanje nije odreeno prestaje otkazom koji svaka strana moe dati drugoj, potujui otkazni rok. Tuilac je tako i postupio. Tuilac nije duan da prui razloge otkaza, zbog ega navodi tuenih o neopravdanosti davanja otkaza nisu pravno relevantni za odluivanje u ovom sporu. (Iz presude Vieg privrednog suda u Beogradu, P. 4727/95)

567.
Lice koje parcelu dri po osnovu napolice ovlaeno je da ubira plodove sa iste, a naslednici vlasnika parcele mogu samo u parnici po osnovu prava na dravinu, odnosno ugovora o napolici da trae predaju plodova koji im po ugovoru pripadaju, a ne tubom za smetanje dravine. Iz obrazloenja: Pokojna M. je svoju parcelu dala tuenom J. po osnovu ugovora o napolici, prema tome tueni je dralac navedene parcele u smislu lana 70. stav 2. ZOSPO, te ubiranje plodova sa ove parcele od strane tuenog ne predstavlja protivpravnu radnju, pa nema ni smetanja dravine. Naslednici pok. M. mogu samo u parnici po osnovu prava na dravinu, odnosno ugovora o napolici da trae predaju plodova koji im po ugovoru pripadaju, a ne tubom za smetanje dravine. (Okruni sud, Poarevac, G. 1568/94)

568.
Konobar koji je sa vlasnikom poslovne prostorije zakljuio fiktivan ugovor o zakupu i registrovao ugostiteljsku radnju na svoje ime, a faktiki je nastavio i dalje da radi kao konobar postupajui po nalozima i uputstvima vlasnika lokala, nema dravinu poslovne prostorije i ne uiva zatitu zbog smetanja poseda. (Vrhovni sud Srbije, Gz. 123/94)

569.
Dravina stvari je faktika vlast na stvari, i nije potrebna volja draoca da stvar dri kao svoju. Ipak, dravina se sastoji u ostvarivanju nekog interesa, ekonomskog ili drugog, pa je stoga za postojanje dravine stvari potrebna opta, prirodna volja draoca da stvar dri radi ostvarivanja tog interesa.
- 239 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Sudovi utvruju da se sporna prostorija (sklonite) nalazi u stambenoj zgradi u kojoj tueni imaju svoje etane stanove, i da prostorija slui kao "javno sklonite". Za tu namenu tueni su uvali i odravali sklonite, kao i zbog toga to se u toj prostoriji nalaze cevi za parno grejanje, vodovod i kanalizaciju, a u njoj nisu nita drali. Klju od sklonita, pored tuenih, imala je ranije civilna zatita, a potom Javno preduzee za sklonite. Iz ovih injenica sudovi preuranjeno i jednostrano izvode zakljuak da su tueni u dravini spornog sklonita, to bi znailo - u iskljuivoj neposrednoj dravini. Stoga su sudovi odbili tubeni zahtev tuioca zbog smetanja dravine sklonita, koga je Javno preduzee za sklonita po ugovoru o zakupu predalo tuiocu. Dravina stvari je faktika vlast na stvari i nije potrebna volja draoca da stvar dri kao svoju (lan 70. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Ipak, dravina se sastoji u ostvarivanju nekog interesa, ekonomskog ili drugog, pa je stoga za dravnu stvar potrebna opta priroda volja draoca da stvar dri radi ostvarivanja tog interesa. Ako se faktiki odnos tuenih prema sklonitu kao javnom dobru sastojao samo u tome to su ga "uvali i odravali za namenu za koju je bilo i formirano" dakle, u nameni javnog sklonita i zbog toga to se u njemu nalaze cevi za parno grejanje, vodovod i kanalizaciju, onda nije pouzdan zakljuak sudova da su tueni u dravini sklonita. Prvostepeni sud utvruje da su tueni koristili sklonite, ali su propustili da obrazloe u emu se to odravanje i raspolaganje, odnosno korienje sastoji. Sudovi su propustili da cene zato Javno preduzee za sklonita nije u dravini spornog sklonita i zato tuilac kao zakupac na osnovu ugovora o zakupu s tim preduzeem nije mogao stei neposrednu dravinu (lan 70. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Sudovi prvog i drugog stepena su se suprotno lanu 78. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa upustili u utvrivanje svojinskog prava tuenih na dravinu, utvrdivi kao injenicu da su investitori etanih stanova tuenih investirali svoja sredstva i za sklonite. Meutim, poto su se u to upustili, onda valja istai da je ovakav pravni zakljuak na osnovu ove injenice nepouzdan, s obzirom da je po nameni ovo "javno sklonite" i da su investitori stanova, ukljuujui i one u ijim zgradama nije pravljeno sklonite, imali javnu obavezu da plaaju udeo za izgradnju javnih sklonita. Pravo na samopomo ima samo dralac, i to kada je neovlaeno smetan u dravini (lan 756. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Prolaz tuioca kroz ulazna vrata zgrade do sklonita zavisi od toga da li su tueni bili u iskljuivoj dravini sklonita ili nisu. Iz izloenog sledi, da su u postupcima sudova poinjene bitne povrede odredaba procesnog prava i iz l. 354. stav 2. taka 13. Zakona o parninom postupku, kao i da je materijalno pravo pogreno primenjeno. Stoga je prema lanu 394. stav 1. lanu 395. stav 2. i lanu 415. Zakona o parninom postupku zahtev za zatitu zakonitosti usvojen i odlueno kao u izreci ovog reenja. (Savezni sud, Gzs. 3/94)

570.
Za smetanje dravine neophodan je stvarni protivpravni zahvat, te nema ina smetanja dravine, kada iz spisa predmeta proizilazi da su tuilac kao zakupodavac i tueni kao zakupac zakljuili ugovor o zakupu predmetnih poslovnih prostorija. (Privredni sud, Pritina, P. 10512/93)

571.
Kada u postupku smetanja dravine tuilac tvrdi da ga je tueni smetao u dravini stvarnog prava slubenosti prolaza, u obavezi je da dokae da ima dravinu prava slubenosti prolaza u obimu koji odgovara sadrini te slubenosti. (Okruni sud, Kragujevac, G. 1634/92)
- 240 -

STVARNO PRAVO

572.
Pravo dravine ne postoji, ali postoji pravo na dravinu i isto se moe sticati i usmenim izvrenim ugovorom, za razliku od prava svojine i prava slubenosti koja se mogu sticati samo pismenim ugovorima. (Okruni sud u S. Mitrovici, G. 866/90)

(lan 71. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

573.
Detentor je onaj koji vri faktiku vlast na stvari za drugo lice. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud nije na dovoljno pouzdan nain raspravio sporno pitanje da li tuilac moe biti dralac, odnosno sudralac predmetne nepokretnosti, u kom sluaju bi imao pravo na zatitu od smetanja dravine, ili je pak on samo detentor odnosno onaj koji vri faktiku vlast na stvari za drugo lice u smislu lana 71. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa u kom sluaju on nema dravinu. Ovo zbog toga to se prema stavu u spisima moe zakljuiti da je tuilac dobio nalog od svoje supruge posle smrti njene majke da posle sahrane zakljua kuu i uzme kljueve, to bi ukazivalo na okolnost da je tuilac faktiku vlast vrio ne za sebe lino ve za svoju suprugu koja bi se mogla smatrati sudraocem na predmetnoj kui zajedno sa njenim bratom tuenim D. Ovo je od znaaja jer ako bi se pokazalo da je tuilac samo detentor onda bi sve radnje u vezi sa faktikom vlau tuilac mogao vriti samo za raun pravnog draoca u ovom sluaju njegove supruge koja je bila ovlaena, ali ne i tuilac, da podnese tubu za smetanje dravine. (Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. br. 169/03 od 14.03.2003. godine)

(lan 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

574.
Za stvari koje su izale iz dravine vlasnika protiv njegove volje, savesno sticanje je iskljueno ne samo za prvog ve i za sve kasnije sticaoce, s tim to je postojanje savesnosti faktiko pitanje o kome sud zakljuuje u svakom pojedinanom sluaju, uzimajui u obzir sve okolnosti i cenei ih kao vrednosno merilo koje se odnosi na pravila morala i dobrih obiaja. (Savezni sud, Rzz. 26/97)

575.
Dravina je zakonita, ako je zasnovana na pismenom neoverenom kupoprodajnom ugovoru, ukoliko postoje uslovi za konvalidaciju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3168/97)
- 241 -

STVARNO PRAVO

576.
Ne moe se smatrati savesnim draocem lice koje je dravinu steklo mimo uslova iz lana 3. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti, odnosno bez odobrenja Ministarstva finansija. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju stranke su pre 23. godine zakljuile usmeni ugovor o kupoprodaji, prema kome je tuilac od tuenih kupio sporne nepokretnosti. Taj ugovor je odmah u celosti i izvren tako to je tuilac isplatio prodajnu cenu zemljita, a tueni mu predali u dravinu sporno zemljite, od kada ga tuilac neprekidno dri i koristi. Meutim, ni po nalaenju Vrhovnog suda u konkretnom sluaju nisu se stekli uslovi za utvrenje prava svojine tuilac je podneo 23. februara 1994. godine, odnosno u vreme kada je ve bio na snazi Zakon o posebnim uslovima prometa nepokretnosti, prema kome se prometom nepokretnosti smatra svaki prenos prava svojine i drugih stvarnih prava na nepokretnostima, zakup i drugi naini sticanja dravine (lan 2. stav 1. Zakona). Ovako zakonom proiren pojam prometa nepokretnosti, pod koji se podvodi i sticanje dravine znai da se savesnim draocem ne moe smatrati lice koje je dravinu steklo mimo uslova iz lana 3. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti, odnosno bez odobrenja Ministarstva finansija - Uprave za imovinsko-pravne poslove. U konkretnom sluaju, u odsustvu punovanog pravnog osnova (pismenog ugovora o kupoprodaji) tuilac nema zakonitu dravinu na spornim nepokretnostima da bi pravo svojine stekao po lanu 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, tj. protekom 10. godina. Rok za vanredni odraj od 20. godina od zakljuenja usmenog ugovora (marta meseca 1974. godine, prema navodima tube) do 19. aprila 1991. godine, kao dana stupanja na snagu Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti nije istekao, pa tuilac do momenta stupanja na snagu navedenog Zakona kao savestan dralac nije mogao stei pravo svojine na spornim nepokretnostima. Od dana stupanja na snagu Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti tuilac je nesavestan dralac, jer za dravinu nema odobrenje nadlenog organa, a takva dravina ne moe voditi odraju. Tani su navodi u reviziji tuioca da Zakon o posebnim uslovima prometa nema retroaktivno dejstvo. Meutim, tuilac do dana stupanja na snagu tog Zakona, odnosno Zakona o ogranienju prometa nepokretnosti, koji je stupio na snagu 28. septembra 1989. godine odrajem nije mogao stei pravo svojine, a vreme dravine od stupanja na snagu navedenog zakona ne uraunava se u vreme odraja, jer tuilac od tada vie nije savestan dralac. Zato su neosnovani navodi revizije da je pobijana presuda zasnovana na pogrenoj primeni materijalnog prava. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2421/97)

577.
Rad u inostranstvu predstavlja privremenu spreenost lica da vri faktiku vlast nezavisno od svoje volje u smislu lana 74. stav 2. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima. (Okruni sud, Poarevac, G. 481/91)
- 242 -

STVARNO PRAVO

(lan 73. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

578.
Za pokretanje vanparninog postupka za ureenje korienja parcele na kojoj postoji zajedniarstvo, ovlaen je i onaj zajedniar koji nije u posedu te parcele. Iz obrazloenja: U provedenom postupku je utvreno da su katastarske parcele br. 1303/2 i 1303/3 nastale cepanjem ranije postojee parcele 1303/2 njiva "selo", povrine 62,83 ara koja je upisana u zk.ul. br. 377 KO P, kao dravna svojina, vlasnitvo Republike Srbije, pri emu su kao nosioci prava korienja upisani M.V. ovde protivnik predlagaa sa 1/2 dela, .V. i P.V. oboje sa po 1/6 kao i predlagai D.V., T. i A.V., sa udelom od po 1/18. Nosilac prava korienja .V. je preminula, pa su za njene naslednike oznaeni ovde predlagai. P.V. takoe je preminuo i njegovi naslednici su protivnici predlagaa R.V. i M.R. Predlagai nisu u dravini predmetne nepokretnosti, a to nisu bili ni njihovi pravni prethodnici pokojni N.V. i pokojna .V. Protivpredlaga M.V. je u dravini novoformirane katastarske parcele br. 1303/2 u povrini od 30,70 ari, a u dravini druge novoformirane katastarske parcele br. 1303/3 povrine 34,77 ari je bio upisani zemljino knjini korisnik P.V., a nakon njegove smrti njegovi naslednici, ovde protivnici predlagaa drugog i treeg reda. Na osnovu tako utvrenih injenica niestepeni sudovi su odbili predlog za ureenje naina korienja spornih parcela. Sudovi su zauzeli stav da predlagai nisu aktivno legitimisani za pokretanje postupka za ureenje upravljanja i korienja zajednikom stvari, jer nisu draoci spornih parcela. Takoe su smatrali da u konkretnom sluaju nema mesta ni primeni odredbe lana 73. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, prema kome naslednik postaje dralac u trenutku otvaranja naslea, jer predmet zaostavtine nije dravina ve pravo korienja. Osnovano u zahtevu za zatitu zakonitosti se istie da je ovakav stav niestepenih sudova zasnovan na pogrenoj primeni materijalnog prava. Odredbom lana 141147. Zakona o vanparninom postupku, propisana su pravila na osnovu kojih nadleni sud, u sluajevima odreenim posebnim zakonima, na zahtev zainteresovanih uesnika, svojom odlukom ureuje nain upravljanja i korienja zajednike stvari. Pravila ovog postupka o ureenju naina upravljanja i korienja zajednike stvari od strane suvlasnika primenjuje se na sluajeve kada vie lica ima pravo svojine, pravo korienja ili dravine na stvarima. Prema odredbi lana 142. navedenog Zakona, svaki zajedniar je ovlaen da pokrene ovaj postupak samom injenicom da lino smatra da je od strane drugog zajedniara povreen u pravima koja ima u odnosu na upravljanje i korienje na zajednikoj stvari. Nijednom odredbom koja regulie navedenu materiju pravo na pokretanje postupka nije ogranieno na lica koja, kao zajedniari, moraju da budu i draoci stvari u pogledu koje postoji nesaglasnost po pitanju ureenja, upravljanja i korienja. Potreba da se saglasnost oko korienja i raspolaganja tom stvari uredi posredstvom suda u najveem broju sluajeva i pretpostavlja povredu neijih dravinskih ili drugih prava. Odredbe navedenih lanova Zakona o vanparninom postupku bi izgubile svoj smisao ako bi zajedniari zbog gubitka dravine usled nesaglasnosti sa ostalim zajedniarima oko upravljanja, ureenja i korienja zajednike stvari bili lieni mogunosti da se obrate nadlenom sudu predlogom u smislu navedenih odredaba lana 141-147. Zakona o vanparninom postupku. lanom 73. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa je propisano da naslednik postaje dralac u
- 243 -

STVARNO PRAVO

trenutku otvaranja naslea, bez obzira na to kada je stekao faktiku vlast na stvari. Osnovano se u zahtevu za zatitu zakonitosti navodi da je pogreno shvatanje niestepenih sudova da predlagai nisu mogli da steknu dravinu iz razloga to je predmet nasleivanja bilo pravo korienja, koje treba odvojeno posmatrati od dravine. U trenutku smrti ostavioca predlagai su postali nosioci prava korienja navedenih parcela primenom odredaba Zakona o nasleivanju i draoci istih, primenom lana 73. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Kako su u ovom dravinskom pravu spreeni od strane protivnika u ovom postupku, oni u smislu odredbe lana 74. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, nisu izgubili dravinu pa je i stav niestepenih sudova o nepostojanju aktivne legitimacije na strani predloga neosnovan. Ovo tim pre to postoji saglasnost protivnika predlagaa da sud uredi nain upravljanja i korienja zajednike imovine. Meu uesnicima jedino ne postoji saglasnost oko toga da li postupak treba da se sprovede za sve parcele na kojima postoji zajedniarstvo, ili samo za ove za koje je predlog podnet. Zbog toga to nisu postupili u smislu izloenog, sudovi su svoje odluke zasnovali na nepotpuno utvrenom injeninom stanju u smislu odredbe lana 395. stav 2. Zakona o parninom postupku, pa su iste na osnovu tih odredbi uvaavanjem zahteva za zatitu zakonitosti morale biti ukinute. U ponovljenom postupku prvostepeni sud e u smislu izloenog upotpuniti injenino stanje, pa e novom odlukom zakonito odluiti o predlogu predlagaa. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 464/03 od 08.10.2003. godine)

(lan 75. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

579.
Ne postoji smetanje poseda u situaciji kada je tueni na parceli u dravini tuilaca izvodio radove sprovodei sudsko reenje o izvrenju, doneto na osnovu reenja o privremenoj meri, poto radovi koji se izvode na osnovu sudske odluke nemaju karakter protivpravnosti. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, predmetna parcela nalazi se u dravini tuilaca. Na toj parceli su radnici tuenog, uz prisustvo izvrnog odeljenja prvostepenog suda i predstavnika MUP-a, sprovodili reenje o izvrenju prvostepenog suda, koje je doneto na osnovu reenja o privremenoj meri istog suda, kojim je naloeno omoguavanje pristupa kanalizacionom oknu (ahti) koje se nalazi na parceli u dravini tuilaca. Na osnovu tog reenja, tueno preduzee za telekomunikacije poelo je da izvodi radove na ahti i oko ahte na pomenutoj parceli. Tuioci su, radi spreavanja daljeg izvoenja radova, podneli tubu zbog smetanja poseda. Prema shvatanju Vieg suda, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da u postupanju tuenog nije bilo protivpravnosti pa je, u skladu s odredbama l. 75. i 78. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, odbio tubeni zahtev. Ovo zbog toga to su radnici tuenog izvodei radove postupali u skladu s izvrnim reenjem prvostepenog suda, to znai da je tueni na izvoenje tih radova bio ovlaen, odnosno da oni nisu bili protivpravni. (Iz Reenja Vieg suda u Niu, G. 623/10 od 9.03.2010. godine)
- 244 -

STVARNO PRAVO

580.
Tubeni zahtev tuioca e se odbiti kao neosnovan ako je dokazima utvreno da je tuenik nehotino bagerom naneo zemlju i ut na neznatni deo parcele tuioca koji su bili u njegovom posedu, pa time na opisani nain nije nastupilo bitno suenje obima i kvaliteta dravine. Iz obrazloenja: Meu strankama nije sporno ( a to pravilno utvruje i prvostepeni sud ) da su tuioci bili u posedu do faktike mee, ali da radnjama tuenika nije bitno suen obim i kvalitet dravine tuilaca, s obzirom da su isti u neznatnom delu parcele onemogueni da skinu drugo kolo trave, i da je do obruavanja zemlje i oteenja ograde dolo nehotice, tj. u stanju nude, kada se pokvario bager i zemlja ispod raonika obruila u parcelu tuilaca kojom prilikom je oteena i ograda. Tuenici su nastala oteenja i nabacani kamen, kako je prvostepeni sud takoe utvrdio izvedenim dokazima, uklonili posle 10-20 dana. Prvostepeni sud pravilno zakljuuje da na strani tuenih nije bilo namere da nastanu posledice uznemiravanja niti da izvre akt smetanja poseda prema tuiocima kojima ni obim ni kvalitet dravine nisu bitno sueni a i trajali su vrlo kratko vreme. Stoga je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvreno injenino stanje, koje se ni albenim navodima ne dovodi u sumnju, pravilno primenio materijalno pravo i odluio kao u stavu 1. izreke osporenog reenja. ( Iz reenja Okrunog suda u aku, G. 1093/07 od 27.06.2007. godine )

581.
Pravo je korisnika svake parcele da se sa iste uklone ograda i drugi izgraeni objekti kojima je izvreno njihovo neosnovano - privremeno zauzee. Iz obrazloenja: Utvreno je sledee injenino stanje: Naznaenom presudom Optinskog suda od 29.05.2000. godine, koja je postala pravnosnana 10.05.2002. godine, u parnici izmeu tuioca i tuenog je ustanovljeno da je tueni zauzeo prostor - deo navedene katastarske parcele, na kojoj tuilac ima pravo korienja. Zauzee je uinjeno betonskom ogradom. Tueni. je obavezan da ovaj prostor ustupi tuiocu u dravinu i na trajno korienje. Naznaenim reenjem I. 64/2001 od 24.04.2002. godine tuiocu je predat zauzeti deo parcele. Sporna katastarska parcela je gradsko graevinsko zemljite u dravnoj svojini Republike Srbije. Tuilac tubom u ovoj parnici zahteva uklanjanje betonske ograde i pomonih objekata sa sporne parcele, a tueni protivtubom zahteva utvrenje prava svojine na zemljitu na kome su izgraeni sporni objekti i zemljitu koje je neophodno za redovnu upotrebu tog zemljita. Polazei od tako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su zakljuili da je zahtev tuioca za uklanjanje betonske ograde i pomonih objekata kojima je tueni izvrio zauzee sporne katastarske parcele na kojoj tuilac ima pravo korienja osnovan, a da je o zahtevu protivtube za utvrenje prava svojine na spornom zemljitu ve pravnosnano presueno. ( Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2750/05 od 09.03.2006. godine )
- 245 -

STVARNO PRAVO

582.
U postupku smetanja dravine sud raspravlja i odluuje po tubi samo za zatitu faktikog poseda. Iz obrazloenja: Reenjem od 7.07.2005. godine, prvostepeni sud je odbacio tubu sa pozivom na odredbu lana 188. Zakona o parninom postupku, jer je tuilac precizirao svoj tubeni zahtev koji u petitumu ne sadri zahtev da se sa smetanjem prestane, ni zahtev za uklanjanje posledica smetanja u stanje pre smetanja, ni zabranu budueg smetanja, ni zahtev za povraaj dravine. Osnovano se albom tuioca ukazuje da je prvostepena odluka zahvaena bitnom povredom odredaba parninog postupka jer je pogrean zakljuak prvostepenog suda da se ovako postavljen tubeni zahtev odnosi na utvrenje injenice da je tueni smetao tuioca u dravini i da je ovakva tuba nedozvoljena. U konkretnom sluaju, tuilac je u smislu odredbe lana 75. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kao dralac stvari i prava podneo tubu radi zatite od uznemiravanja ili oduzimanja dravine. U postupku smetanja dravine sud raspravlja i odluuje po tubi samo za zatitu faktikog poseda. Tuilac ima pravni interes da se utvrdi in smetanja poseda u jednom momentu i bez zahteva za uspostavljanje preanjeg stanja. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. br. 11151/05 od 01.02.2006. godine)

583.
Akt smetanja dravine u korienju garanog prostora izvren je ako je putniko motorno vozilo parkirano u vie navrata u kratkim vremenskim intervalima na tuem garanom prostoru. Iz obrazloenja: Tuilac je vlasnik blie oznaene porodine stambene zgrade i garae, dok tueni ( otac i erka ) ive u porodinoj stambenoj zgradi u istoj ulici na navedenom broju. Tueni na spornom mestu a ispred garae tuioca zaustavljaju vozila naznaenih marki, koja su se na spornom prostoru, pa i u kritino vreme, zadravala u vremenu od 10 do 15 minuta. Meu strankama nije sporno vreme i mesto zaustavljanja vozila tuenika, kao ni okolnosti da u tom poloaju tuilac ( koji u garai ima dva garana mesta ) svojim automobilima ne moe da ue niti izae iz garae. Imajui u vidu ovako utvreno stanje, te injenicu da su tueni na ovakav nain vrili zaustavljanje svojih vozila a da je tuilac promenio faktiku situaciju na terenu dogradnjom garae - sud nalazi da u radnji tuenih nema elemenata smetanja poseda jer se isti vrlo kratko zadravaju sa svojim vozilima a nemaju nameru da na opisani nain smetaju tuioca. Zbog toga u celosti kao neosnovan odbija tubeni zahtev.
- 246 -

STVARNO PRAVO

Ne moe se prihvatiti ovakav zakljuak prvostepenog suda. Na pravilno utvreno injenino stanje pogreno je primenjeno materijalno pravo, na ta osnovano ukazuje i alba. Odredbom lana 75. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa predvieno je da svaki dralac stvari i prava ima pravo na zatitu od uznemiravanja ili oduzimanja dravine, a odredbom lana 78. ovog Zakona predvieno je da sud prua zatitu prema poslednjem stanju dravine i nastalom smetanju, pri emu nije od uticaja pravo na dravinu, pravni osnov dravine i savesnost draoca. Tuilac je vlasnik garae ija je namena - parkiranje vozila. S obzirom da tuenici svoja vozila zaustavljaju ispred garae tuioca, ime ga onemoguavaju da u sluaju potrebe ue ili izae vozilom, u njihovim radnjama stoje elementi smetanja poseda. Tueni jesu i ranije na tom prostoru zaustavljali svoja vozila ali su ista pomerali po pozivu tuilake strane tako da je isti mogao svoje vozilo ili vozila nesmetano da koristi. Kako su odnosi izmeu stranaka poremeeni, to tuilac sada ne moe da se isparkira ili uparkira u garani prostor. Tano je da tueni svoja vozila ne ostavljaju due parkirana na spornom prostoru, ali i takvo njihovo krae zadravanje, kada su odnosi stranaka poremeeni, predstavlja smetnju za tuioca da se svojim garanim prostorom nesmetano koristi. Tuilac ne moe odrediti kako e tueni svoja vozila parkirati, ali ima pravo da trai zatitu svog poseda u cilju njegovog nesmetanog korienja, a shodno lanu 75. Zakona. Tuilac svoju garau dri i istu koristi, pa sud - u smislu lana 78. Zakona - prua zatitu prema poslednjem stanju dravine i nastalom smetanju. Radnjama tuenih se znatno oteava korienje garanog prostora, a tueni su svesni da ovakvim nainom parkiranja svojih vozila smetaju tuioca. Zbog iznetog, ovaj sud nalazi da je prvostepeni sud pogreno primenio materijalno pravo, te da tueni svojim radnjama ometaju poslednje stanje dravine garanog prostora tuioca, zbog ega je - shodno lanu 387. taka 3. Zakona o parninom postupku - odluio kao u izreci. ( Iz reenja Okrunog suda u Uicu, G. 1109/05 od 27.1.2006. godine)

584.
Po tubi za smetanje dravine, koje je izvreno suavanjem grobnog mesta na seoskom groblju - optinski sud e se oglasiti stvarno nenadlenim, jer se radi o sporu iz nadlenosti upravnih organa. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je pravilno postupio prilikom donoenja pobijanog reenja. Predmet tubenog zahteva je smetanje poseda - dravine grobnog mesta na naznaenoj parceli, i to tako to su tueni - izlivanjem betonske ivice i formiranjem novog grobnog mesta za svoju porodicu suzili grobno mesto tuilje. Traeno je ruenje betonske oplate oko grobnog mesta, ienje i uklanjanje ostataka kao i uzdravanje od istih ili slinih radnji ubudue. Meutim, kod injenice da tuilja nije imala steeno pravo na grobnom mestu, a trai se i inidba, sud se oglasio stvarno nenadlenim i tubu odbacio. Na pravilno utvreno injenino stanje pravilno je primenjeno i materijalno pravo. Ne stoje albeni navodi u pogledu nadlenosti suda da odluuje o ovoj pravnoj stvari s obzirom da se radi o smetanju na seoskom groblju, gde tuilja nije imala steeno pravo na korienje grobnog mesta. Grobno mesto supruga tuilje je vidno izdvojeno i oivieno, a tueni su radove izvodili na slobod- 247 -

STVARNO PRAVO

nom prostoru, pa ukoliko tom prilikom nisu ispotovali odredbe Zakona o sahranjivanju i grobljima - nije u nadlenosti suda da sporni odnos reava, ve je nadlean organ koji upravlja grobljem. Dakle, radi se o sporu iz nadlenosti upravnih organa. ( Iz reenja Okrunog suda u Uicu, G. 89/06 od 30.01.2006. godine )

585.
Tuba zbog smetanja dravine je kondemnatorna tuba, zbog ega je obavezan element petituma odreeni nalog za prestanak smetanja dravine, zabrane daljeg smetanja ili naloga za restituciju, a ne utvrenje injenice kada je smetanje poinjeno. Proputanje stranke da kroz petitum ovakve tube zahteva i utvrenje datuma poinjenog smetanja i da u njemu eksplicitno naznai taj datum, ne ini tubu neurednom ukoliko je taj datum naznaen u injeninim navodima tube. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je odbacio tubu kojom je traena dravinska zatita zbog toga to u istoj nije naveden datum kada je izvreno smetanje dravine, a tubu je podneo punomonik stranke koji je advokat. Ovakvu odluku prvostepenog suda, okruni sud je ocenio kao nepravilnu. Naime, tuba zbog smetanja dravine je po svojoj prirodi kondemnatorna tuba, pa je otuda njen obavezni element upravo kondemnacija u vidu naloga za prestanak smetanja dravine, odreene zabrane daljeg smetanja ili odreenog naloga za restituciju, a ne utvrenje injenice kada je smetanje poinjeno. Otuda proputanje stranke da dravinskom tubom zahteva i utvrenje datuma poinjenog smetanja i da u njoj eksplicitno naznai taj datum, ne ini tubu neurednom, ukoliko je datum smetanja dravine naznaen u injeninim navodima tube. Kako je u odnosnom predmetu upravo takav sluaj, a prvostepeni sud je ovo propustio da proceni prilikom donoenja pobijanog reenja, isto je moralo biti ukinuto i predmet vraen prvostepenom sudu na ponovni postupak. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G.br. 15754/05 od decembra 2005. godine)

586.
Pravo na korienje stvarne slubenosti, osim vlasniku povlasnog dobra, pripada i licima koja povlasno dobro koriste u interesu vlasnika povlasnog dobra i po njegovom ovlaenju. Smetanje ovih lica u vrenju prava stvarne slubenosti predstavlja i ometanje vlasnika povlasnog dobra kao draoca prava stvarne slubenosti. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju tuilac je vlasnik parcela, kao povlasnog dobra u iju korist je ustanovljeno pravo stvarne slubenosti prolaza preko parcela tuenog, kao poslunog dobra. Tuilac ivi sa roditeljima u inostranstvu, pa je zbog toga samo dva puta koristio navedenu slubenost za dolazak na svoje parcele koje je ostavio na korienje svojoj babi kao lanu porodinog domainstva. Tueni je krajem juna 1996. godine celom irinom puta kojim je trasirana navedena slubenost postavio veliku i malu kapiju, a u jesen 1996. godine u sezoni berbe groa spreio je tuioevu babu da sa
- 248 -

STVARNO PRAVO

traktorom i radnicima proe ovom trasom tako to je vratio sa kapije i zabranio joj dalje prolaenje ovim putem. Osnovano se u zahtevu za zatitu zakonitosti istie da se dravina prava stvarne slubenosti stie faktikim korienjem ove slubenosti na nain i u granicama utvrenim prilikom konstituisanja slubenosti, tako da je prema utvrenim injenicama tuilac postao dralac prava stvarne slubenosti i uiva dravinsku zatitu u skladu sa odredbama lana 75. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Pravo stvarne slubenosti prolaza postoji radi omoguavanja korienja povlasnog dobra neophodnim korienjem poslunog dobra, tako da pravo na korienje stvarne slubenosti, osim vlasniku povlasnog dobra, pripada i licima koja povlasno dobro koriste u interesu vlasnika povlasnog dobra i po njegovom ovlaenju. Ometanje ovih lica u vrenju prava stvarne slubenosti predstavlja i ometanje vlasnika povlasnog dobra kao draoca prava stvarne slubenosti, pa je u konkretnom sluaju tuilac kao vlasnik povlasnog dobra ovlaen da trai sudsku zatitu zbog smetanja dravine prava stvarne slubenosti izvren od strane tuenog kao vlasnika poslunog dobra prema licu kome je tuilac kao vlasnik povlasnog dobra poverio iskoriavanje svojih nepokretnosti. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 196/99 od 26.04.2000. godine)

587.
U konkretnom sluaju prvostepeni sud je utvrdio da je izmeu stranaka zakljuen predugovor kojim se tuilac obavezao da preko izvoaa radova preduzea izvri adaptaciju spornog dela poslovnog prostora kako bi nakon toga izmeu stranaka mogao da se zakljui ugovor o zakupu i da tuilac stupi u posed adaptiranog prostora. Tuilac nije obavio radove prema zakljuenom predugovoru u odreenom roku pa je tueni udaljio radnike koje je angaovao tuilac i predmetni prostor zatvorio metalnim reetkastim vratima. Prema tome pravilan je zakljuak prvostepenog suda da tuilac nije bio u posedu spornog prostora ve samo u njegovom priteanju zbog ega tueni nikada nije izgubio dravinu tog prostora, a neispunjenjem predugovora tuilac je izgubio i samo priteanje na naznaenom prostoru, pa kako tuilac nije imao faktiku vlast na stvari, ve samo dravinu u smislu priteanja to on nema pravo na dravinsku zatitu u postupku za smetanje poseda na osnovu l. 71. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa. (Okruni sud, Beograd, G. 38/2000)

588.
Tuilac je bio u poslednjem mirnom posedu stana u periodu od smrti njegove majke 26.12.1991. do 5.11.1992.g., jer je u tom periodu radi obezbeenja stana postavio na prozore i vrata terase reetke. injenica na koju tuena ukazuje u albi - da je zakljuila Ugovor o zakupu predmetnog stana na neodreeno vreme nije od uticaja na donoenje drugaije odluke budui da se radi o sporu zbog smetanja poseda te je bez znaaja eventualno pravo tuene na dravinu i njen pravni osnov za korienje predmetnog stana obzirom da nakon dodele tuena nije u upravnom postupku uvedena u posed spornog stana od strane nadlenog organa optine. (Okruni sud, Beograd, G. 9495/99)

589.
Dravinu stvari ima svako lice koje neposredno vri faktiku vlast nad stvari. Pri tome nije od znaaja pravni osnov ove faktike vlasti. Bitno je da se dralac nalazi u jednom trajnom prostornom odnosu prema stvari. U konkretnom sluaju stranke su bili suprunici. Vlasnik pekarske radnje bio je suprug tuilje - tueni u ovom sporu, a ona je prekinula raniji radni odnos da bi se zaposlila u pekarskoj radnji. Kako je tueni tuilju izbacio iz radnje vreajui je pogrdnim reima i onemoguavajui joj pri- 249 -

STVARNO PRAVO

tom korienje ove radnje, da bi se utvrdilo da li tuilja ima pravo na dravinsku zatitu potrebno je u ponovnom postupku utvrditi da li je tuilja posedovala kljueve od predmetne radnje, kljueve od kase u radnji, da li je u odsustvu tuenog i slinim situacijama vodila radnju, te da li se u odnosu na zanatsku delatnost radnje, zaposlene radnike i u odnosu na trea lica ponaala kao dralac radnje ili je pak, kao i svi ostali radnici imala svoj radni zadatak i svoje radno vreme kako bi se ocenilo da li je tuilja vrila faktiku vlast nad predmetnom radnjom saglasno odredbi l. 70. st. 1. i 4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, ili je bila samo detentor u smislu l. 71. istog Zakona od ega zavisi da li joj pripada pravo na dravinsku zatitu saglasno odredbi l. 75. istog Zakona. (Okruni sud, Beograd, G. 7383/99)

590.
Tuilac kao izvoa radova postupa u svemu po obavezama preduzetim na osnovu zakljuenog ugovora sa investitorom te on kao detentor vri faktiku vlast na spornim stanovima za preduzee investitora, te u odnosu na sporne stanove, kao detentor ima ist prostorni odnos, u smislu mogunosti da ih fiziki dri postupajui po nalogu lica koje ima faktiku vlast. Lice po ijim uputstvima detentor dri stvar je preduzee investitor kao neposredni dralac kome se uraunava faktiko vrenje vlasti na stvari od strane detentora pa u pogledu pitanja da li je jedna stvar izala iz dravine draoca protivno njegovoj volji odluuje volja tog lica a ne detentora. Poto detentor nije dralac stvari on nema pravo na dravinsku zatitu dravinskim tubama shodno odredbi l. 75. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa. (Okruni sud, Beograd, G. 8463/99)

591.
Tubu zbog smetanja dravine u ime maloletne tuilje i u svoje lino ime podnela je njena majka kao njen zakonski zastupnik a zatim je u toku postupka povukla tubu ali se otac maloletne tuilje, tueni u sporu nije saglasio sa povlaenjem tube zbog ega je protiv reenja o povlaenju tube maloletne tuilje uloio albu. Prvostepeni sud nije raspravio da li su roditelji maloletne tuilje razvedeni, da li ive zajedno te kojem je od roditelja u sluaju razvoda, dete povereno na negu, uvanje i vaspitanje. Ukoliko utvrdi da su roditelji razvedeni, da ne ive zajedno i da je maloletna tuilja poverena majci odlukom suda, potrebno je zatraiti od nadlenog organa starateljstva da se izjasni da li je voenje ovog postupka od bitnog znaaja za razvoj maloletne tuilje, te da li je povlaenje tube u ovoj pravnoj stvari u njenom interesu, a shodno odredbi l. 126. i 127. Zakona o braku i porodinim odnosima RS. (Okruni sud, Beograd, G. 8653/99)

592.
Ako je tuilac stekao pravo slubenosti puta na osnovu poravnanja, moe uspeti u sporu za smetanje poseda i nakon ponitaja poravnanja. Iz obrazloenja: U toku postupka pred Optinskim sudom utvreno je da su u ovom sluaju tuioci stekli sporno pravo slubenosti puta na osnovu poravnanja zakljuenog u predmetu istoga suda P. ____ /94 od 20. septembra 1994. godine. Pravnosnanom presudom istoga suda P. ____ /96 od 27. oktobra 1997. godine utvreno je da je ovo poravnanje nitavo.
- 250 -

STVARNO PRAVO

Napadnutim reenjima utvreno je da je drugotuena smetala tuioce u dravini prava slubenosti puta, s tim to i Optinski i Okruni sud nalaze da to to je poravnanje kojim je konstituisana sporna slubenost poniteno ne predstavlja pravno relevantnu injenicu za reenje ovog spora. Javni tuilac s pozivom na pravilo petitorium apsorbet possessorium nalazi da sporno pravo slubenosti ne moe vie uivati sudsku zatitu, s obzirom na injenicu da je poravnanje kojim je to pravo konstituisano poniteno. Ovakvo pravno stanovite ne moe se prihvatiti kao pravilno. Pre svega, parnica koja je voena radi ponitaja poravnanja nije petitorna parnica, pa nema ni mesta primeni navedenog pravila. Pored toga, presudom u toj parnici nije tuiocima naloeno da prestanu da se dalje slue spornom slubenou. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 62/98)

593.
Nema smetanja poseda kada tuenik na postojeem temelju starog objekta podigne novu zgradu na kojoj krov ulazi u vazduni prostor tuioeve parcele kao i krov stare zgrade. Iz obrazloenja: Po nalaenju Okrunog suda prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tuenom M.R. odobreno izvoenje radova na izgradnji pomonog objekta, a na postojeem temelju starog objekta, te da je nova zgrada podignuta na temeljima stare. Kako je krov stare zgrade takoe delimino ulazio u vazduni prostor tuioeve parcele, a takav je sluaj i sada, u konkretnom sluaju nema smetanja dravine poto, nema ni protivpravnosti, jer je novi objekat u svemu izgraen po reenju nadlenog organa i na mestu starog objekta. Ovde nema uticaja injenica da je izmeu ruenja starog i izgradnje novog objekta protekao izvestan vremenski period. (Iz reenja Okrunog suda u Poarevcu, G 708/97)

594.
Ne moe se pruiti zatita poslednjeg stanja dravine ako se samo menja trasa, a tuiocima ne oteava prolaz i ako bi tuenici pretrpeli nesrazmernu tetu, zbog zatrpavanja bazena. Iz obrazloenja: Po nalaenju Okrunog suda nuno je da se prvo utvrdi duina i irina postojee staze, zatim da se razjasni da li je tuiocima omoguen prolaz pored bazena u meri i na nain da bitno ne oteava prolaenje preko sporne parcele, pa da se tek onda oceni da li tuioci imaju pravo na zatitu kako trae, s obzirom na potrebe tuenih za bazenom i potrebe tuilaca za prolazom izmenjenom trasom, jer se ne moe pruiti zatita poslednjeg stanja dravine, ako se samo menja trasa, a tuiocima ne oteava prolaz i ako bi tuenici pretrpeli nesrazmernu tetu zbog zatrpavanja bazena. (Iz reenja Okrunog suda u Poarevcu, G 457/97)
- 251 -

STVARNO PRAVO

595.
Dravina zasnovana pravnim poslom izmeu stranaka uiva sudsku zatitu bez obzira na punovanost tog pravnog posla. Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku je utvreno da su tuilac i jo jedno tree lice na osnovu graevinske dozvole podigli zgradu od dva stana, s tim to je na delu zgrade koji je pripao tuiocu u svojinu napravljen i suteren te da je tuilac sa tuenim zakljuio pismeni ugovor da tuenom pripadnu prostorije u suterenu na korienje i u svojinu. Predmet tubenog zahteva u ovoj parnici jeste zahtev da se tueni iz suterenskih prostorija iseli i preda ih tuiocu. Kad se dozvola nadlenog organa, koja iskljuuje protivpravnost kod smetanja poseda prekorai postoji smetanje. (Okruni sud, Poarevac, G. 395/96)

596.
Izreka privremene mere moe biti istovetna i identina sa odlukom suda u postupku radi smetanja poseda u sluaju da privremena mera treba da poslui radi spreavanja nasilja ili otklanjanja nenadoknadive tete. (Okruni sud u Sremskoj Mitrovici, G. 1111/96)

597.
U sporu zbog smetanja poseda sud utvruje kako je bilo poslednje faktiko stanje dravine, da li je izvreno smetanje, pri emu, pored ostalog, nije od znaaja i pravni osnov dravine. (Okruni sud, Beograd, G. 6018/96)

598.
U postupku radi smetanja poseda, odnosno korienja tavanskog prostora, prvostepeni sud mora pouzdano utvrditi kakvo je posedovno stanje tuioca u odnosu na korienje tavana. (Okruni sud, Beograd, G. 5733/96)

599.
Postojae smetanje u dravini prava korienja zgrade, ukoliko je tueni propustio da obezbedi gradilite i time otetio krov zgrade tuioca. Iz obrazloenja: Tueni je smetao tuilju u dravini prava korienja zgrade, tako to je propustio da obezbedi gradilite, pri emu je dolo do padanja maltera i razbijanja crepova na krovu tuiljine zgrade. Tueni je osporio tubeni zahtev navodei da je gradilite obezbedio postavljanjem folije na krov tuiljine zgrade, ime je spreio padanje maltera i uta, te tuilja nije pretrpela nikakvo oteenje. Navedeni
- 252 -

STVARNO PRAVO

iskaz tueni nije potkrepio nikakvim dokazima, ve su osporeni izvedenim dokazima uviajem suda na licu mesta, kojom prilikom je konstatovano oteenje krova tuiljine zgrade. Ovo tim pre to je tueni svojim iskazom naveo da je zbog prirode svog posla bio u mogunosti da kao investitor radova prati svakodnevno radove, ali samo u periodu od 12 do 13 sati. (Okruni sud, G. br. 8468/96)

600.
Ukoliko su stranke bile suposednici prodavnice, sud ne moe usvojiti zahtev jednog od suposednika i naloiti drugom iseljenje iz predmetne prodavnice zbog smetanja poseda. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je utvrdio da su stranke zakljuile ugovor o zajednikoj prodaji 14. decembra 1993. godine, kojim su ugovorile da prodavnica tuenog br. 109 koja se nalazi na pijaci u Z bude obuhvaena poslovanjem prodavnice br. 2. Dalje je utvreno da su parnine stranke bili suposednici prodavnice br. 2. i 109. na Z pijaci, i to u intervalu od sredine decembra 1993. godine do 23. maja 1994. godine, do kada je tuilac nesmetano koristio prodavnice, a u cilju prodaje robe, i imao kljueve od obe prodavnice. Dana 23. maja 1994. godine tuilac je lien dravine prodavnice br. 2. i 109.,na Z pijaci od strane radnika tuenog, tako to je dolo do zamene brava na vratima obe prodavnice, a da tueni kljueve od novopostavljenih brava nije predao tuiocu. Radi toga je prvostepeni sud pruio dravinsku zatitu i to iseljenjem tuenog sa svim licima i stvarima iz obe prodavnice, i predajom istih u posed i dravinu tuiocu, iako je u prvostepenom postupku utvreno da su parnine stranke bile suposednici prodavnica. Prvostepeni sud je donosei ovakvu odluku postupio suprotno l. 70. st. 4. i l. 80. Zakona o osnovno svojinsko pravnim odnosima. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 34/96)

601.
Postojae elementi uznemiravanja u korienju stana bez obzira to je tueni samo verbalno pretio, s obzirom da je neovlaeno uao u stan i s obzirom da se vodi spor za njegovo iseljenje. Iz obrazloenja: Okruni sud je cenio navod albe tuenog da u njegovim radnjama ne stoje elementi smetanja poseda tuilje u korienju stana, pa nalazi da su ovi navodi lieni osnova. Tueni je neovlaeno uao u stan koji koristi tuilja, nareivao joj da se iseli, pretio je da e promeniti bravu, pa ove verbalne pretnje - s obzirom da je neovlaeno uao u stan i da se protiv njega vodi spor za iseljenje iz stana, predstavljaju uznemiravanje tuilje u korienju stana, jer prema odredbi lana 75. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa svaki dralac ima pravo na zatitu od uznemiravanja ili oduzimanja dravine. Prema tome, u ovim pretnjama ima elemenata uznemiravanja tuilje u korienju stana. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 8459/96)
- 253 -

STVARNO PRAVO

602.
Za izvrenu radnju smetanja pasivno su legitimisani kako lice koje je dalo nalog za izvrenje radnje, koja predstavlja smetanje, tako i neposredni izvrioci radnje koja predstavlja smetanje. Iz obrazloenja: Za izvrenu radnju smetanja pasivno su legitimisani kako lice koje je dalo nalog za izvrenje radnje koja predstavlja smetanje, tako i neposredni izvrioci radnje koja predstavlja smetanje. U konkretnom sluaju tuenik priznaje da je izvrio radnju smetanja koja se sastoji u koenju predmetne opisane nepokretnosti i odnoenju sena, pa toga na strani tuenika postoji pasivna legitimacija za ovo izvreno smetanje. (Okruni sud u Poarevcu, K. 1360/96)

603.
Kada sporna parcela nije vlasnitvo tuioca, ve se vodi kao drutveno zemljite, a na istom lokalitetu se nalazi sporno groblje gde nije vreno sahranjivanje vie od 50 godina i koje je evidentirano za ovlaene ustanove kao dobro koje uiva prethodnu zatitu shodno odredbama Zakona o kulturnim dobrima tuilac nema aktivnu legitimaciju za podnoenje tube radi smetanja poseda. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je na siguran nain utvrdio da sporna parcela nije vlasnitvo tuioca te da se vodi kao drutveno zemljite. Na ovom lokalitetu gde se nalazi sporno groblje nije vreno sahranjivanje unazad 50 godina. Ua lokacija " groblja" evidentirana je od strane ovlaene ustanove - Pokrajinskog zavoda za zatitu spomenika kulture iz P, kao dobro koje uiva prethodnu zatitu shodno odredbama Zakona o kulturnim dobrima. Kod ovakvog stanja stvari pravilno je prvostepeni sud naao da je tubeni zahtev tuioca neosnovan iz razloga to tuilac nema aktivnu legitimaciju kako to pravilno nalazi prvostepeni sud, jer nije vlasnik niti korisnik groblja i sporne parcele, a da je u sluaju na bilo koji nain dolo do oteenja ovog kulturnog spomenika postoji ustanova zatite tog dobra kako je to propisano Zakonom o kulturnim dobrima ("Sl.glasnik RS", br. 71/94) predviena u glavi 11. istog. (Okruni sud u Kosovskoj Mitrovici, G. 371/96)

604.
Prvostepeni sud je utvrdio da je tuena dana 3. ili 4. maja 1994. godine zamenila bravu na ulaznim vratima spornog stana, i da je tuilac posle razvoda braka, aprila meseca 1994. godine, nastavio da koristi predmetni stan, s tim to je povremeno odlazio u vikendicu u K, te da je tuilac za promenu brave saznao 27. juna 1994. godine, pa je sud usvojio tubeni zahtev kojim se utvruje da je tuilac u periodu od 1. maja 1994. do 27. juna 1994. godine smetan u mirnom korienju stana na gore opisan nain. U ponovnom postupku sud je duan da utvrdi da li je tuilac znao za promenu brave na vratima spornog stana i da li je bio u dravini spornog stana, pa u skladu s tim na osnovu rezultata celokupnog postupka pravilnom primenom materijalnog prava doneti zakonitu i pravilnu odluku. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 386/96)
- 254 -

STVARNO PRAVO

605.
Da bi sud odluio o tubenom zahtevu povodom smetanja poseda, potrebno je da utvrdi da li postoji odluka nadlenih organa optine o uvoenju tuenih u prostor sporne prostorije. (Okruni sud, Beograd, G. 350/96)

606.
Svaki dralac stvari i prava ima pravo na zatitu od uznemiravanja ili oduzimanja dravine (smetanje dravine). Iz obrazloenja: Prema odredbi lana 75. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, dralac stvari ima pravo na zatitu od uznemiravanja ili oduzimanja dravine (smetanje dravine). Radi se o zatiti faktikog stanja, pri emu je prema lanu 78. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa bez uticaja pravo na dravinu, pravni osnov dravine i savesnost draoca. Ovakvim tubama treba da se na laki i bri nain, bez dokazivanja svojinskih prava i bez uputanja u ocenu savesnosti, zatiti poslednje stanje poseda. Samo sa aspekta poslednjeg stanja poseda i nastalog smetanja, a iskljuujui pretresanje o pravu na posjed, prvostepeni sud je osnovano doneo reenje kojim se utvruje da su tueni ovo stanje promenili. Stoga se u zahtevu za zatitu zakonitosti neosnovano istie da je u tom delu pogreno primenjeno materijalno pravo. Meutim, opte je pravilo da su prava data subjektima da ih koriste ali ne i zloupotrebljavaju. Moe se pokazati da vrenje jednog (inae punovanog) prava ometa vrenje drugog isto tako punovanog prava drugog subjekta. Subjektivna prava se zato moraju ograniavati, i sud koji primenjuje optu normu treba da u svakom konkretnom sluaju oceni da li postoji zloupotreba prava, ili ne, tj. da ogranii pravo. ivot donosi situacije kada bi primena pravila o vraanju dravine i zabrani daljeg uznemiravanja bila od minornog znaaja za posednika koji trai zatitu, ali u isto vreme preterano teka za tuenog. U ovom sluaju, kako se ispravno iznosi u zahtevu za zatitu zakonitosti, nalaganjem povraaja u preanje stanje stvara se apsurdna situacija u uslovima kada je graevinski objekat ve izgraen, i to na osnovu kompletne dokumentacije. Na taj nain povraaj u preanje stanje ne predstavlja samo vraanje drvene tarabe, ve moda i ruenje objekta, pa se odista postavlja pitanje kako tumaiti nalog tuenima da se ubudue uzdravaju od ovakvog ili slinog smetanja, kada je parcela izgradnjom objekta u potpunosti promenila namenu. Zatita tuioeve dravine bi se pretvorila u zabranu tuenima da koriste svojinsko pravo, da koriste ve izgraeni objekat, te bi moglo doi do zloupotrebe subjektivnog prava tuioca na zatitu dravine. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 6/96)

607.
Postojae smetanje poseda ukoliko su tueni skidanjem krova sa zgrade omoguili prodor atmosferskih padavina u stan tuilje. Iz obrazloenja: Pobijenim reenjem je utvreno da su tueni smetali tuilju u mirnom korienju stana, na taj nain to su 5. oktobra 1992. godine skinuli krov sa stambene zgrade, koji je bio na dve vode, pokriven crepom i sa bone strane plehom, te na taj nain omoguio prodor atmosferskih padavina u stan tuilje.
- 255 -

STVARNO PRAVO

Neosnovanost u albi tuenih navodi da je prvostepeni sud svoju odluku zasnovao na nepotpuno i nepravilno utvrenom injeninom stanju. Prvostepeni sud je svoju odluku zasnovao posle svih izvedenih dokaza, koje je ocenio u smislu lana 8. ZPP-a, i utvrdio da su tueni izvrili in smetanja poseda na gore opisan nain. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 12367/95)

608.
U izreci reenja, kojim je utvreno smetanje poseda seenjem stabla u umi, izostavlja se deo izreke koji glasi "obavezuje se tuenik da uspostavi preanje posedovno stanje". Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je pravilno, na osnovu slobodne ocene dokaza, utvrdio injenino stanje da je tuilac bio u dravini spornog dela parcele sa koje je tuenik posekao cerova stabla, te je usvojio tubeni zahtev tuioca, kojim je utvrdio smetanje poseda i, izmeu ostalog, naloio je tueniku da uspostavi preanje posedovno stanje. Reenje prvostepenog suda je potvreno reenjem Okrunog suda, ali, deo izreke u kome je tuenik obavezan da uspostavi preanje posedovno stanje je izostavljen iz razloga pre nego to je izvrena sea, tako da se tueniku moe samo naloiti da se uzdri od ovakvog ili slinog smetanja. (Okruni sud u Poarevcu, G. br. 794/95)

609.
Svako omeavanje sa vetakom geometrom bez znanja i saglasnosti tuioca predstavlja smetanje poseda. Iz obrazloenja: Izvedenim dokazima prvostepeni sud je utvrdio da je tuilac bio u posedu spornih parcela, a da je tueni bez znanja i saglasnosti tuioca iste parcele omeio. Kako je omeivanje sa vetakom geometrom uinjeno bez znanja i saglasnosti tuioca, to je ovim inom izvreno smetanje poseda od strane tuenika, te mu je reenjem naloeno da prestane sa ovakvim i slinim smetanjima. (Okruni sud u Poarevcu, G. 944/95)

610.
Tuiocu nee pripasti pravo na dravinsku zatitu, ukoliko je bio u suposedu predmetne nepokretnosti sa tuenim. (Okruni sud, Beograd, G. 8464/95)

611.
Tueni je smetao u mirnom korienju poseda tuilju, pored zamene cilindra na ulaznim vratima, zabranom korienja poreta i ve-maine u zajednikom stanu - razvedeni brani drugovi. (Okruni sud, Beograd, G. 4168/95)
- 256 -

STVARNO PRAVO

612.
Uklanjanje uklopnog sata za potronju elektrine energije iz hodnika zgrade od strane podrune Elektrodistribucije, predstavlja smetanje poseda. Iz obrazloenja: Tuilja je zakupac stana i bila je u faktikom mirnom posedu ovog stana sve do 8. 09. 1994. godine, kada je tueni naloio radniku preduzea E da ukloni uklopni sat za potronju elektrine energije iz hodnika zgrade, a koji je napajao elektrinom energijom stan u ijem je posedu tuilja. U ovakvim radnjama tuenog sud vidi radnje koje predstavljaju smetanje poseda, pa je usvojio tubeni zahtev tuilje i tuenog obavezao da uklopni sat vrati u preanje stanje, a ubudue da se uzdri od ovakvog ponaanja. (Iz presude Okrunog suda u Novom Sadu, G 1715/95)

613.
Smetanje poseda predstavlja svaki akt kojim se onemoguava ili ometa normalno vrenje faktike vlasti, na stvari koja ini dravinu. (Okruni sud, Beograd, G. 11770/95)

614.
Reavanje sporova izmeu dva pravna lica povodom smetanja poseda poslovne prostorije, spada u nadlenost optinskog suda. (VSS, P.I. 86/95)

615.
Sud prua zatitu prema poslednjem stanju dravine i nastalom smetanju pri emu nije od uticaja pravo na dravinu, pravni osnov dravine i savesnost draoca. Iz obrazloenja: Izvedenim dokazima u prvostepenom postupku je utvreno da su tueni na dan 7. avgusta 1994. godine u vreme dok se tuena nije nalazila u stanu u ul. IM 53. u B jer je od 2. avgusta te godine bila na godinjem odmoru, izvrili smetnje poseda tako to su promenili bravu na ulaznim vratima o emu je tuena obavetena nakon nekoliko dana. U toku trajanja postupka tueni nisu osporili navedeno injenino stanje. Imajui u vidu ovakvo utvreno injenino stanje ocenjeno u smislu l. 8. ZPP-a pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravne odredbe Zakona o osnovnim svojinskim pravnim odnosima iz l. 75, 76. i 78. tog Zakona, kada je zakljuio da je tuilja bila u posedu predmetnog stana i da je tom posedu i dravini bila smetana na nain opisan kao u izreci prvostepenog reenja, te da su takvim radnjama tueni izvrili smetanje dravine i onemoguili tuilju u mirnom koriennju poseda stana zbog ega joj se ima pruiti pravna zatita kao to je to uinjeno izrekom prvostepenog reenja. ( Okruni sud u Beogradu, G. br. 3137/95)
- 257 -

STVARNO PRAVO

616.
U postupku smetanja dravine sud raspravlja i odluuje samo o zatiti faktikog stanja, a ne o pravnom osnovu dravine, savesnosti ili nesavesnosti draoca. Sud e smatrati neosnovanim navode u albi, da je prvostepeni sud propustio da utvrdi savesnost tuenog u pogledu izvrenog smetanja, tim pre to su tuiljine stvari - lina garderoba bile u kui, s obzirom da sud u postupku smetanja dravine raspravlja i odluuje po tubi samo za zatitu faktikog stanja, a ne o pravnom osnovu dravine, savesnosti ili nesavesnosti draoca. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 7016/95)

617.
Prigovor da izmeu istih stranaka ve tee isti spor o smetanju poseda bie osnovan ukoliko je smetanje izvreno istog dana. Iz obrazloenja: Pri donoenju novog reenja sud e posebno obratiti panju i oceniti osnovanost prigovora da izmeu istih stranaka ve tee isti spor, ak i ako se radi o smetanju poseda na istim prostorijama, na isti nain. Imajui u vidu da se u predmetnoj tubi navodi da je smetanje poseda izvreno dana 11.jula 1995. godine, dok je tuba u predmetu p.br. 3970/94, na koji se prvostepeni sud u obrazloenju poziva, podneta 1994. godine, u tom sporu se, dakle, moe raditi samo o smetanju poseda izvrenom pre podnete tube. To znai da se ni u kom sluaju ne moe raditi o smetanjima poseda izvrenim istog dana, u kom sluaju bi jedino bio osnovan prigovor da u istom sporu meu strankama ve tee parnica. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 12344/95)

618.
Smetanje se moe izvriti izuzetno i verbalno, kada se titularu prava uputi ozbiljna pretnja (stavljanje u izgled budueg zla titulara prava lanovima njegove porodice ili imovine), i na taj nain izrekne zabrana daljeg korienja prava. Obina zabrana korienja nunog prolaza ne predstavlja akt smetanja dravine. Smetanje se moe izvriti izuzetno i verbalno kada se titularu prava uputi ozbiljna pretnja (stavljanje u izgled budueg zla titularu prava, lanovima njegove porodice ili imovini) i na taj nain izrekne zabrana daljeg korienja prava. U konkretnom sluaju prema navodima tube pretnje nije bilo, ve je tueni usmeno zabranio dalje korienje nunog prolaza, to po nalaenju suda ne predstavlja akt smetanja dravine. (Okruni sud u Poarevcu, G. 1386/95)

619.
Protekom roka za podizanje tube zbog smetanja dravine gubi se i pravo na ovu vrstu zatite dravine.
- 258 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Tueni je postavio ogradu u prolee 1991. godine, a tuilac je video kada je ograda postavljena ali je tubu za smetanje poseda podneo sudu septembra 1993. godine. S obzirom da je protekao prekluzivni rok zakonom utvren, to je tuilac izgubio pravo na ovu vrstu zatite, a sud je odbacio tubu kao neblagovremenu. (Okruni sud u Kraljevu, G. 881/95)

620.
Zatitu od uznemiravanja ili oduzimanja dravine ima svaki dralac stvari i prava, ukoliko postoji stvarni protiv-pravni zahvat. Iz obrazloenja: Iz stanja u spisu sledi da je tuilac vlasnik spornog stana na osnovu ugovora o otkupu, a prethodno nosilac stanarskog prava, te da je tuilac korisnik spornog stana, kao lan domainstva svog oca tuenog. Usled poremeenih odnosa izmeu parninih stranaka, tueni je pretio tuiocu da e ga izbaciti iz stana, zbog ega je kod tuioca izazvao oseaj nesigurnosti i nemira, pri emu navedena pretnja nije izvrena. Imajui u vidu injenino stanje, prvostepeni sud je zakljuio da je tuilac samo detentor, tj. da sporni stan dri za raun neposrednog ovde tuenog koji je vlasnik spornog stana, sa kog tuilac nije aktivno legitimisan u ovoj parnici. U konkretnom sluaju predmet spora je smetanje dravine, u kom postupku sud prua zatitu prema poslednjem stanju dravine i nastalom smetanju, a da pravo na zatitu od uznemiravanja ili oduzimanja dravine ima svaki dralac stvari i prava, ukoliko postoji stvarni protiv-pravni zahvat koji se moe sastojati i u izjavama i u raspolaganjima koje smetaju dravinu prava, kao i u pretnjama. (Okruni sud u Beogradu, G. 7516/95)

621.
Ukoliko bez saglasnosti tuioca tueni parkira svoje vozilo ispred garae tuioca i skine katanac s ulazne dvorine kapije, smatrae se da je uinjeno smetanje dravine bez obzira na navode tuenog u pogledu prava koje ima na predmetnoj nepokretnosti. Iz obrazloenja: Izvedenim dokazima u prvostepenom postupku je utvreno da je tuilac u posedu garae ispred koje postoji betonirani prostor od ulazne dvokrilne kapije i same kapije do garae. Tueni je na tom prostoru poeo da parkira svoje vozilo poto je uklonio postojei lanac i katanac sa ulazne kapije, na osnovu kojih injeninih radnji je prvostepeni sud pravilno zakljuio da je opisanim radnjama tueni smetao tuioca u mirnom posedu. Zbog toga je i po nalaenju Okrunog suda pravilna odluka iz izreke prvostepenog reenja kojim je utvreno smetanje dravine i zabranjeno tuenom da ubudue na takav ili slian nain smeta tuioca. Naloeno je da tueni uspostavi preanje stanje koje je postojalo pre izvrenih radnji koje predstavljaju smetanje poseda. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 7105/95)
- 259 -

STVARNO PRAVO

622.
U postupku radi smetanja poseda nije od uticaja pravo tuioca u odnosu na sporni stan, ve samo okolnost da li je imao dravinu stana i da li je tueni smetao tuioca u dravini istog. (Okruni sud, Beograd, G. 7102/95)

623.
Eventualni odlazak tuilje iz spornog stana zbog fizikog napada koji je doivela ulaskom u zgradu, ne predstavlja izraz njene volje da stan ne koristi na nain na koji ga je dotad koristila, a to se potvruje injenicom da je naknadno pokuala da ue u stan u emu ju je tuilac onemoguio promenom brave na ulaznim vratima. (Okruni sud, Beograd, G. 11739/95)

624.
U postupku radi smetanja poseda, sud mora pouzdano utvrditi da li je tuilac bio u poslednjem stanju dravine predmetnog kolskog i peakog prolaza. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je usvojio tubeni zahtev blie opisan u izreci pobijane odluke, poto je utvrdio da je tuilac bio u poslednjoj mirnoj dravini korienja kolskog prolaza, radi prevoza ogreva do svoje kue, i da je takvo stanje bilo do 6. oktobra 1993. godine, kada je tueni M. uz saglasnost ostalih tuenih postavio drvenu ogradu po sredini prolaza, koju je posle uklanjanja, ponovo obnovio 23. decembra 1993. godine, pa je prvostepeni sud pruio tuiocu zatitu u skladu sa odredbama l. 7079. Zakona o osnovno svojinskopravnim odnosima. Dravinu tuioca na predmetnom kolskom prolazu, prvostepeni sud je utvrdio na osnovu injeninog stanja da je tuilac u vreme gradnje svoje kue prevozio graevinski materijal navedenim kolskim prolazom koji vodi preko parcela tuenih, a zatim na iskazu jednoga svedoka koji je primetio da je u toku 1993. godine neko prevezao spornim prolazom drva do kue tuioca, kao i na nalazu i miljenju vetaka predmetu P. br. ____ /93, koji se vodi kod istoga suda, iz koga se, imajui u vidu priloenu skicu, utvruje da tuilac nije imao mogunosti da iz ulice M, dakle, sa druge strane, prevozi materijal i ogrev do svoje kue u kojoj stanuje, ve samo preko spornog prolaza. Po nalaenju Okrunog suda, za sada se zakljuak prvostepenog suda - da je tuilac bio u poslednjoj mirnoj dravini prava korienja predmetnog kolskog prolaza, ne moe sa sigurnou prihvatiti. Iz injeninog stanja u spisima proizilazi da je tuioeva kua sagraena nekoliko godina pre nastalog smetanja, dok iz napred navedenog nalaza i miljenja vetaka, datog u drugom predmetu, nije dat nalaz u pogledu injenice da li se do tuioeve kue moe doi drugim prolazom, na ta se albom osnovano ukazuje, tako da je zbog ovog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja, pobijana odluka morala biti ukinuta. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 6610/95)

625.
Sud je duan da pre nego to odlui o osnovanosti alternativno postavljenih zahteva utvrdi blagovremenost tube za smetanje poseda, s obzirom na injenicu kada je tuilac saznao da je brava promenjena. (Okruni sud, Beograd, G. 11726/95)
- 260 -

STVARNO PRAVO

626.
Smetanje u mirnom i faktikom prolazu stazom koja je u posedu, postojae ukoliko se ta staza preore i time onemogui prolaz peakom stazom. (Okruni sud, Beograd, G. 7128/95)

627.
Smatrae se da je stranka bila u posedu stana, ukoliko se u stanu nalaze njene stvari. Iz obrazloenja: Izvedenim dokazima koje je prvostepeni sud pravilno ocenio, utvreno je da je tuilac bio u posedu kako predmetnog stana tako i kljua od istog, budui da mu je klju dao svedok S.N. po iseljenju iz istog i da su u ovom stanu bile tuioeve stvari u trenutku kada je tueni u njega uao. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 7152/95)

628.
Da bi sud pruio zatitu zbog smetanja mirnog korienja poseda, mora da postoji protivpravnost u radnjama tuenog. (Okruni sud, Beograd, G. 4197/95)

629.
Postojae uznemiravanje u korienju slubenosti prolaza ukoliko su tueni bacanjem raznih otpadaka, eksera, smea i polivanjem vode smetali tuioca. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je utvrdio da su tuioci nosioci prava slubenosti prolaza na poslunom dobru koje je vlasnitvo tuenog i to na delu iste parcele, u duini od 40 m i irini od 3 metra, radi ulaska sa javnog puta u povlasno dobro - vlasnitvo tuioca. Ovo pravo slubenosti utvreno je pravosnanom presudom optinskog suda u O... Iz svih izvedenih dokaza, prvostepeni sud je na nesumnjiv nain utvrdio da su tueni poslednjih godina uznemiravali tuioca u korienju slubenosti prolaza, na taj nain to su bacali razne otpatke, eksere, smee i polivali ga vodom. Sem toga, sud je, takoe, utvrdio da je zbog grana dva stabla jabuke oteano prolaenje tim putem, pa je stoga pravilno naloio tuenim da prestanu smetanje tuioca, kao i da poseku grane stabla jabuke koje su se nadvile nad put, u smislu lana 58. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. (Okrunog suda u Beogradu, G. br. 9006/95)

630.
Postojae smetanje mirnog poseda, ukoliko je tueni najmio traktoristu koji je preorao deo katastarske parcele tuioca. (Okruni sud, Beograd, G. 7637/95)
- 261 -

STVARNO PRAVO

631.
Dravinska zatita prava korienja informacija, pohranjenih u sistemu elektronske obrade podataka kod lica koje je izvrilo prekid komunikacionih veza sa terminalima korisnika tih informacija, postoji samostalno i nezavisno od dravinske zatite prava slubenosti. (Vrhovni sud Crne Gore, P. 49/94)

632.
Postavljanjem kapija koje se ne zakljuavaju vlasnik poslunog dobra ne ometa vlasnika povlasnog dobra u vrenju stvarne slubenosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5649/94)

633.
Pod inom smetanja dravine ne moe se smatrati itavo vreme za koje se nepokretnost nije mogla koristiti zbog postojanja prepreka ve samo radnja kada su prepreke postavljene koje su onemoguile korienje nepokretnosti. Iz obrazloenja: U albi tuioca se smatra da su prepreke postavljene jo 22.07.1993. godine i da su stajale sve do 30.07.1993. godine i onemoguavala tuioca u eksploataciji uglja na povrinskom kopu u selu Tadenju, te da na ovaj nain nije smetanje dravine izvreno samo 22.07.1993. godine kako je to utvrdio prvostepeni sud pobijanim reenjem, ve i u sledeim danima do 30.07.1993. godine, dok prepreke nisu uklonjene. Ovakav albeni navod nije osnovan. in smetanja dravine postoji samo u onom momentu kada neko lice izvri radnju kojom se oduzima ili uznemirava dravina drugog lica. Posledice ovakvog ina u konkretnom sluaju - postavljanje prepreke koje onemoguavaju vrenje dravine ne mogu se smatrati aktom smetanja dravine, jer se pod ovim smatra samo preduzimanje odreene radnje u cilju oduzimanja ili uznemiravanja dravine, a tueni posle 22.07.1993. godine nisu preduzimali neke druge radnje da bi smetali tuioca u dravini, odnosno to nije utvreno izvedenim dokazima. (Okruni sud u Kraljevu, G. 227/94)

634.
Eventualna budua radnja ne moe predstavljati in smetanja poseda, pa je za uspeh tuioca u sporu za smetanje poseda nuno da je smetanje ve nastupilo. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 62/93)

635.
Za tube o smetanju poseda kada je jedna stranka u steaju nadlean je privredni sud koji sprovodi steajni postupak po atrakcionoj nadlenosti. (Vii privredni sud, P. 1709/92)
- 262 -

STVARNO PRAVO

636.
Kod sezonske slubenosti ne vri se smetanje poseda inom u periodu kada ovlaenik nema pravo ni posed prava slubenosti. (Okruni sud u Kraljevu, G. 441/92)

637.
Nema smetanja dravine ako se neka radnja preduzima na osnovu prava. Iz obrazloenja: Svojim reenjem prvostepeni sud je odbio tubeni zahtev tuiteljice V.J. protiv E radi zatite u smislu lana 75. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima. Tuiteljica je tvrdila da je smetena u dravini elektrinog monofaznog brojila time to je tuena u vremenu izmeu 13 asova 13.09.1991. do 12 asova 14.09.1991. godine skinula elektrino brojilo iz njenog mernog ormana koji se nalazi u dvorinoj stambenoj zgradi i isto prenela na ulinu stambenu zgradu pod istim brojem, koja je u vlasnitvu drugog lica. Traila je da se uspostavi ranije stanje. U smislu lana 16. Zakona o elektroprivredi ("Sl. glasnik SRS", br. 59/89) elektroenergetski objekti moraju ispunjavati propisane tehnike, elektroenergetske i druge propisane uslove. Tehnikim uslovima u skladu sa Zakonom o elektroprivredi i sa standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta kao i optim uslovima o isporuci elektrine energije odreuje se vrsta, nain i mesto prikljuenja objekta potroaa na elektroenergetsku mreu. Mesto merenja prema odredbama lana 8. Optih uslova o isporuci elektrine energije ("Sl. list SAPV" 18/83) nalazi se na mestu predaje elektrine energije ako ugovorom nije drukije odreeno. lanom 69. navedenog uslova propisano je da se isporuilac stara o odravanju mernih ureaja. U Tehnikim uslovima izvedbe prikljuka i obraunsko-mernog mesta koji su izdati od strane E S maja 1988. godine predvieno je postavljanje mernih ormana u zavisnosti od broja potroaa odnosno domainstva kao i za viespratnu zgradu. Prema navedenim Tehnikim uslovima u sluaju postojanja 2-4 potroaa odnosno domainstva koristi se zajedniki orman u koji se postavlja onoliko modulnih tabli 200 i 400 mm koliko ima stanova odnosno vrsta merenja stana, kojima se dodaje zajednika tabla za postavljanje ureaja za komandovanje tarifa sa pripadajuim upravljako signalnim stezaljkama. Imajui u vidu navedeno, poto je radnjom tuene, mada bez prethodnog obavetenja tuiteljice, u sklopu rekonstrukcije mree isporuioca u ulici u kojoj je i kua tuiteljice, izvreno usaglaavanje stanja prikljuaka i mernih mesta sa Tehnikim uslovima izvedbe prikljuka i obraunsko mernog mesta, nema ni po oceni ovoga suda mesta zatiti u smislu lana 75. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer nije smetanje kad se neka radnja preduzima na osnovu prava. Uzgred, tuiteljica koristi struju iz mree, a samim radovima i prema navodima tube nije relevantno ometana u korienju elektrine energije. Sa svega izloenog albu tuiteljice kao neosnovanu ovaj sud je odbio, a napadnuto reenje primenom lana 380. taka 2. ZPP potvrdio. (Okruni sud u Subotici, G. 112/92)

638.
Postoji pravni interes tuioca da se utvrdi smetanje dravine bez obzira to je izvrena restitucija u upravnom postupku kako bi se stavila zabrana daljeg uznemiravanja dravine pod pretnjom zakonskih posledica. (Okruni sud, Kraljevo, G. 1037/92)
- 263 -

STVARNO PRAVO

639.
Nema smetanja poseda ako tuena, posle raskida vanbrane zajednice nastavlja da koristi stan u koji se uselila uz saglasnost tuioca sa namerom da stupi u brak, bez obzira na trajanje vanbrane zajednice. Iz obrazloenja: Parniari su dana 22. juna 1992. g. stupili u vanbranu zajednicu sa namerom da kasnije sklope brak. Po toj osnovi tuena je dola u stan tuioca radi formiranja zajednikog - branog ivota. No, zbog poremeenih odnosa, vanbrana zajednica je brzo raskinuta. Tuena je nastavila da koristi stan i posle raskida vanbrane zajednice. U taj stan ona je donela stvari, prema mesnom obiaju za prilike pri stupanju u zajednicu ivota mukarca i ene. Prilikom raspravljanja o tubi zbog smetanja poseda, sud se, prema l. 441. ZPP, ograniava samo na pretresanje i dokazivanje injenica poslednjeg stanja poseda. injenica da su parniari iveli svega mesec dana u vanbranoj zajednici u stanu tuioca, nije bila od uticaja za drugaiju odluku suda. (Optinski sud u Prizrenu br. 947/92)

640.
Vlasnik poslunog dobra vri in smetanja dravine prava stvarne slubenosti, ako svojim radnjama oteava titularu slubenosti da ovlaenja iz svog prava vri na nain koji je u skladu sa prirodom i namenom zbog koje je slubenost ustanovljena. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 144/92)

641.
Kada vlasnik poslunog dobra u okviru vrenja svojih svojinskih prava ogradi isto i postavi kretne kapije na ulazu i izlazu poslunog dobra ne ini akt smetanja dravine jer se na ovaj nain moe nesmetano i normalno koristiti putno zemljite. (Okruni sud u Kraljevu, G. 630/91)

642.
Reivindikacioni tubeni zahtev je neosnovan u samom osnovu ako se utuena stvar ne nalazi u dravini tuenog. (Okruni sud u Kraljevu, G. 501/91)

643.
Sudralac uiva dravinsku zatitu u meusobnim odnosima sa drugim sudraocima ukoliko je radnjama sudraoca potpuno iskljuen iz vrenja faktike vlasti na stvari, smetanje sudravine moe se izvriti i verbalnom zabranom, upotrebom sile ili pretnje, u vrenju faktike vlasti na stvari koja je u sudravini. (Okruni sud u Leskovcu, G. 457/91)

644.
U parnici za smetanje poseda sud se ne moe uputati u ocenu prava na dravinu, ve samo u odnosu na faktiko stanje.
- 264 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: U lanu 75. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90) svaki dralac stvari i prava ima pravo na zatitu od uznemiravanja ili oduzimanja dravine, a u smislu l. 78. st. 1. istog Zakona sud prua zatitu prema poslednjem stanju dravine i nastalom smetanju, pri emu nije od uticaja pravo na dravinu, pravni osnov dravine i savesnost draoca. Meutim, u okviru ove pravne stvari prvostepeni sud se upustio u ocenu prava na dravinu, a posebno u odnosu na pravo predmetne slubenosti, umesto da utvrdi samo faktiko stanje i to u odnosu na dve odlune injenice, tj. da li je zaista tuilac prolazio predmetnim putem i da li je taj put popravljao pre izvrenog smetanja, te da li je tueni zaista izvrio predmetno smetanje poseda i to tako to je zabranio tuiocu da prolazi predmetnim putem i da nasipa ovaj put, pa su utoliko osnovani navodi albe, te e u ponovnom postupku prvostepeni sud izvoenjem potrebnih dokaza ispitati samo pomenuto faktiko stanje u smislu citiranih zakonskih propisa i to u odnosu na navedeni poslednji posed i in smetanja. (Okruni sud u Kraljevu, G. 1450/91)

645.
Sudralac ima pravo na samopomo protiv onoga ko ga neovlaeno uznemirava u dravini. No samopomo sadri samo ovlaenje na samoodbranu svoje dravine od nedozvoljene povrede. (Okruni sud u Subotici, G. 609/91)

646.
Za odluivanje po tubi zbog smetanja poseda u korienju telefonskog ureaja nadlean je redovni sud. (Okruni sud u Beogradu, U. 2067/90)

647.
Nema smetanja poseda ako PTT organizacija na osnovu zakonskog ovlaenja iskljui iz PTT mree telefon odreenog pretplatnika zbog prestanka pretplatnikog odnosa. (VSS, Gzz. 54/90)

(lan 76. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

648.
Kada tueni presee lanac i katanac i obije beton oko betonskog poklopca na spornom bunaru nema protivpravnosti, ve se radi o samopomoi kao obliku dravinske zatite i posledice priznanja faktike vlasti korienjem vode iz spornog bunara i zahvatanja vode radi napajanja koza i ekonomskog interesa tuenog da mu dravina bude odbranjena. Poto je nesporno utvreno da je i tueni bio korisnik vode sa istog bunara kao i tuioci, sa ime su oni bili upoznati i da su tuioci postavili prepreke gore opisane koje je tueni otklonio i nastavio sa daljim korienjem bunara, to je pravilno prvostepeni sud primenio materijalno pravo - lan 76. ZOSPO koji se odnosi na samopomo. (Okruni sud u Beogradu, G. 233/96)
- 265 -

STVARNO PRAVO

649.
Dralac ima pravo na samopomo uz uslove iz lana 76. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 118/94)

650.
Samopomo je dozvoljena pod uslovom da je opasnost neposredna, da je samopomo nuna i da nain vrenja samopomoi odgovara prilikama u kojima postoji. (Okruni sud u Poarevcu, G. 1256/94)

651.
Ne moe se pozivati na samopomo lice koje srui zid iznad pomonog objekta koji je u dravini drugog lica, smatrajui da je ceo objekat izgraen i na delu njegove parcele. Iz obrazloenja: Neosnovano se tueni u albi poziva da je navedeni zid iznad pomonog objekta u dravini tuioca sruio sa pozivom na samopomo, obzirom da pravo na samopomo, u smislu lana 76. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima, ima dralac stvari protiv onoga ko ga neovlaeno uznemirava u dravini ili mu ju je oduzeo, ali pod odreenim uslovima i to da je opasnost neposredna, da je samopomo nuna i da nain njenog vrenja odgovara prilikama u kojima postoji opasnost. Kod pravilno utvrene injenice da je dralac navedenog pomonog objekta tuilac iznad koga je preduzeo radove zidanja radi postavljanja krova, koji je zid tueni sruio, nema osnova za samopomo na strani tuenog u preduzimanju radnji ruenja ovog zida, a navodi tuenog da je jo 1982. godine tuilac prilikom gradnje pomonog objekta preao na parcelu tuenog, mogu imati znaaja u drugoj parnici u kojoj se raspravlja o pravu na posed i o pravnom osnovu, ali ne i u parnici za smetanje poseda. (Okruni sud u Kragujevcu, G. 369/92)

(lan 77. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

652.
Kod smetanja dravine sud je duan da utvrdi subjektivni rok da bi mogao zakljuiti da li je tuba blagovremena. Kod ponovljenog smetanja, subjektivni rok tee od saznanja za smetanje i uinioca poslednjeg smetanja dravine, a ako je in smetanja trajao i traje u kontinuitetu - onda subjektivni rok tee od saznanja za smetanje i uinioca od prvog dana. Iz obrazloenja: Utvreno je da imenovani tueni smeta u posedu slubenosti prolaza tuioca i njegove radnike na putevima upisanim u navedenim ZKUL za oznaene parcele odreenih povrina, te je obavezan imeno- 266 -

STVARNO PRAVO

vani tueni da odmah dozvoli tuiocu i njegovim radnicima nesmetano pravo slubenosti prolaza ovim putevima sve pod pretnjom izvrenja. Istim reenjem obavezan je tueni da nadoknadi tuiocu trokove ovog postupka u ukupnom iznosu od 49.680,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom raunajui od dana presuenja pa do konane isplate, sve u roku od 15 dana. U albenim navodima tuenog osnovano se istie da prvostepeni sud nije na pouzdan nain utvrdio momenat kada je uinjeno smetanje dravine odn. da li je tuba zbog smetanja dravine podneta u subjektivnom roku od 30 dana od dana saznanja za smetanje i uinioca. Nadalje, potrebno je da prvostepeni sud raisti da li je uinjeno smetanje trajalo u kontinuitetu ili je bilo prekidano. Ovo s obzirom na injenicu da je tueni u meuvremenu, u prekrajnom postupku, bio oglaen odgovornim i bio u zatvoru na izdravanju kazne izreene od strane optinskog organa za prekraje. Zbog toga, ukoliko je dolo do prekida kontinuiteta u inu smetanja poseda, subjektivni rok se ima raunati od ponovo uinjenog smetanja, a ukoliko je in smetanja trajao u kontinuitetu mora se, pre svega, prilikom odluivanja uzeti u obzir subjektivni rok od prvog dana smetanja i saznanja za uinioca. Zato su osnovani albeni navodi kojima se istie da je prvostepeni sud uzeo u obzir samo objektivni rok, a nije imao u vidu i subjektivni rok kod tube zbog smetanja dravine. Zato je albu tuenog valjalo usvojiti, pobijano reenje ukinuti, a predmet vratiti na ponovno suenje prvostepenom sudu. ( Reenje Okrunog suda u Novom Sadu, G. 1725/05 od 15.09.2005. godine )

653.
Dralac koji je dravinu stekao zloupotrebom poverenja, nema pravo na zatitu prema licu od koga je na takav nain doao do dravine, ako od nastalog smetanja nisu protekli rokovi iz lana 77. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Iz obrazloenja: Pobijanim reenjem o smetanju dravine utvreno je da je tuena postupajui u svoje ime, ali i kao direktor tuenog preduzea, dana 31.01.2004. godine obila postojeu i postavila novu bravu na opisanom poslovnom prostoru lokalu, i na taj nain smetala tuioca u dravini lokala. U ovoj pravnoj stvari postavlja se pitanje da li je tuilac dravinu spornog lokala stekao zloupotrebom poverenja, s obzirom da u spisima oznaenog reenja Ministarstva trgovine, turizma i usluga Republike Srbije od 12.11.2003. godine, proizlazi da je tuiocu sporni lokal ustupljen na privremeno upravljanje i korienje uz uslov da zasnuje radni odnos sa zateenim radnicima tuenog preduzea, meu kojima je i tuena, te da tuilac ovaj uslov nije ispunio. Samim tim je sporno da li je ponaanje tuene predstavljalo dozvoljenu samopomo, u kom sluaju tuilac ne bi imao pravo na dravinsku zatitu u smislu lana 78. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. (Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. br. 317/05 od 04.04.2005. godine)
- 267 -

STVARNO PRAVO

654.
Tuba zbog smetanja dravine je po svojoj prirodi kondemnatorna tuba, zbog ega je obavezan element njenog petituma kondemnacija u vidu odreenog naloga za prestanak smetanja dravine, zabrane daljeg smetanja ili naloga za restituciju, a ne utvrenje injenice kada je smetanje poinjeno. Stoga poputanje stranke da kroz petitum ovakve tube zahteva i utvrenje datuma poinjenog smetanja i da u njemu eksplicitno naznai taj datum, ne ini tubu neurednom ukoliko je taj datum naznaen u injeninim navodima tube. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je odbacio tubu kojom je traena dravinska zatita sa razloga to u petitumu iste nije naveden datum kada je izvreno smetanje dravine, a tubu je podneo punomonik stranke koji je advokat. Ovakva odluka prvostepenog suda ne moe se prihvatiti kao pravila. Naime, tuba zbog smetanja dravine je po svojoj prirodi kondemnatorna tuba. Obavezan element njenog petituma je kondemnacija u vidu odreenog naloga za prestanak smetanja dravine, odreene zabrane daljeg smetanja ili odreenog naloga za restituciju, a ne utvrivanje injenice kada je smetanje poinjeno. Stoga, proputanje stranke da kroz petitum dravinske tube zahteva i utvrenje datuma poinjenog smetanja i da u njemu eksplicitno naznai taj datum, ne ini tubu neurednim, ukoliko je datum smetanja dravine naznaen u injeninim navodima tube. Kako iz spisa proizilazi da ja datum poinjenog smetanja naznaen u injeninim navodima tube, a prvostepeni sud je ovo propustio da ceni prilikom donoenja pobijanog reenja, isto je moralo biti ukinuto i predmet vraen prvostepenom sudu na ponovni postupak. U ponovnom postupku, prvostepeni sud e imajui u vidu navedene primedbe ponovo oceniti da li postoje procesne smetnje za postupanje po tubi, pri emu e blagovremenost iste ceniti na osnovu svih podataka u spisima, a ne samo onog to se navodi u petitumu tube, te ispitati razloge zbog kojih je tuilac povodom istog dogaaja izneo oprene injenine tvrdnje u tubi od 5.11.2004. godine i podnesku 23.2.2005. godine, te da li se uopte radi o oprenim tvrdnjama ili samo o omaci u pisanju. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu G. br. 15754/05 od 07.12.2005. godine)

655.
Ako neko, protivpravno ometa draoca placa da iskoristi taj plac radi izgradnje kue (ili drugog cilja zbog kog ga je i pribavio) ometa ga i u dravini placa pa draoc ima pravo na dravinsku zatitu. Iz obrazloenja: U toku postupka niestepeni sudovi su utvrdili da je tueno JP ''E B'' postavilo ispred tuioevog placa betonsku banderu na udaljenosti od 2,5 m od ograde sa koje je, na zahtev treeg lica, provuen kabl preko tuioevog placa do novoizgraenog objekta treeg lica, i da za izvoenje ovih radova na nisko-naponskoj mrei tueno JP "EB" nije pribavilo potrebno odobrenje. U vreme postavljanja elektrinog kabla preko tuioeve parcele, tuilac nije zapoeo izgradnju objekta, a dozvolu za gradnju je dobio nakon godinu dana. Nalazei da nema uznemiravanja ni oduzimanja dra- 268 -

STVARNO PRAVO

vine, da nije promenjeno faktino stanje, bez obzira na protivpravnu radnju tuenog, sudovi su odbili tubeni zahtev za traenu dravinsku zatitu. Usvajajui zahtev za zatitu zakonitosti republikog javnog tuioca, Vrhovni sud Srbije je ukinuo niestepena reenja, jer su niestepeni sudovi zbog nepravilne primene materijalnog prava nepotpuno utvrdili injenino stanje. Dravina kao faktika vlast na stvari, podrazumeva stvarnu mogunost da dralac po svom nahoenju koristi upotrebne vrednosti stvari, u konkretnom sluaju upotrebnu vrednost placa. Zato dralac placa-tuilac isti moe koristiti i za izgradnju kue, to mu je i bio cilj, a to se moe zakljuiti iz dozvole za gradnju bez obzira na vreme kada je tu dozvolu dobio, a ukoliko ga neko ometa u tome onda ga ometa i u dravini. Ako je to ometanje jo i protivpravno onda su se stekli uslovi za zatitu dravine predvieni lanom 75, 77 i 78. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Naime, sudovi su utvrdili da je izvoenje niskonaponske mree i prelaz kabla preko parcele tuioca izvren protivpravno, (za izvoenje ovih radova nije raen projekat, tueni za postavljanje niskonaponske mree nije traio dozvolu od strane nadlenog organa Optine, ni saglasnost PTT preduzea), ali su propustili da u skladu sa odredbama l. 96, 103, 105 i 120. Pravilnika o tehnikim normativima za izgradnju nadzemnih elektro-energetskih vodova nazivnog napona ("Sl. list SFRJ" br. 65/88) utvrde da li je kabl dozvoljene sigurnosne visine ili iznad nje, i da ocene da li je prelaskom kabla preko parcele tuioca tuilac smetan u dravini parcele, jer svaka promena faktikog stanja preko odreenih normativa mogla bi da bude i smetanje dravine. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije Gzz.152/02 od 20.11.2003. godine)

656.
Sud prua zatitu u sluaju uznemiravanja dravine verbalnim putem samo ako je takvo uznemiravanje dravine ozbiljno i ako je dovelo do prestanka dravine stvari ili vrenja prava. Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem Optinskog suda u P...P ____ /02 od 29.05.2002. godine odbijen je tubeni zahtev tuilje V.V. iz P, kojim je traila da se utvrdi da ju je dana 4.02.2002. godine tueni Lj. R. smetao u dravini stana u ulici K br. 23, na taj nain to je upotrebom sile prema tuilji i njenom maloletnom sinu iste izbacio iz stana, vrata zakljuao, a potom promenio cilindar na bravi, te da se tueni obavee da u roku od tri dana uspostavi preanje stanje poseda i uzdri od budueg smetanja pod pretnjom zakonskih posledica. Prema utvrenom injeninom stanju, tuilja je sa maloletnim sinom i tuenim (vanbrani suprug sada pok. majke tuilje) ivela u predmetnom stanu. Posle smrti majke tuilje, tueni je tuilji vie puta predlagao da stupe u intimne odnose zbog ega je kod njih dolazilo do svae, a tueni je i fiziki pokuavao da tuenu prinudi na seksualni odnos. Dana 4.02.2002. godine tueni je poeo da grli i ljubi tuilju, zbog ega je izmeu njih ponovo dolo do svae, posle ega joj je tueni rekao da vie ne mogu da ive zajedno i da ona treba da napusti stan. Tuilja, zaplaena ponaanjem tuenog, odluila je da sa sinom napusti stan. Tueni je posle nekoliko dana zamenio cilinder na bravi, a tu1ilji nije dao klju od nove brave. Prvostepeni sud, odbijajui tubeni zahtev, nalazi da radnje tuenog, a imajui pri tom u vidu njegovo fiziko stanje, godine starosti, te da je ovakvo njegovo ponaanje prema tuilji bilo i ranije, pa tuilja nije naputala stan, ne predstavljaju verbalno stanje koje je moglo izazvati prestanak sudravine tuilje, ve da je ona napustila stan svojevoljno. Povodom albe tuilje, drugostepeni sud preinaio je prvostepeno reenje i usvojio tubeni zahtev, nalazei da je tueni smetao tuilju u normalnom vrenju faktike vlasti na predmetnom stanu, te
- 269 -

STVARNO PRAVO

da je smetanje prvo inio verbalno, a potom je promenom cilindra na bravi ulaznih vrata stana, tuilji i faktiki oduzeo dravinu. Tueni je izvrio pritisak na volju tuilje tako to je izazvao strah od budue opasnosti koja e se desiti kako tuilji, tako i njenom maloletnom sinu. Ova budua opasnost se odnosila na ast i ugled tuilje. Stoga je ponaanje tuenog odluujue i ozbiljno uticalo na volju tuilje da napusti predmetni stan. Zbog toga je prvostepeno reenje preinaeno usvajanjem tubenog zahteva. (Iz presude Okrunog suda u Poarevcu, G. 1207/02 od 27.12.2002. godine)

657.
Kada je jedan od zajedniara i sudralaca radnjama koje je preduzeo bez saglasnosti ostalih zajedniara kao sudralaca stvorio mogunost da zajedniku stvar koristi u veem obimu nego do tada, takvim radnjama smetao je ostale sudraoce u dravini te stvari, i pored toga to stvar jo uvek koristi u dotadanjem obimu. Iz obrazloenja: Stranke su jo 1976. godine izgradili zajedniki vodovod na koji su prikljuili svoja domainstva, da bi tueni bez saglasnosti tuilaca kao korisnika vodovoda na dan 10. februara 2000. godine na svom zemljitu preko kojeg prolazi glavna cev vodovoda postavio novi prikljuak za vodu na nain blie oznaen izrekom pobijanog reenja, koji mu je potreban radi predstojee gradnje kue na tom zemljitu. Kod ovako utvrenog injeninog stanja prvostepeni sud je pogreno primenio materijalno pravo kada je odbio tubeni zahtev tuilaca nalazei da samim tim to navedeni prikljuak tueni jo nije poeo da koristi radi uzimanja vode iz zajednikog vodovoda, a nije ugrozio pravo tuilaca na vodosnabdevanje sa postojeih izvorita putem zajednikog vodovoda. Naime, navedenim radnjama koje je preduzeo bez saglasnosti i dozvole tuilaca, tuenik je stvorio mogunost da uzima vodu iz zajednikog vodovoda u koliinama veim nego do tada, ime je tuioce smetao u dravini vodovoda i prava vodosnabdevanja sa vodovoda, pa je Okruni sud preinaio pobijano reenje i tubeni zahtev tuilaca za smetanje dravine usvojio, na osnovu l. 77-79. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, nalazei pritom da nije od znaaja za odluku o zahtevu za smetanje dravine i kada e to tueni i stvarno poeti da koristi vodu iz zajednikog vodovoda i sa novopostavljenog prikljuka. (Iz reenja Okrunog suda u Valjevu G. br. 1346/01 od 21.12.2001. godine)

658.
Za reavanje sporova po zahtevu fizikog lica kao tuioca protiv drutveno pravnog lica zbog smetanja poseda nadlean je redovan sud. Iz obrazloenja: U dravinskom sporu sud prua zatitu prema poslednjem stanju dravine i nastalom smetanju, pri emu nije od uticaja pravo na dravinu, pravni osnov dravine i savesnost draoca. Izvedenim dokazima u prvostepenom postupku, koje je prvostepeni sud pravilno cenio u smislu lana 8. ZPP, utvreno je da tuilja godinama koristi plac u K ulici u MM... L, kat. parcela 2121/3, na kojoj je izgradila kuu, da je plac ograen prema susednoj kat. parceli 121/2 drvenom
- 270 -

STVARNO PRAVO

ogradom u duini od 15 m i visini od 1,5 m, da je kasnije katastarsku parcelu 121/2 kupio tueni i da je izmeu stranaka dolo do spora oko mee, zatim da su tokom leta intervenisali prodavci pomerajui nasilno ogradu ka unutranjosti placa tuilje, zbog ega je odmah intervenisao njen otac i vratio ogradu na staro mesto, te da je takvo stanje bilo nepromenjeno od 1. decembra 1994. godine, kada je tueni sruio ogradu i iskopao rovove u predelu ograde. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, koje po nalaenju ovog suda nije dovedeno u sumnju albenim navodima tuenog, pravilno je prvostepeni sud postupio kada je primenom odredbi l. 77, 78. i 79. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa usvojio tubeni zahtev odluivi kao u izreci oalbenog reenja. Za svoju odluku je prvostepeni sud dao jasne i valjane razloge, koje kao pravilne prihvata i ovaj sud. Razmatrajui albene navode tuenog kojim se pobija pravilnost utvrenog injeninog stanja vezano za povrinu poseda tuilje, ovaj sud nalazi da su takvi navodi albe bez uticaja na drukije reenje ove pravne stvari. Ovo stoga to je nesumnjivo utvreno da je sporna ograda postojala pre nego to je tueni kupio susednu katastarsku parcelu i da je istu tueni samovlasno sruio. Pored toga, re je u konkretnom sluaju o dravinskom sporu u kome sud prua zatitu prema poslednjem stanju dravine i nastalom smetanju, pri emu nije od uticaja pravo na dravinu, pravni osnov dravine i savesnost draoca. Pored iznetog, tueni napadajui albom utvreno injenino stanje u stvari na taj nain neosnovano napada ocenu dokaza, jer je prvostepeni sud kod ocene dokaza uzeo u obzir sve okolnosti konkretnog sluaja i na osnovu toga stekao uverenje o njihovoj dokaznoj vrednosti. (Okruni sud u Beogradu, G. 11753/95) Ukoliko sud tokom rasprave utvrdi da je tuilac propustio rok za podnoenje dravinske tube u smislu lana 77. ZOSPO, poto se radi o prekluzivnom roku materijalnog prava, o osnovanosti tubenog zahteva treba meritorno odluivati, a ne tubu odbacivati. Prvostepeni sud je tokom rasprave utvrdio da je tuilac propustio rok za podnoenje tube u smislu lana 77. ZOSPO, pa je reenjem tubu odbacio. Po albi tuioca drugostepeni sud je reenje ukinuo navodei da u sluaju kada sud tokom rasprave utvrdi da je tuilac propustio rok za podnoenje tube u smislu lana 77. ZOSPO, poto se radi o prekluzivnom roku materijalnog prava u tom sluaju treba meritorno odluivati o osnovanosti tubenog zahteva a ne tubu odbacivati. (Okruni sud, Poarevac, G. 1571/94)

659.

(lan 78. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

660.
Izdavanjem naloga za iskljuenje Komunalno preduzee je uinilo smetanje dravine prava korienja vode vlasnika objekta koji je prikljuen na vodovodnu mreu. Iz obrazloenja: Utvreno je da je tuilac vlasnik apartmana broj 5 na Z.. U navedenom objektu bio je u mirnoj i faktikoj dravini prava korienja vode sa javnog vodovoda sve do dana 21.10.2009. godine, kada mu je prvotueni KJP po nalogu drugotuene Optine, bez prethodne opomene i obavetenja isklju- 271 -

STVARNO PRAVO

io vodu u objektima i to skidanjem i odnoenjem vodomera. Kao razlog za iskljuenje tueni navode da im preduzee D. iz N.B. koje je investitor, odnosno izvoa radova na izgradnji itavog objekta, nije platilo taksu za komunalno opremanje koja je uslov da se u objekat prikljui voda i da je voda u objekat prikljuena po osnovu privremene petnaestodnevne dozvole za prikljuenje koju je ovom preduzeu izdao prvotueni tokom 2001.godine, kako bi se mogla izvriti provera prikljuka na vodovodnu mreu i izvriti tehniki pregled objekta radi dobijanja odobrenja za upotrebu istog. Meu stankama je nesporno da je tuilac vodu koristio vie godina u svom objektu-od kupovine istog, uredno izmirujui sve raune za utroenu vodu koje mu je prvotueni ispostavljao. Sud je pravilno primenio materijalno pravo,sadrano u odredbi l.78. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, nalazei da je radnjama tuenih- izdavanjem naloga za iskljuenje i faktikim iskljuenjem vode za potrebe apartmana tuioca, tuilac smetan u poslednjoj mirnoj i faktikoj dravini prava korienja vode u svom objektu. Na postojanje mirne i faktike dravine tuioca u navedenom smislu ukazuje injenica da je vodu u svom objektu nesmetano koristio vie godina, sa ime su se tueni preutno saglasili i dozvolili tuiocu da koristi vodu sa javnog vodovoda ispostavljajui mu uredno raune, koje je tuilac uredno plaao. (Iz Reenja Vieg suda u Uicu G.br.618/10 od 13.4.2010. godine)

661.
Ako verbalna zabrana sadri ozbiljnu pretnju koja je dovela do prestanka dravine stvari ili prava - onda ona predstavlja in smetanja dravine. Iz obrazloenja: Verbalna zabrana moe predstavljati in smetanja dravine samo ako je uinjena uz ozbiljnu pretnju koja se stavlja u izgled draocu u sluaju korienja stvari odn. prava. Prvostepeni sud je utvrdio injenino stanje, koje se ni navodima iz albe ne moe dovesti u sumnju, prema kome tueni spornom prilikom nije tuiocu uputio ozbiljnu pretnju. Na to ukazuje, izmeu ostalog, i okolnost da je tuilac istom prilikom proao predmetnim putem, takoe i sutradan (izaavi kamionom iz dvorita), kao i narednih dana (nastavljajui da isti put koristi automobilom i peice). Stoga je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je tubeni zahtev odbio kao neosnovan i obavezao tuioca na naknadu parninih trokova, u smislu lana 149. stav 1. Zakona o parninom postupku. ( Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. 958/06 od 31.07.2006. godine )

662.
Sud prua zatitu prema poslednjem stanju dravine, i nastalom smetanju, pri emu nije od uticaja pravo na dravinu, pravni osnov dravine i savesnost draoca. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je propustio da utvrdi bitnu injenicu, a to je da li je sporno mesto za parkiranje, generalnim urbanistikim planom predvieno kao javno dobro, to bi znailo da ovo mesto za parkiranje mogu koristiti sva lica pa i tueni, tako da korienje ovog mesta za parkiranje od strane tuenog nije
- 272 -

STVARNO PRAVO

zloupotreba prava, jer je to javno dobro u dravnoj svojini i kao dobro u optoj upotrebi podrazumeva pravo korienja od strane svih zainteresovanih lica u okviru prirode i namene tog zemljita. Ako je u pitanju javno dobro, ne bi se moglo uzeti da je tuilja u posedu tog mesta za parkiranje, budui da je iskljueno sticanje takvog prava na javnim dobrima, koja su u dravnoj svojini i optoj upotrebi, pa sud ne bi mogao pruiti zatitu tuilji po tubi zbog smetanja dravine zbog toga to je tueni na to mesto postavio svoj automobil. (Iz reenja Okrunog suda u Novom Sadu, G. 1217/06 od 09.03.2006. godine)

663.
Ukoliko tuilac koristei put mora da obilazi i preskae graevinski materijal koji je tuenik postavio na taj put, znai da je prolaz otean i da tuilac nema miran i nesmetan posed peake slubenosti puta. Iz obrazloenja: Reenjem prvostepenog suda odbijen je tubeni zahtev tuioca kao neosnova. Drugostepeni sud je uvaio albu tuioca ukinuo prvostepeno reenje i predmet vratio sudu na ponovni postupak i odluku. Iz spisa proizilazi da je tuilac bio u posedu peake slubenosti puta oznaenim pravcem, da je tuenik na vie mesta postavio graevinski materijal. Ne moe se prihvatiti pravni stav prvostepenog suda da u radnji tuenika nema akta smetanja, jer tuilac moe i pored postojanja graevinskog materijala da prolazi peice obilazei ga. Prvostepeni sud je povrno primenio materijalno pravo, jer prelazi preko utvrene injenice da tuilac koristei pravac puta peice preskae i obilazi postavljeni graevinski materijal, a to znai da je prolaz otean, pa samim tim tuilac nema miran i nesmetan posed peake slubenosti puta. (Iz reenja Okrunog suda u aku, G. br. 1073/05 od 01.09.2005. godine)

664.
Kada je utvreno u postupku smetanja poseda da je tuenik "Elektrodistribucije" prethodno pismenim putem upozorio tuioca da e ga iskljuiti iz elektromree, a shodno lanu 13. taka 12. Zakona o elektroprivredi, to nakon iskljuenja od strane tuenika nema elemenata protivpravnosti pa se tubeni zahtev tuioca kojim je traio da se prema tueniku utvrdi da je smetao tuioca u mirnom posedu elektrine energije, odbija kao neosnovan. (Iz reenja Okrunog suda u aku, G. br. 1019/04 od 30.09.2004. godine)

665.
Svako oteenje tue imovine nije ujedno i smetanje poseda, jer ono u sebi mora nositi jo i znakove svesnog zadiranja u tui posed. U situaciji kada krava (vlasnitvo tuene) ue u batu tuioca i poini mu tetu toga nema, pa ne moe biti ni pruanja posedovne zatite. (Okruni sud u Kosovskoj Mitrovici, G. 63/96)

666.
U postupku zbog smetanja dravine sud utvruje samo poslednje stanje dravine i nastalo smetanje iste. (Okruni sud, Beograd, G. 11790/95)
- 273 -

STVARNO PRAVO

Tueni je smetao tuioca u mirnom i faktikom korienju telefonskog ureaja - telefaksa koji je bio prikljuen na telefon tuioca, kada je neovlaeno i bez tuioeve saglasnosti i odobrenja uzurpirao telefonski pretplatniki broj i koristei isti prekinuo telefonsku liniju na kojoj je bio prikljuen telefaks tuioca. (Privredni sud, Pritina, P. 10512/93) Izreka reenja donetog u sporu zbog smetanja dravine je jasna, razumljiva i potpuna ako je sud, u smislu lana 79. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima, zabranio dalje uznemiravanje dravine pod pretnjom novane i druge mere potrebne za zatitu daljeg smetanja. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 62/90)

667.

668.

(lan 79. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

669.
U sporu radi smetanja dravine oduzimanjem stvari, odluka suda mora sadrati naredbu za povraaj stvari radi uspostavljanja stanja dravine pre ometanja, kao i eventualnu naredbu za povraaj stvari u preanje stanje u sluajevima kada to zakon dozvoljava. Iz obrazloenja: Prema injeninom stanju, tuilac je nosilac stanarskog prava na stanu i od 1979. godine je neprekidno u dravini stana. Godine 1993. radnici tuenom su, u odsustvu tuioca, obili stan, izneli sve tuioeve stvari i smestili ih u podrumske prostorije. U momentu obijanja stana tueni nije imao pravovaljani pravni akt za iseljenje tuioca. Nakon ulaska u posed tueni je izvrio adaptaciju stana. Prvostepeni sud je utvrdio da je tueni smetao tuioca u mirnom i faktikom korienju predmetnog stana, u kom delu je prvostepeno reenje postalo pravnosnano. U preostalom delu reenje je ukinuto. Postupajui po nalogu vieg suda, prvostepeni sud je u ponovljenom postupku, na osnovu nalaza i miljenja vetaka graevinske struke utvrdio da gabarit spornog prostora adaptacijom nije povean, osim to je u delu tavanskog prostora poveana visina tavanice, te da se ne radi o novoj graevinskoj celini, kao i da se prostor u pogledu rasporeda prostorija moe vratiti u prvobitno stanje postavljanjem pregradnih zidova. Na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja prvostepeni sud je naao da je zahtev tuioca da mu stan tueni vrati u prvobitno stanje osnovan. Drugostepeni sud zauzima suprotno stanovite, i smatra da tubeni zahtev treba odbiti jer sporni stan vie nije u stanju kakav je bio, pa posed tuioca na istoj stvari vie nije mogu. Ovakvo pravno stanovite drugostepenog suda ne moe se prihvatiti. Prema odredbama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa dravina uiva sudsku zatitu kako bi se spreile zabranjene samovlasti kako pojedinaca, tako i dravnih i drugih organa. Na osnovu ovakvog injeninog i pravnog utvrenja, Vrhovni sud ocenjuje da je prvostepeni sud pravilno obavezao tuenog da stan vrati u prvobitno stanje i preda tuiocu u dravinu. Ovo posebno
- 274 -

STVARNO PRAVO

imajui u vidu da je cilj dravinske tube zbog oduzimanja stvari uspostavljanje ranijeg faktikog stanja, tj. poslednjeg mirnog stanja dravine i zatita tog stanja. Kako predmetni stan ne predstavlja novu stvar i kako je posed tuioca na tom stanu mogu, to je prvostepeni sud pravilno obavezao tuenog na povraaj, imajui u vidu da se jedino na taj nain postie cilj tube. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, G.br.24/04 od 19.12. 2004. godine)

(lan 80. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

670.
Prema lanu 80. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, sudralac uiva zatitu po odredbama lana 75. ovog Zakona u odnosu na trea lica, kao i u meusobnim odnosima sa drugim sudraocima, ako jedan od njih onemoguava drugog u dotadanjem nainu vrenja faktike vlasti na stvari koja je u njihovoj dravini. U tom smislu i tuilac ima pravo na zatitu dravine prema tuenoj. Iz obrazloenja: U sprovedenom postupku prvostepeni sud je utvrdio da je tuilac pre zakljuenja braka sa tuenom postao vlasnik stana koji se nalazi u B povrine 55 m2, na osnovu zakljuenog ugovora o kupoprodaji overenog pred Drugim optinskim sudom u B pod brojem Ov. _______ od 10.12.1996. godine. Nesporno je da su parnine stranke razvedeni brani drugovi, te da od aprila 2000. godine, kada je tuilac podneo tubu za razvod braka i istovremeno prekinuo faktiku zajednicu ivota sa tuenom, nije vie koristio za stanovanje ovaj stan, ali je redovno u stan dolazio. Nakon prestanka zajednice ivota, kao i nakon razvoda braka marta meseca 2004. godine, u stanu je ostala da stanuje tuena. I tuilac i tuena su posedovali kljueve od ulaznih vrata stana u koji je tuilac ulazio svakodnevno ili jedanput u dva dana, izbegavajui susrete sa tuenom. Tuena je 22.03.2004. godine zamenila bravu na ulaznim vratima stana i na taj nain onemoguila tuiocu da kljuem koji je posedovao ue u stan, o emu je tuioca obavestila slanjem SMS poruke na mobilni telefon, a potom ga i pozvala telegramom da iz stana preuzme svoje line stvari koje je naknadno pronala. Imajui u vidu napred utvreno injenino stanje, pravilno je prvostepeni sud zakljuio da je tubeni zahtev osnovan u smislu odredaba lana 70, 75, 77, 78. i 79. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a razloge koje je za navedenu odluku dao prvostepeni sud, kao pravilne i na zakonu zasnovane, prihvata i Okruni sud u celosti. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu G. br. 9958/04 od 26.10.2004. godine)

671.
Prvostepeni sud je pravilno pruio dravinsku zatitu tuiocu zbog toga to je tueni uveo promenu u nainu korienja stana, a bez saglasnosti tuioca, koji je zajedno sa tuenim oglaen za naslednika kojima pripada predmetni stan.
- 275 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Kod pravilno utvrenog injeninog stanja da je tuilac za ivota svoje tetke sada pok. J.O. povremeno koristio njen stan za uenje, da je od ovog stana imao klju, da je njegova tetka preminula 30. marta 1993. g., te da su tuilac i tueni po pravosnanom reenju Prvog optinskog suda u B oglaeni za naslednike, te da su se tueni u napred navedeni stan uselili i promenili bravu na vratima. Da su ovo uinili bez saglasnosti tuioca, pravilno je zakljuio prvostepeni sud i da su ovakvim postupanjem tueni uneli promenu u nainu korienja stana, te da je otuda pravilno pruena dravinska zatita shodno odredbi l. 80. a u vezi l. 75, 77, 78. i 79. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 2064/96)

(lan 81. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

672.
Kada tuilac tubenim zahtevom trai da mu tuenik omogui nesmetano korienje vode sa izvora i da mu se zabrani budue uznemiravanje, tada se ne radi o tubi za smetanje dravine ve o tubi kojom se trai sudska zatita dravine po osnovu prava na dravinu, za koju ne vai rok za podnoenje tube za smetanje poseda. Iz obrazloenja: Tubenim zahtevom tuilac trai da se naloi tuenom da prestane sa njegovim uznemiravanjem, da mu se zabrani budue uznemiravanje tuioca uz obavezu da tuiocu omogui nesmetano korienje vode sa izvora na katastarskoj parceli tuenog, te da se naloi tuenom da mu omogui da vrati esmu i korito preko kojih je koristio vodu na mesto na kome su ranije postojali, a sa kog ih je uklonio. U tom smislu, po oceni Okrunog suda, ne bi se moglo prihvatiti stanovite prvostepenog suda da je tuilac tubom traio zatitu zbog smetanja poseda od strane tuenog, a u smislu lana 75. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Zbog toga, prema stavu ovog Suda, proizilazi da tuilac trai sudsku zatitu dravine po osnovu prava na dravinu, u smislu lana 81. ovog Zakona, u kom sporu se ne primenjuju prekluzivni rokovi za podnoenje tube iz lana 77. istog Zakona, pa se ne moe prihvatiti zakljuak prvostepenog suda da je tuba u ovom sporu podneta neblagovremeno. ( Reenje Okrunog suda u Uicu, G. 2109/06 od 07.06.2007. godine )

673.
Ne radi se o tubi za smetanje dravine kada tuilac tubenim zahtevom trai da mu tuenik omogui nesmetano korienje vode sa izvora i da mu se s tim u vezi - zabrani budue uznemiravanje tuioca. U ovom sluaju radi se o tubi kojom se trai sudska zatita dravine po osnovu prava na dravinu, za koju ne vai rok za podnoenje tube za smetanje poseda.
- 276 -

STVARNO PRAVO

Iz obrazloenja: Tuilac tubenim zahtevom trai da se naloi tuenom da prestane sa uznemiravanjem tuioca, da mu se zabrani budue uznemiravanje tuioca, sa obavezom da tuiocu omogui nesmetano korienje vode sa izvora na katastarskoj parceli tuenog, te da se naloi tuenom da omogui tuiocu da vrati esmu i korito preko kojih je koristio vodu, na mesto na kome su ranije postojali, a sa kog ih je tueni uklonio. U tom smislu, a po oceni Okrunog suda - ne moe se prihvatiti stanovite prvostepenog suda da je tuilac tubom traio zatitu zbog smetanja poseda od strane tuenog, a u smislu lana 75. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Ovaj sud zbog iznetih injenica nalazi da se tubenim zahtevom trai sudska zatita dravine po osnovu prava na dravinu, u smislu lana 81. navedenog Zakona, u kom sporu se ne primenjuju prekluzivni rokovi za podnoenje tube iz lana 77. istog Zakona. Dakle. ne moe se prihvatiti zakljuak prvostepenog suda da je tuba u ovom sporu podneta neblagovremeno. ( Iz reenja Okrunog suda u Uicu, G. 2109/06 od 07.06.2007. godine )

674.
Nezavisno od spora zbog smetanja poseda, sudska zatita poseda se moe traiti po osnovu prava na posed. Iz obrazloenja: Tuilja je, na osnovu pravosnanog reenja o dodeli stana na korienje i jaeg prava na posed, aktivno legitimisana da zahteva iseljenje tuene koja stan koristi bez pravnog osnova. Tuilji je predmetni stan dodeljen na korienje, zbog teke ivotne i stambene situacije. Predmetni stan je ranijim reenjem bio dodeljen na korienje tuenoj, u svojstvu zakupca na neodreeno vreme. Ovo reenje stavljeno je van snage kasnijim reenjem istog organa. Tuena sa porodicom stanuje u predmetnom stanu. Na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su, zbog nedostatka aktivne legitimacije, odbili tubeni zahtev za iseljenje tuene sa svim licima i stvarima i predaju stana tuilji. Vrhovni sud je preinaio prvostepenu i drugostepenu presudu tako to je obavezao tuenu da se sa svim licima i stavrima iseli iz predmetnog stana i isti, slobodan od lica i stvari, preda u posed tuilji. Niestepeni sudovi su zakljuak o nedostatku aktivne legitimacije zasnovali na injenici da tuilja nije vlasnik stana, zakupac, odnosno dralac istog. Ove injenice nisu sporne. Nasuprot razlozima niestepenih sudova, revizijski sud nalazi da je tuilja aktivno legitimisana i to na osnovu lana 81. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kojom je propisano da se, nezavisno od spora zbog smetanja poseda (lan 77), sudska zatita poseda moe traiti po osnovu prava na posed. Tuba tuilje je tuba nevlasnika koji nema dravinu protiv tuene koja je takoe nevlasnik, ali dralac spornog stana i zasnovana je na jaem pravu na posed. Tuilja posed stana trai po osnovu pravosnanog reenja o dodeli stana na korienje. Njeno pravo na posed je zakonito, za razliku od poseda tuene, koji je nezakonit. Otuda tuilja ima u odnosu na tuenu, jae pravo na posed i osnovano tubom trai da se tuena sa svim licima i stvarima iseli iz stana i isti joj preda u posed. Za odluivanje o tubi nisu bitne injenice na koje ukazuju niestepeni sudovi (svojina, zakup, dravina), bitno je samo jae pravo na dravinu stana koje ima tuilja. Po osnovu jaeg prava na dravinu stana, niestepeni sudovi su trebali da usvoje tubeni zahtev, a ne da ga odbiju. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Revizija br. 2979/04 od 2.12. 2004. godine)
- 277 -

STVARNO PRAVO

PRAVA STRANIH LICA (lan 82b. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

675.
Strana fizika lica mogu pod uslovima reciprociteta sticati pravo svojine na stanu kao i jugoslovenski dravljanin. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, suprug drugotuene je bio nosilac stanarskog prava na spornom stanu, na osnovu ugovora o korienju stana od 16.07.1987. godine. Ovaj stan je koristio sa lanovima svog porodinog domainstva suprugom, ovde drugotuenom i dvoje dece. Kada se nosilac stanarskog prava iselio, drugotuena je kao njegova supruga i lan porodinog domainstva podnela zahtev davaocu stana radi dobijanja saglasnosti za zakljuenje ugovora o zakupu. Po dobijanju iste sa Javnim preduzeem za stambene usluge je 10.11.1993. godine zakljuila ugovor o zakupu. Kao zakupac stana, podnela je zahtev za otkup nadlenom organu Republike Srbije i 19.11.1993. godine zakljuila ugovor o otkupu. Potpisi ugovoraa su overeni kod suda pod Ov. br. ______/95. Na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud je reavajui kao prethodno pitanje valjanost ugovora o zakupu, naao da je isti zakljuen suprotno pozitivno pravnim propisima jer nije zakljuen sa vlasnikom stana ili uz njegovu saglasnost, u smislu lana 34. Zakona o stanovanju, tako da pomenuti ugovor o zakupu nije mogao posluiti kao osnov za zakljuenje ugovora o otkupu, zbog ega je usvojen tubeni zahtev i utvrena nitavost ugovora o otkupu stana. Drugostepeni sud je, nalazei da je prvostepeni sud na pravilno utvreno injenino stanje pogreno primenio materijalno pravo, preinaio navedenu odluku tako to je odbio tubeni zahtev, zakljuujui da je potpisivanjem ugovora o otkupu stana od strane predstavnika Ministarstva finansija Republike Srbije konvalidiran ugovor o zakupu stana. Navedeni zakljuak drugostepenog suda, po nalaenju Vrhovnog suda Srbije, za sada se ne moe prihvatiti jer u dosadanjem postupku nisu utvrene sve relevantne injenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava. Otkup stana u drutvenoj svojini je specifian osnov sticanja prava svojine pod uslovima utvrenim tim Zakonom, moraju biti ispunjeni i drugi, opti uslovi, predvieni Zakonom o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Tako, strana fizika lica mogu sticati pravo svojine na stanu kao i jugoslovenski dravljani, ali pod uslovima reciprociteta (lan 82b Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Stoga da bi ugovor o otkupu koji su tueni zakljuili bio valjan, potrebno je, pored ostalog i da je drugotuena bila jugoslovenski dravljanin ili da je to pravo priznato jugoslovenskim dravljanima u zemlji iji je dravljanin drugotueni. Sud ove injenice nije utvrivao, iako je tuilac tokom postupka tvrdio da je drugotuena u vreme zakljuenja osporenog ugovora o otkupu stana bila dravljanin Bosne i Hercegovine, zbog ega je ukinuta odluka drugostepenog suda, koji e u ponovnom postupku sam utvrditi navedene injenice ili e to naloiti prvostepenom sudu, u smislu lana 370. ZPP. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. br. 107/02)

- 278 -