Osnovi Plovidbe Rekama I Morima PDF

---
9-
.3 . .,
m
-:;J::,
7.
4'].
SllrHI
6

KOlolCllh,a
11
640
139
37>
673
1288
166 ;.;s;

A
452

565
0
355
r:

---1427
\
,sOW 4S1
1158
'i'l
Ilija Ika Petrovic
Stojan Stosic.
OSNOVI PLOVIDBE
REKAMA I MORIMA
2002. godina
OSNOVl PLOVlDBE: RE:KAMA I MORIMA
Autori:
Recezenti:
Tehnicki urednik:
Ukovni urednik:
Realizacija korica:
Lektor i korektor:
Izdavac:
Stampa:
kapetan IIija Ika Petrovic, inz. pomorskog
recnog saobracaja
kapetan Stojan Stosic, dipl. inz. saobracaja
prof. dr Vladela Colic, dipl. inz.
doc. dr Vladimir Skiljaica, dipl. inz.
kapelan Zeljko Majer, dipl. inz.
Branislav Kurbalija. inz.
Mirjana Zivkovic, dipl.inz.
Branislav Kurbalija, inz.
Ika Mitrovic, novinar
MP Fulura, Petrovaradin
MP Futura. Petrovaradin
IZVODI IZ RECENZIJA RUKOPISA KNJIGE
"OSNOVl PLOVlDBE REKAMA I MORlMA'f
Prof. dr. Vladeta Colic dip!. inz.
aobraeajni fakultet
'niverziteta u Beogradll
dsek za vodni saohracaj
... "U knjizi 'll navedena i ohjasnjena opsta znanja 0 plovidhi, ilistrovana hrojnim slikama i
rtczima, a koja Sll ncophodna onima koji se prvi PUl susrccli , a ovom materijom.
Izlaganja Sll jasna i sistemaricna, sto je i razumljivo jer su amori nasi iskusni kapetani unutrasnje
plovidbe a uz to i inZenjerski obrazovani. jihovo veliko strucno i podagosko iskustvo, koje su
ugradili u oblikovanjll knjige doprinelo je vrednosti ovog rukopisa.
Ovo je najkompleLnija knjiga ove vrSle II izdavackoj dclaLnosti naseg broclarstva i korisno ce
posluziti svima koji priprcmajll ispitc za nalitiC'ka zvanja kao i zainteresovanim strucnjacima
voclnog saobracaja."
Dr. Vladimir SKILJAlCA,c1ipl.inz.
Docent Fakulteta tehnickih nauka
niverziteta 1I ovom Saclu
... "Predmetni rukopis zasnovan je na savr menim saznanjima iz oblasti plovidbe malih
broclova. Tzlozena poglavlja prikazana u ja 'no, sistematski povezano i neclvosmisleno tako cia
itao u mogueava po tupno II vajanje neophodnih znanja."
"Imajll'i u viclu sve navedeno, zakIjucujem da rllkopis pocl naslovom "0 novi plovidbe
rekama i morima" u potpllnosti oclgovara zahtevima "Pravilnika 0 programll i nacinll polaganja
trucnog ispita za sticanje zvanja upravljaca i rukovaoca camca", luibeni glasnik RS br. 18/97 i
pretstavlja izuzetnu korisnll publikaciju, te se kao takva preporucuje za objavljivanje."
Hepublika rbija
Ministarstvo saobraeaja
i tclekomllnikacije
Kapetan Zeljko lajer, c1ipl. inz.
pomocnik ministra
"Knjiga je naslala iz pOlrebe cia se osavremene svi aspekti plovidbc, pri cemu obuhvata opste
prihvacene preporuke od strane Evropske Unije i Dlinavske:Kornisije... "
"Pored trucnog i obrazovnog pristupa pri izradi same knjige, koriscena Sll i prakticna iskustva
koja su aurori stekli dugogodisnjim radom kao kapetani unutrasnje plovidbe i sefovi Kapetanija
priSlanista Novi Sad i Beograd... "
"Raclllje me cia se pojavila jeclna tako strucna knjiga i preponlclljem je ljubiteljima reke i mora.
Sadriaj
Sadriaj
Osnovni zVllcni znaci 61
ZaSlave 64
Obelclavanjc brodova 53
ObeleZavanje brodova za vreme plovidbe 54
ObeleZavanje brodova za vreme Majanja 56
Obelezavanje malih brodova 7.3 "reme plovidbe 59
Obelezavanje malih brodo a za vreme smjanja 60
Gaknje poZara 10-
Oprema 2<1 spaS:I\,mje 106
POGON KI r PROPUUro I I TEMI MAUH
BRODOV 107
5
Element! pogon 'kog sistema 107
Bro<lski molor 10
HIaaenjc motor;.1 108
Ulje za podmaziv:lOje motora 109
flrocbka kopea sa rcduklorom 109
pojka - claslicna spojnica 110
Prolivpoti,ni - odrivni lebj 110
Osovina propclcra - osovinski vOO 110
Sl<Ivcna cev 110
Propeler II I
"rslC proputzionih l>istema 112
'i lem V 112
Z 112
iSlcm 113
Ilidrallli('ni propulzion; sislem I J3
Mlazni siSlem propulzije 113
Vanbro<l 'ki motor 113
BRODSKA APOTEKA 1 PRUZANJE PRVE
115
Hnxbka apoleka 115
pomoc 116
Pn'a pomoc 116
,\lehaniCke poHede 11-
OpekOlinc 118
epo"oljna dejs[\'a 'unea 119
Ulapanje 120
Poremeeaj svesti 121
Sok 122
Srcanilldar 122
Trovanje 122
I\lo.."ka bole'l 123
Obele'l..avanje plovnog puta 68
ijcnje ZaSla\'a 64
laslave i karak,eristicna slova ili gnlpe slova 6-
zemlje priswnista. upiS:1 ill mes!a regislmcije
brodova
ignali opasnosli 6
\lalerijali za gradnju malog broda 91
Drvo 91
Swkloplaslika 93
Celi'ni lim 93
\llIminijum 94
Ferocemem - armirani hewn 94
Osobenosti pomorskih plovidbenih propisa 76
!'ravila izbegavanja sudara na moru 76
Izbegavanje'lldam 76
!'ravila prvenslva 77
Razdvajanje pomorskog aobracaja
Brodovi 1I posebnim okoln 'lima 78
snovnizvucniznaci 79
Plovidba brodO\'a u magli 80
Zvucni u magli 80
ignali opasnosli 81
Signali i znako"i z., poch'odne ak,;YnOSl; 81
I'ropisi plm idhi na pojedinim delm ima
obalnog mora 81
Z<l lave 81
OZnake Za obelclavanje plov:t1og pUla 82
PW"NI OBjEI\."TI 86
Brod 86
novni delovi hroda 86
novne mcre. masa i zaprcmina broda 8
lame brodske dimenzije 87
Tehnicko-naud ke karakteristike broda 88
!'lovnosl 88
'epoloplvost 88
,labilitel 89
vrsloca Il9
.\Ianevarske sPOSOIJnOSl; 91
Oprema broda 95
prema za sidrenje 95
prema Za ez 97
'aprave za vezivanje i usmeravanje lIzadj 97
9
lIzlovi 99
lala oprema 7.3 vezivanje 102
b lilna oprema 102
Oprema za izbacivanje "ode 102
prema 7-<1 'preCavanje prodom vode 102
Oprema protiv pozam 104
44
35
3
3
39
o
10
40
I
42
32
32
32
32
32
33
3
Osobenosti pomorske navlgacije
Kompas
Pomorske kane
Peljar
svclionika
'auticki vodic
odenje broda (navigacija)
.'<1elOOe vocenja broda
Instrumentalni metod
'Iwelni melod
occnje broda u ogranicenoj plo idbi
Vouenje broda 1I obalnoj plo"idbi
Mane"ar coveka Uvodi
PRAVIIA PLOVIDBE
OpSta prdvila
Zapovednik brOOa
SpaSavanje i pruZanje pomoci
Brodske isprave
P... .lviJa plovldbe koja se odnose na male
brodove i na zajcdnltku problcmatiku malih
brodova i brodova 45
Mimoilazenje brodo"a 1I lIzanim prolazima 5
. usretanje malih brodova sa brodom vllcenim sa
obalc 6
UkrStanje malih brodova i 'le i razliCilih kalegorija -16
Okretanje malih brodova 7
Pre lizanje malih brodova 48
Ostala pmvila 8
Zaslila 00 talasa 49
Prolazak kroz mostove 9
Pmlazak kroz p<'nlonske mostove 9
Prolazak kroz brodske prevodnice 50
Ogranitena vidlji"o" - plo"idba POI1lOCU radara 50
Posebne OOredbe 52
Rad ribarskih brodova 52
Ronjenje 52
PraviJa 0 stajanjll 52
KoriScenje skija na vodi iii . licnih sredSlava 53
Vooenje broda 1I obalno] plovldb.
Plovidba olvorenim morcm
. ka navlgacija
12
12
J5
8
9
9
9
9
10
10
11
17
17
J7
17
19
19
19
19
19
19
2J
22
23
23
23
24
24
2
7
7
6
6
7
27
27
2
28
28
28
28
28
30
31
SADRZAJ
Meteoroloski i hidroloski uticajl na
manevarske osoblne broda
Uticaj velra i Lalasa
Ulicaj truje rccnog toka
Uticaj male dubine
4
Rcgullsanjc rck:1 :za potrcbe plovldbe
Rcglllisanje reenog korita
Kanalisanje toka
Navlgacijska oprcma
Prirutnici 7.:1 plovidbu
Plovidbcne kane
Daljinar
Plovidbeni billcn
Oglasi z., bro<bre - Saopiilenje brcxbrstvu
Pravilnik 0 plovldbl na HS DID
Brodski dnevnik - Dnevnik malog broda
Osrala nauticka oprema I uredaji
Dubinomer
Radar i ziroskop
Brzinomer
Hronomelar - brOOski sat
Barometar
Dvogled
Radio-prijemnik
Brodska radio-ldefon 'ka -Lani
Rad sa UKT radio-slanicom
Manevrisanje brodom
Manevarska svojstva
Incrciona svojstva
PokreLljivosl
ZanoSenje
pravljivost
o OVI NAVIGAQ1E
Unutra nji plovni pUlevi
Reka
Karakleristike reke vez.,ne za plovidbu
Retni 10k
Obale reke
Retni nanosi, ade i sprudovi
Vodo'Laj
Prcpreke - metnje za plovidbu
Visoki vodosl<lj
i -ki vodoslaj
Velar
Ogranicena vidljivosl
oC
Lcd
Osnovi navigacije
OSNOVI NAVIGACIJE
Ree navigacija potice od lalinskc reCl
"navigati " znaCi plovidba, bradarenjc,
plovljenje.
Navigacija se moze defini:aLi kao estina
vodenja brada iz jednog mesta u drugo,
najkraCim i naj igurnijim putem. _ avigacija se
moze po matrati kao primena teorcL"kih i
prakticnih znanja, kao sto U: upra Ijanje
brOOom, umece raznih pomagala za
nalazenje na reci i drugim plomim putevima,
poznavanje pm ila plovidbe, pia nih i ohalnih
znakova, poznavanje karakterislika reke,
vodene U"llje. limana prirodnih i eSLackih
prepreka na ploynom putu. nacini isplovljenja,
pri lajanja, vezivanja i sidrenja, posrupak u
vam dnim okolnoslima. ild.
Mozda je najbolju definiciju navigacije dao
upravitelj "kole nautike i jeclrenja I raljcvskog
jedrili uclruzenja u jedinjcnom
KraljevsLvu, Bob nond, koja g1asi: "l\avigacija
je, zapravo, stvar logike, vezbe i i 'ku tva".
avigacija moze hili: vizue!na, rdcunska,
astronom ka, raclio, raclarska, tdevizij -ka,
'atelit ka i automat ka.
]edna od podela je ina: pomor. ku
na igaciju i navigaciju na unutrasnjim plovnim
pute una.
nutrasnji plovni pUlevi su sve vodene
pO\Tsine koje se mogu koristiti za plovidhu:
reke, j zera i kanali. a tin1 vodenim
povrsinama su, po pravilu, obezbedeni uslovi
za plo iclbu u okvirima preclvidenih gabarita.
I jekti bezbednosti plovidhe su: plovni i
obalni ignalj - plovidbene oznake, signalne i
radio- stanice, zimovnici i idri"ta. brodske
prevoclnice (slajzovi), opticki, zVllcni. ele-
ktricni, clektronski, radar ki i clrugi urectaji,
hidrogractcvinski objekti kojima se ob zbeetuju
plo iclbeni gabarili, ild.
Elementi plO\'llOg puta U: njegova sirina i
dubina. poluprecnik krivine (raclijus) i brzina
loka reke. Oni nemaju stalne vrednosti posto
za ise prvcnslveno od promene voclostaja
reke. Pri porasru voclosraja svi ovi elementi se
pO\-ecavaju, dok je obrnut slucaj kada nivo
vode opada.
6
UNUTRASNJIPLOVNIPUTEVI
Postojeea plovna Imeza Jugoslavije jc
povezana u jedinstven sistem plo nih reka i
kanala. Ona takoue Cini jedu1 tven sistem a
evrap kom mrezom plovnih puteva preko
Dunava kao glavne odene saobf"'dcajnice
Tednje i jugo-istocne Evropc.
l nutm plovnu mrezu cine:
plm'ne reke
kanaIi. ane reke
plovni
1. Plo ne rck . u: Dunav u duzini od 588
km, ava 207 km, Ti a 164 km i u duzini
od 3 km.
Postoje i drugi vodoto i, koji ni u reguli ani
niti obelezeni za plovidbu. ali na kojima se
moze oclvijali plovidba odreuenih kategorija
malih brodova, i to na pojedinim sektorima koji
su ogf"'dnicenj plicacima iii vcSlackim
pregradama-usravama, kao sto u Tamis od 3
km uzvodno, Morava, ,taro korito Begeja itd.
2. Kanalisana reka-Uegej u duzini od7 km
nalazi e 1I sklopu sistema kanala DTD.
3. Plovru kanali u istemu "Dunav - Tisa -
Dunav". izgracteru u u duzini od 664 km.
Prema rezimu plovidbe, mreza plo nih
pUle au ]ugoslaviji moz s podeliti na:
mectunaradni plovni put, kojem pripada
Dunav a 58 km. a saglasno odredbama
Dunav ke komi ije vazi meuunarodni
rezim plovidbe;
meuudrZa\'ni plovni put, kome pripadaju
Tisa i Begej. a ovim plo nim pute ima
prava plovidbe imaju samo dye zemlje
koje te tokove povezuju (]ugoslavija i
Maoar ka, odnosn, ]ugoslavija i
Rumunija):
nacionalni plovni put, kome pripaclaju sve
oswk plovne reke i kanali sa iskljucivim
pravom plovidbe nasm plovruh objekata
(pitanje r ke Save za sada je otvoreno).
a lllectudrZavrum i n'lcionalnilll plovnim
pUlevima mogu ploviti i brodovi urugih
zemalja, ali uz po 'ebna odobrenja drzavnog
organa nadll:Znog za po love plovidbe.
REKA
Karakteri tike vezane za pia idbu
Da bi se moglo go oriti 0 problematici
plovidbe - na igaciji, potrcbno jc dati osno ne
II1formacije 0 reci i plovnom pUlU.
Recni tok
Uop teno recru tok se sastoji od kJivina, a
kmCim pra olinijskirn sektorima izmectu njih.
Za mzlihl ad mom i jezera na rekallla posloji
struja ili tok sila koja direktno mice na
plovidbu. BrLina krctanja vode u I' ci zavi i od
dva najvaznija faktora - ocl vclicine pacla korita
reke i koli Vine vodene mase. Kako je pad korita
reke konstantan, povecanje iii smanjenje
brzine toka zavisi ad povecanja ili smanjenja
kolicule vodene mase, odnosno od oscilacija
odostaja reke.
I:3rLina loka reke, merena na poprecnom
profilu, nije svuda jednaka. 1 a po rsini i prema
srediru reke je veea a prema obalallla i dnu
manja. Po pra ilu naj eea brzina (matica reke)
odgoVaf"'d najvecoj dubini. Porcd uzdllZnog
stmjanja vode po toje jos i poprecna strujanja i
kmzna kreranja (vrtlozi-Iimani). 0 a tmjanja
nastaju kod naglih promena dubina iIi virina
reke, usled podvodnih prepreka kod preliva,
itd. a prin1er, kaela reka naic1e na
cosak"-"naklju" (mesta gde reka pravi ostre
krivine i gde ohala zadire u rcku) c10lazi clo
naglog kreranja del a odene mase u
suprotnom mem pored obale, tvamjuCi
pri id "da reka lece uzvodno".
epovoljno dejstvo vodene struj na
plovidbu brodova ogleda se u slede <em:
brzina uzvodne ploviclbe smanjllje se za
brzi nu toka reke;
nizvodna plovidha moze bili ugrozcna ako
se kod manevara sila vodene struje ne uzme u
olnir. a primer, da bi brad u nizvodnoj
plovidhi bezbcdno pristao treba prvo da izvrsi
okret 7.a uzvodno. Kod njegovog okrctanja
Osnovi navigacije
mora se uzeli u obzir brLina recnog loka i virina
vodnog ogledala da bi okretanjc u. pdo. Okret
takode, treba da bude pravovremen da bi brod
dosao na ciljno mesto. aime. kod jakil1
vodenih struja i slahih mOlora desa a se cia se
brod, nakon okretanja, nac1e znatno niz\'()dnije
od odredisnog mesta;
u sluCajevuna otkazivanja pogon kog
urec1aja brod hi a nosen odcnom trlljom pri
c mu pI' ti opa, nost havarije, udam u druge
plovne obj kte, kamenitu obalu. Tub mosta
ild. Da bi . e lO sprecil . lavlja e u pogon
rezelyni motor (ako ga ima), ohara se sidro iIi
se uz pomoc vesla prilazi obali. i u momenlu
kOnlakta sa obalom brod se zadaava i vezuje.
Obale reke
Konkavna obala je izdubljena u odnosu na
po r inll reke. Karakterive se vecim dubinama
i ecom brzinom sU'ujanja vode. latica reke
ide blize konkavnoj obali.
Konveksna obala je ispup"ena u odnosu na
po rsinu r ke. Pored nje u uvek slabija
strujanja ode, u led cega dolazi do 0 tavljanja
nano -a reke, pa samim lim i manjih dubina
vode u odno u na konkavnu 01 alu.
Leva i desna obala odreduju se prema toku
reke, po. matrajuCi uvek od izvora prema uscu.
dok se duzina reke racuna i obcleza\ a od usca
prema izvonJ u kilometrima.
Recni nanosi, ade i sprudo
Vodni toko i nose velike koliCine nanosa
(zemlja, sljunak, pesak, mulj, krccnjak). Kada
tezina nano a avlada prenosnu snagu voele.
odno no, kacla vodena tl1lja izguhi hrzinu,
nanos se lalozi u koritu reke. 'anos koji voda
stvara pri rusenju konkavne obale prenosi e u
eI a pravca jedan prema suprotnoj
konveksnoj obali, a clrugi duz obale koju
napada lalozeCi . c na njenom isnlrenom delu.
Pri prom ni vodostaja, dolaskom visokill voda,
nanos biva odno
v
n i talozen na drugom mCSlu
7
Osnovi navigacije
Osnovi navigacije
izak vodo 'raj ne lIuce na bezbednost
plovidbe malih brodova zbog njillovih l11alill
gabarita, malog gaza, pod uslovom da se
preduzmu sve mere predostroznosti, naroCito
za male brodove Ciji su gabariti blizi gornjoj
granici i Ciji je gaz veCi od 0,5 m.
Vetar
9
Niski vodostaj
Karakteri tika niskog vodostaja je
ogranicavanje gabarita plovnog pUla Csirine i
dubine) sto veoma nepovoljno utice na
bezbedno r plovidbc. Brodovi moraju plo iti
sa manjim sa tavill1a i manjim gazom;
susretanja u lesnacima po taju opasna, ird.
leoutim, pri niskim vodo tajima reka
prikazuje sve svoje bogat tvo i I pote,
nepregJedne sprudove (na primer Belegis na
Dunavu) brzina ode je minimalna, a pri tup
ohalama i 0 trvima lak dok su svi
hidrograc1c inski objekti vidlji i. Stari lac1ari SLl
govorili da je to vrell1e kada se najbolje uCi
plovni put.
emr je svakako jedan od cinilaca koji
nepo oljno uticu na plovidbu. U zavisno ti od
jaCine i smera vetra (osim jedrenja, i to LI
voda nosi panjeve, stabla i druge
plurajuee predmete koje podize a
popla Ijenih obala. sto je potencijalna
opasnost za male brodove, a naroCito gli ere.
Vi 'oka voda ne same sto otezava i ugrozava
plovidbu, nego po taje gruba i rllzna. ana
pr kri a spmdove, ade, niske obaJe i ostala
me ta koja daju Iepotu reci. Tada se kaze da je
reka negostoljubiva.
1I odno u na niski, a na Gomjem Duna u je to i
izrazenije'
ohale Sll poplavljene. reka je izasla iz korita,
stvoreno je eliko vodno ogledalo koje daje
. a vim drugu panoramu reke. Zbog vega
toga, dolazi do dezorijcntacije brodova;
a nallticke tacke glcdiSta r.tzlikujll se tri
stanja odosraja: nizak, srednji i isok.
DlInavska komisija u svojill1 pravililna poznaje
nizak i visok plovidhcni nivo, kao ekstreme za
bczbednu plovidl u. a ovome ce kasnije biti
\ i'e reCi i inforll1acija.
'auticarima koji vode brod ki dnevnik za
\fcme krstarenja, preporucuje sc da upi:lIju i
za sektor kojilll plove, ako vee ne
\"(>de poscban dnevnik oclostaja. a 0 je
potrebno da hi soja naulicka opazanja i
IOformacije dobijene oel drugih vezivali za
merodavni v do taj. Na primer, konsla- tovana
dubina u nekom mkavcu mora biti vezana za
mdosraj odrec1enog vodomera.
zhog znatno veCih vodenih masa brzina
loka reke jc eea. a rednjcl11 Dunavll brzina
\'ode je 2 do 3 pUla veea pri visokom vodostaju
a cilacija odo raja od naJIllzeg do
najviseg, moze iznositi 8, 10 pa i vi e metara,
1.lko da se, izmec1u osralog, izgled reke
potpuno menja. Na primer, kod ek tremnih
\' do taja, oscilacija vode na Dunavu iznosi 10
m (kod ovog Sada oko 8 m) ana reci avi 11
111.
Vi 'oki odostaj
epovoljan lIticaj visokog vodo -raja na
plovidbu je:
PREPREKE - METNJE ZA PLOVIDBU
Slivom, ill da se zbog na edanja, probije;
da Ii moze kampovali 1I rukavcu rcke ada
zbog opaelanja vode i plicaka ne hude
"zarobljen" Cpo pravilu, na ulazima 1I
rukavce dllbine su najmanje).
Za voje potrebe nauticar moze da napravi
prirucni vodoll1cr koji ce mu pokazivati
lolazak ili opadanje vode, kao i brzinu
o cilacije vodostaja. Takav vodomer se sastoji
od jednog stapa iii letve pobodene blizu ohale i
broda. Radi preciznijeg ocitavanja vodomer bi
trcbalo zakloniti od tala a.
kakvi Sll Llslovi plovidbe, koja je jacina
vodene 'lruje, kak a je panorama i da Ii je
reka "gostoljubiva", da Ii su sprllelovi i ade
prckriveni voelom, itd.;
koje'u duhinc oele iznad napera i drugih
hielrograoevinskih objekata;
koje su e1l1bine na ulazima i u rukavcima
reke;
da Ii ce zbog naglog opaclanja vode
dozi eli neprijatna nauticka izne- nac1enja.
a primer, da I>rod 1I tokll noei 0 rane na
Podaci 0 kretanjUo vod. 'Wja se 1ll0gn
dobjli d radio Beograda - "P1V1 program u
12.10 h Hidrom teorolo:-kbg zavoda,
kapctanija plistani'ra itd.
Vodomer je izbazdarena skala u
metrickoj meri. Podela po inje sa
nultom oznakom, tako da ima
poziti nu i negativnu razdcohll. Po
pravilu nulta tacka vodomera se
odreauje prcma visegodisnjem
proseku niskih vodoslaja po ma-
lranog mesta. J ulta tacka e fiksim
na odrec1enoj nadmor koj vi ini.
Da bi e izbeglo minllsno oCita-
vanjc, kod novih vodomera, nulla
tacka se posta Ija i pod najnizih
vodo taja. Vodomcri po nacinu
po tavljanja mogu biti vcrtikalni.
koi slcpcna ti ili avremeni:
alltomatski Oimnigraf), salni voclomeri, itd.
'a 0 novu dohijenih podaraka 0
vodo. tanju i njegovom kretanju, len I nciji
porasta iii opaelanja, i sa malo teoret 'kog i
prakticnog znanja nauli ar ee ra polagati
slecleci.m infonnacijama:
Vodomeri se po 'wvljaju na odo- mernim
stanicama koje su formirane na cclokupnoj
mrezi unuwlsnjih voda. Da bi se kompleksno
pratilo kolebanje oclostaja, odomeri su
po. lavljcni na ra tojanjima od 50 do 100 kl11.
ta vodo. laj znaCi za nautibra - kapetana
malog broda'
A.
re 2
....
!
....
Vodo raj
A-A
[ -
prudovi mogu na tati i kada vodene mase
naiau na kakvtl preprekll u recnom koritu. bilo
prirodnu ill ve'tacku, pri ccmu vocla gubi u
brzini i snazi te se brzina talozenja nano. a
poveeava.
anos se lalozi i na pravolinij kom toku
r 'ke uz obalu, gde je voda mirnija. Najveea
talozenja nano a su na usCima reka.
- j
. ... Skica recne deonice sa sprudovima u horizonlalnoj
proJekclJI I poprecnl preseci: A-A, na prelazu, i B-B, kada malica ide uz
konkavnu obalu. 1-visoka konkavna obala; 2-niska konveksna obala;
3-osovma plovnog pula; 4-poprecni sprudovi; 5-sprudovi
odo taj je visina ni oa ode u datom
lrenulku na odreaenom vodomeru.
(tZ\. "scleCi sprudoyi"J, pa se na mcslima gde
u bili sprudovi pojavljuju dubine i ohralno.
Ako je koriLO rcke, gde marica ide a jedne
na drllgll obalu, 'iroko, preno. na snaga vode
znalno slabi ( labi brzina taka) wko da se veCi
deo nanosa wlozi u bJizini redine rckc
st arajuCi pri tom poprccne sprudove. od kojih
kasnije nastaju ade. koje dele recni tok na
mkavce.
Jeclan od 0 novnih cinilaca hezbedno ti
plovidhe je i ina nivoa reke. ad toga zavisc
gabariti plm'nog pUla, sirina i dubina. brzina
toka itd. _ ivo vode sc neprestano menja i u
dircklnoj za i nosti je od priliva velicinc Ii a
reke, aUllosfer. kog taloga. topljenja snega i
odliva - brzine oticaja.
8
Osnovi navigacije Osnovi navigacije
Kada ploveCi led, vodenom strujom,
naide na suzenje korita rek , krivinu plitko
dno, podvodne gradevine, sWbove mo La iii
chuge prepreke, zau. tavlja se. ailaze dmge
Vedrac je led koji e prvo
formim u mirnim vodama,
kanalima, zatvorenim pri-
zimovillCima i u
priobalju reke gde je struja
taka mala. To je Cist, cvrst
glatke povrvine i proziran led.
Kocl izuzetno dugih i jakih
zima ovaj led moze dostiCi
debljinu preko 50 cm, pa e u
zimo nicima oko br d va
stalno lomi. Razbijanjem leda
oko brodova se stvaraju
odusnici koji pomazu da led
kod fOlmiranja i ne
ugrozi korito broda i njegove
vitalne delove, propulzore i krmu.
11
Sante nastaju vezivanjem ledenih masa u
pokretu koje stvaraju oblike vecih dimenzija.
Povecavanjem gromada santi, i uz dejstvo
vodene truje, lara. e sila koja na YOm puw
ugrozava sve objekte na koje nailazi: brodove,
poprecn i paralelne regulacione vodogra-
devine, br'dne, mOStove.
Podnac Oed na dnu koriLa reke "gmndej ")
na taj od zamrznutih eestica vode koje e
strujama preno e na dno korita reke. VezujuCi
e a krupnim nano om padaju na dno i
stvaraju ledene spmdove, veoma opasne za
plovidbu.
Soeianik nastaj kada se temperaulra
povrsinske vode reke priblizi nuli, a
istovremeno snezne padavine dugo traju, tako
da se na povrsini reke javljaju sivi venci 'a
belim i icama. To je prvi od signala da pocinje
formiranje leda. Stari ladari su govorili "stvara
e kajmak". U dodiru sa obalom, za nastalu
"kasu" od nega, leda i vode vezuje se kamenje
i zemlja, i sve se, pri niskim temperaturama,
pretvam u ledene gromade, eoma opa ne za
plovidbu.
Led
Led je jedna od naj eCih prepreka za
plovidbu.
Na ddu Duna a kroz Jugo laviju 'rednje
tr.ljanje prekida plovidbe zbog leda je 20 dana,
10k je na reci Tisi 36 dana. pojedinim blagim
limama dolazi do me timicnog formir'dnja leda
10 - -0 odsto u pokrew to za brodove ne
predstavlja opasnost. To naravno ne vazi za
ploveCa postrojenja slabe konstmkcije
plovece kuCice, restorane na vodi, pristane
male brodove i eal11cc.
Led u pokretu na Dunavu
U zavi 'no ti od izgleda. evrstoce, oblika i
lrugih karakteristika, razlikuju se vise vrsta
I -cia: vedrac, nezanik, podnac, same "torlas".
Preel svaki naiIazeCi zimski period vr e se
pripremc za sklanjanje brodova i dmgih
plovnih objekata u zimovnike iii zim ka
,klonista (reeni mkavci sa mirnol11 vodol11 na
koje tok reke ne utiee direktno).
Pred neposredno formiranje leda u
pokreul, sa reke se uklanjaju plo ne oznake
hczbednosti plovidbe (bove, plovne lamp ) da
hI se zastitile od unistenja. Zbog njihovog
uklanjanja plovidba postaje otezana, a brodovi
plove sarno na 0 novu postavljenih obalskih
vetlecih i nesvetleCih oznaka.
. oc otezava plo 'idbu zbog smanjene
vidljivosti, narocito kada je bez me eCine,
trnuma a kisom, snegom, izmaglicom. Plovni
put i brodovi oznaceni su vetlecim oznakama
za raspoznavanje. Reflektori se koristc . amo
povremeno, da se pro eri udaljenost od obaJe
iii neka prepreka.
oc
'auticari bi trebalo da, do ticanja veceg
iskustva u poznavanju reke i pJovidbc,
izbegavaju samostalnu nocnu plovidbu,
narocito na Dunavtl.
Zapovednik malog broda, u uslovima
ogranicene vidljivosti a naroCito po magli ne
sme potceniti takve uslo e za plovidbu, i mOr'd
preduzeti odgovar'djuce mere predostroznosti.
Kod odluke da isplovi, treba da
budu i punjeni minimalni uslovi, a to je, da se
idi druga 01 ala. Zatim, za vreme plovidbe
mora se videti bar jedna obala. Ako magla
"zatvara" i gube se obale, odmah 'e preduzima
manevar za stajanje sa ciIjem da se izade iz
pio nog puta. koliko brad ima sidro, one e u
povoljnom trenutku obara. Kada sidro zadrzi,
brod je okrenut uzvoclno, cime je utvrden
njegov polozaj u odnosu na tok reke.
Osluskivanjem zvukova na obali iii mogucom
konverzacijom sa sago ornikom na obali
utvrdice e pozicija. Tada e mogu izvrViti
korekture u polozaju brada i e enwalno
prilazenj obali. 0 i manevri moraju biti
veoma pazljivi.
de etak metara. U gu toj magli gubi se
potpuno orijentacija, oseeaj u kom se pravcu
krece brod: da Ii prema obali iii ne, nizvodno ili
uzvodno. tak im u lovima mali brod moze
doziveti havariju naletanjem na brod iii brod ki
sastav koji e nalazi u plovidbi iIi stajanju, u
hidrograu yin ki iIi drugi objekt (naper, stub
mosta itd.).
Magla, vejavica, vrlo laba vidljivost (tonja),
pljuskovi i dmgi uzroci stvamju uslove
ogranieene vidljivo ti. 1 ajtdi lueaj je magla,
koja vidljivost moze 'manjiti tako da e sa
komandnog mosta ne vidi pramac broda.
Sada brodovi uz pomoc radam i ziro
kompasa ehosondera i radiofonske tanice,
plove i u uslovima ogranicene vidljivosti,
naravno, uz pOjaeane mere oprezno ti.
10
Informacije 0 vetrovima i njihovom
intenzitetu mogu se dobiti od Hidro-
zavoda, brodarskih firmi,
putujuCih brodova, kapetanije pristani'ta. Za
deonicu od Rama do Golupca infomacije 0
vetm mogu se dobiti od aerodroma u Beloj
Crkvi.
I 'kust 0 je pokazalo da dalju plovidbu
treba prekinuti kada je brodovima koji plove
nizvodno vidljivost manja od 00 m; za
uzvodne brodove vidljivost manja od -00 m; i
kada e i tovremeno ne vide obe obale.
Ogranicena vidlji 0 t
aJce'o vetrovi su: kovava - istocni i
jugoisrocni vetar i 'everac - everoi roeni vetar.
U letnjim mesecima u ekstremnim sluCaje-
virna, dolazi do ciklonskih nepogoda sa
orkanskom snagom.
Pre pojave i primene radara brodovi su
zbog magle prekidali plovidbu. tari ladari su u
sali govorili "Magla pala -lada stala".
Plovidba malih brodova u ovakvim
uslovima 'e ne prepomcuje. jihova
bezbednost biva veoma ugrozena pri pojavi
gu te magie, kada se vidljivost 'manji na
odredenim uslovima) plovidba malim
brodovima za po adu i goste moze biti od
manje prijame do momenta kada po taje
neprijatna naroCito prilikom jakog valjanja
broda. Za vreme izuzetno snaznih vetrova,
malim brodovima moze biti ugrozen i stabilitet
i plovno t.
Regulacione akti no ti
mogu biti trojake:
hioteh1licke mere, kada se,
oa primer, pt1nlenJuJu
razliciti tipovi vegetacije za
zaslilu ohala od rusenja,
bagerski raduvi 1I recnom korit:u,
na prokopu, ciscenjll i odrzavanju
plo nog puta odreaenih climenzija, Ie
uretlenje plovnog pUla primenom klasicnih
regulacionih radova i gractevina. Pomenure
regulacione mere mogu biti pojedinaene ili u
komhinaciji.
Regulacija reenog korira za plo idbu
plirnenom regulacionih gradevina i radova je
najzastupljenija na unutrasnjim vodama.
Regulacione gradevine (vodogradevine)
treba cia:
osiguraju obalc od ruscnja,
stvore nove obale,
smanje krivine, odnosno, da povecaju
poluprccnikc krivina,
stvore nova recna korita.
zatvore mkavce.
pri niskim vodoslajima produbljuju sukno
reeno korito kori teCi reeni pad. i time
poveeavaju proticajni profil reke
slahilizuju korilo reke.
Reglliacione grade -ine prave se od
kamena, pe k,1, rbovog granja, pfll- Ca,
nearmiranog i armi- ranog belona, raznih vr ta
zi 'a, pocinkovanih zieanih mre- 1.a, plasti
folija ispunjenih peskom, itd.
Obaloutvrde se grade na konka- vnitn
recnim obalama, koje Sll podlozne ruvenjll
zbog dejslva vodcne strujc 1I krivinama.
Utvrdivanjem obala precava e
U rcgulisanju prirodnog vodOloka za
patrebe plavidbe neposreclnu primenll
imajll svakako regulacione gradevine u
recnom koritu, kao i raclovi na presecanju
reenih krivina (rneandara).
I
4
(
/ I
I
f/ / I
I
prava paralelna gradevina
obloga od kamena
iii betonskih blokova
Izgled obaloutvrde u poprecnom preseku
I
I
-----.------_._._--._.-.-.-._-_._.-
Suzavanje korita reke pravom paralelnom
gradevinom
Suzavanje korita reke reke kod pravolinijskog
recnog toka (1prirodna obala, 2traverze, 3regulaciona
gradevina. 4-plovni put formiran paralelnom
regulisanje recnog korita (Dunav, Sava,
Tisa...), i
kanalisanjc reenog toka (lkgcj).
Regulisanje recnog korita
Pomenute mere se koriste i u kombi-
nacijama (Dunav i Tisa).
Regulacija reenog koriLa za potrebe
plovidbe ima za cilj formiranje plovnog pura
odredenog gabarita pri nisi om plovidbenom
nivou i niskom lIsporenom nivou
( N)
Mere urectenja prirodnog vodotoka za
potrebe ploviclbe su vrlo raznovrsne i 1110gU se
svesli uglavnom na:
Cilj regulisanja reka je stvaranje i odrzavanje
dubina, sirina poillpreenika krivina u
granicama koje omogueavaju bezbednu
plovidbu. Radovi na rcgulaciji za potrebe
plovidbe po pravilu se uklapaju u OpSlU
regulaciju recnih korira, Cime se doprinosi
zaVtiti od poplava, sprecava nagomilavanje
leda, oclnosno, Olklanjaju se opasnosti od lZv.
"ledenih poplava" i drugill stetnih uticaja vode.
Drugim reeima, cilj regulacije reke je da se
stabilizuju obale, i cia se njeno korito fOflnira za
potrebe plovidbe.
peska, sljunka i drllgih materijala koji se sa
jednog prenose na drugo mesto, stvarajllCi
nove sprudove. Zbog toga dolazi do
premestanja - pomeranja plovnog pura
promena njego ih gabarita - . irine i dllbine.
Kada se bT'J.na probije i oslohouene ledene
mase krenu, stvara e takva sila koja rusi s e
pr d. obom.
Hidrocvor, brana i prevodnica kod Novog Beceja km 63,0 r. Tisa
REGULISA1\T]E REKA ZA POTREBE
PLOVlDBE
Rad vode u recnom koritu, njena
agresivnost, izaziva stalne promene u koritu i
abalama. To 'e ogleda narocilO u rusenju
obala, a samim tim i ugro1.avanju odbra-
mbenih nasipa, nekontrolisanom prenosu
CeJa ova priea 0 Icdu mozda se ne tice
nautieara, vlasnika malih brodova, jer . u
njihovi brodovi zimi u bezbednosti, na obali.
Meduti11l, ne izvlac . e . vi mali brodovi iz
vode, pogotovo oni, <:iji su gabariti blizi gornjoj
granici. Ima nauticara koji plove i u zimskim
uslovima, pa je dobro da znaju i ovo.
led-sante i pod jaki11l pritisko11l se podvlace
jedna ispad :tvarajuci ledenu
branu koja moze biti visoka nekoliko 11lerara.
rakvoj situaciji dolazi do denivelacije
vodosraja, odnosno do naglog opadanja
vodostaja nizvodno i povecanja vodosraja
uzvodno od ledene brane. Tada, po pravilu,
dolazi do probijanja nasipa i poplava koje
ugrozavaju uzvodna p drueja. Ta pojava . e
naziva "bela poplava".
Da bi se sve to sprecilo, na kriticnim
mestima dezuraju specijalni brodovi ledo-
lomci kako bi preduhitrili stvaT'J.nje ledene
brane, a i ako dode do njenog fonniranja, da se
!ito pre probijc.
12 13
Pregrade. koje zarvarajll pojedinc rukavce,
po pravilu se postavljaju na i roj visinskoj koti
kao i naperi i druge vodo- gracevine. lecutim
neke prcgrade . u i . a isom kotom od osralill
vodogradevina zbog izvesnih hidrorehniekih
razloga. One Sll obicno viYe za jedan merae. fa
pojedinim pregradama napravljen je kraCi rrup
pregrade sa nizom kotom krllne, sto
omogucava prolaz manjih plovnih jedinica pri
ni kim vodo tajima.
Pod kanalisanjem reenog toka podra-
zumeva se njegovo pregradivanje u jednom ili
ise pronla cstackim pregradama - branama.
Zhog pregraoivanja Oka formira se
diskontinllitet u nivou vodnog ogledala
(razlika 1I nivou gomje i donje vode) koji
brodovi sa laollju pomocu brodske pre-
vodnice, dizalica iii trrnih ravni za brodo e.
Kanalisanje recnog toka
KakQ kapetani malih hrodova krstare ivan
plovnog puta (zbog mimije vocle. prirode.
za tire od talasa putlljucih brodova. srajanja i
konacista. itd.), ovi . 1I im podaci veoma vazni.
U 'ek mogu znari kolika je dubina vode na
graoe inama odno no, da Ii 1I i koliko t
gradc inc izaslc iz vode.
. apomena: Poprcenc vodograocvine
apcri. grade se u nagibu od plovnog put-
r'ma obali. tako da. je' kraj napera - spoj s
1).I10m na viSoj koti. Ta vi inska razlika. j
I lovljena duzinom napera. Sto ie naper dl;lz..r
'I je \-isinska razlika. Data visina ltkrune'
ll1inimalni ploVidbeni ni 0 plus 1 metaT
xlnosi se na poeetak n{lpcra od plovna
1t.1
Urec1enje recnmusCa izvodi se u krivini i
lO na konkavnoj obali matiene reke. Cime e
obezbeouje najefika nije mesanje voda jednog
I drugog vodotoka i odnoscnjc nano a i leda.
()a bi 0 'talo trajno, mora 'e ucvrstiti
odgovarajuCim regulaeionim gracevinama.
najcesce obalollt rdama.
rade se koriste 7.a pregradivanje napustenih
olkavaca pri preseeanju reenill krivina.
Prosecanje recnm krivina. 0 a regula-
lona grac1evina je jedna od veoma ceo Lih
r 'gulacionih mera na 'odoto ima a o"trim
okukama. Pro eeanje e a roji u formiranju
novog r cnog korita koje odgovara u 10 ima
pi vidbe. To e po tize tako 'e krivine
lmeanclri) prosecaju, a proseci spajaju novim
prokopanirn korirom reke, rzv. prokopima.
Kada vodograc1evine zbog vodostaja
predstavljaju opa 'nost za plovidbu, obeJe-
/;1\ aju se oznakama bezbednosti plo idbe.
\ isina paralelnih graoe ina. rraverLa i napera
(xlrec1ena je visin 'kom kotom. 1\'aime, njihov
Jo(omji kraj ("kntna") je na koti: visina
Illinimalnog plovidbenog nivoa plus 1 metae.
"-ako je na vim vodomerima odreoena visina
Illinimalnog plo idl enog nivoa. to e moze
odrediti, za svaki meroda ni vodomer, isina
\()do taja na kome se pojavljuje gornji kraj
rac1evine iii napera. a primer u 'ektoru
Illcrodavnosti vodomera ovi Sad visina
\ odo raja na kome se pojavljuju
ludrograc1evine, iznosi +180 em (minimalni
plovidbeni nivo na vodomeru ovi ad izno i
H ).
Pregrade irnaju znacajnll ulogll 1I rcgll-
Ii anjll rcka koj kardkLcrisu brojni rukavci i
racvanje reenog taka. t akon izbora rukavea
kojim ce se odvijati plovidba. ostali rukavci e
zatvaraju pr gradama. einle tok vode
koncemrise 1I jcdan rukavac. r'to tako, pre-
Prave paralelne gra<tevine primenjuju se
rakoae za regulaeiju konkavnill obala, i ro na
onirn sekrorirna reke gde je porrebno da se
grac1evina prd i u koritu, kako bi se ublazile
krivine. Mogu cia budu od kamena, dzako a
punjenih pe kom. na podlozi od tucanika iii
fasinskih madraca (fasina - snop od vrbovog
pruea). Telo paralelne gradevine je povezano
a obalom rra erzama. cline e r araju
meaurraverzna polja. njima'e 'manjuje
brzina vodene ma e koja preliva traverze, sro
povecava brzinu isralozavanja nanosa i
sprecava prorieanje vode izmeou graoe inc i
obale. Tako . c ubrzava stvaranje nove obale.
Prdve paralelne gradevine se mogu primeniti i
za regulaeiju pravolinij kih recnih dconica
ukoliko je pou-cbno suziri korito. odnosno.
povecati dubinu. tom slueaju one e grade
paralelno - levoj i de noj obali reke.
reenog korira. ajcesce e grade od rueanika i
lomljenog kamena ili beron kill blokova na
podlozi od sljunka.
aped su najcesce primenjivani tip
graacvina. Grade se po pravilu u konve- ksnim
obalama. a izuzetno i na pravo- linijskim
deonieama. Prave e iskljucivo u serijama.
Delovanje napcra je dvojako: 'u7AlVaju reeno
koriro. povecavaju pad. dubinu i propusnu
moc kOIita u pogledu preno a nano a, a s'
druge trane izazivaju i talozavanjc nanosa u
mcc1unaperskim poljima. Pri 'rednjim i vi okim
vodo tajima ,"oda koja preliva napere gubi
brzinu odnosno preno nu nagu te materijale
koje nosi deponllj . 1I meollnaperskim poljima
cime se postize formiranje nove obale. Ukoliko
se konveksna obala regulise nape- rima
naspramna konka na obala mora biLi zastiCena
obaloutvrdom iii pravom para lelnom
gradevinom.
_.-
_.-
4
2
.... ....prirOdna obala
nopeli
-'-'-'---'-
--'-
'-.
reka
"
4
Sistem (baterija) napera u horizontalnoj projekciji
Izgled regulisanog usea u horizontalnoj projekciji
za!;ti6ena obala obaloutvTdom,!-__ _

Izgled prosecene recne krivine u horizontalnoj
projekciji: 1-stari plovni put; 2-novo-proseceni pJovni
put; 3-obaloutvrda; 4-pregrade na ulazu i izlazu iz starog
korita
14 15
Osnovi navlgacije
<:MeA......
Smederevo
1111,&
1105
1105
l{] 1111.5
d.
ow
d.
Da bi karte pile pouzdane, potrebno je cia
se azuriraju 1 dopunjujri StO vc:;om brojem:
padataka vezanih za plovidbu. Takvi padaci
se mogu dobiti ad -nadlefulh kapetanija.
pri taniSta CStanove za plovne puteve.
vodopn\ rednih organizacija, svag lskustva i
iskustva drugih nautieara, itd. AZuriranje
karata je ncophodno ne amo cia bi se uneH
novi podaci vee i zbog promena u pJovnom
putu koje narocito naJ taju kod reka Sa
korltom popur. ave.
Daljinar je, pored plovidbene karte, veoma
vazan informator za orijentaciju i vodenje
broda. nJemu su navedene kilometarske
oznake, gradovi, mostavi, opasna mesta,
ostrva, ade, itd. Daljinar Dunava je kao i
pilotska karla, savremen sa mnostvom detalja
DoccdHwA MOCT CMClAepoMO 1111,1 KoeHN
Pont-rout_ de Sfnederevo kovln
1">.0 I
npelwA 6ftper - Rive droUe
MHHOY :1& 59.70
NR-..dn
H-1i.n Ie 0 _
=". 7Q
lGACUSKA. OPREMA
Prirucruci za plovidbu
Plovidbene karte
Pazljivim posmatranjem pilotske karte
I ICC e nepresusan izvor poclataka. Pored
IIkaza plovnog pUla kana sadrzi citav niz
nlormacija, za orijentaciju i voaenje broda: a
Ii obala, polozaju vodogradevina, osovine
lovoog puta, dubina po osovini plovnog
11.1, polozaju plieaka, SI nja, 'mera taka reke,
lIometarskih oznaka, ploveCih
tleCih j nesvetleCih oznaka,
01 ita reke od ureza visokog i
kog plovidbenog nivoa
PiP ), znakova za
Iii anje plovidbe, zabrane,
I Ivcze, ogranicenja,
r J10ruka itd. Prilog pilotskoj
1111 su Tablice vodomernih
lIlica, radio - tanka, obaJ -kih
radio- tclefonskih tanica
I
Jedina prava nauticka karla izradena
k111lCivo za onj ntaciju i vodenje broda je
'IOlska karta reke Dunav (izdanje Dunavske
llllisije iz Budimpe te). Kartog.... afski mate
II sa potrebnlm podacima za Jugoslaviju
m 'dila je U. Lanava za plovne puteve iz
I ograda. Karla je radena u razmeri 1:10.000
II omogueuje neophodna detaljisanja.
h reke Ti u i avu nisu
dene nauricke, vee se koriste
Irot hnicke karle, koj imaju
III 'ko manji fond podataka i
IIno u nepouzdanije.
IIidrogmfske karle kanala
lit Ira i lema Ounav - Tisa -
I Il1JV (H DTD) izradene su u
I/nun razmerama. njima su
II III P daci p trebni i za
I 'nj broda. "avedene su
k I ije mostova, brodskih
'\'odnica i brana. Data su
1 na kanala a oznake duzine
, IJvljene su na svakih pet
110m tara. Prva plovidbena ka-
I II DID izradena je 1999.
1(110
nizvodni prilazni kanal
brodska prevodnica
hidroelektrana
brana
gornja i donja kapija brodske prevodnice
uzvodni prilazni kanal
Skica vestaeke pregrade recnog loka
16 17
Osnovi navigacije
18
,II 'bnih za pJovidbu. Za reke Tisu i Savu u
lIrebi je tari daljinar, izclanje 1954. sa
'Ill 'snim podacima, koga treba azurirari i
'puniti da bi bio pouzdan i funkcionalan.
Plovidbeni biIten
Plovidbeni bUren u izdanju stanove za
)\ nc pUlcve (prvi broj izasao septembra
)(J.) daje izveiitaj 0 stanjll i renelenciji
Illllo'kih i plovielbenih lIslova za reke
lIlav, Tisll i avu,. a prognozom za sledecih
lin dana.
Oglasi za brodare - saopstenje
brodarstvu
)gla i za broelarc saopslenje brodar wu u
I.IIlJU nadlezne kapetanije pri tanna saelrzi
Ilormacije 0 promenama na plovnom pUlLI
Irogradevin kim raelovima, () ugrozeno ti i
11J1.tnama plovidbe na pojedim sekrorima, ird.
Pravilnik 0 plovidbi na HS DTD
I'ravilnik 0 plo idbi na I IS DTD osim
lplsanih pravila ponasanja, daje tabelarne
blke 0 svim hidrogradevin kim objekri-
I IInenin1a kanala a gabarilima plovnog
Il.t I ostalim podacima vczanim za plovidbu.
Brod ki dnevnik - Dnevnik malog
breda
llrodski dnevnik je jeclan oel dokumenata
'II se vodi na broeloviina lrgovacke
I aric. Sa lrzaj i naCin vooenja odreden je
plsima. Vodi se svak dn vno. a 0 novu
11\ llh podataka moze se pralili rad broda.
Iski dnevnik je vcoma vazan dokument
1m
dubinomer - lee
Osnovi navigacije
kod analiza havarija i drugih vanrednih
elogadaja, sporova...
Dnevnik malog broda, Cije se postojanje i
vodenje preporucuje, ima drugu namenu. 0 aj
dnevnik sluzi kao naulicki prirucnik i kao zapis
dogadaja za vl'eme plovidbe.
Orijentiri za vodenje dnevnika bili bi: zapis
infonnacija kod upoznavanja plovnog puta;
vreme plovidhe (polazak i dolazak)j
vremenske prilike (vetar, kisa, oluja, sunce...);
hidroloske prilike (vodostaj, procenjena brzina
toka dolazak i opaelanje vode.. J; opis sektora
rckc' iii kanala kojim se plovij planirana i
vanredna zadrzavanja (kupanje, pecanjc,
kampovanje, kvar morora ... ); elcSavanja na
broclu u perioelu nevremena (u plovidbi,
manevru, stajanju, pristajanju iii isplovljenju...);
opis marine sa plovielbenim karakleristikama u
koju se prvi put uplovilo; skice .a 'nimJjenim
(jzmcrenim) dubinama i drugim zapazanjima u
rukavcima (elubine i visine ohala i oSlrva
porrebno jc vczivaLi za vodo "Laj za vreme
snimanja) ...
Dnevnik malog broda moze se svakako
obogariri zapisima 0 zgodama i nezgodama
gostiju posaclc a i s'lmog kapetana.
OSTALA NAUTICKA OPREMA I
UREDAJI
Dubinomer
Duhinomer je jedno od najstarijih pomagala
za vooenje broda, u brodarstvu poznat kao
"lee". To je drvena mOlka kruzno) poprecnog
preseka, duzine 4-6 m podeljena
decimetre, i metre. Namena ffiU Je mcrcnJc
dubine reke. Obelczen je tako da prvi i peti
1m,'-__--oj
19
21
Osnovi navigacije
a savremcninl radarima svi objekti obalc
ostrva, brodovi jasno se ocrtavaju. aravno
postoje i odreoenc smetnje kod radar kih
slika. ncja- sni obri 'i, naroeito za vreme tala a,
kod niskih polojitih obala ...
Ziroskop je elektro- n ki ureuaj koji
trenutno pokazuje skretanje brada od
zadatog pravca kretanja kur a. azno t ovog
uredaja II radar 'koj na igaciji
je velika oaroCito kada se
nautiear iskljueivo oslanja
na orijenlire na radarskom
ekranu i ne moze trenuLnO
da uoCi od 'lupanje I roda
od kur a. ZaLO se tlZ
radar kod ti i ziroskop.
da bi nautical' mogao ela
pravovremeno
kormilima reaguje na
e enmaJoa skretanja, i
brod po lavi na zadati
kurs. avremeni radari u
vom sklopu imaju i
ziroskup.
linijom, takoz\-anom
"prameanicom". 'a ekranu
. c nalaze koncentrieni
kmgovi koji ielu oel svetle
tacke na sredini (polozaj
broda) prcma rubovima
ekrana. Ti konce- ntricni
krugovi, "pr'teno i" nisu
Fiksni, vec e pomeraju, sire,
u za isnosti od 7.ahl vane
razmere (koliko je 'lika u
prirodi umanjena na
radarskom ekranll). Daljinll
usmalranja, zonu, oelreduje
nauticar. Kako se lika zone
o mau-anja srazmemo prenosi
na ekran, rdzmak izmeou
konccntrienih krugova daje
raz meru prirodn \'eIiCine i slike.
Razmak izmedu koncentricnih krugova u
praksi obicno iznosi lOa, 200 iii 400 metara. a
o. novu tih prstenova nautiear oCitava
udaljenost broda od obale, ade ili drugog
broda. PIO\-ne ignaln oznake na vrhtl imaju
takozvan "radar ke reflektore" rddi ja nijeg
tloeavanja na ekraou.
I' pod hrodom, ovaj ureoaj
I) I dll.lge infonnacije, kao
I pri ustvo jata riba, sto je vrlo
.ll'In podatak za ribolovcc.
'a primcr, sonar tipa Probe
1111 to meri elubine vode ispod
pred breda do udaljenosti od
) m daje i druge, coma vazne
Ie rmacije: graficki jc prika-
lila u vi.okoj rezoluciji ekrana
1l1l.lcija dna i objckata u odi na
ICxlskom pUlU. Sa doda- tim
I trumentima ovaj . onar daje
tlormacije i 0 brzini broda,
dcnom putu i povrsinskoj
I1lp raturi odc.
Radar i ziroskop
[r ba napomenllti da kod ovog tipa
lllara mogu javiti i greske u odrcdenim situa-
11.llna, "slepa mesla". Greske sc javljaju
'I) > 'ce pri naglim promcnama temperalure i
Ikim turhulencijama vodc i kada je u vodi
hka koncenuacija su 'pendovanog malC-
lIb (pe ka i mulja koje reka nosj).
Radar je radio lokacioni aparat kuji na svom
r IOu pokazuje polozaj breda i sliku ukolnog
na ( bale, ostrva) kao i lokacije ostalih
I lava, eamaca, plovnih ignalnih oznaka,
I sc nalaze u zoni radarskog osmatranja.
\ njem radara u pogledu preciznosti i
oncc slikc. te koriscenjcm ziroskopa, kao i
I .l(Jcnjem KT radio veze brod - brod,
orcne su prelpostavke
h'dno ti plovidhc i u
I lvima smanjene vidlji-
Ii (tamna ooc, maglal.
a ekran radara prene-
11.1 Ie, u oblikll belih
Imsa, panorama reke:
I "', ostrva, brodovi,
III i i drugi objekti koji
I Iznad povrsine odnog
I dala. U cemrll e!uana,
Inom svetlom laekom,
11.lCCn je polozaj
stvc- nog hroda.
I \ ac u kome se krecc
Ilod oznaccn je svetlom
Savremeni eho onderi na svojim ekranima
daju grafteki prikaz reljefa dna (dve dimenzije -
u ravni iIi tri dimenzije 1I pro toru) sa uglom
prikaza od 20 - 5 ad vertikale. Pored dubina
_ apomena: kacla e po t3vlja 'onda treba
voditi raeuna ciase zbog njenog polozaja (aka
je izvan opiate) prilikom kr tanja broda ne
stvara vazdusni "jastuk" koji hi onemogu60
prijem poviatnog signala.
Posloje razni tipovi lcktronskih dubi-
nomera, u zavisnosti od proizvodaea zvanih
ehosonder iii sonar. Pojedini tipo i . u tako
projektovani da se ne zahteva po tavljanje
sonde :a spoljne trane korita, eim je
izbegnuro busenje opIate dna. onda moze biti
i pokretna, kada se postavlja po zelji naulicara,
pored boka ili na knnenoj ploeL
ujedno i primae - sonda - ugraden jc u oplatu
brod kog trupa, obieno blizu kobilicc. onda
saljc ultra-zvucne 'ignalc prema dou i prima ih
nakon sto se odbiju od dna. Primae je spojen sa
pokazivaeem na kojem e direklno oeitava
dubina. Elektronski c1ubinomer ima, po
pravilu, i zvueni signal, alarm. Alann e javlja u
momentu nailaska broda na dubinu manju od
zaclate. la primer ako se zeli da zvucni ignal
opominje na dubini manjoj oell m ispod korita
broda, alarm e podesi na tu dubinll.
a slaIlovista plovidbe . vi ovi dubinomeri
-daju stanje dubina vode pod brodom,
neophodnu informaciju za sigurnosr
plovidbe. Medutim, probl IIIpostoji i clalje jcr
nautiC:-ar ne zoa sta ga ocekujc i pI' d broda,
narocito u sehoru, van plovl1og puta koji ne
poznaje. Taj problem postoji i u profe-
sionalnom brodarstvu, od nasmnaka trgo-
aCke mumarice. Brodo\-; su slali camce
['i ;pred da bi premerili dubinu i Sirinll plovnog
pUla. Danas taj problem re?lavajtl avre-
meniji onari. _ aime, elektronski dubinomeri
lipa Probe iii . easkout napravili su rcvoluciju
na unapredenju bezbcdnosti plovidbe. Ovi
sonari mere dubinu vade do 400 m udalje-
nosti ispred broda!!!
20
Ehosonder: ultra-zvucni talasi dubinomera odbijaju
se od dna i vraeaju do odasilJaca
Za male brodove moze se napraviti kra'i,
prikladniji dubinomer, i sa dll.lgim podeocima
koji oclgovaraju korisnikll. lobodni kraj caklje
(suprotan od kuke izbazdaren opr.
decimetrima i metrima imace funkciju
dubinomera, a i eslo (ktmica) moze poslllziti
za te vrhe.
Dubinomer se kori ti: kada se brod nalazi
na nepoznatim delovima reka i kanala, van
plo nog puta; kada brod prilazi obali radi
stajanja' kada brod ostaje duze na vezu pa je
potrebno pre entivno povremcno preme-
ravanje dubina oko broda da ne bi doslo do
na edanja ako bi vodo taj opadao. Dubioomer
lee, poboden, moze posluziti kao privremeni
vodomer, kojim bi e kontrolisala 0 cilacija
voclostaja na mestu tajanja.
Elektronski dubinomeri mnogo u
prakticniji za upotrebu. Pokrece ih elektricna
strllja iz brod 'kih akumulatora. Odasiljae koji je
metar obieno nemaju podelu, dok su drugi i
eet rti metar obelezeni crveno belo, a treCi
metar ima podelu na crna i bela polja. Svaki
metar okovan je pr tenom iii je opleten
konopom, zbog lakseg razlikovanja metara
nocu. a slici je dat izglcd dubinomera na
brodovima trgo aeke mornarice koga sada
savremeni elektronski dubinomeri polako
potiskuju u illuzej.
Osnovi navigacije
l:3arometar je spr-
ava za merenje pri-
tiska vazduha
aunosferskog priti-
ska. a brodovima
sc..: upotrc..:blja a Lip
koji 'e naziva an
roiclni barometar.
Kazaljkll pokaziva-
'a pokre ~ c jcdlla membrana osctljiva i na male
razlike u pritisku vazduha. Skala pokazivaca
podesena je na milibare (mb) i na milimetre
(mm). Promena vremena povezana je sa
promenom atmosferskog pritiska, pa njegovo
opadanje donosi ohlakc..:, a porasl vedrinu. Ove
razlike u prit.isku vazduha nastajll zhog razlicile
zagrejano ti vazdusnih masa - tapli se vazduh
uzdizc, jcr jc laksi. a njego a mesta zauzima
tczi, hladlliji. Taka naslaju razliciti aunosferski
pritisci i unutar malih p ldruCja na povrsini
zemlje. Kako do tih promena II pritisku dolazi
prc nego sta nastupe i posledlce, ova je sprava i
c!ohar progno ticar. Prvo, barometar
predskaZLIje dolazak kiSe iii veclrog vremena, a
drugo, daje informaciju 0 razli'i u krc..:tanju
aWlOsferskog pritiska kao posledice :it.rujanja
vazclu:'nih ma a, koje e oseca kao vetar.
,'vejedno u kom sc pravcu kazaljka krece to
to Cini br1.e, promc..:na u jaCini vetra bice vcCa.
Detaljnije informacijc su na sLranama u oblasti
'leteorologija.
Jeelno od najcesce upou'ebljavanih po-
magala u voaenju na igacije svakako je
dvogled. Za plovidbu je najpovoljnlji d ogled
srednje jaCine. Karakterislikc..: dvoglecla
oznacene su brojevima, na primer x50. Prvi
broj oznacav3 njegovll sposobnost llveeanja, a
elrugi propustanje verla. Tako br. 7 pokazuje
da soCivo scdmostruko p cCava. Obj kat
lldaljen 700 metara izglcdacc kro<:: takav
clvoglecl kao da je udaljen samo 100 metara, a
broj 50 pokazuje vrlo veliku propusnost svetla.
pa je efikasan i nocu, i pri slabijoj idijivo tl.
Dvogled sa spo. obnoscu veceg uvecanja ad 7,
npr. 10, nije mogucc drzati elovoljno mirno na
brodu koliko je potrebno za posmatranjc..:
Barometar
Dvogled
Osnovi navigacije
Hronometar ~ brodski sat
Hronometar
brodski sat ima clvo-
jaku namc..:nu. Prvo,
pou'eban je za vo-
aenje navigacije kao
S[O jc planiranje,
mcrenjc brzine, ko-
ntrola preucnog pu-
t.a, izvr'enje planira-
nih radnji i za sve
druge paslove na
III ezanc za vrcmc, i drugo, sa
II Im'lrom sluzi kao llkras na komancln lm
I III
u c\'orovima. 0 aj tip brzinomera koriste
hrza, gLisirajllCa plovila.
Brzina ploviclbe dobijena brzinomerima
.Izuje brzinu kroz vodu, a nc..: l>rzinu u
!llSU na dno iii obalu. a odstupanja od ove
hrzine lltice pre vega vodena t.ruja. Tako
primer, kada e plo i II llzvodnom smeru
II. r 'ku), na ocitanu brzinu plovidbe trcba
I.Ui brzinu t.oka reke, '\ obrnuto, oduzeLi tu
IZIIlU ako se plovi nizvodno.
I);t hi se dohila hl7ina kroz vodu iii hrzina u
InIDj vodi, postupak je obmut u odnosu na
r/1l10mCr brzina taka e dodaje za uzvoclnu,
I oduzima za nizvodnu plovidbu. a
llfll11a gd n ma loka iii je minimalan,
1111 I kroz vodu i brzina u odnosu na obalu su
I Ike i odgovarajll brzini II mimoj vodi. To je
I .1) na kanalirna H f)Tf).
Z I prc..:ciznija merenja, kada sc..: tc..:stiraju
osagradeni brodovi, na reci Dunav su
I 'deni posebni sektari, merna milja iii merni
II 'metar.
Brzina plovidbe na rekama i kanalima moze
lIll'riti ocita anjem kilometarskih oznaka, za
I I livanje preaenog puta u jedinlci vrcmcna.
I pnmer, od km 1255 do km 1262 na reci
II Il.l\ plovi se 1 cas. ZnaCi da je brzina
I \ Idb . u odno II na obalu. 7 km/h. Reke
Illa\, Tisa i Sava obelezene Sll kilometarskinl
rill '\ima, dok . u kanali na HS
I 11);\\ -Tisa-Dunav obelezeni svakih 5 km.
po21CIJa brOda s desne strane
(po desnom boku)
leva i desna obala
itlbc. Ovaj Lip hrzinomera je zastareo j
m.:prakliean.
I'ropelemi elektricni hrzinumer takoae
meri brzinu plovidbe pomocll okretanja
propelcra ucvrYenog na clnu trupa
br cia. Okretanje propelcra pokrece mali
clinamo kuji claje pokaziva 'u elektricni
impllls, pa je pokazivac zapravo volunclar
bazclaren 1I C orovima iii kilometrima.
Hidrodinamicki brzinomer mcri brzinll
plovidbc..: uz pomoc "Pitovc..: cevi". Meri se
razlika izmeoll tatickog i dinamickog
pritiska, koja je na pokazivacll prika<::ana
Slika na radarskom ekranu
Patentni brzinomer, koji meri brzinll
okreranjem s og propelera. Brod legIi
ureaaj za ,ohom. Prenos je mehanicki do
pokazivaca, koji na 0 novu broja okretaja
propc..:lera 1I jedinici vrcmc..:na daje brzinu
ploY
Brzinomcr je spraya kojom sc..: mc..:ri brzina
broda. Postoje ugbvnom tri tipa:
Brzinomer
Prikazana je osnovna koncepcija rada
radara. Ovaj instrument, pogotovo u
kombinaciji sa ustalim elektronskim ureua-
jima, dajc..: i mnosrvo drugih infonna 'ija vezanih
za plovidbu: precizna merenja udaljeno ti
pojedinih objekata, proracun izbegavanja
sudara, brzinu krc..:lanja drugih brodova u zoni
osmatranja, i tako dalje.
Osnovi navigacije
Treba napomenuti cla koriscenje radar ke
navigacije zahteva izvesnc..: pretpostavke, kao
!ito su odreacno plo idbeno isku tva,
poznavanje konfiguracije obala i oSlrva,
prepoznavanjc..: slike (obIisal seklora plovnog
puta na radarskom ekranu sa sektorom na
Plovidh nuj kaItL..
22
23
-U.Ii.iform, izgovam 'e "juniform"
p. Papa
- i rra
Q - Quehec, izgovara 'e 10K ibck"
R- Romeo
W - Whi ky, izgovam "viski"
v - Viktor
Z-Zulu
X X-ray, izgovara e "ik rej"
Y - Yankee, izgQvara se
T-Tango
<l mayday javlja e ugrozeni bmd, rraze'
pomoc. t legmfiji su to tova '0 sto znac
treha 'pa Jti Iju\..bke zivotc. Ovakav puziv ima
prvenstvo nau svim drugim razgm'orima.
Pan-pan-pan- oznac-ava.do hilnu poruk
kada je u pitanju sigumost hroda ili nck
o,obe. Ovnj poziv je drugi po redu prvcn tva.
Securite - najavljuje aznu naviga ijsku iI
meteorolosku pOI1.1ku, iii upozorenje na
opasnosL
Br.l\O
Ilk '. izgo ara 'e "jVlajk"
,olf
h.lrli. izgovara se
" hI,. izgO\'ara <: "cho"
Iiold
. - 'ovembar
kajte Cengl. tand by) - zahtev je da se
ler Je agovornik trel1\.Itno 7,.at17.et. ali jc
poziv Razgovor <..X: . e na mviti Lim
II hoclan.
Osnovl navigacije
.It 'nice, izgO\'or abeccue, naCin pozivanja i odgovora Sll meaunarodno prihvaceni.
h trot, izgovara 'e "fokstrot"
[ IIlIa
11111 'lte, izgovara <: "Dlllijet"
II 11,(
(,otovo (engl. oft) oznacava kraj
Of,I, odno no, radioforu kc veze. akon
dlo. tanica se ponovo vrd. 'a na kanal16
ZI nu frekvenciju.
(lh)asnjcnja skraecnica najceSeill pojrnova:
'd (internacionalna oznaka delta echo)
Ik,1 karla se idcntifikuje pO.:dvni znak.

Rad sa UKT radio- tanicom
trgovacke rnornari- ce tako i malih
hrodova za razonodu, UKT radio stanice
po 'tati svakodnevna potreba u pogledu
bezbednosti plo idbe i potrebne
komunikacije sa obalom. Za ada postoji
ohaveza (medunarodna) . amo za
brodO\'e trgovacke mornarice da budu
opremljeni T radiotelefonskim
stanicama.
Kako su ovim stanicama opremljeni svi
brodovi brodarskih kuea i obalne radio
stanice, uvek je moguee u 'po taviti
radio-yew ina veein1 u<.ialjenostima od50
km, naravno preko po rednika. Kanal 16
treba da je uvek otvoren, da bi mogao u
svakom trenutku primiti pozive za
pomoe, iIi neke druge infonnacije koje u
vezanc za bezhednost plovidbe i Ijudskih
zivota.
Za po edovanje i in. taIiranje radio -
stanice u brod pOlrebno je odobrenje
drzavnih organa za radio veze, Mini-
tar. tva za aobraeaj i veze, i polozen ispit
za radiofonistu.
Ako e poziv upueuje preko kanala 16 po
potvrdi prijcma poruke, ako razgovor nij
ezan za bezbednost, dogovara se na
kojem ee se kanalu na ta iti razgovor. To
je uobicajena prak. a 0 'im, ako za to
podrucje nije odreden kanal za
komunikacije.
Raspored poziva izgleda ovako: najpre se
izgovara ime stanice iii broda koji .
poziva a zatim se navodi ime broda koji
poziva. Primer: Kapetanija Novi ad, lOve
brod "Barbarosa" - prijem. Umesto "zove"
moze se upotrebiti rec ovde, ili engle 'ki
izraz this is, odnosno, delta echo.
Razgovori treha uvek da budu kratki, a
teze reCi treba izgovarati slovo po slovo,
jednoslovnimsignalima. Prema propisima
J"'d.diofonije, za izgovor abecede upotre-
b)ja a 'e engleski jezik.
Izvod iz pravila 0 radu sa radio sta-
nieom: Da ne bi do"lo do preklapanja i
ometanja na istom kanalu kada ga ise brodova
koriste u zoni cujno ti, nuzna j odreuena
discipIina, postovanje prvenstva i Ijubaznost u
ophouenju.
Radio-prijemnik
recnom i pomorskom saobrd.caju brodovi
i brodske sluzbe koriste dye vrste
radiotelefonskih stanica ito:
Brodska radio-telefonska stanica
Kratkotalasnu radiotelefonsku sta-
nieu (KT) koja radi na fr kvcnciji od 1,6
do 3,8 MHz (pozivna frekvencija je 212
MHz). Standardni tip je a vrlo elikirn
dometom. Ova KT radiotelefon. ka stanica
'e koristi u profesionalnom brodarstvu -
brodar kim kueama <:iji brodo i plove na
velikim udaljenostima (npr. brodovi koji
plove magistralom Rajna - Majna -
Dunav). Komunikacija se ostvaruje na
relaciji brod - brodarska firma ili brod -
brod.
Ultrakratku radiotelefonsku stanieu
(UKT) koja radi na frekvenciji od ]56-162
KHz. Pozivna frekv ncija je 156,8 KHz -
kanal 16, kana) bezbedno ti plovidhe.
tandardne KT radiotelefonske stanice
imaju 55 kanala za komunikaciju. Ova
'tanica namenjena je radiofonskom
saobraeaju na maIim udaljenostima, za
komunikaciju brod - brod ili brod - obala
(kapetanija, prisraniste, brodarska orga-
nizacija, marina itd). Domet predajnika je
50 km. Potrosnja truje je mala i moze je
podneti . vaki brod ki akumularor. Do
skoro se smatralo da su ove radio stanice
luksuz za male brodove koji krsrare
Dunavom i drugim plovnim putevima.
Medutim, danas je vee jasno da ee u
doglcdno vreme, poveeanjem
intem.itera plovidbe, kako brodova
Radio-prijemnik se ubJ"'d.ja u pomagala za
oaenje broda. Preko njega e primaju
hidrometeoroloski izvesraji i prognoza
remena koje s akodnc no daju jayne
radio- tanice. Po chno je vazan izvestaj 0
vodostanju i plovidbenim prilikarna na rekama
Duna , Tisa i ava (Radio Beograd, Prvi
program u ] 2 sari).
objekata na vodi ili obali, nlLJ je propu no t
. veLla manja od 50 do oljna za osrnatranje pri
smanjenoj vidljivostL
Osnovi navigacija
24
25
Osnovi navigacije
rema brodu
Krivudanje broda je odsrupanje broda od
zadanog kursa. O. novni razlozi zbog kOjil1 se
to desava su: postojanje bocnog nagiba iIi
pretege, ogranicene dubine i sirine plovnog
puta, delo anje vetra, reenog toka i taJa a.
METEOROLOSKI I HIDROLOSKI
UTIeNI NA MANEVARSKE
OSOBINE BRODA
Uticaj vetra i talasa
27
prava vog kretanja po zadatom kursu,
suprotstavljajuCi s, pri lom, spoljnim
ciniocima, koji sU'eme da ga 'krenu sa
ur rdenog kursa. Pod tabiinim brodom na
kursu smatra e onaj koji, radi obezbeaenja
pravolinijskog kretanja, 0 tvaruje ne vise od 4
do 6 orklona kormila u jednom minuru za ugao
od 2 do 3, pri ('emu odsrupanje broda od
pravolinij 'kog kur'a ne treba da premasi 2do
3.
Dobar nauticar, bez obzira na to da Ii je na
carncu, maJom brodu iii jahti, ne sme nikada
zanemariti ulicaj vetra na brod. Vetar moze
dej rvovati takvom snagom na nadvooe i
isoku nadgradnju, da oteZa iii sasvim
onemoguCi izvrsenje i najjednostavnijeg
manevf"d. Vetar ima jaCi uticaj na recna nego na
morska pioviia jer recni brodovi imajll mnogo
manjigaz.
Zanosenje
Upravljivost
Jlokretljivo. t broda oznacava brzinu
\ Idbe koja se obezbe<1uje radom propu-
Pokretljivost
1.IJem ima znatno bolju manevarskll
'\(lbnost nego brod sa jednim propelerom.
pr..lvljivosr broda je njegova po obnost
odrzi na pravolinij. kom kursu ili da
1\ 'ni pravac kretanja pod dejstvom
m,llr kog uredaja. Karakteristike upra-
II broda su okretlji osr i rabilnost u
Okretljivost je sposobnost broda da,
n zclji nautieara, promeni pravac kretanja
!L'lstvom kormilarskog uredaja. Stabilnost
ISlI znaCi . posobnost broda da zadrzi
Kada brod pre-
I( stane da se krece;
'V poCinje zane-enje.
;acin zano'enja
zaV1SI od vctra,
vodene struj i od
oblika trupa bro-
da. Iako sc uticaj
vodene struje na
tnlP ne menja u
zavi nosti od obli-
ka, 'asvim je
suprotan uticaj
vctra. Brodo i sa
malim gazom i
nadgradnjom bice
pod jakim uticajem
o!lenje broda pod vetra i brzo ce se
lvom vetra zanosiri. To se
dogaaa zbog rela-
no male povrsine broda pod vodom i velike
I r lorn. Po pravilu, pramac se lakse zanosi
I IIlicajem erra jz pro LOg razloga sto brod
n 11 vi"c gazi odnosno, pod vodom je veca
I lOa na krmenom delu nego na pram u.
Mane arska svojsrva broda, umnogom
zavise od broja i vrste propulzora i sredstava z
lIpravljanje. Tako na primer, brod sa ugraaen
dva propelera i porno kormiJar ki
MANEVARSKA SVOJSTVA
posobnost manevrisanja je svojstvo brod'
kojc mll omogucava da promeni pravac
brzinu oga kretanja pod dej tvo
kormilar. kog ureaaja i propulzora.
Osim strucnog znanja njegovog kapcrana
jednosravnost, brLina i sigurnost manevr
broda direktno zavi e od manevarskil
osobina. Meau Ciniocima od kojih zavi
manevarska spo obnost broda, najznacajnij
u njego e konstruktivne karakteristike: odno
duzine i sirine trupa; nj gOY oblik; vrst
propulzionog sredstva i kormilarskog uredaja
itd. 0 im toga, sposobno t manevri anja brod
zavi 'i i od stepena delovanja 'poljnih faktora
vetra, recnog roka, blizine dna reke, i drugih.
o novni elementi kojima se utvr<1uj
manevarska voj. tva broda su: pokretljivost
inerciona svoj tva, zanosenje i upravlji ost
Osim toga, dopunska mane ar ka svojstva s
spo.obno t okretanja broda u me ru, kao
sigurno i pouzdano upravljanje pri delovanj
nepo oljnih spoljnih faktora, na prime
snaznog bocnog vetra.
,........
g,
E=>
Primer zaustavnog puta broda:
U rezimu rada pogonskog motora iz voi-nje napred u voi-nj
nazad; od momenta zaustavljanja pogona u uslovima mime vod
(bez toka); od momenta zaustavljanja pogona u uzvodnoj piovid
na recnom toku
lnerciona svojstva
Brod u uslovirna nedovoljno
cvrsrog spoja sa oknlzenjem - vodom
(u poreaenju sa amomobilom na
drumu) ima osobinu da se vrlo sporo
zaustavlja, te mora preCi odreaeni put
do zaustavljanja. Taj zaustavni put
moze biti kraCi ako iz uprotnog smera
deluje vodena stnlja iii vetar. Tako<1e se
moze skratiti menjanjem rczima rada
pogonskog motora iz voznje napred u
voznju nazad, sto nauticar kori ti u
manevru, dozirajuCi snagu motora,
kako to zahtevaju uslovi.
Upravljanje brodom pri manevru sastoji se
u obezbeaenju njegovog preciznog kretanja u
odno 1I na obalu drugi brod i sl. a
unutrasnjim plo nim putevima proces voaenja
broda sastoji se od, gotovo neprekidnog
manevrisanja, koji obuhvata okrete,
mimoilazenje a i u susret nailazecim bro-
dovima, prilazak obali iii pristanu, ulazak u
brodsku prevodnicu i izlazak iz nje, itd.
Kako je brod uvek jednim delom u vodi a
drugim u vazduhu, na njega deluju struja toka
reke, talasi, blizina dna iii obale, i vetar. Osim
toga, na brod deluju i unutrasnje . ile, kao sto. u
propulziona, sila kretanja sila u uzadima za
vez i sidrenom uzetu. Zato je potr bno
poznavati delovanje svih sila, cia bi se njihov
koristan ucinak mogao primeniti u
manevrisanju, stetno clelovanje umanjiti, a ako
to u lovi dozyoljavaju, i spreCiti.
MANEVRlSANJE BRODOM
Manevrisanje brodom se posmatra kao
vestina upravljanja brodom pri pri'tajanju,
sidrenju, vezivanju spasavanju, plovidbi 1I
nepovoljnim uslovima
itd.
/'-1

- i.:J
Raickovic Mitar
I /..1\ isnosti od pravca duvanja etra prema
I I, defmisu se njihovi nazivi: vetaI' koji
pmvo na prednju . tranu broda naziva se
.mi, onaj koji duva lacno pozadi nazi a
I'm 'ni vetar, a . a boka naravno, bocni
r \ko etar duva izmedu pramca i boka
. da du a u po pramca; u po krme du a
II' izmedu boka i krme.
. ki vetaI' koji udara u brod u voznji tvara
II osim onog koji duva u pramac broda i
II jUte brzinu plo\'idbe, iii onog koji du a u
III kacla povecava brzinu plovidbe.
l't,lr koji stvam bocni zane . moze da brod
n' tako, da ga poslavi popreko. To j
110 za nepomiean brod. :\ledutim kada
I lo\'i napred, pramac ce sc ICvko okrenuti
Ilr iz bocnog polozaja, jer pramac malo
II pa mu vetar ne a cia se okrece.
1.1 brad plovi knnom. krma ce e, naproliv.
I Ilko okrenuti u vetar, jer vctar lagani
1I1.1, kao neko jedro brzo zanese u
Q./ .')

I)enliri za utvrdivanje pravca velra
sa vOlrom
bezvetra
Pnkaz pUlanje okrela broda u uslovima mirnog
na i pri jakom vetru uz uslov konstanlne snage
I<og motora.
Osnovi navigacije
7.3vetrinu. Dakle. ako e pri bocnom vetru ozi
krmom, vetar ce naslojati da krmu okrene u
ctar, a pramac niz velar.
Ako e ulicaj etra prilikom mane\Ti. anja
zeli da sto vise smanji. \'e radnje moraju
izvesti encrgicno. SIO . e manevar sporije radi,
brad je duze izlozen velru.
'ajnepovoljniji uticaj na bezbedno t
plo\'idb' I rodova ima kosava. Ko'ava.
jugoistocnog mera, je naj nazniji vetar koji u
udarima moze da dosligne i 100 km/h.
1 ajizrazeniji je na DUnaVl.l u Dcrelapu, Babakaj
i Golubac, koel Vdikog Gradista. Rama,
BazijaVa, usea Morave, Ada Huje, Zemuna,
:Iankamena, Vukovara. na celom toku reke
Tise. Begeja, H. DID, na avi kocl a tmznice i
sve do. rem. ke Mitro ice.
ZiJug jacine vetra \ isine talasa
prouzrok vanih \"(:trOlll, prema odredbama
DunaY 'ke komisije za rcku Dunav, "kritiena
vrednost jacin verra za plovidbu ni7vodnih
brodova je 6Boforove skate (124 lUis), a 2a
uzvodne hrodove 8 Boforove sk,\1e (18,2
rn!s). KIiticnc vredno. ti jacine v<.:tra za
plovidbl1 malih brodova nL U od.redene.
Kada dolazi u ektor gele dllvaju veu'o\-i
(napr. Ram, ulaz II Derdap ... ) naulicar bi
trebalo da poznajc, prvo. plo iclbene kara-
kteri tike svoga brada . tabilitet, mane ar 'ke
osobine, efekli nu snagu pogonskog motora,
visinu slobodnog boka i nadvoue broda koje je
izlozeno vetru, i drugo. uslovc plovidbe u
sekrom u koji ulazi, mogl1cu jaCinu veu'a i
talasa.
fa 0 novu lih informacija i svog
plovidbenog ish. tva. odluCice 0 ulasku u laj
sektor, iii cc prekinuli plovidbu i sacekati
'mirivanje vetn!.
l koliko je mali brod usao u sektor
nevremena, nauticar mora. na osnovu do-
slupnih inrormacija i . vog plovidbenog
iskuslva odlucili cia li ce nasta iti plovidbll, ili
29
Uticaj struje recnog toka
Karakteristieni znaci
Dim se uzdiie uspravno. Liste se pomera.
Dim se uzdize koso. Pokazivati vetra ne reaguju.
Vetar se oSeCa na lieu. LiSCe susti. Lagane
zastave nisu razvijene.
Lagane zaastave razvijene. Lisee se
neprekidno mice.
VeCina zastava je potpuno razvijena. Manje gra
ncice se mitu. Podiie se i listovi papira.
Manje drvece se njise. Vrhovi drveca se
vidljivo kretu.
Mitu se vete grane. U iicama se I::uje zviidanje.
Drvete sa njise. Prilikom hodanja u vetar
oseca se nelagodnost.
Grantice se otkidaju sa drveca. Jako
oteiano hodanje.
Otkidaju se dimnjaci i crepovi sa krova.
Padaju drvene ograde.
Drvece je istupano iz zemlje. ZnamB
stete na gradevinama.
Isti znaci kao i kod iestoke oluje.
Isti znaci kao i ked orkanske oluje.
trgovackih broclova. Kasnije, poja- yom
anemometra (velromer) jacina vetra :;e
procenji ala na osnovu njegove brzine.
Takva Boforova skala 0 tala je do danas.
UkoJiko je r--dStojanje izm elu dna broda i
reke manje, i ako je veea hrzina kretanja
broda, uronjenje po taje vece. Na, t3vkom
kretanja brocla u u:;lovima male dubine i
velike brzine plQvidbe uh.-upJ:li
otpor vode a plovidbe. Kod
.knnenog dela broda 9biazoV'ac :;e eliki
podvodni talas - "'b!od \-'Uee vodu", a
'ur6njcnjc broda stiZe do inaksimuma. Da bi
e poniiititc ove n gativne pojave, neopho-
dno je smaojiti brzinu kretimja breda oa
delovima plovnog pUla gde jc. voda plitka.
cemu se stvara opasnost udara trupa 0 dno
reke. Poveeanje gazenja broda II u 'Iovima
male dubine na7.iva :;e uronjenje ili dinamicko
spustanje broda.
povetarac
tisina
slab vetar
oluja
Opisjacine
vetra
olujni vetar
umereno jak
vetar
jak vetar
vrlo jak vetar
lak povetarac
umeren vetar
iestoka oluja
orkanska oluja
orkan
evor
0-1
1 - 3
4-6
7 -10
41 -47
17 - 21
34-40
48 -55
56-63
63 -71
22 - 27
28-33
11 -16
La duze traje, truja
62-74
75-88
29-38
39-49
50 - 61
0-1
1 - 5
6-11
12 -19
20- 28
89 - 102
103-117
118 -133
Brzina vetra
km!h
Uticaj male dubine
hrodarstvll 'e ume. to reei okretanje
uje fmncu ki izraz "rondo" (rontleau),
o tao iz starih vremena zajedno a
1111 drugim rranim izrazima i reCima.
11 lskom na male dubine za vreme
I II . brod ce poveeati svoje gazenje, pri
for mls
6 10.8 -13,8
7 13.9-17,1
o 0,0 - 0,1
1 0,1-0,5
2 1,6 - 3,3
3 3,4 - 5,4
4 5,5 -7.9
8,0-10,7
8 17.2-20,7
20,8 - 24,4
24,5 - 28,4
1 28,5 - 32,6
2 32,7 -36,9
I IIhkom i tovremenog delovanja sila
) toka i verra, radi odrzavanja broda u
ltrebno je drZati se principa voaenja
II po Iiniji rezultante delovanja tih sila.
h.tnta se, sasvim priblizno, lItvrauje i
11IIn putem. speh izvodenja manevra u
I lIslovima, po pravilu, zavi i od znanja i
II nautieara.
Uoforova skala - Britanski admiml Francis
Illfon (Bofor) 1806. god. objavio je kalu za
'nu jacine vetra. U POCCtkll se kala
1mala na opi u delovanja verm na jedm i
" >. 'nu povrsinu jedrenjaka, tada jo jedirtih
Prikaz
pulanje
breda u
uslovima
mime vode
i recne
struje
- u rea,oj struji
-_... u mirnoj vodi
J

..'
/
./"
Mane arska svojstva broda u struji se ne
menjaju, pa e i njego a okretljivost u jedno-
lienoj struji ne menja ali se pri tome mora znati
da se voda krece zajedno sa brodom. Ako bi,
na primer, brod plovio u mirnoj odi (gde
nema toka) brzinom od 10 km/h, on bi u
odno una obalu plovio istom tom brzinom, sto
znaCi da brod plo i kroz vodu i u odnosu na
dno 10 km/h. Kad bi i ti brod plo io protiv
struje, koja teee brzinom od 4 kmlh, onda bi on
kroz odu i dalje plm io brzinom od 10 km/h,
ali hi, u odno u na obalu, odmicao amo
10-1=6 km/h. nizvodnoj plovidbi brzina
broda u mirnoj vodi hi se 'abirala a brzinom
vode, te bi brzina u odnosu na obalu iznosila
10+4=14 km/h. 1 to tako 'e mzlikuje krug
okretanja kroz votlu i preko dna (iii u oelnosu
na obalu). Plvi je 1I jednolicnoj :;trllji tacno ona-
kay, kakav je u mirnoj vodi, jer struja nosi brod
jednakom brzinom kao i ce:;tice vode oko
njega. Krug preko dna je, mealltim, razvucen
OJo-etanj broda uz i ni7. vodu je razlicito.
Okret broda za uzvodno daje znatno'
razvtlceniju krivu kruga okrela nego sto je to
slucaj za nizvodno. Duzina knve okreta Z<1 i i
od brzine vodene truje i vremena kojc je
pOtrebno za okret.
ce je u povoljnom trenutku prekinuti i skloniti
se u zavetrinu do smirivanja vetra. Plovidba i
manevri moraju biu takvi da se izbega a
izlozenost boka broda direktnom udaru vetra i
tala. a. Pristajati bi trebalo i kljucivo uz vetaI'
naravno ako ituacija 10 doz oljava.
U letnjim mesecima ce to dolazi do
"iznenadnog" nevremena pracenog snaznim
etrom, ponekad olujne snage. vakako,
ncvreme ne moze biu ap olutno iznenadno. jer
se "najavljuje" bar petnaestak minuta ranije.
Priti ak naglo pada, nebo se zacrni, vazduh
postaje tdak... takvim. lucajevima, ako je
brod u plovidbi, preporucuje e da e kloni
pod brezinu iii neko drugo mesro u zavelrini.
I akon dobrog izvezivanja broda za obalu, na
pailibi se osigurava i pokrclna oprema da je
vetaI' ne bi odneo.
Talasi na rekama se ne mogu razvltJ u
velikoj meri kao na mom, te ne stvaraju bitnu
prepreku za plovidbu, izuzcv na usporima
povise brana (Derdap) i jezerima. Meau-
tim,tala i na tali oel putujuCih brodova velike
snage i gabarita (putnieki hrodovi samo-
hodni brodovi) imaju veoma nepovoljan uucaj
na male plovne jedinice.
a ovakav nacin treba uvek 0 igllrati brod i
kada se konaCi na orvorenoj reci, jer nevreme
koje na tupi u toku noCi moze stvarno
iznenaditi. Osim toga, neprijarno iznenaacnje
'se moze doziveti i od velikih talasa purujuCih
brodova, pogotovo ako je brod vezan iii
usidren u blizini plovnog puta.
Na tala:ima brod ne plovi mirno, vee e
ljulja, posrce iii valla. Ako e brod nagne s'
boka na bok, brodari kaiu dase brodljulja, a
.ako plovi u 'mem talasa razbijajuCi Ih iIi
zaronjava i izronjava p.ramccm, kaze se da
i brod Ako brad plovi koso na taJase,
istovremeno e Ijulja i posrce, tada . e brod
valja.
30 31
Plovidba brodom sa dye orijentacione tatke
udruzcnja i samih naulicara koji imaju vece
iskuSlVO na lom sekloru plovnog puta.
ticanjem iskustva i potpunijim upo-
zna anj m ktora plovidbe, mali brad ce
uzvodno plovili van plo nog puta iii u njegovoj
blizini, uz konvek 'nu obalu, ispod ada, ispod
prlldova i vodogradevinskih objekata, a izna I
njih kada lO dozvoljava vodoslaj, i na svim
mestima gde je vodena struja naj labija. Takav
Na osnovll i kusrva naurickih i licnih
karata koje naeloknactuju iskuSlVO Ie
identifikacijom plovnih i obaLnih oznaka
tokom plovidbe, kapetan malog broda
ulvrouje polozaj plovnog pUla. U niz odnoj
plovidbi. kada nema putujuCih brodova,
nautical' moze ploviti redinom plo nog pUla
gde je prihlizno i malica, slfUja toka reke,
najizf<lzenija. Kada uoCi brod, iii brodski
sastav, mali brod ce se pravovremeno skloniti
do i ice pia nog pUla, a ako je pOlrehno i i7.a <i
iz njega. naravno uz mere oprezno ti.
uz oelnoj plo idbi mali brod ce izhcgavali
maticu reke i ploviCe ivicom p!ovnog puta,
birajuCi one delove reke gde je vodena struja
naj labija. U slucaju porrebe, mali brod moze
pro <i i sa druge Slrane plovne oznake, ali ne na
velikoj udaljenosti od nje. Plovne oznake e,
po pravilu, postavljaju na minimalnim c1ubi-
nama od 2,5 m'
ooenje broda U obalnoj plovidbi
ouenjem broda u ogranicenoj plovidbi
IS- najveCi broj kapetana malih brodova.
Nesigurna plovidba sa jednom orijentacionom
mogu6nost izlaska iz plovnog puta;
ouenje broda u obalnoj plovidbi je
IlJa broda na duzim relaeijama, gde e
111 put tek upoznaje, ili slabije poznaje.
lih razloga, pre plovidhe, pOlrehno je
r III odredene pripreme u mislll
navanja pia nog puta i njegove
zeno ti. u sektoru kojim se zeli ploviti.
macije 0 plovnom pum i uslovirna
dl ' pruzajll plovidb n j hidro- tehnicke
daljinar, te sva druga pomagala vezana
I Ill\ idbu. Nautical' ceo naravno, kori titi i
heleske sa ranijih plovielbi. Potrcbnc
lllacije za 'ektor plovidbe naulicar ce
III i od nadJeznih vodo- privrednih orga-
11.1. na primer Dunav - Ti. a - Duna .
1.1 L' tanove za plovne puteve, naulickih
poznaju karaklcrislicna meSla na ohali i
1\ nom putu, kao i plovidbene opasnosti. Za
I naCin plovidbe dovoljne Sll infonnacije 0
I lstanjll i vremcnskoj prognozi. Brod sc
I 'ma minimalnim sredsrvima, kao sto sU:
gl -d, lee, caklja, i polae, pojasevi za
lvanje za neplivace, 0 novni pribor za
or. itd.
akumulacionim jezerima. pod uslo om da S
za l'lj sektor ra. polaze odgovarajuCiI11
plovidbenil11 kanama. od in. trumentaln
metode odreoivanje i drzanje kur a broda
o rvaruje se pomocu kompa a.
izuelni metod
Vodenje broda u ogranicenoj plo idbi
Vizuelni melod najce'ce c primenjuje pri
plovidbi na rekama. kanalima i aku-
mulacionim jezerima. -jego\'a II tina je u
tome, da pli kretanju hroda, u u. lo\"illla ja ne
vidljivosti obala i plovidbcnih oznaka, nau-
tical' vizuelno Ul rouje poziciju hroda
orijentisuCi se prema oznakama i kara-
kleristicnirn tackama na obali, koje uporeouje
sa plovidbenolll kallom.
a slanovista zabave i krstarenja malih
brodova, vizuclni metod voaenja broda. u
zavi 'no ti oel veliCine plovidhenog podu-
Iwata rnoze se po matrali kao vodenje broda II
ograni 'enoj plovidbi i vooenj bra la II obaLnoj
plovidbi.
Ogranicena plovidha obavlja e u okolini
mesla boravka iii drZanja camca, 7.a kratke
dnevne izlele do kupalrta, izlelista iii me ta za
pecanje. Plovi 'e po i ku. lVU, gde se vizueJno
Brod u nizvodnoj plovidbi. Crvena bova oznaeava desnu ivicu plovnog pula.
Mali motorni jedrenjak na sprudu je u bezbednosti. van plovnog pula.
VODENJE BRODA (NAVlGAClJA)
Instrumentalni metod
Metode vodenja breda
nautieara - kapetana malog brocla
ogleda 'e u tome da, nakon. ticanja oclreaenog
teorijskog i prakticnog znanja i dobre priprellle
za plovidbu, unapred zna izgl cI plovnog puta i
nauticku problemaliku koja ga ocekuje.
avigaeija - vooenje brocla (u daljern tekSlu
vodenje broda) a tOji :e iz tri fazc: pITa,
utvrdi anje pozicije broda - polozaj brod<t u
odnosu na plovni put i obalu, druga, izbor
kur a. i treca, vodenje broda po izabranom
kur u.
L' zavisnosti oel vr. te plovnog puta.
razlikuje e plo ielba u recnim u Iovima. u
kanalima, prirodnim jezerima. akulllula-
cionim jezerima uzvoelno od brane, kao i u
dclovima reke neposreclno pred ulivanje u
more.
U plovidbi se, general no, primenjuju ehe
melode Yoaenja broda: inSlrulllentalna i
vizuelna, posebno. ill u
kombinaciji.
Na 0 novu meteoraloskih uslova, plovidba
se moze odvijari u u lovima dobrc i ogranicene
idljivosti Cmagla, padavine i dr.), odno no, po
mirnom i \ elrovitom vrcmenu.
Tnstrul11cmalni m to I
voaenja zasniva e na
proracunu pozicije, kursa,
brLine i preaenog pUla
hroda, P0l110CU razlicitih
navigaeionih instntmenata i
pribora, kao i unosenju rih
poelataka II p!ovidbenu
kaJtu. 0 aj metod se
primenjuje pri plo ielbi na
moru, velikirn prirodnim iii
32 33
35
Sirina
Linije geografske sirine paralelne su sa
ekvalorom, a polozaj na njima meri se
stepenima od sredisra Zemljc. Kako se ckvalor
uzima kao 0. to sirina moze biti od 0 do 90
N( ever) iii 0 do 90 (jug).
Duzina
Poloiaj
Linije geogmfske duzine idu oel evcrnog
premaJuznom polu, a poloz.aj na njima meri se
od reeli ta Zemlje po ekvatoru, pocevsi od
meridijana !ito prolazi kroz Grinic
Da hi sc plovilo otvorcnim morem
pOlrebno je, pI' . vega, upoznati O. novne
elemente na. igacije.
. navigaciji se za odredivanje polozaja na
Zemlji koristi mreza linija od iSloka prema
zapadu i od evera prema juou. Te se linije
nazivaju paralelegeograf ke Virine (kad idu od
iSloka na zapad) i meridijani gcograf kc
duzine (kad idu od severa na jug). Polozaj bilo
koje tacke odreden je geograf kom duzinom i
. irinom. Meridijani i paral Ie mere
'tepenima minutima i sekundama.
OSOBENOSTI POMORSKE
NAVIGACIJE
90
Zt mnoge pomorske nauricare koji se nikad
I Ialjavaju od vOje maticne luke navigacija
I kao i na r<.:ci iii kanalima. Ovaj lip
IUJ nazi a e i peljarenje. Kori ti se kod
the u poznatim vodama i zalivima gde
I> lako prepoznatljive oznakc na obali.
. nacin upotrebljava i kod dolazaka i
1. tka iz luka pri dobroj vidljivosti. Potrebna
na za peljarenje: pomorska kana, ko-
osnovni navigacijski prihor i dubinomer.
ZI kraea obalna krsrarenja po lepom
III 'nu za orijentaciju e i dalje kori te
I k oznake, koje su sa svojim
r I I 'ri'tikama lako uocljive. leuutim, u
.!l1I pogorVanja vremenskih prilika ili
I Il'nja vidljivosti nautical' mora da . e
III na navigaciju pomocu in. lrumCnala i
I nauticke opreme: kompa', radio -
mnik i odasiljac, dvogled...
ticanja odredenog leorel<;kog i
III nog znanja nautical' moze zapoceti i
I IlJe na otvorenom moru, naravno liZ
lozeniju opremu.
2
Maneval' nocu je do 'La slozeniji
opasniji zbog ogranicene vidljivo ti. Zato s
savremeni venci opremljeni samozapalji 0
svetiljkom i pisraljkom.
Manevar brodom kod spasavanja coveka u vodi
Manevar spasavanja coveka u vodi
Kada brod u toku plovidbe izade iz zadalo
kursa razlog moze biti subjektivan - greska
kormilarcnju, iii objektivan - uticaj ralasa, vetra
vodene struje, limana iii namernog skretanj
zhog naila ka brodskog sasrava. Kur' s
koriguje odgovarajucim otklonom korrnila
eventualnom promenom rezima rada motora
Ako usia i to zahtevaju, odredice 'e nov
orijenracione taCke.
Pri padu co eka u vodu, bez obzir-a na t
sto na sebi mozda ima pr luk za spa"avanje
dobacuje mu se venae, i iSlovremeno smanjuj
brzina plovielbe. Coveku u vodi priblizava s
oprezno proti toka i protiv vetra, kako s
brodom ne bi naletelo na njega.
34
nacin plovidbe, u brodarslvu se nazi a
"pajsovanje". Camci sa malim gazom ovu
prohlematiku mnogo lak
v
reVavaju.
Pri Ul rc.1ivanju polozaja s og broda
obavezno se uzimaju dye orijenracione lacke -
ohalna ili plovna oznaka, na obali
karakteri ticno drvo, crkva, odron obale, i to
po pramcu i knill. U suprotnom, samo jedna
orijenlaciona tacka moze dove ti brod izvan
zeljene trajekrorije - linije plovidbc, na primer,
izmeau dva spmda ili napera.
Plovidba u rnirnoj vodi bez uticaja roka
reke, je po kanalima (gdc po toji laba,
zanemarljiva vodena tmja), na delovima reka
na kojima su izgradnjom brana uzvodno
stvorena akumula iona jczera (na primer
Derdap na Dunavu), gde je voc.1enje broda
jednoslavnije i olakvano. Meautim, na ovim
plo nim putevima javlja se problem u
orijemaciji broda. aime, jedan od para-
melara za orijemaciju broda je tok reke. ada
toga nema, i akO 'e dovoljno ne poznaju obale
iii ade, a ne ra polaze plovidbenom kartom,
brod S lako moze elezorijemisari, naroCito pri
naglom prekidu plo idbe. a primer, je
do k ara na motom. Za vreme njegovog
oprdvka hrod plutajuCi menja smer za 180, i to
niko od po ade ne uocava. Plovidha . e
nastavlja, ali suprorno od zeljenog pravca
krelanja. pmk'i se eldavalo cia brod prode i
vise od 10 km dok 'e gre!ika ne utvrdi. U
Derdapu je jedan kaperan malog broda, zbog
dezorijemacijc, prislao na rumun ku umesto
na jugoslO\'ensku obalu. Kapetan malog hroda
moze izgubiti orij ma iju i u t kuc j vodi, kada
se u usIa ima gu te magle iz vidnog podrucja
i tovremeno izgube obe ohale.
Kurs broda na reci je smer kretanja broda u
odnosu na obalu plovni put i elruge brodove
koji iii "loje vezani iii usielrcni. lzbor
bezbeelnog kursa sastoji se u odreuivanju
najpovoljnijeg pravca kretanja, uzimajuCi u
obzir karakteristike sektord plovnog pUla,
polozaj prudo a, prepreka na plovnom
pUlU, jacine odene struje, postojanje limana,
obima saobracaja brodova i malih brodova, itd.
37
Dlgitalni kompas sa kontrolorom - pokazJYal:em
trenutnog odstupanJa broda od zadatog kursa
Osnovi navigacije
savremenl magnetni kompas
Vellkt predmetl ad metala utlu na pololaJ 1918 kompasa.
kako se brOd okrece. menla se I odnos IZmedU rule i tog
predmeta pa te devljaClja razllita u razmm
kursovlma
da ima barem tri: jeclan za upf"dvljanje -
kormilarski kompas, jcdan za ocit3vanja
"'''ursa i azimuta. i jed;1Tl 7..a pronala'-enjc
polozaja pomoCu radija (radio far).
S\i kompasi rade po iSlom pnncipu:
pokazuju smer JX>lal izuzev
elektronskog kompa", koji pokazuje magnetoi
pol Zemljc.
Magne skI
Jug
Pray
lug
agnetsl<.l Pray; sever
ever
\
Magnetska varijacija
Magnetska devijacija
Kompas
Ko,d.l se kaze da meridijani idu ad Se\'emog
J nog pola, misli se na pmve (geogmfskcJ
l' '\Ia brodovim3 sa
p.I"tOI1l dobijaju se podaci za ffi;jgnemi
III i juzni pol zbog Zcm1jinog magnelllog
magnetnih polova nt: poldapa se
ografskim. a razlika izmc(fu ta dva
, lia naziva se magnetska \'arijacija.
Kompas Ie s\'akako jedan od naj\'aznijih
opreme broda. Svaki hrod bi (rebalo
1. "elski, igb kompa,a pokazlIjc
r c.: ni sever. T\lcuulim. u nn kompas
i magnelno polje hroda. L: 10m
'L da igl" kompa", pokazuje kompa,ni
,....." " rJzlika izmeilu log prave" i pravca
n nog kompasa naziv3 se dc\ ijacija,
Ina ugla de"ijacije menja se u razlicitim
ma plo\'idhe i kao varijacija mote hili
dn.l i istoCna. Devijacija maze hili
._.- loa ukoliko se kompas poswvi oa
oj udaljcnosti ad \ elikih mel"lnih
I.:;;::tlr lela <opr. motora).
UdaIjenost, brzina i dubina
Df8VIkurs
Za ex.lrcdl\unje kursa i azimUla .-
stepeOima merenim u smeru kazaljke na satta
oct se\-era.
L:daljenoMi oa maru mere se naulickir
(morskim) miljama, cija je duzina 1852 metra
milja se deli na 10 kablova koji se
kao deselinc. NI'R. 10 milja i dva kahla hila 1
10,2 :-.1M. Jedinica brzine je (ev). DeAni,
'e kao jedna milja na sal. Za mcrenjc dubio
jedinica jc meWT.
-- ... --
--_.
-----_ - - I
36
OdrecflVanJe kursa
OdreOlvanje azimuta
Kurs broda
Ta<:':ka severa nije u\'ek jednaka: razlikuje se
prnvi, i kompasni sever.
U navlgacij-,koj renninologiji kurs brod3 je
izrnedu <,t:vcr-J i pramcanice hroda. Taj
ugao:-rt: korbti za odreoi\ anjc pra\'ca p)o\'idbc.
Ako treha odrediti pravac izmcau broda i
nekog objekt3 iii izmcdu dva objekta, sluzimo
sC azimutom.
(Greenwich). Daklc. duzina ide o(] 0
0
do 180
0
E (,,10k) I od 0
0
do 18()0 \XI (zapad).
Osnov; navigacije
,
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
. .-
0' 'tIt-
<b
.. .
I
I
"-c,j-" . --
I
Odredlvanje Unije kunsa prema meri6ijanu.
Osnovi navigacije
39
sever, onda ugao koji zaklapa hipolenuza
trougla na liniji kursa i meridijan" (u
Slepenirna) daje vrednosl ( pravog) kursa.
Navigacijski (na oba kraja irna
koristi se za merenje udaljenosti n" kani.
Peljar sadrii niz podalaka i upulSeava za
plovidbu pojeclinim podrucjima (opisane
opasnosti, sidriSla, .. .). Date su, zatim,
preporuke za plovidbu, ali i razna upulSlVa za
upotrebu karata iii drugih pomagala.
--1- ---
, I
M....nl. udlJJenc.u pomobJ ntH. I podel. na kart!.
.'"
-.
r.
r. i
......,
"sa ". rub.
-,
PrenoIenJe lInl}e kuru. do magneGke rut.
IUd s" priborom: trouglima i olovkom
.lJU se kursevi plovidbe. Trouglirna se
i i linija kursa do magnelne ruze na karti
'mulO) da bi se ulVrdila vrednosl kursa
ucnan, iii, ako sc ide obmulO (od ruze
I kursu plovidbe) da bi se ulVrdila
_.... 1 pravoga kursa.
, '" moze uciniti i bez magnelne rufe.
"\ ..1.1 trougao sa uglomerom polofi na liniju
lI( kursa, ali lako da sredina stepenske
lrougla lezi na najblizem meridijanu.
I da linij" meridijana pobzuje pravi
Osnovnl nautitkJ prl

7..abranjena plovidha iIi sidrenje, i
Prikazani su svelionici
l
svetla Hi
bove koji omaCavaju plovni pUl, ali i objckli
ohali, crkvc, vece zgrade. usamJjene kuce
rusevine koje sluze kao orijentacione tacke.
Okvir kursne i obalne kane predslavlja
skalu irine i du7.ine, k"ko lo odrcduj
meridijani i paralele. Skala ,irine Ina levoj
desnoj strani kane) sluzi j za meren
udaljenosti. Podela na minUle (jedna minu
predstavlja 1 NM iii 1.852m) a desclina minu
(l/\O minUla iii 0,1 /vi znaci 183 melra).
Pribor 7.3 rad &1 pomorskom kanom: d\
trougla - jedan sa uglomerom u slepenin,.
navigacijski mekana olovk3, gumiC"J l
hrisanje i lupa. Umesto jednog trougla moze
koristiLi i lenjir.
Osim kursnih i obalnih karata, namiCari

korisle i planove. To su specijalne kane
izraoene u veoma krupnoj razmeri od 1: 10.000
do \ :50.000 i delaljno prikazuju
prolaze i kanalc, luke,
ali i manje povrsine.
Pomorske karte sadrte
Cilav niz podal"ka koji
vaju orijentaciju i voctenje
broda. a karti su, na primer,
srednje dubine mora za vreme
niskih voda (osekeJ omacene
1I metrima, a dodatno u boji.
Dubine su uz obalu prikazane
lamno plavo - ako je dubina
manja od 5 m, " svello plavo
dubine izmeou 5 i 10 melard.
Svaka pomorska karla ima
datum izdavanja, obicno na
dnu kane, i dalum kada je
poslednji put azurirana.
U magnemoj rufi kane
nala7.e se podaci 0 varijadji:
koliko je varijacija iznosila u
vreme izdavanja kane, i koliko
je godi nje opadanje ili porasl
.. ..
vanJ3cIJe.
Na karti su oznacena opa-
sna mestal plicaci, pod\"odne
lene (hridi), polonuli predme-
ti koji mogu bili opasni za
plovidbu, podruqa gde je
Pomorske karte
38
-
Pomorske kane su tacna projekcija mora u
malom i to zajedno sa ostrVima i priobalnim
podrucjem. Uz brodski kompas, kane su
najvai-nije pomagalo za orijentaciju na moru i
vodenje broda. lzraouju se u raznim
[""J.zmcrama. ajprikladnije su one u razmeri
1:100.000. To su obalne kane i namenjene su
za vodenje broda i orijenlaciju pri ploviclbi kroz
ufe ohalno podrucje.
Pomorske kane u razmeri \ :200.000, kursne
kane, slufe za odredivanje kurseva kada se
plovi izvan uskog obalnog podruqa, ali i za
prouCavanje podrucja krstarenja iii planiranja
putovanja.
Osnovi navigacije
,
I
I
Pri plo\ idbi otvofcnim mOft:m, kada se
polozaj hroda oe moze ut"rditi prcma
objektima vidljiviJn na obali, osim
i drugih navigacija kojc se ne mogu iii se veoma
tesko koriste na malom brodu, pomaze
navigacija. Nakon svakog odreaenog
perioda "remena, obieno na svakih 6 sati ,
Plovidba otvorenim morem
41
.se uglcda i objekar 2, izmeri se a7irnUl i ucrtJ oa
kartu, pre,ecajuCi kurs plovidbe Oinija C Dl.
Zahelezi se i vreme, a oa \remena koje
je prolcklo izme<1u (h'a azimUla se
koliki je prcvaljeni put u miljama. 5eswrom se
prene,e preaena udaljeno'l od A, u
pm,cll kretanja broda linijol11 kur"" do Il.
Sada ,,-' trouglom p,encse linija Il do Bi
ucrta se wko da preseca i liniju CD. Tacka gcle
presecaju IinijC azimura dnlgog objekta i one
prenescne prvog objekta, oznacav"ju pol01aj u
Vfeme mcrcnja dnlgog objekw.
Plovilo moze da skrl'nc sa kll1'$3
elclovanja vetr..1 iii morske Koliko 7.anos
lacno iznosi zhog bocnog velrJ, te ko je
procenili odjednol11, jer to ne zavisi samo od
vetm, nego i talasa. Odredllje se kao
ugao odstupanja, i sa malo prakse moz.e :-.c
proecnili na osnovu ugla ga cini
pramcanica plovila i hrazda koju ono o:,{avlja
na povrsini mora, Zanosenjc moze dV3
du lri , a ponckad i pet stepcni, se mora
U7.t:lt u obzir pri <x.lrceth'anju kuf:'):J . Ka primer,
ako se predvida zanos od steren" tada ce
kurs plo"idhc umeslo 230 biti 231 slerena,
odnosno, 226 slepeni ako IC vetar po
sllprotnom bokll .

.. ,.
_.__
RACUNSKA NAVIGACIJA U VOOENJU BROOA OTVORENlIl MOREll
Osnovi nSVIgaclje
loga SCI za vodenje malog broda 1I
'I plo"idhi, sluze jedno-
11111 nJ.cinlma, ali uz redovoo lIcfUtvanjc
plo\'idbc, zapisivanje Vfemena promene
Iii pol07.3ja nekog objeha i brline
dill' u pojedinim kursevima. Uz W, lreba
\Cl liti i vizuelnu navigaciju, ako vidljivosl

r 1I1l'f" lloce sc elva objekla koji su
,"'(jll" ,hno udaljeni najmanje 30. "Ii ne vge od
h:p<:Il1, Pomocu fll nog kompasa
.,-,-. ...e azimut jednog i drugog, i ucItace se
gde oni sekl.l kllrs plovidbe
,I polozaj broda. To se moze uradill i sa
ta.lIi tada presek aziJnma nece hili
Irougao. SIO je (rougan manji merenje
nile. Kod mcrcnja mcnim kompasom
H.ISlupanja zbog devijacije, pa je
JZimUl magneLSki, i pre unosenja u
1f;.1 ispmvili s:uno 7.3 varijaciju.
lul!;1 nile mogucc istovremeno uociti dva
..I mcrenje 3zimuta, \ec najpre j<."dan, a
jt> prvi izvan domcla vidljivosti. kurs
kOnlre)lisace se tako, da se pIYO
Ian azimut i uena na karttl (linija A B)
,e tako da liniju kursa
hlovremeno se zahelezi i Heme
""muta i hrlina plOyidhc. Plovidba se
l na kursu kako jc ucrtan na kani. Kada
\ poznaje ycliki broj nacina za
--"\.Inle polozaja broda u obatnoi plovidhi,
u uglavnom, primenlji\ i na velikim
--,Ll\ UU, JXlsto zahtevaju prcciznost
n I ,lzimllta i elnlgih lIglova, SIO nijc uvck
po,stiCi n3 malom hrexlu,
c
D
O"ugo .w,.,. !,InDO 1'1
Kursevc uvek treba tako odrcdiv3li <.
prolaze izvan p(x1n1Cja koja mogu hili
za brod (blizina obale, plieaka, podvodni
stena.. .), Osim loga, treba voclili i
broda zbog morske strllje, ako j
lma, Korekcija 7.anosenja zoog YetTa, \Tl:ii
samoj plovidbi, ako bude potrebno. Kurse,
treba ucrtavati tako cia prolnc 1I domel
dobro uocljivih objekata koji .
l110gu raspoznati na kal1i ( usamljene kuce i
nJ evine, oznake plovnog puw ... ), narOCilO
mCSllma gde se menj. kurs plovidbe. Na I
nacin ce l1loci rxwremeno komrolisa
p07icija broda, da Ii je iii nije na kur.
odnosno. da Ii treba korigovati njegov
Irna OJI sa ne VI e 1$ ovremeno
,
pr.l\ a \'CC izlomJjcna Iinija, uert3v3ju sc i OSla
kursevi plovidhe. Potom ';e i7meri t1117ina pll
u naulickim miljama Svi kursevi
upisuju iznad ucrtanih linija. Nakon ispl
vljenja upi5ujC se i vremc polaska. Na 05nO\
predvic1ene hrzine plovidbe izracunava ,
dolazak do woke oa kojoj treba promeniti ku
plovidbe. Lpisuje se i taj podawk.22
.
...... u2IDO"
Odre<livanJe poIo1"1a breda prema objekbma na obah
Vodenje broda U obalnoj plovidbi
Popis svetionika je neophodan
za r:.ISpo7navanjc pomorskih s\'clala i t1nlgih
oznaka po.. 'ilavljenih 7..3 oocleZavanje plo"nog
puta noeu. Date su karal,teristike svakog
svelionika i s\'elala sa karakteristikom boje,
sektora, domcla vidljivosli i pcriodom, ako se
radi 0 svetlu na bleskove (broj i duJ'ina bleska i
tame).
zami Ijen je kao dopuna
peljar'J, a namcnjcn jc naulie-arim., koji plovc iz
7..3bave. Oaje uputstva za plovidbu,
opisuje i pia nove luka i zaliva zanimljivill za
p)ovidbu (ttNautiCki vodic jaelrana
tl
,
na primer),
Kurs plovidbe ucrtava se olovkom na
pomorskoj karti jos pre isplovljenja, i to kurs
pravi (Kp) i kompasni kurs (Kk). Kp za
md sa kartom, dok je Kk polrehan za knnarenje
(upmvljanje). Kurs se ucrtava u dUlini,
odnosno do cilja doplovljenja. Ako to nije
r IvanJe a prema 0 J
,
40
Osnovi navigacije
,
I
,
,
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
1.... ,
Kej oslobodenl. 2c
teJ, 698-398; I.. 3193-288

OCTPYJKHHijA
Ten:01118071000, 8071111
I
nie: zasro llcili
navigacije kada
se pila-
nacinc
Poslavlja
tradicionaIne
prbutan GPS!?
Odgo\'or bi bio
sledeCi: CPS je samo
c1cktron.ska naprava
,klclIla kvanl. Tako-
ete, i :-.atclitski blem
moze da wkaze! A vi
"ite na moru! ta
onda? Z3to. nc odri-
sc rradiciona-
lnih navigacija: tere-
stich.e, f3clInskc, pa i
aMronomske.
Odredi\'anje pozicijc broda vcoma je V37..
i slozcn posao n:.lutiCaId. Do sada sc poziu
br<xla dobijala na Ta7.ne na ine,
navigacijama. teresliC:ko
... Dobijeni podaci po pm\ I
ni_o,u hili precizni i brzi. i U\-ek je
mogllcn"'l greske. kao Ijudski faklOr. grd;ka
u nimanju lIglova. pogresn<
orijcntinl i laka dalje, S10 je lIn:k zahte\'J
pono\ nll kontrolu.
ada sc, zalwaljujuCi navigal'l
pozicija hroda dohija trenUlnO I '"eOl
preci2l1o.
Mogucnosti GPS-;l su \elike, ",ko da
<xlredivanja koordinat3 pozicije hI'
(koje .se mogu memonsati), i brzi
plo\'idbe (maksimalna i srednjal i predeni p
i7.nl dva mcrenja. I prcoeni put SC, tak<><.1
mOle ako se zeli ncgovo P<)I10V

GPS nijc pametan kompas. ali aka mll
ugradi clektron:-.ki magnetni komras, postaj
10.
u odrc<1enim vremenskim
pro"er"va p07icija broda. I na krajll, plm idl
zavr;a\ a manevnnn uplovljenja.
42
Satelitska navigacija
Global Positioning Syslem(GPS) iii :'ola_stor
Sa\ remeni e1ektron.ski uredaj ')tvorio je
novu cru 1I pomorskoj na\-igaciji, cru satelito,kc
. ..

ta je u o:-.novi pomorska To je
niz radnji koje nauticar oha\'lja da bi "'oj brod
be7bcdno dO"eo od mesta p<JI3'ka do
odredisla. Prvo, lICna\ a se i (x1redllje
plO\idbe. Na osnovll brLine brooa i neitane
dU:line puta, urvretuje se potrebno vreme za
plo\"idbu. Z'ltim ,Iedi isplovljcnje i plovidha na
zadatom kursu_ Zbog realne
izlaska br<x.Ia sa za.datog kursa, po\rcmcno se,
utvrduje se preplovljena udaljenosL na OS!10VU
brLine plovidbe. Dobijeni podaci ,e sabiraju ,
mcunajuCi od mcsta isplodjenja iii poslednje
tacke, gde se liZ pomoc nekih objekata na obali
utvrduje poloZaj broda. Podaci se redovno
na pomorsku kanu iznad linije
kojim se plovi.
Za Hxtenje idlunske na\'igacije upolre-
bljavaju se pomo11'ike kane silnijeg C'37mera,
kursne kane. Pre isplovljenja lIcrta se kurs
plovidbe do cilia pliLOvanja. Po i,plovljenjll
se datum, ",reme i brzina plo\ idbe.
::"lakon toga, svakih 6 sali na osnovu prec1ene
udaljenosti, na liniji kursa oznacdva se "ie
brou u \reme upisivanja nalazlo, ali se upislije i
svaka promena kursa aka je H.sena da hi se
poni;til<) lanoSenjc.
Kada u predvic1cnom \TCmenli brod
naoe u blizini obale potrebno je hili oprez..1n i
pM najpreci7nijcm vodenju ke na\'i-
g3cije. Cvck postoji mogucnost gresaka 7hog
kompa':'a, ncpreclvic1<:nog lIticaj<.l
''''uje, Velfa i lalas", iii Ijudske grdke -
ne"'i'nog krmarenja (najcescc). Odsrupanja od
predviuenug kursa mogu biti 7natna. Z:I grc;ku
od 1
0
za 60 milja plovidbc odsrupanjc od kllrsa
bicc I milja le\ 0 iii desl1o" Kada ukupna dllzina
plovidbe bude I SO i vise milja. moze se
proma;iti i celo osllvO. Da bi se to izbeglo mom
"iC prec;7.llo odrediti kurs i tacno se njega,
uz procenjene popravke zhog zanoSellja. Kada
bnxl docte u vidokmg obalnih signalnih
oznaka, snimanjem i lIcrtavanjem 37.imuta
urvrdice sc polozaj i po potrebi korigovati kurs,
da bi se be7bcdno sliglo na odredi'ite.
Dsnovi navigacije
,
,
,
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
45
Susretanje ma
lih brodova levim
bokovima .svaki
svoJom stranom.
svi brodovi momju
prod krOl uske pro-
laze za najkracc vremej
ako je viclik ogrdniccn,
hrod mora, pre nego
5to ude U lIski prolaz,
da daje jedan 'dugi
zvuk
ll
, a po potrebi,
naroeito kad je uski
prolal dugaeak, mo....
po"avljati taj znak dok
plovi kroz njega;
ako brod koji plovi
uzvodno utvrdi d.
brc>d koji plovi nizvQ-
dno upravo ulazi u uski
prolaz, dUZan je da se
zauSlavi ispred uskog
Mimoilazenje brodova u uzanim
prolazima
Pravifa plovidbe
Mali brodovi ustupaju put brodOVlma
Da hi se izbegla mogucnosl susrelanja
broclova na sektorima iii mesrima oa kojima
plovni put oeospomo nema dovoljnu za
mimoilazcnje (uski prolal), primenjuju se
sleeleea pr.lvila:
Pri susretanju iii prcslizanju, brodovi treba
da se kre<'u u praveima koji iskljucuju svaku
opasnosl od sudara, i ne smeju menjati svoj
pra\'ae na naCin koji hi je mogao izalVati
opasoost od sudara
Preseeanje !..'Ursa je dOlVoljeno samo ako se
zapo\'cdnik uverio da se to moze izvesti bez
dovodenja u opa 'nost df\lgih brodova.
1..1 z..lpovednik broda, koji sc nalazi u
111 hroda koji je pretrpeo havanju opasnu
I Ie duz,m jc da pruzi neposrednu
1< ukoliko time ne izlazc o[YJ.snosLi
III brod.
lili brc>d u mcdunarodnoj plmidbi mora
lL
SpaSavanje i pruZanje pomoCi
Brodske isprave
nuxlovi koji se krecu velikom brzinom, hilo
,h \ clicina (brodovi sa podvodnim krilima,
10\ i na vazdusnom jastllku i e1r.) d
PRAVILA PLOVIDBE KOJA SE
NOSE NA MALE BRODOVE I NA
lAJEDNICKU PROBLEMATIKU
MALiH BRODOVA I BRODOVA
Brodsko svedoeaI1S[\'O koje m07e biti
Imenjem) Plovidbenom dozvolom i
'plSak posade.
'no i OSIlOvno pravilo glasi: mali
I moraju svim oslalim brodovima,
roh koji se kretu velikombrzinom, da
}1I prostor potreban za njihovo dalje
Ln,t..: Je I manevrisanje i ne mugu zahtevati
drug; brodovi t1Stupe Pllt.
U "11 SU da svim drugim brodovima ostave
or potreban z." njihova dalje krelanje iii
114'Hisanje. i nc mogu zahtevati cia im dnlgi
CiU" l\ 1 lIstupe put.
tHnoilazenje i dozvoljava se
u slueaju kada je sinna plnmog puta
Ai m dovoljna za isto\'remeni prolaz, uzi-
....Iu I II ohzir svc lokalne uslove i krelanje
hrodo\a.
Pnhkol11 havarije, opa:'tnc za lica kOj3 se
na brodu, zapovednik je dUZan da
I ,va rdspoloZi\3 sreds[Va radi njihovog
-, j\
pogonom povez.,'lni je-dan pored dmgo
a saslavom upravlja jedan od njll
zapovednik saslava je zapovednik hrc
sa sopslvenim pogonom koji upraY\
:-kI.."llaVOm;
1I 5vim drugim zapovcdnt
sas{a\-a iIi tx.:x:nog sasrava 1l'10I""d.:-,e odredi
hlagovremeno.
Zapoveelnici Sli duz-ni cia prcduzmu sv
mere kojc nalazll potre
plovidbc i slnlcno iskustvo kak
hi se izbegli:
opasnosl za Ijudske zivotc;
brodova iii plovnih oznak
obala i svih drugih posrrojenja i ureaa'
koji :'JC nalaze na plovnom punl iii
njegovoj neposrcdnoj bli7ini;
stvaranjc prepreka za plo\'idbu;
zagadivanje \'oda po kojima plovi. Slim
vezi, 7.3branjl1jc sc izhacivanje, izlivanjc i
otieanje u plo\'l1i put naftnih otpadaka
bilo kojoj formi ill sa \'odol
Ke>d slucajnog iLbach'anja lakvih maleri'
iii premjc da moze dod do to
zapovcdnik morn 0 tome och11a
"ha\'cstiti najblizc nadleme organc
ukalali sto je moguee tacnije na karakter
mes(o izlivanja.
Zapo'"ednik je oogovomn
pridrfa\'anjc o\-ih Pra"ila na 6\'UI11 brod
odnosno, :-t\"()m sasta\ u. Zapovednici br<
dova u tegljenom sastavu duzni su
narcoenja zapovednika sastava, ali
bez tab-ih naredenja ani, radi dobr
upravljanja .svoJlm brodo\ima preduzimaju 5\
mere koje zahtevaju okolnosti. Ista pravila
odnose na zap<)\'ednika broda u hoCno
sas..,vu koji nije lapovcdnik saslava. CIano
p<lSade, i sva druga lica koja se nalne
hrodu, obavczni su da nalog
zapo\ cdnika u interesu bczheunoMi plovid
iii rcda na bradu.
ako se u sastavu nalazi iedan brod
sOpslVeninl pogonom, 7.apovednik tog
broda je Lap<l\'ednik sasta\a:
ako M: na Celu tegljcnog sastava nalaze
dva iii viSe brodova sa sopst\ cnim po-
gonom, jcdan i7.a drugog, zap<>vednik
,,'stava je 7.apovednik pn og hrada:
ako se na celu legljenog sastava nalaze
dva iii hrooova sa sopM\'enim
Opsta pravila
Zapovednik brOda
rmajuCi u vidu opsti f"dzvoj plo\'idbc 03
Dunavu i no\ u r<..:dakciju E\-ropskih pr..IViia 0
plovidbi na unutrasnjim plo\nim pureviJlla
koju jc pnhvatila EEK Ol I, 25.01.1990.
g<xJine, Dunavska komisija je donela nove
Osno\'ne odrcdhe 0 plovidbi na Ounavu. Od
02.02.1991 godine ove odrcdbe se prinle-
nJuju na unutrnSnjim plovnim PUlC\ ima
JugoslaviJe.
Pr",ila plovidhe malih brodova bice
detaljno data i objasnjena, dok ce pradla
plcl\'idbe, koja sc e>dnose na bradm'c, skele i
druge plome objcklc hlti data mformativno, ali
sa dovoljno ohja!;njenja koja ce nautiearu dati
prcg\(;d problematike vczane 7.a bezbednosL
plc)\idbe.
U pravilima plovidbe kapelan malog broda,
OOn0500 nauticar, bire deflnisan kao
zapovednik broda jcr, propisi 0 pluvidhi
rakav naziv.
PRAVILA PLOVIDBE
Svaki brod, kao i mali brod, iZlIzimajuCi one
koji su po propisima osloboc1cni posacle, mOr::!
:'Jc nabziti pod liea koje za lo ima
potrebnu kvalifikaciju. To lice sc u daljem
tekstll naziva 7apovednik. Svaki sastav. kao i
sasLav malog broda koji cine mali brOOovi mora
.'iC nalaziti poel zapovednika.
44
Zapovednik se odree:tuje na slcdcCi naCin:
Pravifa pfovidbe
I
I
I
I
I
I
I
I
,
\ ."... ...m.
,
,
- ""'" I I
I
,
47
Mali brodovi mogu da se okrenll samo kada
su se prelhodno uverili da kretanje drugih
brodova dopu;;ta da sc manevar izvrSi bez
opa:-,nosli, i da drugi brooovi nece biti
prinuoeni da naglo promene pmvac iii brLinu
kreranja.
Dmgi brodovi moraju, ako je to potrebno i
moguce, da promene brzinu i pmvac kretanja,
kako hi se okrenllh bez opasnosti. Mali
brodovi, koji nameravaju da izvrSe manevar
okrctanja iz nizvodnog 7..3 uzvodni pravac,
Okretanje maJih brodova
desnim prdvcem jedrenja (Ievom iii
desnom uzdom) mom da uslupi pUl.
Meoulim, jcdrilica koja se kreee desnom
Slranom plovnog pUla ne mcnja svoj pravac.
Ova pravila se ne primenjuju na male
brodove 1I odnosll na druge brodove.
Kada vetar duva sa leve
slrana jedrllice, ona plovi
levim pravcem jedrenja
(Ievom uzdom), a kada vetar
duva sa desne Slrane,
jedrlllca plovt desnim
pravcem jedrenja (desnom
uzdom
Pravila pIotndbe
dve jedrilice . prvenstvo ima jedrilica koja
je u zavelrini
--
-
ko sc d\ c jedrilice krecu pmvcima koji e
,..:aill tako da moze d...1 se pojavi opasnosl
lIdara, tada jedna od njill mora da lIsnlpi
prcma sledecim pravilima:
I ali brodovi koji nt: idu na sop rveni
i sa jedrima, momju da ustupe put
Icdr<::njacima. Medlltim, hrcxJ koji se
desnom slrdnom plovnog puta, mom da
I I krctanje istom stranom puta.
IIUsretanje brodova kalegorija - pravo
tva una Jedrilica
dve jedrilice - prvenstvo ima jedritica koja
desnom uzdom
ako sc jcdrilice krecu ra7.licilim pravcima
ledrenja (lIzdama) jedrllica koja ide levim
pm\ccm jedrenja (Ievom lIzdom) mom da
lIslUpi Pllt drugoj jedrilici;
ako se obe jedrilicc krecli istim prdvcem
jedrenja (islom uzdom) lada brod koji se
n;:II:17i u privelrini mom da lISlUPI put
jedrilici koja se nalazi 1I zavetrini;
ako jedrilica koja .se krccc levun pravcem
jedrcnja Oevom uzdom) vidi drugu
jedrilicu na privclrcnoj strani i ne moze
[;lena cia utvrdi da Ii sc krece levirn iii
--
Ukr!hanJe maUh brodova isle kategorije
Ako dva mala broda idu pmvcima koji .
presecaju tako da moze dod do sudara. lada
mali brod, koji vidi drugi mali brod prek<
dcsnog boka. mom uSlupiti put, i ako Ie
okolnosti omoguca\aju, da ispred pramca nc
preseca njegovu putanju. Me<1utim, Ill.ali
hrodovi, koji krecli de'mom
plovnog pUla, ne menjaju svoj pmvac. 0\'(
pravilo se ne odnosi na male brodO\'e u
odnosu na oswlc hrodove.
Ako dva mala broda razlititih katel'(orija idu
pra\'cima koji sc prcsccaju taka da maze da sc
pojavi opasnosl od sudard, tada mali hrtx..l s
sopstvenim pogonom mora da ustupi put svim
oSlalim hrodovima.
Ukrstanje malih brodova iste i
razlicitih kategorija
Susretanje maJih brodova razfifitih kategorija -
pravo prvenstva ima jedrilica

I.
LL---,--= f
Mali brod daje prvenstvo brodu
vOCenom sa obale
Ako je susret u lIskorn prolazu neizbezan,
brodovi moraju prcduzeti sve moguce mere da
se mimoidu na me tu i u uslovima koji
preclstavljaju najmanjll opasnosl. Aka
zapovednik broda primcli opasnosl od slidam,
laj hrod je dllzan da se oglasi "nizom \Tlo
kralkih zvukova',
SusretanJe malih brodova sa brodom
vucenim sa obale
prolaza dok brod koji plovi nizvodno ne
prude;
ako je sastav koji plovi uzvodno vee usao
u u,ki prolaz, hrodovi koji plove
nizvodno moraju, po mogucnosti, cia se
zaustave ispred uskog prolaza i tckaju
dok sastav koji plovi uzvodno ne prude;
isto tako su obavezni da posn.paju
pojedinatni hrodovi koji idu nizvodno, 1I
odnosu na pojedinatne brodove koji idu
u7vodno.
Pravi!a plovidbe
U slutaju susretanja malill brodova '"
brodom vueenim sa obale, mali brod ce ostaviti
slobodnu stmnll 'a koje se VlIee.
46
I
I
I
I
I
I
I
I
1
I
I
I
I
-
---
_.t-O_
'x
.L
-
Pravila plovidbe
49
pre ulaza u pristani. ni bazen iii marinuj
u blizini skela koje ne plove slobodno;
na sektorima plovnih puteva koje su
nadlei-ni organi obelezili propisanirn
plovnim iii ohal"kim
oznakama,
pri plovidbi kroz marinu, pored
i drugih mesta gde plovni objekti mogu
biti ugrozeni od talasa i ,odc.
Prilikom pribli7-3vanja pontonskom rnostu
zabranjeno je prestizanje, ositn ako osoblje
mosta ne da poseban nalog.
Sam prola7..ak kro7 o(Vor mo"ta regulisan je
znaClffia:
iii nemaju nameru da produ kroz pukretni2
most, zaustavice se kod oznake "obaveznog
zaustavljanja" (ako je takva tabla poslavljcna n<1
obali).
-
_..... _.
1
... _...-.
Prolazak kroz mostove
Prolazak kroz pontonske mostove
Zastita od talasa
onake na mostovima kojima se regulise plovidba
''1 ._.... .-.
Pnhkom prihlibvanja pokrelnom moslu
r "'l' ... manjiti brzina kretanja. Ako ne mogu,
1.1i brodov; moraju podesiti brzinu
I tako da izbegnu stvaranje talasa .Ii
povlacenje vode, ,to bi moglo
,kovati ostecenja na brodovima koji
Iii e krecu, kao i ostecenja oa
mama. Mali brcxlovi momju
)\(l'meno cia srnanje brzmu, ali sarno do
;.0, potrcbnc za sigurno upravljanje, ito:
II l'"slovanje ovih pravila i drllgih propisa,
\lJnici brooova su duini, prilikorn
10' 1\ anja i prolaska kroz pontonske
f'l.-1n1." mostove, da se pridrZavaju nare-
G-nja kOlc im: u izvesnim moze
( mosta radi bezbednosti ; urednog
."i1:lnl.1 plovidbe, ili radi lIbrzanja prolaska
urnosna ustava u Odiacima. Stub na
ra6va plovni put na dva dela koji

ISno obeleieni za ctvosmernu ploVidbu.
Prestizanje mahh brodova
L'laz, odno."no, izla7. iz bazena i plovni
pritoka, reguliSe se propisanlm oznakam
7.abrane, odnosno, adohrenja.
Mali brad prestiie jedrilicu sa strane privelrlne
Kada je, pred izl3.zom iz prislanisnih bazen
iii plovne pritoke, postavljcn znak obaveze d
se ne sme uplovili u glavni plovni put iii pre
preko njcga ako ce to lIgrozili pluvidb
hrOOova koji plovc lim putem, mali
brodovitn" je ,,,da zabmnjeno da lIdu u gla,
plovni put iii pre<lu na njegovu drugu Mmnu
ako bi time prinlldili brodo,c na glavnom pUl
da menjaju svoj pm"ae i hrzinu kretanja.
Aku bilo koji brad pre"ize jedriiieu,
sustignuti brod mom omoguCiti prolaz hroclu
koji prcslize na Mmni pri\'etrinc. Ova odredba
sc nc oclnosi na slucajevc kad mali br
prestize hrod dn,gc kalcgorije.
labranjeno je da mall brodovi ulaze u moouprostor jedlni
tegljenog sastava.
Prestizanje malih brodova
-..
Kada jedna jedriliea prestize drugu,
brod koji prestize. po pravilu to cini na Slntni
privetrinc (slr'dna dejstva vetra l. Ova odredba
ne odnosi se na sluCajeve kada mala jedrilica
prestize jedrilieu drugc kalegorije.
Aku usled prestizanja malih hrOOova
ne poStoji opasnoS[ od slldara, brod koji
moze obiCi slistignuti brad sa
levc iii de::;ne strane.
moraju se pripremiti kako bi blagovremeno
izveli.
Ostala pravila
Mali hrodovi mogu da ulaze u pristanisne
bazene iii plovne pritokc iii da izlaze iz njih.
kao i da izlazc na glavni plovni pllt, ili da
prelazc na drugu stranu, tek kad se uvere da to
mogu bezbedno uraditi, i da drugi brodovi ne
moraju da menJaju svoj kur> ih brzinll.
Ako mali hrad koji plovi nizvodno mom da
okrene i krene uzvodno da hi usao u
pristanisni bazen ili plovnu pritoku.
dUZan jeda uSlllpi PUl hilo kojem bradu
koji plovi uzvOOnu, a takode hoce da ude
u taj pristani,ni bazen ill plovnu prituku.
Dntgi mali brodovi mOidju. aka je to
potrebno, da promene svoj pravac i
brzinu krelanja.
Pravila plovidbe
48
Prestizanje jedrilice ad slrane druge jedrilice sa
sa privetrinske strene
I
I
I
iii
ili
.ili
.ili
.ili
Signalne oznake na brodskim
prevodntcama
Pravila plovidbe
51
Brodovi koji, u uslovima smanJene
vidljivosti plove POffiOCU radara, od opreme
treba da imaju:
instrument koji pokazuje ugaonu brzinu
skretanja broda - ziroskop;
raclia-lelefonski uredaj koji omoguCava
uspostavljanje veze izmedu brociova, i
broda i obale.
ako se nalaze na levoj strani plovnog puta
- j<..:dnu scriju udara zvonaj
aka se nabze sa desne strane plovnog
pUla - dVQstnlku seriju udara zvona;
ako se nalaze u neodreoenom polozaju -
trostruku seriju udara zvona.
Ako brod koristi svoj radarski ure<1aj u
ni7.vodnoj plovidbi, i na radarskom ekranu
primeti brad oii bi polozaj i pravac mogao
prouzrokovati opasnu situaciju, iii, ako se
prihliwva sektoru na kome hi se mogli nal.ziti
drugi bradovi koji se ne vide na radarskom
ekranu, mora:
Ovi zoad se moraju ponavljati 1I intervalima
ne duzim od jeclnog minuta,
euiu zvuke sa hrodova koji se prihliwvaju,
mora da daju:
uonosenja odluke da Ii da se brodo\i
iii da nastavc plovidhu. kao i 7.3
IT1jc br.line kretanja na brodovima koji
r.ldare, mogu cia se koriste podaci sa
btovremeno, mora sc uzcti u ohzir
na vidljivoSt i 7.a druge brodove.
1111 zaustavljanja brodovi moraju, je
I osloboditi plovni put.
10\"1 se moraju drbti desnc da hi
I .1100 susrctanjc izvrS,i1i pored levih
to usiovillla smanjene vidlji\osti,
I oji stoje na plo\"nom putu iIi u blizini
'."'10 puta, odnosno, van iii
( Ire(1enog za stajanje, od momenta
tUIU brodove koji plove u magli
'illlm I z\'uk koji dajc nizvodni brod koji
ITIOCU radara, jedan dug zvuk koji daje
:;',:It=-. ni hrod iii d\'a duga zvuka koje daje
ni iii tegljeni sastav), i svc \'reme dok
n uslovima. brodovi sc moraju
,,0011 III Jko se plovidha ne moze oovijali bez
nc (I.
\ reme plovidbe u
\ II. hrodovl ohavezni da buclu oa
.::.;." \\'" ,1:' kanalu 16. Za usposlavljanje
c.. /e izmec1u brodova korbti se kanall0.
I ) I nOf'3ju jedni clrugima cia prenose info-
neophodne za bezbednu plovidbu.
c) jednu od dva crve
svetla postavljcna horiz
malno je iii jed
crveno i jedno zdeno svel
postavljena horizonlaino,
jedno crveno iznacl zdem
svella zabrnnjcno
uplovljenje. prevodnic'a
za orvaranjc;
d) jedno zeleno S\ etlo
dva zelena syetla post",lj
na horizontal no - uplO\lj
nje je dozvoljeno.
lsplovljenje iz komo
regulise sc danju i n
optiekim macima:
Ogranicena vidljivost - plovidba
pomocu radara
Crvcna, odnosno, zelcna mogu hi
zamenjena crveno - helom, odnosno, zcleno
beloITI tablom.
Brodovi koji plove u smanjc
vidljivosti moraju da se pridr7.avaju "bezbedn
hT7.ine kretanja", u skladu sa
vidljivosti. Moraju biti oprcmljeni rad,
tclcfonskim uredajem koji im omoguCav3
uspostave vezu izmc(1u broda i broda i iZllled
broda i obalc. Oni moraju da imaju strd711
pramcu hroda. sastavu hrodova srraza .
nalazi na prednjem brodu. Brodovi moraju
daju propisane zvuene make i da bu
obeldeni kao 7.a nn<'nu plovidhu.
Ako nema svetla i tahli, uplovljenje
kO!l1oru i isplovljenjc iz nje je I
naloga os blja prevodnice.
a) jedno iii dva crvena \'etla
zabranjeno isplovljenje;
h) jedno iii dva zelena sveLia
ispluvljenje.
Vodeci mama 0 usiovillla vidljivos
prbustvu i kretanju drugih brodova, kao i

jednom iii viSe zelenih omaka ( zeleno
svetlo iii zeleno bela tabla) - slobodan
prolaz,
jednom il i viSe crvenih oznaka (crveno
svetlo iii crveno bela labia) - L1branjen
prolaz.
Oznal:avanje prolaza kroz pontonske mostove
lazak u prevodnicu reguW;e se danju i
nocu optiekim znadma postavljenim na jednoj
iii obe strane prevodnice. Oni imaju slede<'a
maeenja:
a) dva avena svetla poscavljena
jedno iznad drugog - plovidba je obustavljena,
obustavljen je rad prevodnice;
b) jedno crveno svetlo iii dva avena
svetla po -ravljena jedno pored drugog -
zabrdnjeno uplovljenjc, prevodnica je zalva-
rena',
Pravila plovidbe
Prolazak kroz brodske prevodnice
50
I
I
I
I
I
I
I
I
,
I
Uglovi vidljlvosti bro-
dskih svetala, jarbolnog,
bol:nih poziclonih I
krmenog svetla
Pravila plovidbe
jarholno svello jc snazno belo sverlo koje
isij:.l\3 nepre- kidnu svellosl n3 Juku
horizonw od 225
0
,
bOCna svelhl Sli jasno zc:lcno sve- 110 na
desnom boku i jasno crveno svcLlo na
levom boku: svako od njih rreha cIa isi-
java m.=prekidni mlaz po celom luku
horizoma od 112.50;
krmcno sveLlo jc jasno iii obicno belo i
ZUlO svetlo kojc isijava neprckidni 11llaz u
celom Juku hori70llla od 135;
svetlo kojc sc vidi sa svih strana je s\ etlo
koje isijav::l neprekidan m.laz po celom
luku horizonl" od ;60
0
.
53
VariJante obelezavanja
malih bradava (duzih ad 7
m) sa uglovima vidljivosti
brodskih svetala.
Potiskivani saS13V, cije dimcn:lije ne prelazl:
110 III duiine i 12 III sirinc, kao i bocno
p<>vcZ<1ni saSlavi koji ne prelaze 110111 duzinc i
23 111 Sirinc,. smarraju se, u poglcdll
obelezavanja, kao pojcdinacni brodovi S3
sopsrvenim pogonom isLih climenzija.
Znacenjc pojedinih izraza:
uporrebom ne omet3 saohracaj pUlujuCih
bro<.!ov<l.
OBELEZAVANJE BRODOVA
HI nektori se upotrebljavaju kao pomocno
I rvo da bi se paljenjem i gasenjem ,krenul"
np () prisutnosli i polozaju 1I odnosu
ohalu i plovni pUL, i da bi se, po potrebi,
K,nilo rastojanje ad obale iIi olak,ao
I,,"V,1f pristajanja iIi isplovljenja. Refiektori
mO!-.TlI kOIistiLi kada sc njihovom
\ko se brod l::l vueu i skijas na vodi ne
Ie na za to poscbno odreucnom plovno!TI
II moruju da se zadrzc na dovoljnoj
I,,,nosti ad ,vil1 dnlgih brodova, ob"le i
,

Posebne odredbe
iscenje skija ili slicnih sredstava na
vodi
I\oriscenje iii slicnih Mcdstava na vmJi
\()lieno jc sa1110 danjll i pri dohroj
lI\osti. Nadlczni odreduju zone II
111,1 Je dozvoljeno iii zabranjeno bavljenje
II '",;tama sporta. Uz ovlasceno lice koje
1\ hrodom sto vlIee skijasa, treba da se-
II I lice eiji je zadatak da opsluzuje brod,
)hno za obavljanjc posta i 7..a pracenje
I"a nn vodi.
Brodovi , mali brodovi, plovc6l postro-
t. hi odski saMavi i d.nJgi plovni objekti u
uJbi i u stajanju, noell iSLicli sveLla
n.l1cne boje i luka vidljivosti, a danju Olnakc
't1t.:nog oblika i boje. Ovi znaci su
u... njeni mcausobnom upoznavanju uce-
.1 u plovidbi (0 broda
l
vrsti i ohliku
I..kog SaSLaV3 , vrsti tcreta koji se prcvozi i
1m karakteristikama) cime slvaraju
lu,lovi za bezbednu plovidbu.
I oplicke znake spadaju svetla i rcfiektori
nocno obelez3vanjc, i obelcZ:avanje 1I
1\ una smanjene vidljivosti. Znaci dnevnog
h:l.ilVanja su: 7-"lstave, tablel cilindri, baloni,
Wil. Svetla za obelezavanjc brodova su
cr"ene, lclcne, zute i plave boje. Luk
IIll\osti svetala je 360, 225, 112,5 i 135.
lll\Ost svetla je: snalno do 6 km; jasno do 5
"bieno do 3 km.
na 1I0bic-d.jenim putevima
skelskim prelazima, itd.;
isprcd ulaza u priSlanista;
blizll mesra za stajanje;
u zonama predvidenim za skijanjc na v
i druge slicne spoTtove.
Zabranjuje se ronjenjc bcz dozvole
mcslima gde je moguce otel.ati plovidbu i to:
Zabrd.na .sLajanja malih brodova postoji n
sektorima plovnog puta na kojima je stajanj
po pravilu, zabranjenoj sektorima kojc odrcd
nadlczni organi l ispod mostov3 i elektricni
vodova visokog napona; izlazin13 pritoka
izlazima iz njih; deonicama plovnog pUla ko
koriste skele; putevima koje korisLC hrodo
rddi dolaska na pristan iii otplovljenje sa njega
na svim mestirna gde je propisanim pUt!
oznakama to nalofeno.
za vreme slajanja mali brodovi moruju bi
usidreni iii vezani dovoljno sigunlo, vode
r3cuna 0 vodenoj struji, vetru, Lalasima
promenama nivoa vode koje prOllzrokuj
drugi brodovi, taka da se mogu podizati i
spusL1ti sa promenama nivoa vode, be
stvaranja smetnji i opasnosli za druge hrodove
Posebne odredbe
Pravila 0 stajanju
Ronjenje
Rad ribarskih brodova
Zahranjllje ribolov mrezama pomoc
nekoliko brodova koji idu u jednom redu, kao
posravljanje opreme za ribarenjc oa ploYool
pUlll, iii oa mcsljma odreuenim stajan'
brodova.
z postovanje i drugih oclredbi ovi
pravila, mali brodovi moraju izabrdli mesta z
stajanje sto blize obali, koliko im to dopus
gaz i lokalne okolnosli, i ill u kom slueaju n
smeju da omelaju plovidbu.
52
Mali brodovi koji plow bez koriscenja
radara, mogu da daju "jedan du!( zvuk", a
brad na kOjem se nahlzi zapovednik ,a';lava
11dva duga 7..vuka", koji se mogu ponavljati.
Kllda mali brad cuje znake koje daju bradovi
1I kretanju (trotonski, dugi iii elva duga zvuka)
sklonice s<.: na ivicu plovnog PUta, po potrebi i
izaC! iz plovnog puta, da bi se oslobodio
prostor brado,lrna za nomla!nu plovidbu.
ManeVal" sklanjanja mora bili pf'"'dVOVremen j
brz, ali oprezno, da ne dovede u pitanje
svoju bezbednosl.
!;[ali bradovi koji plove pomOCu rad"ra,
mOr:Jju, preko radio veze !>ada stupe u
kontakt sa bradovinla, da daju ,voju
kategorijll, ime. mes[() gdc sc nalaze i pmvac,
kao i st",nu u koju se ,klanjaju. Preduzimaju l
ostale neophodne mere u skladu sa dobrom
plovidbonom praksom.
davati lrotonski zVllcni signal koji se
ponavlja dok je to potrebno (ovo se ne
odnosi na male brodove);
preduzeti dmge neophadne mere u
skladu sa dobrom plovidbenom praksom
(smanjcnjc brLine, prilazenje granici
plovnog pura, po potrebi zaustavljanje i
ostalo).
Brad koji plovi uzvodno pomocu mdara,
kada cuje lroLOnske zvucne signale iii primeti
na ekranu radara bradove cije bi priblizavanje
iii kretanje moglo prouzrokovati opasnu
situaeiju, daje signa Ie: jedan dug zvuk ako
samostalno plovi iii dva duga zvuka ako
zapoveda sastavOlll. Takode, purem radio vczc
obave.tava nizvodno hrodovc 0 svojoj
kalegoriji, imenu, pol07.aju gde se nalazi,
praveu kretanja, kao i strani koju predlaze za
mimoilazenje. Predllzima i oSlale neophodne
bezbednosne mere u skladu sa dobrom
plovidbenom praksom (smanjuje brzinu,
prilazi jednoj strani plovnog puta, ako je
pOlrebno 7..austavlja SC, i 05talo).
Previla plovidbe
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
--
Bocni sastav, nocl!
Pravita ploVidbe
55
Bnx..! koji prevozi eksplO7.ivne Lcrelc, fioeH; danju
Tcgljeni sastav sa zapaljivim lcrcrol11, nocu; danju
Skela koja ne plovi slobodno, nocll; danju
POliskivani sas[.,1v sa eksplozivnim terClom, noell; danju
erlJak koji spada u
lGgoriju brodova,
~
Aadarski
reflektor
6
Plovak
~ ~ - -
--.
- ----..::::::..-
Ovoslruki
konus
o
Cllindar
Konus
TTT
Balon
.....
Plamenac
~ '
Tegljeni sastav sa jos jednirn tegljatern koji dajc iSpOIllOC, noell
Tegljeni sastav, noeu; danjll
Brad sa sopstvenim pogOJ1om, nocll (dve varijame)
OBELEZAVANJE BRODOVA ZA VREME PLOVIDBE
Stalno 5vello kojo

se Vldi IZ svih pravaca
Slalno 5V1l1l0 kOJe sa \lldl sarno
u oglamcenorn luku hunzonla
PraVila plovidbe
54
Skcb koja samostalno rlo\ i Oma pogon),
koja raui i :')LOji na I ristam.l. noeLl
Mn.:za i dnlgJ oprclllJ. nbaNkih hr<xlo\ a kao
7.J. rlcn lubu. llOCU; danju
PravUa plov,dbe
57
Potiskivani ... sa 7.J.palji\im teretol11. nocu; danju
Brod (harLa) kop pre\'ozi l:ksplozi\'ni term, noell; danju
Brexl sa .sopstvenim pogonom koji prc\"ozi cksplozi,-ni terCl, nocll; d..1nju
Skela koja ne plovi slohodno i stoji na
pristanu
1
noell
---
Brad koji koriSli pravo pr\'enSI\ a, danju
Potiskivani sasta\, nocu; danju
Brad sa sopMvcnim pogonom, Hoeu;
8rocl (lank) koji pre\'ozi Z<1palji\ i lerel, noell; danjll
Skela koja plovi sloboclno-ima ,"oj pogon, noeu; c1anju
OBELElAVANJE BRODOVA ZA VREME STAJANJA
Skela koja ploVi slolxxlno i ima p,yenSlVO
pn)Ia7.3. nOOl
PravUa plOVldbe
56
59
brodjedrilica.
lxx'::na koja mugu da budu ohicna a
ne jasna. i krmeno svetlo, objedinjena u
jednoj sveliljci. post3\ Ijena na vrhu iii
gomjem delu jarhala.
PravilB plovidbB
boCn.1 svella, koja mogu da budu obitna a
ne jasna, poslavljena jedno pored drug g
iii u jednoj sveLiljci. on pmfficll iii njegovoj
blizini. knneno svello iii,
Karla je mali hrod sa ')opstvenim pogonom
kraCi 00 7 metara. ima obitno belo svetlo,
\-iclljivo sa svih strana.
Ako mali brOO tegli iii nosi u boCnom
sarno male brodo\"e, nema dopu-
nskog obele7.avanja.
Tegljeni mali brOOovi i oni koji su u boCnom
saslavu, nose obieno belo syetlo, vidljivo sa
S\ ih Sti.lna.
LElAVANJE MALIH BRODOVA
ZA VREME PLOVIDBE
no jarbolno svetlo (ne snamo), botna
H.tla, koja mob'lJ hili obicna, i krmeno
clio' iii , ,
I II hrodovi sopstvenim pogonom
n 1I tin imaju:
I ....no jarbolno sveLlo, b<:.>Cna svetla, koja
mogu biti obicna a ne jasna, posravljena
""dno pored drugog iii u jednoj sveliljcl na
pramcu iii njcgovoj blizini, i knneno
vl'llo' iii , ,
lI"inO bela svedo vidljivo sa svih strana. i
hocna >velia poslavljcna na itodan od
opisanih nacina.
Ploveci objeklj kOji obavljaju rddove i brOO

koji stoje radi obavljanja mdova iii operacija
na sondirnnju iii merenju, noeu; danju
iii

r
j<'.l(
j!;
t
'!; ' ..
,
-
,
l'
1
Obelez.vanje sidm Ciji polozaj moze biti opasan za
putujuce brOOove
Brodovi koji obavljaju radovc, i ploveb postrojenja mora)u biti za'iticena
od talasa, te nasukani iii poLOnuli hrodovi, noeu; danju
Plovece posLfojenje (napr. restoran na
vodD, noeu
58
PravilB plovidbe
I
61
"Znak apasnasti"
'PamJa'
'Znak opasnost,'
"Menjam svoj kurs
u desno'
'Ne megu da

aNepasredna apasnast
ad sudara"
-Hocu da sa mlmo,(1emo
levim bokam
a
"Sla1:em sa, da se
demo levim bokom'
aNe slafem sa, mlmoila-
zimo sa desnlm bokom-
se. da se mlmot-
deme desnim bokom'
"MOli motori rade unazad"
"Menjam SVO] leurs u levo'
Pravlla plovldbe
Brod kOJi se nalazi Uopa<;n<).sll mOle lr'dziti
pomoc stalnim ponavljanjcm udaf'd zvonom
iii u:.i\anjem dugih zvukova. Z\onj<:lva zvona
lreba tla Iraje priblimo I ",kunde. Utlari
l\unom mugu da zamene seriiom udara
ffi<:lala 0 metal. ali iSIOg trajanja.
13) na brodovima bez SOpslvenog
pogona i na malim brodovima 5.:1 sopstvenim
paganom koji nemaju ure<1aj za davanje
1.nakova - pomocu Imbc iii pogodnog raga.
4 kratka zvuka
, kratak zvuk
1 dug, zvuk
Udari u zvana
2 kralka zvuka
3 kratka zvuka
Serija lzuzetna
kratklh zvukava
Penavllanje duglh
zvukava
1 kratak zvuk dale brod
k.oji ide uzvodno
1 kralak zvuk daje brod
koji Ide OIzvodno
2 kralka zvuka daje brod
kOji plovi nizvodno
2 kralka zvuka dale brod
kOl' 1'10'1 uzvodno
-
-
- -
- -
-
- -
- --
- - --
-------
" 4
Slu
Osnovni zvucni maci
Opsti znaci
Primeri sporazumevanja brodova - Znaci za susretanje brodova
I. It brodo\'i mogu, po pOlrcbi, ct.1 tlalU zoakc:
Zvucnlznacibroda
7.\IH.:ni zoad. iZLJZmlajuCi udarc zvona,
lfllll se davali:
I Ila hrodo\'im3 sa sopMvenim
,"'Itororn, osim nckih malih brodov3,
!I1K'nulih pod Bl - pomocu Z\'Ucmh uredaja
"'C meh:lnicki ak1.ivirnju i koji Sli
la\ jeni dO\'oljno \'isoko. a da ISpod njih, i
mogucnosti i7..a njih. ne hudc rnkak\'ih
1''''k,,;
-.. '
kada mali hnxJod :-)loje na plovnolll pUl
po kOl11e je plo\'idba nemolluca
zabranjeo3;
kada je mali hrod bliu ohale i dmolJno
o:-,\'elIJen:
kada mali broo sloji pored plovnog pUla
ocig1c.:t1no Ix.:zbcdnum polobju.
ko je m3Ii hrexl n 73 oha1u,
OBELElAVANJE MAUH BRODOV
ZA VREME STAJANJA
Propisno obele7<1Vanje nlJe ohavezno
sllICajll:
bnxJ (iii grupa malih brooo\J) k
.;;roji 11:J <;poljnjoj strani. u bli7.ini plo\'nog pu
ima obicno bela S\ etlo, \"idlji,o sa s\'ih strano
60
Mali hr<Klmi kOJil11a je d01voljeno da
preH)Ze ou 12 pUlnika - hili
konus.
:Vlali brod koji plol i pod jedrima i
i1:ltovremeno korisli 1l10l0ra iIlla
nocl! jasno, a ne jarbolno svedo, hocna
:'!H..'lla koja mugu cia huclu obicna a ne j[tsl1:l.
poslavljena jeullo pon.:u drugog iII 1I i,,,toj
s\'criljci na pramclI iii njegovoj hli7ini 1 krmcno
M CLIo; danju: emJ koous.
Aka Je dU"ll1a ledriliee manja o<.! 7 metar:.1
ima obiCCno bela s"etlo \'idljivo sa svih stfana.
pri pribli"" anju drugih brooma. i dmgo
obi('no belo ,,ello.
.\tali brodo,-j koji nemaJl1 pogon i koji nisu
Icunhcc - ohicno bela s\ erlo \idlji\'o sa s\'ih
Mrana Brexl.... ki (-:'lllKi, pod iMim una.
rreba ua pokazuju to M'eLlo prihkol11
anja drugih broclo\'rl.
Pravlla plovldbe
1 dugl zvuk
2 duga zvuka
"Okretem preko
desnog boka"
'Okretem preko
levog boka"
'Stojim na levoj slrani
plovnog pUla"
1 dugi zvuk koji sa
ponavlja u inlervalu
ne dufem ad 1 minuta
2 duga zvuka koji se
ponavijaju u intervalu
ne dufim od 1 minuta
Trolonski zvut"' signal
koji se ponaviJa sa po-
Irebnom
keda brad skrete u leva
'Slojim na desnoj strani
plovnog puta'
'Stojim u neodredenom
polofaju'
kada brad skrete u dasno
"Nameravam da presoce
plovni put"
1 kralak zvuk
3 duga zvuka
2 kratka zvuka
3 duga zvuka posle kojih
sledi 1 kratak
3 duga zvuka posle kojih
dolaze 2 kralka
Pojedinatni bradovi koji
plove uzvadno
Sastavi i botnl sastavi koji
plove uzvadno
Svi pojedinatni brodovi
1 sari)a udara u zvono koja
se ponavlja u inlervaiima,
na dufim ad 1 minula
2 serija udara u zvono koje
sa ponavljaju u intervalima,
na dufim ad 1 minula
Saslavi i botni sastavi
3 serije udara u zvono koje
se ponavljaju u intervalima,
ne dufim ad 1minuta
BrOOovi kOJi plove nizvOOno,
Izuzev malih brodova
-
- -
.. ..
-
- -
Znaci koji se daju u uslovima ogranicene vidljivosti
love uz koriSCen'e radara
Pravila plovidbe
63
..
Znaci prilikom odlaska sa masta stajanja
BrOOov! koji stoja
Brodovi koji plove bez radora
Znaci prillkom izlaska na p10vni put Iz i pritoka radi presecanja
Znaci ulaska u luku i pritoke i izlaska iz njih
apomona: brodska sirena jo povezan...lutim vdnim svetlnm. Duanjemzvubl"ll olpaIa
to svotlo, tako d. so i vizuelno mole utvrditi broj I dutina zvublih .ignata. TakooIe, kod
u tanj. brodov. desnim bokovima, osim proplsanih zvublih .Ign...... desD"ll boka dale Ie
F'" snafno bela sveUo, iii se plavom ustavom ill pl.vom tablollL
'"""-
"Nije mogute prestlzanje'
'Hotu da vas prestignem
pored desnog boka"
"Okratem preko
desnog boka'
'Okrocem prako
levog boka"
"Hotu da se mimoldemo
desnim bokom"
'Slafem se, da se mimol-
demo desnim bokom'
'Ne slafem se, mimoila-
zimo se levim bokom'
'SJafem se, da se mimoi-
demo levim bokom"
'Hotu da prestignem
brad pored levog boka'
"Slafem se, prestignite
me pored levog boka'
"Slafem se, prestignile
me pored desnog boka'
"Slafem se, prestifem vas
pored desnog boka'
"Slafem se, prastlgnlle
me pored dasnog boka"
'Slafem se, presllgnlle
ma pored levog boka'
"Slafem se, preslifem vas
pored levog boka"
2 duga zvuka posle kOllh
slede 2 kratka zvuka
brada koji prestlfe
1 kratak zvuk dale brad
koga prestifu
2 kratka zvuka daJa brod
koga prestifu
1 kratak zvuk daje brod
koji prestife
5 kratkih zvukova dale
brad koga presllfu
2 kratka zvuka daje brOO
ko)i Ide uzvOOno
2 kralka zvuka dale brOO
kOJI Ide nizvOOno
1 kralak zvuk daje brad
koji plovi nizvodno
1 kralak zvuk daje brOO
koji plovi uzvodno
1 dugi zvuk posle koga
doJazi 1 kralak
1 dugl zvuk posle koga
dolaza 2 kratka
2 duga zvuka posla kojih
dolazi 1 kralak, daje
brod koji preslife
2 kralka zvuka dale brad
koga presllfu
1 kralak zvuk daje brad
koga prastifu
2 kratka zvuka daJe brad
kOJI prestifa
Znaci prestizanja
-
- -
-
-
- -
-
-
-
-
- -
- -
- -
- - .
- -
- - - --
Nemoguenost prestizanja
Orugl slutaj
Prvi slutaj
Znad okretanja
Pravila plovidbe
62
65
,
HrvatskIo lHfU
"""""'"
........,..,..,lU
_
:-=-- .0.
-"
_If)
BoIgiIa 18)
+
Pravila plovidbe
_INO!
S'I' .ICHI
MoIdlMta lMOI
Oruge evropske zemlje
Podunavske zemlje
ll..tave i karaklerisLicna slova iIi grupe slova zemlje pristaniSta, upisa ili mesta regislracije
brOOova
Signalne zasta,oe sluze L1 da,"an-
paruka i oba\'cllcnja. Svakoslo\o i hI'
ima svoju za:-'l3\u. f\'jihova znaccnja "
utvrtJena c;;ignalnil
kOOeksom (MSK). MSK pomorskil
ignaLnih za:-,.l3\<a je r.l.lumJjiv na M i
jezicima
Signalne zastave
Privatna iii kucna zastava malih brodo\'3 l
rnzonodu proizasla jc iz Trgo\acke momark
gdc finna i:-.tice s\'oju
7abtitnim znakom. Analogno lome, 5\3
vlasnik plovila za rnzonodu moze izradili
valli svaju zasla\u i podiCi jc kada jc na plovil
pod da:;e svojim i7.gledom
m07e zameniti sa nekom kJupskom

Ne moze se reCi da primena \1SK-
ima nekll tradiciju na
plo\ nim pUlcvima. Mcuulim, primen
predvideno za one koji su u nha, ezi. Klup'
zaM3'"a (za..,tava nautickog kluba, 7.:1sta\
jedrilibrskog kluba, zastava dru;;t'
ribolovaca .. J, obicno I
CClvrta""log ohlika, istice se na katarci iii I
drugom vidljivom mestu. Predsednik \Jul
istite klupsku zastm u istog izglcda, ali u'c
cctvnastu izrczom na krdju i U ohlik
lastinog repa.
U svccanim prilikama i u dane dr7.avOi
prd7.nika brodovi Trgovacke Illomarice istic
mali, OOnosno veliki nakil (gab). Mali nakil
saloji cx.I Z;:ISLavC Trgovackc Illornarice 'R
z.:.IMave Anne - predu7eca koje je vlac;;nik br
i 7asl:Jve republike na cijoj se teritoriji n313
pnstangte UpiS3 brad:.!, Aka brod no!';i illl
nekog gmda, kraja, reke iii sHena i7 pojedini
republika ili ime repubLike, istaCi ce sc n
pramtanom kopljll i zaSlava republike. Ycli
nakil jc kada uz mali nakil i:-'licu i za.sw\'
Meaunanxlnog signalnog kOOeksa. Za vrem
v07nje brodovi isticu mali, a u prislaniJ;linJ'
veliki nakit.
na malim brodovima bez kabine nn
prnmcu;
na malim brodovima sa kabinnm - na
krrnenom zaslavno!l1 koplju iii na jarbolu.
Zastava je ,clitinc 0,30 x 0,50 metara.
Na malim brodovima za zabavll, pored
zakon,ki OOredenih slubjeva kada '" ovo
obeldje istite, postojc i obieajna pravila za
isticanjc zaslava, dr7..avnih, klupskih, privalnih i
drugih.
Kada ">e nalaze u pogranicnim dclovima
plovnog pUla i izvan teritorije SRJ mali bnxlovi
su da no::,.e TrgOV""dcke momarice
SRJ, koja je sa drZavnom zaS(3vom.
Zastava Trgovacke momaricc iSLicc M::
Vijenje zastava
ZASTAVE
Zastava Trgovacke mornarice se vije ad
izlaska do zalaska sunca. Aka jc u blizini ralni
brod, onda se zaSlava dize iii spusta nakon !ito
se to uradi na ralnom brodu. Spusta se na pola
koplja kada je proglaren nacionalni dan
zalosti, i U slucajll prcvoza umr!og Iic...'3o
Naein isticanja zastave na
maJim brodovima
Z,aSlaVU Trgov3cke mornaricc mogll iSlicati
svi mali brodovi, ali na naCin kako je la
Pravi/a plovidbe
. 64
Pri susrelU sa hf(KJom Ratne momarice VJ
brad Trgovacke l1lomarice pozdravice ga
jcdnokralnim pohlganim splIslanjcm zaMave
nJ jednll treCinli visinc koplja iii
jarbola.
]
Q
Zamena
o
Za brojeve
5
1
Za slova
Pravtla ploVldbe
67
K
7
lastave medunarodnog signalnog kodeksa (MSK)
G
A
c
I
fIE;
-.
Signali opasnosti
Pr 'rna Osnovnim odredbama 0
n ,ilbi Dunavom, brad koj. se
.&11 U opasnosli i namerava da
flomoc, maze pokazivali:
,Navu ili drugi adgovarajuCi
rrc><Jmet, kruznim mahanjem;
.lSWVU balonom iznad iii
pod nje, iii analogni
predmClj
\cdo knJ7nim mahanjem;
keru ili bombu, koje u
krJlkim imeryalima izbacuju
l\ czdice crvcne boje;
(.."va kluba "Uman" i zastava
ntka NK "Uman"
KF - Trebam tegljaea.
KG - Je Ii yam potreban teg!jaC?
JG 'asukan sam J U opasnoso.
KN - 'Ie mogl.l v'as tegliti.
KP - Dodajte mi uze.
KM mogu vas tegliti.
JD - "alazite se na opasnom mestu.
XW - Zelim yam ugodoo pUlo\'anjc.
Cll - Tra7.im hltnu pomoc.
CP Dolalim yam u pomoc
CV - Nc mogu \'am pruziti pomoe,
A. - Trebam lekara.
x - Zaustav'te se. Cekajte na moj signal
Y - Moje SIdra are. Na brodovima Ra
momarice V] isplov'ljavam iii uplovljavam.
Z - Trebam tegljaea. Na
plovilima: mreze.
NC - U opasnosti sam, (rcham hit
pomoc!
VC - U kojem najbLiZem mestu mogu dob
gorivo?
vn -Gorivo mozele dobiti u ...
K - Zelim stupiti u veLU sa varna.
R- Put je slobodan.
S - Moji motori VOle krmom.
M- Moj brod je zaustavljen.
J - Polar na bradu'
W - Trazim lekarsku pomoc.
P - Nameravamo uskora isploviti.
N - Ne.
I - Skrecem leva.
Q - a bradu su svi zdravi.
D
o -Covek u vodi'
E - Okre<'em d""no.
C- DJ.
H - Imam pilota na brodu.
B - Prevozim lerel.
v - pomoc.
A - Drlite '>e dalje ad mtne, imam ronioca
podvo<iom.
Prikaz reenika upotrebljavanih poruka i obavetenja na osnovu koga sa mogu dati iii primrti poruke
G - Potreban mi je pilot. a nbarskim
plovilirna. podilem rmeze.
F - Onesposabljen sam. Ostanite u veli
samnom,
L Odnlah se zauslavitc. lmam
za vas.
T - Drfite sc <:!alje ad mene. Teglim. a
ribarsk,m plovilima: povlacim mreZe.
- Idete u susret opasnosti.
Pravila plovidbe
66
Pravila plovidbe Pravila ploVldbe
69
I'lo'eCi maci su pli\'ajub tcla koja su
odgovarajllCim sidrenim ve7..ama za
reeno dno. Sluic za granica
plovnog puta, njcgo\"Og pravca, kao i "ih
podvodnih prcprcka koje se nalaze u njegmoj
blizini.
PloveCi znaci
OZNAKE ZA OBELEZAVANJE
PLOVNIH PUTEVA
Da bi se omoguCila laka i brza identir,kacija
ploveCih signala, prema z:naccoju koje
dati 'u im razlieiti oblici i IxlJc. tako da se lako
rJzlikuju po danu i n06.
Zoaci koji se nalaze na de!'inoj ivici plovnog
puta obojcni su crvena, a ani na icvoj zeleno.
Na mesLima gde se plovni put racva iii spaja,
zoad U obojeni crveno-zelenim pojase\'ima 1I
vodoravnom palohjll. Oblik njihovc dnevne
oznake na ivici plovnog pULa je
pravougaoni, na levoj trouglasri, a na znacima
za raevanjc iIi spajanje, okrugao.
Ceo plovni put rckc obcleicn je latcralnim
sistemom kojim se oznaCavajll njegove ,o,tr,me.
aime, "desna" i "leva" plovnog pUla i
obala, uzima se 1I odnosu na brod koji plo\'i
nizHxlno. 1'10\ nj pute" obdeia\alU ,c <X1go-
varJjucim t>recbt"ima koja se poslavljaju oa
samom vodnom putu - plo\ed 1naci, iii oa
obalama - obalski znad.
prit>lani la, gde je 1I natllcino'tu
\lasnika tih objekata.
Obelezavaju se u najvecoj mogucoj meri
rlJ(<1\'aju prdvac i granice plovnog puta. 1 a
.lima gde to niJe mogllce, ilt gde za tim
IllJ potrebc, postavljaju se znaci koji
Illovima u toku plovidbe 601uLc sam ka
ltt-'ntacione tacke.
Brodovi se obalskim znacima, narocito
lin koji oznae"vaju udaljcnost od reenog
.1 (kilometarske oznakc) i proccnjenom iii
III 'renom udaljenoscu od obalc, sluic kao
I(udtnutama za vlastitog po-
".1141 II plovnom pUlll, i radi provere Lacnosri
Ileg kretanja.
L okviru Dunavske komisije sa u
Idimpesti. i Centralnc komisijc za plo\'idbu
Rajni, sa u Strazburu, unillcirani Sli
>pisi 0 obclcZavanju reenih plovnih puteva.
,lki nauticdr treba ochnah da
t,lniju pristanisLa iii Saveznu javnu
lOOn! 7...3 odrZavanje i razvoj
ruh puteva 0 svim osteecnjima pnme-
In oa uredajima za obele1..avanje plovnog
I <ugaSeoo S\'ctlo, premesteni plovci iii
,. oSlceeni znak, itd.).
lbelcZavanje je skup obalskih i plovnih
kova postavljenih na vodnom putu.
I )\ a namena je da oznace nadvodne i
II "dne preprckc koje se nalaze u ncpo-
dnoj blizini plovnog pUla, i da na taj naein
ntiSu brodove na put i pravac koji (feba da
I .
\lcounarodna ,arJdnja sa cvropskim
mljama po pitanju obcleZavanja plovnih
lIe\'a o'tvaruje se preko Evropskc cko-
.mskc komisije (EEK) OU u Zencvi.
Propisi 0 obelezavanju plo-
ruh pllteva medunarodno Sli unificirani kao i
"t\'im ostalim granama saohracaja. Svetska
u ovoj oblasli jc Medunarodna
.,Ina asocijacija kongrcsa plovidbc (A. I. P. C.
) ,a sedistem u firi""lu.
javna Ustanova 7.3 i
,/\ oj unutr"njih plovnih puteva iz I3cograda,
>red ostalih paslova, odgovoma je za
hLavljanje i odr7..avanje znakova i signala za
>cIC7.3Vanje plovnih puteva. !zuzetak su: HS
nID, mostovi, brodske prevodnjcc
7...3 vreme obalne plovidbe van sekto
koji dohra poznaje, nautiear ce
njem" upoznavati obeleieni plo\'ni pUl.
plovili nJegovom ivicom ih u blizlOi, kak<
bi izbcgao nasedanjc na spru
hidrogradevinski ili potonuli ohjck"t
narocito pri niskim vodostajimaj
da se u kriticnim momentima, u usl
virna prisustva jednog iii hrodskl
maze skloniti na ivicu iii V:d
plovnog pUla, kako ne bi lIgrozio svoju,
bczbcdnost putujuCih brodova;
da se 1I plovnom pUN ne bi "rinova ..
pUSlao stmjom vode, postavljao mre!c iI
lovio ribu;
iz obelezenostj plovnog puta nallticar C
zakljueiti koji je smcr plovidbc pUlujucih
brodova u odnosu na njegovu pozicijllj
na oznaka na plovnom punl
plovidbcne karte odrcdicc svojll po-
zicij 1I;
i oa kr'djU, nautiear to mora
nautieke kulture.
OBELEZAVANJE PLOVNIH PUTEVA
I'rogramom osposobljavanja 7.3 upravljae
mOlornog camca prcdvidcno je poznavanje
obcleZavanja plovnog puta.
Od nautieara se oeekuje (a zakon ih I
obavezuje) da za vezivanje ne koriste znakov
7.3 obeldavanje plovnog puta - table, bovc
plovne i obalne lampe... Nc smeju se, takodc,
iii onesfX>sohljavati znaci za
namensko funkcionisanje.
Mcdu nauliearima se u razgovoru, cesl
postavljalo pitanje: da Ii je potrcbno pozn
vanje plovnog pUla j njegovo
obzirom na malc gabaritc njihovih plo'nli
objekata, i narocito malog gaza?! Odgovor I
(febalo da glasi: svaki nautiear-upravl).'
mOlomog eamca-kapetan malog broda koji I
zeli da doiivi neprijamo nauticko iznenaden'
mora poznavati plovni put i njego\
obclcZavanje iz razloga:

mahanje rukama
raketa
zastava sa balonom
zvueni signal
dim
baklja
Primeri signala opasnosti
::::::J ... _-_ ...
68
svetlosni signal koji se sasloji oct znakova
(50S) po Morzeovoj azbuci;
plamen koji se SlVara kod spaljivanja
katrana, ulja, i tome slicno;
rakctu sa padobranom ili ruenu svetiljku
sa crvenim svedol11j
sporim mahanjem ispruzenih ruku odo-
zgo na dole sa svake strane.
Signali opasnosti radi poziva u pomoc
koriste se sarno u kada su 1ivoti
Ijudi u neposrednoj opasnosti, iii kada jc
ugro!cna bczbcdnosl broda. Shodno bra-
darskoj tradiciji i propisima, ko god uoci nelO
od opisanih signala opa.,nosti alarmirace
drugc, a i sam krenuti u pomoc. To je Ijudska i
zakonska obaveza, i zato [reba bili obazriv
kada sc koriste signali opasnosti. Ncdostatak
goriva, na primer, nije razlog da se uputi jedan
od opisanih signala za pomoc.
Ukoliko je brad oprcmljcn radiofonskom
stanicom, pos)uzice se meaunarodnim
signalninl pozivom za pomoc MAYDAY na
kanalu 16, sa podadma 0 svojoj lokaciji (km,
obala itd.). To je najboljc ueiniti u tcnninima
u radio telefonskom saobrd.caju izmcetu
00-03 min i od 30-33 min. Npr. 11 :00-11 :03
odnosno 11 :30-11 :33
PraVila plovidbe
P'8V1la ploVidbe
ZNACIZABRANE

ZNACIOBAVEZE
73
Obaveza da se
stupi u radio
telefonsku vezu
na. talasnoj
dull"' koja je
navedena
na znaku
Obavezna ploVldba
levom stranom
plovnog puta
OOOvezno zaustavlJanJe
u odredenlm zonama
lnpr" zona pont. mosta
ill zona prevodnice)
Obaveza da se
stuJ=)i u radio
telefonsku vezu
Obavezno sktetanJe
prema levoJ
strani plovnog puta
Obaveza da se ne sme uploviti u glavni
plovni put iii preci preko njega aka
ce tal" manevar prinuditi brodove
kojl p ove na tom plovnom putu da
promene svoj pravac iii brzinu
-
Obavezan
prelazak na
desnu stranu
plovnog puta
Obaveza davanJa
zvu(:nog
Obavezan
prelazak na
levu stranu
plovnog puta
Obavezno skretanje
prema desnoj
strani plovnag puta
Obaveza brodova
koji 59 kreeu glavnlm
plovnim putem da u
sluCaju palrebe promene
svoj pravac III brzinu
da bi ustuplli put
brodovima kO'"l izlaze iz
i i pntoka
Obaveza da se
ne sme preci
brzina
(u km/h)
zna plovldba
yeem koji
ava strelica
veza obraeanja
aebne paznJe
vezna plo'''ldba
nom stranom
plovnog pula
"

t.;.
labrana
brodova n8 vodu
iii
na obalu
Zabrana skijanja
na vodl
labrana sidrenla i
vuenja sidra i uzadi
. -
plovitl
llvan oznal:enog
prostors (opr. prolaz
kroz mastove iii brane)
labrana prestizanJ8 odnosi
se sarno os mec,1usobno
prestizanJe sastav8
Kraj zone brze
plovidbe malih
sportskih bfodova
i brodova za
razonodu
Opsts zabrana
plovidbe sportskim
bradoYlma i
bradovima za
razonodu
Zabrana stBJanJa
brodova os sirim
u metnma
Zabrana pravljenja
lalasa i1i povfaenja Yode
labrana p1OV1dbe
na daskama
sa jedrima
Zabrana svih
vrsta preshzan,a
labrana p!oVldbe
brodov8 sa
sopstvenim
pogonom
labrana staJanJ8 (sidrenja
iii v8zIv8nJ8 uz obalu)
Zabrana plOVldbe
brodovima koji
nemaju ni sopstveni
pogon ni jedra
labrana okretanja
: ..
.....
.. iii
iii
Zabranjen p'rolazak ali

treba iivfMi pripreme
zs otploviJenJ8

vezlvanle
uz aba u
labranjeno susretanJe
I presbzanje
labrat)a P!0l"vidbe
za jedri ICe

__ zntrle
Zabranjen prolaz
Ova table. dva svetla iii ctve zastave
ukazujuna zabranu dufeg tralanla
72
-
r*'
Mesto sa
telefooom
Meslo za
uzimanJ8 pitke
v 0 d e
Pravila plovicJbe
OozvotJ800 sputanje
maJlh brodova u vodu
iii izvlatenje ns obalu
DozvolJena
plovidba
brodova
na vesla
Dozvoljena plovidba
brodovima sa
sopstvenlm pogonom
Dozvoljena
plovidba
jedrilica
DozvolJOflO
skijanje
ns vodi
I
Put kojlm se plovl smatra 58
pritokom puta na koji sa nail8Zl
DozvolJana brza votnja Mogucnost dobijanja
malih sportskih brodova informaclja 0 uslovima
I brodova za razonodu p10Vldbe radk>-telefonskom
vezom na talasnoJ dullm
navedenoj ns tabli
ZNACI OGRANICENJA
ZOael upozorenja
o 00
slalno svetlo: trepcuce svetlo:
ISpred sa nalazi prolazak dozvoljen
prepreka-
zaustavtjante Je
obavezno
P10vni put na kOjl se nailazi
smatra se pritokom pk>vnog
puta po kojem pk>vi brod
anJe mesta
okretanje
va1:enJa
ane lli obaveze
vati za Jedan
plov;dbe iii
lanak nekog

zvolJena plovidba OozvolJena
rtskim brodovima plovidba na
'O!lo'wna za razonodu d ask a ma
Ilim brodovlma) sa jedrom
Skala koja os
plovi sklbodno
30-60
....
-
Mesto za stajanja
brodova bez posade.
izuzev brodova
koji prevoze
eksplozivne tereta
Oozvoljeno stajanJ8 na
delu vodene
izmedu dva rastojanja
koja su ispisana na
tabll u metrima
Brana
Meslo ze stajanje
brodova bez posada,
izuzev brodova
koj! prevoz8
zapaljlve tereta
DOIyolJeno stajanje os
delu vodene ns
irini Qznatenoj u metrima.
marana od lab Ie
Znak za titane
voctove preko
plovnog puta
ZNACIOBAVESTENJA
p
Mesta os kojlma
js dozvoljeno
staJanje (na sidru
iii vezan uz oOOlu)
Mesto za stajanje brodova
bez posade, izuzev brodova
koji prevoze zapaljive
iii eksplozivne terete
:;I;eili"
svetta

tabla zastave
Sk>bodan prolaz
Skala koja
plovi slobodno
Maksimalan bra;
brodova kojima
js dOlvoljeno
da stoja jaden
pored drugog
Pravila plovicJbe
.....
PreporubJ,e 58 pIovidhI U smetu
koji oznaeava atralica iii u
smenJ ad stalnog befog svella
prema lrepCuCem beIOm svetlu
75
o
Postoje u PIovnI 18 udalJen od

pIovidOi: tra!lte oba t8f'1J8 desne (leve) obate. brol
ispban na rilaku oznat.ava
u melrima udaljenost na kOlOI
treba da 58 drte brodOvi

Preporuka da 58 pIovI U obeIe!enom
prostoru flSPOd mostova i prilikom
prolaska kroz bran a)
Ogranleena !lTlna
pni6aza iii pIovnog puta
ZNACIPREPORUKE

Preporutenl OtVOl' same u

navedenom smeru: pmlazak
u suprotnom Ie zabran;en
(obimo 58 postavt)8 na sredlni
plovnog otvora moata)
Ograni6ena sIobodna viSln&
lznad nivoa vode
,,::.rueenl OIVor u oba

(obltno 58 postavt)8 na
pkMlog otvora mosta)
Deo pristanita
predvlCen za
utovar I Istovar
transportnih
sredstava
Mesto za stajan
brodova sa i
posade, izuze
brodova kOJi prevo
zapaljive teret
+
DozvolJooo
vezivanJ8
uz obalu
Meslo ze slajanje
brodova sa i bez
posada, izuzev brodova
kOJi prevoze zapalJive
iii eksplozivne tereta
v
Dozvoljeno sidrenje na
sldru iii YUtenJe sidra,
uzadi iii lanaca
Mesto za stajanje
brodova sa posadom,
koji prevoze
eksplozivne terete
v
Mesto ze stajanje
brodova sa i bez
posada. izuzev
brodova koj. prevoze
eksplozivne tereta
Mesto zs stajanje
brodova sa posadom.
koji prevoze
zapaljive tereta
74
--<EM)
Pravila plovldbe
-
dovi, brodovi koji presecaju plovidbu
i oni U opasnosli.
- -
Brodovi kraci od 20 metara i jedrilice moraju se
drzatl dalje oct broda koji teko u kanalu ill
prolazu.
Uuskom kanalu iii prolazu, brodoVl sa moraju dr.iatl
to b1i}:e desnoj strani.
PhlVib plovidbe pri susretanjll, ukdtanju i
prcstizanju camaG' raznih kalegorija (do 15
BRT) jednoobrazna su sa PraviJirna plovidbe
maLih brodova (camaca) na unutrdsnjim
plovnim putevima, koja su delaljno obradena
na str.XX
Pravila prvenstva
.... [..;;'=::........._....
I'rJ' ila propisuju koje plovilo u daloj
I l<:1ji ima pravo zadr7<:tYanja smera j hr7.ine,
k"lc od njih lreba da skrene.
Razdvajanje pomorskog saobracaja
Rlbarski brodovi 1 koce imaju pravo prvenstva u
renim vodama, osim nad plovillma smanjene
lOgucnoslJ manevrisanja.
77
U podrucjima gUSlog saobracaja
J\ ode se razni nacini razdvajanja
,rodova. Linijski brodovi odvajaju
. od lokalnih i dodalno su odvojeni
I uvc wne. Linijskc zone od\'ojene Zona razdvaja
n
l8
lU (Xxlrucjem u kojem SC, osirn u
!'llucajeYima, ne smeju Prometna zona
nalaziu brodovi. Lokalni saohmcaj
13drfava se u priobalnim zonama. - Pflobalna zona
Br<xlO\i koji prolaze preko linij_kih
zona cine to pod prdvim uglom na
10k. ali ne smeju proci ispred
prolazeCih ploviJa. U zonll rdzd\ a- Pomorski saobra6aj se razdvaja: priobalnom zonom, zonom linijske
l.mja mogu lICi sarno ribarski bro- plovidbe i zonom razdvajanja.
Svi brodovi, osim onih sa ogranll:enim
"nOQucnostlma manevrisanja. moraju izbegavati
lITletanje ve6eg broda.
"
akon 5to je dolazec'i brod ugledan
zapovednik ulVrduJe da Ii postoji opasnost
sudam, i'>aJOOlji i najhrLi nacin jc niz oI'ilavan
njcgovc pozicije uz JX)moe rucnog kompcc
Ako se polohlj znacajno menja <ako izmecl
pojedinih oI'ita\'anja brod prorneni poloiaj l
nckoliko Mcpeni), opasno,sl <xl !'.udard n
postoji , a ako !'le njegov POI07.aj ne menj
znacajno, opasnosl od sudarn uvek
prisutn::t.
Drugi !lacin je da ,e na pal ubi odredi jeda
stub od ograde, prema kome bi se odrediva
polo:tlj dolazeceg broda. Ako se brod i Slu
neprekidno pokrivaju, opasno.";t ad sudara JC
velika. Medlltim, ako se
pomera lInapred 1I odnosu na slub (p
uslovom da nc mcnja smcr glcdanj:1), l
znaci da nema opasnosti od sudara i da C
proc'i ispred pramca jahre, Ako se posmarran
bred pomera u dnlgu sU'anu u odnosli na stu
ograde, lakcXIe znaci da opasnosl od sudara n
poMoji, i aa ce proci i7.a km1e.
Utvrdivanje poloiaja ugledanog broda slstem
kazalJke na satu: veliki brod na desnoj strani bio
dojavljen .kapetanu. kao .vehki brod na dva sata pi
zdesna ulevo... U stvarnosti bi naravno, njag
udalJenost blla veCa..
Ukoliko poslOji opasnost sudarn, u kratko
vremenu se mora utvrdili ko po meduna
rodnim ima prdVO pr\'enstv3. PO"'[
prvenstvo svakako ima brod u odnosli na jalu
- Camac, zapovednik jahle zapol'inje manevar
izbcgavanja dolazeceg broda. Mane\'ar
skretanja sa kmsa zOOg postovanja prvenst\..
prolaza [reba da bude rako vidljiv da to bude
jasno i krmanl broda koji ima prednos!.
"
Prilikorn plovidbe, a narocito u podntcju
gde je stalno prisustvo veeih i manjih brodova,
nautical" mora 0 n1erama
1 POSlupcima kako bi ""
izbcgla mogucnost Prvi kordk je
uoea\'anje broda u svojoj blizini. U zavisnosri
od velicine Camca i brojnosli posade, lice kOle
knnari - upmvlja jahlom, lrelY. da exlredi
jednog nauticdra koji ce kontrolisati horizont.
Kada olkrije brod koji se pribli:tlva, obavesrice
upravlJ3Ca jahre, koji ce ulVrditi da Ii poslOji
mogucnosti sudam.
Pravila izbegavanja sudara na moru
Izbegavanje sudara
,apomen,,: Kako '" Pra"ila 0 i7hegavanlu
suclara na moru i Plovklbeni na
plovnjm pUle\-ima u poit.:clinirn
oblastima uniforrnru, a ta oblasr detaljna
obradena u Plovidbenim propl>im.1, lO t'e u
Pomorskim pr'.lvilima hili sarno mllnaCCm). t"3
UP\ltbtyom na kojoj jt: strani potpun:l
informacija
Pravila plovidbe na moru, . kao i na
unutrasnjim plo\'nim putevima, odredena su
me<1un3rodninl propisima. Danas \"azeci
[Xlznati pod imenom
prn\'ila za i7begavanje sudarn na mont (972).
sn.pili u na snagu 1977.godine,
stare iz 1960. za s\'akog naulicrra \'3mo je da
,hvati kako 7.apo\ednik jahte iii Camca, bez
obzira oa njego\'u Yelicinu. ima jednake
odgovornosli kao i zapo,ednik nal' eceg
tankern i, u slucaju povrL'de pm,ila, dolazi pod
udar zakona. Zata svaki nauticar - vlasnik iii
korisnik plovila. lreba da nauci, razume i
primcnjujc propisc. Ol)im mcounar<Xlnih,
postoje i lokalni propi,i kO]1 se exlnose na
pojedina podrucja, Lokalna pravila plovidbe
ugl3\ nom propisuje Lucka kapelanija za svoje
pexlntcje,
76
OSOBENOSTI POMORSKIH
PLOVIDBENIH PROPISA
Pravila plovidbe
Pravila plovidbe PrevUa plovldbe
/
Osnovni zvucni mad
Jedan kratak zvuk: signal broda (sasvim levo) kOJi
namerava skrenuti ns desnu stranu.
Mali brodovi obicno i.maju inswliranu
elcklricnu sirenu iii rog
vazduhom. Mali brooovi mogu konstltl
osno\ ne z\'1lcne znake kako hi plovilima svoje
kategorije naja\"jli namem promcne kursa.
I
I
AI barskl brod II koanca duta od 20
metara
USldren, brod
Jodnlica s molorom
1)nevno obelei<lvanje: lJrodovi 11 posebnlm oJ.:'O/nostima:
lJrod sa ogrtl11icenom mogucl1oS(
maneL/lisCinja. Obelezcn je, redovnli
svetala, sa jos Lri cncna jarbolna svetla, \ idljh I
iz svih smero\ 3.
Tegljac sa tegljem cijo "Il"pllo d"z;lIo II(
pre/liz; 200 metara. Tegljac, usim redovnih
nasi i dodatno hela svetlo iznad pn
i 'litO s'"cllo tzn3cl krrnenog. TegaJj ima oocna 1
knllcno svetlo.
\/o<'no obeld:l\"anjc:
Da hi se pravo pn priJllenilo,
pOLrebno je prepoznati vrslU broda. Znad
prepoznavanj3 imaju dnevne i nocne oznake.
Obele'.l\anJe malih hrodo,"a -
ra7nih kategoril;J(do 15 BRTJ na moru
miformno kao i na unuLfa!:.njim plo\ run
PUlc,'ima, gde je u Pr.1\ ilniku 0 plmidbi n'
pPP. na strani xx, delaljno obrallcno.
I'elilli mors!..>i bnx/ovi duZi ()(/50m moraju,
uz poziciona i jarbolno svetlo uU3ti jedno
jarholno belo wCllo. ,'idljivo u iSlnm luku
horizonta, post3\"ljeno u blizini krme i na viscm
nivou.
Prikaz pojedinih karakteristicnih vrsta
brodova kao izvod iz Pravila U ohele'-avanju

79
Tri kratka zvuka: Signal breda (sasVlm levo) koji se
kreee unazad - krmom.
Ova kratka zvuka: Signal broda (sasvlm levo) koji
namerava skrenuti ulevo..
Brod s ogranitenom sposobnoscu
manevnsanJ8
Brod velikog 9a73
KoClI una, osim redoynih sverala, i jedno
7eleno ,vcllo imad belog na jarholu, vidljivo i7
svih Mnero"a.
Bmdovi na sidm. Hilo koji brod na sidru
mora imali jedno bela svetlo vidljivo iz vih
pravaca. Brodo\-i duzi od 50 m moraju imati jns
jedno bela svcllo vidljivo iz svih "imerov3.
smesreno nife 0<.1 pr\'og i u blizini kmle.
78
Pravlla ploVidbe
81
Propisi 0 plovidbi na pojedinim
delovima obalnog mora
Tekst' 0 propisanom vijenju zastava na
brodovima trgovacke mornarice i malim
brodovima za zabavll , kao i za 7..aslaVe
medunarodnog signalnog kodeksa MSK, da[ je
na strani xx, II oblasti Plovidbeni propisi na
UPP, posto Sli propisi II lOj oblasti
jednoobrazni za more i UPP.
Vijenje zastava
Signalne zastave
Zastave
Zapovcdnik broda. odnosno lIpI""dvljac
camca, kad u voznji ugleda ozn:.lcena mesla
gde se ndvijaju podvodne aktiYnosti, mora na
vreme sll1.:1.njiti brzinu i ploviti na cJovoljnoj
udaljcnoMi sa koje st: ncce ugroziti izvouenje
podvodnih aktivnosti iii Ijudski zivoti .
Svuki zapovcdnik - upravljac jahre iii
camea, duzan je da bude upoznat i da se
pridrzava odredaba lokalnih l'ravila plovidbe
(red na sidri;w, 1I lukallla, 1I marinama, na
kupalistim3, uEiClJ reke lJ more, morskom
kanalu ... )
Llicka kapCl:lnija kao nadlezni organ
bezbedno>ti plovidbe i Ijlldskih zivota
propisuje pravila plovidbe 1I pojcclinim
dclovim3 obalnog mord (lukama, marinama,
plazama, kllpalistima.. .) koji su n:1 njenom
pndmcju. Lokall13 !'ravila plovidbe Lucka
kapt.'lanija II za pomoret' .
rnoraju za sobom na PO\ rsini vode da vuku
narandzasti iii crveni balol1. Lokacijc na kojima
se obavljaju podvodne aktivnosti objavljuju se
putem Oglasa 7.0 pomoree.
Signali opasnosti i zahtc"i za rrazenjc
K)moci na maru iMOVClni.'ili sa Osnovnim
Irl'dhama () plovidbi Dunavom i prikazani Sli
j stra ni xx
Signali opasnosti
SignaIi i znakovi za podvodne
aktjvnosti
1111
!'eljarski brnd II SlllZbi: jedan dugi zVllk
motorom). a nakon toga 6':liri kralka
uka LJ razmHcim<l <xl dye minUle.
a"lukan - kraCi ad 100111: tri udarca zvona.
kOI1 toga brzo zvonjenje j opel rci udarc:l
nlJ u razmaku OU jt:dnc minuLe.
'a sidnl - kraCi od "100 Ill: Brzo zvonjenje na
.1I11ClI broda svake minute.
'asukan - prcko 100 111: trj udarca z\ona,
llln "rzo zvonjenje, lri udarca zvnna i na
.Illl udardc ganga sa krme.
. a sidru - preko 100 m: brzo zvonjenje na
.lIneu broda nakon kojeg sledj gong 53 krmc
r.tzmaku od jcdnc minute:
Sira iii lIZH mc:-,ta 113 kojirna obavljaju

x>dvodni radovi, kao sto Sli snimanja,
traiivanja Ill.om i morskog dna, ronjenja uz
Xll110C lcskc ronilackc opremc, podv<xlni
UIXl!OV i slicno, momju bili O7.naCena
11 znakovima radi izbegavanja omelanja
1<.10\'3 i Ijlldskih zh ma, 3 i
lllloglicavanja p)ovidbe. Ova
se ohele7avajll narand73slim iii crvenim
l;llonima 11a povrsini \'ode. I{oniod koji se
.1I11o.-;(alno bave POdV(Klnim aktivnoSlima
Reg za maglu sa becom sa
komprimiranim vazduhom
Plovidba mOlorom: jedan du,l! zvuk u
razmacima od dye minute.
Osnovni zvucni znad u magli

-- Reg za maglu
.,f;). Zvono
Brzo zvonjenje
o Gong
--
1'Iovidba jedrim3: jedan dug zvuk i dva
kratka 1I razmaku od najvise dye miIll1te. 1st(.'
zVlIcne signaIe c..Iaju i brodovi sa ogranicenolll
manevrisanja.
-
Signal", obicno rog za maglu sa bocon
komprimiranog vazduha. 13rodovi duzi od 1
m osim brodske sirene moraju i ZVOIll
Brodovi duzi od 100 metara lreba da imaju
gong. Sigmli brndske sirene mogu biti kralk
(jedna sckunda) i dugi (cetiri do :;ckundi I
signali zvnna su pojedinacni Hi brzi (u razmak
od pet sekundi). Gong sc uvek oglasava same
jednom. Niz signala mora se ponavljali I
zadatom vrelllenskom rnzmaku.
Spreman 7.3 plovidbu: elva duga signala u
Iclzmacim3 od dye minute.
11 11111
Dv-J duga i dva kratka zvuka Pel kr:.llkih :.ign<lla
Da;e hrod kOji sa Daje brad koji leli poKa;.ati
leve 5tr:l11e da lllU ";!mere drugog brocla
Zvucni signali u maglj
1 .1
Prestizanje brodova U lIskom kanalu:
Dv dug;l I jedan kmuk zvuk Dugi. kronk., dllF,i, krarki zvuk
lla,e brotl koji tdl prt:tk-.lti sa Su,o;tlRf\uti hrud dopuSta
desne scl'3ne
Uobic:ajeni naCin otkrivanja drugog brada i
oznacavanje vlastitog polozaja u magli,
obavlja se zVlIcniIn signalima sirene (za male
brodove rog), zvona i ganga. Razlicite
kombinacije tih zvukova obelezavaju brodove
u plovidbi, pred plovidhu (koji nisu usidreni a
nisu ni na vezu a ne krecu se), usidrene iii
nasukane. Vrsta zvuka daje grubu sliku 0
veli6nj hrnda. Plovila kraca nd 12 metar," (do
15 BRT) moraju imati sarno "e fikasan zvucni
Plovidba brodova u magIi
Pravila plovidbe
Tri kratka zvuka: Signal hroda (sa<vim levo)
koji se krece unazad - knnom.
Magla, C::ak i vise nego lose vremc,
.predstavlja vcliku opasnost za male brodove.
Smanjena vidljivosl povecava opasnost sudara
sa drugim plovilima, se i svetla brodova
ne mogu dobro, iii nikako videti. POjavom
magic, ili, ako se ona oeekuje, brad koji je u
luci ne bi trebalo da isplovljava. Ako se magla
pojavi za vreme plovidbe, moraju se preduzeli
sve radnje cia hi se srnanjila mogucnosl suclara.
Prvo se utvrduje poloz.aj broda, a zatim
odreduje kurs izlaska iz saobracajnih i opasnih
voda. Neprekidno se mO..... d proracunavati
polozaj i uSllleravati brod u sigume v<x1e, i po
cenu potpune promcnc prvobitnog plana
putovanja.
80
I
----
.. ,
.-
..'
-'
83
Kardlnalne oznake
N ol.ruka: V K DI ili K BI
E oznaka v K B13Gp
S\':lkih :; 5 II. K BI 3 Gp
S\,;Ikih 10 s
S llznaka V KB1 6 Gp plus
D BI SV'".tkih 10 s iIi K BI 6 Gp
0 AI <;;\<"'akih 1; s
W oznaka: v K HI 9 Gp
svakih 10 'i Iii K DI Gp
s\'akih I,)s
Kardinalne oznake pokazuju gde se nalazi
neka opasnost iii tacka. Danju se
razlikuju po obliku i boji. a nocu po svetlosnim
karakleristikama.
I
,
,
,
,
..
.,
, ' , ,
, ,
. ,
" ,
. ,
. ,
. ,
,
. '
'
,
'
-
Desna oznaka
Plovni kanal
i
I.
-- . .
Smer oznaka
/
0
.'
- , '
. '
. '
, '
, '
. '
({n ,
, '

IAleralne oznake
Pnkaz tipicnog kanala po IALA Asistemu
Leva oznaka
Pravi/a pJovidbe
Late.... lne (boCne) oznake se koriste na
.hovima dobro kanala. Oznake s
\c qrane mogu biti u ohliku valjka ili stapa i
ck su crvene boje. L:koliko imaju na vrhu
oak to je uvek crveni valjak. Svetlo. ako ga
a. hlce crvene boje bilo kojeg ritma, no
k\og da se ne moze zameniti s dnogim
etlima u istom BOCne oznake
,ne strane imaju oblik ili Stapa i zelene
iii crne boje. a vrhu mogu imati
krenut prema gore. vedo je zelene boje.
lag<Xleno rilmu drugih oznaka u istom

Mc<1unarodno udruzenje
organa (lALAl odredilo je dva sisle
plovnOl( puta i plovidbe
opasnosti istem A, komhino"ani lateml
kardinaJni :;btt..m, koristi se u Evropi, In
AUW'dliji i delovima Aziit', dok se sistem
laleralni. kOrlsti u abe Amerikc i del"'i
AzJ .
Pomorska svetla - oznake za plovid
-
nocu
za nocnu plovidbu brad. pored oSla
nauticke opreme, treba da ima i sekundom(."f:
kojim se men lrdjanje peri<xla sveLla i tan
zbog identifik,lcijc svetionika.
Plovni putevi uzeg dela obalnog
oa mestima gde su novi, prolazi, oSlnr3. uiazi
zaHvc u kojima se nalazj luka i
oznacavaju se obalnirn 5veLJima. Boja
karakteristike sveta!>, koja sluze
raspoznavanjc, takodc se nalaze u Popi
svclionika.
Lucka svetla postavljena su na lukobranin
iii priswnima mdi orijcntacije pnliko
prilazcnja luci. Boja luckih svetala: zete
svetlo se postavlja sa desne, a crveno sa le\
strane, iz pmvca dulaska rna
prem3 luci.
za obelezavanje plovnog puta
priohalnom nocu se lIpotrehljav
pomorska svella koja se mogu podeliti u
gnlpc: svctionici, ohalna svetla i lucka svella
Svttionici su taka postavljeni duz () .
mora da po..<;luze brodovima j za orijenla ijll
ne samo kao upozorenje oa opasnu preprek
Mnogi ad njih poseduju i sirene koje ada
7.vucne signale u periodima smanje
vidJjivosti (napr. za vrcme magle). kao i UK
rndio-stanice za kOffiunika<.iju sa brodovirn
ohalnirn stanicama.
Koja strana smatm desnolll, a koja levolll,
odre<luje se uvek prema kursu kojim hrad
dolazi do oznakc sa mo..... iii se sa te strane
pribliZava luci. odnosno prolazu ili uSCu reke.
To v-dzi sarno kada je pristup moguc sarno sa
jedne strane. Ako je prilaz moguc sa dye str-dne,
kao Sto je kod prolaza ili kanala koji idu
uporedo sa obalom, smatra se da je ulaz' sa
severozapadne strane.
OZNAKE ]A OBELElAVANJE
PLOVNOG POTA
Osim nesvelleCih oznaka. za lak1.e
rospoznavanje n()(.'u i pri smanjenoj vidljivosti.
postavljaju se i oznake opremljene svetlosnim
bleskovima. Popis svelleCih oznaka sa
svetlosnim karaklerislikama nautic-d.f ce nad 1I
Papisli svclionika.
82
Ircea je, po kvadrantima. T'lko
se oznaaavaju veliki i potopljeni
ohjekti. akon ....spoznavanja znaka i
da je to jedan ad kvadranata. znace
se 03 koju stroou treba skrenuti i 7.3ohiCi
preprcku.
Oznake za dnevnu plovidbu mogu ,e
rozlikovati na tri po ohliku celog znaka
( ohlik valjka. kugle. pir-dmide ili motke),
po boji ( crveno. emo. zeleno. ili belo) i
konamo po znaku na vrhu. ako ga ima. Da hi
se prepoznala oznaka. postoje tri moguCnosti:
oznaka se mora ostaviti sa leve strane. sa desne
strane. iii po sredini. to jest. zaohiCi je sa leve iii
desne SLranc. za prve dye mogui-nosti nisu
potrebna objaSnjenja. ali za treCu posloje jcl tri
varijame.
PnJa je. da se znak Ostavi na ,igurnoj
udaljenosti. jer oznal'-dva neku usamljenu
opasnost;
<lntga je. da se znak ne sme z.10bilaziti n3
prevelikoj udaljenosti. veC se mora ploviti
pored njcga, sa leve iii desne slrane. poSto
sredinu prolaza iii kanala;
Pravi/a pJovidbe
85
Pravila ploVidbe
Brod A bezbedno plovi, drfe<:i se srOOine. Svetla pokazuJu polotaj abale i ostrva. Brad B, na crvenl
tor kalt poknva padvodne stene ispred ostrva sa svetlom n8 prekide B Bll0 s 8 nm I C BI3 s 6 nm, manja kurs
Idbe kako bi panava usao u sektor vldljivastt belog svetla. Brad Cnamerava da uplov; u luku Promenr6e kurs i
'llOetl uplovljenle tek kada u(je u zonu zelenag 5vetla. Oak traje uplovljenje mora se videtl zeleno svetto jer one
Ktl brad St urnom u 10vl"enu.
Crtef pokazuje kako je .0sveUjena.. grupa ostrva na plovnom putu. Brad A mora Ispred svetla B BI2 GP 10 s 9
om promenttl kurs, pri tom vocleCi ra(;una da no u(je u sektor tame, sve dok se ne uoci sektar svetla drugog
Ivelionika, B 813 Gp 155 17 nm. Tada 68 S8 vratlti na prvobitni kurs, ploveci u seldoru vldljivostt drugog svetlonlka.
Brad B, uotivti crveni sektor, mofe prameniti kurs na jednu iii drugu stranu, kakO bi zaobltaa grupu ostrva
Bll0s
Boja. kJmklcrbttka I peril

s\'etala na kanl
zajedno ... imbolom
OL.Il:.t.kc,
Ot.I1i.lka bigurnog plo\'nog pUla (I11oze hit
1I obliku iii ;tapa)
Scktori
o7nake. ObLik moze hiti razlicit.
kada ie U obliku cunja nala7i se sa desne
plo\ nog pUla. U"ek je }lIle boje i sa 'U11I
krMOIll na \ rhu
eka s\"etla, po:-.cbno S'etioOici. kori ....1
obojene sektorl" za oznaca\"anjc '-ligurnih I
opa!'lnih podrucja. Sektori '-IU oznaceru
kanama, u Popisli S\ etionika i pomof1o.ki
godiSnlJcima.
BJesalc: (svello krae od tarne)
Svetlo na pre" de (rama uaea od svetlal
lzofazoo SVQUo lsvetlo lama Jednakll
Stalno svetlo
Bleskovi u grupi (u 0'I0IYl sllJtaJu 3)
SvetJo sa kralklm bleskoll'lOla {SO do 60 u min,
Kratki bleskOVl na preklde
SveUo na prelc:lde u grvpt (u ovom sluCalu 2)
Pfomenll'\IO svetlo (menta bot...)
$\le1lO sa Morz8QVlm kodom lu ovom SluaJu U)
Vrlokrat bleskOVl ItOOdo 120um,ol
IALA A uk1iucuje i tri druge \ Ne

OPIS
Oznaka l1sam..ljcnc opasnosti
upozorava na mesto kajL' M:
sigumo sme 7aobiCi sa ohc 'jtmne.
S\ cuo. kad ga Ima. je belo HI 2 Gp.
o"tale oznake.
SveUa kardinalnih oznaka
Pravila plovldbe
07naka sigumog plomog pUla.
naprimer. pokazujc kanala. Aka je
posta\ljeno s\,euo, ono Je belo na
prekide. iii sa dug!m blesko\ima
svakih 10 sekundi.
Oznaka lIsamJjcnc op'I'Onosti (maze hili i 1I
obliku slapa)
oznake Sli namenjene za
pomoc 1I navigaciji, cia bi ukazi\'ale posebnc
osobine () kojima se govori U UPULSl\ ima 1::1
plo\'idbu. :'>JjihO\ oblik biti ,",zliCit ali ne
sme do\'csti do "'lamene" sa ostalim
oznakama.
Period svetala. Period je vreme potrebno za l:rtavog svetlosnog niza od pol:etka IOOne grupe
do pol:etka sledete. Vreme Je lNek dato u sekundama. Na kartama je navedena skra6enica penoda svetala.
84
I
r
--.-= I PI< 5.
[II U IPl2Go'.
L-..:--:--:--:-:------------l
Plovni objekti i njihovo koriscenje
6
11
1
Sirina broda meri se na glavnom rcbru, koji
je poprccni presck brodskog trtlpa i koji in'"
Osnovne mere, masa i zapremina
broda
Glavne brodske dimenzije
4
Osnovne mase i zapremine broda su:
sopstvena masa broda iii pmzni depla-
sman je' masa potpuno opremljenog
broc.la. na najmanjem, (zv. pmznom gazlI,
izrazena u tonaffia;
maksimalni deplasman podrJ.zumeva
masu broda do ravni najveeeg dozvo-
Ijenog gafenja, izrazenu u tonama;
rd7Jika izmedu i praznog
deplasmana ravna jc nosivosti hrada
(putnika i tereta).
",isninu treba shvatiti kao da je brad
utisnut u neku, na primer plaslicnu masu, uo
svoje linije najveeeg gazenja, tako da je u njoj
ostavio otisak spoljnog oblika trupa. Ako bi se
wj oblik ispllnio vcxlom, takvo vodeno tela
imalo bi 5VOj odredeni oblik - zaprcminu,
. 3
tzrazcnll urn.
87
5
8
'adgradnja (nadgrade, nadogradnja) je
we ono je izgrJ.ocno iznad
palube, i u vclikoj men pojac-olV<l
evrstoc'u brodskog trupa.
Ugradnja je sve ono sto jc ugradeno u trup
i nadgradnju. Ovde spadaju lInutrdsnje
obloge, podovi i tavanice, pregrade
prostorija (izlIzev
pregradal itd.
Pogon broda moze bili vanbrodski iii
ugrac1en motor sa lmnsmisijom (oSQvi-
vodom, statvenom cevi. elasli-
mom spojnicom, propelerom itd.).
Uredaji i instalacije su energcLSki agre-
gati, crpka za 1I slu6Jju pro-
dam vode, sidreno villa, konnilarski
lIredaj sa komlilarskim vooom i komli-
larski.lll perom. vodovodne i c1ekuicne
instaladje. instalacije za grejanje 1
praVeLrdVanje, itd.
Pokrelna oprema: navigaciona, bezbe-
donosna, masinska, kuhinjska, ltd.
Osnovni dekM sa kabinom: l-pramac; 2-krma; 3-paJuba; 4-l<abina; 5-l<okpit; 6-p<amCana slalva;
7.knnena statva 8-vanbrodski motor, 9-rul:ica motora ko;om se upravtja brodom i snaga rootora (dozira
goriYo u motor>; lG-karika zavarena Iii ul:vfttena za pnuOCanu slaOO (s1uZi za p<amCani vez i za pnjem teglja);
l
)
(
7
)
0
2
Naravno, aunei sa kahinam iii bez nle
ncmajll svc nabrojanc clemente i opremu.
t.: daljem teksn, ovakav plovni nbjek...
nazivace se camac. mali brod iii 5amo br<x.l
(izuzev u oblasti plovidbcnih propisa kOI
zahtevaju precizne nazlve) , poSto je taka
naziv vee opsle prihv3cen ad nautic3iJ
TakoOe, upmvlJae camea iii zapovcdnik mal
broda nazivace se kapetan malog broda, ,10
jednoslavno nautieac, jeT se u brgonu taka I
love.
BROD
Brod"ki trup sastav uzduznih I
poprecnih vez.:1 sa nepropusnom
oplalom. PodloZan je savijanjll pod
dejsrvol11 tereta, Ijudi, uredaja, oprcme I
dr. s' jedne, a potisku I boCnom pritisku s'
druge :,tmne. Sasroji se iz kosLura trupa,
opiate (obloge) dna, bokova I
palube. Pod glavnom pailibom se
podrJzumeva gornja zavrsna vado-
nepropllsna oplata trupa, iznad kojc
na",aje nadgmdnja.
Osnovni delovi broda
Brod.ki kompleks se rasclanjava na
osnovne delove: tmp (korito), nadgradnja
ugrddnja, pogon, ure<1aji i instalacije i pokret""
oprema.
Prema Pr-dvilniku 0 plovidbi oa unu-
tf'3snjim plovnim putevima i Osnovnim
odredbama 0 plovidbi na Dunavu, mall brad
je waki brod cija je dUlina manja od 20 metam,
izuzev onih malih brodova kojl vuku, potiskuju
iii nose kao "czane brodove koji nisu mali
brodovi, kao i skele i brodovi kojl mogu da
prevoze vise o<l 12 putnika.
Prcma zakonskoj defmiciji camac
UnUlr'dsnje plovidbe je plovni objekl trgovaCkc
momari e (o.,im tegljaca iii potiskivaca bez
obzirJ na dimenzije i iSlhninu) namcnjen za
plovidhu na unutntsnjim vodama, Cija je
trupa manja od 1; m, a sirina trupa manja od 3
m, i eiji najveCi deplasman iznosi manje od 1;
tona (za pomor ke 6Jmce ogranieenja su do 12
m duzine, dok ;e reglstarska zapremina manja
o<l 1; BRT).
PLOVNI OBJEKTI
6
"'\
J
22

4
20
9 ./ /
" .
17 0
.., r
"'
,
,
16
2 21
-
13
12
18
Wi1
8,
1

I
-(
I
19 14 10
7

-
Rec jahta na svim jezicima sveta oznacava
mali brod ili brad namenjen sportskim i
zabavnim pULOvanjima. Naziv potice ad
holanclske reCi Jagle i prva je oznacavao brad
kojim sc iSio u lov na divlje patke. Tck kasnije
ree jagla preuzcli su i drugi narodi da bi
o7.nacili mali hrad iii brad namenjen zahavi.
deloY! maJog broda. 1 trup. 2pramac, 3-krma, 4-glavna paluba; 5--nadgradnJa; 6-gomja paluba;
7kobihca. S-pramatna statvs, 9-krmena statva; lQ-propelema statvs; l1-pogonski motor; 12.asovlnski vod;
13statvena cay; 14.propel.er; 15-komanda zs motor; 16-prenos komandi transmlslja do motora' 17.kormilarski
tOCak; 18-prenos upraviJanJa brodom - transmisija; 19pero kormila; 2Osidreno vitlo; 21-sidro; 22-bhve
86
89
CVNoCa je sposobnosl broclskog Lrupa cia
sc pod clej't\'Om spoljnih sila trJjno ne
rczcn-oara - pogodnog ohlika, lako
da se olpor broda ne povcca 1I znatnoj mcri.
Ontgi pojam stabiliteta jt: stabilitel tezine,
koji z3\'isi ad opterecenja. rnaterijala
oc.1 koga je brad uredaja i opreme,
motom. tankova'za gori\"() i vodu itd. Sila h.oja
naginje brocl. Pf\ 0 morn sa\'ladau lIticaj tezinc
pa lck anda uticJj oblika. L. pr.,bi prc clolazi
do prc\ nanja broda zhog grubog nCm3r..1
nauticarJ iii pornemnja oplcreeenja. nego
clelavanjem spoljne sile vetm i lalaSJ.
se mozc poboljsali dobrim
rasporec.101TI optereeenja tako ce se leski
tereu posta\'ljati na sredinll i na ;to rneslO.
Ua bi se izbeglo \ aljanje brexla potrebna je
ravnomcrno opterechati. kako !xx:ne krnje\"e
tako i pmmac i knnu.
Iskustvena praviJo! Ako Ie mali brt><.l
7.311\ acen nevrt:mcnom i \'iM>kirn wlasima, i
ugrozen lUll je stabilitet, kapctan 11e6: dozvoliti
nikom ad posndc i gostiju <.Ia uMane i stoji, iako
je to rcneksna reakcija kacla u nevrCIllCIlU brexl
pocinje da se Ijulja. moraju, Ix:z obzlra 113
okolnosti i talase cia clIcnll iii sednu, ako je
potrebno i na dno plovila. Evcl1lualni ler<..:l
treba slaviti na najnizi deo brooa. Spu';wnjem
Ijudi i lercta na dno plovila Zllatno ce 11111 se
poboljsati stabilitet, Cimc se
mogucnost prevrtanja. Zatim, praviloc)11l
voznjol11, blagim i velikim krugorn okrclanja uz.
umereno doziranje snage pogon.o:,kog mOlora,
izbccice se uticaj centrifllgalne &i1e. Polozaj
hroc.1a 1I plovidhi 1I oelnosll na tala..,c mora hiti
takav dn ih c1abija prihlizno po prJIllClI iii knni.
aravno. uz preduzimanjc ovih radnji
<.ldimicno iii u pOlpunosti, bf(xl cc se usmeriti
1I prJ.vcu sigumoMi - 7..a\-ctnne ave) bkusrveno
pmvilu '" primcnjuje i kocl \'cCih broclova.
ne i ona) cleo da posada i putnici
moraju sesti na dno broda.
Cvrstoca
Plovni oblektl I nJIhOVa kOflscenle
Kad(l je, na primcr, u pitanju nepo\'oljan
'tahilitet oblika, treba [X)\ c6lti sirinu broda na
plo\J1oj vodnoj liniji. Ovo Sl' U iz\'odi
dogrnt1ivanjem uzdllznih poluvaljkaslih
Stabllitel SoC rm;claniti na: Sllilicki,
Id.1 ,,;poljne sile dduju rnvnomerno po jacini i
.In:u. i dinamic"ki, kacb sile dc.:luju na
.Ihove u n:llctima. Pri btoj jacini spoljnih
nd se. 11 slucaju dinarnickog moze naR,nuti za
nhlizno d\'ostruki lIgao U odnosll na sillcaj
1.111<'kog Mahiliteta.
je sposabnasl brocla da se po
l.mkll clejstva spoljnih sila koje su ilazvale
naginjanje pono\o \Irati u pn'Oouni
r..l\ni poloLaj.
'labLlitet je, takode,
InjJ.njll broda. Sill' koje mogu izazvati
'lnlanje broda su: vctar, talasi, ncra-
)11emo r:lsporeden teret, ccntrifugalna
"krcranju brO<.ia, ild, Aka ,e brocl na/linje
) ..,vojc uzdufue ose, gO\'ori se 0 poprccnom
II1lanlu - poprecl1i stabilifef. Aka "" brtxl
J,tlnjc oko poprecne gO\-ori se 0
IJotinjJ.nju brocla U lIzdu7.nom sillislu
clwilli !J.labi/ilet.
Stabilitet
L zavisnosti ad ugla nagiba, r..lzliklljC sc
stabililel, gcle je ugao nagiba 6-8 i
I.lhilltel pri vccim nagibima.
Poeetni ;"l3bilitet zavisi ad pllnocc oblika
hra, i odnosa cluzine i sirine lrupa. Zato M: 1I
)\ om silicaju mozc govoriti 0 slabifitelli
uhltka Sto je II odnosu na duzinu lrupa
to ce stabilitet i Mlprotsravljanjc
pre\:rtanjl1 bili veCi, ali do odreucnc granice. jcr
. povecanjem sirine gllbi 1I bnini broda.
I\akav treha da bl1de exJnos i dllzine
(nlpa. ne moze sc prikaz3ti nckim meri!om,
k.1() ;;lO se ni menlo 1...1 \'eCi hroo ne m07e
prcneli na manji. Za brtx.l 00 10 m duZine taj
>dnas i7.l1osi 1:3, clak je 7.a brod 00 6 m i clo
I
) - _..,.
,
-
TEHNICKO-NAUTICKE
KARAKTERISTIKE BRODA
Ii hrodJ na maksi.malnom gazu
T-minimalni iii prazan g3Z
T -111:lh.... nnalni gaz
Plovnost
Plo\'nOSl je (lp.sta nekog: lela d.1
sc pod dcj ... tvom spoljnih sUa moze odrz.lvUlI
na vodi. 11 o<.! ndno:-,a gustine
I11JIL'rijala oc! koga se (do 'iasloji i gustine V()c!t;
uezils/ol'na p/()(Illosl. kadn Je gu:-.tin..
tela m:mja 00 gustine vode, Jll:"ga!U'ua
kada je :-.Iucaj obrnut, telo bezplol'lIosti kacb :-,t1
gllslina tela j HxJe jednaki, odnosno k"H.1a le)o
Idxli u "xli na btlo kajaj clubini, i na kr:lju,
ltS/Ol'Jlfl plm'llost h.a,Lt je gu.stina od
kog:a lie tela \'eca od gustine \'ode, ali jc
tela lak\'og ol>llka da zapremlllU "ode,
cija je 1ItJ.:-',1 jeonaka sop.slnmoj ma.:-.i tela
Broclo\"i lIslo\'nom plo\no'icli.
Nepotopivost
se obeLbeuuJe henne.
licnoscu "tpojeva opiate trupa i O(\Ord nn trtlpU.
\';j7dusnim Komorama. <h"ostrukim dnom.
nepropusnim pregr..l<.lama i crpkJma 7.3
sa\ lac1i\ anje prodor..1 vode.
__l
B
B,
L -duzina brooa na minimalnam g3ZlI
B -sirinJ broda minirnalnom gaLu
L-du7in..1 brnda prek() .....vega <najn.-.ea du/IO.J)
L -<.lu7in3 brodJ na l1uk,,;imalnoJ11 gaLu
najH:CU lIronjenog dela (ohieno it:' to

oa broda).
Visin.l hoka (nacl\"ode), meri :"It'
oa gLI\nOI11 rebm, o<.l linijc naJ\c<3eg
doz\oljenog gai.enj.l tlo gamjc ivke opbte
paluhe. \'isina slobodnog boka odreuujc tZ\.
"rezerYni depbsman
tl
Oclno:mo. to je ana
istisnina koju hi brad 1I sluc:aju
uronjenja \'cceg oct doz\'oljenog
gazl'nJa, s\ l' do gamje i\'icc palube, a da pri
lOme nc izgubi plo\ nOM.
RC/lTvni clepla.... man je oel presuclnog

znacaja prilikol11udcsa (kao Slo ie npr. prador
\oue U I>f(x.!) icr omogliCava dohitak u
\'remenu clok ne hudu preduzete i
odgo\ arajuce mere za broda.
Ukolika jc ,Iohoclan hok \ ce;. utoliko brO<.i
IXllje ooole\'<l prc.:lh"anju lalasa, odnosno.
dopuSta \"ece poprecno naginjanje brod3.
Zbog \"a"no... ti. \"isina ",Iolxx.lnog Ix)ka se
odreuuje pr.J\'i1ima.
Plovm objekti I nJIhova kOflscenje
I3ezbedna r:lMojanjc Ie ano kajc Ie
izmereno izmec:1u r..I\'11I gaz.a i naJni7:e
tacke i7nad koje voda m07C ut17iti II brod, pri
ccmu se ne uzimaju II obzir ()(\"ori Z3 prijem,
uZimanje i izbach vo<.IL'"
88
Plovn; objekt; ; njihovo
Plovn; objekt; I njihovo
Drvo
HrJ:,lovina jc tclko, cvrsto i tvrdo drvo. U
hrodogradnji se upotrebljava za izrJdu kosturJ
trupa (rebid, rebrenicc, spone, pr yeze itdJ.
Ranije je upotrebljavano i za izradu oplale
trupa (ribarski Sli prnvljcni (xl
hrastoyine), ali se to napusta dclom 7.310 sto je
lrup pretezak, a delom se "vo drvo sve Ide
nalali, pogotovo aka su pOlrebne vece duzinc.
7.a izgradnju opiate lrupa i palubu
upotrebljavajll se I11ckanija drva poput bom,
ja:,cna, eamovine, itd. Jahte sc cesto aplo-
cavaju drvetom iz lrap,kih predel.. kao ,to 'u
m"hagoni i tik. Za nadgrJdnju, pregrade i
kabine l110ze se upotrebljavati vodootporni
sper.
Drvo je kla'iean materijal u brodogradnji.
Zadnao se kroz \ekove, doka7.avsi svoju
izdrLljivost i u najtcZim uslovima plovidbe.
Ipak, sve se manje brodo\'a gradi od drveta.
Radl sc pojedinacno, i gradnja je skupa.
Nedostaje i kvalitetno dr\'o, a i dobrib majstora
7.a d,venu brodogradnju je we manje, kao i
onih koji imaju dovoljno vremena Z3 redo\ no
odnavanje broda.
odnosu na svoju tezinu, dryo je jak
materijal, e1astiCan, S po7itivnom i bezu-
91
ZahvaljujuCi nivou lehnike brodogradnje svaki
mali brod izgraoen od poznatib mmerijala uz
dobar projekat i izradu bice siguran u plovidbi.
to se lice troskova gradnjc i odr7..llvanja.
,Iucaj je drugatiji. Trosko\i brnda od
celicnog lima su najniii, dok se hrodovi od
stakloplastike odt7.avaju. Ako se zeli
da brod bude sto laksi, kori'lice se
vodootpomi spero koji je specificno najla-
ganiji materijal. Najtei.i je, svakako. anmr..tni
beton ferocement. l\aj\ eeu specificnu
CyrstoCu ima stakJoplastika. :'oJakon svih
upofl.1.1ivanja, oi za nijedan materijJI ne moze
se reCi da je idealan - svaki il'na prednosti i
nedostatke. Po vcCine srrutnjaka,
'taklopla'lika je malerijal buducnosti
a manjinl plovnim jcdinicarna L'l
.rmilarenje posluziti i veslo, lZ\ .
lnica". koja sc poslavlja na krmeni deo
dltako da je sin deo - list zaronjen u voctu i
poloZajem, potiskivanjcm 1I levo iii 1I
no postize sc zeljeno l'tkretanje.
I"ko su sada, bo brodograoevinski
m"terijal veoma prisutni stakloplastika,
crmoplaslika, celicni i aluminijumski lim le
Jnnirdni beton - ferocemcnt, od drveta se
u\'ek grad; znacajan broj malib plomih
,,:dinica. [ pored najbolje volje, ne moze sc red
koji je materijal najpogodniji za brodogradnju.
Manevarske sposobnosti
MATERIJAU ZA GRADNJU BRODA
\lanevarske sposobnosli br<xla Sll:
,kn:t1jivoM, inerciona svojstva i upravljh"ost.
t \-'nUI ce hili reci kasnijc. Odre<1ivanje smcra
1\ idbe vrSi se kormilarskim urcdajem a
krdanjc broda pogonskim urec:lajem.
\ anbrodski motori, kao pogonski uredaji

Jlih hrodova, sluze i L'l kormilarenjc, jec Sli
hOllki i 741 to. Moze blli direktno,
Jlb nautieaT dni polugu mowrd, iii preko
lnnilarskog locka i transmi:-.ije.
t\.od maneVf"d pristajanja, okrelanja 1
plm Ijenja, pored kormila i oblika po(ho-
nog <.lela broda, vazl1u ulogu igm i pogoo
HxJa. :"Ja primer, hrodovi dva propelera
nristeCi spreg propulzionih sHa (voznja
Inog motum napced, a drugog nazad) imaju
IJleko veca rnanevarska svojstva. U
lucajevima otkazivanj3 komlila, brodovima sa
1\;.1 propu!zora moze sc wko ce
kurs odrzavati podesavanjem snage jednog i
Imgog mO[Qra_
Bezbednosni elementi bnxla su: cvrsloea
lnapa, srahilitet broda, visina nadgradnje,
lobodnog boka i bezbcdnosno rastojanje
h'hina merena od linije najvcceg uronjenja do
Cll"ora na trupu brocla), manc\arska svojs[va i
pogona.
9 6
r
8
6
3
15
14
poprcefll_l CVrstOCll, rebea, okvirna rei
(t:lJ1l s3Mavijen oct rebrcnice, boco<
rebrJ i spone) i pregrade;
UZelll:Z,1Il ccrsJoClI, s\-e uzduZnc veIl
kobilicu sa hrptenkom. pasme, podvezc
prove7e, kao i :wc u7.duzne vo;<:\
oplate-poscbno z3vrSni yoj i uzvojni lim
/Oka/Ill/ cvrstoCl/, koja je prcdvidena
s\'lm mestima gde sc javljaju posebna ja
oplereeenja. postolje <fundamenl
pogonskog motora, poslOI;e sidren<
villa, hilve, ojm:anja na pmmcu i knni, ito
Elementi cvr.>toce kosrura hnxlskog teu
mogu sc rdsclaniti oa:
16
2 1
7
/
plm ne jedinice
c\'tSl<x'e brodskog
14 11
5
Napomenal ,\fanje
nernaju s\>c c1emcnte
Prikaz clcmerutl.l C\'I'SlOCC bmcl....kog (nJpa popn..:mog ... i,:,tenu
deformge, odnosno, ne prelomi. SHe koje
dcluju na brodski lfUp SU, sa jedne strane lC7ina
bro(bkog lrupa. ukrcanog tereta i Ijudi, a sa
druge Slrane potisak na dno i bokove broda.
Pored tih sila. koje su staticne, na brodski lrup
deluju i sHe, udarci talasa kao i 0 tali
udari u plovidbi, prilikom pristajm'Ia,
nasedanja ild.
Ilrodski trup je >aMavijen od kosturJ i
oplale. Kostur brodskog rrupa daje neo-
phodnu proslOmu <"vrsloCU i oblik. dok oplata i
njena nepropusnost obezbeduje plovnosl.
l-kobilica; 2-hrptenica: J..pasma: 4-boCna pfOveza; S-palubna proveza; 6-proveza; 7rebrenica; 8-boCno rebro;
9-spona; lG-kofeno lim); l1-uzvojni lim; 12-zavrSni YOJ; aplata; dna broda; 15-op1ata
paJube; 16-paJubna stala
90
v
Celicni lim
93
Plovni objekti i njihova koriscenje
Jos ocl vremena k"d" Je lim poceo
zamenjivali drvo, do lada jedini bro
dogradevinski materijal, celik nije izgllbio
svoje vodece mestO 1I gradnji brodova. Jeftin je
i lako ohradiv materijal. Stakloplastika je, zhog
svoje bkoee, 1I prednosti kOO gradnje manjih
ohjekala . brOOova lakog deplasmana (glisera i
polllgiisera). Gustina cclika je 7,8 kglm, dok je
kOO stakloplastike 1,9 kg/m. Ovaj nedostatak
sc lIblaz.va poveeanjem ;;irine broda i
dimenzionisanjem e1emcnata evn-.toce ka
smanjenju m:lse broda, narJ\no, ne oa
bezbednosli. Osim toga, i rJzlika u
brad" 00 oko 10 em je hilna. KOO
dimenzionisanja debljine opIate preporucllje
se da celicni lim ne bude ranji od 3 nun kako bi
trllp zadrZao svoj oblik, OOnosno, <1.1 ne bi
doSio do defonnaeije lima prilikom
zavarivanja. Cela konslruk ija broda 7.ahteva
posebnu antikorozivnu za5titu, od zavhi
Stakloplaslika svakako ima prednosli nad
materijalima, ali ima i 5vojih
nedovo!jnu elasticnOM i sKoro
nikakvu otpornost na lIdarc predmcm,
kao i, za nase veoma visokll cenu.
Pri gmdnji broda prYo"" izgmdllje kalllp 1I
koji se polaze amlatura, a 7.atim na)h-a 511101001.
i drugi nacini, kao oSLO je "sendvic"
gradnja. TlI se jezgro 00 pohuretan pcnastih
plo6l, sperploi'e iii drveta zatvara s jedne i
drllge Slrane lankim zidom stakloplastike.
O\"aka\' trup je veorna lagan. ali irna dosta
problema ukoliko se prohije zid
srakJopla;tikc. Ovaj nedostatak se moze izbeCi
ako se za jezgro lIzme materijal koji ne lIpija
VOOll.
da se udeo swklcnlh vlakana,
zapravo, tip Lkanine napmvljene 00 takvih
vlakana. To moze hili jednostavna tkanina od
izvlIcenih \ lakanca - mal. iii pletivo - rowing,
oct unakrsno isprepletanih uvijenih niti.
Tkaruna se mcri u gramirna po Olelna
kvadr.JLnom.
1\ nom pIOVIlOSCU. Otpornije je oa osrccenja
J ,.;lmO..d nego staklopla>eika iii Iimovi 00
hka i aluminijuma. Lako se ohrduujc i veoma
) IZgleda, ali mll jc veliki nedostatak ;;to je
wJlo"no propadanju. Stalna ( okolinc
nctlostarak \'azdllha dov,x!c do m.llenja

,,-(;.I, naroclto u zatvorenom pro:-.lonl, Jer
111.l "ilrujanja "azduha koji bi uticlo da
Iga izgubi bparavanjem. Posloji i SU'"O
IJenje koje nastaje zbog fenncntisanja
nKlnog soka dryew. To se
IIneclIje lek nakon d\'e do tri gOOine posle
.tlnje. Kada jc drvo dllgOlmjno izlozeno
xli. k.i i i suoeu propadati, pa mora
Slititi naslagama boje i Iaka.
dodimi oblik, gdc se daske (Iajsne)
clodirujll 5vojim ruhovima, a naj7.aMu-
pljeniji je kod izgmdnje recnih plovila;
prcklopni oblik, daske (Jajsnel sc pre
kbpajll na svojim nlhm ima (drvena
pasara)j
dijagollailli oblik, gde je opl.ra s"sw
vljena od dva sloja dasaka (oplatnica)
izmedll kojih je pbtno. Daskc se posta
vljajll jedna prema tlrugoj dijagon"lno.
srakloplastika se sve vi;;e lIpotrebljava pri
radnji malih brOOma. Veoma jc trajan
IlMterijal, ledan je od najlvrdl11, i za ....zlikll 00
Jrvcw na tntljenje i propadanje 7.1X>g
arosti. Tnlp izgraden 00 staklo plastike IakSi
. oJ dn'enog za oko 30 procenala.
Stakloplastika
l hrcx!ogmdnji postoje tri ohlika gradnjc
,"Ie brada ,x! dneta:
Kao sirovine korbtc .:.mola poli-
'''lerskog iii epoksidnog tipa, i arma[Ura ad
Idklcnih vlakana . kalcijllm silikonskc osno-
Smola se moze oblikovati bez ik.kv,h
pnusaka iii lcmperantre, jer se lIkruclIje tek
bda se dodaelma izazove hemijska reakeija.
'.lma ne posedllje dm'oljnll ""rstOClI pa se
ojJcava vlaknima Maklenc vune_
1)\ akve moze 1)C rcglliisati tako
,
7
B
3
2
7
3
2
7
3
2
6
1
6
1
4
b)
5

, -
..:1-- -
c)
ols-, ======= ._
4 - I--- ..:_.. ". .
-- -- - --- -- "
. ...'--7." ---" - I
_ -..__"'- rl'- --'. -
- -x: _.- ., "- -lr-_.__ .. I
_ JJ.- -"
_.--, - I
'- -:,.'- __ . .. - -"1
.. ' -
6
0>.. -
5
a)
1
Sistemi gradnJe drvenfh a) dodrrnl, b) preklopnl, c) dijagonalni;
1kobillca, 2-rebra, 3oplatnice, 4-nosac klupe, 5-klupa, 7-bokostitnik. 8-platno izmedu oplatnica
Plovni oblektl i njihovo kOrJscenle
92
PIovni objekti i njihova koriseenje
PIovni objekIj i njihova korlSCenje
u.
( ,
,
dl
plovak
pomotno u1
lorepinaJ
_..... I
Delovi sidrene opreme: ked veeih pIovnih ;edinica
ugra(leno je etektriCno iii mehaniko sidreno vitk>
sidro mora imati 2/3 zahtevane mase. KcxI
manjih ploYnih jedinica lImesto kmtkog lanca i
celicnog uzeta se lI'-e oct nilL
Sidro se oba.... i diZe ru no. Kod vceih
plovnih jedinica to se izvadi sidrenim villom
koje mozc biti mehanicko iii de ktricno
Tehnika sidre.nja: da bi sidra dr7-310 brod
1I mesttl koje je odabrdn , 1110.... sc kao klin
ukopati u dnn i tako ostati. Uslov za
ukopavanje kraka sidra je da srruk
budc prihliino par..llclan sa meslom
lIkopavanja. To se fX>stize ispustanjem

polukarika iii --_____
patentna karika
ratki lanac c--....
-. (
. 1

d) bl cl
,
oY

Oprema za sidrenje
OPREMA BRODA
Vrstc sklard. Od \'clikog hmj3 tlJXW.l 1'>a<bI":l,prtxl'iI.l\I;Cna :;ll
,1,) admlraUtetno inu d\'t: .;ape- i na Komjcm krJ,ju mdc pokretnll mouru.Jt:dno IC cd tipova I'>t<bra Retkn
lIpnlrthlj:lv3 ru malim brodOVIfll:.I,
s,dro, kratki lanac, sidreno uze. plovak sa
(tom, polukarika i sidreno vitlo, ddovi su
'u 'me za sidrenje, koju nardvno, svi mali
KJovi nemaju ovako komplelimnu. luzno-
nost oprcme zavisi pre svega ad namene,
11l"mc, tehnicke
II kta, seklord plovidbe, itd. a primer,
\ oreni cunei od sidrenc opremc imajll
lopno sidra &1 lIzelom od niti.
'ljU. mali brod mora imali takvu opremu,
lJ.l omogllcujc brzo i pollzdano sidrenjc.
jugosloven,ki regisrar brodova URl je
propisao standardc za b>?a i
"use sidm, prekidnu cvrSlOCli 1 dUZInU
u.lrcnog lIZela i sidrenog lanca u odnosu na
\;.l"ltl broda.
Ako je sidra tipa visoke dr7.anja sa
velikim vrhnvima, njegova se masa
1l10ZC smanjili za 30 proccnata. masa
rnoze sc podeliti i na dva sidrn, s tim da jedno
. d tln Sa...... k........ se
b) patentno zglobno, tip {)-J,nrorth. jc u upnlrebi 03 n=kantl I mont, 1m3 ve porn e ,,- -,-
ptwno6J kreeu u odmJll'>u na di.l6k 1.3 45 Slt:pt:m na jednu iIi SlrJ,nu;
d klasiCno refno _tetvorokrako. Na malim brodmtnu sc uRlavnom Upolrebl)3V3 S;I pokre1nim-sklopivim mama
(pnnc..ip
d) sidro maeak _Irna ,zglcd kla... remug sidra, smto je malih dimenzija. PreY.lshodna n;l!1lena mu lr.l'..cnje j
\ J,lIcn}c stV"J,ri 1I vodi.
95
I
renje
I
111
Duiina broda u metrima l (m
Brod od fcrocementa (cement, pe ak
meta Inc zicana nucza) ima odredcnt'
predno'li u odnosu na sra kloplastikll. Osn<>
vni materijal sc lako nalazi i znalno je jehiniji
Otpornosl na zamor i naprczanje je veea, i nije
7.apaljiv. Popf"'dvke brada su jednostavnc, :1
od..zavanja re!ativno mali. Ovaj
materiial ne poznaje lruljenje iii r<lanje. ali mll
je nedosLarak velika masa. ZOOg svoje mase
takvi hrodovi imaju znatno veCi gaz, vet'll
okva.'ienu podvodnog dela trupa, 3
7.OOg povc<.-=anja otpora 1.<1.luevaju vecll snagu
pogonskog mota.....

Sta ardi JR za pre u za
20
1
4
kg
m
kN
7Q
A1uminijum
duzina veka upolrebe. Savrc-
mene epoksidne boje dohro
prijanjaju U7. rnetal i veoma Sli
tr"djne. 5' druge strane, oSteee-
nja lima brzo se mogu
popravili. To se urddili i
kaela je hrad delom 1.1 vodi. po
kisi i hJadnolll vremenu, za
.... zliku od hroda od staklo-
plastike. kojeg treba izvlatiri
na obalu i suvo i roplo
vreme.
Ferocement - arrniranj beton
Aluminijull1ski lim dosta
se uporrebljava 1.1 brodo-
grddnji malih plovnih jedinic-d.
Lagan je. gustine 2,H kg/m.
zOOg je veoma pagodan
za objekte koji zahlevaju mali
gaz. jegova
ca je znatno veca nego kod
Ukoliko se korisli
legum aluminijull1a S3 doda-
tkom magnezijuma iii silikona,
dohija duraluffiinijum, koji
je vcoma otpor.tn nn koroziju.
Delovi izlozeni vodi slvaraju
vlaslili l'..3stitni sloj od alulllinijumovog oksida,
koji je neosetljiv oa vodu j v3zduh. Medulim,
UPOlfChu ovog materijala ogranicava
visoka cella abrade.
Naon gradnje broeJa od armimnog betona -
ferocemenra je gmdnji od srakloplastike.
Kod ferocementa, heron se amtird celicnim
sipkama i zicama. Prvo se napravi kostur od
;ipki, zatim se kostur bpreplete tankirn
sipkama i guslOm mrezom ad zice. te
medusobno povcze i 7.avari. Gnda se TllrezasLi
oblik popunjaV'd i presvlaci slojem betona, i
dobija se lr-dzeni izgled broda. Pre ukrucenja
betona, pov..sine sc dobra izglade, a kasnije
impregniraju polieslerskim iIi epoksidnim
hojama.
94
U naprave za vezivanjc ufadj Sp.dajll
bilve raznih oblika, kljune, steznici, villa itd.
U napravc za usmeravanjc uZad.i
sp.d.ju zcvace i zdrda koj. istovrcmeno
ubd ad oiSleccnj. Kljune i bitve mogu sluziti i
za usmeravanje uzadi.
OPREMA lAVEZ
Pored propisane !')idrene opremc, brodovi
(rcbalo da imaju i rezervna sidra, za slueaj
nrednih kao sto su:
guhilak glavnog sidra (zhog kidanja
sidrenog uzeta. pucanja poluk3rike iii
k.da sc sidro tako ukopa da g. je
nemoguce iscupali);
ako je potrebno d. sc poj.ca sidrenje sa
<..Iva sidra, iii da se spreci zanoSenj<:: hroda
prema obali iii drugim usidrenim
plovilima u blizini.
PIovn; objekJi ; njihovo koriSCenje
O"lim vrste sidm i duzine sidrenog lanca, na
limo sidrenje uticc sastav dna (sljunak,
mlp, pesak - dobri uslovi za ukopav.nje,
llll'n - nesigumo ukopavanjc), jacina vodcne
Ill' ie jacina i smer verra.
nlinc duzine sidrenog koja exlgo-
.'iu 4 do 6 pUla uvcCanoi dubini vode na
tu sidrenja. Ukopavaju se jedan ili dva
b (Sape), u Z<wisnosti od tipa sidm.
Model Dimenzije sidra
Masa sidra od Masa sidra Pretnl
sidra a b c tamca aluminijuma ad telika lanca
A06 582 mm 320 mm 450mm do6m 1,4 kg 4 kg 6mm
A09 725mm 385mm 550mm 6-9m 3 kg 6,5 kg 6mm
A12 867 mm 450mm 650mm 9-12 m 5,5 kg 10,5 kg 8mm
A15 950mm 510mm 750mm 12-15m 9,5 kg 19 kg 10mm
poIukarika
- eko
ruda iIi diltik
Dimenzije i masa sidra tipa Daanforth
u zavisnosti od duiine broda i za

Jacmu vetra od 7 Bofora, prema
preporukama firme .Vetus.. poznatog
proizvodaca brodske opreme.
Plovn; objekti i njihova koriscenje
97
l:drelo sa
kljunom
zevaea
.. .. ,
dvostruka krstna bitva
zevaea sa stubi6em
U zavisnosli od materijala izrade,u:wd, koja
se upotrebljavaju za vezivanje na brodu, mogu
se podeliti na vlakn,slu i telicnu uzad
'celik-ce!o'. Uze m.njcg precnik. ad 10 mm
obicno se naziva uzica. Kao materijai za izradu
u?..di koriste se vlakn. sinlctiCkog iii biljnog
porekl. V1.kna biljnog porckl. n.jtclCe su ad
kudclje.
iednostruka
krstna biNa
dVostruka bilva
zevaea sa valjcima (radlama) kljllna
Naprave za vezivanje i usmeravanje
I tiadi
,ednostruka bitva
LI osnovnu oprcmll za vez spadaju napro.lVC
.1 vezivanjc, n3prave i'..a lIsmemvanjc uzadi i
ll>ao, kojim. se vczujc brod - ab.l. iii hrad -
)rou i obavlja niz dmgih rddnji vezanih za
lIpotrehu uzadi.
c
kraci sa
sree sidra
Usidren brod sa proplsanom duZlnom sidrenog uleta.
96
Plovni objekti i njihovo koris{;enje
Plovm objekti i njihovo
/
Mrtvi kraj
kraj koji miruie
uzao
obltno se koristl za
spajanje tanjeg uzeta sa
debljim.
Voj .........
Delovi uzla
ilVl kraj .
krBj sa kojim
I se radi
Lovackl uzao . ovo je relativno nova vrsta uzla. Veoma J8 pogodan za vezivanje
glatkog sintetitkog uleta. S8 konstlti za svu ui-ad razhcitog preenika, i kao zamena za
I uzao.
Uzlovi za spajanje uZadi
Muski uzao - sluzi za spajanje tanjih u!adl.
UZLOVI
\ izrade i kor&:enja uz)o\ a i upletki
,Ito mornarskih \'eslina kojim lie oulikuje
naulicar. Lzlovi sc morajll lako
\l,,'zi\'ati iii ouvezi\'ati i kada je ufe pod
IIkim opterecenjem. a moraju hili pouzdani
mJ ,\'ojoj nameni, <xl velikog broja uzlova
poznaje lrddlcija 1I brcxJaNvu, prib7.acc
oni koji su sasvim do\oljni da se
zhe<.1i siguran \'ez na broclu, \'czc brad -
liJ iii brcxJ - brod.
,
uleta od trenjem
PresecanJe j zatlta uzeta od niti
KoJiko JC Ulcta potrebno za \ e7 br<
Pr<lpisi kalu n"jmanje lrL odgova "'I
dtozinc i prckidnc evrsloCc, kako je
l rikazano grnfikonolll (Slr. ??). Propisima
predn(lco minimum, pa je preporuka da h
1I oprcml ima viSe uZaui (potrcba pojaea
vela. 7.. 1. tcgljc:nje. za re7ervu. lteU.
--
U brcx.larsrvu. broclovi za ve7i\'anje
lcgljenjC korisle eelik-eelo, uz.1d od cclien
Trojezdna uvijena l-paripina: Qezda)
3strukovi. 4-niti, 5-vlakanca
niu. Ova ui.au su "dike prekidnc cvrstoCc
su neprikladna za iJd, manipulaciju. zbog cega
se re(ko lIJX)lrchljavajll na malim brooovima.
Prema nacinu izradc, u br<xJarsrvu se
upotrcbljavaju dye vrsle ubdi, j to:
(lJ\ijane niti) i plelena ulad. Usukana ulad su
obicno troslruka - usukana ext tri zile; \'eoma Sli
jake prekidne cvrsloce i sluie kao sidrena
ulad, u?.ad za vez pmmca i kmle. Dobra
osohina lIsukanog uzeta je ta da je elasticno, da
sc u izvesnoj meri isteze, Ie da mofe ublaziti
lr7.aje. Pleleno ule je napravljeno od jezgra
koje sc sasloji od paraJelnih vlakana i unakrsl
plclenog plalila; kompaklnije je i kod njega se
leze srvamju vitice nego kod lIsukanog, ali je
siabijc i manjc elasticno.
intcticka vlakna za izradu lIzadi skora Sli
polisnula prirodna vlakna, kOja su osclljivija i
slabija. Uud od vlakana su vise negc)
troslruko jae. od prirodnih, ne upijaju \ odu i
manJc su podlolna organskom lmljcnju. Vek
lrajanja im je mnogo dUlL Po hcmijskom
saSlavu vlakna su od poliamida, polipropilcna
iii policslera. Najbolja su od poliamida jer
najduze zadrbv3jU prvobitnu elaslicnosl i
cvr.-.tocu.
Uzad od vt:stackih m3terijala Slit kao i lIzad
ad prirodnih niti, prilicno osetljiva na (renjc. Na
primer, ostra zcvaca ili rub palube moze za
veoll1a kraLko vreme da rJ.stmze sa
prekidnom cvrstoCorn ad vige rona. J)a bi sc to
izbeglo, potrebno bi bilo da se ubd
na svim mestima gde ona pod naprczanjem
dodiruju delove broda iii kopna. Najbolje je da
sc ta mesta zastite mekanim plasticnim crcvom,
krpom iii kozom preko kojih sc moie omotali
tanak kanap (l11r1in). Nakon upotrcbe ulad
treba lepo ll10lajuCi ih na l1i na
palubu. Sidreno uze se o.stavlja u pramclI 1I
7.3sebnom prostom.
Prcsecanje ufadi od vestackih vlak."na
obavlja se na nacm da se mesto reZ3 najpre
omOla Icpljivom trdkom iii podveze, pa se
onda sece tako da na oba kraja oslanc leplji\a
trnka. Preseceni krdjevi greju sc v3uom,
iii upaJjacem. Prilorn sc
vlakno lOpi i lepi u masu.
98
99
t
Vrzln uzao za horizontalnu oblicu
Vrzin uzao _ Upolfchlja\'"3 tie za brz privCz 1 lako odvezivanje. CZ:IO <..Iobru Or'li ako jc
ltl'reccnje pod pr.:tvim Ug!Offi U oa oblicu, birvu iii kljunu.

OD ..
Ovostrukl poluuzao sa vojem sluZi za vezlVanje uzeta za Jarbol. ogradu.
rukohvat...lako sa i bao vezuje i odvezuje.
Pasnjak ie univerzalni uzao i jedan od najsigurnijih. Jedna od namena
mu je izrada pallja koja 58 ne moie SUZlti, za nametanje na bitvu. Sa dva
paAnjaka mogu S8 spajati pokidana ufad.
Dvostrukl vrzin uzao . veoma koristsn kada sa uie vazuje za vertikalan predmet,
naprimer obhcu, jer uie pod optereeenjam na klizi.
Vrzln uzao aka bttve - najbolje je konstiti brz nafln vezivanja. Ufe sa savije u
rukama na natin kako je na crteiima. i nabaci S8 ns b{tvu Aka se .tell osiguratl vez, dodaje
S8 jos jedan PQI uzao.
L
laporni uzaa za bitvu SIUZI za
aslguranje veza.
. V.ez da ui:e ne Iskoti upotreblJava se u slu-
kada se bred vezuje za drugi objekat iii obalu
koia Ie od broda.
0\'\1 grupu spadaju osmica i
dvostruki uZarski uzao. Lako se
vezujll i odvezlIju i kada je uze
mokro. Upolrcbljavaju sc najoesec
na mOlomirn jedrenjacima.
Uzlovi za sprecavanje
izvlacenja uiadi
Osmica
Uzlovi za vez broda i opreme
zasta.vnl - slufi za vezlvanje uzeta za omfu petlju iii kuku. Brzo se
vefa. vrlo je I pouzdan. laka se odvezuJB i kada je makar.
uzao . Ima istu ulogu kao i obieni. samo je jatl i
Ve:te S8 os istJ nacin kao j jednostruki. sarno se umesto
poluvoJ8 IzraduJB VOl.
Unakrsnl vol - sluii za vezivanje uzeta aka
dvostrukih biM iii kljune. Takode slu!i i za polagano
nategnutog uzeta. Ute 58 nametne na bitvu
iii kljunu sa unakrsmh vajeva. Kad je uze
namaknuta,.oblcno S8 zadnji - gornji voj obme, sa ciljem
da 58 sprOCI uzeta.
100 101
Plovn; objektl ; njihovo koriscenje
Plovnl objekti I njlhovo koriscenje
Po:-.loje i ..,avrerrlen:l "iredstY:.l za spre-
ea\ anje prodorJ vode, kao _to MI patentni
cepovi iii baloni za nadu\o<-lvanjc. Pat nlni cep
se kori'li kod manjill i pribliifno okmglih iii
malnih proboja. Postavlja ,e kr07 proboj ,,,
slrane, na suprotnoj "Ie Ol\ori
kao kisobran, i lako prilepi 7.::1 oplanl broda.
Uloga oalona je da bradu da nov uzgon. Balon
sc postavlja LI korito hroda, palube, i
lladuvava, Cime se nova
kOJllof'd. Kod m:.llih pnxJora, na prirner kada
hrodu ou aluminijuma bpacJne nitna. k:.lO
privrcmena i efikasna mcra moze
stavljanje obicne zvaka6: gumc na ugrozcno
ll1C:sto.
103
Sprecavanje pradara vade
Prirucna sredstva za ad
prodara vade
K..'1.petan malog broda naplJ.vicc iZDor
prirucnih sn:dsrava kOJlma opn:rniu M'ole
plovilo.
Voda u trup oroda m07e pradirall zbog
propu;tanja opiate, oSlCccnja woiled
udara iii nasedanja. zarim kroz r..t7nC ot\'orc na
lrupu, iii prclil'an)el11 talasa preko paluhe Kod
Dtvorcnih camaca nxla se u koriru ochnah
UDCa\"a" kod plm lIa veeeg gaoarita,
-,a paluhama.. ugraclenim motorom i
nadgrndnjol11. prodor \ ode je Ide uoeiti. do
trenulka kada plO\'ilo noglo po\'eCa"a gn,
dobija lxX'nu iIi podu?nu pretegu, i gubi
stahilite!. Da bi se to ilbeglo. potrebno JC da 'c
L
t
7..3vi'lnosti od \clic:ine plovnog obJekt:t i
m:tlcrijab gradnje, sre<.btva mogu biti:
eepm i, dIVeni ili gumeni, precnika od 10 do
100 mm, drveni klinovi r..lLnih vellCina, daskc,
df\cne gredice, brzovczujuCi cement
(pakm'anje od 5 do 10 kgl. rnmi ekseri, klanfe,
pamulll3 iii kudcljna plelt.:nic3 73 -;uperenje",
jasmk, dusek 7.3 nadUV3\ anjeo. cchc, tahla
.lanme odgO\'ar-ajucc \'e1ieinc, 1Id. Od
sred",w\ a Z.3 r&d - prirucni stolar:-;ki alat. te\lCra,
:-;ckira _
Brad probijen na desnom boku
protivprodornom ponJavom
0'----',-
J---,,-
--
Izgled ponjave za spasavanje, protivprodorne
ponjave
"dnO'\U1vno. Postupak jc dosta slozen, i 7.a\oI:-.i
K1 mnogu faktorJ. kao ;10 sU: me"lto proboja,
.blik broda, jaeina \odene ,Imje ild Zbog
l..Ibih razloga, morn !Se iJuprovizo\,ai i
pflnJcna pomagala kako hi !Se ponja\'onl
pokflo OIVOT, njena pO\T;ina pri:-.lonila na
opLtlU. a krajevi izvezali i osigumli od
"'padanja. 'a deo ponjave kojom je pokrin:n
proboj dduje sila potiska, tako cia ona sama
l .. Olvor oa brodu, Dobro po),t:Jvljena
ponjava moze potpllno pr<xlor voue.
Ovo je privremeno resenjc koje
plovidbu do odredis13 iii do Illesta gcJc.: ce
olkloniti posledice havarije. Kao ponjava za
"'pasavanjc moze sc koristili ciratla iii dehlji
n.ljlon. Satorsko krilo moze \'coma lIspc;no da
lameni ponjavu za spasavanje, jer je
nxtoncpropusno, narocito lIdvojcno, a na
krajevim<-l i stranama ima otvorc koji SC'
mogu korislili za \'ez uzadi. Prcporllcujc se.
kada to vremcnski d07H)ljJ\oaju.. tla se
\elba poslo\'ljanjc ponjavc na p<x.hodm deo
korita broda.
I
oL
I
,
-
I
Y
"I
bolon (odbojnik, bokoMilnik) SlU7i I
udorn brodo u brod iii L
obalu. nn bokovima, pramcu
krmi, privremeno u toku manevr.J. iii
<.Iuze \ feme kada je brod na veil
naslonjcn na osrru obalu. pri."tan iii brexJ
Kao oprema I..a izbacivanje vode mogu s{.'
korislili i pokretne crpke sa
pogonol11 "Toll1osove" cllJke vclikog
kapacitcl:.l. ali su 7.3 male brodove predi
menzionisanc, i7..lIzev, kod sp:lsa\'anja od
l'e1ikih prodora vode.
Oprema za sprecavanje prodara vade
samo u 1'10\ idhi kada iddi pogon'ikl motor
:-Iajsigurniju zaStiru daje mena crpka. Obieno je
to crpk:.t membran:-.kog tipa S;I dOSl:.t velikim
bpacilerima (25 I minl. l"grndene i spojcne
cC\'ovodol1l u dren:.lzni sistcmo. crp!)(i
voelu iz :-.vih prostorija i najnii.ih delova lrupa.
amena ponj<-l\'e za :-.pa&1Vanje (pro-
ti\ prodorne ponja\"e) jc da se njome pokrijc
O'leeena ophlla i spreCi dalji prodor \ ode u
orod. PonJa\ll ;Za 'paSavanje (u daljcm lek lU
ponja\a) je k\ "d... "tno nepropusno i jako
impregnirano platno. sa najmanjc 4 lIzicc na
krajevima za \'ezi\"anje.
Po prdvillio. ponjava se po.. stavlja sa pramca
lIrolana Korbu:ii vodenll slrujUo. sc
odmolava dui. opiate sa ciljem cia '\e pokrije
Olvor, Kada se to umdi, ponjava se uzadima
osigura\'a na palubi. Prikazan je ielealan
ponja\'e. McXlutim, nijc u\'ek tako
Ostala aprema za vezivanje
lJ oMalu opremu za vezh'anjc spadaju:
odoijae - odupime. sluzi 7.a drlanje orado
och'ojcno od neizg...auene iii kose obale;
kazuk, dn'eni kolac sa zasilj('nim i
ok()\"an.im krJ.jem. pohijen u
7emlJu, SlU7i za \ C'z na obah gde
ncma hin'i iii l
zcmlju se nabija \'elikim cJrnmim
cekicem - halom:
taklj"l - dn'ena motka 5..1 kandzom __
mt kmju. Sluzi Z3 mane\'ar hroda,
za pri\ IaccnJc i lXlhijanje. za bIIIot1(odboyd::. boto$tltni.)
prilw3t 1I7,eta itd.:
Oprema za izbacivanje vade
II 7:1.5tirnu opremu oprema za
izhadvanjc vode. oprcm3 za "lpreC3\ <.tnje
prodora \lode, oprcm3 protiv JX)7.ara i brolbka
"poteka.
102
Otvorcni C:'II11ci od opreme Za i7.bacivanje
,'ode imaju isp:llac, veliku drvenu
prnnu konzervu, plastieni ,"d, kofu (amper)
ili rUCllU crpku. Mali brodovi sa nadgradnjom i
ugr..letenirn brodskim motorom mogu imari
eleklricne, mchanicke iIi melle crpke 2...1
ilbach .mje vode. Elektnene crpke pokrecc
brodski akumularor. One \'elikog
kapacilcla, 60 I minUli. "jihova upotreblji\'C)st
za, bi <xl bnxlskog akull1ulatora.
Savremenc pUlllpe sc i7..rnduju u
komi inaciji .,3 plo\'nim prekidacclll koji sam
ukljueuje crpku. kada nivo vode u koriru hroda
dostigne odrcdcnu visinu. Pored ovih. koristc
se i pokrelne potapajuee e1ektriene pumpc. 1\a
dOlllaccm trZisuI mo"e se naci po po\oljninl
cenama, tip "Veda",
Mehanieke crpke La "'oje pokretanjc
koriste 050\ in"lki \'ad. One se mogu korbtiti
ZASTITNA OPREMA
Plovni objekti i njlhovo kOfiscenje Plovni objekti i njihovo
Gasenje pozara
'akon otkrivanja i locimnja izvora po7.ara,
prv.il mera je bkJjllCivanjc dektroinstalacije i
dovc.xla goriV.il i Efikasllmil
pozam je 1I tome, da se J'X>l..ar izoluje od
prilicanja novog va7uuha (kisconika) i da sc
hladenjcm i7.vora po7.am tl'mperJtllrJ snizi
ispod zapaljive. Propisani aparau 7.a
poz3m imaju obe te osobine.
Voda, 1I odnosu na druga prirllcna sredstva
ima prednost, jer lIspesno gasi gotovo svc vrste
pozara. Prisnlpacna je i ima jc u neogrdnicenim
kolicinama. Polivanje vodom upaljenih
iii materijala, tcmpemtllrJ polara sc
stvorena \odena para sprecava prilicanjc novih
kolicina vazduha, te vatra jenjava, a potom i
g:hi. Pored crpki za vodu, koje 1l10gll biti lIglJ-
denc iii prirucne. voda "K.' 7.ahvata prirucnim
sredstvima: bpolcem, kofom-<Imperol1l. itd.
Vcdom ,;e, po praYilo, ne ga,i l.apaljena nafla
iii benzin. Kao lak,i. nafla i ben7in plivaju po
vadi, slO moze dove:,li do E;ircnja pozar.l. Naftni
deriyati se pre svega hemijskim
srcdsrvima. kojima napllnjcni rucni pro-
tivpowrni aparali. Od prirucnih .srcdstava 7.3
K3Senjc, m07e po.C;;11l7ili mokro cebc ili neki
orogi prekrivac koji nije 'ako zapaljiv, kojim
treba prekriti po'.ar dJ bi .se dovod
vazouha.
moraju sc cesto provetravati. Boca a plinom -
hlltanol11 mora bili postavljena na OtvQrenom
u sanduku sa orvorima 7.a
pro\'ctravanje. LJ izuzetnim boca
butanom moze hili u brooll, ukoliko jc u
posebnoj prostoriji koja ima efikasno stalno
pro\'cLrovanje (ventilacione Ol\'Ore).
Pre\'enti\ no se prepomculc povrclllcna
pro\ em \'odo\'a na nepropu... pog,onskog
goriv3. ild Test nepropusoo:,.ti
cen>Voda butana moil' M? ako se
spo)evi i mesta prelllazli sapunicolll.
Poja\'a I11churiea je .sigurnn znak tla instahlcija
plin. Porrebno je, lakcde, povrel11eno
hontrolis..1ti ispmvnost elektricnc rnreze hroda.
uzroci po7.ara su otvorcna varr:.t,
paljenje ;ibice, puscnje, u7areni predmcli (npr.
UZ3rena cev motora). bkrc (clektri'(nc,
Iz.tvane mehanickim udarom i sl.) u blizini
ili zapaljivih iii njihovih
p.lta (benzina, nafle. ulja, aceLilenal. Ako sc to
I.na, prevenlivne merc bi bile, da :'Ie ne d07.H>li
konrakl lako zap"lji"ih leCnosli iii malerij"la sa
I/H)rOnl roplole iii vamicom. 'a primer.
prilikom ulovam hcnzina polccbno je pogasiti
-.\ c \'atre, zabraniri pUScnje, paljcnjc mOlOrJ,
itu. Ako kani"ttri ill ranko\i sa ben7.inom nisli
l;J'iticeni od tempemtllra, u Ictnjim
mcsecima moraju hbditi vodom iii
prckrivali vlazrunl tkaninama. Proli\ coa ulJa,
henzin i dmge zapaljive tecnosti u koritu broda
moraju "'C odlllah pokupiti. Prostorije gde se
nalaze matcrijali nje .sc pare mogu zapaliti,
P<.'I klasa, 00 kojih su; A - po?.ari
I Jlji\'ih materijala sa stvaranjem zur:.t; B -
>.lri zapaljivih tecnostl - po7.ari bez 13m; E -
1>.lri na uredajimu i in:,tala<.:ijama pod
'klricnim naponom. \Iali brodo\"j preko 10
cJuzlI1e mor.lju imati takva <.1\'a apar.lta. L
l'In>1 upotrebi dva tipa nlcnih
)tl\ p07amih aparata:
.tpar3ti S-l, S-2 i 5-5 - namcnjeni 7a gascnje
)i.lr.l Hste B i E. a ukoliko ... u napunjeni uni-
...llnim pmhom. onua se mogu gasill i
)iJri vrste A (prah nije 7.a Ijudski
rg.lIlizam);
Mali bnxlovi sa ugrndenilll lx:nllllskilll
l11otorom Upro:')toriji 1I kojoj!o.u smesleni motor
lank momju, imali, ugraden, za ga'ic.:nJe
puzara halononl (u posnlpku je zamena
halona drugim hemiskim
Pored propi sane opremc za gasenje pozara
posroje i prirucna srcdstva, koja su takoue
dikasna, pre ,vega vOOa, pes"k. ilo.
aparmi CO-3 i CO-5 - n:lmcnjcni za ga;L:nje
, Izam vrMc B i E. Sre<btvo za ga.i;cnjc je ugljcn
oksid komprimiran u apUr.llU Uelicnoj bod),
oji .'tC pomocu 1ll1amce u... mefa\'<l u

Pravljenje i postavljanje "bala'
PostaviJen .bal.. na probijenoj bOCnoj oplati u
preseku
Bal je ttkup elcmenata - stvC:tri kojim.. 1 St-
Z3rvara orvor n3 oplari. Moze se sastojati (xl
kucine pOlllcsane tovat mascu, table slanine
jastuka, cebela itd. Sal se poslavlja na olVor sa
unlilrasnje str.lnc broda. Njegov Jzglcd I
vcliCina odgovamju dimcnzijama prolx>ja. Hal
zhug pOliska vode mora biti dobra osiguran.
Kao osigurdnje maze posluZiti <.1rvena ploca iii
neki orugi odgovarajuCi preomel koji ce biti
ucvrscen, npr. klinovima postavljenim izmectu
ploee i rebara broua, iii
postavljenim izmcilu plocc i palubc.
zavbnosti od ohlika ostccene opiate, mesta
prodora, i malerijala gmdnje broda,
odlu icc se za vrstu bala i odgovarajuce
osiguranJe. BrovezlIjuCi cement, kaji se
postavlja na proboj sa cHjem zatv3ranja otvora,
takode sc naziva bal, cementni hal.
OPREMA PROTIV POlARA
Prcma pravilima 0 grJ.dnji c-dmaca
)ugo,roven.,kog regislra bredova (JRl, mali
hrodovi :-.a ugradcnim motorom i oni sa
vanbrod... kim rnOlorom snage veee ad 25 k\\7,
te hrexlovi koji imaju ugruden un.."'<1aj a
Olvorenom vatrolll, moraju posedovati
OOobreni aparat za gaknje polara klase
AS iii ABE. Prel11aJUS-u, powri se razvrslavaju
U Lrenutku uol-avanj3 tak"e sinlacijc, hrod
ce !'tC lIsmcrili prema najblizoj ohali, po
l11ogU6lObli ka spruou. SledeCi korak je
utvr(JJ\'anje lokacije prodora ,,><.Ie. I\"kon toga
preduzimaju sc ex..!govardjuce radnjc da se
zauSlJvi iIi smanji prexlor. Aka ne uspe u
tome, ulazak vode CC se ogrJniCiti na jednu
prostoriju, iZJl1euu nepropwmih prcgrada,
po."ttojeCih Iii improvizovanih.
pre isplovljenja i 1I LOku plovidlx: povremcno
vizuclm) komroliSe br<xl... kog
lrupa (konrrob kaljuze, ma,inskog prostora
iLO. l. Po ,a",elku plmiobe. pre (><.Ilaska na
kopno pOlrebno je ponoviLi pregled, kao i
z..1.l\ oriti sve \'cmile koji hi mogli omoguCiti
dovou "ode u brod (z.1l\ar-dnje glavnog "enlib
preko kog "., dmOOi reCna yOOa u brod, LZv.
"bunar"). U prak,i je bilo oosla sluCajeva,
naroCilO zimi. da se zhog neispf".l\'nog ili
nczat\-orenog ventila na hunaru, hnxl )JOtopi.
Postupak kod prodora vode u brod
Prodor vode se mozc spreciLi iii smanjiti
po,:,tavljanjcm na olvor - proboj: cc.;) >eLa,
jastuka, dasaka, labia slanine iii <.1nlgog
pogodnog prcdmeta. Koriscenjcm ispalca,
kofe iii crpki, voda cc se i7.baciv3Li i7. korita. lIz
ove monjc lreba iSLOvremeno kontIoltsati "tla Ii
se voda osvaja", <xlnosno, t1a Ii se izhaci
v(xle nego je kolicina koja prouire 1I brod.
Ako je ocigledno ua se ne
odlllcice se 0 n:lsukavanjll iii napustanju
broda. Ako bro<.l il113 nepropusne pr<:grade iii
dvodno prodor vode C. hiti ogranicen na jcdnll
proslorijll iii dvoono. ZahvaljlljllCi njima,
spa"av:lfije bnxb hice olak.'ano. Ako okolnosli
zahtcvajll, improvizacijorn se maze napraviti
nepropusna pregrada u kOl11binaciji cd dasaka,
\TrJta. cementa, gred3 i dmgog prirucnog
malerijalJ. Tu je i 1110gucno'lupotrebe ponja, e
za spasavanjc iii njcne alternative, Salorsko
krilo, ciraoa i sl.
104 105
107
Kllpovl
brlzgaljka
Poluga za dekompreslju
-
Unl)Skl sistem propulZlje
Eleklropokrela
i enerator

__ vazduha
Alter za vazduh
--
:o.U dizel-motori ugr.u1cni. 0\"0 ne mora d:1
bude pr..lvilo. jcc se u bf{xl ugrJ<1uju i
motori, a di7e1-moLOri mogu hili i \ anbrodskl
lJ no\ ije Vfeme, zhog hrojl1lh predno:-,ti, "i\ C Sli
prislItniji dii:cl-motori U olx: \ Jrijante.
Infonna<.:ijc a kamkterblikam3 i nacinu
cada brodskog, oonosno \'anhrocbkog mOlora:
naulicar ee nad U UpUblVU 0 mkovanJu I
odr7.avanju motom. knjc <lajc s\'aki
malih
Poluga a=--_-J
e9 OSCN!ne (vratita) propelera/ Filler za
Kontrola nivoa ulja
Karter
Motor
Elementi pogonskog sistema
GONSKI I PROPULZIONI SISTEMJ
MAUH BRODOVA
Pogonski i propu/zioni sis/ami malih brodova
Zamajac
Osnovni delovi dizel motora
Pogonske propul7..ionc sisteme
xJo\'a Cine: motor, hro<hka kopCa o;a
lukwrom, spojka (elaMii'n:t
ljnica>, protivpotbni IcZ::ij,
)\'ina (vmulo), stat\'ena c('\
le!..'ljeYima i brwenicom
,,(opiksnom") i prupcler.
O:-,novni deo pogon"kog sistema hnxb je
H)tOr. Oni mogu biti (:,wbilni) i
.1I1hrodski, koji poMadjaju na krmcnu
I10c\I iii na nosace spojenc kflllenim ddorn
'coda Kao pogonsko gorivo korbti se
.1 (crvororaktnc mowrc, mes3vina hcnzma I
ulia 7.3 dVOlaktne l1lotorl', i dizel gori\o
hzel-motore. Gcneralno glc<.1ano, vanbrod!;kl
lIlown Sli uglavnom d\'ot3ktni henzin!'tki, dok
slozenim uzetom postavlj<:nim na prednj<:111
zadnjem delu ""dgradnje. predsl:tvljaju ukr
broda.
)
Oprema za spasavanje
1.1 unutra;njim vodam3 nak zc.:mlje, za
raLliku od moT':l, mali brodovi nisu 1I oba\'c7i
da budu opremJjcni prslucima za spa.lb\'anje (u
.".1adarskoj je (0 o!1a"cza). IskuSlVO go\"ori da
brod oprcmi sa onol iko pojasL:va za
sa\'anje, koliko ima neplivaca. Tokol11
nC\'rem<:na, pogolO\'O noeu, clan posaoe koji
ohm Ij:t odn:uene raonje na palubi, rizi nc
zbog mogucnosli pada u \'odu, treba oa nJ :-,cbi
ima prsluk za spasavanjc.
Oprema /..a spa 3vanje. IlC] obzlr..t na to cia
Ii ee, i bili UPOlfchljena. mora hili
pri.stupacna j rcdovno odriavana. U 7.J.\"i-
od funk<..:ije. oprcma za spaSavanje moze
se posmatrall kao sredM\'O za SpaS..1\ anje
(pr...luci. vend - kolulO\"j) i kao sred.sl\'O 7..3
tr..t7enje pomoci - :-.ignali opasnoMi.
Posloje, uglavnol11, dve vr.:-.te pr."iluka _
swlno nacluvani iii sa \I.siv<:nim plocamJ od
pltllL' i oni koji se sami naduvavaju u kontaknl
&.1 vod Ill, iii pri osigurd.ca.
Na veCim plo\ nim jedinicama. 1I slu ajll
polrebe. pozar se lokalizujc. To se p"stize
::ito se uklanjanjem zapaljivih delova hroda,
opreme i 5lVarl (kid:.mje delova ugr..ldnjc.
nadgmdnjc, bac:.mje M\'ari u vo<.!u)
oncmORlICtva pozara.
Plovni objakti i njihovo korlscanja
Venae iii kolut za spasavanjc je, po pravilu.
napravljen ad plme iii plaslike. Naml'n.1 mll je,
kao i prslllku spasavanjc, odr2ava tovcka
na pO\fsini \'ode. Do<..Iaje sc iii dolxlCujc
u \"(xli. l f l.:1\bnosti 0<.1
veHeine brtxla, broj kolulo,a se krce" od I do
I. 'Ja Ill.lnjim plovilima do\ oljan je jedan
\-cnac. PI(wila dU7.l1 od 10 m mogu imati ova iii
\ \cnact, od kOJih je jcdan oprcmJjen i
vezan jednim krajcm uzeta od oko 30 III To
lIZC slllzi kada se \'enac baci 1I voclu radi
pru703nja pomoCi, :-.e \ rdLi na hrad sa
covekom kOji se iz\ laci, iii, dt bi se pono\'o
bacio. Vend 703 spa3b\'anjc imajll i svoju drugll
fllokciju - estcL..,kll Odr1.:a\ani 53 uredno
106
OSOVlna
(vratJlol
propelefa
odnvnt le2:at
redulc10r
kopOa
sa reduktorom I odrivnim le1ajem
Motori male koriste mehanicki
prcnos komandi za upravljanje kopCom.
Molori srednjih i veeib snaga korisle Idcfieks,
za pogon hidraulicnog razvodnika hidraulicne
kopee, iii eleklricni signal, z.a pogon
eleklOrmagnela elektricne kopee. 0, i OVlI
podelu treba ::>hV3(iti uslovno, rx>sto se u prak.si
sreCu i moton manjih snaga sa hidraulicnim
prcnosom i obmuto. Savremcne hidraulicne i
eleklricne kopCc su urdoene do savrSens[va, i
Pogonski i propulzioni sis/emi malih brodova
109
je za pokrctanje zUpCanika u
rcduktofll potrebna energija, mom se uvek
racunati sa iL\'esnim gubitkom snage motom
oa izbzlI iz reduktorJ. odnosno oa osovini i
5.:1.mom propeleru. Na primer. oa propeleru pri
rcdukciji 2:1 - s(epen iskorisceoja snage motora
je 85 procenata.
firoclske kopee mogu bili: mehanicke (sa
mehanickim stiskanjem lamela)l hidraulicne
(hidraulicno stiskanjc lamela) I elektri<"ne (sa
eleklromagncuum pritbkom na larnele).
Daljinsko upravljanje kopeom obicno je od
komandnc kucice (komandnog putem:
",i"'lcma poluga, sistema s:.Ivitljivih cevi i
lIzeta (teleflcks vezc). sistema
kotur"JCa i celicnih uzadi, clektre>-signala :-ta
komandnog pult3, itd.
obl1aja molom smanjuje na polovinu. l lil,adll
obrtaj3 motonl se redllkllje n3 pet Slotina
obl1aja propelem. Reduklor je smesten
1I kuciSte brodske kOpCe i Cini njen sast(lvni
deo.
Ulje za podmazivanje motora
Osnovni zadalak kOpCe je da spaja iii
odvaja obrtni moment motam od
propdera (vralila). Kopca ima Iri pol07llja:
odvojen (ler). kada je osovina propelera
odvojena (xl motora, (ako U:.l motor radi,.. a
osovina, a samim tim ; propeler, ne okr:cu;
ukJjucena za napred, pfOpder se okrece u
jednom smcru; ukljuccna za nazad, prupdcr se
okreei: u suprotnom okretaja
kOpCe 7..:lvisi ad smcra obrtaja molOr:..t.
Bradskc kOpCe mogu imali u svom :-.klopu i
prolivpoli,ni ICZaj (odrivni le7.aj). On prima silu
koju slvara propcler pogoncCi brocl, i
Ie tl3 konslrukciju broda.
Uloga rcduktora je da smanJi broj okrelaja
motora koje prihvata osovina i propeler. Ako
n3 reduktona slOji oznaka 2:1, znaci cia se hroj
Proizvodac, Lakode, propisuje vreme
koga je potrebno zameniti komplclno ulje.
pojcdini motori u sistcmu ulja i filtere
koji se Lakode mcnjaju prilikam zamcne ulja.
Brodska kopca sa reduktorom
Dva rdzloga upotrebe ulja za
ll1otord. odvoocnje
loplote, i podmazivanje, odno-.no, spre-
lJ\ anje mcc1usobnog dodim dclova U p<>kretll.
Zhog ovako v:lzne ulogc. potrebno je ohmtili
painju na ulje za rxxlmazivanje motor::1.
!\oli6nu i kvalitet ulja propisuje proiz\"()dac
motum. cega se treba striklno pridrl.avati.
lak(}(1c lfeba 7.-11ati, dn prcgusto uljc ote7ava, a
nl'kada i onemogucava paljenje motom, i
nepotrebno ga oplerccuje u T::ldu, dok retko
ulje 7.agrevanjem oa radnu remper:.ltunI ffiOlOra
p"swje lOS rede, pa jc podmaLivanje i
ocl\'odenjc 10piOle nedovoljno.
l:lje 711 podmazi\ anje saclni organske
materijc pa je podlozno troSenju, zl>OR jc
Ojt:'Kova upotreba ogmniccna brojem sa(i rada
motara, a i vrcmenski, ako ulje duzi period stoji
1I Il"iOlona.
Zbog s\'oje neprilagoc1enosli U hrodskim
motori hlac1enjem S<..'
n..:tko 1I hrodarsrnl.
lJ novije Vf(..:mc primenlllJe se zatvoreni
oplalni sistcm Illac.1enja. Princip ovog
je da sc voda
t
koja je prcuzc:la od motara visak
toplote, hladi 1I ccvovodll koji icle pored opbtl'
podvodnog dela broda (uz laban iii OOkoVl'
brocla). le se taka ohladcna pOll ova vr.:rca 1I
motor.
Postoje (ka hlac1cnja motOf:.1
direklni, kada ,poljna \'oda koja cirkulise kfOZ
mOlor prellzillla \ loplate: i indirL'ktni
kada spoljna nx.la cirkuliSe kroz izmenjinH.
toplate koji hbdi yodu ili antifriz u zatvorenOlll
SiSlCll1l1
prcdvi<lcne. U zavisnoSli exl tipa motor
dozvoljcna tempcraturd se krecc oko BOt
ZOOg loga. hlac1enju mOlora treba posvelll
poscbnu pa7nju. Pumpa za do"od spolll
vode mOle povuCi mulj iii pesak, zbog ccga
smanjuje profil cevi kroz koju prolazi \'od
lacla clobija man)e ,ode nego SIO
potrcl1no, te nema dobro hlac1enje. U najgorcr
:-tlucaju moze doci do 7.aguSenja u cc\'o\'odu
kada motor lIopste ne dobija nx.lu. Oa bi se h
sprecilo, iLgrac1en je poscban preCis13c na dnu
broda, na meslU gdc se u brod dm'odi srx,ljn.
\"()(b, t7\'. bunar Prccistac vode pO\'femen(
ot\-ara. a mre7.asti ulozak Sa slrdnt
brU<.b rx>Sl<lvljena je korpa, kako kroz ot\or 11<
hi ulazila trava i druge krupnije malCrijc.
Dizcl-molOri leri koriste D2 a zimi OJ

gori\"(). Dizel-gorivo sc mOld preciSCa\"au
filterima 73 gorivo. a preponlcuje SC i :,pc-
cijalni taloznik za odvajanje nxle iz gonva koja
se, iZl'ne(fu o.... Lalog, srvara i kondcn7.acijom u
br(xbkim rezenoarima.
Benzin se prilikom siranja 1I
re7.eryoar morJ mlrirJti. kako cvenl1l31na
bi uoSla 1I karbur..llor i
diznc. NajeesCi uuok ncpmvilnog rada 1ll0lOra
je prisustvo u karbllratofll.
Direktno i indlrektno hladjenje
proiZH>cbc. Mcdutim, u UpurstVlI 1110Z<.k! nece
bili objasnjeno sta uraditi, aka 113. primer, motor
ne pali, smne, dimi, lcsko r.:adi, posta se smalra
da je to u nadleznosti Mntcnjaka za popr.J\'ku
motor..l. Kako se 7.3 vreme plovidhe i 1I dmgim
prilikama ne moze uvck uoci do Slntcnjaka L..'1
p<>pmvhl rn010rJ, prilo7.ena SUo U ol>liku
tabele, Qsnovn:.t za ut\ rai,oanje manjih
k\"aro\'a na dizel. bcnzinskom cetvo-
fotaklnom I dvot3k"tnoIU mOloru
Ckoji koristi nen7ioa j ulja).
Sagorevanjem u morofll, gorivo veliki deo
svoje energije prctvartt u toplot.l1u cnergiju,
zhog svaki motor, pa i brodski
1
mora imaLi
odgovarajuCi rashladni sistcm za odvodenje
dcla loplote. Posebna pumpa llsisava vodu i
uovoui je do motorJ, kako bi prclIzimala
suviSaI1 deo lorlole. To je od bitnc vaznosti za
rad mOtom jcr njegovi delovi ne mogu bez
podnositi lcmpcraturu ad
Hladenje brodskog motora
108
Pogonski i propulzioni sistemi malih brodove
Kilovat
IkWl
,4
9,4
,5 I I
DU!lna broda na vocli
1m!
6 .,5

6Q...1---!----/-'---+--f--'44,1
'4-_-+,.-+_-+_-+..J4,7
BQl--l--l--fl---pB,B
Gliseri
O<Ll--l--l--H--l- 3,5
__
Konjska
snaga
IKSI
'----.__1-_,.-_-1-14,7
.,5 ,5 1
Du!lOa broda na vodi
1m!
Dtjagram y govori 0 snazi motora za glisere
(glisirajuce tipave jahbl
Oijagram x prlkazuje potrebnu snagu motora za
deplasmanske brodove
Deptasmanskl brodoVl
Pogonski i propulzioni sistemi maJih brodova
<Lj.===--f-.-+--+----1-l ,3
5;o...,__ __.,..-_...".....J6,7 KJlovot
Konlska
snoga {kWl
IKS!
podatka ugracluje se levokrelni iii desnokretni
propeler za voznju napred.
Proizvodac motora U7. motor nudi i
propeler. Takav propcler je uglavnom
predviden 7..a prose ne us!ovc rada, i ceslo sc
de1.ava da se nekim dnlgim propelerom
postignu balji rezullati. Da bi se izabrao
propeler najboljill perfonnanSl, aka je moguee,
lreba izvrSitj prohne voznje hroda i sa
propelcrima Ciji su koraci veti, odnosno manji,
Propeler se, zbog oblika svojih krakova
lokom okrclanja, otiskuje U vodi i wko pokrcee
hrad. ,Medut.im, brod ne naprcduje za
koraka propelem jcr propeler, posto voda nije
tdo proklizava, pa je nupredovanje
hrodll nepotpuno i razlicito.
0;) bi iskoriscenje propelera bilo
oplimalno, ako se iZlIzme skliz propclcra zbog
okoline - vode oa koji nc maze uticaLi, lreba
podesili adnose izmeClll precnika propelem,
velicine koraka propelera (7akrivljenost
krakova), mase broda, Olpora vode sto s(\ara
obilik podvodnog deJa broda. broja okretaja
propclcra i snage rnotara. Kada sc znaju li
dementi, i racun:-iki postavi pm Han
medusobni odnos, dobice se dimenzije i korak
propelef3. Tal rczultat nece hili idealan vee
".mo priblizan. Daklc, za proracun propelera
potrebni 'u sledeCi podaci: oblik tnIpa, duzina
I lntpa na vextnoj liniji, :-,naga mOlOra u
kW i hroj okretaja propelera.
Prilikom izbara propelera vrlo je vazan
pcxlatak kojim smerom sc okrece !TImor,
odnosno bra<bb kopCa. Na o,noVli 109
Propeler
Spoljni lezaj se podmazuje vodom, a
unutrnsnji m3seu pomocu slallfer mazalicc.
Ona radi na principu pritLSka, koji se stvara
n3\'ijanjem. Pribli7.na dinamika po<.imazivanja
",. da sc na sYaka 2 do 3 sata plovidbe
Jloklopac ma7.alice malo okrene, da bi sc u
It.:t.aj uhacilo malo nove mazivne
Statvena cev je obicno metalna t no\ ije
Herne se lIgraduju i stat\'cnc cevi ad c.lehclc
J:tUl1lc. cime jc olaksana cenlrnz..1 oSQ\'ine
Gumene slat\ene cevi :-;manjujll
\ Ibracije broda.
I'ntegnuti wko da malo propusta "adu, jedna
k.tp na 1 do 2 minut3; t3da je trenjc na osovini
n.tjsbbije, a i pletenica sc Pletenica se
\ n.:menom trosi te je lrelYd mcnjati, narocilO
k.tda "'C hrrvenic-J. ne maze vise prilcZ3li.
Protivpotisni lezaj - odrivni leiaj
Statvena cev
U slucaju da jc brodska korea izvcden,.
tako da u sebi nema odrivnog lei.:'lja, ovaj deo
se ugrac1uje osovinski \'00 sa zadatkom d.l
primi potisnc ,ile od propclera i prenese ih n"
trup (konstCllkciju) broda. Oni mogu biti u
.,Iedeeoj i7veclhi. dvorcdrti buriCasli (:tksiialno
radijalni) sa konusnom <::-aurom,
konusno valjkasli le7.aj kliznim
("Miselo\"" lezajl i dvostnlki aksijalni IcZaj.
Osovina propelera je transmisija (prenos)
obrtnog momenta od brodske kopce na
propeler. Kod veCine malih brodova, osovina
propele". ide dircklno iz kopcc (reduklora) do
propelera. Na vecim hrodovima, gde je razmak
ael motora do propel era vcliki, ili u pogon... kim
sistemima koji nisu linijski, upotrebljavaju sc
meduosovine. Precnjk osovine zavisi ad jacine
mot ora i kvaliteta matcrijala od kojcg se
osovina pnlvi.
To je den propulzionog siste'ma kroz koji
prola7i osovina propelera izlazeCi kroz brodski
lrup u vodu. Koo izvcdenog .")istema,
Matvem.l cev sc sastoji iz dva le7.aja, :,poljnog i
unutIasnjeg, povezanih jeelnom cevi. Spoljni
je ohicno izraden (x! bronze, teOonn iii
kotema, a unulrdSnji cx1 bronze.
Na poeelku statvcne cevi, pre
Jefuja, je brtVenica - II loplksna", sa
azhestnom pletenicom koja spreCava curenje
vade. Pozeljno je da pritezanje "stopiksne", pri
cemu se spreCava prodir-dnje vode u brod,
bude admereno. IlrtveniC-d treba da bude wko
pritegnuta, cL1 njena toplora za vreme okretanja
osovine propel era dozvoljava da se moze
uJwatiti n1kom. Uvek je balje brtvcnicll
o\ih lezaja mor.lju imali poschno
oj:tcana po'lOlja u konstnlkciji broda.
Osovina (vratHo) propelera
-osovinski vod-
motor
3
detalj 3
11 __
7
delolj 2
Spojka - elasticna spojnica
Spojka sluzi za e1asticno Spardnje izlazne
osovine brodske kOpCe i osovine prope1era, a
ujedno prenosi obnni momenal motora na
propelersk" osovinu. Spojka je sJabo meslO u
pogonsko propulzivnom sistemu koja ima
zadawk da u sluCaju udara propel era u kamen
iii panj puknc, i lime zaStiti zUpCanike u kOpCi i
radilicu mOlOra ad lama.
a ertdu jc prikazan linijski propulzioni
(pogonskil sistem. Postoje i dnlge ,",sle
propulzionih sistema, ali svaki ima navedenc
delove, mada ponekad u dn'gacijem obllku.
6
VCom3 su pouzdane. No, i pored toga,
predvidena je mogucnosl da se kOpCd i
mehanicki ukljuci za napred, u slucaju da do<le
do kvara na hidraulici.
Spojke mogu biti u raznim iz\edbama:
gumenc, lamelaste, opmznc, zupcaste, ka-
ndzastc...
Pogonski i propulzioni sistemi malih brodova
Veza izrnertu brodske kopce i osovinc
propeler.:... maze se ostvariti i putem ka-
rdanskih osovina.

jll
812
l-statvena cev; 2izJazna glavcina; 3--glavfina
toptksne; 4-osovina; S-pnrubnica; 6-propeler;
1-konstrukclja broda; 8-statveni lefaj krmffi; 9-statvenl
lezaj unutrdnji; lo.bronzana Caura; l1-mazaJica;
12-k>jane pletenice; 13bnvenica .. Stopiksna,,;
14-elastil:na spojnica; 15-konstrukcija broda.
110
111
Pogonski i propulzioni sistemi maJih btodova Pogonski i propulzioni sistemi malih brodova
oct onaga Sto preponJcuJc proizvodac motam
ili slrucnjak. Treba takcx.1e voditi rdCllll,1 ()
izhalansiranoMi kr:.tka propelcm, da su islih
oblika i iSlih masa. Ako propeler nije
izbalansiran sc u radu i izaziv3ti
vihidcije na hr<x.lu ("broo se tresc").
Pregledom podalaka polrebnih 7.:1
proratun propelem, moze "" 7.akljutili da zelja
za ugmdnjom SLO snaznijih mDlUm nema
opravd:.tnja. Uvek posloji granica mOLOm
koju propeler maze prervorili 1I potisnu :-.ilu za
pokrelanje broda, jer se mora uskladili snaga
mOlora, propeler i brod, a sve preko te granice
je uzaludno nO\"3<.:a za gorivo i
kupovinu snamog mOlOra. Dijagrami x i y,
pomoci ce da se priblizno odredi koliko
hrooski motor [reba da bude snazan, U
zavisnosti od duiine broda. a dijagramima je
predstavljena duzina broda na vodnoj Iil1iji.
VRSTE PROPULZIONIH SISTEMA
Pored pomcnulOg, Iinijskog propulzionog
"istema, na rnalim hrodovima se primenjuju i
drugi, kao Sli V, Z, S, hidraulicki i mlazni
pogon. Cnczima i kratkim opisom hice
prikazan svaki posebno.
Sistem V
U ovom sislemu izlazna osovina kopCc ide
prema pramcu, ulazi u reduktor i iz njcga izlazi
(
(
IA
,
112
prema krmi I propelerskoj 050\ inl
L'potrebljava se n" brodo ima gde nem"
dovoljno prosWr'd. iii je polozaj molom wkm
cia :,e ne Illoze korislili Iil1ljSkl propulzion
sistem. Ohicno sc u krmenj pik.
Sistem Z
Proptilzloni kod Z iz\cdhe - 7
pogon, rrikljucuje se na motor u rreclclu
knnenog dela broda. Z pogon se upolreblja\.1
lIgla\'nom na glbimjllCim C'.J.m<.:ima i jaillama,
t 'g.... dclnjom Z pogona uSleda u proston., brod.1
je vehka, jer je osim mOlQra koji je na zadnjcm
delu, sa\' propulzioni sisfcm izvan
korita brocb. Prednost jc fa sto je moguce
menj3ti naglb ose propelern (lrimonni) u
ad poloZaja koji Z<.llizima brocl 73
plovidbu. Pored prenosa okretaja do propelera
u Z fX>gOIl3, objedinjeni su jo; i kop6l,
reduktor, auspllh, usis rashlaune vode i
krmilarenje bnxlom. 2..:1.to :,u manc\'ar'ika
:'VOj::.tv3 bf(xla bolj3. u <xinosu na dmge
sistemc.
Sistem S
Propulzioni sistem u S izvodenju pagodan
. za ugradnju kod motomih jedrenjaka. U
nozi" pogona, kao i u Z pogonu, objedinjen
fl.' (itav propulzioni sistenl. Ra7.lika jc samo u
tome sto sc "oo&a- ne maze oko
\crtikalne ose, fiksna je. te sc njom ne moze
kmlarili. Poloiaj motora je blize sredini broda,
odmah iza balansne kobilice (prosirena
kobilica kod jedrilica zbog pobolj;\anja
'itahiliteta).
Hidraulicki propulzioni sistem
Kod proplllzionog sistema u hidrallliekom
izvoilenju, prenos snage od mOlora do
propele.... d postize se uz pomoc hid.... dulitnog
ulja. Motor pogoni hidraulicku rumpu koja
potiskuje h,dr'dulitko ulje kroz cev, do
hidraulitkog motora. Pritisak ulja se preko
zuptanika pretvara u okretanje pror.elera.
Stepcn iskori.sce::nja nominovane snage motom
je veoma mali, i iznosi od 60 do 65 rrocenala.
Prednost ovog sistema je:: stO se motor mo1e
postaviti bilo gde na brodu, jer duzina cevi
kroz koju prolazi hidraulitko ulje nije
ogranitena.
MIami sistem propulzije
Mlazni sistem propulzije ne korisli
propcler, vee umcsto njega i lIsmeren
mlaz vode. Brodski motor pogoni pumpu koja
usisava spoljnu vpclu, a zatim je pod pritiskom
izhacuje kroz posebnu mlaznicu na knni
broda. MJaznica turbine je horizontal no
pokretna, pa se njom moze konnilariti
hrodom. Tako je slepen iskori'Kenja snage
mOlora mali k.ao i kod hidraulitnog
propulzionog sistema, pogonjenje hroda uz
f>OlllOC mlaznog sislema propulzije pogoduje
brodovima koji se kre6J u plilkim vodama
jezera, kanala i reka. Danas su ove vodene
rurbine tako usavrSene cia vodenim mlazom
mogu pokretati i plllnitke brodove (od tri
SlOlinc putniekih me.lita) i pri tome glisirdti.
Masovna upotreba ovog sistema je i u pogonu
vodenih skutera - dzet pogona.
Vanbrodski motor
Izvedeni oblik propulzije vanbrodskog
motom veom3 je sliean Z pagonu. U "nozi"
vanbrodskog mOlora takoile je objedinjen
propulzioni sistem, kojim se istovremeno i
knnari. Proizvode se nlzli6tih snaga, pa i preko
73,5 kW, odnosno rreko 100 KS. U lIpotrebi su
najvisC motari malih snaga za pokretanje
manjih rlovnih jedinica, dok na plovilima
sr<..:dnje veliCinc slu1e kao pomorni motori.
Prednosti ovog tipa molOr'd SU: lako
premestanjc, moguenost izbora snage i to
ne zahteV'd ugradnju bilo k.al"vih ureilaja na
brodu.
Vanhrodski motori su po pravilu be-
nzinski dvotaklni, Lnatajna im je potrosnja
goriva, te se to moZe smatrati kao nedostatak.
Ivica krmene ploce, iii nosat na krmi, mesta
Sll za postavljanje mOlorn. Motor se moze
poslavili i u posebnu metalnu iii drvenu kutiju
na knni, ali se ooda mord voditi rdcuna da
motor dobija dovoljno vazduha za normalan
rad.
113
I
115
Brodska apoteka
Bro<.lska apoleka lrd", tla ".tlrli ,Icdecc,
Brodska apoteka ; pruianje prve pomoc;
1. Za opstu lIpotrcbu: l.a
holo,,:! i sni7.cnje poviScnc tempernmre
(analgetike, anlipiretike). tablclC proti
v
\ Itoglavice (morskc bolcslil, tablete za
:'lmirenje grcc.::\'H
anlibiotikc, sredst\':I 7.a L.aUSI;lvljanje proliva
(enteroseplike), ,-,edativc, kapi iii protiv
L.apaljcn:'lke maMi za oci. hikarbonu i

2. Pribor za "Iucaj PO\ redc: prvi 7.;1\'01 7a
zausta"lj:lI1jc kf\'arcnj.l 1I orig,inalnom pako-
\ Jnju do upoucbe. gipsani z::tvoj. \'cCi hroj
obicmh za\ ojJ dirncn7ij.1 ad 5 -
1.3 em r3di prc\-ijJnj.l povf(:ua, stcrilne
gaze i vate. hirurski .sterilni nJ..ter 7.a z...uvar.mje
r.tn:.1. trougla maram:l za imobilizaciju i
elasticna fX)\eska La krvarcnja.
.sigllmosne igle. obicni tlaster
antl<iiepticni ra.,t\ori (lripOslOlni hidrogen.
apotekap'>kj alkohol, po\'itlonl, !;ine 7.a
Im()l)llizaciju kod preloma.
\ a7elinski 7.a\ oj 7... 1. opekoune, i pokrh'ac Z:.1
1IIOpija\'anje kotl polhladenja i ;;oka.
Pribor pne pomoci treha U 511VOm
"lpremislu. pregr3denom 11..1U\ a deJa. jedan 7.a
opE;tu lIpotrebu, dntg,i 7....1 PO\ rroa.
Papis leko\'a treba da n:l/i\ lek::t. rok
trajanja i uputstvo l..a lIpotn.:bll Pre davanja
Ich.a, lreba proH'riti ua Ii j' bole.:-.no iIi
pouedeno lice alergi no nJ n)eg,a. Kod
sumnje na alergiju, lek ni u kom
ne treba davati. U tcze pt>\ rede, i
pored ukazane pn:e pomoCi, po\Tcdenog
lreha pre prebacill 1I holnicu_
Podselnik koji na S3zet i jcdnost;)san
naCin Opi"iujc simptume olX)ljenja j PO\'fl'tb.,
kao i uputstV<.l La p['\ e pomoci k(x.]
slll(-:.tjcva PO\ reda i oboljenja.
je !We pOlrcbno otl medikamenata La brad,
vodeci pritom racuna 0 hrojnolll 1
ZOr.l\,stvcOOlll stanju
l'koliko koja PCU7..a Pf\ U POl1loC nije
dobro ()I)lIcena. pt>slupcinu mo7.e
ozhiljno nask<xliti po\Tetleoom ilt obolelom.
Kc moze sa ,iglirnoscli oCt'kh all rul
>ole'mil... Hi PO\ n... dena patruOo i/lt"6.....
iii eLl ...anir.lju po\Tede. Ali. 1I\ c.:k moze
pOlllod toliko da.:-.e olak;;'aju bolo\ i. ;l 1I te;h.l1ll
.... ndrie \'italne lunkcije i
komplikacije. dok -.e 5a pt)\ redenim Hi
bole... nim ne :::>Iigne do Ick.al'a. ;to ponckad
'lloi.e d:.1 pOlr3je.
Pre l1aha\ke leko\ a 1 mcthcin..ke opreme
In.... 113 kon:'lultovati lekara koil CC S3veto\..ui 'ita
Pruzanje p011106 U
.. a se odnosi n:.1 inlcrvenriju krxl
nijlh slucajeva. kao ohr..lda
I.lksih ozlcda. ogrcbotinc.:, iii
nagnjccc.:nja. na"w!a od lIdarca. PonLk3d !'ie
1l10AlI dogoditi i ozbiljnijc povrede. t+ tom
trdXl 7nati: zaUM3viti krvarenjc.
prepoznati potn.. l11ozga,
PO\ I"edl' Ulll.llrasnjih organa. dmi \eswcko
I.h"tanje oso!Jama koje ... u preMale da uisli i
pril1lentti ma"i3ZU
PODSETNIK ZA PRVU POMOC:
f)Jkle, briga 0 zur..I\ljll clano\u posade i
llIcdicin"k..l nega Sli ougO\'Oll1ost
hroda.
[1 sklopu priprcm3 za plo\idhu.
lI.dog hroda lreba ou buo..: upoznat sa
dr:I\.'lYenim j go:-.tlju,
....lko hi 1l10gao pnpremiti sto jc potrchno
za p['\ e pomoci i lecenjl'. Pon:u
slanja e-!<.InO\'a pu')ade i gostijll.
\f'lti i ko!icinu lekova diktir.lju k1imut.ski
u...10\ I. \Tt'Illl'nskJ. duzina plo\i<..lbe (jei.!Il()-
(x.!no:-.no \iSenedeljna).
.to I mar:::'nH3. plo\'idlx= f\leuicin"k3 oprema
mora hiti sn:ohuhv:.nna i kolicm..ki d voljna,
Pllzeljno It' tlJ. posada i go"'li hudu zdrJ\"i.
l koliko kJpel..tn d07yoli ukrclvanje i nckolll
If( bolc"niku. potrehno I1lU je
n.lpomenuti (hi ponesc svoje leko\T.
Generator
Kueisle menJaca
PogonSka oSOlJina
Pumpa Z8 VOOU
.Kavltaelona ploca
Gumenl. amortizer
OsiguraC
P.oklOpac rezervoara za gonvo
Kalem palje'1a (boblna) -7-=-
Zamajac
/'
Pogonski i propulzioni sis/emi malih brodova
l''l. dohro ruko\ anje i oc..lr7:3\-anlL'. n:-h.
upotrt'bc \'anbrodskOR 1110101"3 m07e bill
\L-'()ma dug, preko 20 g<xlina. l\lcuutim. ()\-j
mOlori Sli \'coma osetlji\ i n:1 mC;;J\"inu gori\,l.
IJ na odnos henzina i LilIa koji mora hill
onaka\, kako it:' to proizY<x1a{ motor..!.
o<.! lIzrokt 7:1 paljenje.
nepr..lnJan r;u.l i k:H.1a motor ne daic.:'
punu snagu. jt:' pogrL':;an 0000... ulja i 1'h:l1zinJ.
. Ohlik prorx:lerJ I <..IuMJ. noge m..,u
n:c ih Ireba. prilagoditi kar.l-
ktL'n... t1k:una broda, ounosl1o. prema n ...u I
hroda. l 'pUlSIYO () tome daje pro-
17:\"0<.1J.<: 1ll00or.1.
114
Brodska apoteka i pruianje prve pomoci
Brodska apoteka i pruianje prve pomoei
I
I
Imobilizacija prelomljene
podlaktice
Imobitizacija
prelomljene
potkolenice
Kod iSblSenja zgloba, osee. se jak 001;
zglob je otecen i nepokrelan. Potrebno ga je
imobilisati, dati srecblVo protiv OOlov3, i
povre<'1enog sto pre odvesli lekam.
Prilikom preloma zgloba ill ekstre-
mlteta, na meSlU preloma se javlja otok i jak
001. Polomljeni delovi lela se imobilisu;
povredenog lreba "to pre odvesti lekaru.
Poscbno Sli opasni otvoreni prclomi , gde je
PlVa pomoc: povredenog treha admah
slaviti u vodorayni polofaj, raskomotiti ga i
Slavljati hladne obloge na glavu i telo. Ne sme
mu se dozvoliti da spava. Neophodan je prolok
svezeg vazduha. Nakon dol3ska svesti ,
povreoeni niceg ne see3. Ukoliko nema
drugih fIzickih povreda, treba ga ostavili da
mimje, dav3ti ffill napitke i
posmatrali ga do oporavka. Pozeljna je
medicioska kontrola i evenlUalno bolnicko
lecenje.
Kod uganuCa zgloba brzo nastaje bolan
otok, ali je zglob pokretan. PlVa pomex': staviti
hladan Burov oblog, iOlobilisali zglob i davati
sredstva protiv bolova. Povreoeni treba da
mlfUJe.
uuze vreme, gubi svest. Ostali simptomi Sll:
pospanost, mllcnina, povracanje, nejednake ili
f"'dsirene zenice, gubitak orijentacijc 1I vremenll
i prostoru.
Mehanicke povrede
Izvodenje privremene imobili7.acije
podrazumeva tri pravila: prvo, nije dozvo-
heno vrsiti nameStanje preloma dmgo,
\t3vljanje u najudobniji polozaj i
trece, sprecavanje pokreta u :-.usednim
7globovima prelomljene kosti.
PlVa pomo': kod oiivljavanja povre-
oenog iii obolelog podrazumeva prisebnost
onoga koji pruZ3 pomoc a sastoji se od mera i
postupaka koji sluze odnavanju funkcije
disanja i srCanog rada. Ako je di,"oje
oslabljeno iii sasvim prestalo, posle oslo-
baoanja dlsajnih puteva od stranih tela,
pristllpa se izvodenju vestackog disanja, i to
l1
us
ta na usta" iIi na nos". U sluc;aju
prcsranka rada potrehno je pristupiti
spoljasnjoj masa;;i srca koja se sastoji u
ritmickom pritiskanju gmdnc u pmvclI
cime se ostvarujc vestacko istiskivanje
krvi iz srCa, obczbeduje cirklilaciju.
Povrede mekih lkiva ad udared obicno se
ispoljavaju otokom, 001001 i klVniOl podlivo
m
.
Za njihovo zbrinjaV"dnje obieno je dovoljno
stavljanje hladnih obloga iii plVog zavoja.
Potres mozga - ceSlo naswJe prilikom
udarc..-a glave. Povredeni trenutno, na knlce iii
Privremena imobiliL"\cija se vrEii
\tandardnim sinama, trouglastom mararnom ili
unprovizovanim sred'it\'ima u svirn sluCajc-
"rna preloma kOSliju. povreda velikih klVnih
,ud""a i obimnih povreda mekih delova. Ona
'" izvodi sto pre kako bl se sprec:i1o naknadno
krvarenje ili povreda krvnih sudova, zivaca iii
Time se smanjujll bolovi, opasnoM ad
pojave Soka, bneg sirenja infekcije i od
7.apuSenja klVnih sudova kapljicama masti
povre<'1enih struktura.
povesku (Esmarhovu) neposredno iznad
mcsta krvarenja. Ekstremitet treha podiCi i IX>
mogllcnosli privremeno imobilisati;
povreocnog SIO hitnijc odneli u mcdicinsku

I
I
- ).
1
Sematski prikaz prve pomoti kod krvarenja
I
"
krvarcnje oa glavi zaustavlja se pritiskom
na vmtnu aneriju liZ viJtni den kicmc 'i.l
one strane na kOjoj je po\feda. Ako je
krvarcnje sa abe stram: glave, zausravlj.l
se naizmenicnim priliskom vmlne anerijl'
na kicmcni snlb,
oa podlaktici zaustavlja sc
oa unutrJsnju str'<tnu podlaktin
l!'lpod dvoglavog misiea;
kr. arenjc na nadlaktici 7.ausw"lla .
priliskom palceva ohe ruke u vrhu
jame;
krvarenje na nozi zaustavlja se pritiskom
paka iii pc,nice u predelu prepone noge,
111 se noga podvczuje iznad mne.
Kada klVarenje iz velikill arterijskih klVnih
z3ustaviti pritiskolll prsliju
kompreslvmm zavojem, a ZiVOl povredenog
Ie ugrozen, potrebno je staviti ela:-.ticnu
,
Prva porno<:
Pru7.anje plVe medicimke pomoci
osnovno prcpoznavanje vrste i
p<wrede, Viii bolesnog stanja, a
7.atUTI pniZanJc pomoci ciji oblici i obim zavise
od slnJcno.."ti Iica kojc pnaza pomoc i uslova u
kojima sc (Joa izvcx.li.
Medicinska pornoc
.oblik medicinske pomoci jc plVa
pomoc kOla se Pnlza obavczno svim
p<>Vre<1enim i obolelim.
U. mimodopskim l1slo\'ima prva pomoc se
stavlj:J.nje. zavoja, 7.3ustavljanje
st:JvlJanlc pnvremcne imobili7.acijc,
u slucajevima uguSenja, prestanka
d,sanp ,II prcManka rada srca.
Prvi zavoj se stavlja na
sve otvorene povrede i
opekotine da hi se spreCilo
zagauivanje moe. U okviru
prve pomoci krvarenje sc
zaustavlja na ra7..ne nacine
zavisno od krvarenja.
Mala krvarenja zau.'itavlja-
jll se st:Jvljanjcm prvog
zavoja. Ona C u najvccem
broju slutajeva mogu
z3ustaviti komprc-
:-.ivnim zavojem. Ako sc posle
takvog zavoja
ponovo pojavi krvarenje,
pOlrebno je stavili jos jedan
7..3VOj, ali uvek nxIeei racuna
o tome da !'ie cirkulamim
Omotim3 ne prekine potpuno
krvotok.
Krvarenja iz vclikih
'iudova mogu sc
pnvremeno 7.aUSl3viti priti-
skom na aneriju pomocu
prst3 na lipie-nim mestima:
116
117
premazivanjem
kiselim mJekom,
apekOline se lece
mstvorom sode blkarbone,
belancetom od jaja i dr.
Toplotni udar nastaje usled povisene
temperature i prezasicenosti vazduha
vooenom param, prekomcmim znojenjem,
gubitkom soli i mlne.....la i odsustvO
Prva pomoe: ispiranje mlazom vode, zatim
antidotima. Kod povreUe ki""linama treba
isplrati mstvorom sode bikarbone, a kod baza
tri postotl1im rasrvorom sirCctne kiseline.
I'ovre<lenog je neophodno stO pre odvesti
lekaru.
Brodska apo/aka ; pruianja prva pomocl
Pri ploviuhi se, iz mnogih razloga,
zaburavlja na preUuzimanje zaslile protiv
dejstva sunea. Zbog toga su cesti suneaniea,
IOplotni udar I opekotine od suo<:-".
Suoi'anica - Kod dlrektnog dejstva
suncevih zmka na nezaslicenu glavu,
doci do pojave suncanice koja biti veoma
opasna, a osetljive osobe moze dovesti u
Zivotnu opasnosl. Nastaje usled poremeeaja
regulacije telesne lemperature. Simptomi: lice
je z3zareno, crvcno, lclesna temperatura rastc i
do 40 C, a znojenje prestaje; postaje suva I
IOpla. Nastupa glavoholja, vrtoglavica, nemir I
nesvestica, tako da oboleli pada kao
"pokosen'. Daljl 10k bili dramatican,
dolazi do pojave muManog edema, a strauaju
bubrezi i jetra. Kasnije nastupa psihoza i koma.
Prva pomoc: bolesnika treba preneti u
hladovinu i staviti ga u IdeCi sa
podignutom glavom. Na glavu slavljati hladne
obloge iii leU. Ako je pri svesti, dati mu dosta
hlaune tecnosti. Uslueaju gubitka svesti, treba
obmtiti paznju na prohodnost disajnih puteva.
119
Nepovoljna dejstva sunca
vodom i to najmanje 10 minuta, a posle toga i
rastvorom sode hikarbone (jedna kasiclca na
jeuan litar vode) I previll sterilnom gazom.
Kiseline slvaraju suvu nekrozu Clja
boja zavisi od vrste kiseline.
!laze stvaraju vlainu nekrozu koja je
sluzavo mekana.
osnOVu izgleda I opecene
koze.
Opekotine prvog stepena su lakse,
opecena mesta su crvene baje i malo natecena.
. 'a k07.i nema plikova ali je 001 dosta jak. Kod
ovog stepcna opekotina zahvacen je sarno
pokrm ni ,Ioj koze, epiderm.
Opekotine drugog stepena uzrokuju
crvenilo sa belim mrljama. a poj3\'ljuju se
I plikovi ispunjeni tecnoseu. ispod
ml'hurica je Cfvena i bolna.
Kod opekotina tre<'eg stepena je
delimicno nestala. asim gomjeg sl ja koze
o;teceno je i donie tkiva, narocito Sli
opecene vel ike povrSine lela. a'teeena
povrSina je sivka>lo bela i bezbolna na
dodir.
Kod opekotina stepena dolazi
uo karbonizacije tkiva u celoj debljlni.
Prva pomoc: opekotine prvog stepena
najpre lreba ohladiti. a ope enll kozli pusti se
mlaz hladne vode. najmanje deset minUla.
Povredenol11 treba dati da pije dosta tt:cnosli,
cesto i u malim kolicinam3, jer opekotinc
izazivaju znalan gubitak iz organizma.
opecena mesta stavljaju se hladni oblozi i
mast za opekoLine.
Kod upekOlina drugog stepena lreba sto
pre odstmniti odeeu, pazeCi, sto je vise
mogucc, da plikovi ne prsl1l1. Zalim se
opeceno meMo previje Mcrilnom g41zom.
Na opekoline treceg stepena ne se
mast za opekotine. Prcvija se slcrilnom
vazelinskom gaZOl11, a opeccni ekstremiteti !'>c
Povrec1cnog ueba sto pre odvesti
lekaru, a do tada ga smestiti u hladovinu I dati
mu sreds[va protiv holova i 1...1 umirenje.
Isto sc postllpa i pri sanimnju opekotina
cevrtog stepena.
Opekotlne nastale dejstvom hemlJskih
sredstava mogu bitl \ eoma ozhiljne. Ako
kiselina(na primer iz akumulatom) padne na
kozu. potrebno je to mesto odmah Isprati
vodom, ua bi se sprecilo osteCenje Ako
kiselina padne u oko, treba ga odmah ispirati
= -'--.
Pol&aj kod povrede kiCmenog stuba

umolordksa. Povreuenog treba sto hiLnijc
odneti u bolnicu.
lmobllizacija pre'omljenog prsta
Opekotine
Kod preJoma kieme povredeni se ne sme
fX?ll1icali, sln je na brodu te ko p<>S1.ici.
,egovo pomeranje moguee je sarno uz
podmetanje daske iii nooila, kada "" povredeni
cvrsto fiksira uz le predmete. Uovom
.mobllIzac'Je povredenog treba hitno preneti u
bolmcu, all u adekvatnom ambulanlnom
transportu.
Prelom prsta, se Imobilizuje lako, sto se
povreden. prst zavojem prl"vrstl uz dnlgi prsl.
Noga se imobiliSe vezivanjem ispod i i:tnad
mesta preJoma uz zdravu nogu.
VeCina opekolina koje se de.;avaju na
brodu, nastaje od pregrejanih delova mOlora
vrele yode, vrelog ulja, Olvorene vatrc
sporetu. asim bola, jace opekOline izazivaju i
wk. Tczina opekotine se proceniti na
\
-
- - \ ..., .... 1
,
lmoblliz.acija prelomljene kljuen8 kosti
118
prelomJjenl deo kosti probio mlsiee i
tom najpre se, na vec opisani naCin,
zaustavlja krvarenje. akrajci polomljene kosti
se prekrivaju steriJnom gazom, i sa
sto rnanje pomlc-anja okrnjaka preioma.
se sinom. daskom, stapom, iii veslom
zdravu c:aska ilJ vesla moraju
sto )e vazno, dovoljnu uugacki
kako bl se mogli SLO bolje fikslmti okrajci
preloma. Treba uvek imobilisati i suscdne
zglobove, osim u slueaju preloma skoenog iii
rucnog zgloba.
Prilikom padova su cesti preloml klJuene
kostl. lmobllizacija podrazumeva pmvljenje
obruca od zavoja koji se postavlja na leda.Kroz
njega se provlace obe ruke, prjvuku se delovi
ob,,;,ca na ledima, a izmedu njih se provlaci
nek. pogouan predmet koji se uvree I tako
rnzapinju ramena (kao rancem). Time se
prelomJjeni okrajci razmicu i dovode u
prirodni
Brodska apo/aka i pruianja prva pomoci
Pre:I-0m rebara - Povredenog pustaviti u
kome se elise sa najmanje bolnosti, a
ako su ,ak. bolovi, dati sredstva protiv bola. U
slue-..ju jednostavnog preloma viSe reIY.. m
povredenog treba transponovati u lezeeem
boCnom po107.ajU na strani preloma. Ukoliko
polomljeno rebro. pro?ije miSiee, plucnu
maramlcu., I pluca, bolovi u vrlo jaki,
povrederu tesko d.se i poplavi. Potrebno je
stalno davat. veStacko disanje, sve dok ne
st.gne lekar. Ukoliko je rebro probilo grudni
kos, iJi je povreda naslala od oStrog pre<Jmeta
spol)a, ..... na se zatvam sterilnim zavojem kako
ne b. uoSio do ugusenja zbog nastanka pne-
Sinkopa (nesvestiea) i" obicno krdlko-
tmjan guhilak svesti usled prolaznog sma-
njenja krvolOka u mozgll
naglim padom ancrijskog pritbka III
njcnjem kolicine krvi kojll pumpa.
kao posJcdiea naglog ieslokog uzbudenp,
lIdarca U osetljivi deo lcla, poremecaja srcane
radnje, fiziekog naprezanja i dr.
Prva POffiOC: bolesnika sta\'iti.lI
poloiaj, podiCi mll noge u naJl)()VollmJl
7.a autO lransfuziju.
Koma je stanje pOlpunog gubitka svcsli iz
kog se bolcsnik ne moze prohudili ni najjaCim
nadrttwjern. Posledica jc uJloscnja Olrova u
organizam (;:Ilkohola, zlollpolrcbe
holesti koje dovode do le klh poremecaJa
prometa materija II organi7.l11u (seccrna holest,
Brodska apoteka j pruianje prve pomoci
Poremecaj svesti
Polofaj pnlikom masa1:e srca i YeStakog disanja
1
\
postupak prillkom dlsanja
Pri ozivljavanju utopljenika zbog 7.aStOP
... rca, cesto je potrcbno izvodili i masafu srca.
Pn",lc svakog v37.duha izvede
5 masaza srca, znaci da se u jednoj minuti
14.16 puta uduva va7duh i izvede 60-70
masaza srca. U slueaju vecih o5tccenja uSla i
nosa disanjc se iz\'odi ritmickim
lecla. Povredeni se .post...1vi na
slomak, rukc mu sc saviju u laktovlma n gbva
na sake. Spasilae klekne iznad glave i
priliskom grudnog kosa oSlvaruJc IzdlSaJ,. a
k sebi i nagore nadlakuca
ulopljenika, udisaj. To se pon"vlja 20 puta u
mlnuli dok ulopljenik ne po('ne da diSc.
Uspesna mas37--:'l srC3 prepoznajc se
pipanjem pulsa na vraulirn arterijama.
Kod ulapania ili pada liea u hladnu vodu,
zhog soka i e1elovanja hladnoee, dolazi do
'tanja koje sc zove pothla4iv,,?je. Pruian)e
prve pomoci se sasloji u sledeccm: skld,a st:
mokra odec3, postavlja sc u
oporavak na bok i sa glayom na Slrafill da bl
voda, aka jc progulana izlazila iz tela I ?soba se
utopljava. Kriza organizma nasta)e kada
tcmperamra lela padne ispod 32 C, dok ISpod
22 C nasrupa 'irnrt.
Simptomi pothladivanja su: drhtanje,
olcbn govor i disanje, gllbilak
gubitak moe; razmisljanja, green)e
gubitak svesti i prestanak rada srca.
Povredeni se utopljava sllvom odccom i
prekrivacima, ako je mogucc u loploj
proslOriji. Takode se daje topli, zasladen <'aj, ili
topla Sllpa.
pod vodu. Zbog toga spa;ilae prilazi
ulopljeniku sa leda, "ukuCi ga prema brodu iJi
obali. Uslueaju da ga ulOpljenik uhvati rukama
mora se cnergicnim reagov::mjcm
(odgurivanjcm iii udareem) oslobodili sli,ka iii
zagrljaja. Mane"ar spasmanja ulOpljenika
hnx.lolll prikazan ja na SlI. 71.
Ofivljavanje utopljenika postiie se
davanjern disanja i masazom srea.
Da bi ozivijavanje irnalo veCi efckal, pOlrebno
je da sc usna duplja najpre oeiSli od stranog
sadr7..aja (polomljeni zubi, zubna proteza, krv,
pesak, sadrzaj od povracanja j dr.). To se mdi
prswlll omOlanim ga7.om. taka cia :-ie say
sadrzaj izhaci. Zatim je pOlrebno ukloniti vOOu
iz pluca. To se postize presavijanjem
lItopljenika pecka kolena u predelu slomaka iii
njegovim na stomak, sa glavO!TI
okrenulolll nadole. Tada se priliskanjem leda
iSliskuje voda. OZivljavanje prestaje tim
ulopljenik poCne da elise i kada se oseli puis.
Vdlacko disanje usia na usta
primenjuje sc tako sto se ulOpljeniku koji Idi
na ledima, podmetne neka podloga u visini
pleeKi, time se postile zabaeivanje glave
unazad i oslobadanje disajnih puteva. I'reko
lIsta se posravi ga7.a, klekne SC fX>red
ulOpljenika, nos mu se zapu i rukom kojom
mu sc gurd celo nadole. Duboko se udahne
vazduh, stave se lIsta na usta i izdahne. Spasilac
odvaja svoja usta da bi uduvani vazduh iz plue.
utopljenika sam i7..a"'0. To se ponavlja 14-16
pUL'l U minuti. Aka su usta vazduh se
uduvava kroz nos (USla na nos) s tim da se pri
LOrn usta ulopljenika zarvore. Posmpak
vestaekog disanja traje toliko dugo dok
utopljenik ne poCne sam da diSc.
lennoregulaeije Cnemogucnosl hladenja) zbog
pretople odece. Ceslo "" de",va za vreme
olllorina i u vlaznim i slabo proveLrenim
prostorijama.
SimpLomi: toplotni uclar nastupa trenulno.
Bolesnik naglo i odjednom pada. Pre toga se
",Ii na zamor, siabosl i zed. Lice je bledo,
disanje pavr no i uDr'Lano. Puis je usporen i
slab. Bolesnik je oznojen, osee. sJahosl,
treperenje, mraci I11U se prcd oeima. i
-' .
onesvescuJe se.
Prva pomoc: bolesnika treba smestltl U
hladnu prosloriju i svuCi IllU svu odecu.
ga horizontal no glavom nanizc, i
osvdavali polivanjem hladnom vodom. U
slucaju preslanka c1isanja, oclmah zapoceti sa
vestackim. Aka jc pri svesti dati mll closta
hladne, zasoljene leenoSli (jedna supena
kasika soli na 1 I leenost;). Neophodno je
strogo mirovanje.
Utapanje
U toku plovidbe sc da clan posade
nepainjom iii iz nekog drugog razloga padne
sa brooa 1I vodu. Momentalno se organizuje
vadenje nepailjivog naulieara iz vode i lo
prode uglavnom bez pru,lcdica. Medulim, u
nekim slueajevima, kada se ulopljenik loliko
nagulao vode iii mulja da je prestao da disc,
dolazi do utapanja. Tada je utopljenik u stanju
prividne iii tvame smni.
Brodska apoleka i pruianje prve pomoei
Spahvanje coveka u vodi plivanjem
preuzima lice koje je, pre svega, dobar plivae.
Prilaienje ulopljeniku mora biti veoma
oprezno kako ga ovaj ne bi povukao za sobom
utopljenlka u vodr pUvanjem
120
121
Brodska apoteka i prutanje prve pomoCi Brodska apoteka i pruianje prve pomoci
Morska bolest
123
Vjed krpelja - krpelja pripijenog liZ
treba pre odstraniti, i to celog sa glavom,
kako bi se infckcija organjzma
vimsom izazivaccm encefalit3 (zapaljcnje
mozga). Da bi se krpelj lakSe i7.vadio, lreba ga
pre vadenja UgUSili, sc postizc
premazivanjem krpelja kapljiC'dma benzina,
nafle, petfoleuma, elem, acetona iii
1Ilja. To mcsto se prckrije naslcrom i posle
12-24 bsa lagano i krpclj se i7vadi
pincclom. Posle toga, meslO se i
premaze kremom, a elm bude mogucc ujedeni
treba da se javi lekaru.
Ujed zmije otrovnice moze hiti smrto-
nosan. Me'to ujeda se prepo7.naje po dva ili
6.:Liri pamldna mala uboda; olcceno je,
crvenkaslO pIa\ e boje sa crveno Ijubieaslim
trdkama koje se sire prema IlInfnim zlczdama.
Vrlo brzo po ujedu nastaje ,Iabosl, drhlavica,
vrtoglavica, bledilo, oblivanje hladnim znojem,
otcZano disanje, unr7111 puIs, povrneanje i
e\'Cnlualno proli\.
MCSlO ujeda se izollije tako se
podvezivanjem iznad i ispod
otrova po lclu. Ranu treba orvorili, iscedili krv i
dezinl1kO\'atL Povredenog Ie pOlrcbno sto pre
odvesti lekaru.
]avlja se eesto pri brodom, kao mala
neugodnoM, iii, u sa
vrtoglavicom, mukol11, povrdcanjem i gubi-
tkom ravnolczc. Sve lo kod osclljivih osoha
iza7iva nesigurnoM i gubitak volje 1.3
plovidbom. Za spreeavanje nastanka morske
bolesli, potrebno je na dva easa pre poeelka
plovidbe uzeli ne';w cvrSle hntne i lek za
smircnje. Pre i u toku pi ovidbe, lreba uzim3li
sto manje i izbegavati lesku hranu.
Umanjenju simploma nelagodnosti i gubitka
ravnolci-c pomaze zaposlenost i z30ku-
pljenosl nekom aktivnoscll. Morska boleS[ ne
naMaje 7.bog bolesli zeillca, ncgo zbog
poremceaja centrn za ravnotefu. nadi
spreeavanja veee nelagodnosti i tcgoba,
obolelog treba pOMaviti u vodoravan pololaj i
zabraniti mu kretanje. Pri pojavi morske )X)leSli
1.a vreme plovidbe, beskorisno je uzimati hila
kakve lekovc.
Do lrovanja dolazi prilikom unoknja 1I
flot.lnJzam hrane zarazene mikroorga-
llI/1nima iii njihovim oLrovnim produktima
(tok-;inima). N:J.jccsCi 7.naci trovanja hranom
u muka, gallenje, povrd.canje, grcevi u
tomaku, ueestale Slolice (leene, 7.e1cne),
rxwisena l<.:mperarura. Lecenje se sastoji LJ
'1.lUoknadi teenosti pijenjem nezasladenog
,'ja, slane vode iii supe. Ob,vezan je dijeletski
r 'zim ishrane - veee kolicine lccnosti, krompir
rllre, svcze struganc jabuke, slani 'lapid,
pirinac, i lIzimanje lekova (Uobif,
r1onivin). Anlibiotici sc uzimaju samo LJ tezim
'Iueajevima. Ako u roku 2-3 dana ne dode do
pobolj,;anja, treba se javiti lekaru.
Preporueljivo je izbegavati gljive 7.a koje
nlje sigurno utvrdeno da su jestivc, a korblili
".uno one fabricki obraoene i konzcrvirane, sa
deklaracijom proizvcx1aca 0 proizvoou i roku
trajanja.
.II lirnice ad do meSla, u za to
lenim prodavnicama. i U pOlfcbne
Ike zalihe luane, koju inace treba kuV3li i
r\.'m3ti sarno za tekuCi dan. Zgotovljenu
h,.IOU jesti samo u z.a to oclredenim javnim
u Oo,ult:ljskim objektima, ne korislili konze-
.Inu hranu U ostecenoj ambalazi iii sa
l'klim rokorn lrajanja. Cuvanjc h.rnne mora
lit pravilno, bezbedno ad kvarenja i
.Iknadne infekcije zbog muva i drugih
n'>l'kala.
Hemijski otrovi (benzin, aeeton... ) unose sc
u organi7..am ili udisanjem, iii preko
trakta (varenjcm). Prepoznaju se
po mirisu koji se siri oko unesrecenog, iIi po
izmenjenoj boji Kod trovanja
ugljen-monoksidom kola je a kocl
trovanja benzInom je modrn.
treba 5tO bde izncli na svei. vazduh, i sto pre ga
transp0rlovati u najblizu zdrdvStvenu
ustanovu
U slucaju sumnje u ispravnosl vode za pice,
treba je prokuvali i bkljllcivo lakvu piti.
Zbog ujeda p<"eJa, osa, strlljenova ill
pauka, uboda sc maze
kremom, a stavljaju se i hladni oblozi.
Trovanje
Srcani udar
Tokom plovidbe najeeSea su trovanja
pokvarenom hranom i napicima, zbog
konzumiranja sumskih plodova (gljiva i
hobialvog voCa), a mogu bili izazvana
gasovima i isparcnjima olrovnih materija kao
sto Sli napr. benzin, aeeton, dim i df. Da ne bi
do510 do trovanja, koja mogu biti i
lreba kupovati sveze i zdrave, isprdvnc
Sreani udar kardkterisu: \ rtoglavica, bolo\'i
II prsim<:l i vnUlI, slabost i hoi u Icvoj ruci i
ramenu. Ako se, osim ovih simploma izgubi i
puis, a kozn poswne plavkasto-zelena, zenice
onda se zaista rddi 0 sreanom udanl -
zau':-'lavljanju rada srca. I U ovom slueaju
POITIOC je spoljna ma!'Jaza srC3 sa iSLOvremenim
vcstackim disanjem.
Spoljna masaza srGl izvodi se tako da sc
povredeni polegne na leda. pasilac klekne sa
leve Strane i stavlja dian jedne rukc na donju
lrcCinu grudnc kOSli, dmgu ruku stJ.vlja na
nadlanicu prve, laktova (radi boljc
i7.dnljivoSti) rilmieki priliska grudnu kost viSe
levo prema kicmi. Pritiskom srca na kicl11u iz
njega isriskuje krv, a popustanjem pritiska srce
se siri i ponovo puni klvlju. Ovi
postupci izvodc se 70 puta u 1 minuti. Kod
decc se priliska ><Imo jednim ulanom, a kod
malih beba dva prsta i lO 100 puta u I minuti.
Istovremeno, dnlga o:>ol1a dajc
disanjc. Spoljna srca i vesl3cko
daju se dok ne uspostavi md srca i disanje.
Ako jedno lice pnlb prvu pomoc, nnda se
nakon 15 pritisaka na srcc u predelu grudnog
kOS3, lri pUla uduvava vazdllh u pluta. To se
ponavlja neprekidno do
pmre<1enog.
imobilizacijom. Kod veceg gubilka teenosli ill
krvi izvodi se 3utotransftlzija - PO\ redeni se
poslavlja u \-odoravni po107.aj sa podignulim
nogama na 30-40 emod nivoa podloge na kojol
bolesnik leli (nikako pod uglom od 90). Ako
nema gu enja i 3ko ne povraca, (reba ga smiritl
i dati ffill teen<: napitke. zatim ga treba ulopliti
i..ldi boljc cirk-ulacije, i SlO hilnije otpremiLi u
bolnicu.
\
'-
122
SDk se razviti u <Iubju najldeg
oblika alergijske reakcije na leko\'e iii ujede
insekata.
Osoba koja t10zivi Sak, bez obzir'd na u7.rok,
r'dzvija prepoznalljive znake bolcsnog st..1nja.
V ranoj fa7.i razvoja wka povrcdeni je
nemiran, svcstan, orijentisan, bled; puis lUU jc
sbh i ubrz:m, pritisak cak malo povisen.
Povredeni je oboven hladnim znojcm, povra-
ea, dise povrsno i ubrzano. Ckoliko sc bf7.o ne
pnlzi odgovamjuCa prva pomoc, sok sc
prodllblj\ljc kada povreeteni postaje miran,
apalican, nezaintercsovan, ali Kola
mu je bieda, 7.clenkaSlo-zemljane boje: obliven
je hladnim, lepljivim znojem. pul< je jed\ a
pipljiv, a pritisak snizen. je mimo i
povrsno, a mokrenje prestaje.
Sok se moze r.lz\'iri u tesku fannu, 113
pruner kod infarkla srca iii naglog bkrva-
vljenja, kada je bolesnik odmah vilalno
lIgrozen.
Prva pomoc: kod wka nastalog povredom
(prclom ekstremiteta iIi iskrvavljivanjem) prvo
se 7.allstavlja krvarenje, a bel se sprecava
Sok je Manje poremeccne cirkulacije zbog
koje lrpe tkiva i organi jer dobijaju manje krvi,
nastaje oSlccenje sbtcma
organizma. ['\aslaje obicno kao poslcdica lcze
povrcde glave, organa gnlClnog iii trbuha
- jetre, slezine, bubrega i creva, kada jc rrbuh
-
najee;;Ce bolan, oteeen i l\ rd. Sok na'taje i
usled sr<":1nih oboljenja, pTl infarktll. naglim
iskrvarenjem, kod opekolina 7bog veceg
gt.bilka plazme, dugolrajnog povracanja Viii
proliva zbog dehidraracije.
Sok
Kama poraza;
te;ko oSleCenjc bubrega iii jetfc), kao I
po,ledica leZih po\'reda m07.ga.
w'........
-
tw.. III 'H," &fill
..:011/ ttl ....
RESTORAN 'CLUB BAHUS'
CIP - Kal'aJ1orlt.3aL\ltja y llyGnHKau.uju
61f6J1I1OTeK3 M3TH"Qe CpncKc, HOBn am
656.61/ .62 (035)
nETPOBl1n, I1nJlja
:ekama i morima : lIija Ika
SloJan . . Petrovaradin : Futura,
2002 (Petrovaradm : Futura). - 124 sir. : ilustr.
. 23cm
lira'- 3000. - Bibliografija.

J. CrOlunh, CrojaH
3) OnoBHJl6a -
178942983
Walter Turnsek:
Jedrom i motorom. Zagreb 1981.
kap. Antun Simovic:
Brodarenje, Zagreb 1980.
Literatura
Bob Bond:
Sve 0 jedrenju. Ljubljana 1982.
kapelan IIija Ika PetroviC. info pomorsko-recnog saobracaja,
Mala encikJopedija plovidbe, Novi Sad 2000.

Osnovi Plovidbe Rekama I Morima PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Osnovi Plovidbe Rekama I Morima PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

---

Osnovnl nautitkJ prl

Osim kursnih i obalnih karata, namiCari

ra6va plovni put na dva dela koji

Stalno 5vello kojo

Ploveci objeklj kOji obavljaju rddove i brOO

Zabranjen p'rolazak ali

Postoje u PIovnI 18 udalJen od

Preporutenl OtVOl' same u

,,::.rueenl OIVor u oba

Sira iii lIZH mc:-,ta 113 kojirna obavljaju

Boja. kJmklcrbttka I peril

najH:CU lIronjenog dela (ohieno it:' to

RC/lTvni clepla.... man je oel presuclnog

\ anbrodski motori, kao pogonski uredaji

Plovni objekti i njihovo koriscenje

Dizcl-molOri leri koriste D2 a zimi OJ

Pol&aj kod povrede kiCmenog stuba

lira'- 3000. - Bibliografija.

You might also like