Vladimir Majakovski Oblak u pantalonama

Ova poema ima prolog i etiri pevanja (poema je epsko-lirska vrsta) Svako pevanje je karakteristino po otporu buroaskom svetu: I Dole vaa ljubav II Dole vaa umetnost III Dole va poredak IV Dole vaa religija U itanci je dat prolog i prvo pevanje. Poema ima i gorko-satirian ton Poema je u sutini izraz pesnikovog revolta na malograanstvo koje obezvreuje sve ono ljudsko to je pesnik cenio, pre svega njegovu ljubav i njega, a sa njim i njegovo shvatanje sveta. Pesma je inspirisana nesrenom ljubavlju pesnika. On je u Odesi upoznao izvesnu Mariju, prema kojoj se rodila ljubav, ali ona nije smela da Majakovskom odgovori na oseanja zbog drutva. Ta ljubavna bol i ljudska moralna beda koju je prepoznavao u svojoj okolini, Majakovskog su inspirisali za nastanak ove pesme. Postoji velika podudarnost uzmeu pesnika i lirskog subjekta. Pesma je cela u ispovednom tonu. Oigledno je da je on to zaista doiveo. Celi tekst oblikovan kao pesnikov lirski monolog lirska ekspresija Kako se osnosi prema starom graanskom poretku? Prezire ga. Obezvreuje i vrea. Prkosan je. Svetan svoje vrednosti. Prolog: Misaoa vau, to mata na omekalom mozgu,

Kao lakej na masnoj fotelji, od sala nadut, draiu dronjcima, srca okrvljanjena grozno Sit narugavi se, bezoan i ljut. ... Svet sam zagluio snagom svoga glasa, Dvadesetdvogodinjak idem, Lepotan svoj. Dakle na samom poetku vidimo prozivku drutva. Idem, lepotan svoj ukazuje na to da eli da okrene lea, ne eli da bude deo tog drutva sa omekalim mozgom, on veruje u sebe i svoju lepotu, tj. ispravnost misli. Nezadovoljan je starim poretkom ja u dui nemam ni jedne sede vlasi/ni starake nemou nema u njoj I pesma zapoinje retorskim pitanjem koje ima dvojaku funkciju: ostvaruje efekat iznenadjenja i stvara utisak da je ovo nastavak prethodne price. Vi mislite, bunca malarija? Zatim kree uvoenje u priu. Saznajemo da je uzrok svega neto to se desilo u Odesi - sati su prolazili, a Marija koja je rekla da e doi nije dola.Tema je samo nagovetena. U ekanju postavlja pitanje da li je to ljubav ili nije. ekao je dugo, do ponoi. Onda kada je shvatio da nee doi proklinje i nju Prokleta da si!/ I pocepa usta skoro krik. Ovaj krik i bol su metaforiki i naglaeno dati u nastavku odlomka iz itanke. Iz narednih stihova vidimo kako on doivljava drutvo i sebe u njemu oni su apsolutno moralno iskvareni, a on pred sobom ist i spokojan: Hej, gospodo, ljubitelji, obesveenja, zloinstava, pokolja, da li ste najstranije

videli lice moje kada sam ja apsolutno spokojan? Hiperbolino i metaforino opisuje svoju bol kroz celu pesmu, kako pesma odmie iz njega se uje urlik. srce moje od gvoa hladnog bije, zabivi lice u roavo lice kie. Iskidanost stihova: Mene vise niko prepoznati ne moe Ja sam zgrena Gomila ila ...... ivci veliki, mali, mnogi pomamno skau i vec gmizu. Cela pesma je od ovakvih stihova to oslikava psiholoko stanje pesnika. On je besan, povreen, tako da iz njega izlazi samo re po re...kao da od pritiska oseanja ne moe da kae celu reenicu odjednom, kao da nema daha za nju. Obraa se majci i sestri, pa nanovo majci...Kao osobama koje e da ga razumeju, a od ostalih ne eli nita, naglaava da e sam nai nain da preboli ovo to mu se desilo.