UDK 2264 522 ORIGINALAN NAU^NI RAD

Ivan Kova~evi}

UMETNOST I ANALIZA MITA

SA@ETAK: Rad se bavi posredovawem izme|u antropolo{kog i umetni~kog pristupa mitu. Nastao u kooperaciji sa umetni~kom grupom Bazaart nastoji da antropolo{ku analizu mita u~ini upotrebqivom u svakom drugom pogledu i stoga se mo`e smatrati i primewenom antropologijom. Fragmenti mita ~esto bivaju u `i`i intelektualne radoznalosti i umetni~ke kreacije, ali ukoliko nisu prethodno analiti~ki obra|eni i protuma~eni onda direktan kreativan pristup mitu postaje novo, neuko mitotvorstvo. Klasi~ne antropolo{ke analize kao {to je strukturalna analiza, svojim rezultatima mogu omogu}iti dubqi umetni~ki uvid u mit, ali tek po{to su transformisane i sa te{kog strukturalisti~kog jezika prevedene u jezik dostupan umetniku. Rad ukazuje i na opasnosti neomitske svesti koja, u slu~aju da je analiti~ki neelaborirana, mo`e umetnika ~ije namere konvergiraju nau~nim, i koji te`i prezentirawu umetni~kog do`ivqaja sveta, da odvedu na put vi{estruke proizvoqnosti. Stoga umetni~kom do`ivqaju mita, koji odra`ava stawe svesti, sa kojim umetnik respondira nu`no mora prethoditi dekonstrukcija tog mita da bi se na svetlo dana iznela wegova socijalna realnost KQU^NE RE^I: mit, umetnost, antropologija, analiza mita, neomitska svest

UVOD I POVOD Mogu}nosti upotrebe antropolo{kih znawa kroz istoriju discipline kre}u se, poput klatna, od aplikacije u dr`avnoj ili kolonijalnoj upravi, do stvarawa ideologija pokreta usmerenih na mewawe sveta, od reformisti~kog unapre|ewa `ivota u {kolstvu i zdravstvu, do revolucionarne frazeologije militantne antropologije. Me|utim, antropologija uz odre|ena sadejstva, mo`e iskora~iti iz primarne pragme socijalne popravke/promene sveta. Ona u zajedni~kom rukodeqstvu umetnika i antropologa mo`e da poslu`i i ulep{avawu sveta ili bar wegovog do`ivqaja, ne gube}i svoju saznajnu funkciju.

152 Povod za jedan takav susret je projekat Mit kao sudbina, ogled u oblasti metodologije stvarawa pozori{nog dela, koji istra`ivawe mitskih sadr`aja po~iwe analizom u oblasti antropologije, a dovr{ava u umetni~koj pozori{noj sintezi. Projekat su zapo~eli umetnici iz slovenskih zemaqa na Zapadnom Balkanu, u `eqi da razumeju obrasce mi{qewa i pona{awa koji se na nivou naroda o~itavaju kao iracionalne istorijske odluke. Hipoteza autora projekta je da mitske matrice reperkutuju odre|ene modele mi{qewa, koji u kriznim vremenima o`ivqavaju i ja~aju, i opredequju pona{awe nacionalnih grupa u situacijama instinktivnih izbora. U ciqu razumevawa prenesene semantike mitova, projekat je podeqen u ~etiri faze, koje se, tokom dve godine, ostvaruju u razli~itim disciplinama. Antropolo{ka analiza relikata mitskog mi{qewa (faza 1) pra}ena je mimeti~kim scenskim o`ivqavawem mitskih praksi (faza 2), ~ime mitsko mi{qewe postaje deo iskustva savremenog ~oveka; ovo iskustvo podvrgava se analizi (faza 3), sa ciqem prepoznavawa sli~nog mitskog mi{qewa u dana{wim (ili bliskim istorijskim) okolnostima. Krajwi ishod projekta (faza 4) treba da bude scensko delo kao kompetentan autorski komentar u odnosu na mentalitet i delawe nacionalnih grupa. ANTROPOLOGIJA I UMETNOST Antropologija se bavi i umetno{}u, ali je neophodno precizirati o kojoj se vrsti umetnosti radi. Antropologija se ne bavi, bar ne primarno, onim {to se zove visoka umetnost, ne bavi se kreativnom, individualnom umetno{}u, umetno{}u koju stvara pojedinac. Antropologija se ne bavi kwi`evno{}u tako {to bi prou~avala Dostojevskog ili Prusta; to rade prou~avaoci nekih drugih nau~nih, stru~nih profila: kwi`evni kriti~ari, kwi`evni analiti~ari, kwi`evni teoreti~ari, kwi`evni istori~ari... Ipak, izme|u domena antropologa i umetnosti postoji zna~ajno dodirno poqe, a re~ je o onoj umetnosti koja bi se mogla u jednom, sasvim radnom, terminu nazvati kolektivna umetnost; u nekim ranijim vremenima se nazivala narodna; re~ je o onim umetni~kim tvorevinama koje nisu individualizovane ili koje je bar nemogu}e individualizovati. Duga rasprava vo|ena je u antropologiji, posebno u folkloristici tj. antropologiji folklora, o tome da li postoji kolektivni stvaralac ili je iza svake tvorevine individualni kreator. Ta rasprava je vremenom zamrla, s obzirom na to da se ona mo`e uporediti sa pri~om o tome {ta je starije koko{ka ili jaje, ili sa relevantno{}u odgovora na to pitawe. U svakom slu~aju, kolektivna recepcija odre|ene, pretpostavqeno individualne, umetni~ke tvorevine dovoqna je da je ~ini kolektivnom, ukoliko je wen individualno-autorski trag zameten u vremenu i prostoru. Umetnost koja se mo`e opisati na ovakav na~in, legitimni je predmet antropolo{kog istra`ivawa.

153 Antropolozi se ne bave pojedincima,1 ne bave se li~nostimali~nostima se bavi psihologija, a kada je re~ o kreativnim pojedincima, umetnicima, wima se bavi umetni~ka kritika ili teorija umetnosti. S druge strane, mitovi i mitologije pripadaju onoj vrsti stvarala{tva koje se naj~e{}e svrstava u kolektivno, narodno, stvarala{tvo. No, pre nego {to se izlo`i odre|ewe samog mita, pojam mita, zna~ewe mita, na~ini prou~avawa mita i na~ini wegovog interpretirawa, treba re}i da se odnos izme|u umetnosti i antropologije ne iscrpquje u odre|ewu po kome antropologija prou~ava deo umetnosti, ve} antropolo{ko prou~avawe ima odre|ene aspekte umetnosti, iz jednostavnog razloga {to se radi o vrlo kreativnom prou~avawu, koje nije rutinizirano poput rutinskog nau~nog istra`ivawa u prirodnim ili ~ak nekim dru{tvenim naukama. Antropolo{ka interpretacija je zasnovana na kreativnom mi{qewu, na kreativnom pristupu materijalu, i mora biti utemeqena na velikom poznavawu komparativnog, i sli~nog i srodnog materijala, ili je kreativna poput one asocijativne kreativnosti koja najboqe mo`e da se ilustruje igrom asocijacije u okviru kviza Slagalica na Prvom programu dr`avne televizije Srbije.2 Takva kreativnost je neophodna u antropolo{kom prou~avawu mitova, i uop{te svih kulturnih tvorevina, i to je ono {to pribli`ava antropologiju umetnosti, koja, tako|e, u svom poimawu sveta ima asocijativnost kao jednu vrstu kreativnosti. Naravno, umetni~ke kreativnosti mogu biti i druge vrste, ne samo asocijativne ili transferske, ve} su svakako bazirane i na igri i na drugim komponentama umetni~kog stvarawa. S druge strane, i umetnost je interpretacija sveta, interpretacija stvarnosti, ba{ kao i nauka. Zbog toga je i u nekim umetni~kim postupcima sa mitom i mitskom sve{}u neophodna analiti~nost. Bez takvog analiti~kog duha, koji omogu}ava da se stvari posmatraju tako {to se uo~avaju wihova zna~ewa i wihove funkcije, umetnik }e se igrati mitom, tako {to, zapravo, i ne zna sa ~ime se igra, ili }e i sam postati zarobqenik mitske svesti. MIT I ANALIZA MITA U protekla dva veka antropologije, dato je mnogo razli~itih definicija mita i postoji ve}i broj mitolo{kih teorija.3 [kolski pristup
1 K o v a ~ e v i }, I. (2006). Individualna antropologija ili antropolog kao li~ni guslar, Etno-antropolo{ki problemi, N. S. Vol. 1. No. 1 Beograd. 2 Kviz Slagalica na Prvom programu RTS je kviz koji se emituje svakodnevno i u svakoj emisiji ima igru asocijacija. 3 U okviru predmeta koji se zove Antropologija mita i rituala na diplomskim master studijama na Odeqewu za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu sa`eti pregled mitolo{kih teorija traje skoro ceo jedan semestar. Instruktivan pregled teorija o mitu u M e l e t i n s k i, E. M. (1983). Poetika mita, Beograd, S. A.

154 bi obuhvatao jedan pregled mitolo{kih teorija, ali bi to zna~ilo da se prikazuju i sa`imaju one teorije koje pripadaju dalekoj pro{losti, ukqu~uju}i i one za koje se mo`e re}i da nisu upotrebqive, odnosno da predstavqaju istoriju ideja. Relevancija prou~avawa devetnaestovekovnih teorija mita ograni~ava se na prou~avawe duhovne, intelektualne i nau~ne klime toga doba, i to bi zna~ilo da nas interesuje kako su qudi u 19. veku posmatrali mit. Umesto toga, a za umetni~ki upotrebqiva saznawa, potrebno je ukazati na jednu operativnu teoriju mita; operativnu zato {to je mogu}a i analiti~ki vrlo upotrebqiva. Osnovni postulati te teorije mita i tog metodolo{kog postupka mogu se usvojiti i primewivati u posmatrawu bilo koje mitske tvorevine. To, ipak, ne zna~i da je ovladavawe ovim postupkom lako, i da su teorija mita i analiti~ki postupak koji iz we proizilazi lako primenqivi. Re~ je o strukturalnoj analizi mita, koju je sredinom 20. veka, u antropologiju uveo poznati francuski antropolog Klod Levi-Stros,4 zasniva~ strukturalizma pravca koji je protresao ne samo dru{tvene nauke antropologije, nego dru{tvene nauke, umetnost, kritiku i jo{ mnogo toga u qudskom mi{qewu druge polovine 20. veka. Pedesetih godina dvadesetog veka, pojavili su se kqu~ni LeviStrosovi tekstovi, u kojima je postavio jednu vrlo jednostavnu osnovnu definiciju mita, koja glasi: mit je pri~a.5 Naravno, utvrditi koju pri~u pri~a mit, slo`en je postupak, koji je Levi-Stros razvio, a za umetni~ko bavqewe mitom nije nu`no da se wime ovladava u potpunosti. To je postupak koji u antropologiji folklora, folkloristici i antropologiji uop{te, slu`i za analizu mita i va`no bi bilo da neke op{te postavke tog postupka budu inkorporirane u umetni~ko postupawe sa mitom. Jo{ jedan element u Levi-Strosovom poimawu mita je va`an za svako opho|ewe sa mitom. Levi-Stros je rekao, i to ne samo za mit, nego i za kulturne tvorevine uop{te, da predstavqaju brikola`. Brikola` je francuska re~ koja ozna~ava, u bukvalnom prevodu, ku}no majstorisawe, kako je i prevedeno kod nas u nekim Levi-Strosovim prevodima, {to ba{ i nije adekvatno.6 Brikolirawe bi zna~ilo da, kada bi, npr., neko kod ku}e imao jedan orman koji mu vi{e ne treba, pa ga rasturi, pri tom rasturi jo{ jedan nepotreban sto, pa od toga svega sklepa policu za kwige. Brikolirawe, dakle, zna~i da se ne{to rastavi, pa od tih rastavqenih delova napravi ne{to drugo. To je pojam brikola`a, koji je preveden kao ku}no majstorisawe. Qudi koji se bave umetno{}u znaju da postoje ~itavi umetni~ki pravci koji se zasnivaju na takvom brikolirawu razli~itih elemenata, elemenata koji su ranije bili sastavni delovi ne~eg drugog. Tako isto, mit je brikola` ranijih mitova. To zna~i da se, u trenutku kada u jednom dru{tvu naraste potreba da se ne{to opi{e, protuma~i, objasni, ilustruje, stvara odre|eni novi mit. Taj novi mit ni4 5 6

L i ~, E., Stros, Klod Levi (1972). Beograd, 67103. S t r a u s s, Cl. Levi (1977). Strukturalna antropologija, Zagreb, S. A. 217218. S t r o s, K. Levi (1966). Divlja misao, Beograd, 5369.

155 je apsolutno nov on je sastavqen od nekih par~i}a ranijih mitova ili nekih ranijih drugih oblika svesti. Ovakav stav bi, mo`da, doveo do ideje da je nekada postojao neki pra-mit iz koga su se potom generisali, stvarali svi ostali mitovi brikola`a. To nije ta~no! Ili ako je ta~no nije relevantno, s obzirom na to da je pra-mit izgubqen u dubini vekova, nedefinisanih spoznajnih dometa i socijalnih relacija od pre 5000, 10000 ili ko zna koliko godina, tako da je tragawe za nekim pra-mitom gubitak vremena, i spada u domen devetnaestovekovnog razmi{qawa u jednom idejnom pravcu koji se zvao evolucionizam, i u kojem se stalno tragalo za prapo~ecima neke socijalne ili duhovne tvorevine (umetnost, religija, porodica, dr`ava i sl.). U evolucionizmu su ti prapo~eci religije opisivani vrlo spekulativno i proizvoqno, na razne na~ine polaze}i od jednog, centralnog, pojma, bio on teisti~ki (pramonoteizam) ili neki drugi, kao mana (manaizam) ili anima (animizam), i sl. Bilo da je re~ o prapo~ecima socijalnog organizovawa, o tipu porodice ili neke duge socijalne institucije, ili o kulturnim tvorevinama kao {to su moral ili umetnost, osnovne osobine evolucionizma su spekulativnost u tragawu za prapo~etkom i shematizam kao osnovni princip filozofije istorije. Ovaj pravac je poznat i po tome {to je deo takvog pogleda na istoriju ~ove~anstva bio akceptiran u marksizmu, pa je, kao oficijalna ideologija, i bio prisutan, tokom ~etrdeset godina dominacije marksizma, kao ideologije, kod nas. Od zna~aja za istoriju srpske etnologije je da je, u toj dominaciji marksizma u doma}oj ideologiji, etnologija bila po{te|ena.7 Sama etnologija je bila vrlo konzervativna i tradicionalna, deskriptivna i anau~na, i nije bila inficirana marksizmom. Tako|e, nije bila inficirana ni modernim antropolo{kim idejama dvadesetog veka, ali, vakcinisana romanti~arskim tradicionalizmom, nije mogla oboleti ni od marksizma. To zna~i da ne postoji nikakav pra-mit, niti treba za ne~im takvim tragati, ve} je svaki mit generisan iz nekih prethodnih mitskih formi, raznim kombinovawem i upotrebqavawem krupnih mitskih jedinica mita ili mawih sastavnih delova mita, u ciqu stvarawa nove forme. LeviStros je uveo pojam mitema, kao jednog malog sastavnog dela mita, i wegov analiti~ki postupak se i sastojao iz po~etnog razdvajawa, rastavqawa mita na wegove male sastavne delove, koji bi najvi{e li~ili na re~enice u obi~nom govoru.8 Postupak izgradwe odre|enih celina od tako razgra|enog mita je da se, tako razgra|ene jedinice, ponovo skupqaju u neke grupe, na osnovu asocijativnih nizova. Odnos izme|u elemenata koji sastavqaju novu krupnu jedinicu jeste da ti elementi sadr`e jednu zajedni~ku
7 K o v a ~ e v i }, I. (2004). Iz etnologije u antropologiju. Srpska etnologije u poslednje tri decenije (19752005), Zbornik Etnografskog instituta 21. Beograd: SANU. 8 S t r a u s s, Cl. Levi (1977). Strukturalna antropologija, Zagreb, S. A. 217218.; L i ~, E. op. cit. 67103. Aplikaciju Levi-Strosovog postupka na tradicijska verovawa vidi u K o v a ~ e v i }, I. (2001). Semiologija mita i rituala, 1, Beograd.

156 osobinu, koja stvara novu pripadnost, i jednu razli~itost, koja obezbe|uje raznolikost upotrebqenih mitema. Ti novi asocijativni nizovi se u strukturalnoj analizi nazivaju paradigme. Po{to pojam paradigma ima jo{ nekoliko zna~ewa, treba ga shvatiti kao asocijativni niz u koji }emo pregrupisati one sastavne elemente koje smo dobili, tako {to smo jedan mit rastvorili na wegove sastavne delove zna~i na neke re~enice koje grade taj mit. To zna~i da, kada se ~ita neki mitski sadr`aj, treba odmah poku{ati sa rastavqawem na sastavne delove i utvr|ivawem koje se nove zna~ewske celine u tim sastavnim delovima javqaju. MITOLO[KA GRA\A I NEOMITSKA SVEST S obzirom na to da je svaki mit nastao uzimawem dekomponovanih sastavnih delova nekog ranijeg mita ili neke druge duhovne tvorevine, svaki mit je zapravo neomitska svest. Postoje razli~ite neomitske svesti, ako ni{ta drugo, ono vremenski razli~ite. U nekim neomitskim svestima, ta svest je brikolirana, sastavqena od sastavnih delova nekih ranijih mitova, nekih ranijih mitskih svesti i nekih elemenata ideologije ili politike. Takav brikola` nije samo mitska svest, nego je neomitopoliti~ka svest.9 To ne zna~i da neomitopoliti~ka svest ne mo`e da bude predmet obrade umetni~ke analize, umetni~kog do`ivqaja, naprotiv. Analiti~ki postupak slu`i da vidimo koju to pri~u pri~a mit, i slu`i dekonstrukciji mita, postupku u kojem taj mit razgra|ujemo-dekonstrui{emo da bismo videli kakva je socijalna potreba koja ga je stvorila, kakva je funkcija koju on ima u dru{tvu, kakva je politi~ka pozadina tog mita. U ovom slu~aju, politiku treba shvatiti u naj{irem smislu raznovrsnih dru{tvenih odnosa, od nekih jednostavnijih formi socijalnog organizovawa ili od nekih starijih formi socijalnog organizovawa, pa do politi~kog zna~ewa u modernom smislu 19. i 20. veka. Ono sa ~im se prou~avalac mita susre}e pri prikupqawu materijala je gra|a koju su sakupili etnolozi i etnografi amateri, razni sakupqa~i narodne gra|e, narodnih umotvorina, i to, kako se obi~no ka`e, od Vuka Karaxi}a pa do danas.10 Odmah se mora re}i da sve {to je zapisano, pogotovo u 19. veku, ima karakteristike konstrukta. Konstrukt zna~i da taj opis sasvim uslovno odgovara `ivotu na koji se odnosi. ^ak, vrlo ~esto, ne odgovara uop{te istini, ne odgovara uop{te `ivotu na koji se vremenski i prostorno odnosi. Etnografi amateri 19. veka Vuk Karaxi} i wegovi saradnici, nastavqa~i i svi oni koji su to tako radili, bili su qudi koji su opisivali neke idealne oblike `ivota koje su videli. Oni su bele`ili podatke o `ivotu Srba seqaka, ~ine}i razli~ite falsifikate, od onih svesnih, ideolo{ke provinijencije, do nesvesnih, proistek9 @ i r a r d e, R. (2000). Politi~ki mitovi i mitologije, Beograd. 10 K o v a ~ e v i }, I. (2001). Istorija srpske etnologije 2, Beograd.

157 lih iz etnografskog amaterizma epohe. U toku samog nastanka etnografske gra|e kod Srba, u vreme Vuka Karaxi}a i wegovih nastavqa~a javila su se dva opisa-naziva predmeta i populacije o kojoj se radi: Vukova sintagma narodni `ivot i druga, Milana Mili}evi}a, `ivot Srba seqaka.11 Bez obzira {to je ova druga sociolo{ki daleko preciznija i ne dozvoqava ideolo{ke mistifikacije, upravo je prva, Vukova, u{la u osnove etnografskog rada ~iji je neposredni zadatak bio scijentifikacija pijemontskih aspiracija Srbije. Naj~e{}i i najnesvesniji falsifikat u etnografskom radu bilo je to {to su sakupqa~i razgovaraju}i sa Srbima seqacima s ciqem da od wih dobiju informacije kako se ne{to radi, od svojih kaziva~a bili obave{teni o tome kako ne{to treba da se radi. Izme|u modela i stvarnosti uvek je ogroman raskorak, a etnograf je od svog kaziva~a naj~e{}e dobijao model, a vrlo retko stvarnost, jer bi se za realisti~an opis trebalo baviti jednim odre|enim naseqem, tj. selom pet ili deset godina, {to je i bio zahtev antropologije dvadesetog veka, formiran na sistematskom terenskom prou~avawu primitivnih plemena. To je prva konstrukcija sa kojom se suo~avamo kada prou~avamo gra|u koju nalazimo u zbornicima i raznim etnografskim zapisima iz 19. veka. Drugi konstrukt je konstrukt koji je pravio sam etnograf, ~ak iako je boravio du`e vremena u jednom kraju. U srpskoj etnografiji vrlo retko ili skoro nikada {kolovani etnolog nije boravio du`e u jednom kraju; etnografsku gra|u su sakupqali neuki ili poluneuki qudi, sve{tenici, u~iteqi, administrativci, lekari itd.,12 koji nisu bili za to obu~eni. Oni su, kao deo duhovne i politi~ke klime toga doba, bili qubiteqi etnografskog posla. Sakupqali su etnografski materijal u krajevima u kojima su `iveli i radili i objavqivali tu gra|u u zbornicima Akademije ili drugim izdawima. Oni su bili u poziciji da sami vr{e deskriptivna uop{tavawa, a da nisu bili kvalifikovani za tu vrstu posla. Wihovi zapisi, a naro~ito kwige koje su izlazile u okviru Srpske akademije nauka i umetnosti po~etkom 20. veka, donose materijal koji predstavqa konstrukt, materijal koji ne opisuje stvarnost dostupnu posmatra~u i koji se mora kriti~ki posmatrati da bi se do{lo do stvarnosne etnografije. Danas se zapravo moramo u`ivqavati u ulogu poluetnografa da bismo shvatili {ta je on to video kada je to tako uop{teno prikazao, {to je te`ak posao bez izvesnog i pouzdanog razultata. Tre}a konstrukcija je ideolo{ka konstrukcija koje je bilo i u 19. veku i koja proizilazi iz romanti~arsko-patriotskih pokreta koji su dominantno obele`ili idejno stawe naroda na balkanskim prostorima i u
11 K o v a ~ e v i }, I. (1984). Milan Mili}evi} kao etnograf izvori i rezultati, u M. \. Mili}evi}, @ivot Srba seqaka, Beograd: Prosveta, 362. 12 Posebna vrsta etnografije u srpskoj etnologiji je specifi~na autoetnografija, tj. etnografija svog sela ili kraja, pisana na osnovu se}awa i, eventualno, obnavqanog primarnog iskustva.

158 Evropi u drugoj polovini 19. veka. Dve su osnovne idejne romanti~arske struje: jedna je panslovenska koja nije bila najdominantnija, i ona druga nacionalno-srpska koja je dominantno opredelila srpsku politi~ku i kulturnu scenu u 19. veku. Osnovni ideolo{ki postulati toga doba su da je sve {to je srpsko staro, arhai~no, dobro, suprotstavqeno evropskom modernom koje ugro`ava romanti~arski do`ivqenu tradiciju i specifi~nost svog naroda.13 Ono drugo panslovensko je bilo sjediwavawe svega {to se kod nas zabele`i, vidi, ~uje... sa jednom slovenskom idejom, i pronala`ewa svega mogu}eg {to bi bilo slovensko ~ak i tamo gde ga nema. Jedan od glavnih konstrukata i falsifikata koji su se doga|ali u 19. veku, bio bi kod onih koji su bele`ili narodne pesme, dora|ivali, prera|ivali i falsifikovali, i koji su u te narodne pesme ubacivali slovenske bogove kao {to su Perun ili Volos. Tu su bile interpolacije, falsifikati nikada nijedan jedini pomen Peruna14 niti pomen Volosa nije zabele`en kod Srba. U ta bo`anstva su mogu}e verovali neki Sloveni na nekim drugim prostorima, ali kod Srba nisu zabele`eni. Da bi se podcrtalo srpsko slovenstvo, u srpske narodne pesme u kojima nema ni traga od Peruna i Volosa ubacivani su wihovi pomeni da bi se pokazalo kako smo mi deo velike porodice slovenskih naroda. U ~isto politi~kom smislu panslovenski pokret je uvek bio panruski pokret i to je bio pokret koji je trebalo da rusifikuje sve slovenske narode, tako da su se dva romantizma i sudarila kod Srba, jedan panslovenski, drugi srpski. Srpski je odneo prevagu bez obzira {to je on bio iniciran nekim drugim politi~kim interesima koji i nisu vezani za sam srpski narod, jer je srpski romanti~arski pokret sa Vukom Karaxi}em inspirisan iz Austrije, u stvari bio usmeren da zaustavi {irewe ruskih uticaja i panslovenske ideje kod Srba. Kod Vuka se ogledaju stavovi Jerneja Kopitara koji se protivio rusifikaciji slovenskih jezika i u srpskom narodnom jeziku video pravu branu tom procesu.15 No, nije se panslavensko panteonstvo zavr{ilo u 19. veku sa slavjanofilskim etnografima-falsifikatorima, koji su ubacivali u srpske pesme nazive slovenskih bo`anstava,16 ve} se u 20. veku to pro{irilo i na nauku u akademskom smislu, nauku koja je sebi stavila u zadatak da rekonstrui{e srpski panteon odnosno slovensko-srpski panteon, i da vidi
13 S k e r l i }, J. (1906). Omladina i njena knji`evnost (18481871) Izu~avanja o nacionalnom i knji`evnom romantizmu kod Srba, Beograd: Izdanje Prosvete iz 1966. 14 P e t r o v i }, P. @. (1952). O Perunovu kultu kod Ju`nih Slovena, Glasnik Etnografskog instituta SANU, Vol. 1. Br. 12. Beograd. 15 S t o j a n o v i }, Q. (1924). @ivot i rad Vuka Stef. Karaxi}a, Beograd, 28. 16 Analiziraju}i rad jednog od najpoznatijih mistifikatora iz 19. veka V. Bovan je konstatovao da je Milo{ S. Milojevi} `eleo da i u srpskim narodnim pesmama na|e potvrdu zajedni~kim slovenskim bo`anstvima i malte ne da rekonstrui{e u narodnoj pesmi staru slovensku mitologiju, poput ne{to kasnijeg takvog poku{aja Natka Nodila u istoriji. B o v a n, V. (1975). Kosovsko-metohijske narodne pesme u zbirci M. S. Milojevi}a, Pri{tina, 43.

159 koji su to bogovi postojali kod Srba i koje su to bogove Srbi obo`avali u svom pra-hri{}anskom ili pre-hri{}anskom periodu. Bez obzira {to je poznavaocu religijskih predstava Srba seqaka iz 19. veka jasno da slovenski bogovi nisu postojali u korpusu tih predstava, rekonstrukcionisti su se dali na posao i poku{ali da stvore srpsku repliku slovenskog panteona. Drugi pravac je kreirawe srpskog panteona naspram ili ~ak nasuprot panslovenskom. Jedan od takvih rekonstrukcionista u srpskoj folkloristici je Veselin ^ajkanovi},17 a i dan danas postoje panteonci koji pi{u kwige o postojawu slovenskog ili srpskog panteona. Rusofilstvo i slavenofilstvo vi{e nije osnovna ideja koja pokre}e dana{we pisce srpsko-slovenskih panteona, mada ima i toga kod nekih autora. Kod onih drugih autora stvarateqa srpsko-slovenskih panteona je to, ipak, vi{e izraz odre|enih psihi~kih problema, nego izraz neke ideologije koja iza toga stoji, pa se mo`e o~ekivati uskoro da }e panteonizam postati jedna od psihijatrijskih dijagnoza. Baviti se dekonstrukcijom ovakve neomitske svesti bilo da je ona ideolo{ki inspirisana kroz neko slavenofilstvo ili rusofilstvo, ili da je nastala na drugim osnovama zna~ajan je antropolo{ki posao, i to ne samo kao nau~na kritika falsifikata i pogre{nih tuma~ewa, ve} i kao analiza neomitske svesti koja svedo~i o vremenu u kome nastaje. DEKONSTRUKCIJA MITA Dekonstrukcija slovenskog ili srpskog panteonstva primer je dekonstrukcije mitologije modernog politi~kog doba 19-og i 20-og veka i taj posao pripada antropologiji sa wenim poddisciplinama kao {to su antropologija religije i politi~ka antropologija. Drugi primer }e pokazati dekonstrukciju mitske svesti na umetni~ki na~in, sa odre|enom analiti~kom pozadinom, i politi~ku reakciju na taj postupak. Radi se o dva pozori{na komada koji imaju dosta neobi~nu sudbinu. Oba su dela istog autora i to su pozori{ni komadi Sini{e Kova~evi}a o Kraqevi} Marku i o Svetom Savi. Komad o Kraqevi} Marku je interesantan u analiti~kom smislu. To je tipi~na dekonstrukcija jednog mita. Ono {to mi znamo o Kraqevi} Marku iz narodnih pesama je da je Marko junak koji se uspe{no borio sa Turcima, da je imao razna natprirodna svojstva, da je imao i kowa koji je i sam bio natprirodan, da je imao svog protivnika Musu Kesexiju i da je na~inio ~itav niz herojskih podviga. Istorija ka`e ne{to sasvim drugo. Ona ne zna ni{ta o Markovim podvizima. Istorija zna da je on bio jedan od velika{a, feudalaca, da je bio turski vazal u trenutku kad je Turska zauzela odre|ene teritorije, pri ~emu Turska jo{ nije bila spremna organizaciono da zauzme teritoriju i da preuzme puno upravqawe nad ju`nim Balkanom, ali je voj17

^ a j k a n o v i }, V. (1941). O srpskom vrhovnom bogu, Beograd.

160 ni~ki bila prisutna i to svoje vojno prisustvo potvrdila u odre|enim bitkama i ostavila svoje vazalne vladare, lokalne gospodare da vladaju. Jedan od takvih je bio i Kraqevi} Marko od koga je narodna pesma napravila ono {to jeste, ono {to mi danas mislimo o Kraqevi} Marku. Sini{a Kova~evi} je izvr{io dekonstrukciju tog mita. On je dao jednu umetni~ku viziju, za koju se ne mo`e re}i da je u strogo nau~nom smislu analiti~ka, jer ne postoje dokazi za takvu rekonstrukciju geneze mita o Kraqevi}u Marku. Sini{a Kova~evi} je prikazao Marka kao turskog vazala, kao ~oveka koji je bio slabi}, kukavica, pijanac, {to zna~i potpuno jedna neugledna li~nost i da se je ve} u toj oblasti pro{irila pri~a o wegovoj nesposobnosti. To nije odgovaralo wegovoj majci koja je stala iza celog projekta Markovog heroizirawa, a projekat se sastojao u tome da se pozovu guslari, da im se da novac i da guslari po~nu da pevaju o Markovim podvizima, tj. kako je pobedio razne neprijateqe, a prvenstveno Turke. Guslari po~iwu da stvaraju i pevaju pesme o Markovim juna~kim delima i uskoro narod po~iwe da veruje da je Marko heroj i junak. To je, sasvim ukratko, ideja koja je prisutna u komadu Kraqevi} Marko Sini{e Kova~evi}a, dramskom delu koje govori o ogromnoj manipulativnoj mo}i tada{wih medija, a to su u sredwem veku bile gusle i guslari. Kroz ovaj umetni~ki postupak mo`e se sagledati ono {to je zapravo i antropolo{ki posao. I antropologija vr{i dekonstrukcije mita, trudi se da utvrdi koji su realni interesi postojali da se jedan odre|eni mit konstrui{e, koje su socijalne grupe i pojedinci bili zainteresovani da se odre|eni mit stvori. Komad Sini{e Kova~evi}a pokazuje i da se mit stvara brikolirawem, jer je o~ito da, u momentu kad je majka poru~ila od guslara da stvore mit o Kraqevi}u Marku, guslari su iz nekih ranijih guslarskih pesama uzeli matricu i elemente i primenili ih na Marka. Ova pozori{na predstava, koja se prikazivala krajem devedesetih18 godina pro{log veka, nije imala svoj politi~ki odjek, ali u jednom drugom vremenu, desetak godina ranije kada je isti pisac isti dekonstruktivni postupak primenio na jedan drugi lik iz srpske istorije, na Sv. Savu, politi~ka reakcija je bila vrlo jaka.19 Predstava je bila prekinuta organizovanom akcijom pojedinaca i grupa u sali i vi{e nikada se u Beogradu nije davala. To zna~i da je i dekonstrukcija mita politi~ki ~in, pogotovu kada je re~ o jakim nacionalnim nabojima i vode}im nacionalnim mitovima. I
Drama Kraqevi} Marko je napisana 1985. godine Drama Sveti Sava je napisana 1988. godine, a predstava je igrana 31. maja 1990. u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu. Predstavu Sveti Sava, po tekstu Sini{e Kova~evi}a i u re`iji Vladimira Mil~ina, odnosno gostovawe Narodnog pozori{ta iz Zenice u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu u Beogradu, nasilno je prekinula grupa uglavnom mladih qudi, koji su sami sebe javnosti predstavqali kao studente bogoslovije i aktiviste Srpskog omladinskog bloka, a bili su predvo|eni protojerejom Srpske pravoslavne crkve @arkom Gavrilovi}em i Vojislavom [e{eqom.
18 19

161 konstrukcija mita je politi~ki ~in, {to se vidi na primeru rusofilskog i slavenofilskog konstruisawa tobo`weg srpskog panteona. No, dekonstrukcija kao osnovni postupak antropolo{kog saznavawa ide putem koji je trasirala strukturalna analiza Levi-Strosa. To ne zna~i da se dekonstrukcija ne mo`e uraditi druga~ijim, umetni~kim uvidima, nekim unutra{wim saznawima, kosim mi{qewem, shvatawima koja nisu tako temeqno nau~no obrazlo`ena i argumentovana. Iz umetni~ke dekonstrukcije ne mo`emo zakqu~ivati sa sigurno{}u da je to ba{ tako i bilo, ali je to jedan umetni~ki uvid u istu problematiku kojom se bavi antropologija. Prema tome, susret antropologije i umetnosti mo`e biti veoma plodan kada se obavqa na ovaj na~in. Umetni~ka dekonstrukcija mita mo`e imati heuristi~ku vrednost i inspirisati antropolo{ke analize, a antropolo{ke dekonstrukcije mogu biti predstavqene i umetni~kim sredstvima. Me|utim, stvari mogu biti druga~ije. Umetnost mo`e biti mitolo{ka onda kada se mitovima umetnici bave kao {to su se bavili za vreme Hitlera u Nema~koj gde su oficijalnu ideologiju, koja je bila zasnovana na germanskoj mitologiji, pretakali u pozori{ne predstave o Zigfridu, o Lorelaj i o drugim mitskim i legendarnim likovima germanske mitologije. Hitlerova pangermanska ideologija20 je `elela da o`ivi germanske mitolo{ke predstave i pravqene su pozori{ne predstave u kostimima i scenografiji, pune jedne, pogre{ne vizije germanske mitologije, koja se do`ivqavala inferiornom u odnosu na mitologiju velikih civilizacija, zna~i mitologiju Rima i Gr~ke, i zbog toga su iz tih velikih mitologija pozajmqivani motivi i ugra|ivani u nema~ku mitologiju. To je bio jedan zajedni~ki politi~ki projekat u kome su u~estvovali nema~ki etnolozi i nema~ki umetnici, a rezultat je bio stvarawe jednog konstrukta koji je bio u direktnoj politi~koj funkciji. Ovakva upotreba, odnosno zloupotreba, folklora je karakteristi~na za autoritarne i totalitarne re`ime,21 tako da i Musolinijev re`im u Italiji22 buja od folklora rimske mitologije i od snova i se}awa na rimsko carstvo, {to je predstavqalo konkurentsku mitologiju u odnosu na nema~ku, koja se oslawala na germanske mitove i romanti~no garmanizovane gr~ke mitove. Umetnici su u susretu sa mitom imali dve opcije: jednu, vi|enu u pozori{nim, filmskim proizvodima i ostalim umetni~kim delima kao {to su mitolo{ko slikarstvo i vajarstvo za vreme Hitlera u Nema~koj i drugu, koja se sastoji iz dekonstrukcija mitske svesti razli~itim uvidima kao {to je mogu}e oslawawe na nau~ni uvid i nau~ni postupak dekonstrukcije mitske svesti, ili jedan direktan umetni~ki do`ivqaj mita, sa apsolutno dominantnom idejom wegove dekonstrukcije.
20 K a m e n e t s k y, C. Folklore as a Political Tool in Nazi Germany, Journal of American Folklore, Vol. 85. No. 337. 221235. 21 O r t i z, C. (1999). The Uses of Folklore by the Franco Regime, Journal of American Folklore, Vol. 112. No. 446. 479496. 22 S i m e o n e, W. E. (1978). Fascists and Folklorists in Italy, Journal mof American Folklore, Vol. 91. No. 359. 543557.

162 Pojam dekonstrukcija mo`e se shvatiti i kao sinonim za ozbiqnu nau~nu analizu i kao sredstvo za utvr|ivawe konstrukcije mita i odgovora na pitawe ko tu konstrukciju zapravo vr{i. Konstrukcije mita vr{e one socijalne snage kojima je odre|eni interes da se stvori jedna nova mitska svest. One se mogu nalaziti u sferi politike {to je najo~iglednije, koja se trudi da konstrui{e ili rekonstrui{e ili da napravi neomitsku svest, kao {to je bio slu~aj u totalitarnim re`imima u Italiji i Nema~koj pre Drugog svetskog rata, ali to mogu biti i druge socijalne snage, dru{tvene grupe, klase, slojevi, profesije. Skoro svaka profesija ima svoju mitologiju, i najrazvijenije folkloristike u kvantitativnom smislu, kakva je ameri~ka, tome poklawaju mnogo pa`we pa se sakupqa folklorna gra|a, mitovi, legende, verovawa bolni~ara, ili mitovi, legende, verovawa oxa~ara, voza~a velikih kamiona drumskih krstarica, itd. Posebna pa`wa je posve}ena studentskom folkloru koji je naro~ito razvijen u Americi. To zna~i da mitsku svest i pojedina~ne mitove ne stvara nu`no samo politika i politi~ka idelogija, ve} se oni stvaraju i nastaju i u okvirima drugih mnogo mawih i na oko bezna~ajnijih dru{tvenih grupa, zadovoqavaju}i neke wihove odre|ene potrebe. ZAKQU^AK Mit je pri~a, a analiza treba da poka`e koju pri~u on pri~a. Mit je nastao brikolirawem odnosno komponovawem nekih postoje}ih mitskih sadr`aja i elemenata, a dekonstrukcija mita strukturalnom analizom otkriva nam koja je to pri~a koja stoji iza tog mita i koju poruku mit {aqe. Mit uvek {aqe neku poruku, a na analiti~kom postupku je da rekonstrui{e ko je po{iqalac. Po{iqalac mo`e biti razli~it od zajednice u celini, pogotovo u onim uslovima malih zajednica kakve je antropologija ~esto prou~avala: primitivna malobrojna plemena, pa do veoma slo`enih dru{tava poput modernog dru{tva u kome razli~iti wegovi segmenti i razli~ite socijalne grupe mogu biti tvorci tih poruka koje se transferi{u putem mita. U toj analizi kao zna~ajan element jo{ postoje kodovi kao jedan skup razli~itih zna~ewa ne~ega {to najvi{e li~i na re~nik pojmova. Tako shva}eni kodovi su zna~ewske jedna~ine skupqene u jedan re~nik iz koga se mo`e protuma~iti ne{to {to se javqa u mitu i prona}i wegovo zna~ewe. Bez obzira {to takav mitski re~nik ne postoji, wegovo zami{qeno postojawe ilustruje {ta je dekodirawe pojedinih elemenata na osnovu odre|enog sistema zna~ewa. Tako se utvr|uje da jedan sastavni element mita ima odre|eno zna~ewe. Ta zna~ewa se ne mogu arbitrarno pripisivati, ve} kontekstualno, {to zna~i da taj element ima to zna~ewe u kulturi koju posmatramo, i da se mo`e dekodirati na osnovu op{tih stavova kulture operacionalizovanih u relevantne kontekste.23
23 Kao klasi~an primer analize mita u kontekstima vidi Levi-Strosovu analizu mita o Azdivalu. L e v i-S t r a u s, Cl. (1988). Strukturalna antropologija 2, Zagreb, 132183.

163 Ovakav analiti~ki postupak, zasnovan u strukturalnoj antropologiji Klod Levi-Strosa predstavqa sredstvo za dekonstrukciju mitske svesti i put saznawa wene op{te i posebne dru{tvene uslovqenosti. Rezultati socio-semiolo{kog uvida u zna~ewske nivoe mita daje materijal za poznavawe dru{tva u kome ti mitovi funkcioni{u. S druge strane mogu poslu`iti i kao predlo`ak umetni~kom di`ivqaju mita koji time izbegava opasnost da svede na puku reprodukciju i revitalizaciju mitske svesti.
ART AND THE ANALYSIS OF MYTH by Ivan Kova~evi} Summary The paper discusses the medition between the anthropological and artistic approach to myth. Created in the co-operation with the artistic group Bazaart, it tries to make the anthropological analysis of myth usable in every other sense, so it should be also understood as applied anthropology. Fragments of myth are often in the focus of intellectual curiosity and artistic creation, but if they are not previouslyanalytically processes and interpreted, than the direct creative approach to myth becomes a new, uncultivated myth-making. Classic anthropological analyses like the structural analyses, with their results can enable a deeper artistic insight into myth, but only after they were transformed and translated from the heavy structuralist language into the language available to the artist. The paper also points to the dangers of neomythical consciousness, which, if it is analytically non-elaborated, can lead the artist whose intentions converge with the scientific ones and who tends towards presenting the artistic experience of the world to the path of manifold arbitrariness. Therefore, the artistic experience of myth which reflects the artists state of consciousness must be preceded by the deconstruction of that myth to bring its social reality to light.