ПРЕСОКРАТОВЦИ

1.Талес из Милета
-један од 7 старих мудраца,предвидео је помрачење Сунца у 6.в.п.н.е; ништа
није писао
Основу (почетак) свих живих бића тражио је у материји; родоначелник је
такве философије;
Аристотел : Талес рече да је вода рочетак свих ствари (и због тога је објавио
да земља плива у води) + Он је наводно дошао до такве претпоставке
запажајући да се ствари хране влагом,да из влаге проистиче и да од ње живи
и сāма топлота (ово је научио од Египћана);
посматрао је х2о као примарни материјал из којег настају и из којег су
сачињена сва бића; Аристотел је сматрао да је Талесов увид у ''природу
ствари'' био сасвим примитиван;
*У време Пизистрата записани Илијада и Одисеја*
-у тадашњој философији природе дошло је до појмовно јасног изражаја старо
митско предање о цикличном току свих збивања →
-ПОЧЕТАК И КРАЈ СВИХ КОНАЧНИХ БИЋА ПАДАЈУ УЈЕДНО
-ОНО ИЗ ЧЕГА БИЋА НАСТАНУ,ТОМЕ СЕ НАКОН СМРТИ ВРАЋАЈУ
-ИЗВОР И УТОКА СВИХ ''СМРТНИХ'' БИЋА НИТИ НАСТАЈЕ НИТИ ПРОПАДА,ВЕЋ ЈЕ
ТО ВЕЧНО
ПОСТОЈЕЋА ПРИРОДА.
*Шта је заправо бесмртна природа? Све ово→
1.Оно што има у сāмој себи способност да расте
2.''Семе'' за сваки оформљени поредак (и за макрокосмос)
3.Примарни материјал из којег се у основи састоји свет у целини и
сва бића у њему.

2.Анаксимандар из Милета
-Талесов ученик; прави оснивач хеленистичке философије природе
Απειρον = почело (αρχη) и саставни део (елемент) бића. То
почело није ни вода ни неки други од тзв.елемената
(земља,ватра..),већ једна друга природа (φυσις) која је
безгранична,и из које настају (рађају се) сва неба и светови у
њима.
Нпр.Х2О ЈЕ ОБЛИКОВАНА,тј.ОГРАНИЧЕНА КАО ОКЕАН И МОРЕ,ВАТРА КАО СУНЦЕ
ИЛИ 2.НЕБЕСКО ТЕЛО. АЛИ АНАКСИМАНДАР КАЖЕ ДА ЈЕ ОНО '''БЕЗГРАНИЧНО''
УЈЕДНО И САСТАВНИ ДЕО СВИХ ''ОБЛИКОВАНИХ'' БИЋА тј.СВАКО РОЂЕНО БИЋЕ
НОСИ У СЕБИ КЛИЦУ ОНОГА ШТО ЉУДИ НАЗИВАЈУ СМРЋУ,А ТО ЈЕ УСТВАРИ
ПОВРАТАК МАЈЦИ ПРИРОДИ.
*Судбина = симбол → једна бића морају умирати да би се друга рађала;
тј.исконска природа је зато неисцрпна што се сва настала бића ,,по реду
времена'' враћају изворној неодређености!
= ~λογος код Хераклита!

3.Анаксимен из Милета
-непосредни Анаксимандров ученик
Αερ (ваздух) = безгранично почело свих бића
Својство ваздуха → када је углавном једнако распоређен,он је за очи скривен;
опажљив постаје по хладном и толом,по кишном и по кретању (ветар). Увек се
креће,јер ако се не би кретао,не би се ни преображавао; постајући гушћи и
ређи,он се показује различитим,и то на овај начин →
1.разређен постаје ватра
2.згуснут даје ветрове
3.по згрушавању настане облак
4.још више згуснут даје воду
5.ако се згушњавање настави – даје земљу
6.најзгуснутији ваздух је камење
*Први је извео 4 елемента света : ваздух,ватра,земља,вода

4.Хераклит из Ефеса
''Рат је свему отац''
У основи света је једна вечно жива ватра,а у свету су настајање и
пропадање вечно у подједанкој мери присутни!
Λογος ~ Анаксимандровска судбина
Души припада λογος који сам себе умножава
*Душа = оно ''безгранично'' (Απειρον код Анаксимандра); то је природа
која има способност да расте,а логос је суштинско својство те
природе. Али растење подразумева и смањивање!
Али,ако се ослушне логос,мудро је сагласити се да је све једно, тј.све је
она ''вечно жива ватра'' која се с једне стране показује као живот,а са
друге као смрт.
,,Овај космос,исти за све,није начинио ни један од богова
нити од људи,него бејаше и јесте и биће вечно жива
ватра,која се по мерама пали и по мерама гаси''
(мера паљења = мера гашења, +2-2 =0)
*Космос = украс,уређеност,поредак
*исти за све – дакле,један! Овим елиминише Космогоније и Теогоније не
само код Грка,него и код свих других народа,јер бисмо тако имали
колико Космогонија - толико и космоса!
*бејаше увек,јесте и биће – он је непрекидан,траје, мења се, нема
почетак ни крај, АЛИ променљивост! Сугерише на цело време,а вечност
из себе искључује време јер вечност је αρχη времена →његова
напроменљивост омогућава промене;
*време није цело (прошлост му је прошла,будућност тек долази)
*вечно јесте = истинско јесте Ξ временско јесте –не може се фиксирати
ВАТРА
=извор и почело свега,гашењем ствар извире,излази из ње,а паљењем
се враћа у њу; паљење и гашење дешавају се у сваком тренутку!
Све промене су ПОКРЕТНЕ СЛИКЕ ВЕЧНО ЖИВЕ ВАТРЕ!
КОСМОС : ВАТРА → ватра је αρχη космоса
ВАТРА : СТВАР → ватра је αρχη ствари
↓
Разлика је само у мери паљења и гашења; за цео космос потребне су
све мере,а за појединачне ствари – појединачне мере.
МЕРА : ЛОГОС (смисао) → логос је αρχη мере
*мада из перспективе ватре нема промене,+2-2)
=спајање суперотности!

ПИТАГОРЕЈЦИ
*Институције : 1)Питагорејско братство
2)Елејска школа
5.Питагора са Самоса
-основао братство затвореног типа,у њега се ступало уз
инаугурацију,имало је неко унутрашње уређење и правила,али о свему
овоме се ништа не зна (седиште братства је после спаљено); знало се
само да су увели практички и теоријски живот :
1.βιος πρακτικος
2)βιος θεωρετικος
ˉˉˉˉˉˉˉˉˉˉˉˉˉˉˉˉˉˉˉˉˉ
1ˉправила понашања,посебна структура са задужењима која је
потребно познавати и извршавати,да би се дошло до способности да
све теоријски сагледамо
2ˉпосматрачки живот који доносећи сазнање мења људску душу тако
што је усавршава
*Није ништа писао,уживао је велики углед,па је у расправама било
довољно као доказ само га цитирати!
*Братство се разишло,те га касније обнављају Новопитагорејци.
Селидба душе : Питагора је веровао у ово (из људи у разне
животиње и обрнуто),о томе нам сведочи и Ксенофан.

6.Филолај –новопитагорејац,писао, сачувани фрагменти;

*СВЕ СТВАРИ КОЈЕ СЕ МОГУ СПОЗНАТИ ИМЈУ БРОЈ,ЈЕР БЕЗ ЊЕГА НИЈЕ МОГУЋЕ
НИШТА,НИТИ МИСЛИТИ НИТИ СПОЗНАТИ!*
Број →има 2 лика (парни и непарни) и трећи парно-непарни=уствари
ПОЧЕЛО→МОНАДА!=1; сваки од та 2 лика има много облика(постоји
пуно парних и непарних бројева),које свака поједина ствар сама од себе
открива (свака ствар у себи има број,тј.има у себи αρχη)
Монада – пошто је почело,она не може бити ни парна ни
непарна,дакле она је парно-непарна : 1 је αρχη,тек 2 је први број;
Монада је почело броја,а број је почело свега!
ПРОБЛЕМ →монада се у извесном смислу појављује и као елементум,као
саставни део броја (по Хераклиту,ватра није била елемент било чега);
бројеви се могу растављати на монаде (2 на две, 3 на три...)
...→мноштво!
Тетрактис * →монада
* * →дијада
* * * →тријада
* * * * →тетрада
*укупно 10 монада довољно да се изразе сва почела потребна за
стварање космоса*
1 МОНАДА – почело,стваралчки принцип ↗
2 ДИЈАДА – прималачки принцип ↓
3 ТРИЈАДА – спој стваралчког и прималачког принципа,уметање у
средину;брак,нема
постанка док не дође до споја
4 ТЕТРАДА – симболише материју _земља,ватра,вода,ваздух;оно што је
материј. у космосу
*Космосом владају сва 4 принципа! Они су довољни за настанак
Космоса,он је сав у настајању и пропадању! Сви ови принципи зависе од
монаде,јер ако је монада αρχη свега,она је αρχη и дијаде;сви ови
принципи имају своје бројеве (2,3,4),те стога дају да је број почело
свега!

7.Ксенофан из Колофона
-оснивач Елејске школе,писао елегије
Критика антропоморфног представљања бог(ов)а : Људи
мисле да се богови рађају као и они и да имају хаљине,говоре и
изгледају као они,да су слични њима,да имају њихове навике,чула и
особине.
Нпр.Трачани кажу да су њихови богови рођокоси и да имају плаве очи....
Бог – један је,Он види све,све промишља,сав све чује; врховни је
владар свим боговима и људима; ни ликом ни умом није налик
смртницима*нагиње монотеизму!

Ксенофан : Бог има ум који није ни налик смртном,толико је различит

да га људски ум не може докучити,зато су ту 2 ума.
Хераклит : Ум (λογος) је један,исти за смртнике и за богове,којем
смртници теже;испољен је у различитим мерама схватања.

8.Парменид
-Елејска школа
,,Поема''→ Богиња му се обраћа (открива му; Хераклит:ако
Богиња му не обећава сāму истину,него
послушате не мене,него логос..);
лепо заокружене(савршена,пуна) истине сигурно срце''
Постоје 2 пута :
-према једном биће јесте, а не-бића нема
-према другом не-биће јесте и нужно постоји (али не можеш спознати
оно што није нити изрећи! )
*Никада неће надвладати то да не-биће јесте*
Јесте да је ненастало и неуништиво биће,јер је
целовито,непомично(тј.непроменљиво),без завршетка,сад је,једно је и
непрекидно је.
Језик = замка! У њему се тврди да јесте – није,али мора се
потврдити да ЈЕСТЕ ЈЕСТЕ а НИЈЕ НИЈЕ,богиња му гарантује да он тврди
противречност (јесте није) и да зато мора да просуди оно што ће му она
рећи –да је ненастало и неуништиво биће.
→да је настало,настало би из ничега (тврдимо да није јесте) или да је
настало из бића (јесте из јесте),али онда уствари није настало (како из
јесте да је настало?! Па већ јесте!) Дакле,није могло да настане ни из
бића ни из не-бића
→да је уништиво – ако своју егзистенцију прогласимо да јесте,онда
афирмишемо ову противречност – рађање и умирање! На ту НАВИКУ нас
богиња упозорава! Искуство =противречно!
→јер је целовито – нема делове,а наше искуство је дељиво (ја јесам,ти
јеси),али неки други у односу на моје ЈЕСТЕ → није! Дакле,делови нису
исти →опет противречност!
9.Зенон из Елеје
-ставља мњење на пробу!
*2 најбитније идеје мњења : 1)мноштво
Никад их не 2)кретање
доводимо у питање!
-немамо искуство у разумевању онога на шта смо навикли,немамо
исккуства у разумевању мноштва и кретања без противречности!
Мноштво и кретање у себи имају противречност!!!
АПОРИЈЕ
Питагорејци – кренули од монаде,али им је она мноштвена; она би
требало да буде αρχη мноштва!
1) Ако постоји мноштво јединица,онда би оне морале по нечему да
се разликују,јер ако се ни по чему не разликују,онда нема
мноштва,а ако се разликују делови →противречност!
2) Ако се разликују,не могу бити αρχη броја (нема сабирања баба и
жаба!);ако се не разликују, не може бити αρχη јер је једна,па нема
 мноштва. Ако монаду поставимо за αρχη броја,ми се онда не
питамо за његову природу,ми њиме онда само манипулишемо!
3) Две јединице би требало да дефинишу αρχη неке дужи. Да ли та
јединица (толика) има величину? Ако је има – дељива је,нема
мноштва; ако је нема – како може да буде саставни део нечега
што има мноштво?
ДИХОТОМИЈА
-прелазна апорија између апорије мноштва и апорије кретања :
А.__.F__.E_.D___________.C___________.B
Да би се стигло из тачке А у тачку Б,претходно треба прећи пола пута
(тачка C), да би се стигло из C у В треба прво стићи до D...итд у
бесконачност. За сāмо покретање потребно је прећи бесконачан број
половина пута,полазак је проблематичан,бесконачна дељивост се
везује за кретање,покушају да се уведу тачке,да се дуж не третира као
континуирана; проблеми :
- дати тачки величину → дељивост!
- Не дати тачки велличину → не може бити саставни део дужи!
*Зенон допушта тачке,али оне морају нечим бити раздвојене,јер ако
нису – онда би падале у једно место,биле би једно; може их раздвојити :
1)празнина – онда је она у одн.на њих не-биће,за које бисмо ми тврдили
да јесте-простор
2)трећа тачка – али и њу морамо раздвојити другим тачкама итд у
бесконачност
*ПРОБЛЕМ : ако допустимо празнине – или морамо тврдити да она није
= јесте, или морамо тврдити да она ствар која се креће наизменично
није и јесте →противречност!

АХИЛ И КОРЊАЧА
– о могућем довршетку кретања уз помичан циљ
А1.____т1_________.А2___т2____.А3___т3__.А4____т4.__.
К1 К2 К3 К4
Корњача има предност у односу на Ахила. За време т1 Ахил стиже на
место корњаче,а за то време она прелази мањи пут,али га је прешла. За
време т2 Ахил долази на ново место корњаче,али она се опет
померила,мање додуше (Ахилу треба мање времена);
размак између њих двоје је све мањи,али је она увек испред
њега!!!
Проблем није то што ће он њу у правом животу стићи,већ КАКО то
ради. Не можемо означити тренутак кад је престигао (уводи се
време),имамо само навику богату искуством,али ништа не разликујемо!
Аристотел : Али Ахил ипак може престићи корњачу!
Зенон : КАД ју је престигао?! *СТРЕЛА КОЈА СЕ КРЕЋЕ →МИРУЈЕ!!!
Све што јесте налази се на неком месту у неком тренутку. Ако није ни
на једном месту онда НИЈЕ, нема га! Ако се она у том тренутку
креће,мења место – дакле НИЈЕ! Осим ако је не зауставимо у неком
тренутку и кажемо да је на неком месту – што значи да мирује,па
сабирањем мировања добијамо кретање!
СТАДИОН
-два тела истих димензија која се крећу у супротном смеру истом
брзином
→
A
b

←
Половина ће испасти дупло,б ће за одређено време прећи половину
своје дужине,али ће и А то исто урадити. Дакле,прешло је половину,а
направило дупли пут јер се нашао на крајњој граници другог тела.
Аристотел уводи посматрача 3 (референтну тачку),али Зенон је
предвидео да једно од тела прогласи себе референтном мирујућом
тачком →ако оно то уради,гледалац ће постати покретан!

10.Емпедокле из Акраганта
-Аристотел му приписује откриће реторике;
*у својим поемама дао је оригиналну синтезу питагорејског+парменидовог учења→
-од питагорејаца је узео идеју о мноштву природе
-од Парменида – да су настајање и пропадање само привид (ЈЕСТЕ
је увек ЈЕСТЕ,непроменљиво,цело,једно)
Није тврдио да су све природе(монаде) међусобно једнаке (попут
Питагорејаца),већ да је природа састављена из 4 различита корена!
Људи виде само слабашну меру једног живота,који НИЈЕ 1 ЖИВОТ,ова
мисао само замара човекове брижне мисли.Свако бива упућен у оно
што је случајно срео(видео неког како умире) и препуштен је на милост
својим лутањима ОВАЈ ЖИВОТ НИЈЕ ЈЕДИНИ : НЕШТО СЕ ОД ЊЕГА
(после смрти) РАСИПА КАО ДИМ,НЕШТО ОСТАЈЕ→ ЉУДСКО ТЕЛО ЈЕ
САСТАВЉЕНО ИЗ ДЕЛОВА И ЗАТО МОРА ДА СЕ РАСПАДНЕ НА ДЕЛОВЕ
ИЗ КОЈИХ ЈЕ САСТАВЉЕНО!
-Верује у сеобу душе!
РАЂАЊЕ И УМИРАЊЕ = мешавина и растављање оног што је било
помешано!,час изаста оно једино из мноштвеног,час опет мноштвено
настаје распадањем једног; сједињавањем свих (природа) долази до
рађања,али и до умирања,а оно што је израсло (из сједињеног) поново
се распада (на саставне делове); то смењивање никад не
престаје,ЉУБАВ СВЕ СЈЕДИЊУЈЕ,А МРЖЊА СВЕ РАЗДВАЈА!
→овде се види та синтеза питагорејског и парменидовског – 4 кључна
појма :
-једно и мноштво
-љубав и мржња
ЉУБАВ И МРЖЊА –из једног настаје мноштвено тако што мржња
разбија оно ''једно'',''једно'' умире,а рађа се '''мноштвено'' и обрнуто; То
космичко једно има облик компактне сфере (Парменидово Једно али је
разумео на Хераклитов начин),у ту сферу споља продире мржња,која
разбија хомогену сферу на индивидуална бића – мушкарце и жене!
Љубав постепено доводи до спајања свих индивидуалних бића –
потискујући мржњу; довршавање дејства те љубави је поновно
формирање компактне сфере из које је сва љубав истиснута; потом
почиње други циклус и одвија се на исти начин и понавља се у
недоглед.
СФЕРА = као трајни (вечни) облик целине постојећег; она је
двоструки процес ширења и скупљања (хераклитовски!)Најпре се дуго
шири,а онда се веома дуго скупља; живот смртних бића могућ је само у
средишњим етапама тог процеса – у завршним етапама нема услова за
опстанак индивидуалних бића,али само је сфера вечно жива,она не
може да настане из ничега,нити може да се преобрати у ништа.
→4 корена 4 елемента : ватра,земља,вода,ваздух!

11.Анаксагора из Клазомене
*Све ствари су биле заједно,бесконачне по мноштву и сићушности,јер је
бесконачно мâло постојало,а ниједна од њих (ствари) није била
издвојена због њихове сићушности;
ВАЗДУХ И ЕТАР → оба су бесконачна,јер су највећи и по мноштву и по
величини,и заједно су.
БЕСКОНАЧНО МĀЛО И БЕСКОНАЧНО ВЕЛИКО →
2ˉ су етер и ваздух; као бескрајно,они са свих страна обухватају ону
мешавину свега са свачим,и које се разликује од те мешавине (као јаје→
жуманце = мешавина,беланце = етер и ваздух); нема никакве
празнине,празан простор не постоји.
1ˉод малог нема најмањег,него увек само мање : јер оно што
јесте,никад деобом не престаје да буде! С друге стр.,од великог увек
има већег; свака ствар је и велика и мала,с обзиром на саму себе и на
(бесконачно) мноштво оних малих (делића)
СЕМЕНА →нешто не може настати из ничега,дакле сва жива бића су
настала из ,,примитивне мешавине'' у којој се налазе сва семена за
будућа разнородна бића; она су вечна(ненастала и
непропадљива..могуће је да је на ово мислио кад је говорио о
бесконачно малим стварима),ништа не настаје нити пропада,већ
постоји само смешавање и разлагање постојећих ствари,у свему има
део свега (осим у Нусу,али има ствари у којима се Нус налази)!
*Аристотел за ово уводи термин – хомеомерије*
НУС → потребна је претпоставка о неком ''покретачу'' процеса
разлагања и мешања; он је покретач свих збивања којих је резултат
данашњи космос,то је Νους (Ум); није ни антропоморфно нити
персонификовано божанство. Он је бесконачан,аутократ и не ступа у
смешу ни са једном ствари,господар је свега што се креће,почело је
кружног кретања,али делови свега налазе се у свему и ништа од тога
није потпуно раздвојено од другог,изузев Нуса; он је сав
једнак,исти,уједно је и највећи и најмањи! Не може да нестане,ни да
пропадне,вечан је,нерођен и бесмртан,али није божанство! Он је
безлична природна снага,вечно жива,способна да саму себе и све друго
ствља у кружно кретање; најприближнији је ваздуху и етру,будући да
су по Анаксагориној претпоствци од искона издвојени од свега осталог.
↗А свака ствар је била оно чега у њој има највише!
АТОМИСТИ
Леукит и Демокрит
*ПРАЗНИНА →постоји на неки начин,она није ствар,тј.она је не-ствар!
*Ствар је оно што има облик,а не-ствар га нема и не можемо је
разликовати од друге не-ствари.
БЕЗГРАНИЧНА ДЕЉИВОСТ : Можда постоје монаде(јединице) које
посматране саме по себи немају (у физ и биол - смислу) никакве делове
који би били међусобно различити и одвојени; такве јединице морају
постојати (Нус код Анаксагоре,али и оно што је Аристотел назвао
хомеомеријама)
АТОМОН – прев.недељиво; природа постоји од искона као ненастала и
непропадљива,пуна,компактна,недељива,неразорива и непокретна; не
настају из ничега,тј.не настају из празнине,која је
неограничена,бескрајна и потпуно неплодна;никада не могу престати
да постоје (то је само разлагање онога што пропада на његове саставне
делове); немају никакве делове,те ове пунине (са свих страна
ограничене празнином) сачињавају оно вечне природе за којима трагају
сви физичари; с претпоставком о вечном постојању бескрајног мноштва
таквих природа,чије је постојање комплементарно са постојањем
празнине,атоми су сви елејски докази о немогућности мноштва и
кретања! Мноштво овде није уведено из Једног,оно је узето као
безусловно стање ствари! И замишљено је у лику великог броја монада
које морају имати неку величину (отпада Зенонова ДИХОТОМИЈА)
*Отпада и Анаксагорина претпоставка о БЕСКРАЈНО МАЛИМ БИЋИМА
јер су та ''бића'' неограничена, бес-крајна,и као таква не могу бити
атоми,већ само празнина!
*ПУНО-ПРАЗНО : Главно обележије атома је пунина,,која не дозвољава
ни најмању празнину