Prezentacija - Sanacija

GRA EVINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU Odsek za konstrukcije Katedra za materijale i konstrukcije (MIK) IV godina studija (28+14) VIII
semester (2+1)
SANACIJE, REKONSTRUKCIJE I ODRAVANJE BETONSKIH KONSTRUKCIJA U VISOKOGRADNJI

1
Z A K O N O PLANIRANJU I IZGRADNJI
("Slubeni glasnik RS", br. 47/2003) "lan 2.
25) "rekonstrukcija" jeste izvo enje gra evinskih i drugih radova na objektu, kojima se: vri dogradnja; uti!e na stabilnost i sigurnost objekta; menjaju konstruktivni elementi; menja tehnoloki proces; menja spoljni izgled objekta; pove$ava broj funkcionalnih jedinica; uti!e na bezbednost susednih objekata, saobra$aja i ivotne sredine.... 28) "sanacija" jeste izvo enje gra evinskih i drugih radova na postoje$em objektu kojima se vri popravka ure aja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne uti!e na bezbednost susednih objekata, saobra$aja i ivotne sredine...
Podela
Radovi na sanaciji (rekonstrukciji) mogu se podeliti na: A. Reparaturne sanacije - radi produenja upotrebljivosti i trajnosti objekta B. Konstrukcijske sanacije koje se odnose na nosivost konstrukcije
3
A) Reparaturne sanacije
Uzrok je pojava ote$enja na elementima konstrukcije koja vremenom moe dovesti do naruavanja njihove zahtevane nosivosti. Ova ote$enja su uglavnom vezana za: 1. ote$enja zatitnog sloja betona i sli!nih povrinskih defekata, kao to je, na primer, segregacija betona, 2. koroziju armature, 3. nastanak prslina irina ve$ih od dozvoljenih grani!nih vrednosti (od au > 0.05 mm do au > 0.4 mm, u zavisnosti od agresivnosti sredine) 4
UZROCI OTE%ENJA ELEMENATA KONSTRUKCIJE, SU UGLAVNOM SLEDE%I:
1. 2. 3. 4.
dejstva atmosferskih uticaja, dejstva razli!itih agresivnih agenasa, greaka pri izvo enju, greaka pri projektovanju.
Reparaturne sanacije produenje upotrebljivosti i trajnosti objekta.
PRIMERI Ote'enje: Zona segregacije betona Sanacija: Lokalna primena odre)enih vrsta reparaturnih maltera.
6
PRIMERI Ote'enje: Povrinska destrukcija betona Sanacija: Lokalna primena odre)enih vrsta reparaturnih maltera.
7
PRIMERI Ote'enje: Prsline u AB zidu rezervoara Sanacija: Injektiranje i zatitni premazi
B) Konstrukcijske sanacije
Pod pojmom Konstrukcijske sanacije se naj*e'e ubrajaju razli*iti vidovi oja avanja armiranobetonskih konstrukcija. Preduzimaju se u situacijama kada je stanje odre)ene konstrukcije takvo da u prvom redu nije zadovoljena njena nosivost i sigurnost. U takvim slu*ajevima se mora preduzeti sanacija koja 'e omogu'iti da se obezbedi propisana nosivost date konstrukcije. 9
Uzroci koji dovode do potrebe za konstrukcijskom sanacijom, uglavnom su: 1. naruena prethodna nosivost (moe, na primer, nastati zbog prethodno opisanih ote$enja koja nisu na vreme sanirana reparaturnim sanacijama), 2. narueni funkcionalni zahtevi (pojava prekomernih prslina, prekomernih ugiba, vibracija) 3. promene namene objekta i njegove geometrije (promena organizacije prostora dodavanjem novih zidova kao oslonaca, izrada novih otvora u me uspratnoj konstrukciji ili ab zidovima,), 4. pove$anja korisnog i (ili) stalnog optere$enja,
10
5. promenom stati!kog sistema (dodavanjem ili ukidanjem pojedinih konstrukcijskih elemenata), 6. preraspodele stati!kih uticaja, 7. prinudnih deformacija (usled efekata: skupljanja betona, temperaturnih promena, nejednakih sleganja oslonaca), 8. poara, 9. seizmi!kih uticaja, 10. udara vozila, 11. greaka pri projektovanju, 12. greaka pri izvo enju.
11
Konstrukcijske sanacije, bez obzira na uzroke, podrazumevaju da se odre)ena konstrukcija, kod koje nije u svim presecima bio zadovoljen uslov: Ed + Rd odre)enim postupcima sanacije dovede na nivo zadovoljavanja gornjeg uslova u svim elementima konstrukcije. U prethodnom izrazu je: Ed - prora*unska vrednost uticaja od spoljanjih optere'enja (dejstava), Rd - prora*unska vrednost nosivosti elementa.
12
Konstrukcijske sanacije
Naj*e'i uzroci koji dovede do stanja kada nije zadovoljen prethodni uslov, su slede'i: Degradacija konstrukcije ili nekog njenog elementa usled delovanja razli*itih agresivnih agenasa Konstrukcijski nedostaci kao posledica razli*itih propusta i greaka pri projektovanju i izvo)enju konstrukcija Ote'enja konstrukcija u razli*itim manje ili vie neregularnim situacijama
13
Degradacija konstrukcije ili njenog elementa usled delovanja razli*itih agresivnih agenasa Agresivnost agenasa, tokom eksploatacije odre)ene konstrukcije, moe da se ispolji kako u odnosu na beton, tako i u odnosu na *elik u betonu - armaturni i *elik za prednaprezanje. Vrlo je *est slu*aj da su u konstrukcijama istovremeno "napadnuti" i beton i *elik. Ukoliko je visok stepen degradacije betona, radovi na konstrukcijskoj sanaciji, u takvim slu*ajevima, postaju vie nego neophodni.
14
Degradacija konstrukcije ili njenog elementa usled delovanja razli*itih agresivnih agenasa
Degradirana armiranobetonska konstrukcija sa izrazito korodiranom armaturom
15
Degradirana armiranobetonska konstrukcija sa korodiranim kablovima za pednaprezanje
16
Armiranobetonska greda sa jakom korozijom armature i prekinutim uzengijama
17
Dimnjak korozija armature
18
Dimnjak termovizijski snimak, pregled spolja i iznutra tv kamerom
19
Ovi nedostaci mogu da budu veoma razli*ite prirode i obima: a. PROPUSTI I GREKE U PROJEKTU Usled nedovoljno kvalitetnih podloga vezanih za lokaciju objekta i geotehni*ke uslove, Neadekvatan izbor materijala, konstrukcijskih reenja, prora*unskih modela i optere'enja, Ra*unske greke, Pogreno konstruisanje i oblikovanje pojedinih detalja.
20
10
b. GREKE I PROPUSTI U GRA ENJU Naj*e'e su vezani za kvalitet materijala i ostvarenu geometriju konstrukcije, ali i za parametre tehnolokog karaktera: Neadekvatna nega betona, Loe kompaktiranje (vibriranje) betona, Nepravilno izvo)enje radnih prekida betoniranja, Nedovoljni zatitni slojevi betona i dr.
21
Greke i propusti u gra enju (nepravilno izveden prekid i nastavak betoniranja)

22
11
11. April (zatvoreni bazen)
Greke i propusti u gra enju (nedovoljna debljina zatitnog sloja betona)
23
SCTamajdan (zatvoreni bazen)
Greke i propusti u gra enju (nedovoljna debljina zatitnog sloja betona)
24
12
Ote'enja konstrukcija u razli*itim, manje ili vie, neregularnim situacijama Naj*e'e se javljaju u slu*ajevima: Neadekvatne eksploatacije konstrukcija Pri razli*itim vidovima preoptere'enja. Me)utim, mogu da nastanu i usled izvesnih incidentnih dejstava: usled zemljotresa, klizanja terena, razornih vetrova, poara eksplozija, ratnih razaranja udara vozila ili broda u stub mosta
25
11. april krov - odravanje
26
13
25. maj krov - odravanje
27
25. Maj procurivanje sa krova (AB ljuska debljine 7 cm)
28
14
Viegodinja nebriga o objekatu
29
Objekat AB konstrukcije ote!en zemljotresom ("Wu Xi Qiao" most u Tajvanu)
30
15
Sanacija posle dejstva zemljotresa
Ote!enje unutranjeg $vora rama posle dejstva zemljotresa zahteva konstrukcijsku sanaciju
31
Armiranobetonski elementi ote!eni dejstvom poara

32
16
Poar razaranje betona
Degradacija betona dejstvom poara
33
Poar dejstvo temperature
ote$enje
prslina
34
17
Ote$enja konstrukcije poarom
Ote!enje donje povrine me uspratne pune plo$e i stuba zahteva konstrukcijsku sanaciju
35
36
18

Izduenje armature od temperature
Greka u izvo enju
37
Beograd
Novi Sad
Most preko Dunava kod Beke ote!en ratnim razaranjem

38
19
Ratna razaranja
Sitnorebrasta me uspratna konstrukcija jako deformisana eksplozijom u toku ratnih razaranja
39
Ratna razaranja
Sitnorebrasta me uspratna konstrukcija na mestu direktnog pogodka
40
20
Udar vozila
Ote!enje nadvonjaka prouzrokovano udarom kamiona koji se kretao sa podignutom platformom (nadvonjak na autoputu Novi Sad - Beograd)
41
Stepenite - greka u projektovanju
Armiranobetonsko stepenite plo$a konzolnog prepusta bez armature u gornjoj zoni
42
21
Plo!a prepusta Dilatacija
Armiranobetonsko stepenite plo$a konzolnog prepusta bez armature u gornjoj zoni
43
Nepostojanje armature u gornjoj zoni plo!e prepusta

44
22
KONSTRUKCIJSKE SANACIJE I OJA#AVANJE
Projekat sanacije Svaka konstrukcijska sanacija betonskih konstrukcija obavezno treba da se izvodi na bazi posebne tehni*ke dokumentacije Glavnog projekta sanacije koji, u optem slu*aju, mora da bude zasnovan na ulaznim podacima - podlogama, kao to su: Projektni zadatak, Projekat postoje'e konstrukcije, Izvetaj o pregledu i proceni stanjakonstrukcije,
45
KONSTRUKCIJSKA KONSTRUKCIJSKE SANACIJA SANACIJE I OJA#AVANJE
Projekat sanacije Geodetski snimak konstrukcije (eventualno), Geotehni*ke podloge (eventualno - zavisno od vrste konstrukcije i prirode njenih ote$enja), Ostale podloge (odnosi se naj!e$e na slu!ajeve kada se osim sanacije konstrukcija, iz funkcionalnih ili iz razloga vezanih za izmenjene eksploatacione uslove, jo i preure uje)
46
23
KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJA#AVANJE
Projekat sanacije Za izradu projekta sanacije od posebnog zna*aja je Izvetaj o pregledu i proceni stanja konstrukcije, koji u optem slu*aju treba da sadri: obim, intenzitet i uzroke nastalih ote'enja, ispitivanje mehani*kih karakteristika materijala (beton, *elik), snimak izvedene geometrije elemenata konstrukcije, stanje, kvalitet i stepen korozije *elika u betonu (armature, kao i kablova za prednap.)
47
Projekat sanacije
tehni*ki snimak svih ote'enja konstrukcije, uklju*uju'i i njihovu klasifikaciju i kvantifikaciju (raspored i irine prslina, povrinska ote'enja betona), stanje deformacija konstrukcije (ugibi, pomeranja oslona*kih ta*aka i dr.), generalni zaklju*ak o stanju konstrukcije, predlog na*ina sanacije.
48
24
Ispitivanje kvaliteta betona
Va)enje betonskog kerna iz konstrukcije
49
Projekat sanacije Projekat sanacije treba da sadri: sve neophodne tekstualne priloge (tehni!ki izvetaj, tehni!ke specifikacije za materijale i izvo enje radova, predmer i predra!un radova), ra*unske priloge (prora!un konstrukcije kao celine, prora!un pojedinih detalja, ...) grafi*ke priloge (dispozicioni crtei, planovi armature, reenja detalja, ...).
50
25
Projekat sanacije
U slu!aju kada ne postoji projekat postoje$e konstrukcije, potrebno je izvriti: detaljno snimanje geometrije postoje$ih elemenata konstrukcije, temovanje otkrivanje armature radi utvr ivanja broja i pre!nika, izradu istranih jama za utvr ivanje dimenzija i kote fundiranja temelja
51
Projekat sanacije
Pogreno shva'eno temovanje radi otkrivanja armature

52
26
Projekat sanacije Izrada Projekta konstrukcijske sanacije je daleko SLOENIJI problem od izrade Projekta nove konstrukcije, jer zahteva: Vrlo solidno poznavanje ve'eg broja konstrukcijskih disciplina (opta teorija konstrukcija, armirnobetonske, prednapregnute, !eli!ne konstrukcije i dr.), Visok stepen znanja iz oblasti gra)evinskih materijala i tehnologije gra)enja (specifi!ni materijali i specijalne tehnologije i posebni tehnoloki postupci)
53
Projekat sanacije
U okviru projekta sanacije i njegove realizacije, naro*ito je vano: pravilno koncipiranje i izvo)enje pojedinih konstrukcijskih detalja Pre pristupanja izradi projekata konstrukcijskih sanacija, potrebno je dobro upoznati originalnu projektnu dokumentaciju
54
27
Projekat sanacije Naro!ito paljivo prou!iti prora!unski deo te dokumentacije, odnosno, treba to preciznije odrediti: prora*unska naponsko - deformaciona stanja koja prethode radovima na sanaciji Vrlo !esto je potrebno da se rade ponovni stati!ki prora!uni, sa realno utvr enim optere$enjima i sa preciznijim stati!kim modelima kako bi se odredili realniji stati!ki uticaji na osnovu kojih se odlu!uje o obimu i na!inu sanacije
55
KONSTRUKCIJSKA KONSTRUKCIJSKE SANACIJA SANACIJE I OJA#AVANJE
Projekat sanacije Konstrukcijske sanacije se UVEK postoje'im konstrukcijama - to konstrukcijama koje 'e u vreme sanacionih radova i dalje biti pod optere'enjima izvode na zna*i na izvo)enja odre)enim
Zato je potrebno ta*no definisanje onog naponsko - deformacionog stanja konstrukcije tzv. "nulto" stanje - koje 'e biti OSNOVA za superpoziciju sa uticajima izazvanim u toku i po zavretku sanacione intervencije
56
28
Primer
Pri izvo)enju sanacionih radova u osnovnom preseku 'e vladati "zate*eni" naponi: u betonu u armaturi
,ob ,oa
U toku izvo)enja sanacionih radova, u okviru nove obloge (platu) ne'e biti napona ni u betonu niti u armaturi
57
Primer Obloga (plat) 'e "proraditi" i po*eti da prihvata samo onaj deo dodatnih optere'enja koja na oja*ani stub deluju po zavrenim sanacionim radovima Od dodatnog opter'enja 'e se pojaviti naponi: U OBLOZI: u betonu ,pb, u armaturi ,pa U OSNOVNOM PRESEKU STUBA dodatni naponi: u betonu -,b, u armaturi -,a
58
29
Primer
U okviru OJA"ANOG STUBA, tokom njegove eksploatacije, vlada'e slede'i naponi: osnovni presek:
u betonu u armaturi ,ob + -,b ,oa + -,a ,pb ,pa
59
Obloga (plat):
u betonu u armaturi
Primer Primedba: Ne vodi se ra*una o reolokim pojavama u betonu. Opravdanje: Sanacione intervencije se, u najve'em broju slu*ajeva, izvode na ve' dovoljno "starim" konstrukcijama, pri *emu dodatni betonski delovi obi*no nemaju zna*ajnije povrine, pa efekti skupljanja i te*enja betona u principu nisu od ve'eg zna*aja.
60
30
KONSTRUKCIJSKE SANACIJE I OJA#AVANJE Primer
Postupak prora$una: Primenom klasi*ne teorije armiranog betona (tzv. "n" teorije) Metodom grani*nog stanja loma - nosivosti preseka
Primenom i jedanog i drugog postupka, ("n" teorija za definisanje napona, a metoda grani!nog stanja za odre ivanje maksimalne sile koju je oja!ani presek u stanju da prihvati)
61
METODE SANACIJA AB KONST.

U praksi imaju najiru primenu slede'e metode sanacije: Smanjivanje optere'enja konstrukcijskih elemenata, Prenoenje optere'enja na susedne konstrukcijske elemente dovoljnih nosivosti, Smanjivanje raspona konstrukcija, koje nemaju zadovoljavaju'u nosivost, Promena sistema konstrukcija, koje nemaju zadovoljavaju'u nosivost,
62
31
METODE SANACIJA AB KONST.
Oja*anje konstrukcija postupcima prednaprezanja, Oja*anje putem pove'anja preseka dodatnim povrinama betona i/ili armature Oja*anje popre*nih preseka putem lepljenja dodatnih lamela od *elika, staklenih vlakana, karbonskih vlakana i sl.
63
KONSTRUKCIJSKE SANACIJE I OJA#AVANJE SMANJENJEM OPTERE%ENJA
PRIMERI: Most - ograni!avanjem nivoa saobra$ajnog optere$enja na mostu (ograni!avanjem brzine vonje ili limitiranjem veli!ine osovinskog optere$enja) Nadogradnja zgrada - smanjivanjem intenziteta optere$enja na postoje$im etaama (ukidanjem ravnog krova, eventualnom zamenom tekih podova i pregradnih zidova na niim etaama objekta savremenim lakim materijalima) i izborom konstrukcijskog sistema nadogradnje (za novu krovnu konstrukciju koristiti lake nosa!e sisteme od drveta ili !elika)
64
32
KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJA#AVANJE PRENOENJE OPTERE%ENJA NA SUSEDNE KONSTRUKCIJSKE ELEMENTE DOVOLJNE NOSIVOSTI
U slu*ajevima kada postoje'a konstrukcija nije u stanju da prihvati odre)eno dodatno optere'enje, problem se moe reiti tako to 'e se za prihvatanje tog optere'enja iskoristiti susedni konstrukcijski elementi koji su to u stanju Takav sistem sanacije podrazumeva uvo)enje potpuno novog konstrukcijskog sistema, koji 'e omogu'iti da se konstrukcija nedovoljne nosivosti u potpunosti, ili delimi*no rastereti
65
KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJA#AVANJE PRENOENJE OPTERE%ENJA NA SUSEDNE KONSTRUKCIJSKE ELEMENTE DOVOLJNE NOSIVOSTI a.
Prenoenje optere!enja sa prostih greda na stubove dovoljnih nosivosti
a. Celokupno optere'enje q2 se moe poveriti jednoj novoj gredi (2) izvedenoj iznad postoje'e grede (1) sa odre)enim me)urazmakom "." (zazorom)
66
33
Za prikazani slu*aj prenoenja optere'enja na susedne stubove, pomo'u dodatno izbetonirane grede, koja je fizi*ki odvojena od postoje'e grede, prora*un se svodi na:
dimenzionisanje nove grede (2) izloene optere enju q2

67
KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJA#AVANJE PRENOENJE OPTERE%ENJA NA SUSEDNE KONSTRUKCIJSKE ELEMENTE DOVOLJNE NOSIVOSTI b.
Prenoenje optere!enja sa prostih greda na stubove dovoljnih nosivosti
b. Nova greda (2), koja je izbetonirana preko grede (1) bez ikakvog me)urazmaka, moe da prihvati smanjeno optere'enje q2 -q, a postoje'a greda (1) ukupno optere'enje q1 + -q
68
34
Za prikazani slu*aj konstrukcijske sanacije, pod pretpostavkom poznatih optere'enja q1 i q2, prvo treba odrediti vrednost -q. Nakon toga treba postaviti uslov jednakosti krivina greda (1) i (2):
M1 M2 = E1 I 1 E 2 I 2
69
Ako se u prethodnom izrazu umesto M1 i M2 uvrste maksimalne vrednosti momenata za grede (1) i (2), dobija se kona*ni izraz:
E1 q 2 q I2 = I1 E 2 q1 + q
Ovaj izraz moe da se iskoristi za odre)ivanje geometrijskih karakteristika grede (I2), a nakon toga, na bazi poznatog momenta M2, moe da se 70 izra*una i potrebna armatura nove grede
35
Primer sanacije - oja*anja kontinualnog nosa*a
Kod kontinaualnih nosa*a, opisani postupak se moe primeniti ili samo u jednom polju, ili u vie polja, pri *emu u pojedinim poljima moe, ali i ne mora, da bude uspostavljen kontinuitet Problem se moe reiti i izvo)enjem niza prostih greda
71
Primer oja*anja me)uspratne konstrukcije
Nova me)uspratna konstrukcija izvedena iznad postoje'e (sistem montanih koruba koje nemaju kontakt sa postoje'om me)uspratnom konstrukcijom) 72
36
Primer oja*anja me)uspratne konstrukcije
Nova me)uspratna konstrukcija izvedena iznad postoje'e (puna AB plo*a koja se oslanja na postoje'u me)uspratnu konstrukciju) 73
Smanjivanje raspona prostih greda pomo!u kratkih elemenata
74
37
Primer sanacije-oja*avanja prostih greda
Smanjivanje raspona prostih greda pomo!u kosnika
75
Efikasnost prikazanih postupaka pove'anja nosivosti greda, moe se ilustrovati zavisno'u izme)u parametara -q/q i -l/l:
Funkcija (&q/q) - (&l/l)
q -q -
optere'enje koje je nosa* bio u stanju da prihvati pre smanjivanja raspona, dodatno optere'enje koje nosa' moe da prihvati nakon 76 smanjivanja raspona.
38
Primer sanacije - oja*anja kontinualnih nosa*a
Smanjivanje raspona kontinualnih nosa$a pomo!u novoizvedenih kosnika
77
KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJA#AVANJE IZRADA DOPUNSKIH KRUTIH OSLONACA
Mogu!i na$ini izvo enja dopunskih krutih oslonaca
78
39
Primeri detalja veza pri izvo enju dopunskih krutih oslonaca

79
ANALIZA
Momenti u prostoj gredi sa dopunskim osloncem u sredini raspona
80
40
ANALIZA MOMENTI: MC = 0,125gl2 - 0,125p(0,5l)2 = (0,12500g - 0,03125p)l2 REAKCIJE: A = 0,5gl + 0,5p(0,5l) - 0,125p(0,5l) = (0,5000g + 0,1875p)l C = 2[0,5p(0,5l) + 0,125p(0,5l)] = 0,625pl B = (0,5000g + 0,1875p)l
81

IZRADA DOPUNSKIH ELASTI"NIH (POPUSTLJIVIH) OSLONACA
Primer sanacije RIGLI ramovske konstrukcije uvo enjem dopunskih elasti$nih oslonaca
82
41

Detalji izvo enja sanacije RIGLI ramovske konstrukcije 83 uvo enjem dopunskih elasti$nih oslonaca

Primer sanacije GREDA dodavanjem novih elemnata donjeg pojasa

84
42

85

Uvo enje konstrukcija oja$anja AB PLO'E
86
43
KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJA#AVANJE PROMENOM KONSTRUKCIJSKOG SISTEMA
Integrisanje prostih greda u kontinualni nosa$ q=g+p p = p + /p MB= MC= 0.100pl2

87
KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJA#AVANJE PROMENOM KONSTRUKCIJSKOG SISTEMA Proste grede 0 Kontinualna greda
Primer 1 - Ugra ivanja dodatne negativne armature
88
44
KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJA#AVANJE PROMENOM KONSTRUKCIJSKOG SISTEMA Proste grede 0 Kontinualna greda
Primer 2 - Ugra ivanja dodatne negativne armature

89
KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJA#AVANJE PROMENOM KONSTRUKCIJSKOG SISTEMA
Integrisanje grede i stubova u ramovsku konstrukciju Treba ugraditi dodatnu armaturu

90
45
KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJA#AVANJE Izvo)enjem dodatnih ukru'enja
Izvo enje dodatnih ukru!enja u sklopu postoje!e okvirne konstrukcije
91
Naknadnim prednaprezanjem Oja*anja, ali i sanacije konstrukcija, mogu se izvesti "popravljanjem" njihovih nepovoljnih naponsko - deformacionih stanja primenom odgovaraju'ih postupaka PREDNAPREZANJA Zavisno od na*ina vo)enja kablova za prednaprezanje kroz odre)enu betonsku konstrukciju, u njoj se pri zatezanju kablova proizvode uticaji koji su po znaku, suprotni od uticaja koje proizvode uobi*ajena vertikalna - gravitaciona optere'enja
92
46
Naknadnim prednaprezanjem Primenom postupka prednaprezanja, kod elemenata izloenih savijanju, moe se na ovaj na*in smanjiti, pa *ak i ponititi prsline i deformacije, a tako)e i ostvariti zna*ajno POVE%ANJE NOSIVOSTI Kada je re* o oja*anjima i sanacijama, kablovi za prednaprezanje se gotovo uvek vode van preseka postoje'ih konstrukcija i, po pravilu, imaju pravolinijske ili poligonalne trase
93
Naknadnim prednaprezanjem
Sistem sa jednom skretnom silom
Zsin1 2 Ztg1 Zcos1 2 Z Ekvivalentno optere!enje

94
47
Sistem sa dve skretne sile
Ekvivalentno optere!enje
95
ZAKLJU"AK
U najoptijem slu*aju vo)enja kablova od oslonca "A - B", kablovi u gredi proizvode jedan uravnoteen sistem sila ekvivalentno optere'enje To zna*i da taj sistem ne proizvodi nikakve reakcije u oslona*kim ta*kama A i B proste grede Me)utim, greda "A-B", osim dodatnog naprezanja od ekvivalentnog optere'enja, podnosi i odre)ene deformacije 96
48
ZAKLJU"AK:
Pri primeni kablova za prednaprezanje za oja*anje postoje'ih konstrukcija, mogu se formulisati slede'i bitni stavovi:
delovanje kablova za prednaprezanje pri prora*unu konstrukcija moe se razmatrati kao uticaj ekvivalentnog optere'enja - skretnih sila i koncentrisanih sila na mestima kotvljenja kablova prednaprezanje stati*ki odre)enih konstrukcija, zbog uravnoteenosti ekvivalentnog kablovskog optere'enja, ne dovodi do pojave reakcija oslonaca
97
ZAKLJU"AK
pri prednaprezanju stati*ki neodre)enih konstrukcija, s obzirom da ekvivalentno optere'enje proizvodi deformacije elemenata, u takvim sistemima se javljaju i odre)ene reakcije oslonaca (te reakcije proizvode dodatne momente, transverzalne i normalne sile - tzv. PARAZITNE UTICAJE) ukoliko se primenjuje ve'i broj kablova, njihov zbirni efekat se moe prikazati u vidu uticaja tzv. rezultantnog kabla - kabla koji zamenjuje sve kablove koji se koriste za prednaprezanje.
98
49
Primeri iz prakse Prvi primer
Dispozicija konstrukcije objekta
99
Trajektorije napona pritiska i sile cepanja Z u donjoj plo$i
100
50
Kabl za saniranje konstrukcije

101
Izgled saniranih nosa$a
102
51
Primeri iz prakse
gornji kablovi donji kablovi detalj 1
uzad 215.8mm levo i desno
Drugi primer
presek
detalj 2
uzad 215.8mm
osnova
uzad 215.8mm
Trase kablova primenjenih za saniranje konstrukcije
103
Primeri iz prakse Drugi primer
Detalj krajeva kablova 15.8mm
104
52
Primeri iz prakse Drugi primer
Detalj devijatora (prevojnika) na mestu preloma trase kablova 15.8mm
105
Primeri iz prakse Tre'i primer
Dispozicija konstrukcije
106
53
Trase primenjenih kablova
107
Detalj previjanja kablova na mestima njihovih prodora kroz popre$ni nosa$ izveden iznad srednjih stubova 108
54
Detalj previjanja kablova na mestima njihovih prodora kroz popre$ni nosa$ izveden iznad srednjih stubova 109
Primeri iz prakse "etvrti primer
Primena prednaprezanja u cilju rastere!enja ote!enog srednjeg stuba ramovske konstrukcije

110
55

Prezentacija - Sanacija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prezentacija - Sanacija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

GRA EVINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU Odsek za konstrukcije Katedra za materijale i konstrukcije (MIK) IV godina studija (28+14) VIII

SANACIJE, REKONSTRUKCIJE I ODRAVANJE BETONSKIH KONSTRUKCIJA U VISOKOGRADNJI

Degradirana armiranobetonska konstrukcija sa izrazito korodiranom armaturom

Degradirana armiranobetonska konstrukcija sa korodiranim kablovima za pednaprezanje

Armiranobetonska greda sa jakom korozijom armature i prekinutim uzengijama

Dimnjak korozija armature

Dimnjak termovizijski snimak, pregled spolja i iznutra tv kamerom

Greke i propusti u gra enju (nepravilno izveden prekid i nastavak betoniranja)

11. April (zatvoreni bazen)

Greke i propusti u gra enju (nedovoljna debljina zatitnog sloja betona)

SCTamajdan (zatvoreni bazen)

Greke i propusti u gra enju (nedovoljna debljina zatitnog sloja betona)

11. april krov - odravanje

25. maj krov - odravanje

25. Maj procurivanje sa krova (AB ljuska debljine 7 cm)

Viegodinja nebriga o objekatu

Objekat AB konstrukcije ote!en zemljotresom ("Wu Xi Qiao" most u Tajvanu)

Sanacija posle dejstva zemljotresa

Armiranobetonski elementi ote!eni dejstvom poara

Poar razaranje betona

Degradacija betona dejstvom poara

Poar dejstvo temperature

Ote$enja konstrukcije poarom

Ote$enja konstrukcije poarom

Ote$enja konstrukcije poarom

Greka u izvo enju

Most preko Dunava kod Beke ote!en ratnim razaranjem

Sitnorebrasta me uspratna konstrukcija jako deformisana eksplozijom u toku ratnih razaranja

Sitnorebrasta me uspratna konstrukcija na mestu direktnog pogodka

Stepenite - greka u projektovanju

Armiranobetonsko stepenite plo$a konzolnog prepusta bez armature u gornjoj zoni

Stepenite - greka u projektovanju

Plo!a prepusta Dilatacija

Armiranobetonsko stepenite plo$a konzolnog prepusta bez armature u gornjoj zoni

Stepenite - greka u projektovanju

Nepostojanje armature u gornjoj zoni plo!e prepusta

KONSTRUKCIJSKE SANACIJE I OJA#AVANJE

KONSTRUKCIJSKA KONSTRUKCIJSKE SANACIJA SANACIJE I OJA#AVANJE

KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJA#AVANJE

KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJA#AVANJE

KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJA#AVANJE

Ispitivanje kvaliteta betona

Va)enje betonskog kerna iz konstrukcije

KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJA#AVANJE

KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJA#AVANJE

KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJA#AVANJE

Pogreno shva'eno temovanje radi otkrivanja armature

KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJA#AVANJE

KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJA#AVANJE

KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJA#AVANJE

KONSTRUKCIJSKA KONSTRUKCIJSKE SANACIJA SANACIJE I OJA#AVANJE

KONSTRUKCIJSKE SANACIJE I OJA#AVANJE

KONSTRUKCIJSKE SANACIJE I OJA#AVANJE

KONSTRUKCIJSKE SANACIJE I OJA#AVANJE

KONSTRUKCIJSKE SANACIJE I OJA#AVANJE

KONSTRUKCIJSKE SANACIJE I OJA#AVANJE Primer

METODE SANACIJA AB KONST.

METODE SANACIJA AB KONST.

KONSTRUKCIJSKE SANACIJE I OJA#AVANJE SMANJENJEM OPTERE%ENJA

Prenoenje optere!enja sa prostih greda na stubove dovoljnih nosivosti

dimenzionisanje nove grede (2) izloene optere enju q2

Prenoenje optere!enja sa prostih greda na stubove dovoljnih nosivosti

Primer sanacije - oja*anja kontinualnog nosa*a

Primer sanacije - ojaanja kontinualnog nosaa

Primer sanacije - ojaanja kontinualnih nosaa