MEUNARODNO PRIVATNO PRAVO

- skripte 1. Pojam, predmet i naziv me narodno! privatno! prava Meunarodno privatno pravo je grana prava ije norme odreuju: - pravo koje e se primeniti - nadlenost sudova i organa uprave - uslove za priznanje i izvrenje inostranih odluka Predmet MPP-a jeste reavanje problema izbora merodavnog prava (sukob zakona koji proistie iz postojanja meunarodno obeleenih situa!ija" #aziv$ odnosno izraz %meunarodno privatno pravo&$ tanije %privatno meunarodno pravo& pripisuje se amerikom autoru 'oze(u )toriju koji ga je prvi put upotrebio *+,-" godine u svom delu %Komentari o sukobu zakona&" ". Izvori MPP#a $r%ije i nji&ova &ijerar&ija .nutranji izvori: .stav /akoni (Zakon o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja$ iz *0+1" god" - popularnije - Zakon o meunarodnom privatnom pravu - /MPP 2stali zakoni ( zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa iz 1980. godine zakon o stranim ulaganjima zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju""" Meunarodni izvori: Meunarodni ugovori (od najveeg znaaja su !ake konven"ije$ zatim imamo Konven"ije zaklju#ene pod okriljem $jedinjenih na"ija i Konven"ije %aveta &vrope Meunarodni obiaji (ne predstavljaju 'ormalne izvore ())-a Meunarodna jurispruden!ija (ne predstavljaju 'ormalne izvore ())-a .stav je pravni akt najvie pravne snage u jednoj dravi i svi drugi izvori$ ukljuujui i meunarodne ugovore moraju biti u skladu sa njim" 3to se tie meusobnog odnosa meunarodnih ugovora u istoj materiji$ ne pravi se razlika izmeu dvostranih i viestranih ugovora" Primarno je pravilo da u samom meunarodnom ugovoru moe biti sadrana odredba o tome koji e se meunarodni ugovor primenjivati" '. Pravne praznine MPP#

4vor!i /akona o reavanju sukoba zakona bili su svesni da su pojedina pitanja u zakonu ostala neregulisana" /bog toga su na samom poetku ve u stavu 1 predvideli normu koja je posveena popunjavanju pravnih praznina" Prema predvienom reenju$ ukoliko u /akonu nema odredbe o pravu merodavnom za neki odnos iz lana *$ shodno se primenjuju odredbe i naela /akona$ naela pravnog poretka 5")rbije i neela meunarodnog privatnog prava"

(. Pojam, )tr *t ra i vr)te *o+izioni& normi 'vostrana koliziona norma je pravna norma koja ima za !ilj da odredi koje e se pravo primeniti na injenino stanje vezano za dve ili vie teritorija na kojima vae razliiti pravni pore!i" 2na ima spe!i(inu strukturu: sastavljena je od pravne kategorije i jedne ili vie taaka vezivanja" Pravna kategorija predstavlja predmet regulisanja kolizione norme$ dok je taka vezivanja usmeravajui deo koji vodi do merodavnog prava" 'vostranu kolizionu normu odlikuju tri osnovna obeleja: njen indirektan karakter$ njena bilateralnost i njena neutralnost u pogledu ishoda spora" 'vostrane kolizione norme mogu biti proste i sloene" Proste su one koje imaju samo jednu taku vezivanja$ a sloene one koje sadre dve ili vie taaka vezivanja ,. Ta-*e vezivanja 4aka vezivanja je onaj element kroz koji se neposredno ostvaruje dejstvo kolizione norme" 6ao take vezivanja mogu se pojaviti: le* nationalis 7 dravljanstvo le* domi"ili 7 prebivalite le* rei sitae 7 mesto nalaenja stvari le* lo"i "ontra"tus 7 mesto zakljuenja ugovora le* lo"i solutionis 7 mesto izvrenja ugovora le* lo"i venditoris 7 mesto prodav!a le* lo"i deli"ti "ommissi 7 mesto izvrenja delikta le* 'ori 7 zakon suda 8unk!ije taaka vezivanja: a 6oriste se kao kriterijum za odreivanje merodavnog prava b 6oriste se za odreivanje nadlenosti domaih ili stranih sudova u stvarima sa inostranim elementom ! 6oriste se za odreivanje domae ili strane pripadnosti li!a ili stvari d 6oriste se kao kriterijum pomou kojeg se odreuje polje primene propisa

.. Uzvra/anje i pre p /ivanje 0 Renvoi 5envoi predstavlja sistem kojim se preko domae kolizione norme odreuje merodavno pravo" 4o je zapravo sistem uzvraanja i preupuivanja" - .zvraanje postoji kada koliziona norma domaeg prava ukazuje na primenu stranog prava$ ija koliziona norma sa svoje strane ukazuje na primenu polaznog$ domaeg prava" - Preupuivanje postoji u sluaju kada koliziona norma stranog prava ne uzvraa na polazno pravo$ ve ukazuje na primenu prava neke tree drave" 'a bi sistem 5envoi mogao da (unk!ionie neophodno je da budu ispunjeni odreeni uslovi$ kao npr: doputenost renvoi$ razliitost kolizionih normi polaznog i stranog prava$ odgovarajui injenini sklop"""

1. Mo%i+ni ) *o% za*ona

MPP# 23on4+i3t mo%i+e5

Mobilni sukob zakona postoji kada se injeni!e na kojima se zasniva taka vezivanja iz kolizione norme suk!esivno vezuju za dva ili vie pravnih poredaka u toku trajanja pravnog odnosa pri emu u kolizionoj normi nije odreen relevantan momenat vezivanja" 6od mobilnog sukoba zakona sama taka vezivanja ostaje ista a menjaju se samo injeni!e na kojima se ona temelji (menja se dr+avljanstvo konkretnih li"a mesto nala+enja konkretne stvari""" " Podruja u kojima se mobilni sukob zakona tradi!ionalno javlja su oblast porodinih odnosa i stvarnopravnih odnosa iji su predmet pokretnosti" 'a bi se problem mobilnog sukoba zakona mogao reiti$ neophodno je odrediti relevantan momenat vezivanja" #jegovim odreivanjem vri se (iksiranje (utvrivanje u vremenu injeni!a na kojima se zasniva taka vezivanja$ usled ega one sada vode primeni samo jednog merodavnog prava" 6. 7avni poreda* Pravno sredstvo kojim sudija prilikom susreta sa stranim pravom titi domai pravni sistem i izbegava neeljeni rezultat jeste klauzula javnog poretka" 2na predstavlja ovlaenje sudije da ne primeni redovno merodavno strano pravo ukoliko njegova primena u konkretnom sluaju vodi neprihvatljivom rezultatu iz ugla domaeg prava" #eophodno je razlikovati klauzulu javnog poretka od javnog poretka u ())-u" 6lauzula javnog poretka ima zatitnu (unk!iju (ona je sredstvo kojim se titi $ dok je javni poredak ono to se njome titi" 8. Izi!ravanje za*ona 9zigravanje zakona u MPP-u predstavlja spe!i(ian vid zloupotrebe prava" 9zigravanje zakona sastoji se iz , elementa: * Materijalni element 7 promena #injeni"a i promena materijalnog prava 1 Moralni element 7 namera izigravanja , /akonski element 7 predmet izigravanja 5azlikujemo neposredno i posredno izigravanje zakona" - . neposrednom izigravanju$ stranka nastoji da povoljan ishod ostvari u domaoj dravi$ pred domaim sudom" 4o pokuava tako to menja injeni!u na kojoj se zasniva taka vezivanja iz kolizione norme$ nakon ega koliziona norma upuuje na primenu stranog prava koje je za nju povoljno" - . posrednom izigravanju$ stranka nastoji da odluku$ koja je njen konaan !ilj$ dobije kod stranog suda$ a da zatim njeno priznanje i$ eventualno$ izvrenje zatrai i dobije u domaoj dravi"

19. Re3ipro3itet i retorzija : 5e!ipro!itet (uzajamnost znai uslovljavanje primene stranog prava istim ili slinim postupanjem odreene strane drave prema naim graanima i naem pravu" 5etorzija znai odmazda$ odnosno naputanje saradnje sa nekom stranom dravom" :rste re!ipro!iteta prema pravnoj sadrini: - 8ormalni (kada su stran"i kod nas izjedna#eni sa doma,im dr+avljanima a nai dr+avljani kod njih izjedna#eni sa njihovim dr+avljanima - Materijalni (kada stran"ima dajemo ista prava kakva nai dr+avljani imaju u toj zemlji - mo+da ve,a mo+da i manja . pogledu prava strana!a da stupaju u privatnopravne odnose primenjujemo 'ormalni re"ipro"itet$ a prilikom priznanja i izvrenja stranih odluka trai se materijalni re"iro"itet" :rste re!ipro!iteta prema prema nainu postanka: 'iplomatski (nastaje sporazumevanjem dr+ava na bilateralnom ili mutilateralnom planu /akonski (nastaje donoenjem paralelnih zakona 8aktiki (postoji onda kada sti"anje odreenih prava od strane strana"a nije garantovano ni sporazumom ni zakonom ali se obezbeuje u praksi 11. Merodavno pravo za razvod %ra*a i )tvarna prava na ne*retninama : 5azvod braka . sluaju da pred naim sudom trae razvod dva strana dravljana$ primenie se le* nationalis . le* 'ori" . sluaju da je u pitanju jedan na a jedan strani dravljanin$ primenie se samo nae pravo (ako se na taj na#in olakava razvod " )tvarna prava na nekretninama Merodavno pravo bie pravo one zemlje u kojoj se nekretnina nalazi (le* rei sitae " 6ao razlog za ovo$ istie se da su nekretnine deo suverene drave$ te se ne moe dozvoliti da se njihov status pro!enjuje prema nekom drugom pravu" 1". Prava )trana3a da na)+e j i )ti- )tvarna prava na nepo*retno)tima : #asleivanje )trani dravljni imaju u 5")rbiji pod uslovom re!ipro!iteta ista nasledna prava kao i domai dravljani" Postojanje re!ipro!iteta se pretpostavlja dok se ne dokae suprotno" ;ko je re o apatridima$ pravo da nasleuju u naoj zemlji je opte pravo" )tvarna prava na nepokretnostima Prema naim pozitivnim normama stran!i mogu da stiu svojinu na nekretninama putem nasleivanja$ pod uslovom (ormalnog re!ipro!iteta" #ae pravo ne predvia mogunost da stran!i steknu svojinu na nekretninama pravnim poslom inter vivos"

1'. A tonomija vo+je Pod autonomijom volje podrazumeva se ovlaenje subjekata pravnog odnosa da sporazumno izaberu merodavno pravo i<ili meunarodno nadlean sud za regulisanje meusobnih prava i obaveza" ;utonomiju voje delimo na izriitu i preutnu" - 9zriita autonomija volje$ odnosno izbor merodavnog prava ini se najee klauzulom u ugovoru" - Preutna autonomija volje postoji onda kada ugovorne strane nisu izriito izabrale merodavno pravo$ ali se na osnovu odredaba ugovora ili okolnosti sluaja moe zakljuiti da su ugovorne strane imale u vidu primenu odreenog prava" . literaturi se takoe pominje hipoteti#ka autonomija volje" 2 njoj je re kada sud u odsustvu stranakog izbora sam$ na osnovu okolnosti sluaja$ utvruje koje pravo bi ugovorne strane elele da se primeni na njihov ugovor" ;utonomija volje moe biti ograni#ena i neograni#ena" - #eograniena autonomija podrazumeva potpunu slobodu ugovornih strana da odrede merodavno pravo ili da izaberu sud ma koje drave sveta - 2graniena autonomija ne doputa takvu slobodu ve postavlja odreena ogranienja" 4a ogranienja su: a da se moe birati samo ono pravo koje se nalazi u nekoj vezi sa datim pravnim odnosom b da se moe ugovarati samo nadlenost jednog od sudova koji bi i inae bili nadleni ! da se moe ugovarati samo primena normi koje pripadaju nekom dravnom pravnom sistemu$ a ne i primena nedravnih pravnih pravila d da se moe ugovarati samo primena jednog prava e da se jednom uinjeni izbor ne moe menjati 1(. Me narodna i me)na nad+e;no)t Meunarodna sudska nadlenost jeste pravo i dunost jednog pravosua da postupa u odreenim stvarima koje sadre element inostranosti" 2d meunarodne sudske nadlenosti moe da zavisi mnogo toga$ a pre svega ishod spora" 3to se tie veze izmeu meunarodne i mesne nadlenosti$ tu postoje odreene slinosti" 2snovna slinost je$ pre svega u tome to se u oba sluaja radi o teritorijalnom razgraniavanju kompeten!ija" 2snovna razlika je$ pak$ u tome to se meunarodnom nadle+no,u vri razgranienje kompeten!ija pravosua drava$ a mesnom nadle+no,u odreuje se koji e stvarno nadlean sud biti teritorijalno nadlean unutar iste drave" 4akoe jedna od bitnih razlika jeste u tome to na svoju meunarodnu nadlenost sud pazi po slubenoj dunosti u toku !elog postupka$ dok na svoju mesnu nadlenost sud pazi samo po prigovoru tuenog a izuzetno po slubenoj dunosti" )ud se moe oglasiti mesno nenadlenim samo do odreenog$ relativno ranog momenta u postupku"

1,. Dire*tna i indire*tna me narodna nad+e;no)t

Primena pravila o direktnoj meunarodnoj nadlenosti dolazi u obzir na samom poetku postupka" Propisi o direktnoj nadlenosti reavaju da li je jedno pravosue nadleno" Primena pravila o indirektnoj maunarodnoj nadlenosti dolazi u obzir u jednom znatno do!nijem momentu$ nakon donoenja pravosnane odluke$ kada se postavlja pitanje dejstva te odluke u nekoj drugoj dravi" 1.. I)*+j -iva i *on* rentna me narodna nad+e;no)t 9skljuiva nadlenost pravosua jedne zemlje iskljuuje nadlenost drugih drava" . sluajevima kada je po naim propisima iskljuivo nadleno srpsko pravosue$ ne dozvoljavamo da strano pravosue postupa$ a ako bi ipak postupilo i donelo odluku$ takva odluka ostaje bez dejstva u )rbiji" 6onkurentna nadlenost postoji u sluajevima kada se predvia direktna nadlenost domaeg pravosua" 4o znai da postoji osnova za nadlenost domaeg pravosua$ ali time ne iskljuujemo nadlenost drugog pravosua$ odnosno neemo odbiti priznanje odluke stranog suda" 11. Op<ta i po)e%na me narodna nad+e;no)t 2pta meunarodna nadlenost je nadlenost jednog pravosua sa sve sporove" 5azlog za uspostavljanje opte nadlenosti nalazi se u vrstoj povezanosti suda i tuene stranke u sporu" 4a veza je obino prebivalite ali u nekim sluajevima i boravite" Posebna meunarodna nadlenost je nadlenost za pojedine sporove" 6ao jedan od takvih sluajeva moe se navesti nadlenost na osnovu veze sa tuio!em ako se tuila! pojavljuje kao %slabija strana&" Posebna nadlenost moe se zasnovati takoe ukoliko je spor vrsto povezan sa sudom po svom predmetu ili injeni!ama iz kojih proistie (npr. nadle+nost u sporovima povodom nepokretnosti prema mestu gde se nepokretnost nalazi/ nadle+nost u sporovima za naknadu tete prema mestu izvrenja delikta " 16. Proro!a3iona me narodna nad+e;no)t Proroga!ija nadlenosti je jedan od kriterijuma na kojima se moe zasnovati meunarodna nadlenost domaeg suda" Postoji onda kada tueni pristane na nadlenost domaeg suda" 4aj pristanak moe biti izri#it i pre,utan" -9zriiti pristanak moe biti sadran u pismenom sporazumu o nadlenosti$ podnsku ili izjavi tuenog datoj usmeno pred sudom" .slovi: da je bar jedna od strana dravljanin )rbije i da je re o sporu u kome je dozvoljeno ugovaranje meunarodne nadlenosti" -Preutni prisatanak postoji u sledeim sluajevima: ako je tueni podneo odgovor na tubu u kome nije osporio nadlenost> ako se upustio u raspravljanje a da prethodno nije osporio nadlenost$ ili ako je podneo protivtubu"

18. Me narodna +iti)penden3ija

@itispenden!ijom se naziva poetak toka parni!e$ koji se ostvaruje dostavljanjem tube tuenom" 6ada se to dogodi ne moe se pokrenuti druga parni!a u istom predmetu izmeu istih stranaka pred nekim drugim mesno nadlenim sudom" 'o meunarodne litispenden!ije dolazi kada se postupak u istoj stvari suk!esivno pokrene pred sudovima dve ili vie drava" Po naem zakonu$ sud ne vodi rauna o litispenden!iji pred stranim sudom po slubenoj dunosti$ ve samo po prigovoru stranke$ koja treba da pokrene zahtev za prekid postupka" /ahtev se usvaja pod sledeim uslovima: da je pred stranim sudom ranije pokrenut postupak u istoj stvari> da postoji uzajamnost> i da nije predviena iskljuiva nadlenost suda 5epublike )rbije" "9. $trana-*a i parni-na )po)o%no)t )trana3a )ud pro!enjuje sposobnost stranog (izikog li!a da bude stranka u postupku pred domaim sudom (strana#ka sposobnost po pravu dravljanstva tod li!a" 9sto pravo se primenjuje i na sposobnost stranke da sama vri radnje u postupku (parni#na sposobnost " .koliko se utvrdi da je stranka nesposobna po pravu svog dravljanstva$ ona ipak moe sama$ bez zakonskog zastupnika$ preduzimati radnje u postupku$ pod uslovom da je parnino sposobna po naem pravu" "1. Pojam )trane ) d)*e od+ *e Pojam strane sudske odluke podobne za priznanje i izvrenje obuhvata , elementa: - 9nostrani karakter odluke (stranom sudskom odlukom treba smatrati odluku koja je doneta na teritoriji strane dr+ave od strane organa te dr+ave - )udski ili arbitrani karakter odluke (prizna,e se odluka koju je doneo sud ili arbitra+a ili #ak neki drugi organi #ije su odluke izjedna#ene sa sudskim - Materiju u kojoj je doluka doneta (odluka mora biti doneta u graanskopravnoj ili trgovinskopravnoj materiji jer su samo takve odluke podobne za izvrenje i priznanje "

"". Pojam priznanja i izvr<enja )trani& ) d)*i& od+ *a

$r%iji

Priznati stranu sudsku odluku znai izjednaiti je sa domaom sudskom odlukom i omoguiti joj pravno dejstvo na domaoj teritoriji" )trana sudska odluka proizvodie pravno dejstvo samo ako je prizna domai sud" . strunoj literaturi za postupak priznanja stranih odluka koristi se termin egzekvatura"

"'. U)+ovi za priznanje i izvr<enje prema =MPP

Po zakonu$ za priznanje strane sudske odluke postavljaju se sledei uslovi: potvrda o pravosnanosti (odluka sti#e pravosna+nost onda kada se ne mo+e vie pobijati redovnim pravnim lekovima. $z odluku #ija se pravosna+nost tra+i potrebno je prilo+iti i potvrdu stranog suda o pravosna+nosti i overenu kopiju prevoda nadlenost stranog suda (direktna indirektna i isklju#iva - pogledaj pitanja br. 10 i 11 uzajamnost (re"ipro"itet - pogledaj pitanje br. 10 potovanje prava odbrane (sud ne pazi po slu+benoj du+nosti ve, li"e protiv koga je odluka doneta mora se pozvati na povredu prava odbrane potovanje javnog poretka (zna#i da se strana odluka u postupku priznanja i izvrenja preispituje samo sa 'ormalne strane a ne i u pogledu sadr+ine odnosno proverava se samo da li je sud bio nadle+an i eventualno da li je u skladu sa naim $stavom predmet odluke nije presuena stvar (zna#i da o toj stvari nije ve, odlu#ivano i da ona nije ve, priznata kod nas

"(. Po)t pa* priznanja i izvr<enja prema prav $r%ije Postupak se pokree zahtevom za priznanje ovlaenog predlagaa" 2vlaeni predlaga je li!e koje je u stranom postupku uestvovalo kao stranka$ kao i njegovi pravni sledbeni!i" .z zahtev za priznanje moraju biti priloeni: propisno legalizovan prepis odluke overeni prevod odluke na srpski jezik potvrda o pravosnanosti i prevod potvrde 2 priznanju strane presude odluuje se reenjem" 5eenje kojim se strana odluka priznaje je deklaratorne prirode i ona proizvodi dejstvo od momenta donoenja a ne od momenta priznanja" Protiv reenja o priznanju dozvoljena je alba koja se podnosi ;pela!ionom$ odnosno :iem trgovinskom sudu$ u roku od *= dana od dana dostavljanja stran!i" 3to se tie izvrenja$ strana odluka se izvrava pred domaim sudom po /akonu o izvrnom postupku$ na isti nain kao da je osnov za izvrenje domaa izvrna isprava" .z predlog za izvrenje$ izvrni poverila! je duan da priloi: stranu odluku u originalu ili overenom prepisu overen prevod odluke na jezik koji je u slubenoj upotrebi u sudu potvrdu o pravosnanosti po pravu zemlje ija je odluka u pitanju i overen prevod te potvrde potvrdu o izvrnosti po pravu zemlje ija je odluka u pitanju i overen prevod te potvrde