Upravno pravo

Pojam upravnog postupka Upravni postupak predstavlja pravnu formu, odnosno pravu proceduru preko koje se vrsi realizacija materijalnih propisa iz upravno-pravne oblasti. Preko sudskih postupaka se omogucuje realizacija materijalno-krivicnog prava, gradjanskog prava I drugih pravnih oblasti. Upravni postupak predstavlja preciznu pravnu formu, odnosno strogu pravnu procedure iz oblasti upravnopravne materije sa ciljem da se donese zakonito I objektivno resenje kojim se definisu prava, obaveze I interesi gradjana, pravnih lica I drugih subjekata u upravno-pravnim odnosima. Izvori opsteg upravnog postupka Izvori upravnog postupka su: 1) Zakonski propisi 2) Podzakonski akti 3) Opsti akti organizacija I zajednica 4) Medjunarodni ugovori 5) Obicajno pravo 6) Sudska praksa 7) Upravna praksa I nauka Najznacajniji I osnovni izvor opsteg upravnog postupkia su zakonski propisi u uzem I sirem smislu. Pre svega to je Zakon o opstem upravnom postupku. Nacela upravnog postupka Da bi se ostvario cilj upravnog postupka, zakonodavac utvrdjuje osnovna pravila, odnosno osnovna nacela upravnog postupka. To su: - Nacelo zakonitosti - Nacelo zastite prava gradjana I zastite javnog interesa - Nacelo efikasnosti - Nacelo istine - Nacelo saslusanja stranke - Nacelo ocene dokaza - Nacelo samostalnosti u resavanju - Nacelo dvostepenosti u resavanju (pravo na zalbu)

- Nacelo pravosnaznosti resenja - Nacelo ekonomicnosti postupka - Nacelo pruzanja pomoci stranci - Upotreba jezika I pisama u postupku Pored osnovnih nacela u upravnom postupku su poznata I neka druga koja nemaju atribut (osnovna), ali su od osobitog znacaja za upravni postupak: - Oficijalno I privatno nacelo - Inkviziciono I dispozitivno nacelo - Nacelo usmenosti I pismenosti - Nacelo posrednosti I neposrednosti - Nacelo javnosti i - Nacelo koncentracije Nacelo zakonistosti Nacelo zakonitosti predstavlja osnovno nacelo upravnog postupka. Njegova obaveznost se izrazava u opstoj obavezi svih I svakog u donosenju pravnih akata I u preduzimanju materijalnih radnji da se pridrzavaju zakona I propisa zasnovanih na zakonu. Prema ZOUP-a, nacelo zakonitosti izrazava svoju sustinu u dva smera: - Prvo, organi koji postupaju u upravnim stvarima resavaju na osnovu zakona I drugih propisa. - Drugo, u upravnim stvarima u kojima je organ zakonom ovlascen da resava po slobodnoj oceni resenje se mora doneti u granicama ovlascenja I u skladu sa ciljem u kom je ovlascenje dato. Nacelo zastite prava gradjana I zastite javnog interesa Pri voenju postupka i reavanju u upravnim stvarima, organi su duni da strankama omogude da to lake zatite i ostvare svoja prava i pravne interese, vodedi rauna da ostvarivanje njihovih prava i pravnih interesa ne bude na tetu prava i pravnih interesa drugih lica, niti u suprotnosti sa zakonom utvrenim javnim interesima. Kad ovladeno slubeno lice, s obzirom na postojede injenino stanje, sazna ili oceni da stranka ili drugi uesnik u postupku ima osnova za ostvarenje nekog prava ili pravnog interesa, upozoride ih na to.

Ako se na osnovu zakona strankama i drugim uesnicima u postupku nalau obaveze, prema njima de se primenjivati mere predviene propisima koje su za njih povoljnije, ako se takvim merama postie cilj zakona. Nacelo efikasnosti U clanu 7 ZOUP-a predvidjeno je da su organi koji vode postupak, odnosno reavaju u upravnim stvarima, duni da obezbede uspeno i kvalitetno ostvarivanje i zatitu prava i pravnih interesa fizikih lica, pravnih lica ili drugih stranaka. Nacelo istine U postupku se moraju utvrditi pravilno i potpuno sve injenice i okolnosti koje su od znaaja za donoenje zakonitog i pravilnog reenja (odlune injenice). Nacelo saslusanja stranke Pre donoenja reenja stranci se mora omoguditi da se izjasni o injenicama i okolnostima koje su od znaaja za donoenje reenja. Reenje se moe doneti bez prethodnog sasluanja stranke samo u sluajevima u kojima je to zakonom doputeno. Ovom odredbom je podignuto na stepen osnovnog nacela pravo stranke da se izjasni o predmetu I o svojim pravima pre nego sto organ donese resenje u upravnom postupku. Nacelo ocene dokaza Nacelo ocene dokaza sastoji se u tome sto ovlasceno sluzbeno lice pri resavanju upravnog postupka nije vezano posebnim pravilima koje ce cinjenice uzeti za utvrdjene I dokazane, vec to radi na osnovu slobodnog uverenja I na osnovu svog licnog shvatanja I ubedjenja. Dakle koje de injenice uzeti kao dokazane odluuje ovladeno slubeno lice po svom uverenju, na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka.

Nacelo samostalnosti u resavanju Ovo nacelo nije samo upravno-procesno, vec je I ustavno nacelo. Saglasno clanu 11 ZOUP-a Organ vodi postupak I donosi resenje samostavno, u okviru ovlascenja utvrdjenog zakona, odnosno drugim propisom. Ovlasceno sluzbeno lice samostalno utvrdjuje cinjenice I okolnosti I na osnovu utvrdjenih cinjenica I okolnosti primenjuje propise na konkretan slucaj. Nacelo dvostepenosti u resavanju (pravo na zalbu) Protiv reenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na albu. Samo zakonom moe se propisati da u pojedinim upravnim stvarima alba nije doputena, i to ako je na drugi nain obezbeena zatita prava i pravnih interesa stranke, odnosno zatita zakonitosti. Protiv reenja donesenog u drugom stepenu alba nije doputena. Medjutim, ukoliko stranka smatra da su prvostepenim resenjem povredjena njena prava I interesi, ona zaista nema pravo na zalbu do jos viseg organa, ali zato ima pravo na upravno-sudsku zastitu, odnosno ima pravo da sa tuzbom povede upravni spor. Nacelo pravosnaznosti resenja Reenje protiv koga se ne moe izjaviti alba niti pokrenuti upravni spor (pravnosnano reenje), a kojim je stranka stekla odreena prava, odnosno kojim su stranci odreene neke obaveze, moe se ponititi, ukinuti ili izmeniti samo u sluajevima koji su predvieni zakonom. Postoji formalna I materijalna pravosnaznost. Nacelo ekonomicnosti postupka Postupak se mora voditi bez odugovlaenja i sa to manje trokova za stranku i druge uesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrivanje injeninog stanja i za donoenje zakonitog i pravilnog reenja. Nacelo pruzanja pomoci stranci Organ koji vodi postupak starade se da neznanje i neukost stranke i drugih uesnika u postupku ne budu na tetu prava koja im po zakonu pripadaju.

Upotreba jezika I pisama u postupku Organ vodi postupak na srpskom jeziku ekavskog ili jekavskog izgovora i u tom postupku koristi diriliko pismo, a latiniko pismo - u skladu sa zakonom. Na podrujima na kojima je, u skladu sa zakonom, u slubenoj upotrebi i jezik odreene nacionalne manjine postupak se vodi i na jeziku i uz upotrebu pisma te nacionalne manjine. Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosno drugih uesnika u postupku, koji su dravljani Republike Srbije, obezbedide im se preko tumaa prevoenje toka postupka na njihov jezik, kao i dostavljanje poziva i drugih pismena na njihovom jeziku i pismu. Stranke i drugi uesnici u postupku koji nisu dravljani Republike Srbije imaju pravo da tok postupka prate preko tumaa i da u tom postupku upotrebljavaju svoj jezik. Ovo nacelo je korisno ne samo za stranku vec ono olaksava I samo vodjenje postupka kada se primenjuje nad drugim ucesnicima u postupku (svedoci, vestaci I sl). Nadleznost Pod pojmom nadleznosti se podrazumeva ovlascenje I duznost, odnosno pravo I duznost jednog odredjenog organa da resave opredeljene upravne stvari na odredjenoj teritoriji. Nadleznost se moze pojaviti kao stvarna I kao mesna. - Stvarna nadleznost Stvarna nadleznost predstavlja pravo I duznost jednog organa iz odredjene upravne oblasti ili materije da resave za pojedine iste ili istorodne upravne stvari. U okvirima stvarne nadleznosti moze se govoriti I o funkcionalnoj nadleznosti. Funkcionalna nadleznost oznacava blize opredeljivanje stvarne nadleznosti. Stvarna nadlenost za reavanje u upravnom postupku odreuje se po propisima kojima se ureuje odreena upravna oblast, odnosno po propisima kojima se odreuje nadlenost pojedinih organa. Za reavanje u upravnim stvarima u prvom stepenu stvarno su nadleni organi odreeni zakonom ili drugim propisima. Organ ne moe preuzeti odreenu upravnu stvar iz nadlenosti drugog organa i sam je reiti, osim ako je to zakonom predvieno i pod uslovima propisanim tim zakonom.

Organ nadlean za reavanje u odreenoj upravnoj stvari moe na osnovu zakonskog ovladenja preneti reavanje u toj stvari na drugi organ. Stvarna i mesna nadlenost ne mogu se menjati dogovorom stranaka, dogovorom organa i stranaka, niti dogovorom organa, ako zakonom nije drukije odreeno. - Mesna nadleznost Mesna nadlenost se odreuje: 1) u upravnim stvarima koje se odnose na nepokretnost - prema mestu u kome se ona nalazi; 2) u upravnim stvarima koje se odnose na poslove iz nadlenosti dravnog organa, kao i u upravnim stvarima koje se odnose na delatnost preduzeda ili drugog pravnog lica - prema seditu dravnog organa, preduzeda ili drugog pravnog lica. U upravnim stvarima koje se odnose na delatnost dela preduzeda kada ono obavlja delatnost van sedita tog preduzeda - prema mestu obavljanja delatnosti tog dela preduzeda; 3) u upravnim stvarima koje se odnose na delatnost preduzetnika ili drugog fizikog lica koje profesionalno obavlja ili treba da obavlja delatnost, a nema svojstvo preduzetnika - prema seditu, odnosno prema mestu u kom se delatnost obavlja ili treba da se obavlja; 4) u ostalim upravnim stvarima - prema prebivalitu stranke. Kad ima vie stranaka, nadlenost se odreuje prema stranci prema kojoj je zahtev upravljen. Ako stranka nema prebivalite u Republici Srbiji, nadlenost se odreuje prema njenom boravitu, a ako nema ni boravita - prema njenom poslednjem prebivalitu, odnosno boravitu u Republici Srbiji; 5) ako se mesna nadlenost ne moe odrediti po odredbama ta. 1. do 4. ovog stava, odreuje se prema mestu u kome je nastao povod za voenje postupka. U stvarima koje se odnose na brod ili vazduhoplov, ili u kojima je povod za voenje postupka nastao na brodu ili vazduhoplovu, mesna nadlenost se odreuje prema matinoj luci broda, odnosno matinom pristanitu vazduhoplova. Ako su istovremeno mesno nadlena dva ili vie organa, nadlean de biti organ koji je prvi pokrenuo postupak. Mesno nadleni organi mogu se sporazumeti koji de od njih voditi postupak.

Svaki mesno nadleni organ izvride na svom podruju one radnje postupka koje ne trpe odlaganja. Organ koji je pokrenuo postupak kao mesno nadlean zadrava nadlenost i kad u toku postupka nastupe okolnosti prema kojima bi bio mesno nadlean drugi organ. Organ koji je pokrenuo postupak moe ustupiti predmet organu koji je prema novim okolnostima postao mesno nadlean ako se time znatno olakava postupak, naroito za stranku. (1) Organ pazi po slubenoj dunosti u toku celog postupka na svoju stvarnu i mesnu nadlenost. Ako je nenadleni organ izvrio neku radnju postupka, nadleni organ kome je upravna stvar ustupljena cenide da li de radnju ponoviti. Delagacija, avokacija (supstitucija) I rekvizicija nadleznosti Supstitucija ili avokacija nadleznosti sasatoji se u ovlascivanju viseg organa da na sebe preuzme opredeljene stvari iz nadleznosti nizeg organa I da ih sam resi. U principu, supstitucija nije dopustena ni prema Zakonu o drzavnoj upravi ni prema odredbama ZOUP-a. Prema tome, odsupanje od pravila o nedopustenosti supstitucije nadleznosti moze da se propise samo zakonom a ne drugim podzakonskim propisima. Pod delegacija nadleznosti podrazumeva se ovlascenje viseg organa da prenese na nizi organ opredeljene stvari iz svoje stvarne nadleznosti.Organ nadlezan za resavanje u odredjenoj upravnoj stvari moze samo na osnovu izricitog zakonskog ovlascenja da prenese resavanje te upravne stvari na drugi organ. Kod rekvizicije nadleznosti, za razliku od delegacije, nizi organ ne zavrsava u celini upravni predmet od nadleznosti viseg organa, vec vrsi samo opredeljeni deo upravne stvari, dok samo resenje o upravnoj stvari donosi nadlezni republicki organ. Prostorno ogranienje nadlenosti Organ izvrava slubene radnje u granicama svog podruja. Ako postoji opasnost zbog odlaganja, a slubenu radnju bi trebalo izvriti van granica podruja organa, organ moe izvriti radnju i van granica svog podruja. On je duan da o tome odmah obavesti organ na ijem je podruju tu radnju izvrio.

Slubene radnje u zgradama ili drugim objektima koje koristi Vojska Srbije vre se po prethodnoj prijavi nadlenom vojnom stareini i po njegovom odobrenju. Slubene radnje koje se obavljaju na eksteritorijalnom podruju vre se preko ministarstva nadlenog za spoljne poslove. Sukob nadleznosti I postupak za njegovo razresavanje Sukob nadleznosti se javlja onda kada izmedju dva ili vise organa ne moze da se postigne saglasnost po pitanju ko je nadlezan da resave u jednoj konkretnoj upravnoj stvari. Sukob nadleznosti moze da bude pozitivan I negativan. Kada se dva ili vise organa smatraju nadleznima I prisvajaju za sebe pravo da resavaju odredjenu upravnu stvar, susrecemo se sa pozitivnim sukobom nadleznosti. A kada dva ili vise organa odbijaju nadleznost da resavaju u odredjenoj upravnoj stvari, radi se o negativnom sukobu nadleznosti. Sukob nadlenosti izmeu organa sa teritorije razliitih republika reava Savezni ustavni sud. Kad se dva organa izjasne kao nadleni ili kao nenadleni za reavanje u istoj upravnoj stvari, predlog za reavanje sukoba nadlenosti podnosi organ koji je poslednji odluivao o svojoj nadlenosti, a moe ga podneti i stranka. Organ koji reava sukob nadlenosti istovremeno de ponititi reenje koje je u upravnoj stvari doneo nenadleni organ, odnosno ponitide zakljuak kojim se nadleni organ izjasnio kao nenadlean i dostavide spise predmeta nadlenom organu. Protiv reenja kojim se odluuje o sukobu nadlenosti stranka ne moe izjaviti posebnu albu niti voditi upravni spor. Ako organ u sukobu smatra da mu je reenjem kojim je odlueno o sukobu nadlenosti povreeno pravo, moe izjaviti albu. Ako je o sukobu reio sud ili vlada, alba nije doputena. Ako organ nadlean za reavanje po albi utvrdi da reenje o sukobu nadlenosti nije zasnovano na propisima, raspravide odnose koji su usled toga nastali izmeu organa koji se alio i organa koji je reenjem o sukobu nadlenosti oglaen za nadlenog, vodedi rauna o pravima koja po odgovarajudim propisima pripadaju organu koji se alio. Reenje doneseno po albi smatra se prvostepenim reenjem.

Pravna pomoc Organi uprave mogu da sprovedu upravne radnje samo I iskljucivo na svojoj teritoriji. Tako, kada je potrebno da se izvrsi neka radnja u postupku izvan podrucja organa koji je nadlezan za njeno vodjenje, on je duzan da se obrati organu na cijem podrucju treba da se izvrsi radnja sa molbom za ukazivanje pravne pomoci. U tom slucaju pruzanje pravne pomoci je obavezno. Ukazivanje pravne pomoci sastoji se u tome sto jedan organ pomaze drugom u vrsenju procesnih radnji. Zamoljeni organ duzan je da postupi prema zamolnici u granicama svog podrucja I u svom delokrugu I to bez odlaganja, a najkasnije za 30 dana od dana prijema zamolnice. Obaveznu pravnu pomoc imamo samo onda kada radnja treba da se sprovede izvan podrucja nadleznog organa. Medjutm, organ nadlezan za resavanje u upravnoj stvari moze, radi lakseg I brzes obavljanja radnje ili izbegavanja nepotrebnih troskova, vrsenje pojedine radnje u postupku poveriti drugom organu ovlascenom za preduzimanje takve radnje. ZOUP predvidja mogucnost za trazenje pravne pomoci I od sudova, ali samo kada je to predvidjeno posebnim propisom. Za pravnu pomoc u odnosu na inostrane organe vaze odredbe medjunarodnih ugovora, a ukoliko takvih nemka, primenjuje se nacelo uzajamnosti (reciprociteta). Domaci organi ukazuju pravnu pomoc inostranim organima na nacin predvidjen u domacem zakonu. Organ ce odbiti pravnu pomoc ako se trazi radnja koja je protivna javnom poretku. Izuzee u upravnom postupku Slubeno lice koje reava u upravnim stvarima ili obavlja pojedine radnje u postupku izuzede se ako je: 1) u predmetu u kome se vodi postupak stranka, saovladenik, odnosno saobveznik, svedok, vetak, punomodnik ili zakonski zastupnik stranke; 2) sa strankom, zastupnikom ili punomodnikom stranke krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobonoj liniji do etvrtog stepena zakljuno, brani drug ili tazbinski srodnik do drugog stepena zakljuno, ak i onda kad je brak prestao; 3) sa strankom, zastupnikom ili punomodnikom stranke u odnosu staraoca, usvojioca, usvojenika ili hranitelja; 4) u prvostepenom postupku uestvovalo u voenju postupka ili u donoenju reenja.

Slubeno lice koje treba da reava u odreenoj upravnoj stvari ili koje treba da obavi odreenu radnju u postupku, im sazna da postoji neki od razloga za izuzede, duno je da prekine svaki dalji rad na predmetu i da o tome obavesti organ nadlean za reavanje o izuzedu. Ako slubeno lice smatra da postoje druge okolnosti koje opravdavaju njegovo izuzede, obavestide o tome isti organ, ne prekidajudi rad. Stranka moe zahtevati izuzede slubenog lica kad postoje razlozi navedeni , kao i kad postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost. U svom zahtevu stranka mora navesti okolnosti zbog kojih smatra da postoji neki od razloga za izuzede. Slubeno lice za koje je stranka zahtevala izuzede iz bilo kog razloga navedenog u zakonu, sve do donoenja zakljuka o tom zahtevu, vriti nikakve radnje u postupku, osim onih koje ne trpe odlaganje. O izuzedu slubenog lica u organu odluuje rukovodilac organa. O izuzedu rukovodioca organa odluuje organ odreen posebnim zakonom ili drugim optim aktom, odnosno organ koji je nadlean za njegov izbor, postavljenje ili imenovanje. O izuzedu se odluuje zakljukom. U zakljuku o izuzedu odredide se slubeno lice koje de reavati u upravnoj stvari, odnosno obavljati pojedine radnje u postupku po predmetu u kome je izuzede odreeno. Protiv zakljuka kojim se odreuje izuzede nije doputena posebna alba. Odredbe ovog zakona o izuzedu shodno se primenjuju i na lanove kolegijalnih organa. Zakljuak o izuzedu lana kolegijalnog organa donosi taj organ. Odredbe ovog zakona o izuzedu shodno se primenjuju i na zapisniara. Zakljuak o izuzedu zapisniara donosi slubeno lice koje vodi postupak. Stranka u upravnom postupku Stranka u upravnom postupku jeste lice na ciji je zahtev pokrenut postupak, ili lice protiv kog se vodi postupak, odnosno lice koje radi zastite svojih prava ili pravnih interesa ima pravo da ucestvuje u postupku. Prema tome, zakon razlikuje tri vrste stranaka u upravnom postupku: aktivnu stranku, pasivnu I zainteresovano lice ili intervenient. Npr. Lice koje trazi da mu se prizna pravo na penziju je aktivna stranka. Lice protiv koga je zapocet postupak za iseljavanje iz stana je pasivna stranka. Intervenient ili zainteresovano lice, kao pasivna stranka, jeste takvo lice koje ima odredjena prava ili pravni interes da se

postupak resavan u odredjenom smeru. U upravnom postupku ne mora svaki put da ucestvuju 2 stranke sa suprotnim interesima, vec se moze voditi I samo sa jednom strankom sto je I najcesci slucaj u praksci. Takodje mogu da ucestvuje I vise stranaka sa identicnim interesima, koje se prema organu pojavljuju kao jedna stranka. Oni predstavljaju procesnu zajednicu koja moze da bude formalna (stvorila se pokretanje upravnog postupka) ili materijalna procesna zajednica koja je postojala I ranije. Da bi jedno fizicko ili pravno lice imalo status stranke u upravnom postupku, neophodno je da se ispune odredjeni uslovi, I to da poseduju stranacku sposobnost, procesnu sposobnost I da ima stranacku legitimaciju. Pod stranackom podrazumeva se sposobnost da se bude stranka u postupku. Procesna jeste sposobnost za samostalno vrsenje procesnih radnji, dok je stranacka legitimacija postojanje odredjenog odnosa izmedju lica koje se pojavljuje kao stranka I konkretnog predmeta. Za priznavanje svojstva stranke jednom licu u upravno-pravnom predmetu, lice mora kumulativno da ispunjava sva 3 uslova. - Stranacka sposobnost Stranacka sposobnost odgovara pravnoj sposobnosti, odnosno sposobnosti da se bude nosilac prava I obaveza. Stranacku sposobnost ima , odnosno kao stranka u upravnom postupku moze se pojaviti svako fizicko ili pravno lice. Fizicko bez obzira na njegov uzrast. U posebnim slucajevima kao stranka koja ostvaruje svoja prava u upravnom postupku moze se pojaviti I nasciturus, tj dete koje jos nije rodjeno. Pored fizickih I pravnih lica, stranke u upravnom postupku mogu biti I : *Drzavni organi, poslovne jedinice, naseobine, grupe gradjana *Sindikalna organizacija, kada se upravni postupak odnosi na neko pravo ili pravni interes radnika. Javni tuzilac I drugi drzavni organi mogu da se pojave sa pravima I obavezama stranke ako je to potrebno radi zastupanja javnih interesa, pri cemu je osnovna razlika izmedju njih I stranke u tome sto stranka ostvaruje I stiti svoja prava I interese, a ucesnici u postupku stite I ostvaruju opsti interes I interes stranke, a ne svoj. Javni tuzilac I drugi drzavni organi (javni pravobranilac I drugi), kada su zakonom ovlasceni da u upravnom postupku zastupaju javne interese, imaju prava I duznosti stranke u granicama tih ovlascenja.

- Procesna sposobnost Procesna sposobnost je sposobnost stranke da moze sama da ucestvuje u postupku I stiti I ostvaruje svoja prava I interese. Procesna sposobnost odgovara potpunoj poslovnoj sposobnosti koja se sastoji u tome sto lice moze samostalno, slobodno I bez ikakvih ogranicenja da pribavlja prava I da preduzima obaveze. Procesnu sposobnost imaju samo punoletna fizicka lica sa navrsenih 18 godina, sa izuzetkom onih koji su stavljeni pod starateljstvom. U slucaju kada kao stranke u upravnom postupku ucestvuju maloletna lica ili punoletna stavljena pod starateljstvo, procesne radnje u njihovo ime vrse njihovi zakonski zastupnici. Kada je stranci delimicno oduzeta procesna sposobnost, onda ce ona biti procesno sposobna u granicama svoje poslovne sposobnosti. - Stranacka legitimacija Stranacka legitimacija predstavlja specijalni odnos koji postoji izmedju lica koje se pojavljuje kao stranka I konkretnog predmeta za koji se vodi upravni postupak. Da bi jedno lice imalo stranacku legitimaciju u jednom upravnom predmetu, treba da se u tom upravnom predmetu resave za njegva prava, za njegove pravne interese ili za njegove obaveze. Stranacka legitimacija moze da bude aktivna I pasivna. Stranka po cijoj incijativi se vodi postupak ima aktivnu stranacku legitimaciju, a stranka protiv koje je pokrenut postupak ima pasivnu. Zastupanje stranke U upravnom postupku stranka ne mora licno da ucestvuje, moze da bude zastupana od strane drugih lica. Ta druga lica koja izvrsavaju procesne radnje u upravnom postupku nazivaju se zastupnici stranke. Da bi moglo drugo lice u upravnom postupku da zastupa stranku, ono mora da ima posebnu legitimaciju za to, odnosno posebno ovlascenje. Na osnovu toga mogu se razlikovati 2 vrste zastupnika stranke, I to: 1) Zakonski zastupnik 2) Voljni zastupnik ili punomocnik Kod zakonskog zastupnika ima osnova u pravnim propisima, a kod punomocnika, punomocnik dobija legitimaciju na osnovu slobodno izrazene volje lica koje treba da bude zastupano.

- Zakonski zastupnik