Professional Documents
Culture Documents
1 / 24
Деда Светолик је по мени трећа значајна личност нашег порекла из више
разлога: Прво захваљујући тој завршеној школи која је у то време била велика
школа, кад многи нису знали ни да читају ни да пишу, види колика је вредност
школе и школовања и своју децу шаље у школе јер види да је школа основ
напретка и богатства. Свог најстаријег сина Светозара шаље на правни
факултет у Суботицу јер у то време није било факултета у Београду. И другу је
децу дао на школовање.
3 / 24
реаговали и скочили да се и физички обрачунају са њим али његови пријатељи
су већ били спремни да то спрече.
Деда је од малена био духовит. Кад је био мали и учио школу, срео је
рођеног кума који га је питао шта је са оним богомољцем (тако су звали децу
која су учила школу). Деда је одговорио да је тај умро, на шта му је кум рекао:
"Е, Бог га курталисао јер је био глават и никако није могао да ухвати
равнотежу јер му се глава љуљала тамо-амо". Кад се кум поздравио и окренуо,
деда је пришао врзини, узео један бусен и погоди кума бусиком у леђа. Кад је
кум повикао: "Светоличе што ме удари?" - деда му је одговорио: "А, куме, сад
ме познајеш, а кад сам ти рекао да је умро, а ти вичеш: е Бог га курталисао".
4 / 24
ћу испричати само један. Рајко је по струци био геометар. Имао је стан у Kнез
Михаиловој улици у Беогрду. Није волео да се баш кицошки носи, па онако
обично обучен дошао је у познату кафану Москва да попије кафу. Након три
обраћања конобару да му донесе кафу - није је добио. Рајко се извуче, оде у
стан, обуче фрак, цилиндар, лептир машну, белу кошуљу и штап са лакованим
ципелама и црним панталонама. Врати се у ресторан и седне у угао. Док му је
конобар придржавао фрак и штап он је повукао мало свеје црне панталоне.
Конобар га је упитао шта жели, а Рајко је рекао да му донесу шавољ кафе
(шавољ је дрвена посуда у коју стаје око 12 литара течности). Конобар, када се
консултовао са шефом сале, донео је шавољ пун кафе, а Рајко је одмах питао
колико треба да плати. Платио је, а конобару је рекао да кусур задржи за
напојницу. Он је устао, узео свој фрак са офингера, мућнуо га у шавољ са
кафом пред свим очевидцима и рекао: Пиј, ово ти пијеш. Јер кад нисам тебе
обукао, нисам могао добити ни кафу, а тебе кад сам обукао добио сам шавољ
кафе, па ти ово и пиј. Окренуо се и отишао оставивши свој фрак потопљен у
шавољу кафе.
5 / 24
Порекло фамилије Поповић
6 / 24
Манастир Вољавча, цртеж Михаила Валтровића из 1871. године
8 / 24
22. јануара 1763. године. Исте године засађен је и воћњак на Космају, 220
стабала шљива, а наредних година подигнути су нови засади. Повећава се и
манастирско братство доласком јеромонаха Силвестара. Током 1764/65. године
вршени су и обимни грађевински радови на зградама манастирског комплекса.
О њима је игуман Алексије оставио обиман запис на једном Псалтиру, који се
данас чува у цркви села Крчмара код Ваљева. Ту су забележени трошкови за
материјал, наднице мајстора, као и куповина имања, црквених и
богослужбених предмета и књига. Те године игуман Алексије дао је да се у
спомен својих родитеља, Јеврема и Ане, искује ковани кивот од сребра, што
сазнајемо из натписа урезаног на сребрном поклопцу кивота. О изведеним
радовима у манастиру том приликом, сачувана су документа која је издао
руднички кадија Хусеин 1765. године. У њима стоји да су извршене оправке
крова, тавана, соба, кухиње, подрума и штале учињене правилно и у складу са
везировом дозволом. У то време подигнут је и конак на источној страни
манастирског комплекса, што видимо из натписа уклесаног на надвратнику
западног улаза у конак. Радови су настављени и наредне 1766. године, када је
руднички кадија издао дозволу игуману Алексију да може довести воду у
манастирску башту. Новом исправом, издатом две године касније, дозвољено је
да се у башти озида чесма. Из више записа сазнајемо да је знатно обогаћен
фонд манастирске библиотеке новим књигама, куповином и прилозима
верника.
Бројни подаци о радовима извршеним на манастирском комплексу и
куповини имања. сведоче да је манастир између 1762. и 1768. године доживео
процват. За то највише заслуга има малобројно братство, и то пре свих игуман
Алексије и његов сабрат Димитрије, који су сво своје знање и умеће, као и не
мала финансијска средства, уложили у обнову и напредак манастира. Игуман
Алексије показао је да поседује и дипломатске способности. успевајући да од
турских власти издејствује дозволе за жељене радове, што је иначе у то време,
када је притисак на српску цркву био на врхунцу, било изузетно тешко. И тада,
у јеку напретка и процвата манастира, новембра 1768. године, игуман Алексије
се обрео у фрушкогорском манастиру Беочин.
9 / 24
Манастир Вољавча данас
10 / 24
1) После II Српског устанака у ослобођеној Србији појављују се у попису
домаћинстава Поповића: Мијаило, Величко, Јован, Атанасије и Петар. Они су
потомци прводосељених Јеврема и Арсенија и касније новодошлих насељеника,
што се не може утврдити из поменутих разлога.
11 / 24
али нема података о њиховим потомцима по мушкој линији. Претпоставља се
да су од Ђорђа потомци Чедови и Жикановци, а такође се претпоставља да су у
Жикановце тј. за једног од његових предака удата је једна удовица из
Станојчића из Бруснице која је довела из првог брака свога сина и дала му
презиме Поповић.
5. Петровићи су грана Поповића која је касније досељена. Најстарији
познати предак је Петар Поповић (1783.) који је имао синове Уроша (1823.),
Илију (1828.) и унуке Новицу (1854.), Добрицу (1859.) и Богдана (1861.).
Претпоставља се да су преци тзв. Доџоваца, Бујроваца и Миленкових.
6. Станојчићи. Њиховог претка довела је у фамилију Поповић удовица из
фамилије Станојчића из Бруснице, примили су презиме и њихову славу.
12 / 24
Родослов Пантоваца
1. Лазар
13 / 24
1.1 Светолик и Андријана-Дринка.
14 / 24
Светоликова и Дринкина деца су:
1.1.1 Светозар (1900.),
1.1.2 Рада (1902.),
1.1.3 Ката (1905.),
1.1.4 Тимотије (1907.),
1.1.5 Драгомир (1908.),
1.1.6 Крстина - Лепа (1912.),
1.1.7 Бранислав (1914.) и
1.1.8 Жарко (1916-1917.).
Треће дете је ћерка Биљана, коју смо ми сви у фамилији звали Ацица и по
том надимку је сви ословљавамо. Живи у Београду, има стан, развела се од
мужа Бранка са којим није имала деце. Најмлађи син Драган се женио два
пута: Први пут са јодном Чачанком која је већ умрла, и са њом има сина
Зарана, који је завршио поморску школу али због ратне ситуације није се могао
запослити, има стан у Чачку, још није ожењан. Драган одлази у Немачку и тамо
упознаје једну Пољакињу са којом има четворо деце. Јодно време је живео у
Крушевцу са породицом али убрзо су се вратили у Немачку. И он слабо
контактира са нама тако да ништа више не можемо знати о њему.
16 / 24
женом Ђином из Београда са којом има Данијелу и Дејана. У другом браку са
Мијаиловић Радмилом из села Ба. Са њом добија сина Горана, а потом близанце
Виолету и Жељка. Друга ћерка, а треће дете Владинка рођена 1934. године,
умрла је 2004. године. Она се удаје у Маркову Цркву за Александра Мићића
(1927.-1964.). Владинка са Алексадром добија два сина: Милана рођеног 1951.
године и Милована 1954. године. Милош са женом Павловић Велиборком из
Маркове Цркве добија ћерку Сању 1981. године, која је завршила факултет, а
син Саша 1978. је нажалост погинуо 1994. године. Син Милован је још момак.
Обадва сина живе у Словцу.
Треће дете деде Светолика је Ката рођена 1905. године. Била је позната
куварица. Радила је и у Бањанима, Трбушанима и другим местима. Ката се
удавала два пута. Први пут се удала за Видаковић Обрена 1896. и са њим
добила петоро деце: Бранко, Богдан-Ћућа, Богољуб-Вера, Лепосаву-Лепу и
Душанку-Цицу. Други пут се удала 28.05.1940. за познатог угоститеља Милана
Јовановића са којим није имала деце јер су обадвоје већ били у позним
годинама. Милан је био шеф ресторана "Москва" у Београду. Живела је у
Београду и радила у елитном ресторану "Три грозда" код Радио Београда и
Политике. Становала је у улици 29. Новембра.
17 / 24
Од друге жене Милунке, која је иначе из Прањана, Љубивоје има децу:
Маринка Видаковића и ћерку Ангелину која је удата у Прањане у Браловиће, а
живи у Чачку
Потомство Катино:
Син Богдан, који је капетан I класе, кога смо сви звали Ћућа, са женом
Маријом добија ћерку Весну која у браку добија ћерку, а живи и ради у
Београду.
Лепа, четвто дете Катино без завршеног факултета, што је тетка жарко
желела, удаје се у Титоград, у фамилију Драговића, познату учитељску
фамилију. Њен муж Саво је био машински инжињер. Са њим Лопа у браку рађа
ћерке Миру, Снежану, Зорицу и сина Зорана рођеног 1965. године. Све су
удате, имају своју фамилију. Зоран је ожењен, има двоје деце. Саво је пре пар
година преминуо, а Лепа је преминула у јулу 2006 године.
18 / 24
потпуно здраво и способно дете. Оља магистрира на правном факултету и са
мужем Драганом добија ћерку Марину. Сво троје одлазе у Канаду. После
преране смрти мужа који је био диван отац и изузетан програмер, завршава
колеџ за рачунаре и запошљава се у компанији "Cоgноs". После неколико
година рада прелази са ћерком Марином у Лондон у оквиру исте компаније.
19 / 24
Следеће дете деде Светолика и Дринке је Драгомир рођен 1908. године.
Следеће дете деде Светолика је Крстина или Лепа како су је звали јер је
кажу била јако лепа жена, а рођена је 1912. године. Лепа се удаје за
Драгослава Јевтића у село Доњи Лајковац и са њим има Милунку (1933.) и
Дрину (1934.). Милунка се удаје за Кикојевић Милутина у Доњи Лајковац и има
две ћерке Мирјану и Љиљану, а син Драган је умро. Мирјана је удата за
Мирослава Павловића и има два сина Драгана и Милша. Љиљана је удата за
Обућина Михаила и има са њим ћерку Јелену и сина Ивана.
Последње дете деде Светолика и бабе Дринке Жарко живео је само једну
годину.
21 / 24
1.2 Новица
1.2.1. Љубивоје; Женио се два пута, из првог брака није имао деце, а из
другог брака са супругом Борком добијо је ћерку Милицу-Микицу,
која је добила сина Уроша са мужом Мишом који су после развода
отишли у Италију.
22 / 24
1.9.8 Миодраг (1922.) Бојовић са женом Милијанком има Милана и
Милицу. Милан има два сина са супругом Стојанком: Ненада и
Предрага-који је поп у Горњем Милановцу, парохија Брусничка.
Ненад има два сина са супругом Данијелом: Николу и Вељка.
Предраг са супругом Радмилом има сина Лазара.
2. Гајо
23 / 24
Бранетића има Милорада и Миливоја. Миливоје живи у Горњим
Бранетићима и има три ћерке:Ангелину, Миму и ?.
2.3 Ангелину удата у Горње Бањане породица Николић, има сина Огњена,
Витомира и Милојку. Витомир са Радмилом има Будимира и Богдана.
Огњен са Иванком из Жижовића има Драгана (није имао деце, живи у
Панчеву), Предрага (умро са 12 година), Чедомира и Милицу. Чедомир
са женом Десанком из Ерића има Зорицу и Олгицу. Милица је удата у
Диће и има Верицу и Мића.
2.4 Стана се није удавала, али има сина Радича (презиме?). Радич са
женом Винком има ћерку Десанку удату у Челиковиће.
24 / 24