1.

Porodica I funkcije porodice Porodica je drutvena grupa koja prva oseti tekoe i krize u drutvu, ali i njegov napredak i razvoj. Porodica je od svog postanka prolazila kroz razliite oblike razvoja, ali je ouvala neke osnovne, nezamenjive funkcije u razvoju oveka kao linosti i njegove ue i ire zajednice. Ona je istorijska kategorija, to znai da je podlona stalnim promenama.Sijakovic,2008:95 Kako se menjalo i napredovalo samo drustvo, menjala se i porodica. Promene u drustvu, u nacinu zivota i potreba ljudi, odrazavaju se i na porodicu, tacnije odnose u njoj, nacin funkcionisanja i razvoj i vaspitnu ulogu porodice. Medjutim, porodica je nezavisno od drustvenih promena uvek imala svoju funkciju, i u literaturi nailazimo na to da autori razlikuju nekoliko nepromenljivih funkcija porodice: 1. Bracna funkcija 2. Reproduktivan funkcija 3. Ekonomska funkcija 4. Funkcija socijalizacije 5. Zastitna funkcija Sijakovic,2008:96 Sve funkcije porodice su medjusobno povezane i nemoguce ih je proucavati nezavisno jednu od druge, kao posebne kategorije. Tako ljudska vrsta ima potrebu za produzavanjem vrste u cemu se ogleda bioloska funkcija porodice, odnosno reproduktivna. Bracnom funkcijom se upotpunjuje reproduktivna, i ona podrazumeva partnerstvo, podrsku i zajednicke napore u stvaranju i podizanju porodice. Ekonomska funkcija podrazumeva ekonomsku stabilnost i socijalnu sigurnost i egzistenciju porodice, i ona mnogo utice na izgled i nacin funkcionisanja porodice. Funkcije socijalizacije predstavlja polozaj porodice u drustvu, vrednosti koje je ona prihvatila, a koje uticu i na njen stil zivota, ali i vaspitanje koje se u skladu sa tim i odvija. Zastitna funkcija porodice ogleda se u fizickoj i emotivnoj zastiti njenih clanova, o medjusobnoj brizi i pruzanju pomoci izmedju njenih clanova u svakodnevnom zivotu. deteeee U savremenom drustvu, u odnosu na ranija drustva i istorijske epohe, doslo je do promena socioekonomskih uslova zivota. Samim tim, promenili su se i nacini porodicnog vaspitanja i njegovog shvatanja. Da bi smo mogli da razumemo nacin funkcionisanja savremene porodice i razloge za njegove promene, neophodno je da sagledamo kako se on odvijao kroz istoriju u skladu sa socio-

ekonomskim promenama. Neophodno je sagledati porodicne i drustvene uloge koje su clanovi porodice imali kroz njen istorijski razvoj, u zavisnosti od mnogobrojnih faktora koji su imali i imaju direktan uicaj na njih. Iz ovih razloga, mnogi istrazivaci se bave proucavanjem porodice kroz istrazivanje etnografije detinjstva i roditeljstva. Postoje razlicite teorije o roditeljstvu, gde neki istrazivaci isticu njegovu biolosku osnovu, dok je drugima primarna socijalna. Neosporno je postojanje i bioloskih i socioloskih faktora koji uticu na shvatanje roditeljstva, medjutim nemoguce je odvojiti te dve kategorije. Ljudi imaju prirodnu potrebu za roditeljstvom, odnosno decom i produzenjem vrste, medjutim nacin obavljanja roditeljske funkcije nije dat nasledjem, iako i ono ima ulogu u tome, nije presudno.O tome nam svedoci razlicito shvatanje roditeljstva u razlicitim epohama razvoja drustva, ali i njegova kulturna uslovljenost, jer ono sto je prihvatljivo u jednoj kulturi, ne mora biti nuzan obrazac u drugoj, cak mogu postojati razliciti obrasci ponasanja izmedju razlicitih kultura u istoj epohi razvoja drustva. Autor Igor Semjonovic Kon u svojoj knjizi Dete i kultura se upravo bavi ovom problematikom, i u glavi o roditeljstvu studiozno iznosi cinjenice na osnovu kojih su on i autori koji se bave istim pitanjem, dosli do odredjenih saznanja o roditeljstvu kao sociokulturnom fenomenu, o ulogama majke i oca u porodici i porodicnim odnosima, kao i uticaju na dete i njegovu licnost, u razlicitim kulturama i vremenskim periodima. U pogledu roditeljstva, osvrtom na istorijski pregled razvoja porodice, briga i podizanje dece su bili drugaciji u odnosu na ono kome smo mi danas svedoci. U ranijim drustvima vaspitanje dece nije bila iskljucivo obaveza roditelja, vec su veliku ulogu imali i drugi clanovi porodice i oni koji su u srodstvu sa porodicom. Naravno, postojale su razlike u brizi o deci izmedju drustvenih slojeva, ali roditeljska funkcija se globalno razlikovala od danasnje. Izmedju ostalog, postavlja se pitanje potrebe za roditeljstvom, gde na osnovu demografskih istrazivanja Kon izdvaja racionalno-ekonomske i psiholoske razloge. Sustina racionalnoekonomskih razloga je u ekonomskoj koristi dece, jer ona svojim radom doprinose egzistenciji i stabilnosti porodice. Psiholoski razlozi se ogledaju u tome da se zadovolji potreba coveka da se oseca korisnim i potrebnim u pruzanju brige i ljubavi.

Da bi se razumeli ovi razlozi neophodno je sagledati razlike u roditeljskim vrednostima u socialno-istorijskom kontekstu. Tako kroz istoriju mozemo uociti razlicite odnose roditelja prema deci. Za period do kraja cetvrtog veka za mnoga drustva karakteristican je infanticid. U periodu srednjeg veka karakteristicna je ambivalentnost, dvojstvenost odnosa prema deci. Krajem XVIII veka javljaju se koreni detocentristicke orijentacije u roditeljskom stilu vaspitavanja dece, medjutim ona nije opsteprihvacena cak ni pocetkom XX veka, vec kasnije, u period savremenog drustva. Odnos prema deci zavisio je i od ekonomskih faktora. Tako je na primer infanticid, odnosno cedomorstvo, povezan sa nedostatkom sredstava za zivot. U nekim drustvima, novorodjenom detetu se nije pridavao veliki znacaj. Ubistvo deteta se nije smatralo zlocinom, gubitak deteta se cesto prihvatao mirno, a obred sahrane je cesto bio izstavljen, sto sa smrcu odraslih nije bio slucaj. Ovakav odnos prema detetu moze se videti i u antickom drustvu, gde su se deca tretirala kao niza bica i kao roditeljska svojina. Zakonodavna zabrana cedomorstva dolazi krajem IV veka, ali to nije znacilo da se polozaj deteta promenio niti da mu je priznato pravo na ljubav. Odnos roditelja prema deci u srednjem veku je ambivalentan, gde u ranom period decu kaznjavaju, ne cene, tuku i prodaju. Deca su diskriminisana i posmatrana kao nerazumna bica. Medjutim to ne znaci da su svi imali takav odnos prema deci, odnosno da ih nisu voleli. Zabelezeni su slucajevi gde se roditelji odnose prema deci sa puno ljubavi i pozrtvovanja, i upravo u tome se ogleda ambivalentnost karakteristicna za ovaj period. Uprkos tome, ukoliko zelimo da vidimo celu sliku, uspostavljanje trajne emotivne veze izmedju roditelja i dece bilo je otezano. Tezi uslovi zivota, visoka stopa nataliteta i mortaliteta, doveli su do toga da zivot deteta ima manju vrednost. U porodicama koje su zivele u izobilju i kojima uslovi zivota roditeljima nisu predstavljali prepreku za emocionalno povezivanje sa decom, taj proces je otezavala praksa da se deca salju na vaspitavanje van porodicne kuce. Samim tim deca koja su rasla u drugoj porodici, postajala su emotivno bliza i povezana sa tom porodicom, a ne sa svojom. Isto tako roditelji nisu mogli da osecaju prema njima bliskost, zbog njihovog odsustva. U periodu XVI i XVII veka, u patriajrhalnoj porodici, roditelji su imali vlast nad decom, a ona potpuno zavisan polozaj. Smatralo se da su kaznjavanje i strah najbolji vaspitni postupci.

Krajem XVIII veka javila se, kao sto je receno detocentristicka orijentacija, koja je uzimala sve vise maha u drustvenoj svesti. Detocentristicka orijentacija, kao sto i sam naziv kaze, u centar stavlja dete. Njemu se priznaje pravo na ljubav, a roditelji, posebno majka, dobijaju novu ulogu. Od majke se zahteva da bude nezna i brizna prema svojoj deci, i propagira se bliskost i povezanost dece i roditelja, a dete postaje centar porodicnog zivota. Medjutim, ova orijentacija je vise bila rasprostranjena u drustvenoj svesti, dok je u praksi bilo malo drugacije, i nije odmah naisla na prihvatanje. U savremenim uslovima, porodica, odnosno roditelji imaju primarnu, najvazniju funkciju u emocionalnom razvoju dece. Dete je voljeno, i prema njemu se odnosi sa puno razumevanja i postovanja, roditelji uticu na njega, ali postoji i povratan uticaj deteta na roditelje. Ono predstavlja najvecu vrednost u porodici. Medjutim uslovi savremenog nacina zivota su takvi, da je roditeljima neophodna pomoc u vaspitanju, pa veliki udeo u tome imaju i vaspitne institucije.