Delovi motocikla: Kao i bicikl, motocikl ima okvir, zadnji toak koji pogoni napred, prednji toak (slika

4a) za upravljanje i komande na upravljau (slika 4b). Kao i automobil, ima motor sa unutranjim sagorevanjem i amortizere. Amortizer dri telo motocikla na tokovima i spreava ote enja usled poskakivanja tokova po putu.

Instrument tabla

!otocikli imaju plou sa instrumentima na sredini upravljaa. "klopkama za svetla i pokazivae smerova moe se rukovati na rukama upravljaa. #abla se sastoji od$ %. &rave za pokretanje motora '. &rzinometra (. )okazivaa smera i kontrolni* sijalica 4. &rojaa obrtaja

Dvotaktni motor s jednim cilindrom (motori ve i* motocikla imaju vie cilindara) Rezervoar za gorivo Lagana asija Prednji amortizer Zadnji toak sa amortizerima

Gume motocikla koje dobro prijanjaju uz as+alt ak kad se motor naginje u krivinama.

asija

,-siju motocikl- se sastoji od okvira i ve-nja, z-jedno s- prednjim viljukama, od vozil-. Ram

.-m je obino n-pr-vljen od -luminijum- ili elik- z-v-renog (ili legure) podupir--, s- z-dnjim ve-njem k-o s-st-vnim delom u diz-jnu ( slika ). /gljenina vl-kn- i tit-nijum se koriste u proizvodnji nekoliko veom- skupi* pril-go0eni* okvira.

1kvir ukljuuje gl-vu cev koj- dri prednje viljuke i omogu -v- mu dstoji. 2eki motocikli ukljuuju motor k-o nosivi deo, to se sve koristi kroz istoriju motora, -li s-d- sve e e.

!lastino oslanjanje

!oderni diz-jn oslanjanja su dv- tok- od motor- povez-na s- -sijom od oslanjanja -r-nm-n-, me0utim, u 3*elicopter4 stilu motocik-l- esto bir-ju dse odreknu z-dnjeg oslanjanja, koriste i vrsti okvir.

Prednje oslanjanje (slika "a) je obino ugr-0eno u prednju viljuku i moe d- se s-stoji od izvl-enj- cevi koje s-dri oslanjanje unut-r neke multib-r veze, koja s-dri spolj-snj oslanjanje.

oslanjanje 1slanjanje zvano #elever (slika "a$%) karakteristika tog oslanjanja je da isto kao i )aralever, kod sabijanja u manjoj meri smanjuje me0uosovinski razmak ime motocikl postaje stabilniji u krivinama, takodje nema poniranja prednjeg kraja prilikom koenja.

Z&dnje oslanjanje (slika "b) podr-v- "ving5-rm (prvobitno pozn-t k-o z-m-* viljukom je gl-vn- komponent- z-dnjeg oslanjanja kod n-jmoderniji* motocik-l-, koristi se d- dri vrsto z-dnju osovinu, dok vertik-lno rotir-ju im moe d- dozvoli suspenziji d- -psorbuje ner-vnine n- putu), koji je privr en preko vijka n- r-m i im- osovinu z-dnjeg tok-.

Paralever zadnje oslanjanje(slika "b$%) , ine ga jednokraka osciliraju a vilica i potezna poluga. 1sciliraju a vilica vodi toak, a potezna poluga povoljno deluje na oprune karakteristike pri promeni optere enja. 6entralnoj oprunoj nozi moe se kontinuirano menjati karakteristika opruge i priguenja.

Prednj& viljuk&

)rednja viljuk- (slika ') je deo motocikl- koji s-dri prednji to-k i slui za upravljanje motociklom. 7- rukov-nje, prednj- viljuk- je n-jkritiniji deo motocikl-. 8iljuka odre0uje koliko je motor st-bil-n.

8iljuk- se ugl-vnom s-stoji od dve cevi , koje dre prednju osovinu i koje povezuju r-v-stu cev i ruku n- ramu koja omogu -v- upr-vlj-nje. (otor

"koro svi komercij-lno dostupni motocikli su voeni na benzinske motore s- unutr-njim s-gorev-njem, -li neki m-li skuteri koriste elektrini motor, postoji veom- m-li broj dizel modela (n- primer, verzij- K-v-s-ki K9.:;< i *ol-ndski )roizvedene #rack #5=<<6>? (slika ) )).

!otocikli su ugl-vnom, -li ne i iskljuivo, s-injen od jedne do etiri cilindr-, - diz-jneri su poku-li pr-ktino sv-ki mogu i r-spored. 2-je e kon+igur-cije motor- d-n-s su jed-n i dv- cilindra. !otori s- vie cilind-r-, a iste z-premine mogu r-vnomernije d- se voze. !otori s- m-njim brojem cilind-r- su je+tiniji i l-ki z- odr-v-nje. 8odeno *l-0enje motor- im- r-dij-tor koji je prim-rni n-in da rairi toplotu. .-s*l-dn- tenost ili ulje je st-lno u optic-ju izme0u ovog *l-dnj-k- i cilindrk-d- motor r-di. 8-zdu*om *l-0eni motocikli osl-nj-ju i se n- to da v-zdu* duv- kroz rebra na motoru ? rasteruje toplotu. #eni *l-0eni motocikli im-ju potencij-l z- ve u mo u d-toj z-premini, vr - toler-ncija, k-o i dui r-dni vek. !otocikli sa v-zdunim *l-djenjem su potencij-lno je+tiniji za kupovinu i imaju m-nji me*-niki kompleks i m-nju teinu. 8-zdu*om *l-0eni motor skuplja i proiruje s- svojim ve om temper-turom, z-*tev- l-b-ve toler-ncije, i d-je kr- i vek motor-. 8-zdunim *l-0enjem kod dvotaktni* motora jo ekstremniji r-dni vek, -k kr- e nego v-zdunim *l-0enjem etvorotaktnog motora.

)rimenjen n- motociklim-, dvot-ktni motori im-ju neke prednosti u odnosu n- ekviv-lentne etvorotaktne motore$ oni su l-ki, me*-niki mnogo jednost-vniji, i d-ju vie sn-ge kada rade najbolje. Ali, etvorotaktni motori su istiji, pouzd-niji, i dostavljaju ve u snagu ? broj obrtaja motora. / r-zvijenim zemlj-m-, dvot-ktni motori5 mopedi su retki, jer5pored n-vedeni* r-zlog- oni isputaju i vise tetni* izduvni* gasova ? ne idu u susret s-vremenim standardima emisije tetni* gasova. "koro svi moderni dvotaktni motori su sa jednim cilindrom, teno *l-0eni, i ispod :<< 66. #r&nsmisij&

"-vremeni motocikli (izuzev skuter-), sve promene brzine (od koje sve vie e im-ti pet ili est), vre se pomo u none poluge . #ein- n-jve i* putniki* motocikala (od (:< kg do =<< kg) je t-k-v d- ne mogu e+ik-sno dse gurnu pozadi od strane voz- dok sedi, - oni su opremljeni *odom un-z-d (rikvercom) k-o st-nd-rdnim. "vi dvotok-i koriste sekvencij-lnim menj-. 2- motociklu prvi ili drugi stepen prenos- mogu biti iz-br-ni iz neutr-lne (ler), -li se u ve i broj prenosmoe pristupiti s-mo po redu5 tako nije mogu e preb-civ-nje s- drugog stepena prenos- n- etvrti stepen prenos- bez menj-nj- preko tre eg stepen- prenos- (slika *). )et brzin- n- ovoj kon+igur-ciji bi bio pozn-t k-o @jed-n dole, etiri gore@ zbog pl-sm-n- n- zup-niku u odnosu n- neutr-l-n. 2eutr-ln- se moe n- i @pol- menjanja@ d-leko od prve i druge brzine, t-ko d- preb-civ-nje direktno izme0u dve brzine mogu biti u jednom pokretu.

#r-dicion-lni skuteri jo uvek im-ju uputstvo z- promenu stepen- prenosn- levoj str-ni upr-vlj--, s- kv-ila n- polugu i obrnuto. "ve one mogu biti opremljeni s- kontinu-lno promenljivom ili 68# menj-em umesto tog-, vrst-utom-tskog menj--, koj- je bez stepena. Kor-k preko motocik-l- esto im-ju tri brzine stop-l- promene, -li kv-ilo je -utom-tsko. +v&ilo (slika *a) je obino r-spored plo- n-sl-g-ni* u n-izmeninom obliku, jed-n usmeren ka unutr- d- motor i n-redne usmerene n- n-polje ka transmisionom vratilu. >ok je vl-no (rotir- u ulju) ili suvo, ploe su stisnute z-jedno pomo u opruge, iz-ziv-ju i trenje izme0u plo- dok ne rotir- k-o jedinstvenu celinu, vonj- direktnog prenos-. )olug- n- upr-vlj-u iskori -v- me*-niku prednost preko k-bl- ili *idr-ulinog -r-nm-n dotpusti oprugu kv-ila, to omogu -v- d- se motor slobodno kre e u odnosu n- prenos.

Z&dnji ,ogon

)renos sn-ge iz menj-- n- z-dnji to-k se postie r-zliitim metod-m-. 9-n-ni pogon (slika %- a) koristi l-n-nik i v-ljk-sti l-n-c, koji z-*tev- i podm-ziv-nje i pode-v-nje z- izduenje , koj- se j-vlj- kroz *abanje. !-zivo je predmet na lancu kojim se podmazuje lanac ? lananik ? na kome se stvaraju prlj-vtine. 9-nci se troe, a preter-no troenje prednji* i z-dnji* l-n-nik- moe biti op-sno. / l-ncu sn-g- se prenosi u ravni zadnjeg tokpreko diska. )r-ktino svi motori visoki* per+orm-nsi , trk-ki* motocik-lkorste lananik.

Kainik (slika %- b) je jo uvek predmet na istezanje, -li r-di vrlo ti*o, isto i e+ik-sno. !e0utim, kainici su ogr-nieni u prenosu mo i koju mogu dprenesu. 7up-sti k-i se esto koristi.

8r-tilo je obino potpuno z-tvoreno, - vizuelni izgled je cev, koja se protee od z-dnjeg del- prenos- n- zvono ku ita n- z-dnjem toku. /nut-r ku it- zvona nalazi se zup-nik n- vr-tilu slian kao ? na zadnjem delu. 1v-j -r-nm-n je superior-n u pogledu buke i isto e i pr-ktino bez odr-v-nj-, s- izuzetkom povremeni* promena tenosti. !e0utim, dod-tni par zupanika su izvor gubitk- sn-ge i dod-tnu teinu. #okovi ./elne (slika %%)0

1plate su ugl-vnom od elika ili -luminijuma (ugl-vnom s- elinim ic-ma i -luminijumskim centrom) ili !-g5tip- livene ili m-inski obra0enog -luminijum-.

/ jednom trenutku, motocikli su koristili tokove izgr-0ene od odvojeni* komponenti, -li iz jednog del- tokovi su e i s-d-. #rkaki motocikli motocikli esto koriste +elne od ugljenini* vlakana, -li tro-k ti* tokov- je visok z- optu upotrebu. Aice od +elne im-ju centr-lno vorite povez-no s- obodom tok- preko ice. 1ve ice su gener-lno prilino vrst- i nesavitljiva k-o to su tipini k-blovi od ice. ?p-k, oni me*-niki +unkcioniu k-o zategnuta ic-, odravaju pravac i daju sn-gu toku. Gume

!otocikli ugl-vnom koriste pneum-tske gume. !e0utim, u nekim slu-jevim- gde su rupice z-jedniki (neki enduros), gume su punjene penom. 1be vrste gum- dol-ze u mnogim kon+igur-cij-m-. 2-jv-nijk-r-kteristik- bilo koje gume je n-leg-nje, m-l- obl-st koj- je u kont-ktu spovrinom put- u toku vonje. )ostoje gum- diz-jnir-ne z- vonju u ekstremnim uslovima, sport i putovanja (slika %1).

Bum- diz-jnir-ne z- voznju u ekstremnim uslovima imaju duboka g-zitz- m-ksim-lno prij-nj-nje n- l-b-ve prlj-vtine, bl-ta, ljunk- ili, to su gume im-ju tendenciju d- budu m-nje st-bilne n- poplo-nim povrin-m-. Bume dizajnirane za putovanja su obino n-pr-vljene od gume z- ve u izdrljivost. 1ni mogu tr-j-ti due, -li oni im-ju tendenciju d- d-ju m-nje prij-nj-nje od sportski* gum- optim-lne r-dne temper-ture. ?splativo je dgume za putovanja obino nude bolje prij-nj-nje n- niskim temper-tur-m-, to zn-i d- moe biti vie pogodn- z- vonju u *l-dnim ili zimskim uslovim-, dok sportska guma nik-d- ne moe dosti i optim-lnu temper-turu r-d-. "portske gume pru-ju neverov-tnu izdrljivost, moe tr-j-ti %.:<< km ili m-nje. Krst-ric- i @"port #ouring@ gume poku-ti d- n-0e n-jbolji kompromis izme0u prij-nj-nje i izdrljivost. #o je vrst- gume r-zvijena specij-lno z- trke. 1ve gume nude n-jvii nivo izdrljivosti z- krivine. 7bog visoke temper-ture n- kojoj ove gume obino r-de, kori enje n- ulici je nesigurno, jer gume obino ne e dosti i optim-lnu temper-turu, ime skoro nije mogu e upravljane na putu. / trkakim situ-cij-m-, sportske gume e obino biti dovedeni do temper-ture sa pret*odnim zagrevanjem guma. +onice

)ostoje gener-lno dve nez-visne konice n- motoru, jed-n set nprednjem toku i jedan na zadnjoj strani. !e0utim, neki modeli im-ju @)ovez-ne konice@ pri emu mogu d- se primenjuju u isto vreme koriste i s-mo jednu kontrolu. )rednje konice (slika %2) su gener-lno mnogo e+ik-snije od z-dnji* konica$ oko dve tre ine od z-ust-vne mo i dol-zi iz prednje konice,

ugl-vnom k-o posledic- teine prenos- budu zn-tno izr-enije u odnosu nve a ili manja vozil-, jer kr-tko me0uosovinsko r-stoj-nje motocikl- je u odnosu na centar m-se visine. #o moe dovesti do prijanjanja.

Konica moe biti dobo ili disk, s- disk konic-m- se e e koriste nvelikim, modernim ili skupljim motociklima z- d-leko superiornije z-ust-vlj-nje snage, posebno u vl-nim uslovim-. )ostoji mnogo konic- poboljani* per+orm-nsi, na tritu se mogu na i delovi z- ve inu motocikala, ukljuuju i i koione ploice r-zliiti* jedinjenj- i eline konice. Bodine %C=%, &!8 predst-vio blokir-nj- tokov- (A&") n- motor. >rugi proizvo0-i su t-ko0e usvojili, jer ove te*nologije, m-d- D-rleE >-vidson s-mo d- nudi n- nekim motociklim- policiji, - ne o civilnim motocik-l-. A&" je norm-lno n-l-zio n- motociklim- od ;<< ccm ili ve i motor k-p-citet-, i-ko je dostup-n n- skuterima do 4C ccm. Dodatni Instrumenti na instrument tabli .slika %30

8e in- motocikala imaju jednu instrument t-blu, obino se s-stoje od brzinomer-, mer- pre0enog put- i t-*omet-r (broj obrtaja F%<<<).

!erai goriva post-ju e i, -li tr-dicion-lno rezervoar se koristi -r-nm-n s- benzinskim ventilom n- str-ni motor- omogu -v-ju i voz-- dkoristi sn-bdev-nje rezerve goriv- k-d- se gl-vni dovod goriv- se potroi. 2e postoji z-pr-vo posebn- rezerv- rezervo-r-$ z- unos goriva im- dve cevi, jedn- ide visoko u rezervo-r goriv- od druge. K-d- cevi vie ne mogu da vuku benzin tada prestaje ? sagorevanje i voz- preb-cuje rezervu, kojoj pristup- kr- a cev. 8oz-i motocikla iji je nedost-t-k pok-ziv-- nivogoriv- obino s-zn-jte koliko d-leko mogu d- idu s- punim rezervo-rom zgorivo, - z-tim koristite mer- pre0enog put-, -ko je n- r-spol-g-nju d- sudi k-d- mor-ju dopuniti rezervo-r. 4o5nja motocikla: !otociklista ubrzava ili smanjuje okretanjem ruice na desnoj strani upravljaa, a menja brzinu podizanjem ili sputanjem none poluge. )rednjim konicama upravlja runo, a zadnjim nono. Kako bi proao krivinu, motociklista okre e upravlja i naginje motocikl. (o,edi i skuteri !opedi i skuteri su mali motocikli koji se koriste za kratke vonje u gradovima i naseljima. ?maju male motore, pa se ne mogu voziti brzo, ali su veoma ekonomini. !opedi, koji su ogranieni na motor od ;< cc, imaju pedale koje pomau kad treba savladati strmu uzbrdicu. !oto komponente i sistemi z- motor su projektov-ni, proizvedeni, i s-st-vljeni k-ko bi se proizvodili modeli motocik-l- s- eljenim per+orm-nsama, estetike i cene. Kljune komponente s-vremenog motocik-l- su u n-st-vku. Zatitna o,rema

>a bi se pobolj-la bezbednost motociklista u mnogim zemlj-m- za*teva se noenje line z-titne opreme, k-o to su z-titne ode e i k-cige ( slika % ). 7-titnu opremu mogu d- s-dre odre0ene vrste j-kni, ruk-vice, izme i

p-nt-lone. G-kne za motocikliste su obino n-pr-vljene od n-jlona, koe, ili KH89A.5a. 1ve j-kne su obino ojaane na l-ktovima, kimi, r-menima i kolenima. .uk-vice su ugl-vnom n-pr-vljeni od koe ili kevl-r5a ? u nekim sluajevima od k-rbonski* vl-k-n-. Iizme, posebno one z- sport, obu*v-t-ju i oj--nje )86 k-pice n- skonom zglobu i n- prstim-. >obro z-ti eni motociklist- e nositi izme s- produenom petom da bi obezbedio privr ivanje lanka. )-nt-lone su n-je e kone, n-jlonske, ili od KH89A.5a. 1sim lemov-, nijed-n od ovi* predmet- koji su propis-ni z-konom u bilo kojoj dr-vi nisu obavezni, -li se preporuuju mnogim vozaima motocikala.

4rste takmienja

Reli je trka na javnim putevima. 8oza ima cilj do i to pre do kontrolni* taki na razliitim geogra+skim lokacijama, pridravaju i se pravila. !nduro je trka po umskim i manje pristupanim putevima, meri se vreme dolaska do kontrolni* taki. Iesto traje vie dana. 1sim brzine, bitna je vetina snalaenja na tekim terenima, to ukljuuje este popravke motocikla. 6lobodan stil (+reestEle motocross)$ vozai motocikala izvode akrobacije u vazdu*u izme0u poletanja i sletanja. )obednik je takmiar sa najvie bodova po ocenama suduja.