ZORAN PETROVIC

septembar 2011.
RETROSPEKTIVA
IZ FONDA SAVREMENE GALERIJE ZRENJANIN
(1921-1996)
.
Sunica Lambi-Fenjev
Zoran Petrovi umetnik, profesor, kulturni poslenik
U kontekstu ove izlobe, o Zoranu Petroviu, svestranom
umetniku moemo govoriti iz razliitih aspekata. Moemo
govoriti o Zoranu Petroviu kao o autentinom umetniku iji
je celokupan umetniki opus raznovrstan i ija se
interesovanja kreu u razliitim likovnim disciplinama kao
to su crte, grafika, slika, skulptura. Moemo govoriti o
njemu i kao o lanu u to vreme istaknutih umetnikih grupa
Samostalni i Decembarske grupe to je osim
umetnikog nosilo tada i jedan poseban drutveni ugled.
Moemo govoriti o Petroviu kao o pedagogu, profesoru na
Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu koji je svojim
metodama uticao na formiranje brojnih danas veoma
znaajnih umetnika. I ono to je, u ovom sluaju
najznaajnije za Savremenu galeriju Zrenjanin i na ta
emo u ovom tekstu staviti akcenat, moemo govoriti o
Zoranu Petroviu kao o angaovanom kulturnom posleniku
koji je irio ideje i principe moderne umetnosti i van centra
deavanja, uestvujui sredinom pedesetih godina prolog
veka u osnivanjima i radu kolonija u Vojvodini. Takoe,
Zoran Petrovi se bavio i dramsko-spisateljskim radom i
napisao je nekoliko dramskih i proznih tekstova.
Zoran Petrovi je bio, moe se rei, jedan od dvojice
umetnika koji su izbili u prvi plan i izneli poslove
organizacije osnivanja Umetnike kolonije Eka, 1956.
godine. Predistorija osnivanja ove kolonije moe se nai
1954. godine, kada je u duhu pravljenja prigodnih priredbi i
obeleavanja razliitih godinjica, u ast desetogodinjice
osloboenja Zrenjanina prireena izloba slikara i vajara
1
roenih u Banatu i onih koji sada ive i rade u njemu ...
lanovi, kako pie u novinskom izvetaju, tehnikog
odbora te izlobe bili su slikari Ivan Tabakovi, Vasa
Pomoriac i Zoran Petrovi koji su izvrili sve pripreme. Na
izlobi su izlagali umetnici iz Zrenjanina: Mirjana ipo,
Mirjana Nikoli, Tivadar Vanjek, Jovan Janiek, Sabo er i
Karolj Fajfer, koji su neto ranije iste godine zajedno
izlagali u Zrenjaninu, a njima su se, izmeu ostalih,
pridruili i Ivan Tabakovi, Ivan Radovi, Vasa Pomoriac,
Zoran Petrovi, Stojan Trumi, Aleksandar Zarin i Stevan
Duki. Izloba je otvorena 29. novembra 1954. godine. Iz
samog spiska umetnika - uesnika moemo videti da su na
izlobi osim lokalnih umetnika iz Zrenjanina i okoline
izlagali i istaknuti i priznati umetnici koji su ve due
vremena iveli i radili u Beogradu. Iako tekst u istim
2
novinama nije propratio ovu izlobu ba sa prevelikim
oduevljenjem i iako u njemu pie kako Istini za volju treba
rei da su ovi, u Banatu roeni, slikari toliko konzervativniji,
da ne vole (ili bar nisu izloili) modernistike egzibicije,
samo prisustvo istaknutih umetnika poput Tabakovia, u to
vreme profesora na Akademiji primenjenih umetnosti u
Beogradu i Petrovia, profesora na Akademiji likovnih
umetnosti u Beogradu navodi na oekivanja da su oni
doneli sa sobom prodore novih, modernistikih strujanja,
koja su utoliko bila znaajnija to je neposredno pre toga,
nakon Drugog svetskog rata vladala stroga, dogmatska
socrealistika ideologija, koja je tek sredinom pedesetih
poela da jenjava.
Izgleda da je ova izloba bila najava ozbiljnijih tema i
razgovora ve ranije prisutnih ideja i elja da se likovni ivot
u Zrenjaninu ozbiljnije aktivira i organizuje i ve su se tada
nazirale tendencije o formiranju jedne organizacije koja bi
okupljala umetnike i organizovala izlobe u cilju stvaranja
fonda znaajnih umetnikih dela i stalne postavke u kojoj bi
ta dela mogla biti viena. Tihomir Savi u nevelikoj
monografiji Ekaumetnika kolonija pie: Posle izlobe
Banatske grupe poele su ozbiljne diskusije o stvaranju
kolonije slikara. Umetnika kolonija vie nije bila samo ideja
i elja slikara, ve i elja Zrenjanina. Formirane su komisije,
poeli su razgovori. Za stolovima su sedeli slikari, prosvetni
3
i politiki radnici. Cilj: Umetnika kolonija.
Kao jednu od najava osnivanja Umetnike kolonije u Eki
moemo shvatiti i samostalnu izlobu Zorana Petrovia u
tada Gradskom muzeju u Zrenjaninu, 1955. godine.
Organizovanje ove izlobe govori ne samo o tome koliki je
znaaj i uticaj Zoran Petrovi imao u ovoj sredini kao
umetnik ve se nasluuje i njegov druveni ugled koji je
sigurno bio od velike pomoi i uticaja da pria vezana za
organizovanje kolonije konano pone da se ostvaruje.
Kao jedan od osnivaa Decembarske grupe i kao profesor
na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu Zoran Petrovi
je sigurno imao autoritet i kod lokalnih umetnika i kod
predstavnika lokalne vlasti, a svojim ugledom mogao je da
garantuje dolazak znaajnih srpskih umetnika u
novoosnovanu koloniju to bi predstavljalo ozbiljan temelj
1
Zrenjanin, 20. 11. 1954, str 7.
2
Zrenjanin, 1.1. 1955, str. 8.
3
Savi, Tihomir. Eka umetnika kolonija, Novi Sad: Forum, 1965.
.
1954. godine, kada je u duhu pravljenja prigodnih priredbi i 1954. godine, kada je u duhu pravljenja prigodnih priredbi i
obeleavanja razliitih godinjica, u ast desetogodinjice obeleavanja razliitih godinjica, u ast desetogodinjice
prireena izloba slikara i vajara prireena izloba slikara i vajara
Kao jednu od najava Kao jednu od najava
moemo shvatiti i samostalnu izlobu Zorana Petrovia u moemo shvatiti i samostalnu izlobu Zorana Petrovia u
za dalji razvoj kulturnog i umetnikog ivota u ovoj sredini.
Zajedno sa zrenjanincem Tivadarom Vanjekom, Zoran
Petrovi je bio veoma angaovan oko utvrivanja principa,
karaktera i uloge budue kolonije u Eki. U monografiji
Eka-umetnika kolonija, Tihomir Savi dalje pie: U
pismu slikaru Vanjeku Tivadaru, akademski slikar Zoran
Petrovi sugerira principe Umetnike kolonije. Izmeu
ostalog, u Petrovievom pismu nalaze se predlozi: 'Kolonija
se organizuje na principu drutvenog mecenatva... rad
Kolonije moe da traje jedan mesec (jun, jul ili avgust), ili od
prvog maja do prvog septembra; umetnike poziva osniva
Kolonije, koji snosi i sve trokove boravka (stan, hrana i
putni trokovi). Izloba Kolonije odravala bi se jedanput
godinje, prilikom nekog dravnog praznika. Princip je u
koloniji da se od svakog uesnika otkupi po jedan rad, a
svaki uesnik ostavlja Koloniji po jedan rad. Od otkupljenih i
poklonjenih slika stvarao bi se fond od koga bi se kasnije
4
osnovala Savremena galerija Umetnike kolonije.
Organizovanje rada u Umetnikoj koloniji Eka, osim
politikim radnicima iz Zrenjanina, povereno je i slikarima
Zoranu Petroviu i Tivadaru Vanjeku. Prvi od dvadeset i
dvojice pozvanih umetnika poeli su da pristiu ve u julu
1956. godine. Uesnici prve kolonije u Eki bili su: Joef A,
Mihail Berenija, Slobodan Bogojevi, Tivadar Vanjek,
Lazar Vozarevi, Lazar Vujaklija, Nikola Graovac, Stevan
Duki, Jovan Janiek, Milan Konjovi, Aleksandar Lukovi,
Stevan Maksimovi, Milun Mitrovi, Milivoj Nikolajevi,
Boko Petrovi, Zoran Petrovi, Vasa Pomoriac, Sabo
er, Jovan Soldatovi, Dragoslav Stojanovi Sip,
Dragutin Cigari i Imre afranj. U spisku umetnika, osim
velikih imena iz Vojvodine (Konjovi, Boko Petrovi,
Nikolajevi, Soldatovi) pronalazimo i imena petorice
umetnika lanova Decembarske grupe: Lazara
Vozarevia, Lazara Vujakliju, Aleksandra Lukovia,
Dragutina Cigaria i naravno Zorana Petrovia. Tokom
narednih godina u Umetnikoj koloniji Eka uestvovae
svi lanovi Decembarske grupe, osim Aleksandra
Tomaevia. Ovaj podatak je veoma znaajan, ne samo
zato to je ova umetnika grupa obeleila zbivanja u
srpskom slikarstvu druge polovine pedesetih godina
dvadesetog veka, ve i zato to je uticala na to da se u
Vojvodini ba u kolonijama, dogodi konaan raskid sa
socrealistikim tendencijama u umetnosti. Zoran Petrovi,
kao jedan od glavnih organizatora kolonije u Eki, nosi
velike zasluge to je omoguio dolazak ovih umetnika i
novih shvatanja u jednu tradicionalnu i donekle
konzervativnu sredinu. Sava Stepanov smatra da period od
osnivanja 1956. godine, pa do institucionalnog
konstituisanja 1962. godine predstavlja zlatno doba
Umetnike kolonije Eka: Upravo u tom periodu ova
kolonija ima svoju konceptualno-umetniku delotvornost.
Neposredno posle formiranja, UK Eka je uspela da iznae
autentian koncept delovanja i da opravda svoje
postojanje. Uopte, druga polovina pedesetih godina jeste
doba punog smisla umetnikih kolonija. One su svojevrsni
agens modernistikog shvatanja slike i umetnosti. Dakako,
u ovom sluaju se ne radi o avangardistikom modernizmu,
ve o izgradnji svesti o opravdanosti njegovih principa, o
zasnovanosti likovnog dela na primarnosti likovnih
elemenata, o afirmisanju umetnikog dela samog po sebi...
Svi ti procesi se deavaju u oteanim uslovima i u atmosferi
etatistike kontrole. Zbog toga su, tih poznih pedesetih i
ranih ezdesetih godina prolog veka, kolonije bila mesta u
kojima se tragalo za umetnikim identitetom, zapravo za
restauracijom onih modernistikih stavova koji su u naim
prostorima ve postojali izmeu dva svetska rata a iji je
kontinuitet brutalno prekinut etvorogodinjom ratnom
5
katastrofom. A kao to je ve reeno, velike zasluge u
organizovanju Umetnike kolonije Eka i uvoenju
modernistikih principa u osnove njenog rada imao je
upravo Zoran Petrovi.
Zoran Petrovi bio je redovan uesnik Umetnike kolonije
Eka, u kontinuitetu od osnivanja 1956. pa sve do 1973. i
poslednji put 1983. godine. Tokom ovih godina Zoran
Petrovi je uestvovao i u slikarskim i u vajarskim sazivima
u koloniji, a izlagao je na izlobama kolonije i za fond
ostavio dela u razliitim likovnim tehnikama crte, grafika,
akvarel, tempera, najvie ulja na platnu i skulpture. Godine
1966. dodeljena mu je nagrada za slikarstvo Umetnike
kolonije Eka. Zoran Petrovi je samostalno izlagao u
Zrenjaninu, 1955. godine u Gradskom muzeju, 1959.
godine u holu Narodnog pozorita Toa Jovanovi u
Zrenjaninu, a u Savremenoj galeriji Zrenjanin, 1970. godine
izlagao je radove nastale od 1955. do 1970. na samostalnoj
izlobi pod nazivom Fantastika, zatim povodom
tridesetogodinjice osnivanja Umetnike kolonije Eka
1986. godine, zajedno sa Aleksandrom Lukoviem i
Stevanom Maksimoviem i opet samostalno 1994. godine.
4
Savi, Tihomir. Eka umetnika kolonija, Novi Sad: Forum, 1965.
5
Duranci, Bela. Stepanov, Sava. 50. godina Umetnike kolonije Eka,
Zrenjanin: Art Concept, 2009.
.
U spisku umetnika, osim U spisku umetnika, osim
(Konjovi, Boko Petrovi, (Konjovi, Boko Petrovi,
Nikolajevi, Soldatovi) pronalazimo i imena petorice Nikolajevi, Soldatovi) pronalazimo i imena petorice
poslednji put 1983. godine. poslednji put 1983. godine.
Petrovi je uestvovao i u slikarskim i u vajarskim sazivima Petrovi je uestvovao i u slikarskim i u vajarskim sazivima
u koloniji, a izlagao je na izlobama kolonije i za fond u koloniji, a izlagao je na izlobama kolonije i za fond
tamo gde elimo da ga uputimo. Bila je to velika pouka koju
sam preko eanske kolonije stekao, te sam srean to
mogu i ovaj podatak da pomenem, uz mnoge lepote koje
8
smo u zrenjaninskoj sredini doiveli. Iz ovoga moemo
zakljuiti da je Zoran Petrovi upravo u Eki doao do svog
autentinog, linog umetnikog izraza u skulpturi koji e ga
uvrstiti u jedne od najznaajnijih srpskih umetnika ovog
perioda.
Ali, pre ovoga, moramo se vratiti korak unazad.
Nastavljajui u pravcu svoenja, apstrahovanja realnosti,
Zoran Petrovi e postepeno u svom umetnikom radu
izai iz ravniarskih predela i enterijera i kako u daljem
tekstu pie ivojin Turinski:isprva na crteima a zatim
neto uzdranije i na slikama poee da se u okviru vrlo
rudimentovanog ravniarskog predela pojavljuje jedno
mistino bie koje e od tada i zauvek initi stoer
sadrajne jezgre dela. Postepeno e ono dobijati sve
definitivnija oznaenja. Pretvorie se u sloenu maineriju
9
razgranatih udova i agresivnog ponaanja. Dakle, Zoran
Petrovi postaje slikar maina moda upravo prilikom
boravka u Eki i Zrenjaninu i taj svoj novi umetniki ciklus
zapoinje u grafici i crteu. Savremena galerija Zrenjanin u
svom fondu ima jedan takav grafiki list pod nazivom
Filistar iz 1956. godine. M. B. Proti objanjava ovaj
Petroviev umetniki program:Dok su mnogi savremeni
umetnici mainizovali oveka, uklapajui ga, kao robota, u
zagluni ritam industrijske civilizacije, Petrovi je poao
obrnutim putem, putem humanizovanja maine. U prvoj
koncepciji, maina porobljava oveka, apsorbuje ga kao
svoj sastavni deo; u drugoj ovek potinjava mainu, i
umesto da lii na nju, ona lii na njega, postajui metalna,
komplikovana personifikacija njegovih osobina. Tako od
velsovske, apokaliptine fantazmagorije supermainizova-
nog sveta u kome ovek polako izumire, stiemo do strane
10
bajke o ooveenoj, ivoj maini. A Filistar je upravo to,
ooveena, iva maina sa razgranatim udovima poput
zastraujue, izobliene siluete nekog miiavog, surovog
oveka i ini se zaista agresivnog ponaanja. Meutim,
na slikama je ta zastraujua grubost i agresivnost nestala i
opus Zorana Petrovia postao je sve vie asocijativniji.
Polazna taka jeste maina, ali ona sada omoguava
umetniku povod za traenje novih oblika. Na tamnim, esto
crnim ili sivim osnovama njegovih slika ive nepravilne
forme krivih linija u stalnom kretanju, forme, koje po M. B.
Protiu podjednako prethode apsolutnom iezavanju i
daljem organskom rastenju: proces klijanja i raspadanja,
ivota i smrti...Njegova platna obeleavaju prelaenje
organskog u neorgansko, i obratno. To je slikarstvo koje nije
vie vezano za predmete, ve za procese koji se deavaju
11
uporedo, u tamnoj, zagonetnoj utrobi prirode. Fond
Savremene galerije Zrenjanin poseduje est slika iz ovog
opusa: Kao da leti iz 1955. godine koja jo uvek
predstavlja humanizovanu mainu sa razgranatim
udovima na tamnoj pozadini, ali ne tako zastraujuu poput
Filistra; Zverolika iz 1957. koja jo uvek nosi asocijaciju
na mainu sa tamno-sivom pozadinom i crvenim, zelenim,
sivim nepravilnim oblicima u kretanju; Plava maina
takoe iz 1957. i takoe sa asocijacijama na mainske
elemente u kretanju uglavnom plave i crne na sivoj osnovi;
Ubojita iz 1958. sa crnom i tamno-zelenom osnovom po
kojoj se kreu dreavo crveni oblici nalik na neke organske
forme; Plava slika iz 1960. sa tamno-plavom pozadinom i
svetlo i tamno plavim nepravilnim oblicima nalik na
podzemne minerale i Fasada maine iz 1973. koja deluje
kao plutanje nekih zgusnutih organskih materija po sivoj
osnovi slike. Sve ove slike, osim poslednje, nastale su u
periodu aktivnog uea Decembarske grupe u likovnom
ivotu druge polovine pedesetih godina prolog veka,
umetnike grupe koja je obeleila ovaj period u umetnosti,
a pojedinci u njoj odigrali neke kljune uloge u prelasku koji
je prva posleratna generacija slikara obavila od recepcije
domaeg meuratnog slikarskog iskustva ka formiranju
karakteristinih jezikih modaliteta umerenog modernizma
12
este decenije. U fondu Savremene galerije Zrenjanin
postoji i slika Brodovi iz 1966. godine koja se formom
donekle odvaja od Petrovievog uobiajenog motiva, ali
takoe nosi karakteristian prizvuk neke apokaliptine
fantazmagorije - tamno-siva, skoro crna silueta koja
podsea na brodove na tamno-smeem nebu obasjanom
sa dva gotovo bljetava kruga.
Kao to je ve pomenuto, na osnovu svedoenja samog
Zorana Petrovia moemo zakljuiti da je boravak u Eki i
9
Turinski, ivojin. Zoran Petrovi, Fantastika 1955-1970, [katalog],
Zrenjanin: Savremena galerija Zrenjanin, 1970.
10
Proti, Miodrag. B. Srpsko slikarstvo XX veka, knjiga druga, Beograd:
Nolit, 1970.
11
Proti, Miodrag. B. Srpsko slikarstvo XX veka, knjiga druga, Beograd:
Nolit, 1970.
12
Denegri, Jea. ezdesete: teme srpske umetnosti, Novi Sad: Svetovi,
1995.
.
koncepciji, maina porobljava oveka, apsorbuje ga kao koncepciji, maina porobljava oveka, apsorbuje ga kao
svoj sastavni deo; u drugoj ovek potinjava mainu, i svoj sastavni deo; u drugoj ovek potinjava mainu, i
umesto da lii na nju, ona lii na njega, postajui metalna, umesto da lii na nju, ona lii na njega, postajui metalna,
je prva posleratna generacija slikara obavila od recepcije je prva posleratna generacija slikara obavila od recepcije
domaeg meuratnog slikarskog iskustva ka formiranju domaeg meuratnog slikarskog iskustva ka formiranju
karakteristinih jezikih modaliteta umerenog modernizma karakteristinih jezikih modaliteta umerenog modernizma
Zrenjaninu bio od kljunog znaaja za dalji razvoj njegove
umetnosti. ivojin Turinski u istom tekstu dalje pie:U slici
kao da se nije mogla definitivno ovaplotiti ideja o
fantazmagorinom svetu ovekolikih maina. Sama
priroda nove inspiracije imperativno je zahtevala drugojaiji
medijum. Do otkria e ubrzo doi. Umetnik e se okrenuti
skulpturi. Od otpadaka mainskog sveta gradie ubudue
svoje udnovate vojnike, topove, zveri, bube, volebnike
13
instrumente. Jea Denegri pie da je Zoran Petrovi
jedini srpski umetnik koji od sredine pedesetih primenjuje
postupke rada sa zavarenim metalom kao skulptorskom
14
tehnikom i pri tome stvara sopstveni simboliki svet...
Petrovi dolazi do ovakvog naina rada kao crta i kao
slikar, ali ove motive ne predstavlja iluzionistiki na plohi
crtea ili slike ve ih postavlja u realan prostor sa kojim ove
skulpture imaju otvorenu i dinaminu komunikaciju. Sami
nazivi njegovih radova koji ukazuju na umetnikovu ideju,
simboliku, naraciju, anegdotu kao da skulpturu prevode u
neku vrstu fantazmagorine predstave u kojoj svaka
zoomorfna ili antropomorfna forma uestvujui u nekoj
zamiljenoj radnji ovaplouje umetnikovu zamisao
metamorfoze neorganskog u organsko, mainskog u
ljudsko i obrnuto. Savremena galerija Zrenjanin u svom
fondu poseduje etiri skulpture Zorana Petrovia, dok se
jedna od najranijih Petrovievih skulptura, nastala 1958.
godine u Umetnikoj koloniji Eka Grabljivice smatra
nestalom. Jedna skulptura je iz 1989. godine sa nazivom
Agresor, druge dve su iz 1993. od kojih je jedna sa
karakteristinom crtom humora u nazivu Gvozdenozuba,
dok je drugoj, naalost, naziv ostao nepoznat, dok se za
etvrtu smatra da je Ubojita nastala ezdesetih godina
prolog veka u zrenjaninskoj fabrici invoz. Ono u emu
lei izuzetnost skulptorskog opusa Zorana Petrovia je
upravo u nainu stvaranja skulpture, primeni postupka
skulptora kao varioca, koji je Zoran Petrovi nauio u
zrenjaninskoj fabrici, a koje dotadanje skulptorsko
iskustvo u naoj sredini nije poznavalo. Ovaj postupak
spajanja raznorodnih otpadaka, jednog u to vreme
neumetnikog materijala odbaenih mainskih delova, i
to u procesu varenja koji zahteva brzo reagovanje i
trenutne odluke bila je gotovo istovremena sa slinim
deavanjima u umetnosti u Evropi i svetu. Takoe, kako
15
Denegri, Jea. Pedesete: teme srpske umetnosti, Novi Sad: Svetovi,
1993.
pie Jea Denegri ova vrsta skulpture nastaje u duhovnim i
istorijskim prilikama svojstvenim ili makar vrlo bliskim
uslovima pojave enformela: naime enformel kao iri
kulturni kontekst, a ne enformel kao stil, prirodni je ambijent
skulpture u zavarenom metalu, a to to vai za opte i
naelne karakteristike ove skulpture vai takoe i za
15
pojedinane sluajeve kao to je i ovaj Zorana Petrovia.
Rad Zorana Petrovia u zrenjaninskim fabrikama pokrenuo
je i druge umetnike da se na slian ili sebi svojstven nain
ukljue u ovakav nain stvaranja umetnikih dela u
interakciji umetnika, inenjera i radnika to je osim
umetnikih ubrzo dobilo i pozitivne socijalne aspekte.

Lik i delo Zorana Petrovia na najbolji mogui nain utkani
su u istoriju Umetnike kolonije Eka. Ne samo to je bio
jedan od najistaknutiji umetnika svog vremena ve je imao
elje i volje da svoje iskustvo i znanje konstantno iri i
prenosi i kao umetnik i kao profesor i kao kulturni pregalac.
Naalost, Petroviev boravak i rad u koloniji u Eki oskudno
je dokumentovan ili dokumentacija nije ostala sauvana u
Savremenoj galeriji Zrenjanin. Osim nekoliko novinskih
lanaka u hemeroteci, kataloga iz prvih godina rada
Umetnike kolonije Eka i kataloga njegovih samostalnih
izlobi, Savremena galerija Zrenjanin ne poseduje druga
dokumenta, pisma, fotografije, itd pomou kojih bi se
mogao rekonstruisati stvarni doprinos i uloga ovog
umetnika u naoj sredini. Ali, plodovi njegovog rada su i
dalje prisutni i ova izloba pokuava da prui doprinos u
sagledavanju Zorana Petrovia kao svestranog umetnika,
erudite i kulturnog radnika i pridruuje se obeleavanju
godinjica njegovog roenja i smrti, koje e ove godine biti
prireene u nekoliko galerija i muzeja u Vojvodini.
13
Turinski, ivojin. Zoran Petrovi, Fantastika 1955-1970, [katalog],
Zrenjanin: Savremena galerija Zrenjanin, 1970.
14
Denegri, Jea. Pedesete: teme srpske umetnosti, Novi Sad: Svetovi
1993.
.
naalost, naziv ostao nepoznat, dok se za naalost, naziv ostao nepoznat, dok se za
etvrtu smatra da je Ubojita nastala ezdesetih godina etvrtu smatra da je Ubojita nastala ezdesetih godina
Ono u emu Ono u emu
erudite i kulturnog radnika i pridruuje se obeleavanju erudite i kulturnog radnika i pridruuje se obeleavanju
godinjica njegovog roenja i smrti, koje e ove godine biti godinjica njegovog roenja i smrti, koje e ove godine biti
prireene prireene
Kataloki podaci

slike, crte, grafika
Jesen u B.Topoli, 1955, ulje na platnu, 59x80cm, inv.br.898
Crte iz B.Topole, 1955, tu na papiru, 42x59 cm, inv.br.1081
Kao da leti, 1955, kombinovana tehnika, 83x59 cm, inv.br. 1162
Pogled na grad, 1955, ulje na kartonu, 43x60 cm, inv.br.1416
Filistar, 1956, sito tampa, 84x60 cm, inv.br. 145
Zverolika, 1957, ulje na platnu, 98,5x115 cm, inv.br.950
Plava maina, 1957, ulje na platnu, 100,5x81 cm, inv.br. 2045
Ubojita, 1958, ulje na platnu, 59,5x80,5 cm, inv.br.740
Plava slika, 1960, ulje na platnu, 96x129 cm, inv.br.1145
Motiv iz Pei, (pre 1963), tempera na papiru, 32x43 cm, inv.br.1046
Brodovi, 1966, ulje na platnu, 135x200 cm, inv.br.1479
Fasada maine, 1973, kombinovana tehnika, 70,5x100,5 cm, inv.br.1100
Srem, 1983, akvarel, 58x80 cm, inv.br. 2478
skulpture
Grabljivice, 1958, metal, visina 68cm, nestala
Ubojita, oko 1960, metal, visina 52cm, inv. br. 2606
Agresor, 1989, metal, visina 82cm, inv. br. 2607
Gvozdenozuba, 1993, metal, visina 72cm, inv. br. 2608 (reprodukcija na naslovnoj strani)
(bez naziva), 1993, metal, visina 72cm, inv. br. 2609
ZORAN PETROVI
(1921-1996)
Zoran Petrovi je roen u Sakulama 1921. godine. Zavrio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1948. godine,
a 1949. godine specijalni teaj u klasi profesora ora Andrejevia Kuna, kada je izabran za jednog od prvih asistenata
Akademije. Bio je lan umetnikih grupa Samostalni i Decembarske grupe. Bio je redovni profesor na Fakultetu
likovnih umetnosti u Beogradu. Jedan je od osnivaa umetnikih kolonija u Eki i Bakoj Topoli i aktivni uesnik drugih
umetnikih kolonija u zemlji. Izlagao je trideset puta samostalno, izmeu ostalog u Beogradu, Novom Sadu,
Zrenjaninu, Panevu, Kragujevcu, Somboru, Sloveniji, Italiji, Kanadi i devedeset puta na kolektivnim izlobama u
zemlji i inostranstvu. Bavio se crteom, slikarstvom, grafikom, skulpturom u varenom i livenom metalu. Bavio se i
literaturom i napisao je sedam dramskih tekstova od kojih je moda najpoznatiji Selo Sakule, a u Banatu. Dela mu se
nalaze u svim znaajnijim muzejima, galerijama, zbirkama i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je
nagrade Salon 59 u Rijeci 1959, nagrade na Memorijalu Nadede Petrovi u aku 1960, nagrade za crte na VI
bijenalu u Sao Paolu 1961, nagrade ULUS-a 1966, nagrade za slikarstvo Umetnike kolonije Eka 1966, nagrade na I
bijenalu crtea u Zagrebu 1968. Takoe je dobio Sterijinu nagradu za tekst savremene komedije na Sterijinom pozorju
1970. godine. Umro je 1996. godine u Beogradu.
.
likovnih umetnosti u Beogradu. Jedan je od osnivaa umetnikih kolonija u Eki i Bakoj Topoli i aktivni uesnik drugih likovnih umetnosti u Beogradu. Jedan je od osnivaa umetnikih kolonija u Eki i Bakoj Topoli i aktivni uesnik drugih
ija u zemlji. Izlagao je trideset puta samostalno ija u zemlji. Izlagao je trideset puta samostalno
Zrenjaninu, Panevu, Kragujevcu, Somboru, Sloveniji, Italiji, Kanadi i devedeset puta na kolektivnim izlobama u Zrenjaninu, Panevu, Kragujevcu, Somboru, Sloveniji, Italiji, Kanadi i devedeset puta na kolektivnim izlobama u
ZORAN PETROVI
(1921-1996)
Savremena galerija, 23000 Zrenjanin,
Subotieva 1
e-mail:galerijazr@galerija.rs
http://www.galerija.rs
Radovan ivanki
dr Jea Denegri, Sava Stepanov,
Sunica Lambi-Fenjev i Slavica Popov
izlobe i autor teksta
Sunica Lambi - Fenjev
,fotografija
ART CONCEPT, 23000 Zrenjanin,
Nemanjina 9
300
2
RETROSPEKTIVA IZ FONDA
SAVREMENE GALERIJE ZRENJANIN
1 .09. - 06.10. 2011.
izdava
za izdavaa
kustos
kompjuterska priprema i tampa
tira
Marijan Baro
Saa uriin i Slavko Kujundi
umetniki savet
dizajn
tehnika podrka
CIP
,
75. 071.1: 929 Petrovi Z. (083.824)
, , 1929-1996
Zoran Petrovi : retrospektiva iz fonda savremene
galerije Zrenjanin : 12. septembar - 6. oktobar 2011.
/ kustos izlobe i autor teksta Sunica Lambi-Fenjev. -
Zrenjanin : Savremena galerija, 2011 (Zrenjanin : Art
concept). 20 str. : fotogr. u bojama ; 21 x 21 cm
Tira 300
ISBN 978-86-6063-026-3
1. -e, []
a) , (1929-1996) - -
COBISS.SR-ID 265924615
.
CIP CIP
, ,