Pescanik FM 06

MALI PRETIS LONAC
Volim da odem i na Exit i u Gu~u i sve to je moja Srbija...
Da li vi znate nekog Bertranda Rasela, koji }e u Pan~evu

da stane na ~elo sto hiljada ljudi, koji }e da odu pred onu
rafineriju...
Vertikalno povezivanje Lipljana direktno sa Beogradom -

pa ~ove~e, takva konekcija ne postoji nigde u svemiru...
Goran Svilanovi}, iz Pakta za stabilnost

jugoisto~ne Evrope,
Dragan Babi}, TV novinar,
Mi{a Brki}, ekonomski novinar,
Srbijanka Turajli}, profesorka
Svetlana Luki}:
Dobar dan vam èlim. Do pre neki dan je izgledalo da }e Evropska uni-
ja obustaviti pregovore sa nama, a onda je Vojislav Ko{tunica telefo-
nirao u Brisel i eto, evropski ~inovnici su ipak do{li, sa sve svojim ak-
tenta{nama. Predsednik vlade je dao re~ da }e Mladi} biti uhap{en, a
kada on dâ re~, onda je to kao Sveto pismo, to je obe}anje upisano u
kamenu.
Predsednik vlade se, osim ovog telefonskog poziva Briselu, ove nede-
lje istakao i time {to je svojeru~no potpisao Predlog zakona o rehabi-
litaciji. Zakone, kaù, obi~no potpisuje Labus, ali izgleda da je ovoga
puta Ko{tunica hteo sebi da ugodi i da stavi autogram na zakon koji
}e, po njegovom mi{ljenju, ispraviti nepravde biblijskih razmera koje
su napravili komunisti. Zakon bi vaìo za sve one koji su bili politi~-
ke `rtve od 6. aprila 1941. godine. Draìn unuk, Vojislav Mihajlovi} je
ve} najavio da }e traìti rehabilitaciju svoga dede. Nacisti~kog save-
znika Milana Nedi}a izgleda da }e pred zakonom, bogom i istorijom
zastupati li~no Vojislav Ko{tunica.
A nepristrasni arbitar u ovim postupcima }e biti sud, tj. ministar

pravde Stojkovi}. Tako }emo imati veselu situaciju da, recimo, `rtve
politi~kih su|enja, koja je vodio Stojkovi}, do|u po pravdu u sud, ko-
ji je pod jurisdikcijom njihovog dèlata. Jo{ }e biti zanimljivije ako oni
budu rehabilitovani, a Stojkovi} nastavi da bude ministar pravde. On
se od ovakvih novinarskih primedbi branio pitanjem: „Ko vas je in-
struirao da to pitate?” To pitanje je u stvari razumljivo, na{ ministar
pravde je sluìo najve}im komunistima, sada sluì najve}em antiko-
munisti i ne shvata da bi neko mogao tek tako da ima sopstveno mi-
{ljenje i jo{ bude dovoljno bezobrazan ili lud da ga javno postavi.
Demokratska stranka Srbije je poku{ala da na brzinu nametne i om-

budsmana, odnosno za{titnika prava gra|ana. Kako je najbolji DSS-
ov kandidat, Stojkovi}, ve} raspore|en, ponudili su drugog ~oveka,
koji je sam odustao posle protesta petnaest nevladinih organizacija.
Demokratska stranka Srbije sigurno ne}e odustati od tog mesta, jer
bi tako lepo zaokruìla sve ono {to ona naziva ministarstvima sile.
Ta stranka je metastazirala u policiji, u BIA, u pravosu|u, ho}e, da-
kle, i mesto ombudsmana – ostaje joj jo{ da nametne svog kandidata
za svetog Petra. Valjda je sveti Petar onaj kod koga ide{ kad zavr{i{
sa zemaljskim poslovima i on te onda propituje: „Je li, {ta si ti to dole
radio, dete moje?”
Dok se ne otvori konkurs za svetog Petra, DSS je preko svog Nesalo-
07.04.06.
mivog, Dragana Jo~i}a, privela êdomira Jovanovi}a. Sve vi{e sam si-
gurna, da je \in|i} kojim ~udom ostao ìv i da je do~ekao ovu vladu,
da bi sada sedeo u nekoj samici u Zabeli, osu|en na petnaest godina
robije. Ali kako sada postoje objektivne prepreke da se Zoran \in|i}
privede, dobar je i êdomir Jovanovi}.
10 I na kraju re~-dve o ministru finansija, zasluìo je. Ministar finansi-
ja je imao malo slobodnog vremena za ovaj vikend i smislio je Dinki-
}ev New Deal. Odre{i}e on svoju kesu, u koju je pone{to dodao i njegov
novi ortak Martin [laf, i milijardu evra uloìti u {kolske klupe, table,
autoput do Kragujevca; kupi}e nam ministar i trideset hiljada bolni~-
kih kreveta i trideset hiljada ra~unara. Ho}e, kaè, da nam demonstri-
ra {ta zna~i budètski suficit. Mla|an Dinki} nam u stvari demon-
strira da je izmislio novi oblik svojine; dakle, imamo dràvnu, dru-
{tvenu, privatnu i od sada – Dinki}evu svojinu. Sada je malo jasnije
zbog ~ega on ne ùri da sklopi novi aran`man sa MMF-om, oni bi ga
samo sputavali u ovakvim inovacijama.
Ako sa ovakvim inovacijama nastavi, ministar finansija, posle pada

vlade, oti}i }e u neku instituciju zatvorenog tipa. Moè da bira koju
god ho}e, ima ih puno po Srbiji. Ovo je Pe{~anik, na po~etku emisije
slu{ate gospodina Gorana Svilanovi}a.
Goran Svilanovi}:
Sada, kada smo suo~eni sa tim rokom, do{lo je vrlo jasno i javno obe-
}anje, prvo li~no od predsednika vlade, da }e probati da urade sve {to
je potrebno da se uhapsi Ratko Mladi} ili da se bar na|u dokazi gde
je on, ako slu~ajno nije u zemlji. E sada, to obe}anje je do{lo u trenut-
ku u kojem i oni sa druge strane stola, dakle, Evropska komisija, me-
|unarodna zajednica, tako|e vi{e nisu sigurni kuda dalje, jer su sve-
sni da sve ono dobro {to se dogodilo u ovoj zemlji tokom 2005. godi-
ne moè tako|e da bude potpuno zaustavljeno, da ode u nepovrat. Ja
sam bio u kabinetima, i Solaninom i Olija Rena, razgovarao sa najbli-
ìm saradnicima nekoliko sati pre tog ~uvenog telefonskog razgovo-
ra. U tom trenutku je ve} bila doneta jedna odluka, zna~i, pre nego {to
je do{lo do susreta Karle del Ponte i Olija Rena i pre nego {to se pred-
sednik vlade javio telefonom. Ta odluka je bila zasnovana na jednom
principu, a to je – Srbija ne sme ostati izolovana, ~ak i ako zaustavi-
mo, a nemamo kud, pregovore na neodre|eno vreme. To se desilo u je-
dan popodne.
U tom trenutku je ve} bila doneta odluka da se ono {to se naziva stal-
ni unapre|eni dijalog nastavi, drugo, da predsednik vlade bude po-
zvan u Bukure{t i on je danas tamo, gde }e razgovarati o sporazumu
slobodne trgovine i regionalnoj saradnji. I tre}e, da }e tokom maja
meseca biti nastavljeni razgovori o olak{avanju viznog reìma. Da-
kle, bez obzira na zaustavljanje pregovora o pridruìvanju, ove tri
stvari }e biti nastavljene. Me|utim, nemogu}e je nastaviti pregovore Goran
o pridruìvanju, prosto i EU ima jednu vrstu integriteta koju mora da Svilanovi}
{titi, i ako stalno pretite, morate na kraju da ispunite tu pretnju, ina-

~e va{a pretnja postaje besmislena. Preokret je do{ao nekoliko sati
kasnije, tokom telefonskog razgovora, kada je do{lo do javnog obe}a-
nja premijera. Ne znam ta~no, nisam sedeo i slu{ao, ali tajming je bio
tesan, u jedan popodne je doneta ova odluka koju sam pomenuo, mo-
tivisana sloènom situacijom u Srbiji, koju osim pregovora o Kosovu,
obeleàva i referendum u Crnoj Gori. Ni Evropska unija ne èli da ba{
po{to-poto sa~uva zajednicu Srbije i Crne Gore, ali u razgovorima u
kojima sam ja u~estvovao preovladao je stav da ne bi bilo dobro da se
tema izolovane Srbije ili Srbije pod sankcijama odjednom pojavi kao
predreferendumska tema u Crnoj Gori.
O~igledno je da je jedini politi~ar u Srbiji kojem je iskreno stalo do te

zajednice – predsednik vlade. Prvo, on jeste bio predsednik Jugoslavi-
je i zamislite situaciju da, ukoliko se na referendumu izglasa odvaja-
nje Crne Gore, neko do|e, ko uop{te ne mora da bude radikal, i kaè:
„êkaj, ti si bio predsednik ove dràve pre pet godina, {ta je tvoj re-
zultat, nema te dràve, sad si predsednik vlade, pregovara{ o Kosovu,
{ta da o~ekujemo od tebe, ako je ovo tvoj rezultat?” Dakle, ja razu-
mem njegovu poziciju, njemu je veoma stalo do zajednice, jer je u pi-
tanju njegova li~na politi~ka karijera. Ako je za ne{to zaloìo svoj
autoritet, zaloìo ga je upravo za o~uvanje zajednice i ako je njegova
logika bila – ne smemo da dopustimo da tema izolovane Srbije eks-
plodira dvadeset dana pred crnogorski referendum, onda je strategi-
ja morala biti da se pritisak vr{i na njega li~no, a ne na Srbiju, u smi-
slu – pa ti samo izvoli da ne izru~i{. Dakle, to je ono {to moè da se
o~ekuje, da 1. maja u kampanji u Crnoj Gori to bude glavna tema. Otu-
da ja nisam pesimista, ja u stvari verujem da }e ova vlada uraditi sve
{to moè da izru~i Mladi}a, ne bi li ostvarila ovaj kratkoro~ni cilj: da
se ne dogodi da izolovana Srbija bude tema na crnogorskom referen-
dumu i time balans na toj vagi bude naglo poreme}en i ode u prilog
nezavisnosti. To je ono {to }e se doga|ati u narednih mesec dana.
Mislim da je ovo vrlo osetljiv period za zemlju i da je vlada, koju ja
07.04.06.
mogu da volim ili da ne volim, suo~ena sa stvarno velikim problemi-
ma. O dva smo ve} ovde porazgovarali, Crna Gora, Kosovo, tre}i smo
tako|e pomenuli, to je kompletiranje saradnje sa sudom u Hagu. ê-
tvrti je bosanska tu`ba za genocid. Pazite, ja sam pomenuo ~etiri te-
me za koje verujem da su 1, 2, 3, 4, tim redom, na stolu predsednika
12 vlade, potpredsednika vlade, predsednika dràve, a pri tom nisam iz-
govorio ni E od Evropska unija, ni E od ekonomija, {to je u stvari cen-
tralna tema svih vlada. I zato mislim da je to jedna stvarno te{ka,
komplikovana situacija. Vi, kad iza|ete na izbore, krenete u kampa-
nju, odete u Bor, oni kaù: „êkaj, od ~ega }emo da ìvimo?” A dogo-
dio se 5. oktobar. Gde se dogodio 5. oktobar? U Beogradu se dogodio.
Na {ta mislim? Mislim na to da se ovih {est godina u Beogradu vidi.
Moè ~ovek da kaè {ta god ho}e, ali ne moè da kaè da ne vidi kako
izgleda ulica Srpskih vladara, da ne vidi kako izgleda Bulevar
AVNOJ-a, da ne vidi radove u Nemanjinoj, prosto ne moè ~ovek da ne
prizna da se u Beogradu to vidi. Ose}a se neki napredak u Novom Sa-
du, Subotici, zna~i pone{to u Vojvodini, me|utim ako krenete po Sr-
biji – mrkli mrak. U Majdanpeku se ni{ta nije dogodilo za pet godina,
i tu ljudi s pravom kaù: „êkaj, {ta ste nam doneli vi, demokrate?”
Sad su to sve demokrate.
Postoji ne{to {to zovem urbanim legendama. Prva urbana legenda je

odgovor na pitanje koliko stanovnika ima u Srbiji. Ima ih sedam mi-
liona i {est stotina hiljada, ali najve}i broj ljudi kaè da ih ima deset.
Druga urbana legenda je koliko stanovnika ima u Beogradu, svi kaù
dva miliona, dva i dvesta hiljada, ne, milion i {est stotina hiljada. Da-
kle, po~ev od toga koliko nas je, pa nadalje, mi imamo stvarno pogre-
{nu predstavu o sebi. Pa onda ta pri~a o tome da je Srbija jako multi-
etni~ka. Ne, nije, manjina je ne{to oko deset odsto, dakle nije ta~no
da ih je trideset odsto. Mo`da ih je vi{e od deset odsto, ali ne mnogo
vi{e. Milo{evi} je tehni~ki izgubio ~etiri rata, ali njegova ideja je po-
bedila. Ako je ta ideja bila – mi ne moèmo da ìvimo sa njima, {ta je
rezultat tih ratova? Rezultat tih ratova je nacionalna dràva Slovena-
ca, rezultat je nacionalna dràva Hrvata sa tri odsto Srba, a bilo ih je,
ne znam, deset, jedanaest, dvanaest odsto. Rezultat rata je troetni~-
ka dràva Bosna i Hercegovina, tako kaèm kada sam dobre volje, a
kada nisam, govorim o tri etni~ke dràve u Bosni i Hercegovini. Re-
zultat rata je nacionalna dràva Srbija, rezultat rata je dvoetni~ka
dràva Makedonija. Nisu to multietni~ka dru{tva, to su nacionalne
dràve sa brojem manjina koji je sve manji, to su dràve koje trpe i
podnose manjine u meri u kojoj su pritisnute od Saveta Evrope i
Evropske unije. @ao mi je, ali to je tako.
Ja sam imao ìvotnu privilegiju da uspostavim diplomatske odnose

sa Bosnom i Hercegovinom i da potpi{em te ugovore sa njima. Znate
u koliko primeraka i na koliko jezika se potpisuje sporazum u Bosni?
Pet. Dakle, potpisuje se na srpsko-srpskom, {to je }irilica-ekavica, na
Goran
bosansko-srpskom, {to je }irilica-ijekavica, na bo{nja~kom, oni kaù Svilanovi}
bosanskom i na hrvatskom, {to je ~etiri i, naravno, na engleskom kao
petom. Mi smo se smejali kada smo potpisivali, ali kaèm, ima mno-
go tih delova realnosti za koje ljudi ne znaju. Dakle, mi tada, kao mi-
nistri, to nismo znali, dok nam protokol nije doneo da potpi{emo i on-
da smo gledali – aha, potpisujemo srpsko-srpski i bosansko-srpski.
Na kraju su to nacionalne dràve i to je jedna debata koja u Srbiji tek
predstoji kada budemo pisali ustav, pa }emo mo`da imati paradoks
da je Milo{evi}ev ustav gra|anski, jer je po njemu Srbija dràva svih
njenih gra|ana, a da }e novi, demokratski ustav biti malo druga~iji.
Verovatno }e formulacija glasiti da je to dràva Srba i svih gra|ana
Srbije, ali to su paradoksi s kojima }emo mi morati da se suo~imo ve}
u narednih nekoliko meseci.
Uzgred budi re~eno, novi ustav Srbije bi trebalo da bude zavr{en pre
tog Sporazuma o pridruìvanju i stabilizaciji sa Evropskom unijom.
Dakle, o~ekuju nas veliki izazovi i kada u tom smislu pogledam dnev-
nopoliti~ku scenu Srbije, ja moram da priznam da, koliko god oboà-
vam ljude iz Gra|anskog saveza Srbije i iz Liberalno-demokratske
partije i cenim ono {to rade, i koliko god da volim ljude koji su va{i
stalni sagovornici u Pe{~aniku, ja neretko sasvim razli~ito od njih vi-
dim na~in na koji bi trebalo raditi dnevno na doma}oj politi~koj sce-
ni. Ja sam prvo privatno, a zatim i javno predloìo predsedniku Srbi-
je da promeni politiku koju je vodio u novembru i decembru 2005. Ta
politika – ru{im vladu, ru{im vladu, dovela je do toga da su nam, prvo,
uzeli poslanike, prosto ih pokrali i nikom ni{ta. Mi smo iza{li iz parla-
menta i koji je efekat? Nikakav. Izglasali su budèt, pokrali poslanike,
skup{tina funkcioni{e normalno. Koji je efekat? Bojim se da nema
mnogo efekta. Imali smo i taj poku{aj smene gradona~elnika Ni{a, ko-
ji je bio zavr{en te{kim porazom, dva prema jedan su glasali gra|ani.
I onda sam onako prvo malo privatno rekao: „Zna{ {ta, sad malo da se
stane, da se razmisli da li je to mo`da prava strategija ili da se iskori-
sti ono {to dolazi, a to je novogodi{nje obra}anje predsednika.”
Iskoristi tu priliku da kaè{ sve {to ima da se kaè o ovoj vladi, a on-
07.04.06.
da stavi zarez i dodaj: „ali, ovo je godina u kojoj su pred Srbijom va-
`na isku{enja”, i onda pruì blanko podr{ku vladi, kaì da kao pred-
sednik Srbije i predsednik DS, u godini u kojoj treba da budu re{ene
va`ne teme, ne}e{ dopustiti da vlada u svim tim pregovorima bude
ucenjivana i da njome upravljaju radikali i socijalisti. To je moj doì-
14 vljaj politike i ja sam potpuno siguran da je jako razli~it u odnosu na
veliki broj sagovornika Pe{~anika, ali ja mislim da bi on time dobio
vreme da stabilizuje DS, istovremeno bi dobio prostor koji je neopho-
dan da one stranke, za koje ja smatram da su tako|e budu}nost Srbi-
je, to su GSS i LDP, izgrade svoju mreù, iskoriste tih godinu dana,
podignu svoj strana~ki profil i da onda lepo idemo, po{to se najteè
od ovih tema razre{e, u susret novim izborima. A ina~e, te najteè te-
me treba da re{e oni koji su u velikoj meri, ako kasnimo, krivi za to
ka{njenje, ako su ko~ili, sad je vreme da otko~e i da se prosto susret-
nu sa onim {to ih ~eka. Pregovori o statusu Kosova, referendum u Cr-
noj Gori, bosanska tu`ba za genocid, Mladi}. E pa, molim lepo, kada
to bude iza nas, onda da vidimo kakvo je stvarno raspoloènje gra|a-
na Srbije.
Svetlana Luki}:
Da li ru{iti vladu u momentu pregovora o Kosovu i tako dalje ili biti
toliko pasivan? Postoje mnoge stvari koje se de{avaju u zemlji, na ko-
je bi ta stranka, koju tretiramo kao opozicionu, morala da reaguje. U
nju se uzdaju mnogi ljudi koji su demokratski opredeljeni, a za njih al-
ternativa nije – radite {ta god ho}ete do slede}ih izbora, ali ne}emo da
vas ru{imo zbog Kosova.
Goran Svilanovi}:
Na~elno potpuno prihvatam ovo {to je re~eno i mo`da je moja trenut-
na pozicija privilegovana u smislu da ja sa strane posmatram to {to
se doga|a kod nas, ali ogromne su promene oko nas i to zaka{njenje,
da ga nazovem Milo{evi}evim desetogodi{njim ka{njenjem, mi smo
po~eli da sustièmo u prvih nekoliko godina \in|i}eve vlade. Onda
smo opet izgubili par godina, a sada opet nekako po~injemo da ga su-
stièmo. I ào mi je {to je to korak napred, pa dva nazad, ali tako je to
sa nama, mislim da mi svaku izgubljenu godinu duplo pla}amo, toga
bi svi morali da budu svesni. Imao sam priliku pre sedam dana da mi
pri|e ~ovek koji je svojevremeno bio generalni sekretar OEBS-a, koji
mi kaè: „Dobro, gospodine Svilanovi}u, ako nema evropske perspek-
tive za Srbiju, {ta se onda doga|a?” Bio sam zapanjen pitanjem, re-
kao sam mu: „Znate {ta, nemam odgovor na va{e pitanje i mnogo me
brine {to me to pitate”. E, da se ne bi dogodilo da ta pitanja u~estaju,
mi moramo da na|emo na~in da u|emo u tu debatu unutar Evropske
unije i u ovom trenutku sve {to ja radim uklju~uju}i i na{ dana{nji
razgovor za Pe{~anik, za mene je prilika da vr{im pritisak na Nema~-
ku da iza|e u susret ogromnim o~ekivanjima Balkana, da opravda Goran
istorijsku i geopoliti~ku odgovornost koju }e nositi tokom {est mese- Svilanovi}
ci predsedavanja Evropskom unijom.
Nemci predsedavaju Evropskom unijom u prvoj polovini 2007. Refe-

rendum je imao negativan rezultat u Francuskoj, u Holandiji, takva
klima postoji i u Nema~koj. Njihovi gra|ani ne èle ba{ da razgovara-
ju o tome i mi, politi~ari odavde, treba da kucnemo na ta vrata i da ka-
èmo: „êkajte, {ta je sa va{im lider{ipom?” Vi kaète da niste sigur-
ni da moète da ubrzate proces pro{irenja, {tavi{e, da niste sigurni
da li }e uop{te do}i do pro{irenja, a sve to niste sigurni zato {to ne-
mate podr{ku va{ih bira~a. Pa, da vas pitam ne{to, da li ste razmisli-
li, da li je \in|i} imao podr{ku bira~a kada je hapsio i izru~io Milo-
{evi}a?
Ja kaèm – znate {ta, postoje dva scenarija. Prvi scenario je da sve {to
treba da uradimo bude zavr{eno 2006. i onda }emo mi u Srbiji biti u
depresiji. Naravno da }emo biti u depresiji, bi}emo prili~no dezori-
jentisani i ono {to vi treba da uradite u svojih {est meseci predseda-
vanja je da otvorite tu perspektivu, da sve nas nau~ite da gledamo
unapred, da idemo u susret onome {to dolazi. A ako vi kaète da vas
interesuje Bliski istok, {to je ina~e poslednja izjava nema~ke kance-
larke, i da }ete ba{ da se ne{to bavite Bliskim istokom u toku svog
predsedavanja, {ta vi o~ekujete da bude reakcija gra|ana Srbije? To
vi{e nije pitanje da li su oni radikali ili nisu radikali, nacionalisti ili
nisu nacionalisti, ne, to nije tema, to je realno jedna zemlja koja se
{est godina posle velike, te{ke politi~ke odluke nalazi u bedaku. Izvi-
njavam se {to sam upotrebio tu re~, ali ba{ je tako, i ekonomski i po-
liti~ki i socijalno i psiholo{ki.
Koliko god da izgleda obla~no nad Srbijom, ja sam jako dobro raspo-
loèn, ne mogu da ne primetim divne stvari koje su se dogodile i koje
mene hrabre. Na listi najpose}enijih deset muzi~kih doga|aja u Evro-
pi 2005. godine, nalaze se i „Gu~a” i „Exit”, to jeste ono {to je Srbija,
taj njen sudar „Gu~e” i „Exita”, koji mi pratimo decenijama unazad. Ja
jako volim da odem na „Exit” i jako volim da odem u „Gu~u” i to sam
07.04.06.
ja, Goran Svilanovi}, i oboàvam da provedem nekoliko sati godi{nje
na jednom i na drugom mestu. I to je moja Srbija i prosto bi trebalo da
shvatimo da je to jedna prilika da mi na neki na~in rebrendiramo ovu
zemlju.
16 Svetlana Luki}:
Samo jedno kratko pitanje. Optimizam koji ste izrekli poslednjih ne-
koliko minuta mi je zanimljiv, u stvari poku{avam da ga razumem.
Dva-tri puta ste rekli da imate tu privilegiju da stvari gledate spolja.
Ako posmatramo Srbiju kao neku kompoziciju koja treba da ide ka
Evropi, Vi i ljudi sli~ni Vama, koji rade na tom poslu, za nas koji sedi-
mo u vagonima izgledaju kao ma{inovo|a, ali da, nama, koji sedimo
u tim vagonima, to nije posao. Nama je to sredstvo prevoza od ta~ke
A do ta~ke B i nama je to suvi{e sporo. Vi i mnogi politi~ari radite na
tom poslu priklju~enja Evropskoj uniji, ali jednom inènjeru, na pri-
mer, prolazi ìvot. Njemu je, dakle, velika razlika da li smo mi isporu-
~ili Mladi}a ju~e, danas ili pre dve godine, jer }e on izgubiti svoj profe-
sionalni ìvot. Za deset godina on ne}e mo}i da ide u Evropsku uniju
da radi. Razumete o ~emu govorim?
Goran Svilanovi}:
Ceco, ja bih mogao da potpuno druga~ije nastupim i kaèm – znate
{ta, Ko{tunica je kriv {to nismo izru~ili Mladi}a 2001. ili 2002. [ta
sam ja dobio ovom izjavom? Hajde da pri~amo vrlo otvoreno, {ta sam
ja dobio? Jesam li pomogao njemu da donese odluku da ga izru~i
2006. ili ne? Ne, nisam, a ja ho}u da mu pomognem da ga izru~i. Pita-
nje za{to to nije uradio 2001. ili 2002. postavi}u mu 2010, ne}u danas.
Mnogo je va`nije da mu se pomogne da donese ovu odluku, {to vaì,
naravno, i za druge politi~are, sad ispada da pri~am samo o njemu.
Svetlana Luki}:
Dobro, treba da mu se pomogne, ali ~ekajte, ko njega to vezuje, ko nje-
mu to preti pi{toljem da on ~ovek to ne}e da uradi?
Goran Svilanovi}:
Ja uop{te nemam pravo da u|em u njegov li~ni odnos prema tome, ja
samo vidim predsednika Vlade Srbije, vidim predsednika Srbije i o~e-
kujem da njih dvojica urade najbolje {to mogu u ovom trenutku, koju
god strana~ku boju da imaju. A ko im to drì pi{tolj uz glavu? Da, drì
im ta ista Srbija. Ako sam rekao da su mi na jednom i na drugom kra-
ju „Gu~a” i „Exit” i da je sve to moja Srbija, onda isto tako ne mogu da
ne vidim tih trideset ili koliko odsto, koliko radikali imaju i ne mogu
u svakom pojedina~no da vidim smrtnog neprijatelja. Mogu da se ne
sloìm sa {efom te stranke, ali ne mogu za svakog bira~a da kaèm da
mi je smrtni neprijatelj. Pa to su na{e kom{ije i prijatelji, ljudi koji su Goran
normalan svet, nije sve to nenormalna Srbija. Ako neko drì taj pi- Svilanovi}
{tolj, to je taj konstantni strah od radikalizacije Srbije, od toga da }e

Srbija da sklizne... Ako neko misli da je najgore {to Srbiji moè da se
dogodi to da radikali do|u na vlast – ne, ja ne mislim da je to najgore.
Ako neko misli da }e oni da budu na vlasti godinu-dve, pa }e onda da
nam svane – ne, uop{te ne mora da zna~i da }e to trajati samo godinu-
dve. Najgori scenario je izolacija Srbije, ozbiljna, dugotrajna izolaci-
ja Srbije. Mi smo u{li u jedan takav ciklus sa Milo{evi}em, koji je tra-
jao petnaest godina i zbog toga mi ne pada na pamet da se igram sa
takvom vrstom politi~ke budu}nosti.
Mi imamo politi~ku scenu koja je prili~no jasno definisana. Sve {to

mene interesuje nalazi se od Ko{tunice, na desnoj strani, pa sve ova-
mo ulevo do êde i Nata{e. Za jedne }u da glasam, ali druge }u da po-
drìm, ako budu izabrani, da urade najbolje {to mogu. @ao mi je {to
na toj sceni nemam bolji izbor, ali za{to bih `rtvovao budu}nost svo-
je dece ili ljudi koji oko mene ìve takvim scenarijem, po kom stalno
idem pesnicom u glavu onome ko je prvi do mene, levo ili desno od
mene – pa tako ni{ta dobro ne}u da uradim. Meni je Pe{~anik vaàn
kao oaza razumnog odnosa prema politici i ja mnogo volim da ga slu-
{am. Mislim da je veliki broj ljudi koji to vole da ~uju i ja volim da ~u-
jem hrabre ljude i volim da ~ujem njihove jake izjave. I nije mi te{ko
da, kad Beba ide na B92, ja kaèm – da, sve {to je Beba rekao je istina,
nije mi te{ko da kaèm – jeste, to je ta~no tako bilo, ali iza toga pro-
sto postoji nekakav politi~ki proces u kom ima nekoliko klju~nih po-
liti~kih igra~a i onda poku{avam da tim ljudima pomognem da sada,
u ovim okolnostima urade najbolje {to mogu, jer mislim da ispred se-
be stvarno imamo taj scenario, za koji ne verujem da }e se dogoditi:
radikali na vlasti, pa njihova dugotrajna vladavina, pa izolacija Srbi-
je – ne, ne verujem da je to mogu}e.
Za mene je realno da mi, bilo do kraja ove godine, bilo naredne, ima-
mo izbore. Moja prognoza je da ti izbori donose novu demokratsku
vladu, drugo, donose mo`da vladu koja }e tako|e biti manjinska. Tre-
}e, ja bih voleo da tim izborima u|u u parlament i GSS i LDP i da on-
07.04.06.
da oni budu demokratska opozicija. To je za mene jedan odli~an sce-
nario za 2007. i to bi bilo divno. Ako mi do|emo u situaciju da za me-
sec dana istekne rok, nema Mladi}a, mi }emo imati demokratsku vla-
du i istovremeno }emo imati blago ili malo ja~e zavrtanje slavina. On-
da nema mnogo razgovora o Evropi, pa vi vidite, i onda mi imamo je-
18 dan mali pretis lonac. Ne bih voleo da vidim sebe i svoju zemlju u ta-
kvom jednom loncu. Bili smo tamo, sve smo to pro{li, pa valjda smo
neke lekcije nau~ili.
Svetlana Luki}:
U prvom delu Pe{~anika slu{ali ste konstruktivnog Gorana Svilano-
vi}a. On nam je, u stvari, objasnio tu politiku Demokratske stranke,
zbog ~ega je ona ostavila na miru ovu vladu. Me|utim, zanimljiva je
ju~era{nja izjava jednog od ~lanova Demokratske stranke, koji je na
pitanje zbog ~ega ta stranka nije kandidovala nekoga za ombudsma-
na, kako se ne bi ispostavilo da Demokratska stranka Srbije ima jedi-
nog kandidata, rekao da DS tu ionako nema {anse i da ne}e da svoje
ljude izlaè neprijatnostima. Tako da nas ostavljaju nasamo sa ovom
vladom koja metastazira, da polako trulimo. Da se setim samo Jana
Kota, koji u Malom traktatu o umiranju govori o metastazi kao stal-
nom i postepenom umiranju, o raku kao uslovnoj osudi na smrt. Tako
da je Demokratska stranka re{ila da nestane sa lica zemlje, dok ova
vlada ne obavi sve poslove o kojima je govorio Goran Svilanovi}. U na-
stavku Pe{~anika slu{ate TV novinara, Dragana Babi}a. On govori o
televizijama i frekvencijama.
Dragan Babi}:
Primeti}ete da mno{tvo novinara izgovara re~ informacija kao kad u
Bibliji pi{e: „Fiat lux” – „Neka bude svetlost.” To je ono – sad }u ja va-
ma da dam jednu informaciju. I se}am se jednoga zvekana pre mnogo
godina, koji mi je glavu probijao tim izrazom: „Ja govorim brzo”, kaè
on, „da bih {to pre predao informaciju”. Srbija je preplavljena time,
svi su jako ponosni {to eto, daju informaciju. I tako se stvorio jedan
veliki kostim, jedna velika {arena laà, koja samo stoji iza tog izraza,
ali ga ne opravdava. To je opet jedan va{ar u Topoli, to je opet ona se-
ljanka, koja je ~ula da u Parizu moè da kupi [anel, ali zato se ne umi-
je pre nego {to stavi to na sebe. Sve to vidim na televiziji, pa sam ovo
{to se sada zbiva oko podele frekvencija jo{ jednom doìveo kao para-
noju ljudi koji te frekvencije dodeljuju. To pomalo podse}a na onaj
trenutak koji }e nastati kad, jednom je l’, Srbija do|e u Evropsku uni-
ju, pa ti ljudi kaù – dobro, kupio sam stan u Njujorku, kupio sam
stan u Londonu, kupio sam stan u Veneciji, e, sad, on ho}e da kupi
stan na Dunavu, a mi mu ne damo, jer on ugroàva na{ nacionalni in-
teres. To vi{e ne moète da govorite. Ako je trì{te potpuno otvoreno,
oni mogu ovde da funkcioni{u kao {to mi moèmo tamo. To su otpri-
like te slike sa medija koje ja vidim. I nastupa lagana erozija tradici- Dragan
onalizma, koji se sve manje brani. Koliko god to sad izgledalo jo{ Babi}
uvek freneti~no i ludo, mislim da to polako po~inje da se topi.
Pre nekoliko dana ~uo sam kod vas Mitu Boarova i bio sam veoma za-
dovoljan kada je rekao: „Ja mislim da su glavna pitanja ovde re{ena”.
To je bilo dobro, jer ovde su se neke stvari, koje se zovu magistralni-
ma, ve} postavile na {ine i one se lagano kre}u, to se ne moè zausta-
viti. Ne mogu da kaèm mi, po{to ja nisam taj, nego – oni koji to ne}e,
mora}e da ho}e. To }e biti neki vrlo zanimljiv posao i obradujem se
svaki put kad ~ujem nekog ~oveka koji ima manje od trideset godina,
a govori da su te neke stvari re{ene ili da on ovo {to imamo ne}e ni po
koju cenu, a da ho}e jednu promenu. Onda kaèm sebi – eto, zaista se
ne{to doga|a. @alosno je kada se kaè – da bi se neke promene ovde
dogodile, neophodno je da neko umre, da bi se neko ovde osvestio,
neophodno je ~ak i da mu umre neko veoma blizak. Tako dolazimo do
jednog principa okrutnog urazumljivanja, bez ~ega, izgleda, i ne mo-
è da bude velikih promena. Mo`da je to jedini na~in da ~ovek izbaci
iz glave neke bajate, neupotrebljive ideje kao {to su nacionalizam, ve-
likosrpstvo, nebeski narod, Kosovo. Kad je re~ o Kosovu, palo mi je na
pamet da ~ovek moè legitimno, kad neko kaè – {ta }e mi ìvot bez
Kosova, da odgovori – a {ta }e mi Kosovo bez Srbije.
Ovaj na{ svet je toliko dugo bolestan, da ne moète od njega da o~e-

kujete da istr~i iz kreveta i da sutradan na sto metara obori svetski
rekord. Morate imati nekog strpljenja, manje afekta, vi{e analiti~no-
sti i da, koliko god to ko{talo, tu stvar izvedete na one {ine i da kaè-
te kao {to je \in|i} govorio: „Ne mora to u prvi mah da izgleda ni slat-
ko ni lepo, niti sam ja ovde zato da to bude slatko i lepo, nego zato {to
sam ube|en da }e u kona~nom ishodu da bude bolje”. Palo mi je na
pamet i to da je ovo {to se sad zbiva, zovimo to trenutnom vladom –
ve} pro{lo. Ja mislim da je to zavr{en posao. Neko je rekao – dvadeset
godina smo ru{ili Jugoslaviju, a ja sam siguran da }emo idu}ih dva-
deset provesti u tome da je nekako napravimo. Taj koji je to rekao je
bio dovoljno mlad da me to obraduje. Do ju~e se radilo o tome da vi
podgrevate jedno zaista uàsno iskustvo, jednu stra{nu istorijsku
07.04.06.
pro{lost, da biste imali ono {to se doga|alo od 1991. do pre neki dan.
Sada opet imate neke izglede, opet da govorimo o koristi od smrti,
ào mi je {to to zvu~i tako morbidno, ali tom smenom generacija ap-
solutno dolazi do velikog vetrenja, koje osve{}uje veze me|u tim sve-
tom koji se zvao Jugoslavija. To mi se ~ini onako potpuno izvesnim,
20 dolazi do probijanja nekih putanja, o kojima mi sada ne moèmo ni
da sanjamo.
Svetlana Luki}:
A {ta je onda ovo {to u me|uvremenu ìvimo?
Dragan Babi}:
Pa to jo{ uvek li~i na jedan ~ir koji }e da pukne. Dakle, ova zemlja tre-
nutno ima nekoliko velikih problema, vrlo jasno definisanih, onih ko-
je ste stavili u svoj politi~ki itinerer – Kosovo, Crna Gora, Evropska
unija, Mladi}. Meni je ova godina pod tim velikim pritiskom, pre sve-
ga sa strane, onih staratelja za koje sam ve} rekao da nas sigurno ne-
}e ostaviti, jer znaju s kim imaju posla i ne bi èleli da se ni njima sve
to ponovo doga|a. Postoji nada da se i ovde ta takozvana kriti~na ma-
sa sveta pove}a, da te probleme gleda racionalno. To sa Mladi}em ne
znam da vam kaèm, to ja vi{e ne mogu da pogodim nikako, pri ~emu
ne mogu da se ne prisetim mnogih gluposti koje je me|unarodna za-
jednica napravila u Bosni, sa bombardovanjem i oko Ha{kog suda. I
taj mehur je pukao onog ~asa kada je Milo{evi} umro. Sada im je ne-
stao glavni glumac. Ako se to razvija od glumca do glumca, od slu~a-
ja do slu~aja, vi pre svega gubite principijelnost u odlukama tog su-
da, gubite ono zbog ~ega je on osnovan, a taj politi~ki razlog i jeste
bio neka vrsta osve{}ivanja Srba, u smislu – mi }emo ovde da pokaè-
mo na najbolji na~in, egzaktno {ta ste vi uradili.
To sa Evropskom unijom je jedna od najgorih dilema ovde, iz veoma

jednostavnog razloga, koji se zove civilizacijski kulturni standardi.
Ja sam se uvek vrlo lako snalazio po tom pitanju evropskih standar-
da, kada bih oti{ao na pijacu, ~uo {ta oni govore i uporedio samopo-
slugu sa pijacom, koja je ostala jedan veliki bazar, orijentalni i bal-
kanski. I do{ao bih do zaklju~ka da tu vrstu uìvanja, taj diverti-
sman, tu zabavu koju Srbi imaju po pijacama, ne moète da zameni-
te samoposlugom. Ako nas ne prime takve kakvi smo, sa sve tom pi-
jacom i klupicama na kojima starci zevaju u prolaznike i ispiraju
usta stvarima o kojima pojma nemaju, onda ne znam {ta preostaje.
Preostaje im samo jedan klasi~an koncept, a to je ~injenica da je za
opame}ivanje i dovo|enje u red takvoga sveta odgovorna – uprava.
Ona stvara jednu atmosferu, okvir u kojem po~injete da negujete dru-
ge vrednosti, za {ta se traì jedna mnogo odlu~nija administracija od
ove. Njena neodlu~nost ili mo`da ~ak njena re{enost da neke stvari
ne uradi je tolika da ona to mo`da ne}e ni uraditi. Da li }e ona time Dragan
Babi}
da izazove reakciju, pa }e na nekim izborima, ve} nikako ne nekim
drugim putem, dovesti nekoga ko }e biti sposoban da to uradi? Sa
opozicijom kakvu imamo u ovom ~asu, ~ovek ne moè da tvrdi.
Radikali ni{ta ne}e da rade, oni samo prodaju jednu brutalnu dema-
gogiju. Demokratska stranka je ne{to {to ~ovek danas ne moè da de-
fini{e dovoljno jasno. Vi ne znate koliko oni tim svojim odustajanjem
od svega podupiru ili u~estvuju pasivno u odlukama dana{nje vlade.
Ili mo`da nisu ni sposobni za vi{e. Ako nisu sposobni za vi{e, onda su
u onom istorijskom konceptu, koji je poku{ao da napravi \in|i}, pa-
li za celu oktavu ispod onog programa, zaboravili ga. O ostalima ne
znam {ta da kaèm, to je jedna gomila trgovaca, jednog su se re{ili,
ne{to su smandrljali sa tim „Mobtelom”, Kari} odlazi, ne odlazi, za-
branjeno mu je da do|e, nije, ne znam {ta se sve tamo zbiva, tek nje-
ga vi{e tu nema i njima je to dosta. Ili kad do|e ta prodaja „Mobtela”,
odjedanput je tu taj [laf, o kome su doskoro govorili peòrativno.
Zna~i, u{li smo duboko u ono {to se zove rani kapitalizam, u onaj ci-
klus korumpiranosti stranaka, iza ~ega se, naravno, krije jedan jasan
interes da niko ko je na vlasti ne èli da nestane sa politi~ke scene. A
kad ~ovek kaè – jedni novi izbori bi to re{ili i jedan novi ustav bi to
re{io, dobije odgovor – ne, nema skoro Ustava, nema skoro izbora.
Taj status kvo odgovara svima redom, najbolje se to vidi na primeru

odnosa Ko{tuni~ine stranke prema SPS-u. Vi se zaklonite iza jednog
demokratskog principa i sve to {to se doga|alo sa Milo{evi}evim le-
{om oglasite za slobodu i demokratiju sau~estvovanja onih koji tako
ose}aju i misle o Milo{evi}u. Vi u tome ne u~estvujete, ali vi ste to do-
pustili. To }e veliki novac po~eti da re{ava, onaj veliki novac koji ni-
je sramota da potpi{e {ta god ho}ete o Kosovu. Kaù da je Kari} bio
mrtav hladan, on bi mogao to da potpi{e o Kosovu, on je mislio na no-
vac. Danas imate ovu dvojicu koji kupuju „Merkator”, ja mislim da bi
oni potpisali ugovor sa |avolom za tri milijarde dolara, koliko kaù
da je te{ko to {to oni imaju. Ono {to moè da dostigne katastrofalne
razmere u Srbiji je da ogroman novac na malom prostoru donosi veli-
ku nesre}u. I danas Dana Popovi} kaè u Politici da je to jako lepo {to
07.04.06.
smo, eto, o~epili Slovence, pa }emo da im uzmemo kao {to su oni na-
ma ne znam {ta uzimali, ali, kaè Dana, ima tu jedna velika nevolja,
a to je {to se stvara monopol. Ko{tunica je aminovao svesno, javno ta-
kvu agresiju srpskog kapitala, a nije hteo da se zapita {ta zna~e mo-
nopoli. Monopoli su tiranija. U jednoj maloj zemlji kao {to je Srbija,
22 ima}ete tiraniju Mi{kovi}a i Beka ili ko zna koga jo{ sve tu ima, mi
to ne moèmo ni da sanjamo. Nemam tu pamet da vidim dovoljno ja-
sno tu sutra{njicu kroz deset-petnaest godina. Mo`da sve vodi ne-
kom ve~nom statusu kvo, mo`da je taj status kvo sudbina Balkana.
Nisam u ìvotu upoznao mnogo ljudi koji su bili sposobni da sebi sa-
mima sru~e u lice istinu o tome ko su i {ta su. Sa jednim takvim
amorfnim pojmom kao {to je narod, jo{ je teè. Potrebna je nemerlji-
va sila da narod opameti. To je jedna asketska ve{tina ili ozbiljna gra-
|anska ve{tina, da uprostimo to. A ovde niti imate gra|anina, niti ste
jo{ uvek definisali taj pojam naroda, kojeg i danas ~astite kada mu
kaète da je narod, a ne èlite da ga uvredite, pa da mu kaète da je
gra|anin. I jo{ uvek niste toliko ludi da prenesete to sa entiteta na in-
dividuu, da kaète – odgovoran si za svoju sudbinu. Da kaète: „Go-
spodo, ja nisam odgovoran ba{ za sve {to vi radite u svojoj ku}i”. Ako
vas truju u Pan~evu, a niste sposobni celo Pan~evo da dignete na no-
ge i, ako treba, sru{ite tu fabriku, mi to ne moèmo da vam re{avamo.
Pada mi na pamet {ta je Bertrand Rasel u starosti radio. Da li vi zna-
te nekog Bertranda Rasela, koji }e sutra da ode u Pan~evo i da stane
na ~elo sto hiljada ljudi, koji }e da odu pred onu rafineriju? Ne znam,
jutros sam ~uo, raste broj obolelih na plu}ima, deca stradaju. Pa koli-
ko to godina traje, a mi pri~amo o tome da li }e Mi{kovi} i Beko da ku-
pe „Merkator” ili }e „Merkator” da kupi Mi{kovi}a i Beka. Gra|anska
stranka je propala zato {to nema gra|ana koji bi bili ~lanovi gra|an-
ske stranke.
Ne tretiram dijasporu kao biblijski pojam prognanika, nego kaèm –

to su neki ljudi koje smo mi oterali, nismo bili sposobni da im damo
posao, da oni imaju ku}e, dobre plate, da rade itd. To mi nismo bili
sposobni. Uprostite taj re~nik, stvar je krajnje jednostavna. Ne traì-
mo mi ne znam {ta, mi traìmo nekoliko jednostavnih stvari. To po-
~inje da li~i na vapaj, na neke radni~ke pokrete iz devetnaestog veka,
na anarhiste, na ludite, na utopiste, to sve po~inje da li~i na to. Imam
~ak utisak da se stvara ponovo neka radni~ka klasa, javljaju se neki
klasi~ni klasni problemi, problemi proletarijata. Ko danas govori u
Skandinaviji o proletarijatu, zaboga? Ako su ga ikad i imali.
I to nipoda{tavanje mi{ljenja u~esnika Pe{~anika, oni ho}e da nas

pobiju i da nas zadave, kao da smo mi s njima u ratu. I onda kaù –
one u Pe{~aniku ne moèmo vi{e da zatvaramo, ne moèmo da ih te-
ramo u konc-logor, jer to nije demokratski, a mi smo demokratija, ali
Dragan
moèmo da ih ne ~ujemo, a ako ih i ~ujemo, ne interesuje nas. Ba{ nas Babi}
briga {ta oni tamo pri~aju. Ja i vi se slatko ispri~amo – to njih ne inte-
resuje. Mo`da treba program da napravimo, nismo program napravi-
li. Gde vam je program? Nemate program, tako ne moèmo da u|emo
u parlament. Pa, majke mi, na}i }emo deset-petnaest kandidata, fan-
tasti~nih, od tog mladog sveta, pametnog, modernog sveta. Izmisli}e-
mo i neke koji tu ~ame negde u mraku, koji su jo{ bolji od nas. Pa le-
po osnujemo neku strankicu, elegantnu, u|emo u parlament i po~ne-
mo da dosa|ujemo. Ho}emo ovo, ne}emo ovo. Kakav je to na~in? Idi-
te ku}i, ~itajte knjige, magarci jedni, ni{ta ne znate. A oni se postide
i pla~u, ubi{e se od pla~a {to su neobrazovani. I kaù, kao onaj finski
kandidat za predsednika, po{to je zavr{io jedan turnus: „Ja ne}u da
se kandidujem, jer nisam pogodan kandidat za dana{nju Finsku, ne-
go }u glasati za nekog tamo Urha Kenonena, koji je bolji od mene”.
Zamislite zemlju kao {to je Finska, u kojoj doju~era{nji premijer ka-
è da on nije taj lik koji je potreban Fincima, ve} je to njegov supar-
nik. Kad }ete to ovde da doìvite?
Svetlana Luki}:
Danas }e u Pe{~aniku prvi put govoriti Mi{a Brki}. Do skoro Mi{a Br-
ki} je radio kao novinar lista Vreme, a od skoro moète njegove tek-
stove ~itati u listu Ekonomist. Po~eli smo sa pri~om o novom najbo-
ljem srpskom prijatelju, Martinu [lafu.
Mi{a Brki}:
U jednom trenutku Martin [laf je bio najgora vrsta one belosvetske
poslovne profuknja~e, ~ak su mu, dok je s Kari}em bio u dilu, iskopa-
li onu aferu u Izraelu. Kad smo autirali Kari}a, onda je [laf ostao u
igri, on je sad sjajni partner, eno ga na sednicama vlade, ~ove~e, mo-
gli bi da ga izaberu za drugog potpredsednika Vlade. I onda ministar
finansija iza|e na konferenciju za {tampu i kaè: „E, sad je na{e se-
damdeset posto, a njegovo je trideset posto”. êkaj, ima li neka revi-
zorska ku}a, neka konsultantska ku}a koja je to utvrdila ili je to
stvar li~ne pogodbe, pa }e tek onda da se ide na tender? Okej, to je sad
07.04.06.
malo zamazivanje o~iju, mi smo se prvo u ~etiri oka dogovorili, a on-
da idemo na tender. êkaj, a {to niste odmah i{li na tender? Ko je ve-
rifikovao to {to ste se vi dogovorili sedamdeset – trideset posto? Mno-
gi su zaboravili za jednu kvaku dvadeset dva iz prethodnog dogovora
sa [lafom, mi smo se dogovorili i sve sudske sporove zaustavljamo.
24 Dakle, ne treba nam vi{e nikakva arbitraà koja }e da utvrdi {ta je ~i-
je vlasni{tvo, mi smo ta arbitraà, mi smo odlu~ili. Otkud ti ovla{}e-
nja kao izvr{noj vlasti da ti sad sve to radi{, jesi ti nekome podneo iz-
ve{taj, jesi li mo`da pitao parlament, ma samo pitao, ma samo jauk-
nuo – ej, ljudi, kakva nam je vajda tu?
I onda iza|e ministar i kaè: „Mi }emo na tenderu, koji }e biti javan,
prenosi}e ga kamere, po~eti sa onom licitacionom najniòm cenom
od osam stotina miliona evra”. I to je kao fenomenalno, mo`da jeste,
ali ako bi pustio da propada, pa idu}e godine morao da ga proda{ za
trista miliona. Osamsto jeste sjajno, ali hajde da ne verujemo sto po-
sto Bogoljubu Kari}u, on kaè da je pre dve godine to vredelo milijar-
du i po, dobro, baci{ tre}inu u vodu, ostane milijarda. Dakle, nije ba{
to tako idealno kao {to smo mislili. Ho}u da kaèm, stalno se prosipa
nekakva magla: „E, ovo {to radimo, ovo je najbolje”. [ta je reper, na
osnovu ~ega vi tvrdite da je ba{ to najbolje? Osim toga da vam veruje-
mo na re~. Zna{, kad Velja kupi {vedske lokomotive pa ga novinari pi-
taju: „Izvinite, niste i{li na tender, to miri{e na korupciju”, a on kaè:
„Ne”. I ti ga sad pita{: „Izvini, a kako ne?” a on kaè: „Je l’ ’o}e{ da mi
veruje{ ili ne}e{ da mi veruje{, a ja ti kaèm da nema korupcije”. Ni-
ko ne reaguje, nikakvi dràvni organi. Postoji zakon koji kaè – slu-
{aj, mora{ da ide{ na tender, i tog trenutka ti, bez obzira {to si mini-
star, mora{ zbog toga da odgovara{, ali ko }e da ga tera da odgovara?
To je sad dokaz kako je izvr{na vlast metastazirala na sve sfere vla-
sti, na sve sfere dru{tva, na sve nezavisne institucije i kako je za dve
godine pojela sve, od Komisije za hartije od vrednosti Milka [timca
do Centralne banke, sve.
Ko god poku{a da ne{to kaè, oni odgovore: „Vi ste na{ politi~ki pro-
tivnik i vi nam to govorite sa opozicionog stanovi{ta”. êkaj, nezavi-
sne institucije u dru{tvu nisu nikome politi~ki protivnik, to su insti-
tucije koje daju stabilnost sistemu i koje postoje zato da bi gra|ani
verovali u sistem. Kad toga nema{, onda ti je izvr{na vlast, onda ti je
ministar i ministar i arbitar i usre}itelj i on je taj koji moè da ti pri-
~a {ta god ho}e, a ti, osim svog li~nog utiska da li je to okej ili nije, ne-
ma{ instituciju na koju moè{ da se osloni{ i da ti ona kaè – dobro,
ti si sumnji~av po prirodi, ali je to ~ist posao.
Sada se trguje akcijama „Novosti” i svi sudovi su rekli da moè da se

trguje, ali neko u vladi to ne da. Agencija za registre ne dozvoljava
kupcu da upi{e svoje preduze}e sa tim akcijama. Ta agencija je osno-
vana da bi bila servis privrednih subjekata. Neko iz vlade je toj agen-
Mi{a
ciji rekao – Divac ne moè da se upi{e u registar, i upisa nema. I ti sad Brki}
govori{ o pravnoj dràvi, govori{ o pravnoj sigurnosti, zove{ strane
investitore, kao, do|ite u Srbiju, mi smo obe}ana zemlja. Ti do|e{ i
kupi{ preduze}e i ho}e{ da ga registruje{, i kad ga kupi{, ti misli{ da
si vlasnik. Sutradan ode{ u agenciju da registruje{, oni kaù: „Ne mo-
è”. – [to ne moè? – Ne moè. Dakle, volja je institucije ili pojedinca
da li }e te prihvatiti ili }e te odbaciti, ~ak ne moraju, kao u Brozovo
vreme, ni da ti napi{u re{enje za{to te odbijaju. Odbija te, eto tako.
Zna{, bojim se da }e neki ljudi iz sada{nje vlasti, ako se na izborima

promeni vlast, morati da zbri{u iz zemlje, jer u najmanju ruku im ni-
je ~ista savest, a da ne kaèm da im nije ~ista ni plata koju primaju,
pa negde mora da se propira. Nemam dokaza da to tvrdim, ali na
osnovu, kako bih rekao, raspoloìvog delovanja, mogu da sumnjam.
Ali stvar je u tome {to u ure|enim dru{tvima nema{ potrebu da sum-
nja{, dru{tvo se brani, izbacuje kao strano telo takvo pona{anje. E,
toga nema u Srbiji i to je najve}i problem ne samo za gra|ane, nego i
za ljude koji ovde dolaze da posluju. Oni kaù – to nije ambijent u ko-
me mi moèmo mirno da radimo i da se posvetimo onome za {ta po-
stojimo, a to je uve}avanje profita.
Ti pita{ gde se sve to dràva, vlada, ugnezdila, a gde joj nije mesto.
Imali smo aferu s „Knjazom Milo{em”, se}a{ se one no}ne sednice, iz-
laze bunovni potpredsednik vlade, ministri i nare|uju dràvnom tuì-
ocu da pokrene istragu zbog nezakonitih radnji. To je bilo jedne ve~e-
ri u pola dvanaest. Potpuno je eliminisana Komisija za hartije od vred-
nosti, koja je u sistemu i po zakonima jedini arbitar na tom trì{tu.
Onda je nesre}ni Milko [timac pao u nesvest, pa ga reanimirali i osta-
le stvari, i ti vidi{ kako je tim slu~ajem vlada izbacila klju~nog igra~a
sa trì{ta kapitalnih vrednosti. Pazi, trì{te hartija od vrednosti u nor-
malnim dràvama u svetu je stra{no va`no. Za ove je komisija, ma
kao, mi ga i postavili na to mesto, ~uj, pa {to da mi ne upravljamo ti-
me. Od tada do sada ta komisija se nije oporavila i ne moè da se opo-
ravi. Pogledaj aferu sa viceguvernerom, postoji li danas kredibilitet
Centralne banke? Narodna banka Srbije je glavna nezavisna instituci-
07.04.06.
ja za ~uvanje nacionalne valute i za ~uvanje kursa dinara i za ~uvanje
cena, inflacije. Da li sad guverner, posle ove afere, sme javno da iza|e
i da kritikuje izvr{nu vlast? Oni }e da mu kaù: „E, da li je jo{ neko ko-
fer~e ostavljeno preko puta u onom restoranu, a mo`da je namenjeno
i za vas?”
26 Mislim da je i smisao te afere bio da se ta institucija derogira, dakle,
da izgubi nezavisnost, da izgubi ugled institucije mimo izvr{ne vla-
sti, koja moè da lupi rukom sto i da ne{to kaè. Ej, pa ja mislim da
guverner vi{e ne moè da kaè ono {to je govorio pre afere, a govorio
je da u vladi sede politikanti. Ja mislim da guverner odli~no radi, stal-
no ne{to poku{ava da spase, ali on zakrpi jednu rupu, a izvr{na vlast
otvara ~etiri, ne rupe, nego rupetine kroz koje curi novac i raste infla-
cija. O toj metastazi govorim, dakle, ambiciji izvr{ne vlasti da bude
sva vlast u jednoj dràvi, a ne servis gra|ana. Na{a vlada uop{te nije
jeftina i mi, naàlost, jo{ nismo u situaciji da na izbore izlazimo pre
svega kao poreski obveznici koji mere koliko je prethodna vlast bila
skupa i koliko ti neko ko pretenduje na izvr{nu vlast nudi jeftiniji
servis. Nama je jo{ uvek va`nije to da li }emo sa~uvati Kosovo i da li
}emo imati izlaz na toplo more od toga koliki su tro{kovi toga.
Poku{avamo da radimo neku analizu koliko Srbiju ko{ta ovakav sta-

tus Kosova. Dakle, {to bi rekao Marko Jak{i}, vertikalno povezivanje
Lipljana direktno sa Beogradom. Pa, ~ove~e, takva konekcija ne po-
stoji nigde u svemiru. Dakle, koliko to ko{ta? Mi smo tek kad je UN-
MIK zaplenio jednu po{iljku saznali da dràva {alje dva miliona evra
za neke plate. Koliko ti ljudi primaju plata, koliko nas ko{ta ta virtu-
elna teritorijalna prisutnost na Kosovu? Ne znam. Kad pita{, oni ka-
ù – to je dràvna tajna. êkaj, bre, moje su pare, ja platio porez i svi
poreski obveznici, valjda moramo da znamo, ~ak i za tako krupne na-
cionalne interese, gde to pare odlaze. Da li mo`da postoji druga~iji
politi~ki model odnosa sa Kosovom koji bi nas manje ko{tao, a bio
produktivniji nego {to trenutno jeste?
[ta ima premijer da traì u biznisu, u poslovnim odnosima? Razu-

mem da dràva iz svog akcijskog ili razvojnog fonda odvaja pedeset
miliona evra, pa ulazi sa Mi{kovi}em i Bekom u trgovinu sa „Merka-
torom”, ali ne ulazi. Dakle, ne vidim za{to se premijer sastao sa ovom
dvojicom biznismena. Ako je hteo politi~ki da podrì jedan dobar bi-
znis projekat, a to je udruìvanje firmi u regionu, onda je zakasnio.
Pro{le godine se ve} dogodilo jedno takvo veliko merdòvanje u regi-
onu. „Grand kafa”, odnosno vlasnik „Grand proma” Slobodan Vu~i}e-
vi} je takmi~e}i se sa slovena~kom „Drogom Kolinskom” uspeo da po-
bedi i kupi „Soko [tark”, a onda je „Droga Kolinska” kupila „Grand
Prom” i nije sve platila ke{om, nego je vlasniku „Grand Proma” Slo-
bodanu Vu~i}evi}u ponudila akcije u firmi „Droga Kolinska”, tako da
je on postao njen suvlasnik. I sad, u te tri firme – „Grand Prom”, „So- Mi{a
Brki}
ko [tark” i „Droga Kolinska” ti ima{ u`lebljene razne vlasnike iz raz-
li~itih delova regiona. Ti ljudi, koji su pravili taj aran`man, u{li su u
taj projekat pre nego {to je Evropska unija ponudila zonu slobodne
trgovine regionu kao pristupnu ulaznicu u Evropsku uniju. Dakle,
napravite mini Evropsku uniju na zapadnom Balkanu, pa da vidimo
da li }ete se na taj na~in kvalifikovati za pravu Evropsku uniju. Ja u
tom smislu tuma~im i ove poteze sad. Krajem pro{le godine postoja-
li su ozbiljni signali da su izme|u „Merkatora”, hrvatskog „Agroko-
ra” Ivice Todori}a i „Delte”, postojali pregovori o razmeni vlasni{tva,
odnosno akcija i ulazak svakog od njih u svaku od kompanija. Ja raz-
umem njihove poslovne motive.
Ideja je bila da se napravi velika regionalna kompanija koja bi gleda-

la ~ak na trì{te Ukrajine. To trì{te bi imalo skoro sto miliona sta-
novnika. Ta kompanija bi poslovala dve-tri godine, onda bi iza{la sa
svojim akcijama na londonsku ili frankfurtsku berzu ili, {to da ne, i
na njujor{ku i onda bi se neki veliki svetski trgovinski lanac „Kra-
ford”, „Nestle” pojavio i tim ljudima, suvlasnicima te kompanije, po-
nudio pet milijardi dolara da kupe od njih tu firmu. Pazi, to je stra{an
izazov i stra{an poslovni motiv da napravi{ takvu regionalnu inte-
graciju, odnosno regionalnu trgova~ku platformu. Ta ideja je propa-
la, zvani~na verzija je da je „Agrokor” imao poslovnih problema i na-
vodno je prvi iza{ao iz cele pri~e. Onda je do{la ova srpsko-slovena~-
ka pri~a, nikad do kraja izvedena – a oni su i prvi po~eli da se otceplju-
ju, a i prvi su do{li ovde. Pa „Merkator” otvoren u Srbiji je i dalje trn
u oku polovine Srba. I to je ostalo da tinja.
Najnoviji slu~aj sa „Merkatorom” izvorno je nastao u Sloveniji. Pro-

blem je nastao onog trenutka kada je iz Srbije do{la inicijativa na tom
starom talasu o mogu}em merdòvanju. O~igledno ova dvojica srp-
skih biznismena nisu stala sa tom idejom i sad oni ulaze na poluotvo-
rena slovena~ka vrata, stavljaju nogu, i Slovenci ne mogu da zatvore
vrata. Za{to ne mogu? Zato {to su u Evropskoj uniji i zato {to je to sad
normalno poslovanje. Slovenci mogu da imaju politi~ki problem, jer je
nedavno dràva, odnosno, ~itaj Jan{a kao premijer, prodao po jednoj
07.04.06.
ceni, u Sloveniji se kaè niskoj, „Istra Bencu” i „Pivovarni La{ko” dr-
àvne akcije u „Merkatoru”. Nevolja je {to je glavni ~ovek „Istra
Benca” Jan{in pajtos ve} petnaest godina, Igor Bav~ar. I sad, ova dvo-
jica srpskih biznismena diù cene akcija „Merkatora” tamo na berzi u
nebesa. Do pre nekoliko dana cena je bila trideset osam hiljada tolara
28 za jednu akciju, ali ja mislim da su oni spremni da ponude i pedeset
pet hiljada, mislim da nema granica do kojih oni ne bi i{li da kupe tih
deset posto. Ako bi se to desilo, onda bi neka komisija Evropske unije
mogla da kaè: „Izvinite, gospodine Jan{a, vi ste Bav~aru prodali jed-
nu akciju za trideset osam hiljada”. Pogledajte koliko je slovena~ka
dràva izgubila time {to to nije prodala na berzi, otvoreno, po pedeset
pet hiljada, i onda je Jan{a u problemu. I ja mislim da je navodni spor,
afera ili slu~aj „Merkator” izvorno slovena~ki problem.
Ja sam ju~e razgovarao sa mnogim ljudima u Sloveniji i prva re~eni-

ca je bila pitanje: „Zna{ li ti {ta je za nas ’Merkator’?” Ja kaèm: „Pa
trgovinski lanac.” „Ne”, kaè, „za nas je ’Merkator’ – Triglav”. Ja onda
shvatim, pa ~ekaj, i oni boluju od nekih predrasuda. Slovenija je u
Evropskoj uniji i nema vi{e granica, nema tu – ovo je na{e. Taj kon-
cept nacionalne dràve, na kome je Slovenija pro{la tranziciju i koji
se pokazao dobar, postao je anahron onog trenutka kada se u|e u
Evropsku uniju. I to je dobro iskustvo za Srbiju, to nas ~eka. Ta ner-
voza koja je stvorena i u Sloveniji, a ja bih rekao i ovo pomalo pobed-
ni~ko likovanje u Srbiji, kao evo, sad }emo mi njima da se osvetimo
za sve, su potpuno besmisleni zato {to kapital i biznis imaju sasvim
drugu logiku. Ono {to bi trebalo da interesuje politi~ke elite u takvim
situacijama, to je da zaposle nezaposleno stanovni{tvo. Osim tog lo-
{eg ukusa u ustima svih nas zbog toga {to su Mi{kovi} i Beko ljudi iz
Milo{evi}evog vremena, niko im ne moè zabraniti da kupuju u Slove-
niji. Ni u Srbiji im niko ni{ta nije zabranio. Mislim, je li Mi{kovi}a ne-
ko zaustavio? Nije.
Koliko vidim, Mi{kovi} nema ambiciju da napravi politi~ku stranku.

Ja mislim da je on trenutno najve}i poslovni lobista u Srbiji, mislim
da je njegov uticaj ~ak toliki da moè vladi da kaè: „Ej, slu{ajte, me-
ni bi odgovarali ovakvi zakoni ili ~ekajte, nemojte neke zakone jo{ da
donosite, na primer zakon o investicionim fondovima, dok se ja malo
ne zaimam u Srbiji”. On }e da kaè: „Slu{ajte, mogli bismo da spusti-
mo marè”, i onda jedan ministar kaè: „Da, da, visoke su marè, mo-
gle bi da padnu da bismo oborili inflaciju”. Drugi ministar moè da
kaè: „Ne, ne, to ne moè tako”. Koji }e pobediti? Pobedi}e Mi{kovi}
obaranjem marì. Zna{, mnogi kaù – pa, za{to bi Mi{kovi}u i{lo u
prilog da obara marè kad time se~e granu na kojoj sedi? Nije ta~no,
obaranjem marì on uni{tava konkurenciju malih radnji. Ja ujutru,
kad iza|em da kupim hleb i jogurt, ne}u vi{e mo}i da odem kod mog
Pere bakalina i da kod njega to kupim, nego }u morati da odem u „Pe-
kabetu”, jer mali trgovci ne mogu da opstanu zbog velikih tro{kova. Mi{a
Brki}
Veliki trgova~ki sistemi mogu da izdrè obaranje marì jer su veliki
i izdràva}e sve dotle dok ne uni{te konkurenciju, a onda su gazde na
trì{tu i mogu da odre|uju kakvu god ho}e marù i mora{ da je pri-
hvati{, odnosno mora{ da kupi{ u njegovoj radnji, jer je jedini. Ali, eto
ga primer kako jedan poslovni ~ovek ima uticaj na izvr{nu vlast.
Mi imamo taj Zakon o investicionim fondovima, koji ~eka na usvaja-

nje. Ja ne govorim sad samo o Mi{kovi}u, govorim o mnogim drugim
ljudima koji koriste tu institucionalnu prazninu da u rukama koncen-
tri{u veliko vlasni{tvo. I onda se mi jednog dana probudimo i vidimo –
evo, Skup{tina Srbije je usvojila taj zakon. Ali, proces je zavr{en, kon-
centracija vlasni{tva, prvobitna akumulacija kapitala je zavr{ena.
Smeta mi vra}anje na predstave iz Milo{evi}evog vremena, stra{no

mi smeta taj arhai~an jezik. Ne}u da budem li~an i ne}u nikog da
uvredim, ali mi smeta jezik kojim govori predsednica Koordinacio-
nog centra za Kosovo, Sanda Ra{kovi}-Ivi}. Unapred se izvinjavam,
ne èlim da je uvredim, ali ona govori jezikom svog oca. Prvo, osetili
smo na koì kako je to pro{lo, drugo, sasvim su druga vremena da bi
ti sad koristo te fraze, te floskule. Ta pri~a je ispri~ana. Zna{, mnogo
je danas opsenara koji su nam to ve} radili u pro{loj deceniji i ne raz-
umem naivnost ovog gra|anstva koje to ume da proguta danas na isti
na~in kao {to je gutalo pre deset godina. Za vreme Milo{evi}eve sa-
hrane na javnoj sceni, u medijima, defilovali su ljudi koji su te oplja~-
kali i onda pred kamere iza|e ~ovek i kaè onako potpuno mrtav hla-
dan: „Dru{tveni standard je bio bolji u Milo{evi}evo vreme”. Nije da
mi smeta, nego me baca u o~aj, da li je mogu}e da neko danas veruje
da je ’93. bilo bolje nego {to je sada? Sve to govori da tranzicija u Sr-
biji ne}e pro}i kao {to je pro{la u Ma|arskoj i Sloveniji. Period, ne}u
da kaèm edukacije, nego prosvetiteljstva srpskog gra|anstva, mora-
}e da traje petnaest godina.
Da nije bilo one dve i po godine \in|i}eve vlade i tempa koji je tad na-
metnut, ja bih rekao – pa, ova vlada i nije tako lo{a, ali ti ve} ima{ je-
dan reper i mislim da je klju~ni problem ove vlade {to je do{la posle
07.04.06.
\in|i}eve vlade. Da je ova vlada do{la ili pre \in|i}eve vlade ili dvade-
set godina posle, svi bi rekli – pa, nije lo{a, onako sve natenane, sporo,
meri vekovima. Zna{, ponekad mi ova vlada deluje kao Sinod, nema
veze, u slede}ih sto godina ratova}emo s katoli~kom crkvom, to nam
je sudbina. Ali ja sam ve} izgubio jedan ìvot i to sam izgubio najpro-
30 duktivniji deo svog ìvota. Zvu~i kao floskula, parola da Srbija nema
vremena, ali zaista ona u poslednjih dvadeset godina nikad nema vre-
mena. Sad je, onako, vreme kad bi to sve moralo da vrca od ideja. Ume-
sto da su se svi razleteli pa ne{to rade, pa svaki dan ne{to novo, ti ov-
de ima{ premijera koji drì konferencije za {tampu samo na godi{nji-
cu vlade, daje ~etrdeset dana, pa ima konferenciju za {tampu.
U ovu zemlju dolaze razni ljudi iz sveta, va`ni politi~ari iz Brisela,

Va{ingtona, ali ja nisam video konferenciju za {tampu koju je premi-
jer drào sa, ne znam, Olijem Renom ili sa nekim Amerikancem. Uvek
je to neko saop{tenje. Zna{, vlast koja komunicira saop{tenjima kod
mene nailazi na neku vrstu otpora, jer to je na~in kako ona percipira
sebe. Dakle, mi smo sila iznad dru{tva. Se}a{ se koliko su zamerali
onoj vladi na netransparentnosti, e, a {ta je u ovoj vladi ostalo od
transparentnosti, ’leba ti? Saop{tenja, i to sve kra}a. Pri tom, sve ~e-
{}e u ime premijera govori portparol. êkaj, bre, je li taj premijer lo-
gorei~an, ume li on ne{to da kaè ili mora portparol u njegovo ime da
govori? Mnogi }e re}i – u, ala si na{ao primer, ali moram da pomenem
Blera. ôvek je malo-malo u nekoj {orki, pa mu skidaju ga}e u parla-
mentu, pa se bije sa medijima, brani ovu ili onu tezu. Ni{ta od toga
ovde nema{, ovde premijer sedi na patrijarhovom prestolu i komuni-
cira s Bogom direktno, a sa pastvom, preko saop{tenja. Ej, koliko je
dosad bilo prilike da do|e u parlament, ma, jednom nedeljno da do|e
u parlament. Izvr{na vlast je tu da nekome polaè ra~une, ne samo na
~etiri godine, kad su redovni izbori. Sve je ne{to dràvna tajna. Je li
albanska platforma dràvna tajna za Albance na Kosovu? Nije. Pogle-
daj srpsku vladu, sve je dràvna tajna, plan za Kosovo, odnosi sa Cr-
nom Gorom... Stalno se ne{to radi ispod ìta, ej, ljudi, iza|ite i kaìte,
bre, {ta ho}ete da kaète.
Svetlana Luki}:
Bio je ovo Mi{a Brki}, novinar lista Ekonomist, a za kraj Pe{~anika
slu{ate profesorku Srbijanku Turajli}.
Srbijanka Turajli}:
Vi na kraju vidite da ima stotinak, uslovno re~eno, budala, koje stal-
no govore i onda dolazite u potpuno besmislenu situaciju da ~im
zinete, oni kaù: „Ma, pusti onu budalu, znamo {ta }e ona da kaè”.
To ionako ne sluì ni~emu, pa ~ovek stvarno ne zna vi{e ni za{to bi
otvarao usta, ni za{to bi se nervirao, ni {ta bi zapravo preduzeo. Ja
priznajem, ja sam potpuno bezidejna. Nikad nisam razumela kako je Srbijanka
Turajli}
izgledala 1987, to je stvarno bio period kada ja to nisam pratila, pa se
onda nekako desilo. Ali nama se ’91. desila zato {to niko izme|u ’87.
i ’91, od mnogih koji su se kao zgraàli, nije hteo da reaguje, a kad se
prelila ~a{a, pa se ljudi setili da bi mo`da mogli da reaguju – bilo je
kasno. Prosto, to neko nagomilavanje praga }e dovesti do toga da }e
negde brana da pukne, a onda }emo se mi ~uditi i onda }e svako do-
kazivati da je on, u stvari, dobro mislio, ali eto, nije na vreme, pa ne
znam {ta. I prosto je, ne znam, beznade`no. Gde god da pipnete, za
{ta god da se uhvatite, sve je nekako trulo. Izgubila se energija, da ti
veruje{ da svojim ~inom, delom, stavom, pona{anjem, pa i aktivi-
zmom moè{ na ne{to uticati.
îtam ove, naravno, iz nedelje u nedelju kolumniste u Danasu i ju~e

je Borka Pavi}evi} imala stvarno odli~an tekst. I kad sam ga pro~ita-
la, mislila sam da je pozovem i da kaèm: „Dobro, Borka, kako se nisi
umorila?” Stvarno se divim njenoj energiji, kako se ne umori, da po-
sle petnaest-{esnaest godina istu stvar jedanput nedeljno na ovaj ili
onaj na~in ponavlja i vidi da prosto niko na to ne reaguje i ona kaè:
„Pa nije va`no, ja }u jo{ jedanput, pa }u jo{ jedanput”. To jeste jedno
fantasti~no prosvetiteljstvo, ali ja nisam kolumnista i ne znam na ko-
ji na~in bi ~ovek vi{e {ta uradio, ne znam koji potez bi mogao da po-
vu~e, pa makar i da se ogradi. Imam stra{nu potrebu da kaèm: „Ej,
ljudi, ja li~no nisam u toj pri~i, ja li~no, makar nekako apstraktno, ne
ìvim u dràvi u kojoj se vlada tako pona{a, ja li~no nemam ni{ta sa
onima koji misle da je normalno da {etaju hiljade i hiljade evra u ko-
ferima, ja li~no nemam ni{ta sa onima koji nisu u stanju da zatvore
nijednu aferu od onolikih, koliko se otvorilo. Nemamo pojma {ta je sa
vagonima, odnosno znamo da su lo{e kupljeni, ali to se nikog ne ti~e,
nemamo pojma {ta je sa onim Dragi}em i onom vojnom opremom, ne
znamo {ta je sa satelitom izraelskim, ne znamo ni{ta.”
Razumete, vi ste imali period zabavljanja naroda otvaranjem afera

na jedan krajnje interesantan na~in, po{to je G17 plus ceo svoj imid`
napravio otvaranjem afera i tako su zapravo u{li u parlament. Pa ka-
ko su, naravno, pali, ja bih rekla, iz objektivnih razloga, krenuli su da
07.04.06.
otvaraju nove afere. Naàlost, te afere im se vrati{e kao bumerang,
nekako u svaku od njih su oni ume{ani. I onda se, naravno, jedna po
jedna otvara, narod se kao zabavlja i na kraju vidite, ni{ta ne znate,
{ta se de{avalo u dnevnim sobama ~lanova vlade. Kad bi neko seo i
samo popisao od pro{log leta do danas koliko se ozbiljnih afera desi-
32 lo, ni za jednu nemamo nikakav ishod. Kad bi oti{ao sa tim spiskom
kod premijera i rekao: „Dobro, gospodine premijeru, je li ovo stvarno
zemlja u kojoj èlite da budete premijer, je li vas zaista ceo va{ ìvot
doveo dotle da na kraju sedite na vrhu nekakvih stotina hiljada mili-
ona evra, koji se negde ispod vas valjaju, ili uz vas, gde vi zapravo
predsedavate tom nekom mutnom polju u kome sve pliva, u kome se
privatizuje, ne zna se kako se privatizuje, ovaj ne moè, ovaj moè,
onaj zavr{i u bolnici, pa se oporavi...” Na kraju svi sre}ni i zadovoljni,
dakle, prosto o ~emu se radi, ljudi? Ja stvarno imam potrebu da negde
napi{em onaj veliki transparent – Ja nisam odavde i molim da me se
ne prime}uje.
Znate, negde u mojoj mladosti bilo je jako popularno, to je bilo vreme

kad je Politika bila ozbiljan list, pa nije ìvela od ~itulja i besmislenih
oglasa, izliva ljubavi, po{tovanja i ne znam ~ega po novinama, nego
je prosto ~itulja sluìla za informisanje da je neko preminuo. E, onda
je bila nekakva vrsta li~nih oglasa, u kojima je bilo popularno, valjda
je tad i zakonski to bila obaveza da vi kaète: „Odri~em se moje su-
pruge, moga muà, moga sina i njegove dugove ne priznajem”. Ja
stvarno imam potrebu da dam oglas u novinama i da kaèm: „Odri-
~em se ove vlade, odri~em se vlasti ove dràve u kompletu, njihove ~i-
nove, njihova dela ne priznajem i ona sa mnom nemaju nikakve veze,
ne pristajem da me bilo ko sa bilo ~ime povezuje na taj na~in.”
Blesavo je, toliko smo zagu{eni da ~ovek vi{e ne zna odakle da po~ne
da se otrpava. Hajde tu stvar da teramo do kraja, vi po~nete da je te-
rate, otvori se neka nova. I imamo sad ono {to smo, naravno svi znali
od po~etka, ovo sa Ulemekom, je li sedeo ministar policije sa njim ili
nije. Aman zaman, ljudi, pa tu valjda postoje neke sankcije, razume-
te. Trebalo bi da, kada se otvori afera èleznica, da ide ministar èle-
znica, afera kufer – ide guverner, afera Ulemek – ide ministar polici-
je. To su toliko jasne konsekvence, ali naravno, onda nema ni vlade.
Pa dobro, mo`da je i to bolje. U nekim nama dalekim zemljama, ljudi
daju ostavke zbog trideset sekundi zaka{njenja voza, ovde se vama
valja kufer od sto hiljada evra kod va{eg zamenika ili pomo}nika, sa-
svim svejedno, i vi se i ne pomerite. Onaj kupi vagone, vi kaète: „Pa,
jeste, malo je pogre{io {to mu vagoni nisu dobri”, i vi se opet i ne po-
merite. [to vi nemate ose}aj da se pomerite, dobro, ~ovek mo`da ne-
ma razvijen ose}aj li~ne odgovornosti, ali onaj koji vam je {ef? Pazi-
te, to je potpuno fantasti~no, ja se nekad pitam da li Ko{tunica jo{
uvek uop{te funkcioni{e. To je ona pri~a iz istorije, opsada Be~a ako
se se}ate, kada su Sulejmana Veli~anstvenog preminulog dràli u Srbijanka
Turajli}
stolici pod Be~om, eda bi kao njime pla{ili Austrijance. Ja se vrlo ~e-
sto pitam u kojoj fotelji zanemeo sedi na{ premijer i ne ogla{ava se,
kao da mu je neko vezao o~i, vezao u{i, prosto ne znam, uhitio ga, ne
znam {ta su mu uradili, i sad je ~ovek u nemogu}nosti da se oglasi. S
vremena na vreme dâ nam neku ute{nu patriotsku izjavu, s kojom
ba{ ne znam ta~no {ta }emo, ali to je pri~a za sebe.
Pazite, ova farsa: ima Mladi}a, nema Mladi}a, uhapsi}emo Mladi}a,

ne}emo uhapsiti Mladi}a, aman-zaman, u svakoj ozbiljnoj zemlji se
zna je li neko u njoj ili nije u njoj, i ako je u njoj za{to nije uhva}en. Mi-
slim, o ~emu se radi, za{to se obe}ava Karli del Ponte da }e neko biti
uhap{en, pa mi smo gra|ani ove zemlje, pa mogao bi i nama neko da
kaè: „Gospodo, u va{oj zemlji ìvi taj i taj, sad }emo mi da uradimo –
bilo {ta”. Ako moè da zna Karla del Ponte, {to ne bih mogla da znam
i ja, ja sam, brate, makar gra|anin ove zemlje, ona nije. Ne znam... Ja
priznajem, prvi put u ìvotu, kad ste mi se javili, nisam bila sigurna da
li ho}u da razgovaram, ja ne znam o ~emu da razgovaram, ja nemam
ni{ta pozitivno da kaèm. Prosto, mislim, neku tugu i jad da izlijem,
onda sve vi{e li~im na sopstvenu babu, ali dobro, polako ulazim u nje-
ne godine u kojima i mogu samo da sipam neki gnev i neki jad.
Gledam i ovo sad, potpuno je li~na pri~a, meni je neobi~no va`na.

Ovaj zakon o amnestiji, ne mislim sad na mlade, nego na onaj ratni
period. Postoji, naravno, jedan broj tih ljudi koji ìvi u emigraciji.
Igrom slu~aja poznavala sam jednog sjajnog ~oveka, zvao se Marko
Krsti}, ìveo je u Parizu i nikada nije uzeo nijedno dràvljanstvo.
Imao je dvadeset dve godine kada je po~eo rat, pre rata je bio u stu-
dentskom demokratskom klubu vrlo aktivan, u rukovodstvu, oti{ao
je u {umu kod Draè Mihajlovi}a, borio se u Omladinskom korpusu,
~ak mislim da je bio komandant Omladinskog korpusa. I prosto je, po
njegovom dubokom ube|enju ~asno odratovao taj rat za kralja i
otad`binu. Nije jedini, ali nekako kroz njega sam upoznala jo{ neke
druge ljude. U svakom slu~aju, kad se desio 5. oktobar, onda su se oni
obratili na{oj ambasadi u Parizu mole}i da se o tome razgovara. Zna-
ju}i za taj slu~aj, tad je Mi}unovi} bio predsednik Skup{tine, s njim
07.04.06.
sam razgovarala, sa Goranom Svilanovi}em sam razgovarala, tvrde}i
da su ti ljudi stari, umiru jedan po jedan i ako se ne poùri, ne mora
vi{e o tome ni da se raspravlja. Naravno, gospodin Krsti} je preminuo
jesenas ne do~ekav{i da do|e u zemlju. Oni su svi meni nudili – pa,
daj podatke, da}emo mu paso{. Ja sam probala da objasnim da je ~o-
34 vek zapravo duboko principijelan, on ne}e svoj paso{, on ho}e da se
ta stvar re{i za sve, a ne za njega zato {to slu~ajno poznaje mene, a ja
slu~ajno poznajem vas, pa }e on dobiti paso{. Naravno, preminuo je i
evo, kroz nedelju dana porodica donosi urnu da je poloìmo na No-
vom groblju. Dakle, prosto, ni to nisu mogli da re{e, ni tu nismo mo-
gli da se dogovorimo i tih nekoliko preìvelih }e, duboko oja|eni sop-
stvenom zemljom, sti}i u urnama za godinu ili dve.
Ne{to nam nedostaje, neki ose}aj empatije, neki ose}aj razumevanja

za bilo koga sem za samog sebe, za sebe i za svoje blagoutrobije i da
meni bude dobro na razne na~ine: {to sam namakao puno para, zato
{to me voze kolima na posao, zato {to se slikam na televiziji, irele-
vantno je. Prosto, da meni bude dobro. âk nisam sigurna, ako ne-
kom igrom slu~aja nekim va{im postupkom nekom postane bolje, da
}e vas i to obradovati, vas to prosto ne zanima.
Pregovori u Be~u su zaglavili, naravno da su zaglavili. Ja prosto

imam strah, hajde makar da ga izreknem negde javno. Duboko cenim
napore ljudi koji pregovaraju, dakle, to, prosto, jeste legitimno. Ja ni-
sam sigurna da se na pravi na~in u svemu tome ceni i razume mo} i
snaga me|unarodne zajednice i ja bih volela da neko tim ljudima na
Kosovu kaè: „Dobro, slu{ajte, evo, mi imamo dobru ekipu, mi se tru-
dimo i razgovaramo, ali vi shvatite na{e prilike i prebacite neku imo-
vinu negde na sigurno, jer mi nismo sigurni {ta mi vama kao ishod
pregovora moèmo garantovati, a i nismo sigurni, ako se oni na neki
na~in naprasno okon~aju, da mi vas moèmo za{tititi”. Ja prosto mi-
slim da je neko u obavezi da tim ljudima skrene pa`nju, pazite, jer vi,
kad ~itate na prvoj strani – pregovori, pregovori, vi na kraju iskreno
poverujete da se ni{ta ne}e desiti dok se to nekako ne okon~a. Ja ni-
sam sigurna da je tako, odnosno ja imam utisak da je uloga tog nekog
me|unarodnog sudije, pravednog ili nepravednog, koji drì ~eki} da-
leko ve}a nego {to se iz na{e {tampe vidi. Naravno, sad }e oni re}i –
ali politi~ki nije mudro ako ja unapred pripremim ljude na mogu}-
nost neuspeha, moja pregovara~ka pozicija je slabija. Mo`da je to ta-
ko, ali ipak su u tome neki ljudski ìvoti i neka ljudska imovina va-
`niji od pregovara~ke pozicije. Ne znam kako to da objasnim, ali me-
ni je to igranje sa sudbinom velikog broja ljudi, prosto ne bih volela
da budem u koì pregovara~ima, imam utisak da }e svako od njih,
pla{im se, u stvari, da }e svako od njih jednog dana sebe pitati: „Pa
dobro, jesmo li mi u~inili sve {to je u na{oj mo}i da za{titimo te lju-
de, ako ve} nismo u stanju da im pomognemo?”
Srbijanka
Prosto imam utisak da se time jako manipuli{e. Pazite, pregovara~ki Turajli}
tim je ~ak i dobro sastavljen, od razli~itih ljudi, tu se negde pokazalo
da mi ne moramo ba{ da delujemo samo partijski, moèmo da okupi-
mo ljude koji o tome puno znaju. Taj pregovara~ki tim nema razloga
da se menja, niti bi se promenio i sutra ujutru da budu izbori, dakle,
to ne moè biti izgovor i nema razloga da mi sad pla{imo narod toli-
kim zna~ajem toga da za to vreme ovde mogu da se valjaju avioni, ka-
mioni i evri i tako dalje, prosto nije logi~no. Ali opet, ne}e ni to niko
da kaè. Progovara LDP i mislim da je dobro {to progovaraju, mo`da
nisu jo{ uvek dovoljno glasni, ali bi}e, prosto, svi oni koji, na kraju, u
ovoj zemlji imaju potrebu da progovore glasno i otvoreno, podrà}e
taj jedan jedini glas koji se ~uje. To sad vi{e nije ni pitanje politi~kog
opredeljenja, ako tako mogu da kaèm, dakle, oni su se opredelili da
u meri u kojoj mogu govore naglas ono {to jako mnogo ljudi ovde mi-
sli i o tome bi mo`da mogle da razmi{ljaju neke druge stranke, koje
poku{avaju da vode salonsku politiku. Ja mislim da ovo nije salonsko
vreme, u principu mislim da je sre}na zemlja u kojoj se vodi salonska
politika, ali nisam sigurna da je ova vlada neko sa kim se moè vodi-
ti salonska politika. Prosto, ako neko sve radi u svinjcu, onda vi ima
da u|ete u taj svinjac i da tu vodite neku borbu, ni{ta ne vredi da ga
~ekate u salonu, on u salon ne}e u}i, prosto ne vredi, a ja se pla{im da
se mi sve vi{e bliìmo nekakvom kalu, nekakvom blatu, pa onda, sad
u|i u blato, pa se bori, ako ve} ho}e{ da se bavi{ politikom.
Ja sam imala mnogo vi{e godina nego {to imaju deca êde Jovanovi-
}a, kada su dva policajca do{la da vode moga oca na bazi neke iskon-
struisane udba{ke afere, potpuno svejedno, pa se i danas toga se}am.
Dakle, stvarno mislim da je krajnje neugodno {to se to njegovoj deci
i supruzi desilo. Dobro, supruga nekako deli njegovu sudbinu u sve-
mu tome, deca su potpuno nevina, to nije njihov izbor, iako }e biti po-
nosni na tatu jednog dana, ali za to treba tek da porastu. U svakom
slu~aju, vi imate êdu Jovanovi}a koji izlazi u javnost sa vrlo ozbilj-
nim izjavama, njegov programski govor je bio jako dobar, dakle, on
izlazi zaista sa dobrim stvarima, mislim, i verovatno misle i jo{ neki
– ~im ga privode. I sad vi morate nekako vratiti njega u afere. Desi
07.04.06.
vam se da padne ova stvar sa Centralnim zatvorom, zna~i to smo
zatvorili. Onoliko se pri~alo i nema nikog ni da se izvini, {to je najin-
teresantnije, da kaè: „Izvinite, gospodine Jovanovi}u, mi smo o vama
govorili to, to i to, ali evo, pokazalo se...” Zna~i, to padne, sad moram
da izmislim ne{to drugo, ja moram nekako da stalno osveàvam u gla-
36 vama ljudi ideju da sam ja onomad njega nacrtao kao kriminalca, pa
da sad oni nastave da ga gledaju kao kriminalca. Po{to ne mogu da
na|em ni{ta konkretno, moram da kreiram afere. To je, u stvari, tu-
`na pri~a ove stvarnosti i tu`na je pri~a {to niko za to ne odgovara.
Naravno, odmah se pojavio ministar pravde i rekao da su svi gra|ani

ravnopravni pred zakonom, {to potpuno nije ta~no, jer da su svi gra-
|ani ravnopravni pred zakonom i taj ministar pravde bi tog ministra
policije pitao {ta je radio sa Ulemekom, ako i ministar pravde nije bio
prisutan. Dakle, {to se toga ti~e, nisu svi gra|ani ravnopravni pred
zakonom, evo ja se usu|ujem da poru~im gospodinu Stojkovi}u, neki
su mnogo ravnopravniji od drugih, a o tome on odlu~uje i to jeste ono
{to je stra{no. Nisu ni ona nesre}na deca u Vranju ravnopravna pred
zakonom kada govorimo o Pahomiju, to je tako|e svima jasno, pa to
nikog ne uzbu|uje. Dakle, vi s jedne strane imate potpuno neverovat-
ne pravosudne propuste na koje niko ne reaguje, i onda imate rotaci-
ona svetla i deset ljudi da nekoga privode na saslu{anje, za koje on
tvrdi da nije bio uredno pozvan, {to je naravno sasvim mogu}e, jer ni-
je on jedini kome se to de{ava. Znam neke mlade prijatelje koje su
privodili kod sudije za prekr{aje, iako ljudi tvrde da nikad nisu primi-
li poziv, prosto nije stigao, po{tar ga je bacio, ko zna gde je, svejedno
je. I to je neko jednog momenta rekao – kod Milo{evi}a se jasno zna-
lo ko je ugroèn, dakle, govorim na unutra{njem planu, a ko manje-
vi{e moè da se {eta, ovde vi{e ni to nije jasno. Dakle, ne znate, u
stvari, gde }e se i na koju stranu to zavr{iti. Ma, ne znam, prosto, ha-
os je, haos je, ne znam {ta da kaèm.
Truli}emo, truli}emo, naprosto trulimo. Ja naravno ne znam na {ta }e

to da iza|e, nemam ideju na {ta }e to da iza|e. Ja sam imala nekako
stra{no ~vrsto ube|enje ’89, da sad mi treba da se okupimo, da se uje-
dinimo, pa da ne budemo ~ak ni izbirljivi mnogo u tom ujedinjavanju,
prosto treba skupiti snagu, treba zaustaviti to ludilo, promeniti tu
stvar i onda se dogovoriti gde }emo dalje. Ja ovog momenta nemam
~ak ni tu ideju, ja ne znam ni koga bih okupila. Dakle, hajde, sutra
ujutru se vi i ja dogovorimo da je ovoga stvarno dosta, da sad ne}emo
da dozvolimo da mi kao narod trulimo i da ova zemlja tone, i radimo
{ta? Ja nemam ideju {ta, u tome jeste problem. Pravimo organizaciju
– koju organizaciju, s kim? Svi kaù – ljudi su umorni, treba da preì-
ve, ali to je prosto fal{no, oni sve gore i gore ìve zato {to dozvoljava-
ju da zemlja u kojoj ìve truli. Vi nemate vi{e nijedan glas autoriteta
koji bi rekao: „Ej, ljudi, gra|ani, probudite se, ovo je stra{no”. Onda
naravno narod nekako i kad pomisli da ne{to nije u redu kaè: „Ma Srbijanka
Turajli}
~ekaj, pa vidi{, oni svi }ute, mora da se meni ~ini da nije u redu, pro-
sto ja treba samo jo{ malo vi{e da zaradim, pa }e ne{to kao biti bolje.”
Mo`da bi mogli da pri~ate sa mojim mladim kolegom koji muku mu-

~i ve} godinu i po dana sa takozvanim asistentskim stanovima, jedan
deo je useljen, drugi deo nije zavr{en, ovi koji su se uselili ne mogu
da sklope ugovore, ne mogu da u|u u otkup i oni svi pitaju, molim te,
ko je sad ovde lud. Niko ne reaguje, a nama se ~ini ta nepravda, pa da
li je to ba{ nepravda? Mo`da je normalno da vi sa troje male dece obi-
lazite gradili{te koje ne napreduje danima, a vi tamo na tre}em spra-
tu treba da dobijete stan, pa im stalno govorite: „Tamo }emo mi biti,
u vazduhu”. Nema dobre volje. Fantasti~no je kako gra|evinski papi-
ri za svakog tajkuna koji plati mogu da se srede ovako, a za nekakve
nesre}ne asistente, koji nemaju tu finansijsku mo}, ne mogu da se
srede nikako. Onolike vile na Dedinju dobi{e sve dozvole, pa ho}e li
neko da se zapita kako je to mogu}e? Svi kaù: „Da, to je stra{no”. Ni-
ko ni{ta ne preduzima. Truli}emo do, ne znam dokle. Svako moè da
kaè {ta ho}e, imate tu farsu sa odbranom lika i dela gospodina Mi-
lo{evi}a i sad da vi napravite komitet za dokazivanje krivice gospodi-
na Milo{evi}a, vi bi bili strani pla}enik, produèna ruka Haga. Evo,
sad Hag nije uspeo, a vi }ete sad da nastavite nezavr{eno delo Karle
del Ponte. Dakle, vama su potpuno vezane ruke. Kad bi samo neko seo
da popi{e {ta se zapravo desilo za vreme dok je to bila jurisdikcija go-
spodina Milo{evi}a, kao {to se nadam da }e jednog dana neko popisa-
ti {ta se sve desilo za vreme dok je to bila jurisdikcija gospodina Ko-
{tunice, pa }e to u}i u njegovu biografiju.
Svetlana Luki}:
Slu{ali ste Pe{~anik, govorili su Goran Svilanovi}, Dragan Babi}, Mi-
{a Brki} i Srbijanka Turajli}. Prijatno.
PE[ÂNIKFM, 14. 04. 2006.
KO JE BRAT
GORANA KLJAJEVI]A?
Mi pravoslavni imamo ve}u slobodu veroispovesti u Fran-
cuskoj nego {to je imamo po zakonu ministra Radulo-
vi}a...
Da li se ovde okupaciona vlada Milana Nedi}a vidi kao pa-

triotska? Odgovor glasi – da...
Je l’ te tu~e policija? Ne. Je l’ te tukla pod Milo{evi}em? Da.

Odli~no, ~ekaj, a ja opet prebijen...
Vesna Raki}-Vodineli}, iz Instituta za uporedno pravo,

Mirko \or|evi}, publicista,
Ljubi{a Raji}, profesor,
Dragoljub Sto{i}, iz Unije sindikata,
Olivera Milosavljevi}, istori~arka,
Olga Manojlovi}-Pintar, istori~arka,
@arko Kora}, iz Socijal-demokratske unije,
Milo{ Markovi}, novinar Ekonomista
Svetlana Luki}:
Dobar dan. Izgleda da je vekovno neprijateljstvo Srba i vode ovih da-
na dostiglo vrhunac. Na nas su se okomili svi, i Sava i Dunav, i Tisa i
Tami{. Ako se pomame i Top~iderka i kanalizacija – gotovi smo. O
ovim katastrofalnim poplavama, naravno, predsednik vlade nije na-
{ao za shodno da kaè nijednu jedinu re~. On negde u ti{ini saose}a
sa svakom poplavljenom njivom i tarabom koja je, kao {to znamo,
starija od Sjedinjenih Ameri~kih Dràva. A ako se duboko saose}a,
onda nema razlike izme|u patiti i gledati kako neko drugi pati. Dakle,
sve je u redu – mada i nije. ôvek koji se la`no predstavlja kao pred-
sednik vlade jedne demokratske, evropske i nadasve ure|ene dràve,
morao bi da povodom ovakve katastrofe izusti koji slog, makar onoli-
ko koliko je promucao [iraku. Citiram: „Mi smo sve bliè i bliè, vrlo
blizu ispunjenja obaveza prema Hagu.”
Predsednik dràve Tadi} je jednom iza{ao na neki nasip i pozvao gra-

|ane da se uklju~e u borbu protiv poplava. Predsednik vlade to nije
u~inio, jer veruje da je dràva koju vodi spremna da odgovori na bilo
koji izazov, a drugo, on nikada ne bi govorio o gra|anima, on govori
samo o narodu, a nedostojno je da se narod poziva da tegli dàkove sa
peskom. Narod se moè pozivati samo na Gazimestane i na parasto-
se nacionalnim junacima. Da bi se Ko{tunica oglasio povodom obi~ne
vodurine, morale bi da se otvore ustave nebeske i nastane potop. E, on-
da bi on seo da napravi spisak Srba koji treba da u|u u Nojevu barku.
Kaù da je Kafkinog Posejdona stra{no nerviralo {to su ga zami{lja-

li kako svojim trozupcem {parta po morskim talasima, jer je njegov
radni sto bio postavljen duboko pod zemljom. Tamo je provodio dane
i no}i u crtanju mapa i dijagrama. Kafkinom Posejdonu, kao i ovom
na{em, postajalo je sve dosadnije i po~eo je da prièljkuje smak sve-
ta. Tek tada }e iza}i na obalu i pogledati veliku vodu, tek tada }e biti
sre}an ~ovek.
Mo`da je razlog {to nam se predsednik vlade nije obratio za pomo} u

postavljanju dàkova u tome {to mu sa ovim poplavama ni{ta nije ja-
sno. Za to ve} imam razumevanja, ni meni ni{ta nije jasno. Ne mogu
da poveèm u celinu sve te izve{taje sa terena raznih {tabova. Nije ja-
sno kada stiè najve}i talas, niti koliko ima tih najve}ih talasa. Onda
jedni kaù – ako dune severni vetar gotovi smo, drugi tvrde da je Du-
nav najopasniji tek kada po~ne da opada. Samo ~ekam da se neko
popne na nasip i uzvikne – Eureka, Dunav je po~eo da te~e uzvodno.
Velja Ili} je smiren, ali ljut. Kaè da ne brinemo, da ova vlada nikoga
14.04.06.
ne}e ostaviti bez krova nad glavom, a onda preti kako }e strogo biti
ka`njeni oni koji budu gradili ku}e pored reka i na klizi{tima. E, ko
bude gradio na tim mestima, sam }e biti kriv i Veljina vlada mu ne}e
prite}i u pomo}. Posle rata u Indokini, Pentagon je odbio da ustupi
mape minskih polja timovima koji su radili na deaktiviranju mina.
42 Kako je objasnio predstavnik Pentagona, ljudi ne treba da ìve u ta-
kvim krajevima. Sve one koji su poginuli od nagaznih mina, nazvao je
ljudima koji su prokleti svojom lokacijom.
Ministar Jo~i} se opet negde zagubio i nije nam objasnio razloge pri-
vo|enja predsednika Trgovinskog suda i jo{ nekolicine ljudi. Zagu-
bljenog Jo~i}a trenutno menja Mla|an Dinki}, on nam je objasnio ce-
lu operaciju: i koliko je trajala i da je pohvatao najve}u ste~ajnu ma-
fiju od Maja i Inka do danas i da su nas oni pokrali za nekoliko dese-
tina miliona evra. Ti pokradeni evri stvarno bole, ali koliko sam mo-
gla da saberem, to je jo{ uvek manje od {tete koju je napravio samo je-
dan njegov saradnik, Davini}, sa onim izraelskim satelitom.
U Dinki}evoj optu`nici postoji zanimljiv dodatak. Obave{teni smo ko

je od uhap{enih s kim u kumovskoj i rodbinskoj vezi. Da li to neko po-
ku{ava da nas navede da se prisetimo ko je brat Gorana Kljajevi}a?
Ministar pravde Stojkovi} nastavlja da se veseli svaki put kada mu

neki sudija bude uhap{en, smatra to nekom svojom velikom zaslu-
gom. Umesto da ponudi ostavku, on se nada da }e jednom, ako bog da
sre}e, sve sudije zavr{iti u zatvoru, {to }e ministar Stojkovi} progla-
siti zavr{etkom stvaranja pravne dràve. Onda }e nam kao pravna
za{tita preostati on i onaj bog pravde, kome se molimo u na{oj novoj
himni.
U prvih pola sata Pe{~anika slu{ate {ta se sino} doga|alo u Paviljo-

nu Veljkovi}. Naime, tamo su govorili o predlogu novog zakona o ver-
skim zajednicama. To je {esti po redu predlog, a govorili su predstav-
nici nevladinih organizacija. U njihovo ime ju~e su Miljenko Dereta iz
Gra|anskih inicijativa i Vidan Hadìvidanovi} iz Beogradskog centra
za ljudska prava bili na sastanku Skup{tinskog odbora za evropske
integracije. Tamo su poku{ali da ministru vera objasne za{to ne bi bi-
lo dobro da ovaj zakon u ponedeljak u|e u skup{tinsku proceduru.
û}ete i ostale avanture Miljenka Derete iz Skup{tine Srbije, ali prvo
da ~ujemo Ljubi{u Raji}a, Mirka \or|evi}a i Vesnu Raki}-Vodineli}.
Vesna Raki}-Vodineli}:
Radi se o jednom predlogu koji je neznala~ki i nestru~no napisan, ko-
ji se ne moè popraviti amandmanima, nego bi jedina prava odluka
vlade bila da ovaj tekst povu~e. Pravni problem ovoga teksta je u to-
me {to je jedan njegov deo u suprotnosti sa evropskom Konvencijom
o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. U zakonu nije uo~eno da
Konvencija zabranjuje ograni~avanje verskih sloboda, nego da samo Vesna
omogu}ava ograni~enje pojedinih vidova ispovedanja vere. Tako|e, Raki}-
Vodineli}
izme|u ovog teksta i Ustava Srbije ima mnogo nesaglasnosti i protiv-
re~nosti. Na primer, ~lan 41. stav 2. Ustava Republike Srbije kaè iz-
ri~ito da su verske zajednice odvojene od dràve. Me|utim, na mno-
go mesta ovoga predloga na}i }ete da se me{aju dràvne nadle`nosti
sa delatnostima verskih zajednica. Na primer, propisano je da dràva
ne moè ometati verske zajednice u njihovoj delatnosti, ali nije pro-
pisano obrnuto, znate, da verske zajednice ne smeju smetati dràvi u
njenim delatnostima.
Ako se pogledaju pojedina~ne odredbe ovoga zakona, vide}e se da ne-

ma nijednog ~lana na koji se ne moè staviti primedba, po~ev od sa-
me definicije slobode veroispovesti, koja je teisti~ka. Kao da oni koji
su pravili ovaj zakon nisu mogli da vide praksu Evropskog suda za
ljudska prava, koji {titi i neteisti~ka verovanja, kao {to je na primer
druidizam. U odredbi koja se bavi zabranom verske diskriminacije,
potpuno su izostale odredbe koje bi se ticale prava gra|anina da se
ne izjasni o svojoj verskoj ispovesti i za{tite toga prava. Nigde, ni na
jednom mestu u ovom zakonu ne}ete na}i ~ak ni deklarativnu odred-
bu da je crkva odvojena od dràve.
[to se ti~e pravnog poloàja crkava i verskih zajednica, tu je zaista

do{lo do pravnog galimatijasa. Naime, to autonomno pravo, neke
nadle`nosti dràve koje grade pravni poredak, crkve su preuzele od
dràve. Dakle, ne{to {to je rezervisani pravni domen dràve daje se u
nadle`nost crkve. Tako|e, nai}i }ete na jednu fantasti~nu odredbu,
koja kaè da je upravljanje imovinom crkve podvrgnuto autonom-
nom pravu. Ako crkva, zna~i, proda neku nepokretnost, neku njivu
koja joj pripada, to zna~i da taj ugovor ne mora biti sa~injen u pisme-
noj formi, to zna~i da ta nepokretnost ne mora da se registruje u ze-
mlji{noj knjizi, jer o tome govori dràvno pravo, a crkva po ovom za-
konu ~ak ni u imovinskim stvarima nije vezana dràvnim pravom.
Pa }ete nai}i na odredbe koje su potpuno suprotne dosada{njoj finan-
14.04.06.
sijskoj politici ove dràve, odredbe po kojima je crkva oslobo|ena
pla}anja poreza. Dakle, ako crkva kao donaciju dobije {est dìpova,
kao {to sam ~ula da je nedavno jedna crkva dobila, to je oslobo|eno
PDV-a i ostalih poreskih da`bina. Ja moram da se zapitam za{to
PDV-a recimo nisu oslobo|eni nau~ni instituti, obdani{ta, siroti{ta i
44 tako dalje. Mo}i }ete da nai|ete na jednu fantasti~nu odredbu po ko-
joj su sve{tenici i verski slu`benici slobodni i nezavisni i u bogoslu-
ènju. Znate, odredba veoma mnogo podse}a na pravni poloàj sudi-
je, ali ~ak i za sudiju je re~eno da je slobodan i nezavisan, ali da je
ograni~en zakonom. Ovaj sve{tenik izgleda nije obavezan ni~im, pa,
kada propoveda jednu veru, moè napadati drugu. Tako|e, nai}i }ete
na fantasti~nu odredbu koja se ti~e imuniteta koji uìvaju sve{tena
lica, kaè: uìvaju imunitet, ta~ka.
Znate, imunitet se daje da bi se neko za{titio u vr{enju politi~kih pra-

va i u vr{enju svoje profesije, ako je ta profesija u vezi sa dràvnom
vla{}u. Pa tako imunitet uìvaju narodni poslanici, iz politi~kih raz-
loga, uìvaju sudije i javni tuìoci, zato {to njihova profesija predsta-
vlja vr{enje dràvne vlasti – sudska vlast je dràvna vlast. Ovde se iz-
gleda pripisuje sve{tenicima takvo vr{enje dràvne vlasti ili paradr-
àvne vlasti. I ako pogledate diskusiju koja se na tu temu vodi, vi }e-
te zaista do}i do zaklju~ka o jednom stravi~nom neznanju nekih vi-
sokih dràvnih ~inovnika, uklju~uju}i tu i samog ministra, koji sma-
tra da je odvojenost crkve od dràve posledica ideolo{ko-komunisti~-
kog uverenja.
I najzad, ono {to je tu najstra{nije, vide}ete jedan akt koji je duboko

protivan zdravom razumu. Nijedan zakon, ma kako bio dobro dizajni-
ran, ako je suprotan zdravom razumu, ne}e biti zakon u tom smislu
{to ga njihovi adresati ne}e primenjivati, jer ono {to nije zasnovano
na zdravom razumu, to vi{e nije pravo. Pravo, da bi moglo da ìvi, mo-
ra da prihvati makar elementarne postulate zdravog razuma. Naà-
lost, ovaj tekst to nije u~inio.
Mirko \or|evi}:
Dràva i crkva ni u Srbiji, ni u Crnoj Gori, ni u dràvnoj zajednici ni-
su uop{te odvojene, problem je u tome, nego je do{lo do njihove spre-
ge. Onda oni to poku{avaju da re{e ne~im {to nazivaju zakon, a ovo
su u stvari nekakve ve`be iz formalne logike, kojima gospodin mini-
star uveseljava javnost. Dràvu i crkvu odvojio je ne Konvent, nakon
Francuske revolucije februara meseca, niti su dràva i crkva odvoje-
ne Brijanovim zakonom 1905, nego precizno, de fakto i de jure, prav-
no, dràvu i crkvu odvojio je Isus Hrist na~elom – Bogu pripada Boì-
je, caru carevo. On je na prvom saslu{anju pred rimskim pravnikom,
Pontijem Pilatom, odgovorio: „To va{e tajne slu`be dostavljaju da ja
ho}u da budem kralj judejski, da ja ho}u politi~ku vlast. To je va{a
BIA izmislila, na ~elu sa Levim Matijem.” To je bio rimski {ef kontra- Mirko
obave{tajne slu`be, a legija se zvala divizija, stacionirana u Dama- \or|evi}
sku. I Isus jasno obja{njava: „Ni govora o tome, moje carstvo nije od
ovoga sveta.”
Objasnite nam jedanput, jesu li kod vas dràva i crkva odvojene ili ni-
su. Zato se mi ~esto pitamo da li je Amfilohije ~lan vlade, a g. Ko{tu-
nica ~lan Svetog arhijerejskog sinoda. Me|u evropskim vrednostima
bitna je ova – samo sekularna mo}. Dakle, pravna, moderna, demo-
kratska dràva moè da obezbedi verski mir i da re{i probleme verske
slobode. Religije i crkve to ne mogu da urade nikako. Neki kaù da Sr-
bija ide u teokratiju. To je malo prejaka re~, vreme teokratija je nepo-
vratno pro{lo. Ili, Srbija }e biti pravoslavna dàmahirija, kako kaè
Vuk Dra{kovi}. To je koje{ta. Mi Srbi nemamo istorijsku tradiciju te-
okratije. Nemamo trenutno nijednog poslanika u Narodnoj skup{tini
Srbije koji je sve{teno lice ili vladika. Uop{te po toj vertikali nemamo
pretpostavku za teokratiju. To su imali drugi, nama susedni narodi,
kao {to su Albanci, na{e kom{ije. Oni su 1924, na prvim slobodnim iz-
borima sa 67 odsto izabrali pravoslavnog vladiku za prvog predsed-
nika Albanske republike – mi to nemamo. Nema Srbija ni Makariju-
sa, koje{ta, ali postoji jedna druga vrsta klerikalizacije, ona je hori-
zontalna. Ta horizontalna postoji, pritiska Srbiju, izjeda je i njen pro-
izvod je i ovo {to je gospo|a tako lepo analizirala, jedan ovako naka-
radni zakon.
Crkvi je ponu|eno ne{to na {ta se i mrtav sme{i: novac i mo}. Ina~e,

Francuska nema ministarstvo vera ni ministra vera, velika pravo-
slavna Rusija nema ni ministra vera ni ministarstvo vera, niti se ovi
problemi re{avaju zakonom. Zakon uop{te nije potreban, dovoljna je
ustavna odredba, koja jem~i slobodu da vi verujete kako ho}ete, da
veru javno ispovedate. Me|utim, ovde se radi, o~evidno, o ne~em dru-
gom. Taj ministar mirno izjavljuje, on to sasvim ozbiljno tvrdi i pona-
vlja, kao da Dòrd` Orvel uop{te nije ìveo na ovome svetu: „U na{oj
zemlji sve su crkve ravnopravne, ali nisu sve jednake. Nijedna crkva
ne sme ni po kojem osnovu biti marginalizovana i potisnuta”. A mi
imamo vi{e slobode veroispovesti za pravoslavne u Francuskoj, nego
14.04.06.
{to imamo po zakonu g. Radulovi}a. Pomenu}u samo jo{ jedno, da ne
duìm. Ni po kanonskom pravu sve{tena lica apsolutno nemaju imu-
nitet. Ni po tipiku, ni po ustavu Srpske pravoslavne crkve ne postoji
imunitet. To {to se ovde barata imunitetom ide za tim da sakrije dve
stvari – kako spasiti Pahomija nesretnog. Ali ni po jada s Pahomijem,
46 àlio se tuìlac, vrte}e se to, pustimo sad to, ima tu kudikamo ozbilj-
nijih stvari.
Se}ate li se onog snimka koji prikazuje {ta se dogodilo u Privinoj gla-

vi, „[korpioni”, ono streljanje sirotinje one muslimanske? Pa se}ate
li se onog oca Gavrila, eno njega i danas tamo, biznis mu cveta, radi.
Po kanonskom pravu Srpske pravoslavne crkve, on treba da bude ra{-
~injen, i ne samo ra{~injen, nego ka`njen epitimijama, to su stroge
sankcije. On nema pravo da blagosilja nikakvu vojsku bez dozvole, a
on drì Trebnik u ruci, tako se zove ta knjiga, dakle, on je sau~esnik
u vr{enju onog krivi~nog dela. Niko ga dosad iz crkve nije pozvao na
odgovornost i to mi je nekako jasno, ali mi nije jasno za{to nijedan
dràvni organ njega kao gra|anina nije pozvao da ga saslu{a, jer on
je bio svedok jednog te{kog krivi~nog dela, podsticao na to delo. U
Trebniku pi{e, ja mogu ta~no citirati, on ih hrabri da ubiju {to vi{e
tog nevernog naroda, {to vi{e. ^lan o imunitetu je plod te sprege cr-
kve i dràve i pravi biser iz ovog zakona, koji }e ostati zapam}en i, si-
guran sam u to, u}i u de~ije ~itanke.
Ljubi{a Raji}:
Cilj je napraviti od Srbije dràvu srpskog naroda, sa Srpskom pravo-
slavnom crkvom kao prvom crkvom, odnosno da se iza|e u susret cr-
kvi, koja èli pomalo srednjovekovno stanje. Da bi to postigla, ona je
dobila dve stvari – veronauku, tako da ne mora vi{e da se uzbu|uje
oko propovedi, to }e da obavi dràva za njen ra~un preko obrazovnog
sistema, i to da se policija bavi sektama, a sekte su sve ono {to naj-
glavnija crkva kaè da jesu sekte. Po Atanasiju, to je sve osim Srpske
pravoslavne crkve, sve su ostalo sekte i jeresi ili svejeresi, kako on to
naziva. Ovde u zakonu se to vidi izme|u ostalog po onoj maloj odred-
bi kojom su uveli robnu marku – niko ne sme da iskoristi ni{ta iz ve}
postoje}eg naziva bilo koje crkve. Dakle, nekom od nas padne na pa-
met da sutra ne{to osnujemo, to je robna marka, mi ne smemo ~ak ni
re~ pravoslavno koristiti.
Zahvaljuju}i ovakvim odredbama, crkva moè da opere bilo koje pa-
re, u bilo kom trenutku, na bilo kojoj razini.
Imali smo saveznog ministra vera [ijakovi}a, on je, ina~e, bio kadar
iz Crne Gore, koji je grandiozno lagao ne bi li Srbiju pretvorio u pra-
voslavnu dràvu, a zatim smo dobili ministra Radulovi}a, koji mu}ka
sa podacima, koji bi pao na ispitu iz elementarne upotrebe statistike
Ljubi{a
i sociolo{kog metoda. Osim {to mu}ka, on je ekstremno bahat. Ali to Raji}
je odlika ove vlade u celini, ona je bahata tako da bi im, bogami, i Mi-
lo{evi}eva vlada u pojedinim trenucima mogla pozavideti na tome.
Oni su bar poku{avali da odgovore preko svojih medija, onaj ~uveni
Mati} i kako su se zvali svi oni ministri za informisanje, bar je neko-
ga napadao. Ovi ~ak ne}e ni to da u~ine, njima je ispod ~asti da odgo-
vore na neku kritiku, ~ak i time {to bi rekli da smo mi sile haosa i bez-
umlja ili ne{to sli~no.
Pri tom nisu bili sami. Znam da nije popularno re}i, ali tu su DOS i
\in|i} glavni krivci, oni su uveli veronauku i u Srbiji je sagra|eno
blizu hiljadu novih crkava, bezbroj placeva je dodeljeno. U Srbiji je u
poslednjih dvadeset pet godina napravljeno manje od deset novih
{kola, ako je podatak ta~an. Oni su samo otvorili vrata, a ovi su sad
ra{irili vrata u potpunosti, pa recimo, ako pitate u Ministarstvu pro-
svete koliko se dece opredelilo za veronauku, a koliko za gra|ansko
vaspitanje, dobijete odgovor da to ne smeju da objave bez dozvole
Srpske pravoslavne crkve. Crkva ve} jeste iznad dràve i u tome su joj
mediji dali ogromnu podr{ku. Ukaìte mi na jedan jedini medij, sem
B92 i povremeno Danasa i jo{ nekih lokalnih listova i stanica, koji
ima objektivni, kriti~ki odnos. Oni se ulizuju bilo vlastima, bilo crkvi,
bilo i crkvi i vlasti u istom trenutku.
Posmatrati novinare koji intervjui{u pojedine sve{tenike ve} postaje

ogavno. I da budem iskren, ja ne vidim neku veliku nadu da }emo tu
ne{to mnogo da izmenimo, prosto zato {to imamo vladu koju savr{e-
no ba{ briga {ta stanovni{tvo misli o bilo ~emu i pri tom imamo mi-
nistra koji sebe doìvljava kao ispostavu Srpske pravoslavne crkve u
vladi. Na svu sre}u, postoji neki tra~ak nade, ne toliko u pobuni nas
iz nevladinih organizacija, mi mo`da moèmo ne{to da u~inimo, ali
dosad se nije pokazalo da je vlada ne{to preterano osetljiva, nije ni
prethodna ba{ bila preterano osetljiva, da budemo iskreni. Znamo ka-
ko je Radiodifuzni savet krojen, nije ga skrojila ova, nego prethodna
vlada. Nadu vidim u tome {to postoji jedna generacija mla|ih, obra-
zovanih, inteligentnih teologa, koji ba{ nisu preterano zadovoljni ta-
14.04.06.
kvim razvojem iz jednostavnog razloga {to }e on na kraju da otera
vernike.
A onda moèmo postaviti pitanje {ta Srpska pravoslavna crkva ho}e,

vernike i veru ili ho}e jednostavno pare i politi~ku vlast. Meni za sa-
da izgleda da ona kao institucija ho}e ovo drugo, a da postoji jedan
48 broj ljudi ovde koji ho}e veru i vernike oslanjaju}i se, ne na dve hilja-
de godina pristajanja uz dràvu ili vlast, nego na dve hiljade godina
pristajanja uz siroma{ne i potla~ene. Za sada ona prva struja vodi, a
nama ostaje da se uzdamo u Boìju pomo}, jer izgleda da Bogu jedi-
no Bog moè da privede Srpsku pravoslavnu crkvu i Radulovi}a.
Miljenko Dereta:
Prvo, vi ne znate koliko je ovde lepo u odnosu na ono gde smo mi ju-
tros bili. Za{to je ovde lepo, a tamo gde smo bili nije bilo tako lepo?
Zato {to smo u uvodu ~uli jedan govor ministra vera, koji ja ne umem
da lociram u vremenu. Jedna od klju~nih zamerki ministra je bila da
ukidanjem tih privilegovanih crkava Evropa èli da po starom komu-
nisti~kom metodu pokaè kako u Srbiji nema tradicije. I tako su za-
govornici evropskih re{enja zapravo zagovornici komunisti~kih ide-
ja. Druga stvar je bila da je ministar rekao da sa drugim pristupima
nema razgovora. Pri tom je kasnije u razgovoru, ja ska~em zato {to je
to bilo toliko neverovatno sve zajedno, dakle, neko ne{to govori, a on
ovako kaè: „Prihvatam taj amandman”, i time re{ava taj problem na
licu mesta, kako bih rekao.
Hajde da kaèm i ono {to je za mene obeleìlo taj dan. Dakle, po~elo je
s tim da su se neki poslanici predstavili kao ljudi koji poti~u iz hri-
{}anskih porodica, pravoslavnih i da su sre}ni {to su im kao deci usa-
|ene vrednosti pravoslavne, te }e, prema tome, oni glasati za ovaj za-
kon, {to je mene, naravno, navelo da se predstavim kao dràvljanin Sr-
bije i Crne Gore i da kaèm da tu prestaje pravo na ulazak u moju pri-
vatnost i da mi je drago {to imam priliku da u Narodnoj skup{tini go-
vorim kao gra|anin. Na {ta je reagovala jedna poslanica koja je rekla:
„Gra|anin? Ko vama daje pravo da govorite u ime gra|ana, je l’ vi zna-
te da smo mi narodni poslanici, mi razgovaramo samo s ministrima.”
Svaka stvar ima i svoju dobru stranu, ja sam doìveo ne{to {to vero-
vatno jo{ niko do sada nije, a to je da mi je g. Mamula posle cele sesi-
je pri{ao i rekao: „Ja se izvinjavam u ime svoje koleginice”. Ja sam re-
kao: „Kakve vi veze imate s tim?” „Pa”, kaè, „ja sam se ose}ao nepri-
jatno.” Dakle, kada to doìvite od g. Mamule, onda je to jedan mali ko-
rak za ~ove~anstvo, ali za mene veliki.
Sve u svemu, drago mi je da sam ovde ~uo re~i koje sam ja koristio ta-
mo, a to je pokretanje pitanja zdravog razuma. To je zakon koji treba
da bude ure|en tako da posle njegovog dono{enja bude {to manje ras-
Miljenko
prave o njemu. Do{la je molba iz evropskih institucija, ne da se on Dereta
menja, nego, naprosto, da se rasprava u skup{tini odloì, kako bi se
javna rasprava obavila kako treba i da, naprosto, zdrav razum nalaè
da se tenzije smanje i da se ozbiljno pri|e tom zakonu, jer nam je svi-
ma vaàn. Me|utim, njima se iz nekog, nama nepoznatog, razloga ù-
ri. Vreme za amandmane je pro{lo, imamo samo jo{ jednu mogu}-
nost, a to je da Odboru za evropske integracije po{aljemo one amand-
mane koji mogu da idu kao amandmani Odbora, one koji govore o
uskla|enosti tog zakona sa evropskim konvencijama i zakonima. Ta-
ko da }e Odbor, posle rasprave koju bi imao u ponedeljak, sve to pre-
do~iti skup{tini kao svoje amandmane.
Ljubi{a Raji}:
Ovakve stvari se uvek de{avaju za vreme godi{njih odmora ili prazni-
ka. Od ju~e Zapadna Evropa ne radi. Mo`da delujem paranoi~no, ali
deset takvih, petnaest velikih stvari su se ba{ u takvo vreme doga|a-
le. Ja mislim da oni jednostavno, ne da nisu imali vremena, oni ho}e
to da zbrzaju sada kada o~ekuju da niko na Zapadu ne}e ni{ta re{a-
vati. Svi s kojima sam ju~e razgovarao su se spremali da odu ili su ve}
oti{li na uskr{nji odmor.
Miljenko Dereta:
I ja bih samo jednu stvar hteo da kaèm, dakle, zakon ne izglasava
vlada, naàlost, nego zakon izglasavaju poslanici i bojim se, kakva je
atmosfera tamo, da ~ak i uz najbolju volju ministra, da ona postoji
kojim slu~ajem, poslanici niti imaju autonomiju odlu~ivanja, niti
imaju èlju da se bilo kome zamere, a posebno crkvi. Bojim se da }e
oni glasati protiv svakog amandmana, a za ovakav zakon kakav jeste.
Ljubi{a Raji}:
Mi opet poku{avamo da ublaìmo lo{e posledice ne~ega, {to zna~i da
se mi nalazimo ta~no onde gde smo se nalazili i pre {esnaest,
sedamnaest godina, i bojim se da zalazimo u celini u jedan period
koji vodi ka jakoj politi~koj pasivnosti. Voleo bih da mogu nekako da
14.04.06.
proverim koliko bi ljudi sada iza{lo na ulicu da se buni protiv bilo ~e-
ga, i mislim da bi vredelo, kada zavr{imo sa ovim, koliko uspemo, ako
i{ta uspemo, da jedanput razgovaramo kao nevladin sektor ili kao po-
jedinci ili ne znam u kom svojstvu, o tome {ta mi uop{te moèmo da
uradimo. [ta moèmo da uradimo u situaciji u kojoj nema{ podr{ku
50 politi~kih stranaka, u kojoj ogroman deo nevladinog sektora radi ne-
ke druge stvari, u kojoj smo delimice pocepani i da vidimo prosto {ta
moèmo da uradimo. Bojim se da smo izgubili malo ose}aj da predvi-
dimo postupke neprijatelja – sad ve} po~injem da ih tretiram kao ne-
prijatelje, sad ve} prosto rade o glavi i meni i mojoj porodici, mojim
prijateljima i mojim studentima. I da vidimo da li moèmo, ako ni{ta
drugo, bar da dignemo dreku na vreme. Mi se sada bunimo u minut
do dvanaest, sve ~e{}e kasnimo.
Svetlana Luki}:
U prvom delu Pe{~anika ~uli ste da je Miljenko Dereta imao prijatan
susret sa istaknutim ~lanom DSS, \or|em Mamulom. Mi nismo te
sre}e, ju~e je na sastanku odbora za kulturu Skup{tine Srbije, Mamu-
la jo{ jednom optuìo Pe{~anik za govor mr`nje. Pa zar advokat Ma-
mula nije prezauzet dokazivanjem svoje omiljene teze da „[korpioni”
sa snimka egzekucije {estorice muslimana nisu svi podjednako krivi,
jer su samo dvojica pucala, a ostali nevino posmatrali?
U nastavku Pe{~anika slu{ate Dragoljuba Sto{i}a, predsednika Uni-

je sindikata. Dragoljub Sto{i}, na{ stalni sagovornik, bio je ovih dana
priveden u policiju zbog reme}enja javnog reda i mira. Dragoljub Sto-
{i} veruje da je razlog svemu tome, a verovatno i njegovom budu}em
otkazu, upravo prilog emitovan na B92, u kome je on kritikovao Odbor
za verska pitanja Gradskog saobra}ajnog preduze}a, koji ima jedan
stvarno dosta zastra{uju}i sajt. Dragoljub Sto{i} je uputio pismo
predsedniku Tadi}u, pa da se po{ta ne zagubi, evo neka to pismo ~uju
makar Tadi}evi saradnici, pa neka mu prenesu.
Dragoljub Sto{i}:
„Po{tovani, èlim da Vas obavestim o slede}em. U Gradskom saobra-
}ajnom preduze}u je pro{le godine osnovan etni~ki ~ist Odbor za ver-
ska i nacionalna pitanja radnika GSP-a. Rad ovog Odbora podràva i
logisti~ki pomaè kompletno rukovodstvo GSP-a, na ~elu sa direkto-
rom Slavenom Ticom, koji je ~lan na{e Demokratske stranke. GSP je
multinacionalna sredina i moète misliti kako se ose}aju radnici
GSP-a koji nisu pravoslavne vere kada vide sajt Odbora, na kome se
veli~aju Ratko Mladi} i Radovan Karadì} kao srpski heroji i propa-
giraju programi Obraza, Dveri, ruskog Obraza i tako dalje.”
„Verujemo da }ete se sloìti sa na{im mi{ljenjem da ovakvi naciona-

listi~ki ispadi kompromituju i va{e napore da povratite poverenje
Dragoljub
sveta u na{e namere da raskrstimo sa pogubnim demonstracijama Sto{i}
nacionalizma, jer ako ovakve stvari podràvaju ~lanovi Demokratske
stranke na visokim poloàjima, onda se pitamo za{to ste Vi, gospodi-
ne predsedni~e, i{li u Srebrenicu da se poklonite nevinim `rtvama za-
slepljenih nacionalisti~kih ludaka.”
Eto, to je bio na{ motiv, neka se Boris Tadi} izjasni u vezi s tim, zai-
sta. Mo`da }e neko pomisliti da smo mo`da mi suvi{e nizak nivo da
poteèmo pitanje na tako visokom nivou, ali ako je zemlja u takvim
problemima ba{ zbog ovih stvari, onda je za mene neprihvatljivo da
mi neko kaè da je to jedan od trista sajtova koji na taj na~in funkci-
oni{u. Naravno da me vre|a da neko veli~a streljanje ljudi u tri sme-
ne. Neka predsednik ili neko ko je relevantan kaè ne{to u vezi s tim,
i ako im je promoter Vladislav Jovanovi}, biv{i ministar za inostrane
poslove iz Milo{evi}eve ere, onda ja mislim da je to valjda dovoljno da
neko pita zbog ~ega se to doga|a. Pa, ima na sajtu, ima njegova slika
gde je on na jednoj od tih njihovih tamo tribina ili ve} ne znam {ta im
je, on je tamo govorio i oni su naravno vrlo ponosni zbog toga.
Oni afirmativno pi{u o tome kako Dragan Markovi} zvani Palma u Ja-
godini radi dobre stvari. Ako to nije dovoljno da neko pita za{to je to
tako i da li je to u redu, onda ne znam. U stvari, ja bih se zadovoljio da
se to spre~i, a ne da sada Sto{i} zbog toga bude hap{en i da Sto{i}
zbog toga dobije otkaz, da bi se taj glas ugu{io, a pojava neka ostane.
Neka se i dalje razvija ta ideja za neku slede}u priliku, kada }emo
opet, gadno mi je da izgovorim, u~initi ne{to sli~no. Kao prvo, mi kao
Izvr{ni odbor Sindikata smo se dogovorili da obavestimo javnost, jer
bez „internacionalizacije”, nema {anse da se ne{to uradi. Ako to osta-
ne u krugu preduze}a i u krugu kabineta gradona~elnika, te{ko da
moèmo ne{to da uradimo. Obavesti}emo Beogra|ane, {iru javnost o
tome. Zna~i, napravili smo jedan plakat, koji je onako koncentrat tog
sajta Odbora za verska i nacionalna pitanja GSP-a, da ljudi mogu da
vide o ~emu ja u stvari pri~am, jer mo`da nemaju svi priliku da otvo-
re taj sajt i da pogledaju tu strahotu tamo i to vre|anje, vre|anje sva-
koga, vre|anje i nas koji smo pravoslavci. To je za mene uvredljivije
14.04.06.
nego za ~oveka koji je musliman.
Da, i to mi je palo na pamet, kada je trebalo da do|u na vlast, onda je

bilo primereno i paliti saveznu skup{tinu, a sada, ako lepite plakat,
onda se pravi komunalni nered, pa postoji mogu}nost da budemo ka-
`njeni. Pa, neka nas kazne, mi }emo lepiti plakat tamo gde je dozvo-
52 ljeno i tamo gde mislimo da je zgodno da {to vi{e ljudi to vidi, pa sad,
kako bude, vide}emo. Prosto po~inje{ da bude{ o~ajan kada vidi{ {ta
se doga|a i na koji na~in se izneverava sve to {to smo radili svih ovih
godina, mi koji smo se trudili zaista da se tu ne{to promeni, aktivno
se trudili.
Najvi{e me nervira nemo}, to {to sam ja besan, mo`da sam ja tako

temperamentan, neprilagodljiv, nisam vojnik stranke. Ja taj svoj ko-
moditet pristajem da pla}am, razumem, to je sve u redu, ali ovo zai-
sta nije u redu, ovo je zaista ne{to o ~emu treba razgovarati i videti
{ta mi to u stvari radimo. I ja ne}u da se pomirim s tim da je to mar-
ginalna tema, zbog toga {to je to jedan od ne znam koliko sajtova ko-
ji tako funkcioni{u. Mislim da nijedan takav sajt ne treba da funkci-
oni{e ili ako funkcioni{e, onda treba da bude jasno kakav je stav onih
koji nas negde vode. ôvek prosto ne zna {ta da kaè, s jedne strane
ide{ tamo, ne{to se rukuje{, dali smo ti neki demokratski legitimitet,
ljudi te tamo primaju kao nekoga ko treba valjda da pokaè da Srbija
ima osmeh, da ovde greje sunce, mislim, da nisu ovde samo neki
mra~njaci sa scenografijom Ravne gore, u onom najgorem smislu.
Ali kad sam ve} pomenuo Ravnu goru, i to pokazuje koliko je to ludi-
lo. Sajt Ministarstva za dijasporu, koji je koncesija Vuka Dra{kovi}a,
jer ga drì SPO, je na sajtu Odbora za verska i nacionalna pitanja
GSP-a, gde je i sajt Srbija-zemlja heroja, na kome je anketa – da li je
ve}i izdajnik Vuk Dra{kovi} ili Milo \ukanovi}. I onda zakaè{ kon-
ferenciju za {tampu na tu temu i niko se ne pojavi. Napi{e{ saop{te-
nje, niko ga ne objavi. Ja se pitam da li su urednici samo onako posta-
vljeni tamo da brane neku politi~ku opciju, pa misle da mo`da ne bi
bilo u redu da to objave, jer }e da se zamere nekim vlastodr{cima ili
mo`da i oni veruju kako su Ratko Mladi} i Radovan Karadì} zaista
heroji, mo`da i oni tako misle, mo`da oni negde posle dvanaest no}u
gledaju te sajtove, op~injeni kao {to klinci gledaju pornografske fil-
move kada im roditelji zaspe.
Prosto, ako smo opravdano pedeset godina upirali prstom na Kragu-
jevac u kome je streljano sedam hiljada |aka, pa mislim, mi smo to
uradili u Srebrenici. To u Kragujevcu nije ura|eno u direktnom pre-
nosu, a mi smo to uradili u direktnom prenosu, za ceo svet. To nije bio
odloèn prenos, direktan prenos. I {ta sad treba da zna~i to kao nije
bitno, nema veze. Po{to znam da kabinet predsednika Republike re-
dovno slu{a Pe{~anik, nadam se da }e pitati nekoga o ~emu se tu radi. Dragoljub
Sto{i}
Svetlana Luki}:
U nastavku emisije opet idemo u Paviljon Veljkovi}. Samo u najmra~-
nijim vremenima smo pola emisije snimale kod Borke Pavi}evi}, jer se
nigde, sem u njenom Centru za kulturnu dekontaminaciju, nije mogla
~uti suvisla re~. Eto nas opet tamo, dakle. Slu{ate raspravu o predlo-
gu zakona koji je neverovatniji od Zakona o verskim zajednicama i
Zakona o izjedna~avanju ~etnika i partizana zajedno. To je Zakon o
rehabilitaciji politi~kih protivnika, komunista jakako, od aprila 1941.
Predlog ovog zakona, kao {to znate, potpisao je Vojislav Ko{tunica
svojeru~no, verovatno zbog Milana Nedi}a li~no. Slu{ate @arka Kora-
}a i istori~arke Olgu Manojlovi}-Pintar i Oliveru Milosavljevi}.
Olivera Milosavljevi}:
Kvislin{ka delatnost Nedi}eve vlade svedo~i o prirodi sprovo|ene po-
litike, ~ijom se rehabilitacijom danas, svesno, u antikomunisti~kom
slepilu, rehabilituju ideje nacionalsocijalizma. Da je tema dana{njeg
skupa kolaboracija u celini, moglo bi da se govori o desetinama novi-
nara koji su pristali da ure|uju kvislin{ke novine, uz saznanje da je
vojni zapovednik u Srbiji ve} 24. maja 1941. javno obnarodovao ured-
bu o {tampi, kojom dozvola za obavljanje uredni~kog poziva sme da
se izda samo ako doti~ni nije Jevrejin ili Ciganin ili ako nije oènjen
Jevrejkom ili Cigankom. Moglo bi se govoriti i o onih petsto trideset
troje potpisnika Apela srpskom narodu, kojim su ljudi pozivali na ko-
laboraciju, a me|u kojima je bilo oko sto profesora univerziteta, oko
~etrdeset biv{ih ministara i poslanika, oko trideset pet lekara.
Moglo bi se govoriti o upravniku pozori{ta koji je voleo da na prvi put

uvedenim slavama pozori{ta pozdravlja goste na nema~kom jeziku.
Ne}u govoriti ni o poznatim umetnicima koji su pristajali da redovno
u~estvuju u emisijama Radio Beograda, tada nazivanom Radio stani-
ca evropskog vojnika, koja je pored popularne emisije, âs za vojnike
Lili Marlen, emitovala i u Rajhu hvaljenu emisiju, Beogradski mladi
straàr. Ova emisija je stekla slavu time {to je od dobrovoljnih prilo-
14.04.06.
ga pristiglih sa fronta poklonila milion maraka Hitleru za njegov ro-
|endan ’43, a {to je u Nedi}evim novinama propra}eno velikim sre}-
nim naslovima: Vo|a Rajha zahvaljuje vojni~kom Radio Beogradu.
U novoj Srbiji, po Nedi}u – dru{tvo mora da bude srpsko, u to novo

srpsko dru{tvo ne smemo primiti kojekakve belosvetske ale, kao {to
54 je to dosad bio slu~aj sa Jevrejima i ostalim, kojima se ne zna ni ka-
kav im je koren, ni kakva im krv u ìlama te~e. Zaklju~ivao je da je –
bolj{evizam pogana misao iznikla u satanskom jevrejskom mozgu,
da su partizani predvo|eni jevrejsko-bolj{evi~kim olo{em Titom, Sin-
gerom, Pijadom, da na ~elu nose petokraku jevrejsku zvezdu i pozi-
vao – utamanjujte ih, prijavljujte ih vlastima, crvenu neman trebi}e-
mo bez predaha, bez milosti, do potpunog istrebljenja. Ne}u govoriti
ni o tome kako je Nedi} redovno o~inski slao srpske radnike i seljake
u Rajh Hitleru s re~ima: „Vi ste grupa koja ide u veliki nema~ki Rajh u
goste, {aljem vas da veliki nema~ki Rajh vidi vas, elitu srpskog naro-
da, {aljem vas izabrane, ono {to je najbolje srpsko, ~estito, rasno i
ugledno. [ta ja ho}u? Ho}u da nema~ki Rajh vidi najbolje sinove na-
{e”. Na kraju, ne}u govoriti ni o la`ljivoj Nedi}evoj propagandi, koja je
tvrdila da je Hitlerov Main Kampf prodat u Srbiji u preko dvadeset hi-
ljada primeraka sugeri{u}i time da je Srbija, kao i Nedi}, odu{evljena
Hitlerom.
Govori}u samo o jednom aspektu delatnosti Milana Nedi}a i njegovih

saradnika, o njihovom odnosu prema Jevrejima i Romima. Sve {to su
radili, ura|eno je javno i bilo poznato i dostupno svakom pismenom
~oveku u okupiranoj Srbiji. Podseti}u samo da je nema~ki nacional-
socijalizam me|u prvim svojim antisemitskim merama 30-ih godina
zabranio Jevrejima rad, prvo u advokaturi, zdravstvu, a onda i u svim
ostalim delatnostima, kao i da je pri zapo{ljavanju uveo takozvani
arijevski paragraf. Tre}eg juna ’41. vojni zapovednik u Srbiji objavio
je naredbu koja se odnosi na Jevreje i Cigane, a kojom im je, izme|u
ostalog, zabranjen rad. Ve} 19. juna, posle {esnaest dana, oglasio se
Savez muzi~ara za Srbiju, koji je obavestio muzi~are Jevreje i Cigane
da je njihovo muzi~ko poslovanje suprotno postoje}im propisima i
zato je bespredmetno da se obra}aju Savezu.
Krajem jula ’41. preduze}a i banke su po~ele javno da otkazuju puno-

mo}ja jevrejskim advokatima, a u avgustu novine su bile pune ogla-
sa, kojima je javnost obave{tavana da su biv{e jevrejske firme, na pri-
mer „Foto trgovina”, „Mandilovi} i brat”, „Dve rode” i druge stavljene
pod komesarsku upravu. I naredne godine, recimo decembra ’42,
ogla{en je poziv imaocima akcija biv{e jevrejske firme Izdava~ko i
knjiàrsko preduze}e Gece Kon. Desetog oktobra ’41, odbor Advokat-
ske komore u Beogradu oglasio je da je na sednici od 30. jula ’41. do-
neo odluku da se iz advokatskog imenika izbri{u svi Jevreji advokati,
sledi 55 imena izbrisanih advokata Jevreja i isto toliko njihovih pre- Olivera
Milosavljevi}
uzimatelja. Potpis – Odbor Advokatske komore u Beogradu.
Dvadeset prvog oktobra ’41. doneta je osnovna uredba o univerzitetu,

u paragrafu 27 stoji: „Jevreji i Cigani ne mogu biti slu{aoci univerzi-
teta”. Potpisali su svojeru~no Milan Nedi}, ministri Kuzmanovi}, Jo-
ni}, Kosti}, Radosavljevi}, Marjanovi}, Miju{kovi}, Ol}an, Doki} i
\or|evi}. êtrnaestog novembra ’41, posle desetina dekreta kojima
su pojedina~no Jevreji i Romi izbacivani sa posla ili penzionisani, do-
net je zbirni dekret koji glasi: „Re{enjem zamenika komesara mini-
starstva finansija, a na osnovu naredbe vojnog zapovednika u Srbiji
koja se odnosi na Jevreje i na Cigane, udaljeni su iz dràvne slu`be sa
danom 30. aprila ’41: Papo, Bahar, Levi, Kajon, Atarac, Felbauer, Gla-
zberg i drugi.” [esnaestog decembra ’41. doneta je uredba o uvo|enju
nacionalne slu`be za obnovu Srbije, ~lan 3 glasi: „Od obaveze nacio-
nalne slu`be su izuzeti Jevreji, Cigani i ona lica koja ne uìvaju gra-
|anska ~asna prava”. U potpisu Milan Nedi}, ministri Kuzmanovi},
Joni}, Kosti} i ostali.
Dvadeset tre}eg decembra ’41. doneta je odluka pod nazivom: „Op-

{tinska uverenja o dokazivanju arijevskog porekla dràvnih slu`be-
nika”. Ne podleè taksi, sa obja{njenjem da ne podleù pla}anju tak-
se uverenja, kojima se od strane op{tinskih uprava dokazuje arijev-
sko poreklo dràvnih slu`benika, njihovih supruga i predaka. Potpi-
sano je odeljenje poreza ministarstva finansija. Tre}eg marta ’42. do-
neta je uredba o ustrojstvu srpske dràvne straè, ~lan 16 glasi:
„Straàr i podoficir srpske dràvne straè mora ispunjavati uslove:
1a. da je srpske narodnosti, b. da je ~istog arijevskog porekla”. Potpi-
sali Milan Nedi}, ministri A}imovi}, Kujundì}, Kuzmanovi} i ostali.
Dvadeset osmog avgusta ’42. doneta je uredba o pripadanju imovine

Jevreja u Srbiji, paragraf 1: „Imovina onih Jevreja koji su 15. aprila ’41.
bili dràvljani biv{e Kraljevine Jugoslavije, ako se nalazi na srpskom
podru~ju, pripada Srbiji bez ikakve naknade”. Potpisali su svojeru~-
no Milan Nedi}, ministri A}imovi}, Kujundì}, Kuzmanovi}, Joni},
Kosti}, Marjanovi}, Miju{kovi}, Ol}an, Doki}, \or|evi}. Dvadeset
14.04.06.
devetog januara ’43. objavljen je konkurs za prijem politi~ko-uprav-
nih pripravnika u srpskoj dràvnoj bezbednosti, pod 6. trebalo je da
donesu dokaz o rasnoj pripadnosti, da nije imao koga u porodici svo-
joj ili èninoj jevrejskog ili ciganskog porekla. Potpisao kabinet {efa
Srpske dràvne bezbednosti. Dvadeset tre}eg februara ’43. doneta je
56 uredba o ure|enju filmskog prometa, ~lan 6. koji se odnosi na biosko-
pe, ta~ka 2. glasi: „Jevreji i Cigani, kao i lica koja se nalaze u braku sa
Jevrejima ili Ciganima ne mogu da dobiju dozvole za vo|enje biosko-
pa”. Ta~ka 9: Jevreji i Cigani, kao i lica koja se nalaze u braku sa Je-
vrejima ili Ciganima ne smeju biti zaposleni kod bioskopa. Svojeru~-
no potpisali Milan Nedi}, ministri Kujundì}, Kuzmanovi}, Joni}, Ko-
sti}, Doki}, \or|evi}, Dini}, Nedeljkovi}, Veselinovi}, Dobrosavljevi}.
Petog marta ’43. doneta je odluka o promeni imena beogradskih uli-

ca: Avramova ulica je postala Senjanin Tadije, Ada Ciganlija je posta-
la Srpska ada, Bajlonova pijaca Dor}olska pijaca, Gledstonova ulica
je postala ulica ~obanice Rade, Izrailjeva ulica je postala Mike Alasa,
Jevrejska je postala Dor}olska, Jugoslovenska je postala Dobrovolja~-
ka, Karnedìjeva Guslarska. Potpisala je op{tina grada Beograda.
Tre}eg aprila ’43. objavljen je oglas: „Likvidacija advokatske kancela-
rije doktora Holendera iz Beograda”. U potpisu Dràvna hipotekarna
banka, a 16. juna ’43. oglas: „Likvidacija advokatskih kancelarija Ni-
kole Englera, doktora Haima Alkalaja, Alvu Marka i Samuila Demaja,
svih iz Beograda”. U potpisu Dràvna hipotekarna banka na osnovu
uredbe ministarskog saveta. Advokatu Holenderu je za preuzimate-
lja imenovan Kosti} Petar, Engleru \or|evi} Jovan, Alkalaju Trivu-
nac Stevan, Alvu Todorovi} êdomir, a Demaju Vuka{inovi} Boìdar.
[esnaestog maja ’44. doneta je uredba o nacionalnoj slu`bi rada za

obnovu Srbije. Paragraf 1 je glasio: Nacionalna slu`ba rada je po~a-
sna slu`ba srpske omladine svome narodu. Paragraf 7: „Jevreji i Ciga-
ni nemaju prava slu`be u Nacionalnoj slu`bi rada za obnovu Srbije”.
Svojeru~no potpisao Milan Nedi} i svi ministri.
Na kraju, Nedi}eva propaganda je napisala stotine tekstova o veli-

kom Adolfu Hitleru, ali bar ja nisam uspela da prona|em nijedan o
streljanjima u Kraljevu i Kragujevcu oktobra ’41. Smrt |aka nije bio
razlog ni da bar ministar prosvete ili njegov zamenik prekinu svoju
kolaboraciju, naprotiv, sedeli su u svojim ministarskim foteljama,
kao i sam Nedi}, uvereni u pobedu velikog firera, gotovo do ulaska
partizana u Beograd.
Olga Manojlovi}-Pintar:
Re{enje jevrejskog pitanja u Nedi}evoj Srbiji bilo je zavr{eno ve} ne-
gde do prole}a 1942. godine. Procenat Jevreja Beograda koji je stra-
dao u koncentracionim logorima i masovnim gubili{tima je 96 odsto, Olga
Manojlovi}-
{to predstavlja najve}i postotak i, mo`da da kaèmo, najbolje kona~- Pintar
no re{enje jevrejskog pitanja, kako su nacisti to nazivali. U Nedi}evoj
Srbiji izostala je dru{tvena akcija, jasno distanciranje odre|enih dr-
àvnih institucija i dru{tvenih grupa i njihovo zauzimanje za sudbi-
nu svojih sugra|ana, kao {to je to bio slu~aj na primer u Bugarskoj, u
kojoj su, od preko 60.000 bugarskih Jevreja, gotovo svi spaseni. Ili
kao {to je na primer bio slu~aj u Ma|arskoj, u kojoj je gotovo 250.000
budimpe{tanskih Jevreja ipak izbeglo transport u Poljsku.
@arko Kora}:
Ja }u biti mnogo direktniji. Kad Ko{tunica govori o diskontinuitetu,
onda je zanimljivo da jedini zakon koji mu je dozvoljavao diskontinu-
itet on nije nikada primenio, naprotiv, ima prema njemu veliku ideo-
lo{ku odbojnost. To je zakon o lustraciji. Umesto toga, ovde je u skup-
{tini predloèn i najverovatnije }e biti usvojen jedan vrlo opskuran i
potpuno ideolo{ki zakon, koji u su{tini relativizuje sve sudske presu-
de za dela po~injena od aprila 1941. godine. Ovo je zakon koji je pot-
pisao sam Ko{tunica, {to je jako neuobi~ajeno, jer obi~no, po zakonu
o vladi, predloge zakona potpisuje potpredsednik vlade. Zna~i, u slu-
~aju ovog zakona, Ko{tunica je èleo da preuzme istorijske zasluge,
to je vrlo jasna politi~ka poruka – da on stoji iza ovog zakona i da je
taj zakon njemu politi~ki veoma vaàn.
Meni se ~ini da ovaj zakon predstavlja deo jedne kampanje, koja ne

sme da nam promakne, a to je kampanja za novu interpretaciju srp-
ske istorije u razdoblju posle Drugog svetskog rata. Ova interpretaci-
ja vidi narodnooslobodila~ku borbu isklju~ivo kao komunisti~ki dr-
àvni udar i ona zbog tih sna`nih ideolo{kih nao~ara, prakti~no pot-
puno odbacuje narodnooslobodila~ku borbu srpskog naroda. To do-
vodi do jedne ~udovi{ne zamene teza, da je u stvari izdaja patrioti-
zam, a patriotizam – izdaja. To najdirektnije podse}a na Dòrdà Or-
vela, ako se se}ate njegove knjige u kojoj je on upravo u tim paradok-
sima govorio o totalitarnom svetu, se}ate se – istina je la`, a la` je
istina. To se stalno ponavlja u knjizi i mislim da u ovom zakonu ima
14.04.06.
ne~eg apsolutno orvelovskog.
Moram da kaèm da se sada vidi da ni pokvareni avion, ni grip gospo-

dina Marovi}a ne moè biti razlog tome za{to predstavnici na{e ze-
mlje nisu bili ni na godi{njici iskrcavanja u Normandiji, ni na godi-
{njici oslobo|enja Au{vica. Sada se pokazuje da je to jedna jasna po-
58 liti~ka platforma. Srbija polako postaje jedina evropska zemlja koja
svojom voljom izlazi, ispisuje se iz antifa{isti~ke koalicije, kao da u
antifa{isti~koj borbi vidi ne{to {to je pogubno za su{tinske interese
srpskog naroda.
Milan Nedi} je paradigmatski primer za ovu pri~u, ne samo zbog ~i-

njenice da je bio predsednik vlade u okupiranoj Srbiji, ve} zbog toga
{to je on bio saradnik Nemaca. Javnost nije reagovala na ~injenicu da
je Milan Nedi} uvr{ten u knjigu Sto najznamenitijih Srba. Ja te{ko
mogu da zamislim situaciju u kojoj bi Francuzi doneli zakon koji bi
izjedna~io podràvaoce i saradnike Petenove, vi{ijevske vlade i pri-
padnike francuskog pokreta otpora.
Da li se ovde okupaciona vlada Milana Nedi}a vidi kao patriotska i kao

rodoljubiva? Odgovor glasi – da, u su{tini, mada se ljudi boje da to ta-
ko jasno kaù. Da li je onda otpor okupatoru u stvari izdaja i antina-
rodni ~in? Da. I to je paradoks te pozicije. Ta pozicija u slu~aju Draè
Mihailovi}a tvrdi da se on aktivno borio protiv Nemaca. Onda ostaje
nejasno da li je Nedi} bio u pravu ili je u pravu bio Draà Mihailovi}.
Ili ni jedan ni drugi nisu u pravu, nego su u pravu oni koji su se, bez
obzira na ideolo{ku poziciju, zaista aktivno borili protiv okupacije.
Poku{aji rehabilitacije ~lanova vlade Milana Nedi}a nisu ba{ novijeg

karaktera. Ima nekoliko niskotira`nih edicija u Beogradu koje siste-
matski izdaju knjige Joni}a i Ljoti}a. Jedan od urednika takve edicije
je i profesor Fakulteta dramskih umetnosti, g. Pajki}. Sistematski se
publikuju njihovi radovi, koji su naravno potpuno antisemitski, pro-
fa{isti~ki i mi imamo i jedan diskretan poku{aj da se rehabilituje i
Dimitrije Ljoti}. Ja se bojim da ovde nije re~ o antikomunizmu. Bilo
bi veoma pojednostavljeno re}i da je u korenu ovog zakona o rehabi-
litaciji u stvari antikomunizam. Ovde se radi, ja mislim, o ne~em
mnogo dubljem, ovde se radi o odbrani onoga {to ja moram nazvati
mra~nom stranom ljudske istorije, odbrani rasizma, ekstremnog {o-
vinizma ili ako ho}ete, i ovo doslovno treba shvatiti – odbrani antide-
mokratskih na~ela, odnosno poricanju ideja Francuske revolucije i
gra|anskog dru{tva.
Ovde se zapravo tvrdi da treba napraviti kontinuitet sa onim pokreti-

ma u istoriji Srbije koji su odbijali ideje gra|anske dràve i univer-
zalnih ljudskih prava. Ovde se, u stvari, odbacuje ideja Francuske re-
volucije i izgradnja gra|anskog dru{tva. Lako}a sa kojom je Srpska
@arko
pravoslavna crkva kanonizovala vladiku Nikolaja Velimirovi}a i pre- Kora}
{la preko njegovog notornog antisemitizma bi mo`da bila manje ~ud-
na da se pri tom nije pre{lo preko ~injenice da je politi~ki mentor vla-
dike Nikolaja Velimirovi}a bio Dimitrije Ljoti}. Dakle, ovde se, po
mom mi{ljenju, revalorizuje celokupna nacionalna istorija i to sa jed-
ne antidemokratske, antizapadne politi~ke ideje. Dakle, ovde se od-
bacuje, bez ostatka, gra|ansko dru{tvo i institucije gra|anskog dru-
{tva. Ovo ideolo{ko stanovi{te o~igledno ni u antisemitizmu ni u ra-
sizmu ne vidi neki poseban problem.
Postoje, mislim, dva glavna uzroka uspeha ovih ideja. Prvi je veoma
slaba reakcija na{e javnosti, a drugi je {to uop{te ne reaguju politi~-
ke stranke koje se izdaju kao demokratske. Ja moram da kaèm pro-
sto jednu istorijsku ~injenicu, da je za Zakon o izjedna~avanju prava
boraca oslobodila~kih ratova glasala i Demokratska stranka. DS }uti
i o ovom zakonu. Nije uop{te va`no da li u~estvujete u radu skup{ti-
ne, va{a je du`nost da makar na konferenciji za {tampu jasno kaète
gra|anima Srbije, svojim ~lanovima i bira~ima, jeste li vi za ovaj za-
kon ili protiv njega. To {to ne u~estvujete u radu skup{tine nikoga ne
interesuje, odgovorite javnosti da li vi ovo podràvate ili ne. Dakle,
ljudi koji pri~aju o evropskim vrednostima izbegavaju da kaù da li
za njih bez antifa{isti~ke pobede u Drugom svetskom ratu ne bi bilo
dana{nje Evrope. Ova ujedinjena Evropa po~iva na antifa{isti~koj po-
bedi i zato Evropa pokazuje ekstremnu osetljivost na obnovu tih ide-
ja, jer one su antievropske. Ne radi se samo o Le Penu, koji je zbog
svojih izjava izgubio mesto poslanika u evropskom parlamentu, radi
se i o ~injenici da Evropa nije htela da prihvati ni legitimno izabranog
premijera Austrije, Hajdera. Kao {to se se}ate, Evropska unija je pred-
loìla bojkot jednog demokratski izabranog premijera upravo zbog
nekih teza i stavova koje je on iznosio, a koje su ljudima zvu~ale zlo-
slutno, odnosno podse}ale su ih na fa{isti~ku pro{losti Austrije.
Dakle, glavni uzrok uspeha ovih opskurnih ideja jeste slabost javno-
sti i politi~kih stranaka. Ali, za{to su one tako slabe? Bojim se da jav-
nost }uti i time preuzima istorijsku odgovornost za ova zbivanja,
14.04.06.
zbog toga {to su prethodnih deset godina {ovinizma, zlo~ina i }uta-
nja o njima, pripremili na{e dru{tvo i za ovakvu reinterpretaciju isto-
rije Drugog svetskog rata.
Dragi prijatelji, nemojmo biti ba{ zapanjeni {to se u zemlji gde jedna
anketa pokazuje da pedeset odsto ljudi misli da je Ratko Mladi} he-
60 roj ili nevin ~ovek, da se u takvoj zemlji rehabilituje Milan Nedi}. Ko
ne vidi kontinuitet tih ideja, bojim se da ne}e razumeti {ta nam se
zbiva.
Svetlana Luki}:
U najnovijem broju lista Ekonomist objavljeni su prili~no zastra{uju-
}i podaci iz studije koju je jo{ 2003. godine uradio Institut Dèferson
i Narodna banka. Podaci kaù da je po tehnolo{koj konkurentnosti od
posmatranih 76 zemalja Srbija na 73. mestu. Ispred nas su i Zimbab-
ve i Nikaragva. Nikaragva vam je ona zemlja iz Nu{i}eve Gospo|e mi-
nistarke.
U ~asopisu Finansije, koji izdaje vlada Srbije, postoji jedan jo{ ne-
zgodniji podatak. Po op{toj spremnosti da se prihvate nove tehnologi-
je, Srbija se nalazi na 113. mestu.
Slu{ate kolumnistu lista Ekonomist Milo{a Markovi}a. Po~eli smo, s

kim bi drugim, nego sa Mla|anom Dinki}em, ali o njemu nismo govo-
rili kao o {efu policije, nego kao o ministru finansija, koji nam je za
ovu godinu obe}ao obnovu i izgradnju vrednu milijardu evra.
Milo{ Markovi}:
Iza}i pred javnost sa milijardu evra samo kao sumom, a bez onoga –
ovoliko }e biti uloèno u puteve, ovoliko u privredu, ovoliko u zdrav-
stvo – mislim da je vrlo neozbiljno. I zato mislim da je to po~etak
predizborne kampanje G17 plus i da ne sluì ni~emu drugom nego da
se kaè – evo, Mla|an Dinki} vam je negde prona{ao milijardu evra i
na osnovu toga }e dràva u ovoj godini da procveta. Tek kada bude sa-
op{tio u {ta }e to biti uloèno, kakvi se efekti o~ekuju, tek kada to sve
bude jasno, onda }e mo}i da se govori da je to ozbiljan ekonomski po-
tez. Ovako je vrlo neozbiljan i ti~e se samo promocije samog ministra
finansija, a preko njega i njegove stranke. Tu moèmo da napravimo
paralelu sa onim kada je Ko{tunica, bez i~ijeg znanja, kao {to smo
utvrdili, primio Mi{kovi}a i Beka. To je tako|e po~etak predizborne
kampanje, u ovom slu~aju DSS.
Neko je nedavno na televiziji pominjao da je Megi Ta~er, kad god je

odlazila negde u inostranstvo, slala dopis i najsitnijoj firmi u Engle-
skoj, u kome je pitala {ta ona moè u toj zemlji koju pose}uje da u~i-
ni za njihov biznis. E, sad tu treba praviti jako veliku razliku, ona je
Milo{
pitala unapred, ona je pitala {ta njima treba, a Ko{tunica se u sve to Markovi}
uklju~io tek po{to su Mi{kovi} i Beko poslali svoju poslovnu ponudu
u Sloveniju. Zna~i, Ko{tunica se na njih prika~io kao krpelj. Verovat-
no je traìo i malo finansiranja svoje stranke, malo dobre volje prema
svojoj stranci i tako dalje. Dakle, zaigrao je na kartu na koju je on
uvek igrao. Eto, odjednom, Srbi kupuju Slovence i to je Ko{tunicu
razveselilo, verujem da je ceo dan tr~ao po ku}i od sre}e. Srbi kupuju
Slovence, sad }emo da im vratimo za sve to {to su nam radili. To je za
ovda{nju javnost fenomenalan politi~ki poen i onda se on samo na to
naka~io.
Dakle, ni{ta on ne}e njima pomo}i, nego je samo rekao: Ja njih podr-
àvam”. Pa, naravno, i ja ih podràvam, podràvam svakoga ko ima
kapital i ko ho}e ne{to da kupi. Mene ne interesuje da li }e da kupi u
Sloveniji ili u Americi, neka kupi bilo gde. Ali, Ko{tunica je, mislim,
to shvatio kao mogu}nost za sopstvenu promociju i za promociju svo-
je stranke.
Zbog svega toga mi se ona pri~a da }e oni odlagati izbore ~ini poma-
lo sumnjivom, jer ako je on na ovaj na~in u{ao u predizbornu kampa-
nju, ako su ovi u{li u kampanju u ime G17 plus, onda bi to bilo prera-
no. Bila bi potpuno pogre{na procena da se sad u|e u takvu vrstu
kampanje za jesen 2007. Moè da se desi da je sve ovo naznaka da }e
izbori biti ranije.
Svetlana Luki}:
Da se vratim na Dinki}evu inicijativu, on je u prvom obra}anju javno-
sti tim povodom rekao ne{to kao – evo, sada }ete da vidite vi, neverne
Tome, ~emu sluì budètski suficit.
Milo{ Markovi}:
Mla|an Dinki} se zaista postavlja kao direktor kompletne srpske pri-
vrede. Veliki problem je ne samo kako }e se taj novac utro{iti, nego i
kako je on namaknut. Ovde kod nas budètski suficit moè da se
namakne isklju~ivo iz dva izvora. Prvo, to je ta privatizacija koja pod-
14.04.06.
razumeva da dràva, da vlada, da vlast odlu~uje koga }e prodati, po
kojoj ceni, kome, s velikim pitanjem – za{to. Drugi izvor su porezi, da-
kle, to su pare koje su i vama i meni uzeli iz dèpa i tako nije te{ko
napraviti suficit. Dakle, prodajmo ono {to imamo u ku}i, prodajemo
porodi~no srebro, ili imamo stan gde podstanarima napla}ujemo ve-
62 }u kiriju. Pa, tako svako zna da napravi suficit, izvla~iti iz ne~ijeg
dèpa pa onda re}i – Evo, ja sad imam vi{ka. To je kao kad sedite u ka-
fani i ~ekate da vam neko plati pi}e. Pa kad vam plate jedno, pa dru-
go, pa vam plate tre}e pi}e, e da, odli~no, i sad ste vi u su{tini napra-
vili kafanski suficit, trojica su vam platila pi}e, a vi ste samo sedeli.
To je otprilike ta vrsta politike. Ne treba se time hvaliti.
Bilo bi dobro kada bi se napravilo neko ekonomsko dostignu}e u bu-

dètskom deficitu, u uzimanju kredita. Recimo, napraviti veliki efe-
kat, pa onda re}i – mi smo uzeli dinar, a napravili smo tri dinara. A ne
uzeti od svojih gra|ana dinar i sutra im re}i – evo, mi imamo taj dinar
ovde kod nas i mi }emo kupiti 30.000 bolni~kih leàjeva i 30.000
kompjutera. Pa, na primer, mogao si za to da raspi{e{ i samodopri-
nos, mo`da bi ljudi dali i vi{e od dinara, ne znam. I onda taj koji nam
je uzeo, ne moè da kaè – sakupio sam milijardu evra. On treba da
kaè – sakupio sam milijardu evra za ovo, ovo i ovo. Ta~nije, to je tre-
balo da nam kaè pre nego {to nam je uzeo taj dinar, da kaè – Ljudi,
ho}ete li da imamo 30.000 novih bolni~kih postelja, ho}ete li da ulo-
ìmo u neko preduze}e i tako dalje, a ne da on odlu~uje.
Tu se sada vi{e zaista ne radi o vlasti, jer koliko ja vidim, u toj vlasti
se niko sem Dinki}a i ne razume u ekonomiju. Dakle, u ovom trenut-
ku mi smo u situaciji da jedan ~ovek odlu~uje o tome koliko }e nam
uzeti i kako }e i kome te pare podeliti. Ja verujem da tu mora da po-
stoji dobar deo sopstvene promocije, promocije stranke i da to nije
majka Tereza koja je do{la i pravedno podelila svim siromasima koli-
ko im treba.
Oti|ite u bilo koju kafanu, u|ite u bilo koji autobus, svi }e da kaù –
Dinki} dao pare, Dinki} ne da pare. To je, kao {to sam rekao, direktor
srpske privrede, generalni menadèr srpske privrede. To nije dobro i
to ni na koji na~in nije otvoreno pred javno{}u ili, kako se to kaè,
transparentno. Nije dobro kad jedan ~ovek ima tu vrstu diskrecionog
prava. Neka je to ~ovek sa najboljim namerama, ali to nije sistem.
Dinki} se jednostavno nije uklopio u sistem u koji mi mislimo da smo
pre{li posle 5. oktobra. To bi morao biti sistem u kome sve te stvari
moraju biti otvorene, u kome ne}e on dolaziti da nas usre}i, da nam
se pojavi na televiziji i da kaè – ja imam milijardu evra. E, hvala ti.
Ni jednog trenutka ne}u da kaèm da on tehni~ki deo svog posla ne

obavlja dobro, ali ono {to je sistemski deo posla, ono {to treba da se
uklopi u jedan normalan demokratski sistem, on to radi potpuno
Milo{
kontra. U su{tini, ako nije preteàk izraz, to je jedan diktatorski eko- Markovi}
nomski sistem. ê Gevara je tako|e bio ministar privrede, ministar
finansija, mislim i guverner centralne banke u Kubi. On se valjda je-
dini tamo razumeo u neki novac. Ja verujem da je ê Gevara pribli`no
tako kao Dinki} ovde, upravljao finansijama Kube u vreme posle ku-
banske revolucije.
Svetlana Luki}:
Ovde ima mnogo pretendenata na mesto ê Gevare. Neki akademici
poku{avaju Karadì}a i Mladi}a da prikaù kao ê Gevaru.
Milo{ Markovi}:
To su jako ~udne pri~e, i oko Mladi}a i oko Ko{tuni~inih obe}anja.
Ima jedna stra{no zanimljiva pri~a o Piteru Grinu, verovatno jednom
od pet najuticajnijih rok gitarista, {efu prve postave grupe Flitvud
Mek. ôvek je zaista napravio neke legendarne stvari, Albatros, Man
of the World i tako. E, ~ovek je pre petnaestak godina potpuno odle-
pio. Bio je i u Beogradu dva puta. I sad, poslednje tri godine se ne zna
gde ìvi. U jednim vrlo ozbiljnim engleskim novinama pojavila se pri-
~a kako je on pre tri godine, kada je boravio u Beogradu, odlu~io da
ostane tu i da danas ìvi u Zemun Polju. Pazi, u Zemun Polju. Ajde,
dobro, u redu, a gde onda ìvi Ratko Mladi}?
Ja sticajem okolnosti ìvim na Banovom brdu i svi su znali gde je ku-

}a Ratka Mladi}a. Ljudi su prolazili i gledali kako Ratko Mladi} zali-
va travnjak. Neko je skoro na televiziji pri~ao kako zami{lja Mladi}a
kako sedi u nekakvoj pe}ini, drhti i boji se. Ja u to prosto ne verujem,
jer mi je vi{e nego jasno da je najbolje obezbe|enje kada te traè oni
koji ne}e da te na|u, kad mole boga da te ne na|u. Meni uop{te ne bi
bio ~udan scenario u kome specijalna jedinica kao ho}e da ispuni
uslove, onda {ef specijalne jedinice ode kod Mladi}a, popije kafu i ka-
è – zna{ {ta, Ratko, na{li smo sto metara odavde isto ovako lepu ku-
}u, hajde ti se preseli, sutra }emo mi da izvedemo tu operaciju, opko-
li}emo ku}u, upa{}emo ovde, a ti ostavi ne{to da bi se znalo da si bio
tu, neko pismo, èninu sliku, pa }emo mi da kaèmo – locirali smo ga,
14.04.06.
izveli smo operaciju, ali njega nema. A onda }emo da odemo kod Kar-
le, pa }emo da kaèmo – znate {ta, sad sve moramo ispo~etka, mora-
mo ponovo da ga lociramo, za to nam je potrebno bar dva-tri meseca,
znate kako je. Tako da me uop{te ne bi ~udilo da takav scenario ~u-
jem, jer ni{ta nije sigurnije nego kad vas ~uva onaj koji vas goni.
64 Su{tinska stvar je promeniti ljude koji ga traè, jer traè ga oni isti
ljudi koji su s njim bili u ratu.
Ko{tunica nikada nije rekao celu re~enicu. Otkad postoji kao politi~-
ka pojava, on nikad nije izgovorio vi{e od polure~enice, da li je polu,
da li je ~etvrt, ali nikad nije bila cela re~enica. On se zaista pona{a
kao svojevremeno Borisav Jovi}. Ko{tunicu {ta god neko da pita, on
odgovara – koji, gde, za{to, kako, nisam ja to ~uo, ne znam. On nije
znao ni {ta se de{avalo sa Rasimom Ljaji}em, on je otprilike pitao ko
je Rasim Ljaji}, a gde je Novi Pazar, a {ta je to Sandàk. On se zaista
tako pona{a, s tim {to naravno, ne treba biti naivan pa misliti da on
zaista jeste takav. To je na~in njegovog politi~kog nastupa, na~in na
koji on moè da za{titi svoju poziciju.
Naravno, ne}emo saznati apsolutno ni{ta ni o tome {ta je on zaista

rekao [iraku. Imamo jednu zvani~nu, prili~no besmislenu pri~u o to-
me kako je [irak obe}ao svu podr{ku integritetu Srbije. Pa to ne}e
Rusi da mu kaù, to mogu da mu kaù oni Rusi {to su do{li na Slobi-
nu sahranu u onim uniformama, oni folklorni Rusi, mo`da oni mogu
to da mu kaù. [irak sigurno nije rekao – puna podr{ka Srbiji. [ta sad
to zna~i puna podr{ka njenom pregovara~kom timu, puna podr{ka
onome {to Srbija traì. To sigurno nije rekao, nego je Ko{tunica to
prepevao. On njima ne{to prepeva u pola re~enice, pa do|e ovde, pa
ako nam i{ta saop{ti, opet nam prepeva u pola re~enice. Mirni mi, mi-
ran svet, on se vrati u svoj stan, prilegne ~ovek i sad smo svi kao za-
dovoljni.
Ovde postoji izuzetan odijum prema Karli del Ponte, ona zaista ner-
vira ljude. Ja, u krajnjoj liniji, ne{to od toga mogu i da razumem, me-
|utim, naàlost, to je jedini na~in na koji moè da se pri~a sa ljudima
od polure~enice. I ako je iko u svemu tome bio tolerantan, ruku na sr-
ce, Karla del Ponte je bila tolerantna. Koliko dugo ve} ona toleri{e ne-
ispunjavanje nekih zahteva koji nisu njeni, nije ih ona postavila, ne-
go me|unarodna zajednica. Naàlost, ona }e sasvim sigurno za sva
vremena ovde ostati jedna te{ko negativna figura. Ali ja mislim da ne
postoji drugi na~in da se razgovara sa ljudima kao {to je Ko{tunica,
nego na taj na~in na koji razgovara Karla del Ponte.
Otkad je Ko{tunica na vlasti, afere se proizvode na svakih petnaest

dana. Evo, danas imamo novu aferu, sudija Goran Kljajevi} je pritvo-
ren, priveden je i ~ovek iz inspektorata MUP-a i tako dalje. Da}e bog,
vide}emo se opet u ovoj emisiji i ja vam garantujem da ni od toga ne-
Milo{
}e biti ni{ta. Ispa{}e na kraju da je ovo jo{ jedno pravljenje magle ili Markovi}
zamazivanje o~iju. To naravno ne zna~i da su ti ljudi nepravedno op-
tuèni. To vi{e govori o vlasti koja to radi, nego {to govori o tim ljudi-
ma. I {to je najgore, zaista tako mislim, mo`da pro|u i ljudi koji su
zasluìli debeli zatvor. To nije jedna normalna dràvna politika, ni-
kako nije normalno da tako funkcioni{e izvr{na vlast, sudska vlast.
Prakti~no se nijedna afera nije re{ila, a i dan-danas stoji pri~a kako

je u operaciji Sablja uhap{eno 12.000 ljudi. U operaciji Sablja je na-
pravljeno jedno sito i re~eno je – u redu je, uzimamo ih sve, protrese-
mo ih kroz to sito, pa }emo se izviniti onima za koje nemamo dokaze.
Me|utim, to stoji kao krunski dokaz diktature koja je u to vreme vla-
dala, a danas se, ovako na par~e hapsi gomila ljudi. Na kraju }e se is-
postaviti da je tamo bilo 12.000 ljudi u cugu, a da je za vreme ove vla-
de otprilike 12.000 ljudi hap{eno i da pod milim bogom nikom ni{ta
nije dokazano. Kao da je to eto tako pravljeno da bi novine bile pune
i televizije imale prve vesti. Tako da ja mislim da je zaista svrha toga
samo da se izaziva nesigurnost kod ljudi i svako ko je malo bitan toj
vlasti o~igledno mora da ose}a nesigurnost.
Evo, recimo, privede se êda Jovanovi}. Kao, ~ovek se 16. januara ni-
je odazvao na sudski poziv. Pa, mislim, kao da neko nije mogao da ga
privede tog 16. januara, kao da ~ovek nije bio na svim mogu}im tele-
vizijama, nego je moralo da dolazi deset policajaca u njegov stan da
ga spektakularno privodi i na kraju, naravno, ne}e biti ni{ta od toga.
[ta moè da bude od toga, pa nije on Mira Markovi} da se ne zna gde
je. Ali ovo je bilo potrebno nekome i onda je to tako napravljeno.
Sada kada se desilo ovo sa Rasimom Ljaji}em, prvo je iza{ao Labus vr-
lo ljut i rekao: „To je skandalozna odluka”. U tom trenutku se mislilo
da Dinki} stoji iza odluke da se rasformira novopazarska skup{tina,
ali onda je Dinki} rekao da to nije ta~no. I sad imamo premijera koji
pita gde je Novi Pazar, potpredsednika vlade koji je potpuno protiv te
odluke, ministra finansija koji je ipak iza{ao i rekao da je i on protiv
toga. êkajte ljudi, ko je uveo vanrednu upravu u Novom Pazaru?
Onda iza|e Stojkovi} i kaè: „Stvarno nema potrebe da oko toga pravi-
14.04.06.
mo veliku frku”. I onda }e i to isto tako da pro|e i zaboravi}e se.
Ko }e da pita, ~ekaj ~ove~e, je li to vlada o kojoj pri~a{ da je kompakt-

na, da li to posle ovoga moè da opstane. I ako opstane, ima da se iz-
vini{. Mislim, ko je tu kurva, ko je tu kurva od njih? Jer ako posle ova-
kve odluke sve ostane isto, neko je tu kurva, neko je jednostavno ura-
66 dio ne{to protiv svog ube|enja. Ta vlada mora da se pocepa oko toga,
ta skup{tina mora da se pocepa oko toga. Ne, vide}e{, sutra }e ih opet
biti 126, sve }e biti isto. Dakle, za{to oni tamo sede i za{to to rade – pa
iz interesa. I kakvog interesa? – Pa naravno, li~nog i privatnog, sigur-
no ne dràvnog, ako imaju potpuno druga~ije mi{ljenje o ne~emu {to
uop{te nije nebitno. Puna je glava ovoj javnosti toga kako je Sandàk
slede}i koji odlazi iz Srbije. Ne, iza{ao Stojkovi} i rekao: „Ljudi, nije
to problem”.
Plan za nastavak istog reìma, samo sa drugim ~ovekom, napravljen

je mnogo ranije i on je samo izveden 5. oktobra, i to ne u ime \in|i}e-
vo, nego u ime Ko{tunice i u ime, naravno, Milo{evi}a i njegovih
struktura koje je on tu ostavio. I hap{enje Milo{evi}a je bio jedini tr-
zaj u kome se pokazalo da bi \in|i} mogao ne{to da promeni. Narav-
no, znamo, naàlost, kako se to zavr{ilo i tako dalje. Dakle, potpuni
plan je postojao mnogo godina ranije, da u trenutku kada se Milo{e-
vi} istro{i, kada se smu~i narodu, mi imamo plan koga }emo dovesti
i postaviti i kako }e to sve mo}i dalje da funkcioni{e na isti na~in.
Plan B, izlazna varijanta ili kako se to ve} zove politi~ki, sad je mo-
derno da se kaè izlazna varijanta. Ona je postojala, sasvim sigurno,
ona nije smi{ljena u no}i 4. oktobra, ona je postojala od ranije. U to-
me je cela pri~a i Ko{tunica jeste nastavlja~ te politike, ali recimo pri-
hvatljiviji za me|unarodnu zajednicu i ne{to prihvatljiviji i za ovda-
{nju javnost nego {to je to bio Milo{evi} tada, 5. oktobra. Mislim da je
Nenad ânak to nedavno rekao, da ga stra{no nerviraju te pri~e kako
treba popraviti imid` Srbije. On kaè: „Ljudi, treba popraviti Srbiju.
Popraviti imid`, to zna~i – mi nismo izgubili rat, nego smo izgubili
medijski rat, pa onda, ne znam ni ja, nismo izgubili Kosovo, nego smo
izgubili u pregovorima”, i tako dalje. To }e Dobrica ]osi} mnogo bo-
lje da objasni nego ja.
Svi ovi politi~ari na vlasti postali su sami sebi kriterijum. I onda ti

spuste kriterijume, objasne ti da ti je sre}a na jako niskom nivou, do-
voljno ti je ovo malo {to ima{ i onda kaù – Jesmo mi to ispunili? – Je-
smo. Zna~i mi smo te usre}ili i sad si ti sre}an. To je ono kao masov-
na hipnoza, on ma{e onim klatnom ispred tebe, to je to, hleb i mleko
i novine, malo da se palimo, da ~itamo, da vidimo kakva je frka, koli-
ko se oni u stvari mu~e za taj na{ hleb i za to mleko, jer oni se namu-
~i{e ljudi.
Kad uzme{ novine, pa to pro~ita{, ti vidi{ da je svakog dana afera, ~u-

Milo{
do jedno i oni se onda izbore sa tim, e, ne bi li nama omogu}ili miran Markovi}
ìvot, {to nam je Ko{tunica obe}ao. Da ìvimo mirno, to je njegov cilj.
Jeste, u dosadnoj zemlji, mislim, jedini ~ovek koji je dosadan to je on.
Ova zemlja nije dosadna i ako je mislio na sebe kad je rekao da }emo
da ìvimo u dosadnoj zemlji, onda je i to obe}anje ispunio. A {to na-
ma nije dosadno i {to se gr~imo i mu~imo i {to se, ako imamo ne~eg
u glavi, zlopatimo, to je zbog toga {to se stalno ose}a{ ugroènim, za-
ista, sa svake strane. E, to sad nije bitno, to ti niko nije obe}ao, da }e{
ti da se zlopati{.
Ko ti je kriv {to si deo takve grupe, {to si deo takve politi~ke opcije,
{to si gej, pa }e da te biju na Trgu Republike, {to }e{ da prolazi{ po-
red radikala na tom istom trgu, pa }e da ti dobacuju neki bezubi. Je l’
te tu~e policija? Ne. Je l’ te tukla pod Milo{evi}em? Da. Odli~no, ~ekaj,
a ja opet prebijen. Kako god okrene{, ja sam opet dobio batine, s tim
{to sam onda dobio kontrolisane batine, jer je ta policija ipak morala
da vodi ra~una o nekom pravilu slu`be i tako dalje. A kaèm ti, ako
iza|e{ kao gej, onaj }e da me prebije bez ikakvih granica. Ili ako iza-
|em na televiziju, pa mi oni {alju one SMS poruke: „Nosi se, samo iza-
|i odatle, ubi}emo te”. Kako da se ne ose}a{ ugroèno? Najgora je
stvar u tome {to sam tad znao da imam posla sa reìmom i sa siste-
mom koji se otvoreno pokazivao i onda iza|e{, pa vidi{ te granice. Tu
je kordon, tu si ti.
Ono je neka vrsta rata bilo, znalo se gde je front. A ovo je neka vrsta
terorisanja dru{tva, gde iza }o{ka ne zna{ ko te ~eka. Nije mene ~e-
kao policajac iza }o{ka, ja sam morao da odem na Trg Republike i ta-
mo me je ~ekao kordon. Do Trga Republike ja sednem u autobus, mi-
ran sam, fino se dovezem tamo. Dobar dan. Dobar dan, gospodo poli-
cajci, Ho}emo danas da se bijemo? Ho}emo, ne}emo, vide}emo. A sa-
da iza|e{ iza }o{ka i nema{ pojma {ta }e ti se tamo desiti.
Svetlana Luki}:
14.04.06.
Bio je ovo Pe{~anik, ~uvajte se, nemojte da pu{ite na javnom mestu,
kazna je 5.000 dinara. Nesre}na ~ista~ica u skup{tini je ve} ka`nje-
na, platila je 5.000 dinara, {to je ta~no pola njene plate. I nemojte da
budete deca, nemojte da pravite ku}e uz reku. Pozdravljaju vas Mar-
ko Perunovi}, Petar Savi}, a posebno Svetlana Vukovi} i Svetlana Lu-
68 ki}, prijatno.
Muzej savremene likovne umetnosti u Novom Sadu, pozivnica za izlo`bu:
ZVEZDA I NJENA SENKA, od 14.septembra do 5. oktobra 2006.
PE[ÂNIKFM, 21. 04. 2006.
PUTNICI ZA EMAUS
Ako ne}e{ ti, {apu}e mu taj glas, ko }e? Ako ne}e{ sad, kad
}e{?...
Puno smo se naprezali devedesetih, ali na{i problemi su

sve ve}i, jer smo svojim radom stvarali probleme, a ne re-
{avali ...
Ne zna se jednom zauvek, umesto da se sazna jednom za-

uvek ...
Vesna Raki}-Vodineli}, profesorka,

Ivan Medenica, dramaturg,
Aleksandar Baucal, sa Filozofskog fakulteta,
Mirko \or|evi}, publicista
Svetlana Slap{ak, antropolo{kinja
Svetlana Luki}:
Od jutros je u gradu neka tu`na ti{ina, nisam sigurna da je to zbog to-
ga {to pravoslavni Srbi tako ispra}aju Hrista na Golgotu, gde }e biti
raspet sa dva razbojnika. Pre mi se ~ini da su ljudi iskoristili ovu pri-
liku da se povuku na rezervne poloàje i sakupe malo snage za ono
{to ih ~eka kada opet do|u obi~ni ponedeljci, utorci, srede i tako re-
dom. Ovih nekoliko dana iskoristi}emo opet da zadremamo, da se uti-
{amo u nadi da }e nas, {to bi rekao Bodler, ovaj uàs i bunilo koji vla-
daju napolju mimoi}i i oti}i kod nekog drugog u goste. Ni u jevan|elju
se nigde ne kaè da Bog bilo koga budi ili le~i protiv njegove volje.
Najnovije CeSID-ovo istraìvanje govori da bi u slu~aju da su izbori

ovih dana, radikali i socijalisti mogli sami da formiraju vladu. Sve je
vi{e demokratski orijentisanog sveta koji èli samo da spava, a sve je
vi{e i onih kojima izgleda nije jasno da time produàvaju i uve}avaju
svoje patnje i poniènje. Dok je na loma~i goreo Jan Hus, neka pobo-
`na starica poùrila je da na loma~u doda jedan suvarak, navodno je
jeretik na to rekao: „O, sacra simplicitas”, o sveta prostoto.
Dunav se malo smirio i ne}e nas pregaziti, ali se zato Tisa pomamila.
Lako joj je kad protiv sebe ima nas, koji krademo dàkove sa peskom,
i kada su joj prepreke nasipi stari ta~no sto godina. Pre sto godina na-
{i preci i na{a dràva su znali da voda ne sluì samo za pi}e, da reke
ne postoje samo zato da se na njima poje konji vrani ili da se u njih ba-
caju stari friìderi i regali, nego da jednog dana voda toliko moè da
naraste da se od nje morate braniti. Predsednik Tadi} je primetio da
je taj dan do{ao, predsednik vlade jo{ uvek nije. Misli, valjda, Ko{tu-
nica da je poplava boìja volja i da je ne treba vre|ati postavljanjem
dàkova.
Naravno, vlada i ministri su poùrili da nas uo~i Uskrsa obraduju sa

nekoliko zakona, koordinacionih tela, upravnih odbora, strategija re-
formi svih stubova osvedo~eno demokratske dràve. Parlament je ta-
ko ju~e izglasao Zakon o verskim zajednicama, iako je Savet Evrope
upozorio da taj zakon nije u skladu sa evropskim standardima. Zna-
~i, evo jo{ jedne stvari koju }emo morati da ispravljamo kada ova vla-
da ode, mada jo{ uvek ima nade – nada se sastoji u tome da predsed-
nik mo`da ovaj zakon ne}e potpisati. Opet }e ga, naravno, izglasati u
parlamentu, bi}e, naravno, kako Ko{tunica kaè, ali bilo bi lepo vide-
ti predsednika u ulozi predsednika – makar na tren.
Predsednik skup{tine, Predrag Markovi}, ju~e je ceo dan vijao Tadi}a
21.04.06.
da hitno potpi{e ovaj zakon. Ne zna se ta~no zbog ~ega je Markovi}u
toliko stalo da se ovaj zakon potpi{e – kao da, ako on stupi na snagu
danas, na Veliki petak, Hrist mo`da na vreme utekne sa krsta. Tako
bi Predrag Markovi} bio upam}en kao ~ovek koji je pokrenuo lanac
doga|aja koji su promenili tok svetske istorije, a stranci G17 plus
74 obezbedili prelazak cenzusa na izborima i ulazak u srpski parlament.
Pa kad ovako posmatrate stvari, dobit i nije tako mala.
I tako, nema ni~eg novog, jurimo Mladi}eve jatake, sada su uhap{eni

neki pilot, njegov sin, sutra }e kopilot i stjuardesa. Radiodifuzni sa-
vet je zavr{io svoje vi{enedeljno isle|ivanje Ceki}evih i vladinih ne-
prijatelja, koji su molili za milost, tj. za nacionalnu frekvenciju. Sre}-
ni dobitnici su, izme|u ostalih, porno i de~iji kanal „Ko{ava”, koji }e
jednog dana potraìvati njegova osniva~ica i gazdarica, Marija Milo-
{evi}. Radiodifuzni savet je poverovao na re~ „Ko{avi” da }e ubudu}e,
umesto porno filmova, emitovati {kolski program. Nacionalnu fre-
kvenciju je dobio i Radio „Fokus”. Ko ga nije ~uo, ne mogu ni da mu
prepri~am ba{ kako treba, njegovi su gosti naj~e{}e po{tovaoci ratnih
zlo~inaca i ubica drugih vrsta. Vlast je obznanila i da je toliko zado-
voljna Aleksandrom Tijani}em da }e ga postaviti za v.d. glavnog ured-
nika javnog servisa, koji }e po~eti da postoji od idu}e nedelje. Dobili
smo i upravni odbor javnog servisa, na ~elu mu je akademik Nik{a
Stip~evi}. Tamo ima i raznih drugih simpatizera Demokratske stran-
ke Srbije, tamo je i Duuu-le Savi}, nazvan je sportskim radnikom. On
je jedan od redovnih posetilaca tribina na Ma{inskom fakultetu koje
organizuju Dveri srpske. Vi|ali smo ga u raznim ulogama, nedavno je
na televiziji igrao fudbal sa nekim monahinjama i vladikom Atanasi-
jem. Bi}e to lepi DSS-ov javni servis.
Ovo je Pe{~anik, na po~etku slu{ate profesorku prava Vesnu Raki}-

Vodineli}, ona je kratko govorila u pro{lom Pe{~aniku, naravno tema
je bila ovaj Zakon o verskim zajednicama. û}ete zbog ~ega smo ba{
toliko zapeli sa tim zakonom.
Kada se pojavio taj predlog, zaista je kod ljudi koji, eto, poku{avaju
da pravo shvate ozbiljno, nai{ao ne samo na potrebu da bude kritiko-
van, odbijen i tako dalje, nego ba{ na zaprepa{}enje kada su neke od-
redbe u pitanju. Isto je i sada, po{to je zakon donet predsednik skup-
{tine javno apeluje na {efa dràve da ga {to pre potpi{e. Ne razumem
uop{te ~emu sluì takav apel, to je zakon kao i svaki drugi, ne vidim
nikakvu potrebu da se ovaj zakon potpisuje hitno, on nije donet po
hitnom postupku, nije progla{eno nikakvo vanredno stanje, koliko je
meni poznato.
Svetlana Luki}:
A da li biste Vi savetovali predsedniku da ga potpi{e ili ne, da moète? Vesna
Raki}-
Vodineli}
Kada bih bila u ulozi savetodavca predsednika, ja bih mu savetovala
da taj zakon ne potpi{e zato {to je nekoliko njegovih odredaba u su-
protnosti sa Ustavom Republike Srbije, a on je u tom svojstvu u kome
se nalazi duàn da ~uva Ustav. Naravno, ako i ne potpi{e, a tekst se
izglasa ponovo, to }e postati punovaàn zakon, ali ja sam uverena da
}e se na}i mnogo onih koji }e povesti postupak radi ispitivanja ustav-
nosti ovoga zakona, dakle, njegove saglasnosti sa Ustavom Srbije. I
ja sam spremna da se takvoj akciji pridruìm.
Svetlana Luki}:
Ono {to je zanimljivo jeste da je i vladi i ministarstvu koje je predloì-
lo ovaj zakon skrenuta pa`nja da su neke odredbe u suprotnosti sa
Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Zanimljiva je, recimo,
jedna re~enica koju sam Vam pro~itala, to je citat portparolke G17
plus, koja je rekla da }e ta stranka glasati za taj zakon, da je mogu}e
da Savet Evrope ima primedbe, ali da oni moraju da vode ra~una i o to-
me {ta misli doma}a javnost. Izgleda da postoji svest kod nekih ~la-
nova vladaju}e koalicije da Evropa to ne}e primiti sa odobravanjem,
a ipak se jedan takav zakon donosi.
Ja to tuma~im kao bezobziran odnos prema ulasku u evropske inte-
gracije i uop{te kao jedan autisti~an odnos prema Evropi. Ono {to je
mene zaprepastilo, bila je jedna re~enica koju je izgovorio ministar
vera obrativ{i se novinarima i osloviv{i ih sa – de~ice moja, ali to me
nimalo nije potreslo. Potreslo me je ono {to je usledilo posle takvog
obra}anja novinarima. Naime, on je otprilike ovako rekao – izme|u
dva ekstrema, od kojih je jedan Savet Evrope, a drugi je Srpska radi-
kalna stranka, mora da se na|e sredina. Dakle, jedan ministar Savet
Evrope smatra ekstremisti~kom organizacijom, a istovremeno je
dràva ~iji je on ministar ~lanica Saveta Evrope i pravni poredak
21.04.06.
stvoren u okviru Saveta Evrope je, po Ustavu, i njen pravni poredak.
Zaista mislim da je ta izjava vrhunac bezobzirnosti i vrhunac lice-
merstva. Bezobzirnosti, zato {to ona pokazuje da ova vlada, sude}i po
re~ima jednog od klju~nih ministara u toj vladi, a ujedno je on pripad-
nik stranke koja ~ini ki~mu te vlade, uop{te ne misli ozbiljno kada
76 govori o evropskim integracijama.
Evropa za nas u tom institucionalnom smislu nije budu}nost, ona je

i sada{njost. Mi stalno zaboravljamo da pored Evropske unije posto-
je i druge evropske integracije. Postoji taj Savet Evrope i mi smo pri-
mljeni kao dràvna zajednica Srbija i Crna Gora u Savet Evrope 2003.
Posle toga smo ratifikovali Evropsku konvenciju o osnovnim slobo-
dama i ljudskim pravima i mnoge druge konvencije koje su izgra|e-
ne u tom pravnom poretku Saveta Evrope. Tako|e imamo ustav po
kome su svi me|unarodni akti koji su ratifikovani deo unutra{njeg
prava. E, tu prvu lekciju pravne dràve ministar vera nije savladao ili
je mo`da savladao, kao {to pretpostavljam da jeste, ali on intimno
smatra da je Evropa strano telo za nas. Ako neko moè da uporedi u
smislu ekstremizma Savet Evrope na jednoj strani sa Srpskom radi-
kalnom strankom, koja zagovara nedemokratsko, autokratsko i za-
tvoreno dru{tvo, onda to pokazuje koliko je ova vlada zapravo auti-
sti~na prema ideji Evrope.
I ne}e joj posle takve izjave jednog ministra niko verovati da ona
iskreno i ozbiljno teì ulasku u Evropsku uniju. Dakle, to obe}anje da
}e ova vlada u~initi sve da se pribliìmo evropskim integracijama ili
je la`no ili je, naàlost, to vlada sastavljena od ljudi koji su potpuno
nesposobni da takvu jednu ideju sprovedu u delo.
Zakon nije samo ono {to stru~njaci predloè kao najbolji model prav-
ne norme, s obzirom na odre|enu oblast. Zakon je istovremeno i re-
zultat odre|ene politi~ke volje. I nije neobi~no da se vode debate po-
vodom dono{enja zakona, ali kao i svaka druga debata koja se odvija
u skup{tini i ta debata treba da nosi u sebi odre|ene elemente racio-
nalnosti i bira~ko telo treba da reaguje pre svega na te elemente raci-
onalnosti. Ova debata je, tako da kaèm, bila obeleèna vrlo velikim
iracionalnostima, a naro~ito iracionalnostima tipa nepravljenja raz-
like izme|u verske zajednice i sekte, i bila je obeleèna jednim onako
prili~no skarednim neznanjem, s obzirom da se radi ipak o narodnim
poslanicima, koji bi nekog elementarnog pojma morali da imaju, ako
se ve} usu|uju da iza|u za govornicu i prenose svojim bira~ima pu-
tem medija neke poruke. Dakle, legitimna je politi~ka debata, legi-
timno je da ta debata bude ~ak i teorijska, ali ono {to nije legitimno
jeste da se koriste argumenti koji ~ak i prose~nom ~oveku izgledaju
prili~no neznala~ki, naivno i kao zloupotreba tog prava na javnu re~.
To je ono {to zabrinjava i to je ono {to je na neki na~in kompromito-
valo vi{estrana~ki parlamentarizam u Srbiji. Vesna
Raki}-
Znam da }e se na ovo re}i – pa dobro, u parlamentu Japana se tuku. Vodineli}
Naravno, tuku se, puca se u tavanicu i tako dalje, ali to su sve eksce-
si, izuzeci, a kod nas je ve} petnaest godina svaka debata koja se od-
vija u parlamentu na neki na~in poniàvaju}a debata, poniàvaju}a
za gra|ane koji je slu{aju.
Skandali se otvaraju tako {to se tvrdi da je neko uhva}en pri vr{enju

odre|enog krivi~nog dela ili {to mu je otkriven odre|eni dokaz da je
to krivi~no delo izvr{eno, i onda se ti ljudi spektakularno ispra}aju u
zatvor. Uvek tu postoji nekakva pikanterija, a onda se posle nekoliko
meseci pokaè da su ti ljudi iza{li iz zatvora, da nikakav optu`ni akt
nije podnesen ili da je podnesen, ali ne odgovara onim ~injenicama
koje su odre|eni zvani~nici bili izneli u javnost. I evo, ja mislim da
ovo najnovije hap{enje jednog broja sudija i advokata moè da nas
podseti na neko ne tako skoro vreme i da podseti na{e vlasti da iz to-
ga izvuku i odre|ene pouke. @ivo se se}am te slike sudije \oin~evi}a,
kome su ruke bile vezane lisicama napred, ne na le|ima, i ta slika je
skandalizovala ljude koji se tako bave pravosu|em. Njemu je stavlje-
no na teret u~e{}e u mafija{koj grupi koja je izvr{ila ubistvo premije-
ra \in|i}a. Osim toga na teret su mu bila stavljena odre|ena korup-
tivna krivi~na dela. Kao {to smo mogli da vidimo, gotovo u istoj nede-
lji kada je uhap{ena nova grupa sudija, on je dobio parnicu i nakna-
du {tete zbog neosnovanog zadràvanja u pritvoru.
Tako|e, mogli smo da vidimo da je i viceguverner Narodne banke ne

samo iza{ao iz zatvora, nego se vratio na posao, dodu{e ne na ranije
radno mesto, ali ipak na jedno presti`no radno mesto savetnika gu-
vernera Narodne banke. Mi ne znamo ta~no {ta je sa optu`bama zbog
kojih je on proveo u zatvoru vi{e od dva meseca. E, sada ovo {to se
desilo tako|e i dalje zaga|uje tu tako kriminalizovanu, skandalizo-
vanu atmosferu, s tim {to naravno ima odre|enih pikantnih detalja
koji odudaraju od poteza koje bi sebi trebalo da dozvoli jedna normal-
na dràva. Na primer, u jednoj normalnoj dràvi pri hap{enju zbog
izvr{enog krivi~nog dela, a na osnovu policijske istrage, {to je bio
21.04.06.
slu~aj ovde, normalno bi bilo da se oglasi ministar unutra{njih poslo-
va. U ovom slu~aju, me|utim, oglasio se ministar koji uop{te nije
nadleàn za policiju, niti za policijske i istra`ne radnje, naime, mini-
star finansija. Potpuno je irelevantno koja se krivi~na dela stavljaju
okrivljenima na teret.
78 Ina~e, ministar policije koji voli da se ogla{ava, ovom prilikom je
ostao bez teksta. Za{to se to desilo, ne znam, ali da je to uobi~ajeno u
jednoj relativno ure|enoj dràvi – nije uobi~ajeno. Tako|e, ono {to ni-
je uobi~ajeno jeste da se snimak jednog sudije, bez obzira {ta mu se
stavlja na teret, sa rukama stavljenim na le|a i lisicama na tim ruka-
ma, pojavi u svim novinama. Dakle, na~in na koji je predsednik Trgo-
vinskog suda, Goran Kljajevi}, doveden u Trgovinski sud radi pretre-
sa njegove kancelarije bio je sra~unat na njegovo javno poniènje. I
zaista, bez obzira na to {ta je on u~inio, {ta mu se stavlja na teret, ni
policija, niti bilo ko drugi nema pravo da poniàva ljude. To je bilo za-
branjeno i za vreme Sablje i s pravom su ljudi u to vreme skretali pa-
`nju na to da se prikazuju slike koje bi mogle biti poniàvaju}e za
okrivljene.
Dakle, to se ponavlja svega tri godine od tada, s tim {to oni koji su ta-
da prebacivali za to nepo{tovanje dostojanstva, sada paradiraju sa
nepo{tovanjem dostojanstva. Naravno, i okolnosti koje su tom prili-
kom bile obznanjene moraju da dovedu do zabune kod ljudi koji se
trude da sa~uvaju zdrav razum. Evo, na primer, ako su svi ti ljudi
uhap{eni, izme|u ostalog, zbog malverzacija koje su navodno sma-
njivale imovinu „C marketa” i zbog kojih je, verovatno, nekada{nji di-
rektor „C marketa” pobegao iz zemlje, kako je mogu}e da su ljudi ko-
ji su krajnji korisnici, sada{nji vlasnici „C marketa”, kako je mogu}e
da su oni na slobodi ako je ta~no sve {to je re~eno?
Koliko ja znam, „C market” je kupila „Delta”. Kako je mogu}e, dakle,

da je vlasnik „Delte”, taj Mi{kovi}, na slobodi kao krajnji korisnik?
Mislim da je i Beko tu bio. Ako gre{im, izvinjavam se gospodi, ali ka-
ko je mogu}e da su oni na slobodi, ako je zaista istina da su putem ra-
znih malverzacija Kljajevi} i kompanija smanjivali vrednost „C mar-
keta” i onda tako obezvre|eni „C market” prodali tre}im licima? Pa
ko se sve u tom navodnom lancu korupcije okoristio? Bilo bi logi~no
da ova dva vlasnika budu pozvana na informativni razgovor, ako se
ve} smatra da nema razloga da ih li{e slobode.
Postoji niz tih nelogi~nosti na raznim mestima koje zaista pokazuju
da ta skandal-atmosfera, ta zaga|ena atmosfera ne odgovara ne~emu
{to bi moglo da se de{ava u jednoj relativno, ne apsolutno, nego rela-
tivno dobro organizovanoj dràvi. Zemlja kao {to je Srbija vi{e ne mo-
è da podnese pravljenje atmosfere gorom nego {to je potrebno. Ona
je ve} sama po sebi dovoljno kriminalizovana, dovoljno politi~ki ne-
zrela, dovoljno neodgovorna, da bi je politi~ki zvani~nici pravili jo{ Vesna
gorom nego {to jeste. Ona je ve} vrlo te{ka sama po sebi, uop{te nije Raki}-
Vodineli}
potrebno da iko tu dosoljava.
Posledica toga je pre svega gubitak poverenja u skup{tinu, vladu, ne

sada{nju vladu i sada{nju skup{tinu, nego u skup{tinu i vladu kao
apstraktne pojmove, kao va`ne stubove demokratije u bilo kojoj ze-
mlji. I naravno, u takvim situacijama uvek nekakve lake recepture i
neka navodno laka re{enja koja nude populisti~ke stranke i druge
dru{tvene grupe najlak{e nalaze put do srca ve}eg broja gra|ana.
Mnogo je lak{e gra|aninu da se opredeli tako {to }e re}i – eto, ovome
}u da verujem, njega razumem, on je vrlo kratko rekao – sve to treba,
na primer, prisloniti uza zid i streljati, i onda po~eti iz po~etka, di}i
se kao feniks iz pepela. To razumem, to je nekakva pravda, svrsta}u
se uz takve ljude. E, pa ja verujem da neprestano zaga|ivanje atmos-
fere, proizvo|enje jo{ teìh posledica nego {to one zaista jesu, a ve}
su same po sebi te{ke i prete{ke, dovodi do ja~anja onih koji nude jed-
nostavne recepture.
Jednostavnih receptura nema, jednostavne recepture vode pravo u

pakao i nekako se nadam da }emo mi to razumeti, mi smo imali te
jednostavne recepture i kada je Milo{evi} dolazio na vlast. Ne znam,
verovatno se neki gra|ani toga se}aju, neki ne, ali ako ho}e{ da obo-
ri{ nekakvu pristojnu lokalnu samoupravu, a ti odmah organizuje{
miting istine koji se uvek drào po istom kli{eu. Obori se, ne znam,
vlast u nekom gradu ili u nekom kraju, onda se ponudi {vedski stan-
dard, mislim koji }e biti dostiàn za godinu dana. Ponudi se mir, on-
da {est meseci posle toga krene najkrvaviji rat od Drugog svetskog
rata. Onda, dok se svi priberu desi se prevrat, bude svrgnut taj reìm,
onda do|e kakva-takva demokratska vlast, digne se i kuka i motika
protiv \in|i}a zato {to pola ljudi nije moglo da razume da on misli na
prekosutra. I sad se mnogi ti ljudi koji su ga surovo napadali smatra-
ju njegovim glavnim braniteljima i razume se da u takvim okolnosti-
ma prose~an bira~ gubi poverenje i u institucije i u politi~ke stranke.
Zaboravlja vrlo lako {ta mu se desilo, jer politi~ki zaborav je lak{i od
zaborava nekih individualnih istorija. I onda ~ovek opet poseè za
21.04.06.
onim {to mu je najlak{e – hajde, glasa}u za onog koji mi nudi recept
koji najbolje razumem i koji izgleda tako pitko i jednostavno. Narav-
no, takvi recepti vode najteìm mogu}im raspletima. To smo mogli
da vidimo, ne in vitro, nego in vivo na primeru Srbije u poslednjih pet-
naest godina i ja se bojim da mi opet prizivamo takvo neko zlo.
80 Ja mislim da je za gra|anski otpor svako vreme dobro, a naro~ito vre-
me kada je gra|anin ugroèn sa raznih strana. Ponekad je to ugroà-
vanje bilo zaista direktno, neposredno i brutalno, vrlo ~esto je to bilo
tako u Milo{evi}evo vreme. Ponekad je to ugroàvanje sofisticiranije
i do njega dolazi politi~kim zaga|ivanjem prostora u kome se ~ovek
kao politi~ko bi}e kre}e, ali svejedno, apsolutno mislim da je jedini
na~in da se te ru`ne istorije ne ponove neprestano se boriti. Bez obzi-
ra na sve ru`ne stvari koje nam se de{avaju, mi ne smemo nikad da
ispustimo iz vida da nam je u mnogo ~emu bolje nego {to nam je bilo
pre desetak godina. Tako da ja mislim da je nekakav napredak u~i-
njen, uprkos tome {to imamo jednu o~ajnu politi~ku elitu, u~injen je
zato {to je jedno vreme Srbija ipak bila relativno dobro finansirana
spolja, a pogotovo u vreme vlade premijera \in|i}a. I sada ipak stiè
neka pomo}, stiè i stru~na pomo} za pojedine segmente i organiza-
cije. îni mi se da neki ljudi koji su u dràvnoj vlasti, uprkos tome {to
se intimno ne slaù sa odre|enim proevropskim zahvatima, iz raznih
razloga odlu~uju ipak da ih prihvate. Ne samo iz razloga politi~ke
profitabilnosti, nego jednostavno zato {to ostaju bez argumenata u
odre|enim situacijama. Opet se vra}am na ministra vera, koji se bra-
ni od primedbi nekih radikalskih poslanika i po~inje da koristi voka-
bular koji o~igledno nije naviknut da koristi, kojim se koriste ljudi iz
nekih nevladinih organizacija. Vi vidite da ~oveku jednostavno takav
vokabular ne ide od ruke, da mu se ne svi|a, ali ni{ta mu drugo nije
preostalo.
Tako da se stvari menjaju i mo`da je to moja iluzija da se donekle me-

njaju i pod pritiskom gra|ana. Mislim da uop{te nije neobi~no {to
ima ljudi koji se bore, mada ima, naravno, i ljudi koji su digli ruke.
Sve je to legitimno, svako ima pravo da se u nekom trenutku okrene
samo sebi i svojim problemima. [to se mene ti~e, ja uop{te ne mislim
da se okre}em samo sebi zato {to sam prosto takva i mislim da nema
ni razloga. Mislim da nas dru{tveni anga`man ~ini dru{tvenim bi}i-
ma. Bilo bi meni mo`da lep{e da sedim, da samo pi{em knjige, ali mo-
ram da priznam da, kad bih samo tako ìvela, ne bi mi taj ìvot bio
interesantan koliko mi je sad, kad iza|em sa @enama u crnom, mojim
prijateljicama i sa bilo kojom drugom grupom da protestujem. Tada
se osetim vi{e kao gra|anin nego kad sedim za svojim kompjuterom.
A nije lo{e osetiti se kao gra|anin.
Gra|anski otpor zna~i nepristajanje da vas prave ludima. Mislim da

gra|anski otpor uop{te nije prihvatanje ove ili one politi~ke opcije,
Vesna
nego ako vi kao normalno ljudsko bi}e vidite da je odre|ena stvar cr- Raki}-
na, ne smete da dopustite da politi~ari misle da su vas ubedili da je Vodineli}
bela. I zaista, gra|anski otpor ne bi trebalo da bude otpor koji je za-
snovan na bilo kakvoj ideologiji. U ovom trenutku vi{e je nego dovolj-
no da se gra|anski otpor zaustavi na tome – e, ne}e{ da me pravi{ lu-
dim, ne}e{.
U ovoj nedelji op{tedru{tvenih skandala desio se i meni jedan privat-

ni policijski skandal, koji je zaista paradigmati~an sa stanovi{ta od-
nosa policije prema gra|anima. Naime, ja imam psa, koji je potpuno
bezopasan i koga sam odvela na mesto na koje on ide svakog dana, na
malu zelenu povr{inu izme|u zgrada, i pustila sam ga sa povodnika.
I on je potpuno iznena|uju}e za mene po~eo da laje na jednog mladog
~oveka i da dosta agresivno obilazi oko njega. Taj ~ovek se prili~no
upla{io i ja sam mu rekla da bude miran, da je pas pitom i da nikad
nikog nije ujeo i pribliìla sam se i uhvatila sam psa za ogrlicu i u tom
trenutku taj mladi ~ovek je iza le|a izvadio pi{tolj, uperio ga u mene i
rekao mi je: „Sad }u da ubijem i tebe i njega”. Po{to sam bila uzela mo-
je lekove za pritisak, bila sam onako dosta blaèna i rekla sam: „Pa
sad, ako mora{ da puca{, a ti pucaj”, i nekako odvela ku~e. To je, izgle-
da, bila dobra reakcija, on je vratio pi{tolj i oti{ao svojim putem.
Razmi{ljala sam {ta bih da radim i pozvala sam stanicu milicije, re-
kli su mi da to napi{em i da odnesem u stanicu milicije. Ja sam taj do-
ga|aj opisala, odnela sam u stanicu milicije, da bi se posle nekoliko
dana kod mene pojavio policajac. Su{tina je bila u slede}em – prekr-
{aj koji sam napravila time {to sam pustila psa sa povodnika daleko
je teì od prekr{aja koji je napravio taj meni nepoznati mladi ~ovek
kada je uperio pi{tolj u mene i rekao da }e pucati i u mene i u psa. Tu
ve} zaista nisam mogla da ostanem hladnokrvna, jer budu}i da ve}
mnogo godina predajem pravo znam da je ono {to sam ja uradila odi-
sta prekr{aj, ali da je ono {to je taj ~ovek uradio krivi~no delo.
Ja sam stvarno podigla ton i po~ela da vi~em na tog policajca, koji ve-
rovatno takvu reakciju nije ba{ ~esto doìveo. Onda mi je policajac
savetovao da drugi put ne ~ekam, nego da pozovem patrolu 92. Ja sam
21.04.06.
mu, onako besna, rekla da to uop{te nije efikasno i da }u ja uraditi
isto {to je uradio taj mladi ~ovek, dakle, kupi}u neku pi{tolj~inu, pa
}u vitlati time po gradu ako mi se neko ne bude svideo. Dakle, {ta se
meni desilo? Meni se desilo da je policija umesto da me za{titi, ume-
sto da krene da ispituje ko je taj ~ovek i da li eventualno tu stanuje,
82 da li je sklon takvom pona{anju, poku{ala da me okrivi za prekr{aj.
Naravno, ne beìm od toga da snosim sve konsekvence mog prekr{a-

ja, pu{tanja psa sa povodnika, i to sam i rekla policajcu, ali ni u jed-
nom trenutku oni zapravo nisu poku{ali da islede to {to se desilo. Ja
znam da je te{ko na}i toga ~oveka, ali mogli su makar da u~ine neka-
kav akt dobre volje, da izgledaju makar pristojno u o~ima gra|ana, da
ne ispada da im gra|ani, time {to prijavljuju krivi~no delo ili neki
prekr{aj, samo prave nepotreban posao. To je odnos koji pokazuje ko-
liko ste vi u ovom dru{tvu neza{ti}eni.
Takvim svojim stavom vas teraju ili da tako budete beslovesni i bes-
pomo}ni ili da se upustite u neke opasne stvari kao {to je samoza{ti-
ta, da idete pod stare dane, kao ja, da u~ite streljanje i ga|anje.
Svetlana Luki}:
U prvom delu Pe{~anika govorila je profesorka prava, Vesna Raki}-
Vodineli}, a u nastavku }ete ~uti Ivana Medenicu, selektora Sterijinog
pozorja, koje je Medenica uspeo da pretvori u zna~ajan me|unarodni
festival. E, upravo zbog toga {to je Pozorje postalo premalo srpsko, a
previ{e belosvetsko, Medenicu su poku{ali da smene i to ba{ nekako
kada su radikali do{li na vlast u Novom Sadu. Me|utim, javnost je
uspe{no i brzo reagovala, Biljana Srbljanovi} i Miki Manojlovi} su
oti{li kod ministra Kojadinovi}a, rekli mu dve-tri lepe re~i i ~i~a-mi~a
i gotova pri~a – Ivan Medenica je ostao selektor Pozorja.
Ivan Medenica:
Dakle, ovaj paralelni me|unarodni program, koji se zove Krugovi i ko-
ji evo ve} tre}u godinu zaredom organizujemo, ove godine kao neku {i-
fru, lozinku ima Sterijin komad Rodoljupci, jer mi slavimo veliki jubi-
lej Sterije, dvesta godina od ro|enja i sto pedeset od smrti. Tim povo-
dom sam èleo da ovaj program nekako veèm uz Sterijino delo i iza-
brao sam pet predstava. Jedna, koju bih izdvojio, jeste predstava Tiso
iz Slova~ke, iz Bratislave dolazi, predstava o prvom predsedniku neza-
visne Slova~ke, Joèfu Tisou, koji je bio katoli~ki sve{tenik i predsed-
nik dràve, dakle jedne kvislin{ke tvorevine. Slova~ka nezavisna dr-
àva nikad nije postojala pre Drugog svetskog rata, nastala je kao ne-
ki satelit Tre}eg rajha i Slovaci su imali jednu od najorganizovanijih
deportacija Jevreja u na{em regionu. I ono {to je meni tu bilo zanimlji-
vo jeste da su se oni te teme poduhvatili, ali na jedan vrlo trezven i kri-
ti~ki na~in.
Ivan
Dakle, to je gotovo do pred kraj predstave, kada ona postaje onako Medenica
oratorijumska, kada izlazi jedan hor i tako dalje – monodrama. Zna~i
tu je samo jedan sjajan glumac koji igra samog Tisoa. Dramatur{ki je
ona napravljena kao montaà, kola` njegovih autenti~nih politi~kih
govora. Napravili su jednu finu gradaciju njegovih politi~kih govora,
od onih najbenignijih tipa – bra}o Slovaci, sestre Slovakinje, nemojte
da pijete, to je {tetno za zdravlje nacije i tako dalje, koji su fa{isti~ki
po svojoj prirodi, ali su ipak benigni, do direktnih antisemitskih go-
vora. Tako da je to u jednoj gradaciji postavljeno i onda nekako ~ovek
se nu`no seti nekih na{ih komada o na{im kvislinzima, koji su nasta-
li 90-ih godina, o Nedi}u u prvom redu, koji su bili potpuno suprotan
slu~aj. Zna~i, to su bili poku{aji neke romantizovane rehabilitacije,
kao {to je, ina~e, na{a specijalnost da uloge ratnih zlo~inaca vrlo, vr-
lo relativizujemo ili ~ak potpuno svesno izokre}emo.
Nikolaj Velimirovi} je najeklatantniji primer potpune podeljenosti

javnosti za i protiv, a niko se ne poduhvata da malo kriti~ki postavi
celu stvar. Jeste on ~ovek bio u logoru, ali s druge strane neosporno je
{ta je govorio o Jevrejima i uop{te o evropskoj civilizaciji i kulturi.
Mislim da je taj neki dominantni dru{tveni diskurs o Nikolaju Veli-
mirovi}u postao potpuno afirmativan i da vi sad zaista zvu~ite kao
zombi ako imate neko izdvojeno mi{ljenje. To je bazi~na, fundamen-
talna kanonizacija.
Ali ono {to je fenomen koji se tu prvi prime}uje, jeste fenomen neke
paranoje i ose}anja progonjenosti i stalne potrebe crkvenih instituci-
ja da se brane i iz te svoje odbrane, tipi~no srpski, inadìjski da idu
sa tim – e pa {ta, e pa evo vam, evo vam, ba{ }emo iz Nikolaja Velimi-
rovi}a da izvu~emo ono {to je najkontroverznije. Vrlo je ~udno da sa-
ma crkva prihvata da ulazi u te neke binarne podele, koje ina~e ovo
dru{tvo obeleàvaju, a ona bi trebalo da bude saborna, da se ne svr-
stava. Imate utisak da oni iskreno veruju da su ugroèni, to je vero-
vatno neko nasle|e titoisti~kog perioda, kada je takvoj vrsti komen-
tara sigurno bilo mesta, ali mi smo u Srbiji poslednjih deset, petnaest
godina sigurno svedoci potpuno suprotne situacije, gde oni imaju
21.04.06.
mnogo ve}a prava nego {to bi trebalo da imaju. Ne mislim u smislu
imovine i verskih prava i tako dalje, nego u smislu uticaja na politi~-
ki ìvot jedne zajednice. Bilo mi je ~udno pre neki dan, gledao sam na
televiziji da postoji neki Radiodifuzni savet i da vam tu sad sedi sve-
{tenik. Ne znam.
84 Ona nesre}na radnica {to se ubila, valjda u Gornjem Milanovcu, to je
zaista ozbiljna pri~a o tome {ta je u su{tini glavni izazov ovog dru-
{tva, a to je zapravo tranzicija. To je mnogo ve}i izazov, pitanje od ~e-
ga }e ljudi da ìve, kakvi }e im uslovi rada biti, nego neka velika dr-
àvotvorna pitanja, koja se i tako manje ili vi{e izvan na{e mo}i de-
{avaju. Znate da je to èna koja je jedina radila u porodici sa dvoje de-
ce, najbolji metalostrugar sa nekim nagradama, priznanjima. Pri
tom osoba koja je pretila samoubistvom i ubila se kao izraz jednog u
krajnjoj liniji simboli~kog protesta. Palo mi je na pamet da bi u veli-
kim fabrikama trebalo da rade psiholog i socijalni radnik. I {ta je sad
posao psihologa i socijalnog radnika u velikoj, ozbiljnoj fabrici – ako
radnik preti samoubistvom nekoliko puta, traì pri tom da bude pri-
mljen kod nekog pretpostavljenog, koji ga ne prima na razgovor? Pa,
to je ono ~ime bi mediji trebalo da se bave.
Jesu mediji svi pisali, ali opet je to bio senzacionalizam, opet tu nije
bilo jednog koraka dalje, hajde sad da mi isteramo ta pitanja, da li po-
stoje psiholog i socijalni radnik u fabrici koji }e na takav slu~aj da
obrate pa`nju. Da li direktor ili neki pretpostavljeni sme da ne primi
~oveka, na osnovu ~ega se prave liste za otpu{tanje, kako je mogu}e
da neko ko je najbolji radnik bude na listi za otpu{tanje, a pri tom je
socijalno ugroèn slu~aj, i tako dalje, i tako dalje. Ovde vam svi u me-
dijima, na svim tribinama govore o nacionalnim i dràvotvornim pi-
tanjima. Mene je, iskreno re~eno, mnogo manje briga za nacionalna i
dràvotvorna pitanja, a mnogo vi{e za dru{tvena.
Emancipacija dru{tva je ne{to ~ime se ovde niko ne bavi i vi stalno ima-

te to, kad neko iza|e sa nekim problemima koji se ti~u ili manjih ili ve-
}ih grupa ljudi ili pojedinaca – kako se sad usu|ujete da o tome pri~a-
te, a nas ~eka re{avanje kosovskog pitanja ili crnogorskog pitanja. Pa
{ta, na{i ìvoti prolaze, {ta ja sad treba pitanje otpremnine za penziju
da potisnem u drugi plan ili upisa deteta na fakultet zato {to nije re{e-
no kosovsko pitanje? To je jedna odvratna populisti~ka demagogija ko-
joj su apsolutno bez razlike sve na{e politi~ke strukture sklone.
Ja se se}am kad sam bio u osnovnoj {koli, u~iteljica, nesre}na, mlada
je bila, tek je po~ela da radi i sad, ~etvrti maj i ona sad ~ita ne{to o Ti-
tu, to je valjda bila ili godi{njica ili dve godine od njegove smrti. I moj
drugar, zna~i bili smo neki ~etvrti razred, se javi i pita da li moè da
ode u WC. To je bila njegova mala, ljudska, autenti~na potreba u tom
trenutku, a ona mu je ispalila ~itavu lavinu – kako se on usu|uje da
pomisli na WC, kada ona posve}uje ~as pokojnom drugu Titu. E pa, Ivan
Medenica
cela na{a dràva meni na to li~i.
Kako se mi sad usu|ujemo da imamo bilo kakve potrebe, probleme i

tako dalje, kad nam Kosovo visi nad glavom, kad nam Crna Gora visi
nad glavom! Ja sam iskreno, ali autenti~no potpuno indiferentan pre-
ma tome kako }e se re{iti slu~aj sa Crnom Gorom. Ako ostanu, to ima
i svojih dobrih i svojih lo{ih posledica, ako odu, opet ima i dobrih i lo-
{ih posledica. I niko ne kaè da je u su{tini glavno pitanje da li }e, bez
obzira da li se ose}aju Srbima ili Crnogorcima, gra|ani Crne Gore do-
}i do re{enja dràvnog pitanja na demokratski ili na nedemokratski
na~in. To je jedino {to mene kao gra|anina Srbije li~no interesuje –
da li su gra|anima Crne Gore stvoreni uslovi da njihova volja bude
autenti~na i demokratski realizovana, a ne da bude predmet politi~-
kih manipulacija.
Ovo {to govorim mi deluje kao neka azbuka, ovde ~ovek stalno treba
da ponavlja azbuku. Zna~i, nije problem da li }e Srbija biti manja u te-
ritorijalnom i moralnom i duhovnom smislu ako joj ode Crna Gora ili
}e biti ve}a, nego je pitanje na koji na~in }e do tog re{enja do}i i da li
}e biti zadovoljeni demokratski standardi.
Zemlja u kojoj je ubistvo premijera podlo`no interpretacijama ve} je

sama po sebi neverovatna. Ni tu nema elementarnog konsenzusa, ne-
go Pera kaè da su nekog ubili, a Mika kaè da ga nisu ubili. A to {to
ti ima{ le{, pa mislim, ovaj kaè da taj le{ ne postoji i da u su{tini ti
boluje{ od neke opti~ke varke. Do te mere smo mi unazad petnaest
godina iritirani uvek nekim jo{ skandaloznijim od skandaloznijih ve-
sti, jo{ stravi~nijim prizorima, uàsima, da se sada valjda stalno ima
utisak kao da je to javno mnjenje neka gladna zver kojoj treba u gu-
bicu ubacivati nove i nove senzacije. Ali ja negde mislim, i tu sam to-
talni idealista, da }e se to ùtoj {tampi vratiti kao bumerang, jer lju-
di vi{e jednostavno ne}e ~itati novine. Mislim, mogu}e je da }e i dalje
ti mediji da se objavljuju bez obzira da li imaju ~itanost.
Iza njih o~igledno ne stoje samo trì{ni zahtevi, nego u prvom redu
21.04.06.
neki centri mo}i kojima takvo ne{to odgovara. Siguran sam i nisam
ba{ preterano originalan i pametan kad to kaèm, ali o~igledno je da
se tu stalno obavljaju poslovi za ovoga ili onoga. To je ono {to mislim
da je najve}i problem ove zemlje, {to nemate utisak da smo suvereni,
ali ne samo zbog nekih spoljnih pritisaka kojima smo izloèni, nego
86 da iznutra nismo suvereni. Najbolji primer za to je slu~aj Ratka Mla-
di}a. Meni zaista kao obi~nom gra|aninu i ~itaocu novina nije jasno
za{to je to hap{enje tako veliki problem, pod pretpostavkom da su
vojne i policijske strukture u stanju da lokalizuju gde se on nalazi.
Uhap{en je Milo{evi}, protestovalo je vrlo malo ljudi, zanemarljivo,
te{ko je pretpostaviti da }e ovde biti ve}i uli~ni neredi. U krajnjoj li-
niji, policija valjda ume da se pripremi za takve situacije, ali ja garan-
tujem da tu ne bi bilo nikakvih velikih nereda. Podr{ka vlade u parla-
mentu, okej, mogu da shvatim da vlada kaè – imamo svoje pragma-
ti~ne interese, va`nije nam je, ~ak i zbog dobrobiti dru{tva, zemlje, da
mi ostanemo na vlasti i obavimo neke poslove, nego da nam zbog
Mladi}a padne vlada.
Ali vlada im ne bi pala zbog Mladi}a, prvo, SPS nikada nije odrekao
svoju podr{ku, {ta god da se desilo. Da celo predsedni{tvo SPS-a bu-
de, pobijeno na Terazijama, oni koji bi ih nasledili bi i dalje podràva-
li vladu, jer bi na{li neki svoj interes. Tako da ~injenica da }e SPS ne-
kome odre}i podr{ku iz principijelnih razloga je zaista podjednako
verovatna kao da ja sutra zavr{im na Veneri, mislim na planetu. Sve
i da se to desi, Demokratska stranka je vrlo eksplicitno rekla da u
tom slu~aju dobijaju njihovu podr{ku za ta strate{ka pitanja i oni bi
bili podr{ka manjinske vlade. Zna~i, ta dva klju~na razloga otpadaju,
{ta je jedini mogu}i tre}i razlog – otu|eni centri mo}i i ne{to {to mi
kao obi~ni gra|ani i ljudi iz medija ne moèmo mo`da ni da pretpo-
stavimo, kakvi se sad tu zakulisni interesi prepli}u. E, to je ono {to je
opasno.
Svetlana Luki}:
A ~etvrti?
Ivan Medenica:
Ne vidim ga, mo`da ga ima.
Svetlana Luki}:
Ne moraju da budu otu|eni, mogu da budu ovi centri mo}i, koji pri~a-
ju da ho}e, a u stvari ne}e.
Ivan Medenica:
Taj potpuno logi~an, a sumanut koncept mi ~ak... eto, verovatno sam
suvi{e naivan, nije mi pao na pamet. Ivan
Medenica
Mi zvani~no sada imamo kao mantru to – sporo, ali temeljno. Ali spo-
ro, a temeljno mogu mo`da neka ure|ena dru{tva, mi moramo temelj-
no, ali brzo. Kako da ne{to bude temeljno i brzo? Pa sna|ite se, mora
da bude temeljno i brzo. Zato {to ìvim u nenormalnoj zemlji, ja ra-
dim pet poslova, radim ih vrlo brzo, ali ih radim i temeljno. Kako je to
mogu}e? Pa mogu}e je, po cenu zdravlja, po cenu nespavanja, po ce-
nu nemanja drugog ìvota. Nama je potrebno da to bude i brzo, mi
smo dosta dugo jedno zapu{teno dru{tvo i nije nam svejedno kada }e-
mo postati sre|eno dru{tvo. Evo jednog fascinantnog podatka, meta-
fore ozbiljne civilizacijske zapu{tenosti ovog dru{tva. Jedna prijate-
ljica mi je pri~ala kako je bila kod kozmeti~ara pre neki dan i kozme-
ti~arka joj kaè kako je masovna pojava u Beogradu da devoj~ice od
dvanaest godina idu na kvarcovanje. Kakav je to sistem vrednosti?
Ko su ti roditelji? Takvo ne{to je mogu}e samo u najcrnjoj bedi i siro-
tinji, gde ta deca tako nekim bednim stvarima mogu me|u svojim vr-
{njacima da se izdvoje, a ne time da li ih roditelji po{alju preko zime
negde na skijanje ili da li su kupili inter-rejl kartu, pa kruè vozovi-
ma po Evropi sa rancem na le|ima.
Sve to za nas su misaone imenice, i to ne samo egzistencijalno, nego

one postaju ne{to {to vi{e nikog ni ne interesuje, to nije bitno. A za-
{to da idemo na ekskurziju u inostranstvo? Ta deca i kad odu na eks-
kurzije u inostranstvo ne znaju da se tamo pona{aju. Traè u Ma|ar-
skoj u diskoteci ~etni~ke pesme, pa kad ih privede policija mi svi ku-
kamo koliko su Ma|ari netolerantni, eto, jadna na{a deca. A ovi, bre,
huligani od sedamnaest godina tamo ne{to srbovali po Ma|arskoj u
diskoteci, pa naravno da su ih priveli i trebalo je da ih privedu. To je
posebno stra{no, {to mi neke kulturne potrebe gubimo iz te egzisten-
cijalne bede, iz ~injenice da smo izolovani – a za{to putovati, a za{to
~itati knjige, za{to zavr{iti {kolu. Mislim, kada u dvanaestoj godini
po~ne{ da se kvarcuje{, valjda sa ~etrnaest radi{ one stvari, u {esna-
estoj postane{ voditeljka na televiziji, a u osamnaestoj si ve} ozbilj-
na sponzoru{a koja traì da se bogato uda.
Kod nas oko Nove godine ne rade pozori{ta, od 30. decembra do 14. ja-
21.04.06.
nuara ne rade pozori{ta, jer boè moj, tada ljudi ne rade, pa za{to bi
i{li u pozori{te. Ba{ tada, svugde u svetu, kada ljudi imaju slobodnog
vremena, ide se u muzeje, u galerije, u pozori{ta. Ne, tada se kod nas
`dere svinja, a u pozori{te se ide po nu`di, tokom {kolske godine ka-
da vas {alje gimnazija ili kada preko sindikata dobijete jeftinije kar-
88 te. To mu gotovo do|e kao deo radnih obaveza, a kad ja sam za sebe
treba da izaberem kako }u da popunim slobodno vreme, pa onda }u
da jedem svinju, a ne da idem u pozori{te. Meni je to fascinantno.
Zna~i, mora da postoji politi~ka volja da se ovo dru{tvo dovede u red
i postane dru{tvo po nekim svetskim i evropskim standardima, to
mora da nam uradi elita koja je uvek manjina. Zna~i, mora neka gru-
pacija ljudi da tu odluku uzme na sebe za sve nas.
Kada ljudi budu mogli da bez {engenske vize idu u inostranstvo, mo-
`da }e u po~etku imati otpor. To je kao kada se pla{ite vode dok se ne
umo~ite, a onda posle ne moète da iza|ete iz nje, jer je divna. Ja vi-
dim po nekim prijateljima koji su ranije putovali, sada niko ne}e da
putuje, jer se kao maltretira da dobije {engensku vizu. Pa, mislim da
je bolje i maltretirati se da dobije{ {engensku vizu, nego izgubiti po-
trebu da putuje{.
To je logi~na posledica svega {to je ova zemlja radila poslednjih pet-

naest godina i toga {to jo{ uvek nije uspela da se te pro{losti ratosi-
lja. I za{to se ljudi iz Evrope ne bi {titili od divljih Huna i Avara? Ka-
da bismo mi shvatili da smo divlji Huni i Avari, mo`da bi nam bilo
lak{e, rekli bismo – okej, sad smo shvatili da smo divlji Huni i Avari,
ali opet kaèm, ne kao narod, nego kao dru{tvo, jer ja sam siguran da
su i na{e nacionalne manjine divljije od svojih mati~nih naroda. Zna-
~i, na{i Ma|ari su sigurno divljiji od ma|arskih Ma|ara, jer je dru-
{tvo nezdravo. I onda tu uop{te nije va`no koje si ti nacionalnosti, ti
ìvi{ u bolesnom dru{tvu. Ja zato kao [vaba tra-la-la stalno pona-
vljam da se ovde nedovoljno govori o ideji i konceptu dru{tva, a stal-
no ima{ koncept nacije ili koncept dràve. Kao da je sad dràva naj-
bitnija stvar na svetu.
Ja mogu da shvatim da se nekako paralelno ulaù svi politi~ki i dr-

àvni napori da Kosovo u nekoj formi ostane u nekoj vezi sa Srbijom,
ali ta akcija ne sme da spre~ava paralelnu akciju, a to je suo~avanje
cele nacije, dràve i dru{tva sa ~injenicom da su {anse za ne{to takvo
vrlo male. Treba da se pripremamo i za ovaj drugi scenario, ali te
pripreme moraju da budu stvar javne rasprave, javnog govora, a ne
ako neko kaè: „Znate, ljudi, realno, politi~ki gledano, velike su {an-
se da Kosovo bude nezavisno”, da se taj progla{ava izdajnikom. Ono
{to je tu najlicemernije jeste da se ima utisak da svi mi znamo da }e
se to desiti, ali nemoj to da kaè{, nije dobro da se kaè.
Isti je slu~aj i sa Mladi}em. Ko vam traì da pravite neke uvertire, da

Ivan
laète ili da ne govorite istinu koje ste svesni? Za{to vi mislite da je Medenica
gra|anima bolja slatka la` od prave istine? I za to treba da se snosi iz-
vesna odgovornost, sigurno, za to {to se stvari ne nazivaju pravim
imenom, a u ovoj zemlji se nikad stvari nisu nazivale pravim ime-
nom. Kad Goran Svilanovi} pre neki dan kaè: „Ali, ljudi, neko treba
tom narodu na Kosovu da kaè kako ti procesi zapravo teku i dokle su
do{li”, ja verujem da ~ovek ima te informacije. I on je potpuno u pra-
vu, treba re}i – znate, mi dajemo sve od sebe da se to ne desi, ali real-
nost je ovakva. Kao {to od lekara o~ekujete da vam kaè koje su vam
{anse da preìvite.
Postoji pri~a o jednom ameri~kom pacijentu, bogatom ~oveku kome

lekar nije èleo, iz saàljenja, da kaè na vreme istinu o tome da umi-
re od neizle~ive bolesti. Kad mu je rekao, pro{lo je dva meseca, ~ovek
je rekao: „[to mi to niste rekli odmah?” „Pa... bilo mi je neprijatno”, a
ovaj je presavio tabak i tuìo ga je jer je ~ovek izgubio dva meseca, a
mogao je da re{i svoje porodi~ne, poslovne i druge probleme. I tako
ste i vi odgovorni {to nas ne suo~avate sa ne~im {to je realnost. Niko
od vlasti ne traì da nas uljuljkuje veselim ili neozbiljnim ili neodgo-
vornim konstrukcijama. Ti vodi{ dràvnu politiku tako da sa~uva{ to
{to ti pripada, ali s druge strane si realan i ako vidi{ da su {anse za
uspeh te akcije minimalne, ti mora{ da ima{ i scenario broj dva i da i
sa jednim i sa drugim upozna{ javnost, jer je to ono {to se zove tran-
sparencija.
A ne, mi stalno mislimo da ni{ta nije ozbiljno ukoliko nije tajno. E, to

je sad ve} stvar mentaliteta, ta fascinacija tajnim policijama i uop{te
tajnim, zakulisnim radnjama. Ako vi otvoreno kriti~ki, argumentova-
no saop{tavate stvari, nikad vam ne}e poverovati. To treba da budu
ozbiljni i odrasli mu{karci, nismo deca i nismo ène i nismo Englezi,
nego smo ozbiljni, odrasli Srbi i znamo da ono {to se kaè nije ono {to
se de{ava, nego se tu krije ko zna {ta. U stvari, ne verujem da je to
stvar mentaliteta, ali jeste stvar primitivizma. Ja se trudim u svim
svojim izjavama da budem uravnoteèn i da neke svoje politi~ke
preference ne stavljam u prvi plan, ali tu mislim da zaista moè da se
21.04.06.
povu~e jedna dosta o{tra razlika izme|u \in|i}evog na~ina, koji je
bio na~in demistifikacije, kada se govori o problemima, i ove vlade,
koja ima sklonost ka mistifikaciji.
Svetlana Luki}:
90 Vlast je naporna rabota, ali ne i za ministra prosvete Vuksanovi}a, on
je ovih dana s lako}om re{io dva problema. Nije hteo da se napreè i da
razgovara sa nastavnicima koji {trajkuju, ve} im je jednostavno za-
pretio da }e im smanjiti platu. Drugi problem Vuksanovi} je re{io na
prosto genijalno glup na~in. Naime, ne vode}i ra~una o datumima, ne-
ko je takmi~enje dece iz matematike zakazao za pro{lu subotu, kada
su deca katoli~ke veroispovesti slavila Uskrs. Vuksanovi} je u duhu
svog shvatanja verske tolerancije i ko zna ~ega jo{ odlu~io da se sva
deca katoli~ke veroispovesti koja nisu iza{la na gradsko takmi~enje
direktno plasiraju na republi~ko takmi~enje. Pa nek’ vidi svet kako se
u Srbiji {tite manjinska, ljudska, verska, matemati~ka i ostala prava.
Svaki misaoni proces nu`no rasipa energiju, bilo koji vid obrade in-
formacija mora platiti minimalnu termodinami~ku cenu. E pa Vuksa-
novi} tu cenu ne}e da plati. U nastavku Pe{~anika slu{ate ~oveka ko-
ji je u vreme vlade Zorana \in|i}a u~estvovao u poku{aju da se na{e
{kolstvo reformi{e. Govori Aleksandar Baucal, docent na odeljenju za
psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Dobila sam mejlom stranicu iz Bukvara, pa pod C je crkva i pi{e – ko

ne ide u crkvu, neka ide kod lekara.
Aleksandar Baucal:
Meni se sad vi{e name}e teza da se ministarstvo pona{a na vrlo raci-
onalan na~in. S jedne strane, obrazovanje nije prioritet vladi, s druge
strane, gra|ani, roditelji tako|e ne misle previ{e o obrazovanju. Lju-
di uglavnom ìve u uverenju – pa {kola, dobro, tamo je dete {est-se-
dam sati, znamo gde je, to su okej ljudi, ti nastavnici, oni njima ne{to
pri~aju, ovi ne{to kao nau~e, pa oni dobiju neke ocene, na kraju dobi-
ju diplomu, pa sad, jeste, nije ba{ smisleno sve {to se tamo radi, ali
nema veze, va`no je da dete ima diplomu, pa onda znam onog @iku,
on radi u dràvnoj firmi, zaposli}e on i moje dete. Zna~i, ne postoji ni-
kakav pritisak na ministarstvo da se ozbiljno bavi obrazovanjem.
Ja se se}am jednog govora koji je \in|i} odrào na jednoj obrazovnoj
konferenciji koja je organizovana ovde u Beogradu. Bio sam fascini-
ran time kako je on postavio obrazovanje: da je nama kao siroma{noj
dràvi obrazovanje najva`nija poluga koja moè da nam sutra u~ini
ìvot boljim. A da ne pri~am o tome da svaki roditelj za sebe treba da
razmisli, da stavi prst na ~elo i da bude svestan da }e dete koje je ove
godine upisalo prvi razred najverovatnije, i pored svih na{ih talenata Aleksandar
Baucal
da upropastimo stvari, biti gra|anin Evrope. Zna~i, u trenutku kada
to dete bude krenulo da radi, zna~i da se zaposli, kada bude traìlo
svoj prvi posao, ono }e biti gra|anin Evrope i ono }e biti u konkuren-
ciji sa svom drugom decom u Evropskoj uniji. I ja se pla{im da }e na-
{a deca biti prosto izgubljena. Ali mi tada ne}emo mo}i da kaèmo –
na{e firme }e ostati na{e, pa }emo mi na{u decu da zapo{ljavamo u
na{im firmama. Ne, jer tada vi{e ne}e postojati ~itava ta mreà dr-
àvnih firmi, jatova i nisova.
Ne}e vi{e biti toliko radnih mesta, na kojima se traì ono {to na{a
{kola lepo produkuje, a to je socijalna ve{tina – }uti, trpi, gledaj ko je
vaàn, njega sledi, ne pitaj se puno, plivaj... To su stvari koje na{a de-
ca nau~e u {koli. Ne nau~e ono {to treba da u~e, ali zato nau~e ove
stvari koje su sjajne, ali za svet koji vi{e ne postoji, niti }e ikada po-
stojati. I meni je to nekako ~udno kada vidim koliko roditelji u stva-
ri ne vide da time {to se ne brinu o tome kakvo je na{e obrazovanje di-
rektno ugroàvaju budu}nost svoje dece.
Kada jedan ministar uradi dobru stvar, mi svi bolje ìvimo, za razli-
ku od nekog vlasnika firme. On kad uradi dobru stvar, on je uradi sa-
mo za sebe i za svoje zaposlene. Ali ministar i vlada kada urade ne{to
dobro, to je dobro za sve nas. Svi smo mi u tom autobusu i ako je taj
autobus bolji i mi smo svi u boljoj situaciji. I ja mislim da ova situa-
cija sa obrazovanjem ne ide toliko na du{u ministarstvu, mislim da
im ljudi iz drugih ministarstava zavide, pogotovo iz ovih ekonom-
skih, koji su pod velikim pritiskom internacionalnih procesa. Svet
prosto kaè – {ta me briga za obrazovanje, obrazovanje je va{a nacio-
nalna stvar. Da li ti ho}e{ da trenira{ nove generacije da sutra tvoje
dru{tvo bude kompetentnije od drugih dru{tava? Pa to je tvoj interes,
{to bih ja tebe terao da to radi{. Ali moj je interes da tvoj ekonomski
sistem bude sameren sa onim koji je u Evropskoj uniji da bi mogli da
se integri{emo. E to je interes Evropske unije, a mi sami propu{tamo
da vidimo na{ interes, a to je obrazovanje.
Svetlana Luki}:
21.04.06.
Kada zamislim tu sliku da je neki |ak prvak koji se ove godine upisu-
je u {kolu budu}i stanovnik Evropske unije, odnosno da }e prvo zapo-
slenje imati u Evropskoj uniji, ukoliko nastavimo da obrazujemo sop-
stvenu decu na ovaj na~in, pa kakve }e onda njihove {anse biti, {ta }e
oni da rade?
92
Aleksandar Baucal:
Jedino {to vlada tada moè da uradi je da stvori paralelni obrazovni
sistem za odrasle. Zna~i, ti si zavr{io {kolu i po{to nisi odatle izneo
ni{ta od onoga {to ti je potrebno da bi se sna{ao u ovom novom sve-
tu, sada }e vlada morati, od para poreskih obveznika, da finansira do-
{kolovanje. Dakle, mi }emo morati to da platimo. Ili }emo platiti tako
{to }emo finansirati to obrazovanje, ili }emo platiti tako {to mi kao
dru{tvo ne}emo biti sposobni da se nosimo s drugim dru{tvima, pa
}emo biti siroma{ni. Ali to obi~no ide u krug: zato {to }emo biti neo-
brazovani, mi ne}emo mo}i da budemo bogato dru{tvo, a po{to ne}e-
mo mo}i da budemo bogato dru{tvo, ne}emo mo}i da investiramo u
taj novi, dodatni oblik obrazovanja i onda }emo opet biti siroma{ni.
E, onda se pokre}u svi ovi drugi mehanizmi, tradicionalisti~ki, onda
krenu da se kreiraju mitovi, koji treba ljudima da nekako zamagle ce-
lu tu problematiku. Onda }e opet da se stvori neki novi mit kako su
svi protiv nas i kako je to jedan fatum na koji smo mi osu|eni.
Pravo da vam kaèm, po~eo sam ozbiljno da se pitam da li je moja

obaveza kao roditelja da prosto odem iz zemlje, da bi moje dete i{lo u
neku normalnu {kolu, da bi kroz tu {kolu nau~ilo neke stvari koje }e
ga oja~ati u ìvotu, da kada ono odraste, mogu da sa njim imam nor-
malan, zreo odnos kao sa osobom koja je re{ila svoju egzistenciju, na-
{la svoje mesto u ìvotu. Ali po{to sam ja nepopravljivi optimista,
uvek razmi{ljam – mogu}e da ja ne{to ne vidim, mora da tu postoji
ne{to uàsno pametno {to, eto, niko od nas ne vidi. Ja bih stra{no vo-
leo da se to desi, zato {to ipak svi mi pripadamo ovoj kulturi i ona se
uselila u nas i ona je deo nas. Zna~i, nije isto da li ìvi{ u okruènju
kome pripada{ ili ode{ u neku drugu zemlju. Ne zato {to je negde dru-
gde bolje ili lo{ije, jednostavno su ljudi druga~iji, oni su, kako bi re-
kao Tolstoj, na{li drugi na~in da budu sre}ni.
Mi imamo svoje na~ine, tako da bi meni bilo jako ào da moje dete ne-
ma tu priliku da se osloni na one dobre strane koje mi imamo, a koje
su oti{le u zape}ak, nigde se ne vide. Ozbiljnije nego ikad pre razmi-
{ljam o tome da li je obaveza svakog roditelja da razmi{lja o tome da
li ima pravo da osudi svoje dete na ìvot ovde.
Nekada tu pravim metaforu sa putovanjem. Ako nema{ neki cilj, ako

ga povremeno ne gleda{, u smislu da li mu se pribliàva{ ili ne, moè
da ti se desi da se izgubi{ u putovanju. S druge strane, ako gleda{ sa-
mo taj daleki cilj, moè{ da upadne{ u neku rupu koja je ispred tvojih
Aleksandar
nogu. Ali ipak, ako gleda{ samo tu rupu, moè{ da skrene{ sa tog ci- Baucal
lja i na kraju }e{ sti}i negde, ali ne tamo kuda si krenuo. Toliko smo
ophrvani problemima, da smo stalno usmereni na to da ne upadnemo
u neku rupu ispred na{ih nogu i onda smo toliko umorni da kaèmo
– daj, znam, trebalo bi da se misli o nekim dugoro~nim stvarima, ali o
tome }u da mislim sutra, danas sam toliko umoran, evo, izbegao sam
tri rupe, samo daj da preno}im, pa ako sutra ne bude nijedne rupe na
putu, misli}u dugoro~no. Ali sutra, ako i nema rupa, opet kaè{ – daj
da da’nem makar jedan dan, da ne mislim ni o ~emu, ko }e sad da mi-
sli o tom dugoro~nom, evo, sutra }u.
A vrline su nam potrebne ba{ tada. Kada je sve u redu, one su manje
zna~ajne, ali ba{ u ovakvim okolnostima mi moramo da òngliramo
sa previ{e lopti, ali moramo. I mi smo sami odgovorni za tu situaciju,
jer smo se i mi kao gledaoci utakmice u kojoj je igrao Milo{evi} deve-
desetih suvi{e zaneli i mislili da je to igra u kojoj, eto, mi njima damo
neki gol, oni nama daju neki gol, pa nema veze, na kraju }emo da ode-
mo svi sa stadiona svojim ku}ama i nastavi}emo da ìvimo kao pre
toga. Ali nije, to je bila jedna ozbiljna stvar, mi smo kao dru{tvo pra-
vili ozbiljne gre{ke. Koliko je ko tu odgovoran od politi~ara, gra|ana,
to je sada manje va`no, ali mi prosto moramo da platimo te cene.
Zna~i, tako je to. Kada napravi{ tolike gre{ke u ìvotu, ne moè{ da

o~ekuje{ da ti ìvot bude bolji. Puno smo se naprezali devedesetih, a
posle njih na{i problemi su jo{ ve}i, zato {to smo mi radom stvarali
probleme, a nismo ih re{avali. I danas nam je mnogo teè nego {to
nam je bilo devedesetih, ali nemamo kud iz ove koè.
Naravno, pristojan svet, kada uo~i svoje gre{ke, onda se izvini kome
treba da se izvini i hajde, mi smo to ne{to kao obavili, ali sve se to
opet radi na gurku, na iznudicu. Neko ti zavrne u{i, pa misli{ – ako
ovo uradim, onda }e ovaj ne{to da mi da. Nekako nam se sve pretvori-
lo u jedan besmisleni sukob unutar nas: da li smo mi bili fenomenal-
ni tokom devedesetih, pa mi smo u stvari bili an|eli, a svi drugi su bi-
li pogre{ni. I tako se sada mi izme|u sebe iscrpljujemo. Nikako ne
zatvaramo tu knjigu i ne izvla~imo nikakve pouke. A bez tih pouka
21.04.06.
osu|eni smo da ponovimo iste gre{ke. Uvek smo u nekom sukobu,
uvek imamo taj stav – neko }e da nas prevari, imamo te teorije zave-
re. Postoji sada gomila tih rialiti {ou emisija, vidim da je i B92 do{ao
na taj nivo, a meni je palo na pamet – {to se ne bi napravio rialiti {ou
tipa – produkujte najbolju teoriju zavere.
94 I onda svi u Srbiji krenemo da produkujemo teorije zavere, ko sve {ta
petlja i kako to smi{lja da nas zezne. I onda dolazimo u jednu para-
doksalnu poziciju da nas to jo{ vi{e anestezira, da mi ne bivamo zbog
toga kompetentniji da se suo~imo sa ljudima koji stvarno i do|u ov-
de da nas izmanipuli{u i iskoriste, nego postajemo jo{ manje sposob-
ni. Mi se zagubimo u tim nekim paranojama, {to je opet paradoksal-
no. Umesto da budemo sposobniji zbog svih tih osetljivosti na to ka-
ko neko moè da nas prevari, mi u stvari postajemo manje osetljivi,
manje sposobni da izbegnemo takve stvari. Stalno smo u nekim sve-
mirskim, mitskim sukobima, a od toga nema nikakve koristi u real-
nom ìvotu. Mi imamo tu jednu vrstu egocentri~ne pozicije da misli-
mo da sve ima veze sa nama, da drugi ljudi ni{ta drugo u ìvotu ne-
maju, nego samo misle o tome kako nama da napakoste.
I onda najvi{e volim kada kaù: na{ geopoliti~ki poloàj je poseban.

U raznim zemljama sam ~uo istu pri~u. Pa svi su u nekom posebnom
poloàju, mislim, gde god ljudi ìve, ìve zato {to tu ima ne~ega. Se-
}am se one kompjuterske igre, Civilizacija, pa ti ta~no zna{ da tamo
gde je reka, stavi{ naselje. Gde god su ljudi osnovali civilizaciju, i ne-
ki drugi su hteli tu da je osnuju, pa je bilo nekih puteva koji su tu vo-
dili. Svi su u specifi~nom geopoliti~kom poloàju, ali mi to izbacimo
kao dòker koji obja{njava sve i onda do|emo do tog zaklju~ka – ma
ne, mi }emo samo da sedimo kod ku}e i ni{ta ne}emo da radimo. I on-
da izmi{ljamo tu epsku mitologiju, kako nas je neprijatelj napao, a
mi smo ga nekako savladali ili smo mu se bar narugali iza le|a. Eto,
jeste on tebe pobedio, ali ti si se njemu isplazio kada ti je okrenuo le-
|a. E, i onda smo mi zadovoljni i toga nam je puna du{a i nema veze
{to je sve kako jeste, va`no je da smo mi njima u na{a ~etiri zida sve
rekli, pa {ta bude, bi}e.
Meni nije problem kada se napreduje polako, kada se prave mali ko-
raci, kada se suo~ava{ sa velikim te{ko}ama, ali bitno je da ti zna{
neki pravac i da ima{ taj neki stav – okej, problemi, izazovi, daj da vi-
dimo kako da ih re{imo, hajde da ih re{imo. Ali ja imam utisak da mi
{lajfujemo u mestu, da ne znamo ni gde bi se deli, ni kuda bismo kre-
nuli, niti smo ~ak otvorili raspravu o tome. Zna~i, mi se samo vrtimo
u krug i upetljavamo u neke ku~ine koje smo mi sami napravili, u te
mentalne konstrukcije, koje mi sami konstrui{emo, a koje nas ubija-
ju u pojam. Mene to pla{i, imao bih bolji ose}aj da smo nekako to pre-
lomili i da smo rekli – ovde treba da se zasu~u rukavi, treba da se do-
nesu ovi dàkovi, hajde sad svi, nema, do{la reka, do{la nevolja, nema Aleksandar
Baucal
vi{e onoga ko ìvi na brdu, ko ìvi ispod brda, svi smo ovde.
I ogromna reka nadolazi, a ti sipa{ onaj pesak, pa to sporo ide, a ipak

ima{ utisak da to ima smisla. Sporo napredujemo, ali idemo u do-
brom pravcu, tu smo, ve}ina ljudi je tu, guramo, pa }emo izgurati, bar
}emo posle svega imati ose}aj da smo uradili sve {to moèmo. A mi
uop{te nemamo tu vrstu filozofije – daj da uradimo sve {to moèmo.
Mi imamo filozofiju – {ta mogu drugi da urade za nas i uvek smo u po-
ziciji deteta. Neko tamo u svetu nije mislio na nas, nije nama dao pe-
~eno pile, nego ga je dao drugom detetu. I to je ne{to {to mene najvi-
{e brine. A stvar koja me brine najvi{e je da me prosto proganja taj
utisak da se Ko{tunica nekako ispostavio kao bolja verzija Milo{evi-
}a. Pla{im se da }e se Tadi} ispostaviti samo kao bolja verzija Ko{tu-
nice, a nekako imam utisak da nama, da bismo se izvukli iz svih ovih
stvari, treba bolja verzija \in|i}a. A mi ne moèmo da na|emo ni lo-
{iju verziju \in|i}a.
Svetlana Luki}:
Govori publicista Mirko \or|evi}.
Mirko \or|evi}:
Hiljade i desetine hiljada slu{alaca Pe{~anika o~ekuje da im neko ~e-
stita jedan ovakav praznik, simbol, koji ve} u svojoj definiciji sadrì
himnu ìvotu, a ne smrti. Veliki ~etvrtak, Isusa hapse, petak – raspe-
}e, Golgota, a u tre}i dan, u nedelju, on je vaskrsao. Strasna sedmica,
pasha, strasna od stradanja, pa dolazi Svetla nedelja, koju zovu i tra-
pava sedmica, pa iza Uskrsa dolazi Tomina nedelja, kada smo kao lju-
di slabi i sumnjamo i pitamo se. Ni{ta kod sve ~etvorice jevan|elista
nije ni naivno, ni nametnuto kao primitivna predstava da je neko
uhap{en, pogubljen i u tre}i dan ustao iz groba i hodao ulicama. Za-
pazi}ete da trojica jevan|elista o tome vrlo oskudno govore, ali Luka
tome posve}uje desetak punktova u 24. glavi na ~udesno zanimljiv
na~in.
Sahranjen je Isus, skinut s krsta i sahranjen. Tu je ona divna devoj-
21.04.06.
ka, ve~na njegova saputnica iz gradi}a Magdale, mi je zovemo Mari-
ja Magdalena, koja je posle i u Rim do{la, donela ono jaje caru Tiberi-
ju. To su ljupke legende. Marija je prva do{la i saznala je, ali niko ne
veruje. Apostoli, koji su sledili u~itelja do pogubljenja, koji su prisu-
stvovali svemu, totalno su bili klonuli, izgubili su svaku veru. Luka to
96 na ~udesan na~in pri~a, to su neponovljivo, blistavo lepe stranice
svetske proze.
Oni idu u Emaus, to je neko seoce, stari prevodioci kaù – na dvana-

est potrkali{ta od Jerusalima. To je danas Tibeh, prigradska autobu-
ska stanica, jedno mesta{ce. Dakle, oni idu u Emaus. Spu{ta se no}.
Ali odjedanput imaju dokaz da se ne{to dogodilo, da je neko sa njima.
Imaju jedan dokaz i zamislite koji je to dokaz – ose}aju da u njima sr-
ca bukvalno gore, ubrzano kucaju, znoje se. To je trajalo trenutak, vi-
{e nisu nikog videli, ali se u njima probudila nada da i posle svih tra-
gi~nih lomova u ìvotu, u ~oveku ìvi taj tra~ak nade. I ta energija na-
de, to je smisao Uskrsa.
Danas se u nekim predstavama bukvalno govori – Isus je ustao iz gro-

ba i sad hoda. Nije re~ o takvom vaskrsenju, nego je re~ o probu|enoj
nadi kod ljudi, koji su u tom momentu, dok pada no}, izgubljeni i
o~ajni. Rimska policija im je za petama, mogu biti svakog ~asa uhap-
{eni kao Isus, ali oni ose}aju da ~ovek ne moè da ìvi bez te nade.
Bloh to zove princip nada, to je smisao Uskrsa.
Onaj ko je stajao, znate, kao {to sam ja imao prilike da stojim, pred
originalnim platnom Rembrantovim Putnici za Emaus, ne moè da
ne oseti ovo uzbu|enje. Ili onaj koji slu{a Hendla ili Baha, Pasiju po
Mateju. [ta su crkve kasnije u istoriji ~inile od tog simbola, to je po-
sebna pri~a, ali Uskrs taj smisao ima – pobedu ìvota nad smr}u. ô-
vek na kraju bez tog principa ne bi mogao da opstane. @iveti nekog
smisla ima, voleti nekoga i da te neko voli nekog smisla ima, to je do-
kaz postojanja. To jevan|elisti navode kao jedini dokaz vaskrsenja –
zar se ne se}ate, dok je i{ao taj tajanstveni putnik u sumraku sa na-
ma, u nama su gorela srca, znojili smo se, ne{to se doga|alo. To je nji-
ma dokaz. Emocije, nade su tako|e ~injenica. To je smisao Uskrsa.
Tu su simboli, poput one divne saputnice, bosonoge devojke koja je

posle Magdale do{la i u Rim i bila primljena kod cara Tiberija. Car je
po protokolu bio duàn da primi iz dalekih provincija sve koji dolaze,
ali carski protokol je predvi|ao i da svako ko dolazi pred cara prema
onome {ta je i ko je, donese poklon. Ona ni{ta nije imala, donela mu
je jedno jaje. Zanimljiv je dijalog me|u njima koji se sa~uvao. „Ama,
devojko”, pita on nju, „kako moè mrtav ~ovek da vaskrsne. Ona ne
ume da odgovori Rimljaninu, ali mu kaè: „Znate {ta, tu se ne{to do-
godilo”. Navodno, legenda tu ulazi u svoje zna~enjsko polje – jaje je
pocrvenelo.
Mirko
\or|evi}
Svetlana Luki}:
S obzirom na to {ta ìvimo vi{e od deceniju i po, te{ko je sa tom nadom.
Mirko \or|evi}:
Nada se razlikuje od drugih ljudskih emotivnih stanja po tome {to ne
postoji ni ~etvrtina, ni tre}ina, ni polovina nade. Ili je nada ili nije na-
da i ona ~oveka nosi. Na kraju krajeva, da to nije tako, ne bi to sabra-
lo toliku energiju ljudske volje, ljudskoga `rtvovanja, da podiù hra-
move, da dràve, ako ho}ete, ponekad i ratuju radi toga, ~ega sve u
ljudskoj slabosti nije bilo. Rekoh vam malopre, pro}i }e Uskrs za ko-
ji dan, dolazi Tomina nedelja, nedelja nevernog Tome. On nije vero-
vao, hteo je da opipa, bukvalno da opipa i njemu je odgovoreno – lako
je verovati u ono {to vidi{, ispitaj sebe {ta je ja~e od tog o~evidnog, tu
je snaga vere. Ostalo su pri~e, koje emituje ministarstvo istine mini-
stra Radulovi}a.
Ljudske slabosti, i u delu hijerarhije u crkvama, uprljale su i krvlju

umrljale Isusovu poruku – krvlju, ratovima. Nikad nisam bio uzbu|e-
niji nego jednoga dana kada sam slu{ao propoved pokojnog pape Jo-
vana Pavla II, koji je rekao: „Mra~na je i stra{na istorija na{e crkve”.
Mra~na i stra{na. Hri{}anstvo na Balkanu, pa i kod nas, nije uhvati-
lo dublje korene, mnogo su ja~e drevne, paganske naslage osvetolju-
bivosti, zlopam}enja. I kada se hri{}anstvo svede na etni~ku meru,
nije nikakvo ~udo {to mi imamo kod intelektualaca slavljenje smrti,
bukvalno intelektualnu nekrofiliju. Uàsnut sam mnogo ~ime od
onoga {to otac nacije, ]osi}, pi{e. Jedan njegov zapis ovako glasi, mo-
lim vas, ne znam da li vam je poznat. Zapis je sa broda Galeb, on da-
nima putuje – svuda naokolo pu~ina, more, grozno, nigde groba! Tako
glasi zapis.
Na kraju krajeva, i nad na{im kolektivnim pam}enjem stoji mra~na,

crna pe~urka Srebrenice i Vukovara, i ako do tog suo~enja ne do|e,
te{ko da }emo mi iskora~iti na ovaj put nade o kojem govorimo. Ali ta
hrabrost je hrabrost posebne vrste. Ja sam bio uàsnut mnogo ~ime
kao i svi, ali kad sam video kako otac Gavrilo sa Trebnikom u ruci bla-
21.04.06.
gosilja ubice, koje pokosi{e one nesretne de~ake oko Srebrenice, po-
stalo mi je jasno da smo se upisali u jednu crnu i mra~nu knjigu, u ka-
kvu dosad upisani nismo bili.
Pratio sam raspravu o ovom Zakonu o verskim zajednicama u Skup-

{tini Srbije i iznenadio sam se niskim nivoom politi~ke kulture, ljud-
98 ske kulture, re~ima koje ne obavezuju, besmislicama koje smo tamo
~uli. Jedan socijalisti~ki prvak, molim vas, za govornicom skup{tin-
skom, da li je to bio Da~i}, kaè: „Postoje katolicizam, pravoslavlje i
protestantizam, ~iji je tvorac Martin Luter King”.
Ako ima lika u ukupnoj ljudskoj istoriji na kojem mrlje nema, to je

doista Isus. Mnogo je propovednika bilo u njegovo vreme i pre njego-
vog vremena. On je nov po tome {to je sabrao u ìù tu ljudsku nadu
i ponudio ne{to {to je ljudsko, pa i nadljudsko. Niko ipak pre njega ni-
je smislio sintagmu: pra{tajmo onima koji nas mrze. Taj njegov mak-
simalizam ljubavi je u slu`bi izgradnje jedne kulture, koja bi bila za-
ista ono o ~emu je Marks sanjao – da se jednom okon~a praistorija i
da po~ne carstvo slobode. U tome je velika tajna. Najuzbudljivije su
svakako njegove propovedi: „Blago onima koji mir grade, sinovima }e
se Boìjim nazvati”. Dakle, ni~eg misterioznog u njegovoj sintagmi
nema – sinovi Boìji, onaj koji ima vrline, koji mir gradi.
To nije bio naoruàni prorok. Bilo je i pre njega i u njegovo vreme na-
oruànih proroka, koji su imali policije, vojske, partije, armije. On je
prvi primer nenaoruànog proroka. On je izabrao veliku istinu – ako
je ovaj svet nastao od jedne re~i koju ne moèmo pojmiti i ta re~ po-
stala telo, onda ta re~ mora i da vrati ~oveka toj istini, u protivnom
vlada}e carstvo ìvotinjsko, velika riba guta}e malu ribu. To je zaista
velika novina. Isus ima jo{ jednu uzbudljivu osobinu. Proroci su pisa-
li, klesali u kamenu, traktate objavljivali, Isus nije ni{ta pisao. On je
verovao u re~ ljudsku, koja od jednog do drugog, do tre}eg treba da
dopire. Ja ozbiljno verujem da ta energija nade, koju je probudio, ni
za ove dve hiljade godina nije potro{ena. Ako je ikome takvo ne{to po-
trebno danas, onda je to nama Srbima, u ovom momentu totalnoga
rasula. Mi vi{e nemamo veliku dràvnu mo}, nemamo finansijsku
mo}, mi nemamo vojnu mo}, vojska nam se raspala. Na{e stanje se za-
ista moè uporediti sa onim posle Kosovske bitke, u vreme despotovi-
ne, kada dràve vi{e nije bilo, sve se to smanjivalo do pada Smedereva.
Mi smo danas kao dràva u razmerama Srbije despota \ur|a Bran-
kovi}a.
I kad o tome govorim, ja znam da se mnogima ~ini da su sve ovo mi-

tovi. Nisu mitovi. Ako ne{to angaùje volju, da se ~ovek podigne bole-
stan, umoran da ne{to ~ini, i to je ~injenica. I ljubav i strah i nada, i
to su ~injenice. Tu je snaga Isusova.
Svetlana
Slap{ak
Apostol Pavle je moja opsesija, a bio je policajac koji je gonio hri{}a-
ne, izvla~io je ljude, hri{}ane na najmanju dostavu, iz ku}e i na ulici
ih maltretirao. Kasnije je doìveo onaj preporod. Jevrejin po nacional-
nosti, vaspitavan na svicima Tore, Grk po filozofskom obrazovanju,
Rimljanin gra|anin, on nosi u sebi tri identiteta. Bez apostola Pavla
ne bi bilo hri{}anstva, Hristos bez njega ne bi uspeo, hri{}anstvo ne
bi uspelo. On je kao ~ovek svoga vremena imao sve {anse da krene du-
blje u Aziju, tamo bi na{ao plodnije tle za svoje u~enje o seobi du{a, o
ìvotu posle smrti, ali on se odlu~io za ne{to drugo – da ide u Evropu.
On ~esto pominje jednu ovakvu misao, koja je meni duboko uzbudlji-
va. Postoje momenti, kaè on, u ìvotu, kada mi propovedamo na{e
istine, principe, pi{emo traktate, ali postoje kudikamo zna~ajniji mo-
menti – kada se u nama neka istina kondenzuje tako da postane em-
pirijska ~injenica, koja je ja~a i od nas i od na{ega razuma. Tada, ka-
è on, ja ose}am – te su mi re~i najuzbudljivije – da mi neki glas govo-
ri – u ovom mra~nom, stra{nom vremenu ratova, prodaje, ~ere~enja,
spaljivanja, kada padaju carstva, kreni da ponavlja{ ono {to deluje
suludo, u {ta skoro niko ne veruje. Ako ne}e{ ti, {apu}e mu taj glas,
ko }e? Ako ne}e{ sad, kad }e{?
Svetlana Luki}:
Svetlana Vukovi} vam ~ita pismo iz Ljubljane Svetlane Slap{ak.
Svetlana Slap{ak:
U nema~koj javnosti ve} jako dugo nema stavova da su Nemci najna-
padaniji i najnapa}eniji narod, da ih svi mrze, jo{ manje da nisu kri-
vi ili da nisu znali. Odgovornost je, mo`da jo{ uvek nedovoljno, upisa-
na u sve {to nema~ki gra|ani u~e i saznaju o svojoj dràvi. Koga za-
bavlja moè da prebrojava `rtve genocida i da ih upore|uje. Ali ako je
srpski zlo~in manji, onda bi i napor za prihvatanje odgovornosti i za
javno obrazovanje o odgovornosti, morao biti manji, kra}i i lak{i. No
biti pragmati~an danas u Srbiji zna~i biti utopi~an. Deset godina,
umesto da se prihvatanje Srebrenice kao najmra~nijeg dela srpske
istorije, izgovara svaki dan, vi{e puta na medijima, pa time i u svako-
21.04.06.
dnevici, srpske elite su zajedno sa politi~kim podzemljem i skup{ti-
nom uporno ponavljale da to nije istina, a i ako jeste, oni to nisu zna-
li. A kada jedanput ne zna{, nikakva informacija posle temeljnog ne-
znanja ne moè da te uveri da se to zaista dogodilo. Ne zna se jednom
zauvek, umesto da se sazna jednom zauvek.
100 Formula se, naravno, ne odnosi samo na Srebrenicu, Kosovo kao srp-
ska istorija bi moralo doìveti temeljnu promenu zna~enja. Sa dav-
nom istorijom vezanom za Kosovo, Albanci iz te iste davne istorije
nemaju ba{ ni{ta. Odnos prema Kosovu u zadnjih dvadeset godina
mora biti upisan u novu srpsku istoriju. Srbija je na Kosovu ponovila
kolonijalni obrazac mnogo ve}ih dràva sa sve rasizmom i aparthej-
dom. Pravovremeno pokretanje odgovornosti bi mo`da moglo dovesti
do dijaloga i nastavka ìvota u istoj dràvi, kao na primer u Ju`noj
Africi. Kako ga nije bilo, srpska odgovornost za odvajanje Kosova
nadma{uje sve neprijatne propratne pojave osamostaljenja i skoro
neizbe`noga skretanja prema nacionalizmu, isklju~ivosti i netole-
ranciji na albanskoj strani. Usamljeni glasovi protiv toga i jo{ usa-
mljeniji srpski glasovi vi{e ne mogu da urade ni{ta bez ozbiljne i is-
krene dràvne intervencije.
Ko bi pri tome imao pravo na nadu? I u {ta? Da je u Evropi bolje. Prin-

cip nada, kojim je nema~ki filozof Ernst Bloh pred kobnim promena-
ma u svojoj zemlji hteo da olak{a svakodnevicu i ra{iri prostor slo-
bodne misli predlaù}i da se romani Karla Maja ne zabranjuju i ne
udaljuju od publike, danas se ne moè primeniti u Srbiji. Nema, nai-
me, one te{ke institucionalne osnove znanja i ozbiljnosti elitne kul-
ture, koja je znala za{to odbacuje Karla Maja, ali nije razumela oslo-
ba|aju}u funkciju sre}e u neobavezuju}oj lektiri. Institucije su kod
nas dodu{e jo{ uvek tu, ali njihov potencijal nema unutarnjeg izazo-
va, niko ih ne zauzima. Znanja, jedine plodne podloge za odgovor-
nost, izvesno ima mnogo, mnogo manje. Argument moè izgledati
kruàn, ali nade nema upravo zato {to nema odgovornosti.
Traumati~no odsustvo znanja kompenzira se u takvoj situaciji time

{to se dokraj~uju institucije koje bi mogle proizvoditi znanje, izmi-
{lja se la`ni autoritet na svim nivoima da pokrije rupe, a lov na ptice
zloglasnice i rugalice je stalno otvoren. Ostaje jo{ samo da nemo}no
posmatramo kako vode}i slu`benici dràve obja{njavaju da nije do-
bar trenutak da se misli o hap{enju Mladi}a i Karadì}a kada umre
Milo{evi}, kada poplave i klizi{ta prete srpskome ìvlju, kada cveta-
ju tre{nje, u vreme referenduma, selidbe flamingosa, ~a~kanja nosa,
fudbalskog prvenstva i naravno, u trenutku kada treba uhapsiti Mla-
di}a i Karadì}a.
LUK I STRELA
Sva sre}a da Radiodifuzni savet nema u rukama vojsku,
verovatno bi i nju upotrebio....
Ose}am se kao u nekom avangardnom filmu koji traje

~etiri sata i u kojem se ni{ta ne de{ava....
Njemci su iza{li iz toga prihva}anjem poraza kao svoje

nove {anse, padnuv{i na koljena, prostrv{i se polumrtvi,
bez korpcanja....
Velimir ]urgus Kazimir, iz Medijske

dokumentacije Ebart,
Mileta Prodanovi}, slikar i pisac,
Branka Prpa, istori~arka
don Branko Sbutega, iz Crkve svetog Tripuna
Svetlana Luki}:
Uskrs je pro{ao, ali eto nama 27. aprila, ju~e i danas slavimo praznik
nepostoje}e dràve. Skup{tina Srbije i Crne Gore od prevelikog posla
nije stigla da u ovih nekoliko godina ukine ovaj idiotski praznik. To je,
naravno, dobro do{lo Zoranu [amiju i Svetozaru Marovi}u da u svo-
ju radnu listu upi{u – ~estitali gra|anima 27. april i, shodno tome, za-
radili svoju aprilsku platu.
Predsednik Tadi} je u aprilu zasluìo nadoknadu za prekovremeni

rad. Ne zna se s kim se nije konsultovao o tome da li da potpi{e ili ne
Zakon o crkvama. Ju~e smo obave{teni da se konsultovao sa pred-
stavnicima Srbije, Srbije i Crne Gore, Srbije i Fru{ke Gore, konsulto-
vao se sa predstavnicima verskih zajednica, civilnog dru{tva, vatro-
gasnih brigada, Brigada mu~enika Al Akse. Sagledao je, kako kaè,
stavove OEBS-a, Saveta Evrope, Saveta federacije, Saveta staraca i
re{io – da Zakon ipak potpi{e.
Dodu{e, predsednik je svestan da Zakon nije u skladu sa evropskom

Konvencijom o ljudskim pravima, ali boè moj. Predsednik nas je oba-
vestio da je to manje va`no od ~injenice da je ovo prvi zakon te vrste
u novijoj srpskoj istoriji, a kao {to veli ~uvena srpska poslovica – pr-
vi ma~i}i se u vodu bacaju.
Navodno se Tadi} konsultovao i sa Ko{tunicom, ko zna {ta mu je ~o-

vek iz crne senke rekao, mo`da ni{ta, mo`da Ko{tunici vera zabranju-
je da pri~a o evropskoj Konvenciji o ljudskim pravima.
Novoosnovana slu`ba bezbednosti Pe{~anika nije jo{ dobro koordini-

rana, tako da nas {pijuni sa terena i dalje zasipaju kopijom jedne
strane bukvara za prvi razred osnovne {kole, u kome pod slovom C
stoji crte` crkve pored koje pi{e, citiram da ne bude da preterujem:
„Crkva je najva`nija ~ovekova ku}a, ko ide u crkvu ima}e Boga za po-
mo}nika u sebi. Ko ne ide u crkvu neka ide kod doktora, mo`da mu ro-
ditelji nisu zdravi.”
Boè, boè, {ta li bi rekao Pera Lukovi}, {ta bi uradio sa piscem ovih
redova, sa izdava~em, {tamparom, lektorom, korektorom, ali i sa ro-
diteljima koji dozvoljavaju svojoj deci da ~itaju ovakvo |ubre.
Problem je, me|utim, {to takvih stvari ima svuda. Na primer, u uskr-
{njem, pardon, vaskr{njem Kulturnom dodatku Politike objavljena je
i ova pesmica:
Pesma za opstanak Srbije
28.04.06.
Ako me voli{ mala rodi mi bebca,/ ljubav je put od srca do krevet-
ca./ Bog nam je dao ljubav da nas mnoì,/ da Srbe ve} jednom slo-
ì i oboì./ Rodi}e{ mi posle drugo, pa tre}e,/ Srbija bez tvoje dece
izumre}e./ Ali ne damo mi majku Srbiju,/ deca }e od ljubavi da je
saliju./ Tvojoj prabaki je deset krasilo krilo,/ bez toga ni tebe sad
106 ne bi bilo,/ stog ra|aj decu mala, da znaju ko smo,/ kralj }e nam
biti kum kad bude osmo./ Ali mi pre toga rodi drugo, pa tre}e,/ Sr-
bija sa tvojom decom preìve}e./ Jer ne damo mi majku Srbiju,/
deca }e od ljubavi da je saliju./
Pisac ovih stihova je izvesni Milan Mladenovi}, ne znam ko je taj ~o-

vek, li~i, ili je to ba{ onaj profesor Mladenovi}, koji je pro{le godine
predloìo dono{enje zakona kojim bi se ène, tj. porodice koje nemaju
dete ka`njavale ve}im porezima – za po~etak.
Ovih dana vlada nam je u nevolji, jer se njen ogranak u vidu Saveta za
radiodifuziju previ{e zaneo u igri sa dodelom frekvencija, pa je orga-
nizovao pono}ni upad MUP-a u „BK” televiziju. Stvar se toliko otela
kontroli da je ~ak i Svetozar Stojanovi}, koji voli da ga zovu eti~arem
i savetnikom Dobrice ]osi}a, morao da iza|e iz senke i da nam putem
RTS-a kaè kako je Radiodifuzni savet, ~iji je i on ~lan, nezavisno te-
lo koje nema veze sa vladom.
I evo, opet nam je ponu|eno da biramo izme|u Kari}a i vlade, izme|u

Miodraga Popova i Milomira Mari}a, s jedne, i Nenada Ceki}a i Svete
Stojanovi}a s druge strane. Ma kako da ne, nase{}emo na tu igru smi-
{ljenu za budale.
Koliko je ovo bolesna dràva videlo se one no}i kada je Jo~i} poslao
policiju da od{rafljuje predajnike „BK”, a onda nam se pred o~ima
ukazao niko drugi do Miodrag Popov, da nas pozove na otpor nena-
rodnom reìmu. Popov, koji je morao biti u zatvoru zbog toga {to je
onako besramno i onako odvratno hu{kao ljude na rat dok je radio na
RTS-u, danas ne bi mogao da radi na RTS-u, jer je to sada javni servis
evropske Srbije, bez obzira {to je na ~elu tog javnog servisa ~ovek ko-
ji je u vreme dok nas je Popov pozivao na oru`je bio ministar za infor-
misanje.
Slu{ate Velimira ]urgusa Kazimira, rukovodioca Medijske dokumen-

tacije Ebart.
Velimir ]urgus Kazimir:
Ako brani{ pravo na opstanak jedne televizije, pogotovo „BK”, od-
mah }e ti pri{iti da si ti Kari}ev ~ovek, {to je jedna neizmerna bu-
dala{tina i pokvarenost. Stvar je skandalozna, ne samo po na~inu
na koji je izvedena, nego i po svemu onome {to joj je prethodilo, a
to su oni razgovori, a pre njih i samo formiranje tog radiodifu-
znog saveta, jo{ u vreme stare vlade, celo to licitiranje koliko }e Velimir
kojih predstavnika biti i vo|enje ra~una da vlada ima kontrolu ]urgus
Kazimir
nad ve}inom tih predstavnika. Takav je slu~aj i danas i neka mi
niko ne pri~a o tome da je skup{tina zaduèna za radiodifuzni sa-
vet i da je to nezavisno telo. Vlada kontroli{e najve}i broj njenih
~lanova. E, sad je drugo pitanje {ta ta vlada predstavlja, jer kao {to
vidimo, to se podelilo. Ali hajde da vratimo film na one, sada ve}
~uvene, javne razgovore sa predstavnicima televizija.
Znate, taj na~in nam je opet veoma poznat. Ko god prati {ta se de-
{ava u javnosti, pogotovo u novinarstvu, vrlo dobro zna i se}a se
Nenada Ceki}a pre desetak godina i se}a se Radio „Indeksa” i ka-
ko je to tonulo i kako je to vo|eno i u {ta se to pretvorilo. I se}amo
se mi svi vrlo dobro pijanog Nenada Ceki}a. Hvala bogu, sada de-
luje trezno, ali ni za zeru vi{e trezveno nego {to je to bio u pijanom
stanju. Zna~i, to je jedno onako kameradsko dru{tvo vezano inte-
resom, ne znam da li su i zemljaci, to me i ne zanima. I svako je ne-
gde nekog vodio, od Svete Stojanovi}a, koji je bio mentor Nenadu
Ceki}u za doktorat na Filozofskom fakultetu. Imate lepo ljude ko-
ji imaju svoj interes i to je dobro pla}eno mesto, koje vam osigura-
va pet godina mirnog ìvota. A svi ostali dilovi, politi~ki, finansij-
ski i tako dalje, oni se tako|e mogu voditi bez ikakvih problema.
Klima je takva da se to na neki na~in i o~ekuje.
Ja o tome ni{ta ne znam, ali mogu da vidim iz ovoga {to je objavlje-

no da tu jesu ra|eni odre|eni kompromisi i da jesu delovali odre-
|eni interesi. Ako ni{ta drugo, to nam postaje jasno kada vidimo
Radio „S” i Radio „Fokus”. Da ne govorim o Radio „Indeksu”, za
koji ne znam da li uop{te jo{ postoji. Zna~i, imamo ne{to potpuno
suludo, primitivno, agresivno, opasno. Sva sre}a da nemaju u ru-
kama i vojsku, jer bi je verovatno upotrebili. To funkcioni{e tako
da predstavnici vlade kaù da oni nemaju veze sa tim, niko nema
veze ni sa ~im, i to je na neki na~in simbol i signal onoga {to }e
nam se u budu}nosti de{avati. Takve primitivne, nezakonite, a is-
folirane odluke, sve vi{e }e kreirati na{e ìvote. I sada vi{e uop{te
nije u pitanju da li je to „BK” televizija, to sutra moè biti Klini~-
28.04.06.
ki centar ili VMA. Mogu ljudi jednostavno da se dogovore – haj’mo
mi to da rasturimo, haj’mo mi to da zatvorimo, haj’mo mi to da
privatizujemo.
Tu vi{e nema nikakve ni pravne, ni bilo kakve sigurnosti, a {to se

ti~e sudbine samog Bogoljuba Kari}a i njegove stranke, to me,
108 iskreno, ne zanima. Zanima me samo otkuda ta smelost i ideja da
se zatvori ne{to {to funkcioni{e. Hajde da sprovodimo pravila i da
se dogovorimo o tim pravilima, a ne da ukidamo i zatvaramo me-
dije koji rade godinama i koji, u tom {irokom segmentu profesio-
nalizma, ipak predstavljaju gornji nivo na{eg novinarstva. Za raz-
liku od ne~ega {to se jo{ nije pojavilo, kao {to je ta „Avala”, da ne
govorimo o „Fokusu” i Radiju „S”. Da, i „Ko{ava”, to je isto zapre-
pa{}uju}e, mada sada vi{e ne govorim o „Ko{avi” Marije Milo{e-
vi}, nego o „Ko{avi” ko-zna-~ijoj i o jednoj neverovatnoj kombina-
ciji da to danju bude de~ija televizija, a no}u porno program. Tu
vrstu hibrida ne znam ko je jo{ koristio. Ovde se toliko to smutilo
i zamutilo da ja mislim da }e na kraju, ~isto politi~ki gledano, naj-
ve}e koristi od toga imati radikali. Par dana uo~i ovakve odluke
Radiodifuznog saveta, Vu~i} je prozivao javno u Skup{tini Srbije
i njih i vladu, kako }e morati debelo da obrazloè na koji na~in }e
„BK” izgubiti frekvenciju, a dobiti je „Avala”. Zna~i, u trenutku
dok niko od nas nije znao kakva je odluka, Vu~i} postavlja to pita-
nje i naravno da }e odre|ene politi~ke rezultate posle svega dobi-
ti, jer nije mala stvar upozoriti na prevaru i muvanje pred skup{ti-
nom, a da se onda to zaista i desi posle par dana.
U ovom trenutku, ~isto gledano spolja, Ko{tunica deluje kao pro-

rok i mudrac najve}i. On se retko pojavljuje i novinari i nemaju
prilike da se suo~e sa njim. Ali oko njega, ne mislim samo na vlast,
nego i na opoziciju, na celu tu na{u politi~ku elitu, postoji gomila
ljudi koji su apsolutno nekontrolisani, koji su potpuno izgubili
odnos prema stvarnosti, i po stilu svog ìvota i po na~inu izraà-
vanja. Kao da su oni neki svet koji zasluùje da ìvi u jednom sa-
svim druk~ijem okruènju i koji nema vremena da se bavi sitnim
i malim stvarima. To je neka kombinacija ironi~no-cini~nog miro-
pomazanija. On ima neku vrstu samilosti prema vama, a sve je to
izraèno onako dosta ironi~no i cini~no, otprilike – svi vi mali mo-
ète da se nosite negde, ali ja vas i dalje volim i cenim {to ste ma-
li, ali nemojte mi se mnogo me{ati u moj posao.
Bilo da je u pitanju podizanje termocentrale, gradnja puta, {kole,
uvo|enje vakcine ili obrazovanje, to kao da je toliko specijalno, to-
liko genijalno da vi u stvari nemate ideju kako bi to moglo da
funkcioni{e, niti imate pravo da ne{to pitate o tome. To je toliko
specijalno da {ta va{ mali mozak uop{te ima da razmi{lja o tome.
Na svim nivoima politi~ke elite i vlasti vi }ete se sresti sa takvim
odnosom. Zbog toga izgleda ~udno i bizarno kada Boris Tadi} po- Velimir
seti neku porodicu, zbog dece koja su bila stavljena u karantin ]urgus
Kazimir
zbog pti~jeg gripa. To deluje onako preterano politi~ki, marketin-
{ki, a u su{tini bi trebalo da bude sasvim normalno. Mi vi{e ne ve-
rujemo da je iko od tih politi~ara ijednu normalnu stvar spreman
da uradi, da u ikome od njih postoji iole neke spontanosti. Za stra-
{no kratko vreme ovde se ljudi odlepe od normalnog, zajedni~kog,
razumnog ìvota i presele se u taj svet politi~ara, gde se vodi neki
sasvim drugi ìvot.
Danas je la` javna potreba i svi smo mi to na neki na~in prihvati-

li. Mala ili velika, bilo kakva la` je potrebna i neophodna da bismo
preìveli. Ako ni{ta drugo, da ne bismo poludeli. I onda u takvom
sistemu vi moète da zastra{ujete ljude svim i sva~im, vi moète
da lupetate {ta god ho}ete. Ne postoji mogu}nost ispravke laì ko-
ja se pu{ta svakodnevno, tu ve} imate {um laì koji pokriva sve.
DSS dru{tvo je plasiralo tu pri~u o demokratskom dijalogu, kako
svi mogu da se skupe, komunisti i fa{isti – ne, ne mogu komunisti
– i da vode neke beskrajne rasprave. Svi sa svima mogu da vode di-
jalog. Ama, tu dijaloga nema, nikada dijalog nije postojao izme|u
`rtava i dèlata i niko ne o~ekuje da do njega do|e. Ali ovde se to
prodaje kao – to je super.
Ja bih voleo da ta sabornost nastupi u jednoj formi u kojoj }e se ~i-

stiti klozeti i parkovi. Pre neki dan sam, posle ne znam koliko go-
dina, bio na Avali i mogu vam re}i da je to apsolutno stra{no. Lu-
na park je kod Mitrovi}a doma i to sa najgorim turbo hitovima i
glasom konferansijea, koji, valjda, poziva decu i odrasle da kori-
ste uìtke tog luna parka. Automobili, po{to nema parkirali{ta,
parkirani su na sve zelene povr{ine, po {umi, izme|u ostalog. O
|ubretu da vam ne govorim, o klozetima kojima ne moète pri}i
od smrada. I onda se stvarno pitate – ~ekajte, to je izleti{te nado-
mak prestonice i o ~emu pri~a taj Bojan Dimitrijevi}, o Srbiji, o tu-
rizmu? Pa, mi ne moèmo za sebe, za svoje potrebe da o~istimo i
uredimo ne{to {to nam je pred nosom. Pa, takav je odnos i prema
televiziji kao javnom servisu, novinama i novinarstvu kao javnom
28.04.06.
servisu, bibliotekama kao javnom servisu. To nije ni~ije i to jedno-
stavno mora da propadne ili da se privatizuje, ali ne znam kako }e
se to Narodna biblioteka ili arhivi privatizovati.
I to je s one strane demokratskog dijaloga, o tome ne treba da se-

daju i pri~aju levi i desni, to je ne{to {to jeste pravilo igre u civili-
110 zovanom svetu. Hajde da jo{ malo prokomentari{em dodelu fre-
kvencija „Foksu”. Za{to je „Foks” bolji od RTL-a ili neke druge te-
levizije? Zato {to je najkonzervativniji, najdesni~arskiji u Ameri-
ci, to je program koji je spreman da protera Darvina. Prema tome,
mi smo izabrali, Sveta Stojanovi} je izabrao taj program, to njemu
odgovara. Oni su svi u dilu sa centralnim komitetom i Ko{tuni-
com. I sad ja ispadam ovde jako radikalan, jako fundamentalan
kada smatram da ako Srbija moè da bira, ona treba da izabere je-
dan put koji je bliì nema~koj ili {vedskoj socijaldemokratiji, ne-
go ameri~koj desnici. Ali ~ini se suprotan izbor ovim zakonom o
crkvama, to se postavlja kao program onim {to objavljuje NIN.
NIN je objavljuju}i taj tekst, veliku parastudiju o Latinki Perovi},

u stvari u~inio ne{to {to je stra{no, stavio se u slu`bu, ne vi{e poli-
ti~ku, nego jednu slu`bu li~nu, koja na krajnje li~an na~in osvetlja-
va privatna ose}anja i pobude osobe koja je ìva i koja ìvi sa na-
ma. To se u pristojnom svetu ne radi. Pa, ~ekajte, ljudi, je l’ to sluì
ozbiljnom nedeljniku kao na~in da povrati tira`, da u|e u privati-
zaciju i tako dalje? Kome to sluì? Na kraju krajeva, onda je bolje
da otvorimo psihijatrijske dosijee, pa da se to lepo prepi{e, pa da se
vidi ko je kakav, od ~ega se le~io, kako se le~io, da li se izle~io. Sve
to moèmo da dobijemo, NIN sutra moè to da objavi o bilo kome
od nas, jer, o~igledno, imaju dobru saradnju sa raznim slu`bama.
To bi bio super feljton, da se vidi ko je od ~ega ovde bolovao.
To je ta na{a fino}a, da kad se suo~imo s ne~im pa je toliko fra-

pantno da kaè{ – slu{aj, ovo nije ta~no, ovo ne moè biti, ali opet
te ne{to kopka, pa da to nije ipak, ko zna... Retko posegnemo za te-
lefonom i pozovemo toga o kome smo ~uli pri~u i kaèmo: „E, ovo
je iza{lo, {ta je od toga ta~no?” Za{to? Jer, na neki na~in, i intere-
sovanje za takvo ne{to, da bi se saznala istina, izgleda krajnje ne-
prijatno i nepristojno. Ali, pri tom, zaboravljamo da mi ìvimo u
vremenu koje je uàsno nepristojno i neprijatno i da bismo mora-
li zbog sebe samih da neki put pozovemo telefonom, pa da pode-
limo neku istinu i neku ~injenicu sa svojim prijateljima i pozna-
nicima. Pa da pozovemo i druge ljude, da napi{emo pismo, da ka-
èmo – ja znam da to nije istina, za{to laète?
Postoje oklevetani i ljudi u toj vlasti, mnogo oklevetanih ljudi, ali

kod njih prevladava ose}anje da ne treba reagovati, jer reka ide
na{om maticom, kuda smo je mi usmerili toliko sna`no i jako da, Velimir
u stvari, niko ne demantuje ni{ta. Zna~i, najo~iglednija la` se ne ]urgus
demantuje i meni onda to zasmeta – a za{to nije êda Jovanovi} Kazimir
rekao direktno – to je montirana fotografija, gde su on i taj Pjev-
~evi}, pa tu ima jo{ trideset ljudi. Jednostavno mu je toliko nepri-
jatno da to obja{njava ponovo i onda kaè: „Ma, ne}u o tome da
pri~am, to nema veze, kakva fotografija, to je bila neka porodi~na
fotografija, nemam nikakve veze sa tim ~ovekom.” Je l’ da? I stal-
no se pitate, pa da li treba re}i – e, ne}u da demantujem ni{ta i da
vam je to stav, pa }ete ba{ samo kada je u pitanju ne{to stra{no
ipak da demantujete.
Setite se da su o \in|i}u pisane jo{ pre 2000. godine grozne laì,

ali je njegov propagandni {tab reagovao samo na onu la` da su
njegovi iz Bosne bili Zenge, Hrvati, pa je onda objavljen oglas sa
fotografijom groba njegovog najblièg ro|aka, koji je poginuo u
vojsci Republike Srpske. A i to kad se pojavilo, ~ovek je mogao da
reaguje – pa zar je to potrebno tako dokazivati? Onako, uhvati vas
u stomaku prosto neki stid. Mislim, ovde je sve to stra{no.
Svetlana Luki}:
Ja se se}am i prozivanja Tomislava Nikoli}a u predizbornoj kampa-
nji, kada je rekao da Labus nije Srbin. I ono {to je mene u stvari uvre-
dilo jeste {to je Labus odgovarao. On je direktno dao legitimitet tom
pitanju. Tako da ni \in|i} nije smeo to tako da uradi, a ni Miroljub La-
bus da dokazuje da je Srbin i da govori o svom porodi~nom stablu.

Da, odgovor – jesam, pa {ta – bio bi delotvoran.
Svetlana Luki}:
Kada sam dolazila do vas, videla sam one crno-bele plakate sa foto-
grafijom Ratka Mladi}a. Ju~e se pojavila ona kratka vest o ljudima iz
policije, DB-a i àndarmerije, optuènim za ubistvo ~etrdeset osam
~lanova porodice Beri{a. Ali mi imamo javni servis, na kome je vest o
28.04.06.
po~etku su|enja Hrvatima u Hagu, optuènima za zlo~ine nad musli-
manima, duplo duà i detaljnija nego vest o prvom procesu pokrenu-
tom za Batajnicu.

112 Kao {to je kratko i obja{njenje da trojica vojnika na grani~nom
prelazu u Sloveniji ipak nisu ubijeni. Setimo se koliko je ta vest da
su sva trojica ubijeni bila prva vest na svim televizijama, a koliko
je prostora zauzelo ju~era{nje saop{tenje Zorana Stankovi}a da
oni ipak nisu mrtvi. Tu se navija, a navija se jer se procenjuje da
treba navijati. I nema velike razlike, na kraju krajeva, da li vi
iskreno ili name{teno navijate. Mislim, rezultat je isti, mi bismo
morali da imamo svake nedelje posebne televizijske emisije pod
nazivom: Nije – nego.
Svetlana Luki}:
Na po~etku emisije slu{ali ste Velimira ]urgusa Kazimira, a sada go-
vori pisac i slikar Mileta Prodanovi}. Jedna od tema bi}e i sadràj
uàsnih reklama koje smo i malo~as slu{ali, koje moète da vidite na
bilbordima po Beogradu. I majke mi, mi nismo odgovorni za sadràj
reklama koje se emituju, te nemojte vi{e da pitate za{to to ne prome-
nimo, dakle, to je potpuno van na{e mo}i.
Mileta Prodanovi}:
Saberi i oduzmi, socijalisti su bili van vlasti samo u jednom krat-
kom periodu vlade Zorana \in|i}a i Zorana @ivkovi}a. Oni su se
vrlo uspe{no, kao {to vidimo, vratili na vlast, u jednu perfektnu
poziciju da mogu da ucenjuju svakoga. Taj kontinuitet }e se na-
staviti, za to, naravno, ne treba kriviti njih, treba kriviti ovu sada-
{nju vlast, plus jedan ozbiljan deo opozicije koji se, mislim, uljulj-
kuje i o~ekuje neke visoke izborne rezultate. Uop{te, generalno se
ose}am kao u nekom avangardnom filmu koji traje jedno ~etiri sa-
ta, u kojem se u stvari ni{ta ne de{ava. Zna~i, postoji neki prazan
{um. Afere postaju sve besmislenije, a ja zaista imam toliko pri-
vatnih stvari u ìvotu. Moji prijatelji su velikim delom umetnici i
neki od njih sada imaju ozbiljne izlo`be i od mene o~ekuju ozbilj-
ne tekstove, tako da sam uronio u to. Predao sam i rukopis roma-
na koji treba da iza|e. Zna~i, teku}e obaveze sustiù i ja marginal-
no pratim ovo {to se doga|a u dru{tvu.
Vidim da je velika povika i oko „BK”, vidim da su dosta uzbu|enja
u javnost unela i ta dva teksta u NIN-u, o Latinki Perovi}. Moram
iskreno da kaèm da nisam potro{a~ tih novina, ali sve je to po-
znato. Situacija danas u dru{tvu podse}a na jedan stari vic o robi-
ja{ima koji sede u }eliji i izgovaraju brojeve i smeju se na te bro-
jeve, i onda neko pita: „Dobro, pa {ta je to?” a oni kaù: „Ispri~ali
smo sve viceve, nema potrebe da ih ponovo pri~amo, pa sad samo Mileta
Prodanovi}
kaèmo broj i to je to.”
To pisanje NIN-a je negde sasvim na liniji tog udba{kog novinar-

stva, koje postoji kod nas otkako postoji UDBA, a to }e re}i odu-
vek. Oduvek sam imao problem sa tim novinama, kad god sam se
tamo pojavio, posle toga je bila lavina pljuvanja, odjekivalo se i re-
agovalo preko svake mere. Kada sam pitao za{to ba{ tolika vulgar-
nost, oni su rekli: „Pa dobro, taj ~ovek {to to pi{e, svi znaju da se
on le~i.” Pa dobro, kakve su to novine? A oni kaù: „To ionako ni-
ko ne ~ita.” Pa dobro, kakve su to novine u kojima radi ~ovek koji
se le~i, da li je to negde normalno?
Ali dobro, to je moj privatni odnos sa tim glasilom beogradske ~ar-

{ije, koje i u novije vreme sve ~e{}e postaje slu`beni list tajnih slu-
`bi. Setimo se samo one pri~e o ledenom metku, tre}em metku,
ve} kom metku. E sad, bojim se da na tragu tog tipa novinarstva
nastaje i ovo, zna~i ideja je da se pokaè da u Srbiji, u stvari, po-
stoje dve vrste ekstremista, jedno su ekstremni naco{i, a drugi su
takozvani mondijalisti. Imam li~ni nesporazum sa tom re~ju, ko-
ja je, ~ini mi se, jedna od bisernih tvorevina dugogodi{njeg oca na-
cije. Moja teza je u stvari obrnuta, da su najve}i velikani srpske
pro{losti bili najve}i mondijalisti. Zna~i, sveti Sava i Dositej Ob-
radovi}, jedan u starijoj, jedan u novijoj na{oj povesti, su za mene
dvojica najve}ih ljudi u na{oj nacionalnoj pro{losti, a oni su po
merilima tog vremena bili i te kakvi mondijalisti.
Obratite pa`nju, oni koji sebe doìvljavaju kao velike nacionaliste

obi~no vrlo lo{e stoje sa pismeno{}u i sa padeìma. Najnoviji pri-
mer: kada je umro ha{ki optuènik, Slobodan Milo{evi}, jedan deo
nacije je odu{ak svojoj tugi ili tuzi dao tako {to je lepio poruke na
zgradu SPS-a, na Studentskom trgu. Pro{ao sam tuda nekoliko
dana nakon njegove sahrane i prosto nisam odoleo, fotografisao
sam sve te poruke ljubavi. Nije postojala nijedna u kojoj nije bilo
gramati~ke ili pravopisne gre{ke. Mo`da treba napraviti jednu
ve}u antropolo{ku studiju, koja bi po~ela sa atentatom na Alek-
28.04.06.
sandra Kara|or|evi}a u Marseju, nastavila se Titom, \in|i}em i
Milo{evi}em. To bi bila jedna komparativna analiza nekih matri-
ca koje ova sredina ispoljava u susretu sa tragi~nim ili prirodnim
nestankom svojih vladara. Do{lo bi se do toga da tu zaista, kao i
po pitanju poklona vladarima, dolazi do me{avine poltronstva i
114 autenti~ne, iskrene ljubavi, jer ne moè ~ovek da ode u muzej
„Dvadeset peti maj” i da kaè – ovo su sve doneli ljudi koji su se
{lihtali nekome. To feti{iziranje vladara je na{a konstanta. I zai-
sta mora ~ovek da bude potpuno li{en bilo kakve harizme, kao {to
je na{ sada{nji premijer, pa da ostane imun na to.
Taj fantazam o jedinstvu, na ~ijem talasu je i Milo{evi} do{ao na

vlast, duboko je ukorenjen. Jedinstvo u praksi, kada vam ga pomi-
nje neko ko je na vlasti, u principu zna~i – vi svi }ete raditi onako
kako ja mislim da treba da radite i u to }ete gledati kao u boìji za-
kon i to je to. Ja smatram da mi ne treba da budemo jedinstveni,
naprotiv, da je na{e bogatstvo u tome da budemo raznoliki. Ja sam
voleo {to ìvim u zemlji u kojoj je bilo kulturnih ekstrema i razli-
~itih vera, tako da imam duboku skepsu prema tim pozivima na
jedinstvo. Me|utim, oni su mi jasni, oni omogu}avaju lako vlada-
nje. Kroz cele devedesete godine smo imali lin~ izdajnika, a ova
sada{nja vlast se nije mnogo udaljila od Milo{evi}eve i zato nije
ni ~udo {to se ponovo pronalaze izdajnici po svaku cenu. U kraj-
njoj liniji, u odnosu na tog [e{elja, koji je bio Milo{evi}ev elektri~-
ni zec, ~ini mi se da ova sada{nja vlast nema mnogo imaginacije
da smisli ne{to novo, nego prosto reciklira neke od toposa Milo{e-
vi}eve vlasti, tako da su ti radikali opet elektri~ni zec. Ali taj zec,
kao u ~uvenoj epizodi Montija Pajtona, ima ~etrdeset metara. Taj
zec je metastazirao i sada vi{e nije onaj zeka sa kojim se igraju de-
ca, nego je to sad ve} jedna ozbiljna pri~a.
Ja mislim da se oni negde podsvesno spremaju da odu, odnosno

shvataju da je taj ukupni rejting sada{nje vlasti vrlo nizak. Ne
znam, tokom Milo{evi}evih godina vrlo ~esto mi je pred o~i izlazi-
la scena iz jednog Hercogovog filma, rimejka Nosferatua, kada
glavni junaci prolaze trgom nekog grada i tamo je velika gozba,
svi igraju, pevaju, hrana je na stolovima, me|utim, tu ima na hi-
ljade pacova. On pita: „[ta je to?” Kaù: „Kuga je, svi smo zaraè-
ni, uskoro }emo umreti, pa hajde da se proveselimo jo{ jednom.”
Tako da ponekad imam utisak da je to ovaj trenutak – hajde da
kupimo jo{ malo vremena, jo{ malo vlasti. I evo, ne verujem da }e
Ratko Mladi} biti isporu~en zato {to to oni ba{ jako mnogo vole,
~ak ne ni zbog toga da ova dràva ra{~isti sa nekim stvarima i kre-
ne dalje. Ne, daleko od toga, oni prosto shvataju da }e ih taj potez
ostaviti na sigurnoj vlasti jo{ neko vreme. I to je to, pa ako jo{ mo-
è ne{to malo i da se privatizuje u me|uvremenu, onda jo{ bolje.
A posle nas – potop. Mileta
Prodanovi}
To je onaj trenutak gde mene zaista boli nespremnost ovih drugih
da se konsoliduju, da malo paze kako se pona{aju, da malo razmi-
sle o tome koliko je bilo pametno obra~unati se sa svim \in|i}e-
vim kadrovima u jednom tako kratkom periodu. Koliko je pamet-
no sposobne ljude baciti na marginu u samoj stranci? Kada je tre-
balo podràti i pomo}i predsedni~ke izbore, vrlo {irok spektar lju-
di je tu zalegao, me|utim, zbog onoga {to se dogodilo u samoj
stranci nekoliko meseci kasnije, li~no znam da veliki broj tih lju-
di vi{e ne}e stati iza njih. E sad, mo`da bi ve}a unutra{nja demo-
kratija, malo oslu{kivanja razli~itosti moglo tu da pomogne, a ni-
kako ne isterivanje partijske discipline. Ali to su sve unutra{nje
stvari, mislim, tuàn je taj trenutak kada neko poput mene zaklju-
~i da su sve to njihove unutra{nje stvari. Ljudi koji su u stranka-
ma morali bi barem jednim okom da gledaju i na ljude koji nisu u
strankama.
U krajnjoj liniji, svako od nas ima glas, svako od nas ima {irok
krug prijatelja koji se kolebaju, koji su sada ve} skoro sasvim si-
gurni da ne}e iza}i na izbore i, mislim, jedan razgovor sa njima
moè preokrenuti njihovu odluku i u~initi da mo`da ponovo gla-
saju za tu opciju. Ali da bi svako od nas mogao da obavi taj razgo-
vor, ja bih morao ipak da imam neke argumente, a ono {to stiè s
te strane ve} mesecima nikako nisu ti argumenti, nego naprotiv,
sve su to impulsi koji daju za pravo ljudima koji èle da ostanu
kod ku}e tog dana, pa po cenu da do|e to {to do|e. Ja sve ~e{}e ~u-
jem re~enicu: „Ne}u vi{e dozvoliti da me prevare i da me pla{e ra-
dikalima.” Ja se bojim da ljudi koji su sada vezani za demokratski
deo opozicije suvi{e poverenja polaù u marketin{ke strategije.
Naravno, mi znamo da svaka kap vode sanja da postane nema~ko
pivo ili znamo da svakog prvog stiè plata ili ve} kakve poniàva-
ju}e gluposti gledamo sa ekrana i znamo da to mo`da deluje.
Onog trenutka kada imate stupidnu reklamu koja doìvljava eho
u vozilima gradskog prevoza, onda znate da je ta reklama uspela,
ali, kako da kaèm, bojim se da me|u onima koji se spremaju da
28.04.06.
daju svoj glas demokratskoj opciji ipak nema toliko ljudi koji su
lobotomizirani, eto. Marketin{ka strategija tu moè da propadne.
înjenica jeste da se mnogo {ta raspalo i ono iza ~ega ja stojim je

da stvarno moramo uloìti napor da se mi ne raspadnemo, odno-
sno da se ne raspadne ono {to radimo. Ja sam desetak, petnaest
116 godina svog ìvota proveo jednim okom gledaju}i to oko sebe i,
koliko su ve} moje mo}i dopu{tale, u nekoj borbi protiv toga i za-
ista sam nakon petooktobarskih promena poverovao da je do{ao
taj trenutak da se vi{e nikada ne osvrnem na sve to i da po~nem
vi{e vremena da koristim za svoj li~ni rad. Ja ne znam koliki je
procenat stanovni{tva izabrao da se bavi poslom koji voli, ali ja
beskrajno volim ono {to radim i sre}an sam zbog toga {to je to ta-
ko pode{eno da meni zaista za ono {to radim nije potrebna sarad-
nja sa ve}im brojem ljudi. To mi je bio vrlo rani uvid, kada sam na-
kon gimnazije po~eo da studiram arhitekturu, koja je jedna pre-
krasna oblast, ali vrlo rano sam video koliko je dug put do nekog
ostvarenja u toj oblasti. Rano sam shvatio koliko ~ovek mora da
kle~i okolo da bi se uop{te do{lo do neke realizacije. Onda sam re-
kao – beìm ja tamo gde }u mo}i i u najelementarnijim uslovima
da nekako do|em do sebe.
Pa ne, Zoran \in|i} se razlikovao od svih ljudi pre njega i posle

njega po tome {to je vrlo otvoreno govorio o tim traumati~nim
stvarima koje nas ~ekaju i koje, naàlost, nije mogu}e izbe}i. Za
veliki deo svega toga krivi smo sami, ali nemam ute{ne re~i ni za
takozvanu me|unarodnu zajednicu, koja se vrlo ~esto na Balkanu
pona{ala kao slon u staklarskoj radnji. Sad je to vrlo nepopularno
re}i, ali setite se samo u koliko trenutaka je ta me|unarodna za-
jednica, koja je na papiru isterivala ove ili one principe, koliko pu-
ta je ona sela kod Slobe na kanabe, koliko puta ga je podigla, koli-
ko puta je o njemu izgovarala re~i, koje su onda ponavljali njego-
vi medijski poslu{nici, u rasponu od ovoga malopre pominjanog
anketara zarobljenika do ovih koji su sad u zatvoru.
Koliko puta su njihove propagandne floskule u stvari bile prepev

ne~ega {to je stizalo iz ozbiljnih centara takozvane me|unarodne
zajednice. Tako da nemam ba{ nikakav razlog da budem suvi{e
blagonaklon prema njima, setite se samo sankcija koje su omogu-
}ile i to Kari}evo carstvo i carstvo raznih ljudi. Mislim, sve to {to
je kao stizalo odande u najboljoj nameri, na kraju je za rezultat
imalo, recimo, moralne mutante tipa tada{njeg direktora televizi-
je, prvog, drugog, tre}eg, da im ne pominjem sva imena, neki od
njih su i dalje vlasnici Roleks ~asovnika. Stvar ide nekim svojim
tokom i uvek je i za medije i za javnost i za politi~are na vlasti bi-
lo zgodno da postoji neka fiksacija na neki datum, uvek smo ~eka-
li slede}e prole}e, uvek smo ~ekali slede}e izbore. Evo, sad ~eka- Mileta
Prodanovi}
mo da do|e to {to je neminovno, a ne vidim da ovde bilo ko spre-
ma narod na to {to je neminovno.
Ve} smo govorili o Crnoj Gori i ja zaista nemam nikakvu misao, ni

pozitivnu ni negativnu o tome, ali je prosto zapanjuju}a lako}a s
kojom ti indipendentisti u Crnoj Gori vide razvoj svoje budu}e dr-
àve. S druge strane, tu je nemogu}nost ovih drugih da formuli{u
{ta }e biti ako ne do|e do odvajanja Crne Gore. Ovde se niko nije
potrudio da malo proanalizira stanje kapitala, investicija u Crnoj
Gori i ~injenicu da je to mo`da neka gangrena, koja preti ovoj dr-
àvi, koja poku{ava da se konsoliduje i da mo`da ~ujemo te tono-
ve da je nama mo`da ipak najbolje kada ostanemo sami. Ne mi-
slim da je sad neophodno da ja glasam na nekom referendumu. Ne
vidim uop{te ni zbog ~ega bi se tu pojavljivao neki vi{ak strasti.
Nesnosno je to gotovo orijentalno skrivanje, feti{iziranje zakuli-

snih vest; ono postaje trajno obele`je ove sredine. I to se opet na-
dovezuje na jednu od mojih stalnih tema. Postoji ne{to {to zaista
moè, barem jednim delom, da razbistri tu maglu oko nas, na to-
me neki ljudi na ovom politi~kom polju uporno insistiraju, ali, iz-
gleda, bezuspe{no, a to je totalno otvaranje svih fajlova, ali apso-
lutno. To je ura|eno jedino u Isto~noj Nema~koj i ja ne vidim za-
{to to ne bi bilo ura|eno danas kod nas. Rehabilitacija ovoga ili
onoga, to su sve parcijalna re{enja. Ja ne znam da li je mogu}e na-
}i pet po{tenih ljudi u ovoj dràvi koji bi bili spremni da na sebe
preuzmu taj posao. Ja sam iz sada{njih krugova vlasti ~uo da bi to
otvaranje dokumenata moglo dovesti do raznih lomova, do du{ev-
ne patnje nekih ljudi. Znate, ljudi koji su to radili pedesetih, {e-
zdesetih, sedamdesetih, osamdesetih, pa i devedesetih godina,
uvek sam mislio da zasluùju da bar malo pate, eto. I zaista ne vi-
dim za{to bi neko njih branio ili ~uvao, ìve ili mrtve, svejedno. Ja
bih voleo da vidim te papire.
Svetlana Luki}:
28.04.06.
Nedeljnik NIN }e ponovo na tender, ne znam koliko mu je sko~ila cena
posle ovog feljtona o gospo|i Latinki Perovi}, pod nazivom Majka
druge Srbije ili Latinka Perovi}, najuticajnija Srpkinja. Verovatno su
akcije sko~ile jako mnogo. Autor feljtona je zahvaljuju}i anonimnim
dojavama svojih izvora, koji se toliko pla{e Latinke Perovi} da nisu
118 smeli da otkriju svoj identitet, zaklju~io da je ona veoma, veoma opa-
sna èna, da je na neki na~in centar okupljanja svih mondijalista, mo-
dernista ili, kako je to lepo sro~io teoreti~ar Slobodan Antoni}, misio-
narske inteligencije. Ne samo {to je ovaj feljton glup i podao napad na
Latinku Perovi}, nego se Latinka Perovi} pogre{no predstavlja ~itao-
cima NIN-a kao neka vrsta {efa organizovane grupe ljudi, pre svega
èna, koje daju ideolo{ku municiju ljudima, partijama, LDP-u naro~i-
to, koji, naravno, imaju nameru da ru{e trenutni svenarodni reìm.
Ovo glupo zvu~i, ali zvu~alo je glupo i kada su Mirjana Markovi} i
njen mu` Slobodan Milo{evi} pomislili da im je najve}i politi~ki pro-
tivnik Ivan Stamboli}, a ne recimo \in|i}. Ho}u da kaèm, da je sada
’99. godina, bojim se da bi Latinka Perovi}, posle ovakvih feljtona,
pro{la upravo kao Ivan Stamboli} ili Slavko ]uruvija.
Dvanaest istori~arki uputilo je NIN-u i javnosti pismo u kome prote-

stuju zbog ovog, kako je navedeno u tom pismu, inkvizitorskog napa-
da na li~nost i privatnost jedne ugledne osobe. Pismo su potpisale, iz-
me|u ostalih, i stalne sagovornice Pe{~anika: Branka Prpa, Dubrav-
ka Stojanovi}, Radmila Radi}, tu su jo{ i Ljubinka Trgov~evi}, Ana
Stoli} i tako dalje. Danas u Pe{~aniku slu{ate Branku Prpu.
Branka Prpa:
Moram svaki put iznova da se za~udim na~inu i koli~ini strasti sa
kojom se ulazi u obra~un s drugim ljudima. Moram, tako|e, da
priznam da se jo{ uvek za~udim da su ljudi targeti, dakle, da ìvi-
mo u jednoj target kulturi koja je u Milo{evi}evo vreme podrazu-
mevala ne samo difamaciju ljudi, nego i ubistva. Vi vrlo dobro zna-
te da su ubistvima ljudi prethodili novinski napisi. Dakle, to je ce-
la jedna target kultura, u kojoj se upotrebljava jedan odre|eni je-
zik, iza koga stoji jedan motiv, koji je u su{tini – nejasan.
Potpuno je legitimno u novinarstvu, kao i u svakoj drugoj javnoj

delatnosti, bila ona politi~ka ili nau~na, da se spori sa ne~ijim sta-
vovima. Cela Evropa nau~nog uma je proiza{la iz kritike, dakle,
kritika je jedan konstruktivni princip, kojim se u dijalo{koj formi
razre{avaju mnoge nedoumice. Ali ovo {to se kod nas de{ava, to
nije kritika, to nije dijalo{ka forma, to je prosto jedan ostra{}eni,
stoma~ni poriv da se ljudi ponize, da se izblate, da se od celog jav-
nog mnjenja napravi jedan veliki koko{injac.
Ovaj feljton meni na to li~i i ~udi me da u to ulazi NIN, da u to ula-

zi glavni i odgovorni urednik. Ja, zaista, ne verujem da se na taj Branka
na~in mogu otvoriti bilo koja pitanja. Prpa
Druga stvar, NIN nije mesto gde se otvaraju pitanja srpske istori-
ografije, pitanja srpske istoriografije se otvaraju me|u istori~ari-
ma, novinari nisu kompetentni da otvaraju ta pitanja. Dakle, jedi-
no {to je doti~ni tekstopisac mogao da otvori kao pitanje jesu po-
liti~ki stavovi Latinke Perovi}. Moram da kaèm kao istori~ar i
kao neko ko zna Latinku Perovi} dvadeset godina, da su mnogi od
njenih politi~kih stavova apsolutno pogre{ni. Ali kori{tenje pri-
vatnog bekgraunda da bi se jedna osoba javno profilisala, da bi se
pokazalo, valjda, koliko je ona lo{a i negativna pojava u srpskom
dru{tvu, to je, mislim, ne{to {to je zaista za apsolutnu osudu.
Videli ste da su novinari stali u odbranu „BK” televizije. Bez obzi-

ra {ta mi mislili o „BK” televiziji, kakav je njen sadràj, ko je njen
osniva~, svi ljudi koji podràvaju principe slobodnog novinarstva
i princip slobode {tampe su osudili taj ~in policijskog zauzimanja
„BK” televizije. Dakle, vi novinari ste tako|e solidarno stali iza
svojih kolega smatraju}i da su njihova prava ugroèna. Kao nau~-
na zajednica, gospodin ]irjakovi} mora da zna, da }emo mi, tako-
|e, da stanemo iza svojih kolega. Prema tome, princip solidarno-
sti jeste ono {to karakteri{e svaki ceh, princip solidarnosti je,
uostalom, klju~ni princip gra|anskog dru{tva. Kod nas je on, na-
àlost, izumro.
Da li mislite da Albera Kamija moramo da optuìmo za ekstremi-

zam, jer je ~ovek artikulisao ne{to {to se zove filozofija apsurda,
kad je u pitanju ljudska egzistencija? Da li mo`da moramo da za-
pljunemo na isti na~in i Beketa, je li tako? Zna se {ta je ekstremi-
sti~ko pona{anje, to je Al Kaida, to su bombe, to su teroristi~ki na-
padi, to je oblik ekstremizma, ali mi{ljenje i sloboda ljudskog uma
nisu limitirani i svaki ~ovek ima pravo da stvari vidi na ovaj ili
onaj na~in. I opet nagla{avam, vi moète da polemi{ete s tim sta-
vom, ali nemate prava da upotrebljavate tu vrstu politi~kih kvali-
fikativa. Dakle, mi smo stalno, u kontinuitetu, u ne~em {to se
zove totalitarno mi{ljenje i totalitarni sistem. Mi smo samo for-
28.04.06.
malno iza{li iz totalitarnog sistema, formalno u smislu da smo
stvorili vi{epartijski sistem, parlament; me|utim, na~in na koji
mislimo i dalje je totalitaran.
Dakle, mi jednostavno ne dozvoljavamo drugima da misle razli~i-

to, i ne samo to, nego mislimo da imamo boànske atribute da pro-
120 pisujemo koji je to na~in mi{ljenja poèljan. Niko nema to pravo,
to je pitanje boànskih kompetencija, a ne na{ih. Dakle, ta vrsta
arogancije s kojom se ulazi u javne polemike, ta vrsta uverenja da
ba{ zna{ sve, ta vrsta netrpeljivosti prema razli~itosti, ta vrsta ru-
`nih re~i koje se pri tom koriste, ta prostota koja je iz nas buknula
kao nafta iz zemlje. Pitam se koji je to okvir u kom mi funkcioni{e-
mo. To je okvir civilizovanog varvarstva. Mi samo spolja imamo
elemente civilizacije, iznutra smo varvari. Mi nismo indijanski re-
zervat samo zato {to nas je u to gurnula Evropska unija, pa imamo
takav sistem viza da smo zatvoreni ogradama, ìcama, zidovima.
Mi smo i na mentalnom nivou od sebe napravili upravo ljude iz re-
zervata.
Me|utim, ako smo ve} pre{li na ne{to {to se zove luk i strela, daj
da se me|usobno obavestimo da smo na nivou luka i strele i onda
je u redu. Znate, ja Latinku Perovi} ne poznajem od ju~e, znam je
dvadeset godina. U mom institutu ona nije bila ~lan Saveza komu-
nista, ni ja nisam bila ~lan Saveza komunista. Nas dve smo redov-
no ustajale kad bi ~lanovi Saveza komunista dràli svoje partijske
sastanke i odlazile u drugu kancelariju da razgovaramo. Ona je u
mom institutu bila izop{tena èna, i pra}ena, naravno. Na{a kan-
celarija je prislu{kivana. I se}am se jednog trenutka kada smo je
mi mla|i, koji smo do{li u Institut, li{eni takvog nasle|a, pozvali
na kafu, a ona nam je rekla: „Nemojte, deco, sa mnom da sedite,
kompromitova}u vas.” Dakle, ja se sad zaista pitam {ta se tu de{a-
va, kad je ta Latinka Perovi} bila kompromitovana jednako u tota-
litarnom sistemu kakav je bio i kako to da je i danas jednako kom-
promitovana. Ne{to je tu pogre{no, ili je zapravo isto.
Vidite, ja ovde imam jednu knjigu koja se zove Leksikon bezbed-

nosti, kupila sam je davno. Ona je objavljena 1986. godine, objavio
je Obren \or|evi} i ona je definisala pojam neprijatelja slu`bama
bezbednosti, policiji i svima ostalima. Ako mi dozvoljavate, ja }u
da pro~itam jednu kategoriju koja se zove anarholiberalisti~ka
grupacija. Dakle, {ta je anarholiberalisti~ka grupacija? „Intelek-
tualci iz redova nastavnog osoblja na univerzitetima SFRJ, koji
sebe nazivaju humanisti~kom inteligencijom i levim marksisti-
ma, koji su povezani s odre|enim krugovima u inostranstvu. Je-
zgro su im pojedinci, grupice, koje su na pozicijama anarhizma,
trockizma i drugih antisamoupravnih shvatanja. Osporavaju vo-
de}u ulogu partije SKJ, koja je isklju~ivo birokratska i staljinisti~- Branka
Prpa
ka organizacija”, dakle, takva je po njihovom mi{ljenju. Dalje:
„Zalaù se da se celokupna dru{tvena kretanja zasnivaju na sti-
hijnom formiranju svih oblika dru{tvenog ìvota, zastupaju mi-
{ljenja da je razvoj samoupravljanja nespojiv s postojanjem jedne
avangardne organizacije s vode}om i usmeravaju}om ulogom u
dru{tvu. Oblici neprijateljske delatnosti su: odràvanje sastanaka
takozvanog otvorenog univerziteta, takozvanih tribina, u pisanju
predloga i zahteva nadle`nim organima za ukidanje odredaba u za-
konu koje imaju klasno-politi~ku sadrìnu, uznemiravanje doma-
}e i inostrane javnosti davanjem izjava predstavnicima inostranih
sredstava informisanja u kojima se napada na{ dru{tveno-politi~-
ki sistem.”
Ja mislim da su ovi ljudi, koji se pominju u ovom tekstu, ljudi ko-

ji su stvorili put na{e slobode. Bez njihove pobune mi ne bi bili da-
nas slobodni ljudi i to je ne{to {to treba da se zna. To su ljudi koji
su `rtve tada{njeg totalitarnog sistema, to su ljudi koji su ospora-
vali tada{nji totalitarni sistem, to su ljudi koji su se zalagali za tr-
ì{te. Otuda ova fenomenalna, neopisiva kombinacija, koja se zo-
ve anarholiberalizam. Dakle, to su slobodoumni ljudi. Evo, tako ih
tada nazivaju oni, koje danas ovi drugi nazivaju onima, je l’, koje
su ovi kritikovali. Znate, kad pri~am Neboj{i Popovu do koje mere
je on na mene uticao, kao na mladog studenta ranih sedamdesetih
godina, kada sam i{la na tribine u Studentskom kulturnom cen-
tru, on ne moè da mi veruje, ali je to upravo tako. Da nije posto-
jao taj kontinuitet borbe za slobodu, ne bi se organizovalo ni po-
~etkom devedesetih onoliko ljudi u ne{to {to je otpor Slobodanu
Milo{evi}u. To je jedna tradicija politi~kog organizovanja.
Lepo su rekli u ovoj bro{uri – tribine, otvoreni univerzitet, i mi

smo stvorili Alternativnu akademsku mreù pod Slobodanom Mi-
lo{evi}em, kao {to su oni stvarali otvoreni univerzitet, pa tribine
– setite se Beogradskog kruga i tako dalje. Dakle, imali smo jednu
politi~ku tradiciju, na koju smo mogli da se oslonimo.
Ja ne kaèm da ovi svi ljudi, u koje spada i Latinka Perovi}, treba
28.04.06.
da dobiju orden, ali mislim da zasluùju malo vi{e po{tovanja
zbog toga {to su u onim te{kim vremenima imali ljudske, politi~-
ke i intelektualne hrabrosti da se suprotstave jednom totalitar-
nom sistemu. Oni su delovali, naravno, kao deo ne~eg {to je bila
tada{nja levica, jer mi fakat i nemamo klasi~ne disidente, mi ima-
122 mo disidente unutar same partije. Mi imamo disidente od \ilasa
pa nadalje, koji pripadaju klasi~noj levici. Dakle, mi moramo, ako
ni{ta drugo, kao generacije koje su do{le posle njih, da imamo ele-
mentarno po{tovanje, da uspostavljamo vezu sa ne~im {to jeste
politi~ka istorija Srbije. Ne moèmo ba{ svaki put kad do|e neka
nova generacija, prethodnu izbrisati gumicom i onda se ~uditi ka-
ko je mogu}e da mi nemamo istoriju, da nemamo kontinuitet.
[ta je to gde se neprestano preska~u vekovi, kakav je to oblik mi-

{ljenja, kakav je to mentalitet? Za{to se zaista ne sedne i ne prou-
~i jedno razdoblje i ne shvati, u procesu dugog trajanja, za{to je
ono bilo va`no? Iz tih pozicija se moè govoriti o pojedincima ima-
ju}i u vidu njihov celokupan opus, imaju}i u vidu njihov realni i
objektivni zna~aj u istoriji Srbije i Jugoslavije. Pa onda, ako se ve}
ne slaè{ sa nekim stavom, polemisati na na~in civilizovanog ~o-
veka, a ne luka i strele. Dakle, to je ono {to ja kao istori~ar, kao mi-
sle}a osoba, kao gra|anin i kao pristojan ~ovek mislim da treba
ubudu}e raditi. I druga stvar o kojoj èlim ne{to da kaèm je kul-
tura javnog govora. Iza re~i se stoji, re~ se meri, znate, jezik je na-
~in na koji mislimo, kako bi rekao Herder. Ako je ovo {to smo pro-
~itali i na~in na koji se misli, onda on kompromituje tu osobu ko-
ja tako misli. Jedan od principa gra|anskog dru{tva jeste po{tova-
nje konvencije. Konvencija nije malogra|an{tina, konvencija je
na~in na koji ìvimo s drugim ljudima. Prema tome, ta vrsta kon-
vencije, konvencionalnog govora jeste deo evropske kulture i nije
slu~ajno da u engleskom parlamentu politi~ki protivnici moraju
jedan drugom da se obrate sa – uvaèni gospodine ili uvaèni pri-
jatelju. To je konvencija i to je ono ~ega moraju da se drè, ne mo-
gu da mu kaù – budalo, idiote, kretenu i sve one atribute koje mi
~ujemo, one uàsne uvrede koje mi ~ujemo u na{em parlamentu,
koje se onda prenose, kao nekakvom nuklearnom lan~anom reak-
cijom, na sve oblasti dru{tva.
Da li su intelektualci korektiv dru{tva? Jesu. Da li novinari mora-

ju da budu korektiv dru{tva? Moraju. Javnost je uvek poslednja
odbrana demokratije i ta javnost mora biti iznad onog {to mi ~u-
jemo u srpskom parlamentu, ta javnost mora da koriguje taj tip
politi~kog govora, koji se ustoli~io na na{oj sceni. Ako èlite
ozbiljno da se bavite istorijom jednog prostora ili drugom polovi-
nom dvadesetog veka, onda }ete na}i ovo {to sam vam sada pro~i-
tala, onda }ete videti da se mi sada uop{te ne razlikujemo od tog
vremena. I mislim da je to saznanje zastra{uju}e. Branka
Prpa
Se}ate li se onog sramnog trenutka Milo{evi}eve sahrane, kada se
jedan muzej, isto tako s policijom, pretvorio u mrtva~ku kapelu.
Mesec dana kasnije vidimo istu policiju, koja upada na neku tele-
viziju da bi sprovodila, {ta? Zakon. êga? Sve vreme se, u su{tini,
vre|a na{a inteligencija pozivanjem na zakone. Ako politi~ke eli-
te nas smatraju takvim budalama, onda jako gre{e, onda zaista
gre{e. Znate ono u sindromu Ri~arda III, sve dotle je dobro dok se
ne popne{ na tron, onog trenutka kad se popne{ na tron vi{e ni{ta
ne vidi{, oblaci su ispod tebe, misli{ da ima{ posebna svojstva, da
ima{ boànske atribute, ne razume{ {ta se de{ava ispod tebe, jer
prosto, tron je toliko visoko, oblaci su dole i ovi mravi se ne vide.
Sve vreme se poku{ava izvr{iti jedna zamena teza, za koju ne mo-

rate biti jako obrazovan ~ovek, ne morate ~ak ni biti pismeni, jer
ljudsko bi}e je inteligentno samo po sebi, da biste shvatili {ta vam
oni rade. I pri tom izlaze i bezo~no laù. Dakle, borim se za prin-
cip, ne ulazim u sadràj ne~eg {to se zove „BK” televizija, kakve
programe ima. Meni li~no sadràj tog programa smeta, ali valjda
u tome i jeste veli~ina demokratskog dru{tva, da principijelno
brani{ princip op{teg dobra. Ne ulazi{ u to da li se to odnosi na
one osobe koje ti se svi|aju ili one osobe koje ti se ne svi|aju, da
li su to osobe koje su po{tene ili su to osobe koje su ne~asne. Zna-
te, kad bismo se mi kao ljudi sada izmakli iz ove situacije i rekli –
izvinite, ovo nas ne interesuje, jer mi imamo druga~ije politi~ko
mi{ljenje, mi mislimo o toj televiziji to, to, to, onda bi mi zapravo
zaista funkcionisali na na~in luka i strele. Imamo neprijateljsko
pleme i sad }emo to neprijateljsko pleme da istrebljujemo do po-
slednjeg, a ne}emo da shvatimo da su i jedno i drugo pleme u in-
dijanskom rezervatu i da smo pred izumiranjem, nestajanjem, i
da nam svima preti ozbiljna opasnost. Zbog toga svi zajedno mo-
ramo da u~estvujemo u izgradnji zaista jedne pravne dràve i dru-
{tva u kojem su i pojedinci i institucije za{ti}eni zakonom. I ne sa-
mo zakonom, nego i solidarno{}u drugih i profesionalnih, dakle,
28.04.06.
cehovskih, esnafskih grupacija i solidarno{}u gra|ana.
To se pokazalo vrlo jasno za vreme Milo{evi}evog reìma i oni ko-

ji misle da sada s tim mogu kona~no da se obra~unaju, jako su se
prevarili. Eto, toliko o njihovoj inteligenciji. Ja bih ih zamolila da
napuste sindrom Ri~arda III, da ponovo pro~itaju [ekspira ili da
124 pro~itaju svu klasiku na temu vlasti i vladalaca, pa onda da se po-
na{aju kao javni servis gra|ana, jer oni su samo javni servis gra-
|ana. Oni se moraju pona{ati i upravljati na na~in koji nas ne}e
vre|ati i koji ne}e vre|ati, na kraju krajeva, i njih same.
Kako objasniti to {to traìte dràvnu sahranu za ~oveka koji je

prethodnog predsednika dràve ubio, sahranio ga stoje}ki i zasuo
kre~om. I onda od svih nas gra|ana pravite imbecile, da upotre-
bim taj plasti~ni izraz, jer ne znam koji drugi vi{e da upotrebim, i
traìte dràvne po~asti za ubicu. Time kompromitujete ideju sa-
me dràve. Ja mogu potpuno da razumem zahteve SPS-a i radika-
la. Participirali su onoliko u njegovoj vlasti i mi se vrlo dobro se-
}amo, u svakom pogledu ih se dobro se}amo, svih ovih godina ih
se se}amo, ne lepo, nego stra{no. E, sada, oni najedanput do|u i
ucene celu dràvu zahtevima, znate, koji su neverovatni. I onda
vidite s druge strane dràvu koja je slaba, koja ne moè da se od-
upre ne~em takvom. Dràva ne sme da bude slaba, jer dràva je do-
kaz da su njeni gra|ani sigurni. Dakle, ne govorim o simbolima
mo}i koji sluè zastra{ivanju gra|ana, simbolima koji se nepresta-
no ovde upotrebljavaju, nego simbolima mo}i dràve koja jasno ga-
rantuje principe i ~uva zakone i svakog pojedinca i garantuje slo-
bodu i ìvot i imovinu svakog pojedinca. Prosto, ta slabost koja se
pokazala u martu mesecu sada se jednostavno {iri kao zemljotres,
od centra, pa ide dalje i dalje u koncentri~nim krugovima.
Kad nipoda{tava{ Latinku Perovi}, nipoda{tava{ svoju istoriju. Ja

ne kaèm da je Latinka Perovi} bog i batina, naravno da nije, i ona
ne postoji kao nekakav centar politi~ke mo}i, to su najobi~nije
tlapnje. Ja se se}am tih neprestanih pri~a: Latinka i njen krug. [ta
to uop{te zna~i, Latinka i kakav krug? I na kraju krajeva, da biste
nekog ubedili da ste vi u pravu, a ne on, to radite umom, a ne sto-
makom.
Postoji jo{ jedna stvar koju èlim da istaknem. Vi }ete videti da su

ono pismo potpisale isklju~ivo ène istori~arke i to smo uradile
namerno. Naravno da bi u na{oj nau~noj zajednici to potpisali i
mu{karci, ali htele smo ovog puta da to uradimo kao ène istori-
~arke. Ja ne znam da li je ikad iko napisao tekst sli~an ovome o ne-
kom mu{karcu. I ovde, da izvinite, ne iskazujemo samo ne{to {to
je odbrana nau~ne zajednice, nego i princip rodnosti. Ne moète
na ovaj na~in da se obra~unavate sa ènom misle}i da vam je tako
lak{e, samo zato {to je ona èna. E pa, to vi{e ne}e mo}i, jedno- don Branko
Sbutega
stavno zato {to mi, ène, to ne}emo da dozvolimo. Stil tog teksta
je zapravo ne{to {to je su{tinska politi~ka nekorektnost.
Sve politi~ke predikcije Latinke Perovi} su se obistinile. Ja sam se

tada susrela, kao mlada osoba, s jednom vrsnom politi~kom pa-
me}u, sa jednim znanjem, sa jednom hladnom analiti~no{}u. Se-
}am se kad je jedino ona ~itala Politiku, a mi nismo mogli. Pitali
smo je: „Dobro, Latinka, kako moète da ~itate taj uàs?” A ona ka-
è: „Morate da ~itate, deco, va{e stoma~ne probleme morate da eli-
mini{ete, polje politike je ozbiljno polje.” Prema tome, mnogo
stvari smo od nje nau~ili i mogu da kaèm da je svi mi koji smo sa
njom radili izuzetno po{tujemo.
Svetlana Luki}:
Bila je ovo Branka Prpa, a od Branke Prpe smo saznali da je umro don
Branko Sbutega, koga smo upoznali kao sve{tenika Katedrale svetog
Tripuna u Kotoru, u kojem je svakog leta organizovao koncerte ozbilj-
ne i dèz muzike. Upravo u taj katedrali danas je izloèno telo don
Branka Sbutege. Don Branko nije bio omiljen u katoli~koj crkvi, napa-
dali su ga, jer je kritikovao sve{tenike koji su branili hrvatske ratne
zlo~ince, mislim pre svega na Norca i na Gotovinu. Crnogorskim vla-
stima don Branko se zamerio jer je Kotorane predvodio u otporu da se
u okolini ovog grada sagradi ogromna deponija |ubreta. Slu{ate sni-
mak iz 2002. godine, kada je don Branko Sbutega govorio u Paviljonu,
kod Borke Pavi}evi}. Od tada, njegov glas je uvek u svakoj {pici Pe-
{~anika.
don Branko Sbutega:

Evo, ju~e sam pro~itao u izve{taju da je gospodin predsednik Ko-
{tunica, koji je i moj predsednik, dakle, gospodin Ko{tunica je re-
kao da Srbiji nije potrebna lustracija, jer bi to otvorilo Pandorinu
kutiju. Ma nije nego. Boè, koliko smo se naljubili, naistinisali, na-
bogoblaìli, nablagoslovili – na ~emu? Svaki blagoslov je po{ao se-
lektivno i uklju~ivao je neko prokletstvo, svaki poziv na ljubav je
28.04.06.
uklju~ivao, skoro svaki, neku mr`nju. Naravno, nije to tek samo sa-
da, daleko od toga, istorija hri{}anstva je prepuna tog dupleksa.
Ovo su provincijalni prostori, ovde se nijedna velika civilizacijska
tema nije uspostavila, nije definirala, mislim, po|ite sve tamo do
Trsta. Mo`da najzna~ajnije {to nam se desilo na ovim prostorima,
126 to je {to je Dòjs napisao ono par redaka Ulisa u Puli. Mnogo bi se
bolje popamtio i Beograd i Zagreb i tako dalje, da je slu~ajno Mo-
cart ovamo nekada pro{ao, pa da je samo ovo ovde napisao – ta-ra-
ra-ta-ra-ra, svi bi rekli – Beograd, to je grad, Zagreb, onamo gde je
Mocart, znate ono ta-ra-ra-ta-ra-ra. Vidite kako ~etiri tona mogu u
jednom prostoru da daju vi{e nego {to mi svi umi{ljamo.
Dakle, istina je u uznemirenju, a ne u jednom ovakvom prividu

mira, u kojem se danas nalazi ono {to se zove Jugoslavija, Srbija,
Beograd. U tom prividu mira kao da ne postoje ljudi. âk dok se
podràvalo zlo i to je bilo ne{to, prema tome, uznemiriti se i biti
uznemiren unutar sredine je jedino {to se moè desiti, to je lustra-
cija. Lustracija ne zna~i izbaciti, lustracija zna~i propitati, propi-
tati sa èljom da se iza|e. Kako iza}i iz ovoga? Kako su Njemci iza-
{li? Kako su Japanci iza{li? Iza{li su totalnim porazom i prihva}a-
njem poraza kao svoje nove {anse. Iza{li su padnuv{i na kolena,
da ne kaèm prostrv{i se skoro polumrtvi, bez koprcanja.
U Hrvatskoj je uhap{en pre malo vi{e od godinu dana general No-

rac. Reakcija: Biskupska konferencija Dalmacije donosi proglas,
prvo obezvre|uje Ha{ki sud, obezvre|uje princip pravde, ratnog
zlo~ina kao zlo~ina, prejudicira kvalifikacije bez ijednog procesa
i poziva ljude i kaè: „Norac je u na{im srcima.” To se desilo. Mo-
èmo mi sad vrlo lako da i{~itamo za{to se to tako desilo, za{to je
sto hiljada ljudi do{lo usred grada Splita da protestira {to se neko
pod takvom optu`bom procesuira. Mi znamo vrlo dobro, nisu tih
stotinu hiljada ljudi bili stotina hiljada brava i stotina hiljada po-
kvarenjaka i tako dalje, dakle, to nije stotinu hiljada identi~nih
odgovornosti, ali ipak, u svakom od tih stotinu hiljada ljudi posto-
ji bar jedan mali dio suu~esni{tva.
Bio sam u Dubrovniku za vreme bombardiranja, samo jedna jedi-

na bol je tada bila – nije stigao nijedan faks gdje bi rekao prijatelj
prijatelju – I’m so sorry. Nije ni udruènje ~ista~ica se sakupilo,
njih ~etiri, pa reklo – nama je ào. Ne {to se bombardira, nego zbog
~ega i ko. Naravno da nikad svima nije ào, ali i u onima kojima
nije bilo milo, nije bilo dovoljno snage da se kaè – I’m so sorry,
meni je ào, ne}u se izvinjavati, nisam poslao, nisam ja htio, ni-
sam napravio, ali meni je ào.
Svetlana Luki}:
Ovako je govorio don Branko Sbutega juna 2002. godine u centru Be-
ograda. Hvala vam {to ste slu{ali Pe{~anik, u dana{njoj emisiji govo-
rili su Velimir ]urgus Kazimir, Mileta Prodanovi}, Branka Prpa, don
Branko Sbutega. Petar Savi} je radio montaù, Marko Perunovi} rea-
lizaciju, a vama se zahvaljuju na pa`nji Svetlana Vukovi} i Svetlana
Luki}, prijatno.
PE[ÂNIKFM, 05. 05. 2006.
SNEVA^ POD LIPOM
To bi bilo kao da Ko{tunica uhapsi samog sebe...
Prose~ni Srbin radi 48 minuta dnevno...
Moda, pravoslavlje i MTV su ubili najbolje ribe iz moje

{kole...
Ljubodrag Stojadinovi}, vojni analiti~ar,

Sonja Biserko, iz Helsin{kog odbora za ljudska prava,
Biljana Kova~evi}-Vu~o, iz Komiteta pravnika,
Vuka{in Nedeljkovi}, iz Irske
Svetlana Luki}:
Ove nedelje Britanci slave osamdeseti ro|endan kraljice Elizabete II.
Jedan kriti~ar monarhije je tim povodom napisao: „Za{titni znak vla-
davine Elizabete je Britanija paralizovana u vremenu. To je njen tri-
jumf i na{a sramota”. Ova nedelja je pokazala da }e na{ sada{nji vla-
dar uspeti u nameri da Srbiju parali{e u vremenu, koje njegov kuka-
vi~ki, rigidni, bu|avi um smatra bezbednim. @ive }e nas zakopati u
ovoj zemlji koja je nekad bila na{a, a ove nedelje je ponovo postala
predmet ~u|enja, podsmeha i sprdnje u svetu.
Ministar vojni Stankovi} je ispao glup u dru{tvu kada je najavio da }e

nam se povodom prekida pregovora o pridruìvanju obratiti predsed-
nik vlade, to jest najodgovorniji za ovu sramotu koju smo doìveli.
Onaj koji se hvalio da sme da nas pogleda u o~i ju~e je navodno svo-
jim kolegama u vladi objasnio {ta su sve njegova ministarstva sile
uradila na hvatanju Ratka Mladi}a. I posle svega izdato je saop{te-
nje, predsednik vlade se sakrio iza nesre}nog ministra privrede Buba-
la, koji nam je obja{njavao kako je traìti gospodina Mladi}a isto {to
i traìti iglu u plastu sena. Bubalo, ko god da je taj ~ovek, zove se mi-
nistrom privrede i morao je ju~e da nam makar kobajagi kaè kakve
}e posledice ovaj prekid pregovora imati na na{u privredu, a ne da se
sramoti i pri~a o stvarima o kojima nema pojma. Ne razumem kako
Ko{tuni~ini saradnici dozvoljavaju da ih on toliko poniàva i pretva-
ra u klovnove.
Ju~e su opet uhap{eni neki ljudi koji su navodno jedno vreme skrivali
Ratka Mladi}a. Verovatno jesu, ali i da nisu, Jo~i}, Bulatovi} i Stojko-
vi} bi nas hapsili jednog po jednog iz dana u dan, po spisku iz telefon-
skog imenika, ako tako mogu da kupe jo{ jedan dan svoje vladavine.
A kad bi ponestalo nas, neprijatelja, mondijalista i turista, po~eli bi

da hapse ~lanove sopstvenog glavnog odbora. Tako je Sadam Husein,
u trenutku kada su Ira~ani ve} bili u zemunicama i oslu{kivali ame-
ri~ke avione, ka`njavao svoje debele oficire oduzimanjem pola plate,
jer nisu fizi~ki spremni za rat.
Sve {to smo ~uli ove nedelje o hvatanju Ratka Mladi}a je toliko glupo
i jadno da bi od toga bilo te{ko napraviti film [ produkcije. Zamislite
film u kome postoji serijski ubica, jedan deo policije ga deset godina
traì, a drugi deo policije ga krije, a onda iza|e {ef te policije i saop-
{tenjem moli serijskog ubicu da se preda, jer stvarno ne zna gde vi{e
da ga traì, a ne zna, brate, ni koji deo policije ga ono be{e traì, a ko-
ji ga krije. I stvarno nema smisla, neka se malo taj gospodin ubica sa-
05.05.06.
àli na {efa policije.
Ma kako ovo bio nemogu}i scenario, ipak imamo prili~no lepih eleme-
nata. Imamo serijskog ubicu, imamo razne policije, ali nikako ne mo-
gu da uklopim, ma koliko scenario bio apsurdan, predsednika Skup-
{tine Predraga Markovi}a i njegovo najnovije bula`njenje o menjanju
132 padeà i pravilu prelaska I u O. Ve} smo se naslu{ali njegovih pri~ica
o istorijatu njegovog starog sakoa, s posebnim osvrtom na dugmi}e,
o kapetanu koji tone i brodu koji poslednji napu{ta kapetana. Zar
stranci G17 nije pomalo neprijatno, za{to ga negde ne iznesu?
Ali, o G17 plus }emo idu}e nedelje, vide}emo {ta }e se desiti posle La-
busove ostavke. Dakle, idu}e nedelje glavni odbor G17 plus.
Nastavljaju se pregovori o Kosovu. Ko{tuni~in savetnik Slobodan Sa-

mardì} nas je obavestio da smo zeznuli Albance, iza{li smo sa pred-
logom da se formira deset srpskih op{tina. Albanci su toliko bili izne-
na|eni da su zanemeli. Ministar Vuksanovi} je izdao saop{tenje u ko-
me je poru~io roditeljima crnogorskih studenata u Srbiji da malo po-
razmisle o tome kako }e glasati na referendumu, jer ako pobede sepa-
ratisti, odmah }e uslediti Vuksanovi}eva odmazda – poskupe}e {kola-
rina za crnogorske studente i teè }e, bogami, nalaziti posao u Srbiji.
Nesposobni da naprave ne{to, ~lanovi ove vlade rade ono {to znaju –
razaraju sve {to ne vole, a jo{ vi{e ono {to nisu u stanju da razumeju.
Dakle, bra}o i sestre, gra|ani i gra|anke, vratili smo se u stereotipe

koji su stvoreni o nama. Jedan strani putopisac 1918. godine je napi-
sao: „Srbija je pre rata imala ~etiri miliona stanovnika. @rtvovala je
milion ljudi zbog zablude da ona postoji kao dràva samo zato da bi
sru{ila veliku susednu monarhiju.”
Ovo je Pe{~anik, a vi na po~etku emisije slu{ate vojnopoliti~kog ko-

mentatora lista Politika, Ljubodraga Stojadinovi}a. Ljubodrag Stoja-
dinovi} je, da vas podsetim, po~etkom devedesetih bio aktivni oficir
JNA, a onda su ga izbacili.
Ljubodrag Stojadinovi}:
Mislim da je sve {to se doga|alo logi~no vodilo ovakvoj situaciji, da
vlada nije imala ideju {ta da uradi sa Ratkom Mladi}em, niti je imala
ideju {ta da uradi sa dràvom. Njena je ideja samo da o~uva vlast ove
garniture i ovih mesec dana je bila jedna kupovina vremena u nadi da
}e se dogoditi ne{to {to bi dovelo do ispunjenja uslova, a da pri tom
vlada premijera Ko{tunice, njegove tajne slu`be i policija ne maknu
prstom i ne budu kompromitovane od onih snaga koje ~ine koaliciju
u vladi. Srbija je imala nekoliko poslednjih rokova. Ova vlast se nada-
la da }e uvek postojati jo{ jedan poslednji rok. Evo, Ko{tunica se ju~e
jako iznenadio {to je do{lo do prekida pregovora i njegova ju~era{nja Ljubodrag
izjava je pateti~na, pogre{na, neodgovorna i svedo~i o tome da vlast Stojadinovi}
u Srbiji zaista ne zna {ta je pre~e i na koji na~in ona mora da radi svoj
posao. Dakle, Ko{tunica je optuìo Mladi}a da je on ~ovek koji drì ~i-
tavu Srbiju kao taoca.
Katastrofalna je iluzija premijera koji misli da vlast moè da prista-

ne da ~itavo gra|anstvo jedne dràve bude talac jednog ~oveka. Drà-
va ne moè biti talac pojedinca, ali vlast je poku{ala da svoju nemo},
svoju nesposobnost, niz gluposti koje je napravila projektuje samo
na Ratka Mladi}a i da njega u~ini krivim {to nas on, navodno kao pa-
triota, odmetnik ili oficir, drì kao taoce svoje hajdu~ije. To je jedan
poku{aj da se sopstvena neodgovornost, nesposobnost, katastrofal-
na politika i odnos prema sudbini Srbije projektuje na ~oveka koga
ne mogu da na|u oni koji ga kriju, a kojima je premijer Ko{tunica,
ina~e, op~injen.
Mislim da je on op~injen tajnim slu`bama. Ni jednog trenutka on ni-

je poku{ao da ukaè na to da mo`da odgovornost za to {to Ratka Mla-
di}a nigde nema i {to nadle`ne slu`be ne znaju gde je on, prebaci, na
primer, na ministra policije Jo~i}a, na {efa tajne slu`be Bulatovi}a,
da kaè da su oni nesposobni. Dakle, ili su oni nesposobni ili su u ko-
laboraciji sa onim kojeg treba da na|u. Prosto je neverovatno da vlast
koja raspolaè sa toliko mehanizama, ljudi, obave{tajnih podataka,
tajnih slu`bi, ne moè da locira Ratka Mladi}a. A ako ga je ve} locira-
la, a ne èli da ga uhapsi, neverovatno je da ona o~ekuje da se on pre-
da. To onda zna~i da je ona na neki na~in u kolaboraciji sa ~ovekom,
koji se nalazi u avliji ispod lipe. Dakle, taj ~ovek post mortem na ne-
ki na~in upravlja Srbijom.
U svom izlaganju premijer Ko{tunica je prvo spomenuo opasnost po

vladu, pa tek onda opasnost po dràvu. Ne samo da se tu poistove}u-
ju vlada i dràva, nego se smatra da je vlada pre~a od dràve i da je va-
`no o~uvati vladu, nezavisno od toga {ta }e biti sa Srbijom. I to je ne-
{to {to ne samo dovodi u sumnju da su svi oni znali da obmanjuju i
Karlu del Ponte i Olija Rena, nego da i u ovom trenutku ne znaju {ta
05.05.06.
da rade i da iz ove panike u kojoj su se na{li mogu da se o~ekuju sa-
mo novi dramati~ni momenti za Srbiju.
Ja mislim da se ova vlast pani~no boji operativne akcije. Operativna

akcija bi mogla da dovede do nekih pogibija, pa ~ak i do smrti Ratka
Mladi}a. Vlast smatra da bi se tada na{la u goroj poziciji od one u ko-
134 joj se na{la ju~e, posle prekida pregovora. Mislim da se njeno o~eki-
vanje da }e se ne{to desiti za tih mesec dana svodi na slede}e – prvo,
da }e Ratko Mladi} da umre prirodnom smr}u, drugo, da }e on da se
ubije, i tre}e, da }e mo`da da se preda, da }e to biti njegov tre}i izbor.
O~igledno je da niko od njih ne poznaje psihologiju i logiku Ratka
Mladi}a. Prvo, to je ~ovek koji je ekstremno samoljubiv, egocentri-
~an, uveren da je i danas mesija, on ne veruje u druge vo|e, on veruje
da je on taj vo|a i da najbolje zna {ta je dobro za Srbe. Da je on name-
ravao da se preda, on bi to do sada ve} uradio, da je nameravao da se
ubije, on bi to ve} do sada uradio. A o~ekivati da on umre prirodnom
smr}u, to je kao kada neko ko nema stan o~ekuje da mu umre ta{ta,
koja se odli~no ose}a i tr~i po parkovima. Pri tom, vlast jo{ optuùje
tog koji se dao u bekstvo, koji je odmetnik, najpoznatiji srpski haj-
duk, valjda, posle âruge, da je uzeo sudbinu svih nas u svoje ruke i
priznaje da je ona pred tim nemo}na. Dakle, ona priznaje da je ne-
mo}na, ne pred svojim zadacima, nego pred ~ovekom koji im onemo-
gu}uje da te svoje zadatke prema me|unarodnoj zajednici, prema Sr-
biji, ispune. To je ne{to {to nas ne samo zabrinjava, nego dovodi do
toga da posumnjamo i u zdrav razum ljudi koji se nalaze na ~elu
vlade Srbije. Njihova logika, njihova obrazloènja su do te mere auti-
sti~na da deluju zastra{uju}e.
Premijer Ko{tunica je kao predsednik Jugoslavije imao jedan stav ko-

ji je vrlo slikovit, on je prvo rekao da je njemu Hag poslednja rupa na
svirali, a onda je to obja{njavao i fiziolo{kim paralelama, da ga od
Haga hvata goru{ica i da mu se ~ak prevr}u creva, pa je njegov prvi
susret sa Karlom del Ponte bio ekstremno neprijatan – on nije èleo
da je pogleda dok su se rukovali, a zatim je ona poput furije istr~ala
iz njegovog kabineta, uverena da se s tim ~ovekom ne moè sara|iva-
ti. Kasnije je Ko{tunica doìveo jednu evoluciju, ali ja mislim da je to
bio samo privid, samo javni stav i da on u su{tini tu evoluciju nikada
nije doìveo i da je njegova fascinacija nepostoje}im herojstvima, iz-
gleda, jo{ uvek na snazi.
To mislim pre svega zato {to se on okruìo vrlo ~udnim ljudima, pre
svega u domenu legitimne prinude ili sile, mislim na policiju, vojsku,
tajnu policiju. Mislim tu, pored ostalog, i na generala Tomi}a, koji je
Ko{tuni~in bliski prijatelj, bar sude}i po onom lirskom pismu koje je
Ko{tunica napisao Tomi}u, dok je ovaj bio u zatvoru u vreme Sablje,
u kome kaè da je ponekad dovoljno da njih dvojica sede tako jedan
pored drugoga i da }ute. A istovremeno, Aco Tomi} se pre dve-tri go- Ljubodrag
dine sreo sa Mladi}em vi{e puta i bio je na ~elu one slu`be koja je sa- Stojadinovi}
krivala Ratka Mladi}a.
Dakle, treba znati da bez Vojne slu`be bezbednosti Ratko Mladi} ni-
je mogao da se krije i da bez te slu`be on ne moè biti ni otkriven. Ta
ista slu`ba je podnela raport Vrhovnom savetu odbrane, i to je bio vr-
hunac jedne cini~ne mimikrije u odnosu te slu`be prema samoj sebi.
Ona je svoj posao obrazlagala tako {to je poku{ala da kaè da zna ko
je sve pomagao u sakrivanju Ratka Mladi}a, ali je sve to progla{eno
dràvnom tajnom, pri ~emu je ta slu`ba ostala u sferi monopola na
sve va`ne informacije. Pri tom, istorija tih slu`bi pokazuje da je sve
{to su one ~uvale propalo. Propala je dràva koju su ~uvale, izgubili
smo teritorije, propala je vojska koju je ~uvala Vojna slu`ba bezbed-
nosti, samo su slu`be postajale sve ja~e, i dalje uverene da one ~uva-
ju dràvu.
U doba kada je hap{en Peri{i} zbog {pijunaè, Aco Tomi} je sa svojim

agentima do{ao u vladu Srbije i izvrnuo dèpove toj vladi. U doba po-
bune Crvenih beretki, Ko{tunica je rekao da su to ljudi koji rade svoj
posao i {trajkuju sa alatom koji imaju, iako je to bila klasi~na oruà-
na pobuna. Ja sam te iste ve~eri tvrdio da je to oruàna pobuna, ali na-
ravno, Milo{evi}evi pretorijanci su imali jaku podr{ku. Ta ideja pre-
torijanstva opstaje i dalje, bez obzira {to Ko{tunica kaè kako je na{
imperativ saradnja sa Hagom. Dakle, u pitanju je pre svega njihov od-
nos prema vlasti, a ne prema sudbini dràve.
Imali smo samo Hrvatsku kao gori primer od nas, koja nije mogla da
uhvati Gotovinu. I oni su imali prekid pregovora, ali su taj posao za-
vr{ili i sad smo ostali bez presedana, dakle, kao najgori primer. To,
ponavljam, pokazuje da premijera pre svega interesuje sudbina oli-
garhije, garniture koja se nalazi na vlasti, a ne sudbina Srbije, i to je
saznanje koje proizlazi iz ovoga {to smo ovih dana doìveli kao jedan
dramati~an preokret u odnosu Evrope prema Srbiji. To je poku{aj te
oligarhije da opstane nezavisno od drame koja preti da Srbiju pono-
05.05.06.
vo vrati u izolaciju sanitarnog kordona u kome smo ve} jednom bili.
Svetlana Luki}:
[ta mislite da je elementarni preduslov da Ratko Mladi} bude
uhap{en?
136
Mogu}e je da je vlast u tom smislu zakasnila, da su zakasnile i vojne
i civilne vlasti. Bilo je nu`no da civilna vlast kona~no stavi pod svoju
kontrolu tajnu policiju i politi~ku policiju i da uspostavi red u tom
smislu. Dakle, te slu`be su zajedno sa dràvom i institucijama posta-
le ribari ljudskih du{a, one traè neprijatelje u sopstvenim redovima
razaraju}i u dru{tvu ono {to je najkreativnije. Te slu`be, mislim tu i
na razne likvidacije, kriminalne poduhvate i na simbiozu podzemlja
sa vla{}u, postale su kancerogeno tkivo ovog dru{tva i ove dràve. Iz-
laz je bio da se one odmah posle 5. oktobra rasformiraju i da se formi-
raju nove, pod kontrolom civilne vlasti. U ovoj situaciji te slu`be nisu
pod kontrolom vlasti, nego obrnuto, one kontroli{u vlast.
Ministarstvo odbrane i vlast premijera Ko{tunice imaju iluziju da ne-

{to kontroli{u, a u stvari svi ti ljudi su pod kontrolom slu`bi, jer te
slu`be imaju ne samo monopol na hajdu~ko prikrivanje jednog ~ove-
ka, nego i na informacije o tome. I te informacije koje bi vlast mora-
la da ima da bi uhvatila Ratka Mladi}a pre dolaze do Mladi}a nego do
vlasti. Tajne slu`be, politi~ka policija, kontroli{u civilnu vlast name-
}u}i svoje kriterijume, name}u}i svoj vrednosni sistem, svoje vi|enje
rodoljublja i to predstavlja smrtonosni okvir za Srbiju. Za njih je Rat-
ko Mladi} simbol pro{lih vremena, simbol neuhvatljivosti, simbol pr-
kosa me|unarodnoj zajednici.
Zna~i, on je poslednji dokaz da jednom Srbinu niko ne moè ni{ta i,

pored ostalog, on je i neka vrsta aduta za te slu`be da bi i dalje mogle
da manipuli{u va`nim informacijama i da informaciju o tome gde je
Mladi} saop{te mo`da onda kada zaista po~ne da preti opasnost da ih
neko rasformira, da im dâ voljno i da sve po~ne iz po~etka. Onda oni
mogu da daju informaciju koja bi mogla da ih spase, jer ovo {to sada
imaju jeste va`no za sudbinu dràve. Njima je va`no da se ne sazna
~ime oni zaista raspolaù i koje je poreklo njihove mo}i. U poreklo
njihove mo}i premijer ne èli da dira, naprotiv, i bez obzira {ta on tvr-
dio, on je sau~esnik u svemu ovome {to se doga|a, bar kao pokrovi-
telj jedne atmosfere, jednog vrednosnog sistema koji se od 2000.
naovamo, izgleda, ne menja, nego se u~vr{}uje u nekim recidivima,
koje je jo{ teè kontrolisati nego u doba Milo{evi}a.
Dakle, ulazimo u sferu jednog tihog totalitarizma koji se ose}a, ali se

ne moè videti tako dobro i protiv koga je te{ko organizovati bilo ka-
kav otpor, osim mentalnog. Dakle, to su te opasnosti, a alternative ni-
Ljubodrag
su dobre. Mi u Srbiji nemamo alternativu, ne znamo {ta bi se moglo Stojadinovi}
dogoditi posle svega, ne znamo ko bi mogao da do|e posle ovih. U Sr-
biji postoji strah da bi mogli da do|u gori od ovih, i to je sasvim mo-
gu}e. Moè se dogoditi da Srbiju za koji mesec vode gori od ovih. Mo-
ramo da vidimo {ta jo{ ovi mogu da urade sa snagama koje su im pre-
ostale i sa informacijama i sa resursima koje imaju u ovom trenutku.
Svetlana Luki}:
Kad ste rekli malo~as da informacije bitne za hvatanje Mladi}a pre
stignu do njega, nego do vlade i do Ko{tunice, mislite li da je on sve-
stan toga? Da li on u stvari demonstrira i svoju nemo} u ju~era{njem
saop{tenju?
To je klasi~no pokazivanje nemo}i, jedna vrsta panike, ne zbog sud-
bine Srbije, nego zbog toga {to je obesmi{ljeno sve {to je vlada ~inila
sa Ko{tunicom na ~elu i ta nemo} se pokazuje pre svega poku{ajem
da se na pateti~an na~in pozove general koji je deset godina u odmet-
ni{tvu, da se sada u interesu sudbine Srbije nekako preda. Vlast pri-
znaje da ona ne moè da ga na|e, to je pokazivanje ne obi~ne nemo}i,
nego pla~evne nemo}i – ako se ti, Mladi}u, ne preda{, onda svi propa-
dosmo. Hajde, burazeru, ako boga zna{, do|i pa kaì tim ljudima gde
si, pa da onda krenemo iz po~etka, ti }e{ biti u zatvoru, a mi }emo kao
Srbija da krenemo napred. To je pokazivanje nemo}i na nivou ku}nog
saveta, dakle, ~ovek ne}e da iznese svoje stvari iz podruma, a ~itava
ga zgrada moli. I to je neka vrsta velike neozbiljnosti i velike dràv-
ni~ke neodgovornosti.
Pa evo, mi smo novinari, ako se ne odazovete na sudski poziv po pri-

vatnoj tu`bi, a tuìla vas je neka budala koju ste vi navodno time {to
ste rekli istinu o njemu uvredili, i ako vi dva puta ne odete, do}i }e po-
licija i na}i }e vas i odve{}e vas, silom }e vas privesti na su|enje po
privatnoj tu`bi zbog toga {to neko misli da ste ga oklevetali. Tu drà-
va funkcioni{e, zna~i, na nivou progona novinara ona }e dobro funk-
cionisati, ali kada treba na}i ~oveka koji je optuèn za najteè zlo~i-
05.05.06.
ne, ona pokazuje sopstvenu nemo}. Nismo mi taoci Ratka Mladi}a,
mi smo taoci jedne nesposobne vlade, mi smo taoci jednog novog ha-
oti~nog totalitarizma koji nas vodi na veoma pogodno tlo za afirma-
ciju pravog autoritarizma. Ovo je atmosfera za to, koja nas moè od-
vesti u ne{to mnogo gore od ovoga. To je ne{to {to mora da nas brine,
138 ne samo nesposobnost vlade, nego nesposobnost demokratskih sna-
ga da na|u alternativu ovome {to sada imamo i veoma jak nadiru}i
elan onih snaga koje èle da nas silovito vrate u pro{lost, pod lipu, i
da Srbija zaista krene putem Slobodana Milo{evi}a, kao {to su to i re-
kli na onom mitingu u Beogradu, na dan sahrane gospodara Srbije.
Svetlana Luki}:
Mi smo, onda, u klopci.
Mislim da nam se, naàlost, ne pi{e dobro, ni u ovom statusu kvo, a
ni ako bi se raspisali izbori, jer je alternativa ovome ne{to {to bi mo-
glo da bude mnogo gore. Zna~i, ne pi{e nam se dobro ni ako bi neko
poku{ao da sve to prese~e, niti u ovoj atmosferi stalnog i{~ekivanja
da se ne{to dogodi. Dakle, da damo ovoj vladi jo{ jednu {ansu, jo{ ne-
ki mesec, hajde da vidimo {ta }e biti, Ratko Mladi} }e mo`da sam da
se preda, vlada }e mo`da dobiti jo{ jedan rok da bi se to dogodilo. To
je ne{to {to nas stalno drì na stend– baju, koji nas unaza|uje. Ako ne
kora~amo napred, mi stojimo u mestu, a to je veliko nazadovanje i u
ovom trenutku ja ne vidim mnogo razloga za optimizam. Taj optimi-
zam je potro{en u nekom revolucionarnom elanu, potro{en je u ra-
znim glupostima koje su proiza{le iz tog elana, ali ovo {to sada ima-
mo je jedna vrlo opasna konzervacija Srbije, jedna reanimacija ne~e-
ga za {ta smo verovali da je definitivno mrtvo.
Svetlana Luki}:
Kakva je trenutna uloga Radeta Bulatovi}a, Jo~i}a, generala Stanko-
vi}a? General Stankovi} je imao nekoliko izjava koje su, kada ~ovek
~ita tekst, bile dosta korektne.
Mislim da je Stankovi} ~ovek koji ima dobre namere, ali Stankovi} je
nemo}an. On je shvatio da je nemo}an, on je shvatio da ~ak moè da
smeni te ~elnike slu`be, neke je i posmenjivao, moè da smeni i Kova-
~a, ali on ne moè da promeni su{tinu te slu`be. To se moè promeni-
ti tek potpunom redefinicijom te slu`be, koja je staljinisti~ka, koja
ima brkove u glavi i na licu i koja traì neprijatelje samo u svojim re-
dovima. U ovom trenutku su neprijatelji verovatno oni koji traè Rat-
ka Mladi}a, neprijatelji su oni koji smatraju da Ratka Mladi}a treba
odvesti u Hag. Dakle, to je slu`ba koja je doprinela razaranju svega Ljubodrag
Stojadinovi}
postoje}eg, ali sebe jako dobro ~uva. Stankovi} sa njom ne moè da se
izbori sâm i on je to shvatio, njegove izjave vi{e nisu tako energi~ne
kao na po~etku, on sada govori uzdrànije, ~ak vi{e ne govori ni o svo-
joj ostavci.
[to se ti~e Bulatovi}a, ja ne znam, meni taj ~ovek nikada nije bio ja-
san, ne znam da li je jasan premijeru Ko{tunici, verovatno jeste, ali
sigurno je da on ni na koji na~in nije mogao, a nije ni èleo da bilo {ta
u toj slu`bi dràvne bezbednosti, koja se sada zove BIA, ne{to prome-
ni, jer tamo tako|e nisu mogu}e nikakve promene bez potpune rede-
finicije te slu`be i bez promene njene su{tine, a njena su{tina u ovom
trenutku je da ona prakti~no ima monopol nad kretanjima mo}i u Sr-
biji, zna~i da nad njom i dalje lebdi duh Jovice Stani{i}a i da je Rade
Bulatovi} samo jedna etapa u tome. Dakle, on jeste {ef koji nema ve-
liki ugled u slu`bi i on nije ~ovek koji tamo moè da uradi bilo {ta, on
je samo neko ko moè da sluì Ko{tunici da kontroli{e va`na kreta-
nja u toj strukturi, koja je potpuno nejasna i njemu i Ko{tunici, ali da
ne{to promeni, ne, on je samo ~ovek koji doprinosi ~itavoj ovoj kon-
fuziji. Ko{tunica sigurno smatra da to nije {tetno i opasno po njega,
ali tu se radi o vrlo zamr{enim stvarima i poduhvatima koji su kulmi-
nirali u ovome {to se dogodilo oko Ratka Mladi}a. Oni mogu da budu
indikator bitne restauracije ne~ega za {ta smo verovali da je davno
pro{lo. Zna~i, te slu`be su i dalje gospodari na{ih sudbina i u tom
smislu se od ’48. godine naovamo, naàlost, jo{ ni{ta nije promenilo.
Svetlana Luki}:
Vredi li pominjati Jo~i}a?
Jo~i} je do{ao pod vrlo sumnjivim moralnim okolnostima na to me-
sto, hipoteka njegovog krivi~nog dela je bizarna, ali nije zanemarlji-
va, jer on tada nije bio adolescent, nego student. Ko{tunica je to negi-
rao kao problem. Jo~i} je u vi{e mahova demonstrirao svoju veliku ne-
sposobnost, da li je ona koncepcijska, ili je mentalna, ili je zadata, to
05.05.06.
je ve} pitanje za one koji ga bolje poznaju. Ali u svakom slu~aju, mi
sada opet imamo likvidacije na ulicama, povratak nesigurnosti, di-
vljanje voza~a, imamo prakti~no Divlji zapad na ulicama Beograda.
Jo~i} je i na ~elu one operativne grupe koja je morala da ustanovi kre-
tanje Ratka Mladi}a i da ga definitivno privede pravdi. On se pokazao
140 nesposobnim da kao ministar bude na ~elu takvog jednog poduhvata
i mislim da su potpuno opravdani zahtevi da on podnese ostavku, ako
se uop{te time moè ne{to posti}i. Ja mislim da bi posle Jo~i}a iz ove
strukture koju poznajem mogao da do|e neko jo{ nesposobniji od
njega.
Ose}am se kao ~ovek koji se nalazi u autobusu na nizbrdici i poledi-

ci, a voza~i se sva|aju ko u stvari vozi. Ovim ne glorifikujem zna~aj
vo|e, samo govorim o odgovornosti izvr{ne i reprezentativne vlasti –
tu mislim i na predsednika dràve. On je jako dobro pevao na tamo
nekim svadbama svojih savetnika, ali mislim da se nije dobro poneo
u svemu ovome, da nije iskoristio svoj predsedni~ki autoritet, ukoli-
ko on postoji, nije poku{ao da pomogne izvr{noj vlasti u naporu da se
stigne do Ratka Mladi}a. Nije pomogao bar sugestijama, koje iz pred-
sednikovog kabineta mogu da budu dragocene. Ali mislim da i tu po-
stoji kriza ideja, jer te{ko je biti dobar predsednik sa savetnicima ko-
ji su mla|i od njega, koji su odli~ni u jednom rok sastavu, ali ovde se
ipak radi o vo|enju dràve, a ne o Idolima i o orkestru koji svira na
svadbama i na – da ne kaèm ono drugo Bregovi}evo.
I mislim da, kada se sve sabere, mi u Srbiji ipak imamo jednu neod-
govornu vlast. Dakle, imamo jednu vlast koja na predsedni~kom ni-
vou moè da bude {armantna, kako kome, a na nivou premijera, ona
je nam}orasta, samoljubiva, sujetna, neefikasna, konzervativna, tro-
ma i neodgovorna. I takva kombinacija je najgora, ona nas je i dovela
do ovde. Mislim da nas je uhvatila letargija, kojoj nema mnogo leka,
mi nemamo novi izvor energije. [ta god da se dramati~no dogodi u
Srbiji, mi }emo to na nivou javnosti do~ekati sa jednom ravnodu{no-
{}u koja je depresivna. Ovo jeste }orsokak za Srbiju, u taj }orsokak
nas je uveo slepi vo|a, ne mislim samo na Ko{tunicu, nego i na tu nje-
govu kamarilu, koju on vodi za sobom.
Dakle, mi imamo povratak Domanovi}a – vo|a je slep, mi stojimo na

ivici provalije i sada sve zavisi od toga gde }emo se okrenuti, kako }e-
mo kora~ati i ko }e nam dati znak, da li }e nas neko prepasti ili }emo
se udaljiti od staze koja nas vodi pravo u ambis. Moramo ~ekati jo{
mo`da desetak godina da se pojavi generacija novih, modernih,
evropskih politi~ara, koja }e svoj posao razumeti kao zanat, a ne kao
priliku da sebe postavi na postament. To }e biti ljudi koji }e imati do-
voljno energije da nas izvuku iz ovog blata u kome se sada nalazimo.
Svetlana Luki}: Sonja

Biserko
U nastavku emisije slu{ate Sonju Biserko iz Helsin{kog odbora za
ljudska prava u Srbiji. Ona je vlasnica jednog sjajnog obja{njenja ko-
lektivne odgovornosti. Napisala je jednom da, ako se ponosimo i ko-
lektivno slavimo pobedu na{ih ko{arka{a, onda je nelogi~no da ne
prihvatamo i ono {to je u na{e ime ura|eno devedesetih godina. Ali
ipak, moja omiljena re~enica koju je izgovorila Sonja Biserko je re~e-
nica koja nas je sve {okirala, jer je usledila odmah posle petog okto-
bra, a otprilike glasi – Oti{ao je fa{ista, dolazi nacista.
Sonja Biserko:
Srbija je ju~e pokazala da ne pripada Evropi, ona je iskora~ila iz Evro-
pe. Labus je dao ostavku, da li je to sad neki njegov moralni ~in ili je
to neka kalkulacija da ne}e da bude gubitnik u takvoj jednoj vladi, to
}e vreme pokazati. Me|utim, u svakom slu~aju cela vlada je trebalo
da dâ ostavku, a ne samo gospodin Labus. Mi imamo sada jednu situ-
aciju gde se cela vlada pona{a kao da }e Evropska unija ipak produì-
ti te pregovore u nekom periodu. Mo`da i ho}e, s obzirom da Evropa
ne èli Srbiju da ostavi po strani. Problem je to {to Srbija ra~una na
to, {to ona nije spremna da napravi nikakvu `rtvu, nikakav napor da
se uklju~i u taj proces, {to se najbolje vidi u nedostatku politi~ke vo-
lje da se locira i uhapsi Ratko Mladi}.
Ratko Mladi} predstavlja dodatno vaàn problem za Srbiju, jer nje-

gov odlazak u Hag, nakon {to je umro Slobodan Milo{evi}, doìvljava
se opet kao slu~aj koji treba, a to je i ta~no, da dokaè involviranost
Srbije u genocid u Srebrenici. Mislim da su razmi{ljanja i kalkulaci-
je na{e vlade da to treba odugovla~iti, sa~ekati da Hag zavr{i svoj
mandat, to zna~i jo{ dve-tri godine, me|utim, nekako se stalno previ-
|a da }e istorija Srbiju i Milo{evi}a staviti na mesto koje im pripada.
Zna~i, te{ko je da }e sve ono {to je dosad skupljeno u Hagu kao doku-
mentacija, ostati neupotrebljivo. Zna~i, to je jedno pravno nasle|e
koje ne}e popraviti poloàj Srbije. înjenica je da je posle smrti Slo-
bodana Milo{evi}a ovde odmah promovisana nova teza – da je on
umro nevin, da po{to vi{e nema optu`be o njemu, vi{e ne sme da se
05.05.06.
kaè ni{ta lo{e.
Nekako su Ko{tunica i patrijarh Pavle dali te gajdlajns kako o njemu

moè da se govori, u smislu da bi bilo necivilizacijski i{ta ru`no o nje-
mu re}i. I to je po{tovano, niti je o njemu bilo {ta ru`no re~eno, niti je
to bila prilika da se poentira ono {ta je njegovo nasle|e. Naàlost, Ko-
142 {tunica i njegova vlada su to nasle|e preuzeli kao svoju politiku. Pro-
sto, Srbija se pona{a kao neko ko ima klju~ za stabilizaciju i destabi-
lizaciju regiona i to je ~injenica, s obzirom da ona ima takvo central-
no mesto i ona }e to eksploatisati dokle god bude mogla.
Zanimljivo je da Vojislav Ko{tunica nije na{ao za shodno da se obra-

ti naciji ju~e, a pre nekoliko godina se obratio naciji povodom smrti
Gavrilovi}a. On je ju~e prosto pre{ao preko toga. S druge strane, to
isto moè da bude pokazatelj da je taj antiha{ki lobi jo{ uvek jak. Po-
stavlja se i pitanje ko je tu sad ja~i, ko rukovodi zemljom. Ja bih rekla
da je posle Milo{evi}eve smrti taj lobi znatno oja~ao. Evo, danas ima-
mo izjavu Milorada Vu~eli}a koji kaè da Labus ucenjuje ~itavu jed-
nu vladu i da je to nefer. On se javio u ime SPS-a, zna~i da njima ne
odgovara da ova vlada ode. Pitanje je ko rukovodi ovom zemljom, ta-
ko da bez obzira {to je Ko{tunica vrlo blizak sa tim blokom, pitanje je
da li on u ovom momentu raspolaè politi~kom mo}i koja je neophod-
na da se obavi zadatak hap{enja Ratka Mladi}a.
Ratko Mladi} je klju~na figura za Hag, rekla bih, s obzirom na njego-

vu veliku odgovornost za rat u Bosni, jer on je bio glavnokomanduju-
}i. Taj proces moè da se zavr{i dokazivanjem da je on bio povezan sa
Beogradom, kao {to svi znamo da jeste, me|utim, mislim da ova vlast
upravo to èli da izbegne. Sada, kada je Milo{evi} naprasno umro, sa-
da mogu da manipuli{u i odugovla~e sa predajom Mladi}a ili da ga
uop{te ne predaju. Istovremeno se odvija ovaj proces pred Me|una-
rodnim sudom pravde u Hagu, prema tu`bi Bosne i Hercegovine, u
kojem je srpska delegacija opet vrlo neprofesionalna. Ona istovreme-
no negira navode optu`be, a s druge strane traì diplomatsku nagod-
bu i traì nenadle`nost suda, tako da njena strategija pokazuje da
ona nema prave argumente. Vrlo je neubedljivo to {to oni govore pred
tim sudom. I mislim da bi bilo pravi~no da se ta presuda donese, jer
je za Srbiju danas veoma va`no da postoji taj pravni dokument, jer,
kao {to sam rekla, istorija }e Srbiju postaviti na svoje mesto. To je
prosto ne{to {to se ne moè izbe}i, ali u ovom momentu, kada proces
normalizacije u regionu jo{ nije ni po~eo, bilo bi jako va`no da se zna
od ~ega mi to po~injemo na{u normalizaciju, {ta se to desilo, na ~emu
se mi to mirimo.
Mislim, ovde se stalno govori o nekom pomirenju, a pri tom nemate

polazne osnove koje bi bile zajedni~ke za sve strane. Ratko Mladi}
ostaje simbol srpske agresije i genocida u Bosni i mislim da je to je-
Sonja
dan od glavnih razloga. âk i kada je Zoran \in|i} predao Milo{evi}a Biserko
Hagu, on nije mogao da se usudi da krene i na Ratka Mladi}a, jer je tu
postojao ogroman otpor. Zna~i tada, kada je on hapsio Milo{evi}a, i ta-
da je Ratko Mladi} bio mnogo va`niji nego {to je Slobodan Milo{evi}.
Bosanska strana ima dosta dobar pravni~ki tim. Pona{anje na{e de-
legacije kompromituje celu stvar, jer pokazuje da tu nema nikakve
empatije, da nema nikakvog ose}anja stida i odgovornosti za ono {to
se desilo. To su upravo ljudi koji su u~estvovali u projektu velike ili
pro{irene Srbije, kao Rale Stojanovi}. I oni je gr~evito brane zato {to
su svi i sami bili identifikovani s njom. Na neki na~in oni brane svo-
je ìvote, svoje karijere, svoje pozicije i ta sebi~nost je neverovatna. U
ovom momentu Srbija kao da nema energiju ni za {ta drugo sem da
spre~i Crnogorce da se osamostale, da spre~i presudu pred Me|una-
rodnim sudom u Hagu i da razvali ili uni{ti Ha{ki tribunal. To su tri
spoljnopoliti~ka prioriteta ove zemlje, svu svoju energiju ona je kon-
centrisala na te tri teme. Vojislav Ko{tunica je mnogo vi{e bio anga-
òvan u akciji protiv crnogorskog referenduma, nego u hap{enju Rat-
ka Mladi}a. Zna~i, on samim tim pokazuje da uop{te nije zaintereso-
van za sudbinu Srbije u ovoj fazi. To je takvo gubljenje vremena. I ka-
da se sve to zavr{i, osta}e jedno zgari{te.
To je dràva koja nema svoje granice, koja nije definisana, koja nema
identiteta, koja se identifikuje sa Ratkom Mladi}em i Karadì}em, sa
Slobodanom Milo{evi}em. Istovremeno se gazi na tom antikomuni-
zmu, ali to je jedna vrlo spretno kori{}ena floskula da bi se napravila
nova vertikala koja ide od Ljoti}a i Nedi}a, pa do Mladi}a i Karadì-
}a. Isklju~en je ~itav antifa{isti~ki pokret, jedino {to Srbiju uklju~u-
je u Evropu. I mislim da je jako va`no da Liberalna partija, Gra|anski
savez i ove manje partije u Vojvodini pre|u cenzus i u|u u parlament,
da se ~uju ti glasovi. Va`ni su i glasovi civilnog sektora, koji prema
poslednjim istraìvanjima ima trideset odsto poverenja gra|ana. To
je dosta dobar pokazatelj, barem ja li~no nisam znala da je percepci-
ja gra|ana onoga {to rade nevladine organizacije takva. I to je jedan
pokazatelj da se vi{e ne veruje partijama i politi~arima, da je to istro-
05.05.06.
{ena matrica i da gra|ani ~ekaju da ih neko mobili{e na nekoj drugoj
viziji, kao {to je to radio Zoran \in|i}.
Naàlost, u ovom momentu nema takvog mobilizatora. Ali êda Jova-

novi} podse}a na tu energiju i zato je on stalno na udaru svih medija
i svih politi~kih aktera. S jedne strane mu se pruà ruka i on se pozi-
144 va da se vrati, a s druge strane mu se preti da }e u slu~aju da se ne od-
lu~i za njih i dalje biti smatran delom mafije i tome sli~no. Zna~i, mi
imamo jedno izborno telo koje je apsolutno apati~no i to }e omogu}i-
ti vladavinu ove ili sli~ne vlade u narednom izbornom krugu. Bi}e to
koalicija takozvanog demokratskog bloka, Demokratske stranke,
DSS-a i jo{ nekih manjih partija, koje }e da podràvaju tu ve}inu da
bi se spre~ili radikali i SPS da do|u na vlast. Osnovni razlog takvog
stanja je nedostatak ponude.
Radikali imaju neki svoj plafon, koji su ve} dobacili i mislim da oni
nisu opasnost. Oni jesu jedna objektivno autenti~na srpska politi~ka
partija. Su{tinski problem Srbije danas jeste Demokratska stranka.
Ona ima taj potencijal ili ga je imala, ali je u kohabitaciji sa ovom vla-
dom pokazala da nije spremna da preuzme odgovornost za definisa-
nje druga~ije Srbije i mislim da }e na narednim izborima Demokrat-
ska stranka biti najodgovornija za ono {ta }e se eventualno desiti u
Srbiji. Naàlost, u ovom momentu ona ne pokazuje interes da ide u
pravcu u kojem je \in|i} i{ao. Ona ne pokazuje interes da pravi koa-
licije sa ovim manjim politi~kim partijama koje su te orijentacije. Ta-
ko da mislim da gra|ani u ovom momentu na ispravan na~in ka`nja-
vaju te partije, jer nemaju pravu ponudu.
Premijer Vojislav Ko{tunica zapravo nema tu energiju. âk i da ima

èlju, on nema tu energiju. To je jedan uàsno odgovoran posao, koji
zahteva celog ~oveka i koji zahteva jedan druga~iji pogled na ìvot.
Suvi{e dugo se gra|ani Srbije bave najprizemnijim stvarima, preì-
vljavanjem na najnièm nivou. Posle dvadeset godina svi su se uljulj-
kali u tome. Evo, dve nedelje niko nije radio, {to je neverovatno. Pro-
se~ni Srbin radi ~etrdeset osam minuta dnevno, {to je neverovatno.
To je pokazatelj stanja duha i ko }e to da pokrene i kako, to je pitanje.
Ja se bojim da }e to i}i tako {to }e svi oni koji }e hteti ne{to vi{e da
odu iz Srbije, kao {to ide i Crna Gora, kao {to ide Kosovo, da }e Vojvo-
dina uàsno da se bori za svoj ekonomski potencijal. Svako }e traìti
na~in da se izvu~e iz ove u~malosti. Ja ne mogu da kaèm ni da se tu
radi o nekom modelu, jer taj model je potro{en, on je poraèn.
Ta vlada o~igledno ne kontroli{e sve mehanizme mo}i, pogotovo u

vojsci i policiji. Zatim, imamo te silne i brojne tajkune, zna~i, pitanje
je u kom modelu dru{tva mi sada ìvimo. To je jedna ledina u kojoj
svako radi {ta ho}e. I poraàvaju}e su informacije o tome koliko mla-
Sonja
di ljudi ne putuju, koliko oni ìve u jednom autisti~nom dru{tvu. To Biserko
je sada glavni problem, kako otvoriti ovo dru{tvo. Mi u ovom momen-
tu niti imamo medije, niti imamo obrazovni sistem, niti imamo crkvu
i sve ostale institucije koje bi poku{ale da Srbiju usmere ka jednom
otvorenom dru{tvu. Sve te institucije zapravo deluju u suprotnom
pravcu.
Svetlana Luki}:
U velikoj smo nevolji.
Sonja Biserko:
Mislim da jesmo. To ide po nekoj inerciji koja nema smer, nema nika-
kve èlje, nema nikakve orijentacije i zato je mnogo teè sada nego
mo`da i za vreme rata. Onda su se ljudi ose}ali, barem deo gra|ana
koji su bili protiv rata, ali sada je vrlo te{ko na}i ta~ku u kojoj se ~o-
vek konstruktivno angaùje u dru{tvu.
Svetlana Luki}:
ûli ste gospo|u Sonju Biserko, a sada evo razgovora koji smo vodile
sa Biljanom Kova~evi}-Vu~o iz Komiteta pravnika. Sa Biljanom nije
lako voditi razgovor, ona je stalno na sudu, valjda svakog dana, jed-
nom u svojstvu optuène, a drugi put u ulozi advokata Vladimira Be-
be Popovi}a. Tako da tu ima posla po celi dan za Biljanu Kova~evi}-
Vu~o.
Biljana Kova~evi}-Vu~o:
Prvo, na pitanje da li me je odluka da se Mladi} ne izru~i iznenadila,
sledi paradoksalan odgovor – da, iznenadila me je. Ja sam bila ube|e-
na, ne znam odakle mi taj optimizam, da }e Ko{tunica da izru~i Mla-
di}a. U stvari, nije to bio neki optimizam, ja sam mislila izru~i}e Mla-
di}a, proda}e Mladi}a, dogovori}e se sa njim dokle on moè da ide u
tome da spase svoju vladu koja }e onda dugo, ve~no i bolno da vlada.
âk sam se i kladila da }e on njega ipak da izru~i. Ali jednu stvar ni-
sam ukalkulisala, a to je {ta sve Mladi} moè da ispri~a. Mladi} jeste
05.05.06.
ideolo{ki blizak Ko{tunici i SDS je ideolo{ki blizak Ko{tunici, to su
bratske stranke. Pa nerasformirane slu`be, sve to je doprinelo tome
da bi hap{enje Mladi}a dovelo u paradoksalnu poziciju samu vladu i
samog Ko{tunicu i slu`be bezbednosti i Radeta Bulatovi}a. To bi bi-
lo, na neki na~in, kao da si uhapsio samog sebe.
146 I onda, kada racionalno vratimo film unazad i kada vidimo da su svi
podaci o Mladi}u ozna~eni kao tajna, podaci o svim jatacima, jasno je
da tu ne{to ba{ debelo smrdi i da hap{enje Mladi}a predstavlja hap-
{enje svoje sopstvene biografije i svoje li~ne istorije i zato je to toli-
ko te{ko. I zato oni stalno insistiraju na tom tehni~kom pitanju, koje
zaista nije tehni~ko, nego su{tinsko. Onog trenutka kada uhapse
Mladi}a ipak se pokre}e neki drugi odnos, ne samo sveta prema na-
ma, nego i odnos prema sopstvenoj istoriji i sopstvenoj ulozi u njoj.
Ulog je suvi{e veliki za ovu vladu. Na stranu to {to nam se kaè da
smo mi taoci jednog jedinog ~oveka, oficira i onda slede te pateti~ne
izjave – ako si Srbin, soko, heroj, predaj se. Ve} mi je muka od svega
toga, ne, od po~etka mi je muka, jer to je jedna pogre{na koncepcija.
Nema on {ta da se `rtvuje za nas, to je ~ovek koga treba uhapsiti i u

tom smislu najzna~ajnija je izjava Vuka Dra{kovi}a koji je traìo
smenu svih ~elnih ljudi bezbednosnih i obave{tajnih agencija. Kod
nas to pre svega zna~i Rade Bulatovi}, za druge ni ne znam. Me|utim,
ono {to je problemati~no u Vukovoj izjavi je {to ni jednog jedinog tre-
nutka nije rekao – smena Ko{tunice. A Ko{tunica je taj koji je najod-
govorniji, ne zato {to je obe}ao, nego zato {to je njegova odgovornost
najja~a. Tako|e mislim da je vrlo zna~ajna Labusova izjava ju~e u Po-
ligrafu, kada je rekao: „Mi nismo taoci jednog ~oveka, nego dràvni
organi nisu radili svoj posao”. To je ta~na konstatacija, nema {ta da
se doda, me|utim, ja dodajem da smo mi taoci dràvnih organa, Ra-
deta Bulatovi}a, Vojislava Ko{tunice, ove vlade, ministra policije. Ka-
da potpredsednik vlade kaè da dràvni organi nisu radili svoj posao,
mi smo zaista u nevolji.
U ovom trenutku ne vidim izlaz. Mo`da }e Mladi} biti izru~en za ne-

delju, dve, tri, mo`da za pola godine, mo`da danas, sutra, ali o~igled-
no da je problem mnogo ozbiljniji. A zatim, mene brine i izjava Karle
del Ponte da je ona {okirana time {to je obmanuta. Pa mislim, ko joj
daje pravo kao tuìocu Ha{kog tribunala da bude obmanuta? Zna~i,
to je jedna politi~ka igra koju ja ne mogu da shvatim. Na kraju kao
posledicu imamo ~injenicu – ne, Mladi} nije u Hagu, Slobodan Milo-
{evi} je umro, protiv Stani{i}a i Simatovi}a je povu~ena optu`nica u
delu koji se odnosi na Srebrenicu. Sve ukazuje na to da }e taj lanac
komandovanja u daljem postupku u Hagu biti skra}en onog trenutka
kada uhapse Ratka Mladi}a. Ratko Mladi} }e biti onaj koji je najvi{e
odgovoran, {to nikako nije dobro. Kakav god da je on, nije se u njego-
voj glavi u tom trenutku rodila ideja da izvr{i genocid u Srebrenici, Biljana
Kova~evi}-
nego je to jedno kolektivno delo dràvnih organa, to je isplanirano Vu~o
zajedni~ki. U tom smislu, ne nalazimo se ba{ u najboljoj situaciji, a
naro~ito }e biti te{ko nama u Srbiji.
Mo`da je suvi{e pretenciozno da sad nas isturam u prvi plan, ali ka-
ko da ìvimo jednog dana, ukoliko sada ne budu pali svi, od Radeta
Bulatovi}a nadalje. Radeta Bulatovi}a pominjem kao simbol konti-
nuiteta izme|u Milo{evi}a i novih struktura, i uop{te tu slu`bu dr-
àvne bezbednosti pominjem kao simbol kontinuiteta. To je Oli Ren
na kraju rekao, da su problem slu`be, to je rekao i Miroljub Labus –
da je problem nemogu}nost kontrole slu`bi.
To takozvano `rtvovanje na{ih takozvanih heroja i njihov odlazak u

Hag je nedvosmisleno pokazalo da je Ko{tunica spreman da sara|uje
sa Ha{kim tribunalom samo pod tim uslovima. To su vrednosno izo-
pa~eni uslovi i u tom smislu Ratko Mladi} verovatno ne pristaje na tu
vrstu `rtvovanja. ôveku se jednostavno ne `rtvuje, on ne}e da ide u
doìvotni zatvor da bi Ko{tunica bio na vlasti. Mislim, ne}u da prav-
dam Ratka Mladi}a, daleko od toga, ali on o~igledno nije spreman da
ide pod uslovima pod kojima su i{li ostali ha{ki optuènici i tu je na-
stao problem. Zna~i, sad treba uhapsiti Ratka Mladi}a, a to zna~i
uhapsiti samog sebe, jer mi bukvalno ni jednom od petog oktobra
naovamo, a posebno posle 12. marta i ubistva \in|i}a, nismo ~uli da
se ova vlada distancira od politike Slobodana Milo{evi}a u smislu –
mi smo poraèni, politika koju je vodila Srbija je poraèna, ta politi-
ka je bila politika zlo~ina, ta politika je proizvela zlo~ine i u tom smi-
slu mi pravimo distancu i osu|ujemo tu politiku.
Onog trenutka kada mi osudimo tu politiku i na{a pozicija }e biti

mnogo lak{a, ali tog trenutka kada mi osudimo tu politiku, Ko{tuni-
ca vi{e ne moè da bude predsednik vlade, jer je on deo te politike. Mi
nikada nismo ~uli iz usta Ko{tunice, da ne pominjem Bulatovi}a i
ostale, ni od koga nikada nismo ~uli – ej, Mladi} je optuèn za najmon-
struoznije zlo~ine. Ne, nego smo mi stalno slu{ali ovo {to je sad Velja
onako epski doveo do krajnjih granica: „Sokole, predaj se, `rtvuj se za
05.05.06.
nas”. S kojim pravom ti poziva{ ~oveka da se ubije i `rtvuje za nas,
ako ti misli{ da on nije kriv? S kojim pravom? Koja je to moralna pozi-
cija? Mi zaista jesmo u nevolji, izru~ili ga ili ne, mi jesmo u nevolji.
Izlazak Labusa iz vlade je jako dobar, i nekako sam o~ekivala da on

podnese ostavku. Moja kalkulacija je bila – Labus }e sto posto da dâ
148 ostavku, on verovatno dobro stoji u tim raznim me|unarodnim insti-
tucijama i verovatno odande prima signale da je pre|ena granica i on
se sada izvla~i iz toga. G17 plus se zaglibila u te afere i previ{e ugra-
dila u taj finansijski sistem. I to Dinki}evo pona{anje i to njihovo pre-
uzimanje kontrole nad svime {to se ti~e finansija u ovoj dràvi, to
stalno pronalaènje novih krivaca, koji treba da prikriju njihovu od-
govornost. I ta njegova najava rasformiravanja Trgovinskog suda i
hap{enje Kljajevi}a govori da su oni ljudi koji moraju da ostanu na
tom brodu do kraja. I moja procena je da }e Dinki} da preuzme tu par-
tiju zvanu G17 plus, i da }e isto tako da iskoristi ovu priliku da se jo{
bolje ugradi u sistem, a da }e DSS jo{ vi{e da se utvrdi u svojim mini-
starstvima sile.
Nehap{enje i neisporuka Mladi}a Ha{kom tribunalu }e njih jo{ vi{e

da u~vrsti u toj vladi. Ne isklju~ujem mogu}nost da oni sada krenu u
lavinu napada na Labusa, ne isklju~ujem mogu}nost da se ponovo
otvori afera „Erikson”, pa da krene ono – uuu, kakav je to gad. Zna~i,
ko iza|e iz jata ima da strada, to je taj kolektivisti~ki duh, ali ovog
puta nije samo to, nego imaju i mnogo toga da za{tite. Mi smo tragi~-
na dràva u kojoj na{a sudbina zavisi samo od iskaza svedoka sarad-
nika, zna~i samo od onih koji su otpali od vlasti, a koji su i sami bili
duboko upleteni u razne stvari. Ali onog trenutka kada do|u u pozi-
ciju svedoka saradnika, oni bivaju i progonjeni i ne mogu da progovo-
re. To je bio slu~aj sa Kari}em i ja se bojim da }e se to sada ponoviti
sa svakim onim ko bude izlazio iz ove vlade. To je manjinska vlada,
da ne zaboravimo, podràna formalno od socijalista i neformalno od
radikala. I mislim da nam se zaista ni{ta, ni{ta dobro ne pi{e. Nisam
katastrofi~ar, ali 21. maja Crna Gora definitivno odlazi svojim putem
i mi ostajemo sami u crnom mraku sa ovom vladom. Ona }e i dalje na
neki na~in biti podràvana od Evropske unije, ali ne tako da mi u|e-
mo u Evropu onako kako se tamo ulazi, uz po{tovanje evropskih vred-
nosti, nego – eto tako.
Trebalo bi ukinuti SMS poruke, to sam ju~e razmi{ljala, i trebalo bi
ukinuti komentare na forumima. Ja mislim da se mi svi sad ispucamo
SMS porukama i kao super, vidi {to smo to dobro rekli, vidi {ta je ovaj
kazao, vidi {ta je ovaj odgovorio. Nema motivacije da se ne{to kvalita-
tivno promeni. Hajde sada da napravim jednu digresiju, evo gledaj
„BK”, ukinuli su „BK” na jedan na~in koji je stvarno uàsan. I onda, ti
krene{ da postavlja{ pitanja na koji na~in su dodeljene te frekvencije, Biljana
otkriva{ mogu}e sukobe interesa i korupciju, a onda ti se na televizo- Kova~evi}-
Vu~o
ru pojavi Milomir Mari}, a ako nema njega, onda je tu Popov. I onda i
oni ljudi koji su hteli ne{to da urade kaù: „E, pa ne mogu da se borim
za Popova, da idem za Popovom, stvarno ne mogu”. I {ta }e{ sada?
Mislim da sam ba{ u tvojoj emisiji pro{li put rekla – ako pro|e Kari},
pro}i }e sve. Ja zaista mislim da je Kari} bio taj test, on je bio ~ovek
koji je imao objektivnu mo}, on je bio ~ovek koji je sa Ko{tunicom
u~estvovao u kampanji protiv \in|i}a. On je ~ovek koji je kazao, tek
kad je pao, opet kao svedok saradnik, je l’: „Ho}u da kaèm kako smo
ru{ili \in|i}a, ho}u da kaèm kako mi je nare|ivao Ko{tunica”. Ali
Kari}a vi{e nema. Mali broj ljudi se usudio da kaè: „Hajde da saslu-
{amo {ta Kari} ima da kaè, da se utvrdi {ta se dogodilo”. Ne, posto-
ja}e razni forumi, postoja}e Pe{~anik, postoja}e SMS poruke i na to-
me }e se sve zavr{iti. Pre neki dan je Zoran Lu~i} gostovao u Poligra-
fu, i on je rekao ne{to {to je meni bilo jasno od samog po~etka. Stal-
no se govori o strahu od radikala, da taj strah drì Ko{tunicu na vla-
sti, a Zoran Lu~i} je rekao da radikali u apsolutnim brojevima padaju
i u tom smislu kohabitacija na koju se tera DS nije dobra.
Da li bi ti ponovo glasala za Borisa Tadi}a ako bi on u{ao u koaliciju

sa DSS? Ne bi nikada vi{e i niko od nas ne}e. Izgubi}e svi, jer DSS ne
pripada demokratskom bloku. Ne pripada, jednostavno ne pripada.
To je jedna la`na pri~a koja se servira u inostranstvu i to je ne{to {to
je pogubno za nas. Ne moè, Ko{tunica sa tom vrstom ideologije, sa
Bulatovi}em, Jo~i}em i ostalima nije demokratski blok, da se razu-
memo, nije. I onda se opet vra}amo na generala Stankovi}a, koji je re-
kao: „Ko{tunica }e se obratiti naciji”. Verovatno je mislio da je to lo-
gi~no, ali kada je ikakve veze imalo to {to je logi~no sa time {ta }e Ko-
{tunica da uradi. Imamo iskustvo od ovih nekoliko godina od petog
oktobra da sve {to je bilo logi~no Ko{tunica nije uradio. Kada je \in-
|i} hapsio Milo{evi}a, Ko{tunica je bio uvre|en i iza{ao je iz vlade.
[ta se od tada promenilo, pa }e on sada ne{to drugo da uradi sa Mla-
di}em? Ni{ta se nije promenilo.
I za{to Karla del Ponte veruje Ko{tunici ne znam, to treba pitati nju.
05.05.06.
Za{to Evropska unija i Solana insistiraju na tome da je Ko{tunica re-
{enje za Srbiju i da je ovo stabilna vlada, ne znam, nije mi jasno. Za-
{to ga toliko favorizuju u odnosu na Crnu Goru, i taj njegov koncept
dràve koja ne postoji, tu fiksaciju i to {to ne dozvoljava Crnoj Gori
da izabere svoj put i da odlu~uje o sopstvenoj dràvnosti, ne znam.
150 Sve su to pitanja koja su na stolu i na koja ja nemam odgovor. Mogu
samo da osetim nemo}, jer je preko Ko{tunice Milo{evi} pobedio. I
onda ta sahrana, Ko{tuni~ini ljudi su stajali na toj sahrani. I za{to
sam ja o~ekivala, sad se ljutim na samu sebe, za{to sam ja o~ekivala
da }e on ipak izru~iti Mladi}a? Bojala sam se da }e i izru~enje Mladi-
}a Hagu pro}i kao – evo, i poslednji uslov je ispunjen, sada orgijamo,
slavimo. Bojala sam se da se opet ni{ta su{tinski ne}e uraditi, a vi{e
ne bismo imali ~ak ni to, ~ak ni to.
Sada se malo sva|am sama sa sobom, za{to sam ja o~ekivala da }e

Ko{tunica njega da izru~i i za{to neprekidno zaboravljamo kako su
tekle stvari posle petog oktobra? Ako ho}emo toga da se setimo, od-
mah }emo shvatiti Ko{tuni~ino neizru~ivanje. Od petog oktobra pa
naovamo, Ko{tunica je sve vreme minirao razvoj demokratije i mo-
dernizaciju Srbije.
Kako moèmo da o~ekujemo demokratiju sa Radetom Bulatovi}em

kao {efom BIA? Kako? Kako moèmo da o~ekujemo demokratiju u si-
tuaciji kada glavni, kao nezavisni analiti~ar \or|e Vukadinovi} ka-
è: „Nevladine organizacije su te koje su radikalizovale scenu u Srbi-
ji zbog toga {to su postavile pitanje Srebrenice”? Zna~i, ne postavlja
se pitanje Srebrenice kao uàsnog doga|aja, nego se postavlja pita-
nje za{to smo mi na desetogodi{njicu Srebrenice uop{te postavili ta-
kvo pitanje. I to postane op{ti stav. Kako moèmo da o~ekujemo raz-
voj demokratije sa ministrom policije koji {alje onakve izve{taje, pa
ne mogu da se ne smejem. Prvo nije bilo nikakvog sastanka sa Legi-
jom, onda ga je bilo, onda nije bilo bele{ke, pa je onda dao bele{ku, ko-
ja je smehotresna. Mislim, to bi bilo smehotresno da je u pitanju
Monti Pajton, Mel Bruks, ne znam, ali nije smehotresno, jer mi u to-
me ìvimo.
Kako moèmo da o~ekujemo demokratiju, kada oni od nas prave maj-

mune dnevno, ali dnevno? Evo, sad moram da kaèm, svi dnevnici, od
RTS-a do B92 su isti, ali isti, tu nema razlike ni u nijansama. Osim {to
je Labus bio na B92 i to mu je bila labudova pesma, jer on se vi{e nig-
de ne}e pojaviti. Na svim medijima vlada potpuno ista interpretacija
doga|aja. Slu{am ju~e raspravu i ne mogu da verujem, jurila sam ku-
}i da vidim {ta se de{ava. Ja sam mislila sada }e da bude otvoreni stu-
dio, rasprava, obja{njenje, obra}anje Ko{tunice. Mi celog dana ~eka-
mo kao majmuni da nam se oni obrate, a onda nam on {alje ono ne-
mu{to, uvredljivo saop{tenje. I {ta sam uradila ju~e, u nemogu}nosti
da bilo {ta u~inim? Po~ela sam da surfujem po Internetu i da traìm Biljana
po raznim forumima reakcije ljudi. I onda je opet bilo kao – u, {to je Kova~evi}-
Vu~o
ovaj odli~no odgovorio, super, e, ovo je super, vidi ovu budalu. I tako
sam provela celo ve~e. Pretpostavljam da su svi ljudi koji su o~ekiva-
li neku vrstu reakcije isto to radili. Daj da vidimo kakve su reakcije. I
{ta ima{ od tih reakcija? Ni{ta, apsolutno ni{ta, danas neizru~enje
Mladi}a vi{e nije vest.
A onda je krenulo – ali Oli Ren je govorio vrlo pa`ljivo, pa da li je re-

kao suspenzija ili prekid. Nisam mogla da verujem, po~ela sam da se
smejem. Pa kao – birao je re~i zato {to nam je blagonaklon, pa nije
hteo da kaè suspenzija. E sad, po{to je on rekao – prekid, to zna~i da
proces pridruìvanja odmah moè da se nastavi. A da je rekao – su-
spenzija, {ta bi bilo? Analiziraju re~i ~oveka koji je jasno rekao – go-
tovo, prekinuto, nema vi{e. Stalno dobijamo udar za udarom. Milo{e-
vi} umire u Hagu, Mladi}a ne izru~uju, a i da ga izru~uju, to ~ine pod
takvim okolnostima da ljudi misle da je to samo pitanje jedne velike
trgovine. Svet pristaje na to, Karla del Ponte pristaje na to, ona nam
pla~e na ramenu i kaè: „On me je obmanuo”. Pa sad stvarno, da pa-
tim i zbog toga {to je Karla del Ponte obmanuta. Nije problem u tome
da li je ona obmanuta, problem je u tome {to se taj ~ovek jo{ uvek ne
nalazi u Hagu. I problem je {to se to minimalizuje do te mere da vi{e
nije ni vest.
Pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu oni zapravo brane Milo{e-

vi}evu politiku. I nisu to oni, to smo mi i oni brane nas. Ja zaista ne
èlim da me neko tako brani. I dalje insistiraju na tom besmislenom
procesno-pravnom prigovoru da Me|unarodni sud pravde u Hagu ni-
je nadleàn zato {to SRJ u to vreme nije bila ~lanica UN, pa samim tim
nije bila obavezna da po{tuje Konvenciju o genocidu. Pa to je monstru-
ozno. Imala sam raspravu sa Ivanom Jankovi}em, advokatom, na Stu-
diju B i bili smo ba{ dosta èstoki. On je rekao da sam ja pravnica i da
moram da po{tujem procesno-pravne prigovore, bez obzira koliko da
mi se ne svi|aju, na {ta sam rekla: „To nije procesno-pravni prigovor,
to je prigovor koji odraàva su{tinu na{e amoralnosti”. Zna~i, iza|em
iz UN i ne moram da po{tujem Konvenciju o genocidu, pa }u malo da
05.05.06.
pobijem ne znam koliko hiljada ljudi, pa }u onda da se vratim u UN i
da kaèm – pa dobro, nisam bila ~lanica. Ja sam mislila da }e oni od-
ustati od tog prigovora, pokri}e se u{ima, nikad ga vi{e ne}e spome-
nuti. Vidim ju~e da su ga opet spomenuli. U zavr{noj re~i oni i dalje
traè da se sud oglasi nenadle`nim, jer mi nismo morali da po{tuje-
152 mo Konvenciju o genocidu. To se ne radi.
Druga stvar koja je jako va`na je da je neko podmetnuo stav da se tom

tu`bom optuùje ceo narod da je genocidan. To je budala{tina o kojoj
zaista ne èlim da raspravljam. Niko nikada nije optuìo ni nema~ki
narod da je genocidan, nikad. Ako pravimo analogiju sa doma}im su-
dovima, Me|unarodni sud pravde u Hagu je kao parni~ni sud i on se
ne bavi nikakvom krivi~no-pravnom odgovorno{}u, to je sud koji
utvr|uje da li je Jugoslavija izvr{ila agresiju i genocid, a tek nakon
toga se utvr|uje i visina naknade {tete. Zna~i, prvo se utvr|uje osnov
i mi }emo sada ~ekati presudu suda o tome da li je postojao osnov ili
ne. Osporavaju}i to da postoji osnov za odgovornost Jugoslavije, za
odgovornost da se plati {teta, na{ pravni tim se toliko ubacio u odbra-
nu politike Milo{evi}a i u negiranje zlo~ina za koji je ve} utvr|eno da
se dogodio. Ju~e sam tamo ~ula da paravojne formacije [korpioni, Ar-
kanovi Tigrovi, Crvene beretke i sve one trupe koje su bile tamo nika-
kve veze nisu imale sa dràvom Srbijom. Ja nisam od onih {to su sre}-
ni zato {to je Bosna podnela tu`bu, zaista iskreno patim zbog toga
{to }emo mo`da morati da pla}amo ratnu {tetu, ali jo{ vi{e patim
zbog toga {to moja dràva nije spremna da napravi tu distancu, da
osudi politiku zlo~ina, koja je toliko zla nanela, pre svega ljudima u
Bosni i Hercegovini.
I sada smo mi zapravo osramo}eni. Ni u ime bilo kakvog patriotizma,

ni u ime moje èlje da ìvim u ovoj dràvi, ne èlim da stanem iza zva-
ni~nih predstavnika koji nas zastupaju pred Me|unarodnim sudom
pravde. Ne moè{ braniti neodbranljivo. Moja intimna èlja je da to
u|e u neku vrstu diplomatskih pregovora, ali ne moè{ to da uradi{
bez osude te politike. Ne moè{ da se pravi{ da nisi svedok onoga ~e-
ga si bio svedok za sve vreme Milo{evi}a i da insistira{ i dalje na be-
smislenoj Milo{evi}evoj formulaciji da Srbija nije u ratu, kada svi
znamo da smo bili u ratu. Zna~i, mi i dalje insistiramo pred Me|una-
rodnim sudom pravde da Srbija nije bila u ratu. Stvarno smatram da
su ove generacije koje dolaze potpuno nedu`ne u celoj stvari, ali one
}e pla}ati cenu na{eg ludila i na{e nesposobnosti da kona~no osudi-
mo pro{lost.
Mi moramo da defini{emo {ta nije bilo dobro. Znam da tu ne postoje

formulari, ali postoji ubica i postoji `rtva, to postoji i mora da se ka-
è – to nije bilo dobro i mi se od toga distanciramo. Mi sve vi{e i vi{e
ponovo prihvatamo Milo{evi}evu politiku i zato se sad taj krug zatva-
Biljana
ra. Da, promoter svega toga jeste Ko{tunica, Ko{tunica jeste Milo{e- Kova~evi}-
vi}ev sledbenik, on je, kako je on sam insistirao, pobedio Milo{evi}a Vu~o
na izborima, ali to je bila obi~na smena vlasti. U celoj toj kombinaci-
ji jedino je smetao \in|i}, jer \in|i} nije predstavljao smenu vlasti,
nego je \in|i} predstavljao nekoga ko je svrgao Milo{evi}a. Ko{tuni-
ca nikad nije hteo da predstavlja nekoga ko je svrgao Milo{evi}a, ne-
go nekoga ko je demokratski smenio njegovu vlast, a ako mi budemo
izigravali grofove u izgnanstvu, ljude koji su demokratskim putem
promenili vlast, pri tom zapalili i skup{tinu i televiziju, onda }e nam
dolaziti na ekran Vu~eli} i govoriti da smo vandali koji su, eto, bezve-
ze zapalili skup{tinu i televiziju.
I naravno, to ~uvanje Radeta Markovi}a, ta {izofrenija koja se pravi

oko \in|i}evog ubistva. Mi jo{ uvek nemamo definisano u javnosti
za{to je \in|i} ubijen. Jo{ uvek nije javno re~eno da je ubistvo \in|i-
}a bilo dràvni udar. Mi ne}emo nikud do}i dok se ponovo ne otvori
pitanje za{to je Ko{tunica iza{ao iz vlade kada je Milo{evi} predat
Hagu. To je klju~.
Svetlana Luki}:
Bila je ovo Biljana Kova~evi}-Vu~o, a sada prvi put u Pe{~aniku govo-
ri mladi emigrant, umetnik iz Irske, Vuka{in Nedeljkovi}. Slede}i
snimci sadrè jake scene nasilja, nije preporu~ljivo za starije od
osamnaest godina.
Vuka{in Nedeljkovi}:
Svestan sam postao, pa recimo devedesetih na demonstracijama de-
vetog marta. I onda sam se razo~arao u sve to, onda je do{ao rat, Pr-
va beogradska, Tadi} koji nas je vodio na proteste gde je bio \in|i} i
Le~i}, koji je tada super pri~ao. I to je to. Onda je do{lo bombardova-
nje, onda sam ja zapalio preko. I naravno, ubistvo \in|i}a, kada se
nekako sve sru{ilo. Slu~ajno sam bio sa mojom super drugaricom
Emili iz Londona, ona je pola Japanka, pola Engleskinja, mi smo bili
nekoliko desetina metara od ubistva premijera. Meni se tada ceo svet
sru{io, a ona je trebalo da ima izlo`bu tog dana u SKC-u, ali sve je bi-
05.05.06.
lo odloèno. I to je ta kap koja je prelila ~a{u definitivno. I tada sam
oti{ao i rekao sam: „Nikad se vi{e ne vra}am, {ta god, makar prao
sudove”.
Svetlana Luki}:
154 [ta je to, Vuka{ine, tebi ovde toliko nepodno{ljivo?
Ovde je nepodno{ljivo sve. To je izjava veka, kada je Samardì} izja-
vio da je Ko{tunica petog oktobra trebalo da zavr{i u gepeku, a ne na
terasi. I onda ga onaj Timofejev pita, ne znam ni kako se zove njego-
va emisija, kao: „Zar nije ta izjava pregruba?” Pa, kako je pregruba,
nije, treba jo{ ja~e, grublje to izjaviti, jer je to stvarno istina. On je taj
koji sada navodno spava, on je taj na{ neki sneva~, ali on vu~e sve
konce i ja kapiram da mi njega ne}emo da zbacimo ne znam jo{ koli-
ko. Ide na Mokru goru, druì se sa Pahomijem, tu je Matija, naravno,
koji moè da se kupi na trafici. Kupite jutarnju dozu: vinjak, pa Kurir
i Sportski ùrnal i Matija Be}kovi}, nacionalista jedan odvratni, na
svakom kiosku moè da se kupi, i Kusta i tako. Neka se oni druè ta-
mo, samo da ih ne gledamo, neka se zamona{e, to bi bilo najpametni-
je da urade, ako mene pitate. Ma, mislim, jezivo.
Meni je bilo apsolutno nepodno{ljivo i ja sam oti{ao glavom bez obzi-

ra, rekao sam: „Ma, sve }u da radim, samo ne mogu vi{e, ozra~io sam
se najstra{nije”. I tako, malo po malo, od Londona preko [vajcarske,
~ak sam i do Indije stigao. Imao sam gomilu iskustava, ìveo sam kao
sanijasin osam meseci, nisam imao dinara osam meseci, i{ao sam po
severnoj Indiji, ljudi su mi davali pirina~, krompir, to sam jeo i tako,
spavao na ulicama.
Svetlana Vukovi}:
@iveo si kao sanijasin?
Da, da, kao sanijasin, imao sam narandàstu ode}u, per~in kao kri-
{ne, mada nisam bio kri{na, i tako, i{ao sam i meditirao, radio jogu,
u {umi, maltene, spavao na zemlji, ìveo od tu|e milostinje. I tad sam
se ono, nisam se prosvetlio, ali imao sam iskustva nevi|ena.
Svetlana Luki}:
Kada si zbrisao iz [vajcarske?
Zbrisao sam iz [vajcarske zato {to sam bio u zatvoru trideset pet da-
na zbog dva razloga, prvi razlog: jer sam zapalio cigaru. Oti{ao sam
da kupim psa, jer niko nije hteo da se druì sa mnom kao sa Srbinom, Vuka{in
Nedeljkovi}
ono, maltene, zlo~incem, kao da sam ja bio u Vukovaru i Sarajevu i
Ra~ku i to, i onda sam hteo da kupim psa, jer niko nije hteo da se dru-
ì sa mnom. I onda mi je gazda rekao: „Sa~ekaj malo, idem ja na ru-
~ak”. I onda sam ~ekao psa i legao na travu, zapalio cigaru i samo ~u-
jem sirene, dolazi milicija, ni{ta me ne pita, hapsi me, odvodi me u
stanicu, iz stanice pravo u zatvor. I u zatvoru mesec dana, dok su mi
vadili krv, urin, dok su proverili da li sam narkoman ili nisam, ispo-
stavilo se da nisam. Drugo, moja cimerka, koju pozovem da je pitam
ne{to za neko predavanje, uhvatim je za rame i ona me tuì za seksu-
alno zlostavljanje, pa me vode u bolnicu, pa mi rade spermogram...
Svetlana Luki}:
Kako si se zadesio u toj [vajcarskoj? I kao da nisi ba{ mnogo gledao
{ta se de{ava oko tebe?
Nisam, Svetlana, to je neverovatno, tamo milicije nema, ali tamo je
fascinantno to {to se svaki gra|anin pona{a kao milicioner i ima{ taj
ose}aj kao su oko tebe duhovi, kao da te neko posmatra. Ja sam imao
taj rad u Irskoj, gde sam kao u Sin sitiju od drveta napravio postolja
za glave, to su kao ti duhovi koji te gledaju, odseku ti glavu i stave te
na zid. I ne moète ni{ta da uradite, a da vas neko ne primeti. Taj si-
stem represije, taj sistem da vas neko posmatra, da ste vi|eni, da vas
neko gleda, da vas kontroli{e, kao Veliki brat, ali Orvelov, ne ovaj ko-
mercijalni, pornografski i erotski na B92 {to }e da ide.
I sad kao vru}ina je i super, ja mnogo volim da hodam bos, skinem pa-
tike i krenem da hodam bos i sednem na plo~nik i eto opet sirene, in-
formativni razgovor, za{to si ti bos, pa da li ima{ para. Ali jo{ je fasci-
nantnije kad idem Knezom i obu~em patike i sako, to je meni super i
startuje me devojka i kaè: „Pa da li je mogu}e da nema{ para da ku-
pi{ cipele?” Ne{a Klik je rekao na „Pinku” da ne moè{ ti patike i sa-
ko, to ne ide, to nije bilo na „Pinku”, zna~i, samo {to je na „Pinku”, to
moè – ogromne sise, liposukcija. Ovde je lak{e i}i na liposukciju i na
05.05.06.
botoks i ove kiseline nego lepo zavr{iti fakultet i ~itati knjige. I naj-
jadnije mi je kad vidim moje drugarice koje su nekada bile okej, i sa-
da ih vidim u „Idiotu”, kafi} „Idiot” tamo kod Botani~ke ba{te, vidim
njih dve sa onim masnim, odvratnim Amerikancima {to imaju pede-
set – {ezdeset godina, debelim, zadriglim, ono, muvaju ih, kao – samo
156 da te ja kresnem, ja }u da ti kupim torbicu zlatnu, ono „Dol~e-Gaba-
nu” i „Pradu” i bi}e nam super.
Uzeo sam foto aparat i snimao sam po Knezu. I da vidite te devojke,

da vidite tu modu. Mislim da su moda i pravoslavlje ubili najbolje ri-
be iz {kole, zajedno sa „MTV”.
Zbrisao sam glavom bez obzira iz [vajcarske i oti{ao u Irsku, zna~i,

direktno iz zatvora mene sprovode u kombiju kao da sam Legija, zna-
~i, Legija je malo dete, i ubacuju me u avion i kao sprovode me ovde i
ja pravo u Irsku i to je bio ono, skroz stress relief. Tamo sam gledao
okean, igrao se s decom i gledao ljude koji, po{to su tamo planine od
devetsto {ezdeset metara, i sad oni nose kamenje iz podno`ja – ho}e
da naprave planinu. Onda sam ih posmatrao kako prave planine, mi-
slim, poku{avaju. Pa fjordovi, pa vo`nja kolima, pa super. Ne znam,
jezivo je ovde, da se opet vratim na izjavu stole}a Nikoli}evu: „Ako vi-
dite Zorana, recite mu da je i Tito imao problema sa nogom neposred-
no pred smrt” ili Tijani} koji kaè: „\in|i} je ubijen zato {to je bio ve-
liki Srbin”. I ja onda razmi{ljam, da li te ljude ubiti ili ne, i onda sam
se setio, kad sam bio u Oksfordu, ima taj muzej jednog avanturiste
koji je obi{ao ceo svet i on je skupljao raznorazne stvari. Pa imate {ta
su Eskimi nosili u devetnaestom veku, pa Afrikanci, pa Arapi i tako
dalje. I onda odete u jedan deo, ne znam kako bi to preveli, kao sma-
njene glave. E, to bih sa Nikoli}em i Vu~i}em uradio, zna~i, odse}i im
glavu, staviti u tu kiselinu da se glava smanji i napraviti izlo`bu. I on-
da bih imao kao foldere, pa tu bi bili radikali, sa Ko{tunicom recimo
i sa Tadi}em bih napravio ]ele kulu, to mi je nekako gotivnije, a sa
Ne{om Klikom i sa ovim Mitrovi}em i tom ekipom, to je ne{to jo{ od-
vratnije, ali ne znam {ta, da li na kolac. Ma super su bili Turci, za nas
su oni majka Mara. I eto, to bi bio mnogo jak muzej, tu bi onaj ârls
Sa~i odlepio, on se loì na te bizarne stvari. Garantujem da bi on to od-
mah kupio, dao bi milion funti. Samo da im nekako odse~emo glave.
Svetlana Luki}:
Govor mr`nje.
Da, ovo jeste govor mr`nje, jesam ostra{}en, priznajem. Ovde kao da
si pijan, kao da si drogiran. Da, imam taj utisak, kao da nas drogira-
ju, a drogiraju nas od ujutru, od Kurira, Nacionala, Sportskog ùrna-
la. Samo pro|ete Knezom, sve vam je jasno, uàsno, potpuno kao da
ste na LSD-u non-stop, konstantno. Sve je zaga|eno ovde i voda i va-
zduh, ma sve. Ma i ako je, i treba, ma i da nas bombarduju ponovo. Ma Vuka{in
Nedeljkovi}
onaj [irak je idiot {to je to spre~io, sve je mostove trebalo sru{iti. To
bi bilo idealno, da su ga|ali ove ~uvare mostova, potop da se napravi.
Ali nas ne}e ni da bombarduju, kao skupo je to, nego nekako da mi
skupimo kintu da nas oni bombarduju, to bi bilo super. Eto, da zavr-
{im s tim govorom mr`nje. I onda da do|em, da popijem kafu i to fil-
ter kafu u Knezu i zapalim pljugu i da se vratim istog dana, eto, to mi
je èlja. Pusti snovi, nikada se to ne}e ostvariti, draga Svetlana, nikad.
Na Oktobarskom salonu }u imati rad sa fotografijama mesta gde su

se desile prili~no bizarne stvari, od prosipanja mozga Vlajka Stoiljko-
vi}a ispred skup{tine, do ubistva Badè u „Mama mia”, do Hrama sve-
tog Save, gde se nesre}ni ~ovek koji je stavljao krst na kupolu okli-
znuo i poginuo, do, ne znam, „Zarinih” prodavnica, do reklama za R-
Max ~etvorku. A Ivana Grahovac, moja drugarica koja je zavr{ila ~e-
lo na Kraljevskom koledù u Londonu, napravi}e kompoziciju koja }e
poku{ati da isprati taj neki vizuelni identitet, i to bi trebalo da bude
jako dobro, zna~i u oktobru. Do Urgentnog centra sam hteo da odem
da snimim, pa su me maltene hapsili, jer tamo ne sme da se snima,
hteo sam da vidim mesto gde je doveden \in|i}. Zna~i, ovde ako ho-
}ete da di{ete, morate da pi{ete dopis. Ovde je neverovatno na sva-
kom koraku, ja krenem od ta~ke A do ta~ke B i od ta~ke A do ta~ke B
na|em jo{ hiljadu ta~aka. Ovde svaki }o{ak miri{e na zlo~in, na ubi-
stvo, na klanje, na silovanje, na ne{to jezivo. To, taj miris, to se ose}a
kao Sin siti, pozavideli bi nam svi ovi najbizarniji reditelji, bili bi pro-
sto presre}ni ovde, njima bi bila uìvancija ovde. I meni je ào {to ne
postoji nijedan dobar dokument o tome, nema nijedne izlo`be. Ho}u,
eto, neka sad neko meni pomogne da ja na|em kome da se obratim,
jer meni je frka da idem da se vidim s Tadi}em, meni je frka da zovem
ènu pokojnog premijera \in|i}a, da traìm samo te stvari da mi ne-
ko dâ na jedan sat, da fotografi{em i da stavim na bilbord i da dole ide
izjava Nikoli}eva da je i Tito imao probleme sa nogom pre smrti. I Ti-
jani}eva da je \in|i} ubijen zato {to je bio veliki Srbin itd.
I onda idem Knezom na Vrbicu i tamo je milijardu ljudi i smu~i mi se
05.05.06.
ìvot, i svi nose ven~i}e. I setim se onda i kaèm – daj ~ove~e, kako bi
to bio dobar bilbord da pi{e: ljudi su i{li Knez Mihajlovom ulicom i
nosili ven~i}e osve{tane Pahomijevom spermom. Ja bih to hteo da
uradim, u crkvu da odem neku, na oltaru onako da bude Hrist, pa on-
da da preko Hrista neko nacrta Karadì}a, a pored je Mladi}, Ko{tu-
158 nica, a pored je neka, recimo, Pamela Anderson. I da napravim zlatnu
bistu Pahomija sa ogromnim falusom, odnosno penisom – to bi bilo
idealno, samo neka neko dâ pare za to, odmah }u da uradim. Samo
treba da se pokrene, potrebna je inicijativa, a ima ~ak i kinte. Samo
neko ko }e da dâ, to je bio pokojni premijer koga nema i ja ne vidim
ko bi mu bio pandan, neko ko moè da ga zameni, to ne postoji. Ne.
Mo`da êdomir, ali samo kad bi malo manje i{ao na skijanje i malo
manje kupovao u „Pradu” i „Zari”, mo`da bi on mogao. Mada je on
mlad, sedamdeset tre}e godi{te, ima perspektivu on.
I ovaj ministar prosvete kaè – Ma {to bi vi svi zavr{avali fakultete?

Kao, {ta }e nam fakulteti, kao, sedi ku}i, radi – idiot. On kao da je
stondiran sve vreme, kao da duva lepak, njegove izjave su upu}ene
mladima, studentima, a sedamdeset odsto studenata nije iza{lo van
granica ove zemlje. A on im se obra}a onako skroz sjeban, kao da ne
znam, jebote. Nego setih se, bio sam u Ni{u i jedva sam ìvu glavu iz-
vukao, bila je promocija profesora Zurovca, knjige Lepota ima tri lica.
Ne mogu da verujem da tako neko jo{ pi{e, on je jo{ uvek na nivou
Sartra i egzistencijalizma, ~ovek se odatle nije mrdnuo. I onda je re-
kao da sve Albance treba pobiti i da je Ra~ak bio malo dete i da su oni
primitivci i klo{ari koji su palili na{e divne crkve iz, ne znam, dese-
tog veka i tako dalje, mrzi Marinu Abramovi}, to za njega nije umet-
nost i tako dalje. I ja tu kaèm: „Profesore, va{ stav je ekstremno fa-
{isti~ki i vi niste normalni i ono, da li ste vi normalni?”
I onda, sa strane stoji neko iz Obraza i zove druga, nekog \uru i kaè:
„Ej, \uro, imamo ovde jednog, treba da ga tu kao prevaspitamo”. Me-
|utim, Sanja je bila brza i ne znam {ta se desilo, u svakom slu~aju do-
lazi milicija i mene sprovode do stanice. I tako ja ulazim u autobus, i
dalje imam strah, ono, gledam da li me prate kolima, da li }e neka ba-
zuka sad da radi, samo da do|em do Beograda. Zna~i, to je bilo najdu-
è putovanje u mom ìvotu. Zna~i, bolje mi je bilo od Lakna u Indiji do
Nepala, do Katmandua, trideset {est sati bez prozora nego ovo, majke
mi, ta neka unutra{nja paranoja – samo ne sad. I sad on stane i nema
voza~a, rekoh, ubili su voza~a, sad }e da u|u u autobus. Me|utim, na
svu sre}u, stigao sam, isparanoisao sam se, znam, ali {ta da radim.
Svetlana Luki}:
Ovde je lako isparanoisati se.
Vuka{in
Vuka{in Nedeljkovi}: Nedeljkovi}
Jeste, majke mi, ovde je ludilo, paranoja lebdi u vazduhu.
Svetlana Vukovi}:
I kad putuje{?
U subotu.
Svetlana Vukovi}:
I onda }e{ da da’ne{ du{om.
Ho}u, majke mi, kad do|em u Dablin ima da se napijem od Ginisa od-
mah i da zezam ljude ovde kako mi je lo{e tamo, kako mi nedostaje
Beograd. Prvi dan kad do|em, rekli su mi da me vode na plaù na ko-
joj nema nikoga. Sad ne}u do}i bar godinu dana, ako bude sve u redu
s mamom i tatom, zna~i, svi koji ho}e da me vide mogu da do|u tamo.
Imamo ku}u sa {est stanova i super je, s pogledom na okean, i sve }e-
mo mi to da vam platimo, posla}emo vam „DHL-om” kartu, samo ne-
mojte da me terate da dolazim ovde. Ovde sam ve} mesec dana, a do-
lazio sam tipa jednom godi{nje, a sad }u i re|e da dolazim, jer nemam
{ta vi{e ovde. Nema razloga, samo na kaficu. To je to, uglavnom. Ta-
mo }u da ~itam, da se sun~am i da ~itam i da se kupam na deset ste-
peni u okeanu.
Svetlana Luki}:
A koliko si se integrisao tamo?
Skroz sam se integrisao, sad }u, kad usvojim }erkicu...
Svetlana Luki}:
05.05.06.
Ho}e{ da usvoji{ }erku?
Da, ona je najlep{a na svetu, po{to ja ne mogu da imam decu, onda }u
da je usvojim, onda }u dobiti papire i ja sam miran. Vidi{, imam ove
160 tri deteline s tri lista, ja sam Irac. I sad }emo da zezamo Engleze ma-
lo i to, da nam daju Severnu Irsku da se spojimo i super. Jebeni kolo-
nijalisti, odvratni su, oni i Danci – uàsno.
Svetlana Luki}:
Vuka{ine, Irac }e{ da postane{.
Ho}u, Svetlana, bolje to nego [vajcarac. Srbin-Irac.
Svetlana Luki}:
Au, kakva kombinacija.
Opaka.
Svetlana Luki}:
Bio je ovo irski Srbin Vuka{in Nedeljkovi}, a engleski Srbin, Jovan
Bajford nas je podsetio da je dan kada smo ispali iz voza za Evropu
pao na crveno slovo u crkvenom kalendaru, slavu svetog Nikolaja Ve-
limirovi}a. Ideolo{ki tata svih mrzitelja Evrope moè da se raduje, a
mi ostali moèmo da se slikamo ili da devetog maja, na Dan pobede
nad fa{izmom, u pet popodne iza|emo na Trg Republike, na protest
pod nazivom Srbiju u Evropu. Bio je ovo dvesta pedeset drugi Pe{~a-
nik, pozdravljaju vas dve Svetlane.
Putovanje u Vukovar, jun 2006. Autor: Aleksandar Anđić
Vodotoranj, poslednja odbrana grada, novembra 1991.
Ovčara
Velepromet, sabirni centar ljudi iz podruma
Dvorište Veleprometa
PE[ÂNIKFM, 12. 05. 2006.
TRE]A SRBIJA
[teta {to ne moè da se osnuje nacionalna manjina nor-
malnih Srba, pa da se otcepimo u dràvu normalnih
Srba...
Ideologija nam je crkva, a dràva Udba...
Ljudi, stojimo musavi od krvi, prljavi od baruta devede-

setih...
Vesna Pe{i}, sociolo{kinja,

Vidan Hadìvidanovi}, iz Beogradskog centra
za ljudska prava,
Boris Buden, pisac,
Beogra|ani na mitingu „Srbiju u Evropu”,
êdomir Jovanovi}, iz Liberalno-demokratske partije
Svetlana Luki}:
Dobar dan. Nisam pogledala u crkveni kalendar, pa ne znam o ~emu
je danas pristojno pri~ati, a o ~emu nije. Predsednik vlade je izmislio
ne samo savr{enu verziju koalicione vlade koja moè da traje koliko i
dinosaurusi, nego je ove nedelje na strana~koj slavi odrào i ad hok
vaseljenski sabor i proglasio nepristojnim postavljanje pitanja na cr-
veno slovo. Jedan moj prijatelj je predloìo da ubudu}e svako od nas
uvek uz sebe ima crkveni kalendar, pa kad, recimo, zgazi{ pe{aka na
prelazu ili napravi{ neku drugu nepodop{tinu, policajcu gurne{ pod
nos kalendar i kaè{ – Nemoj da si nepristojan da me isle|uje{, je l’ ti
zna{ da mi je danas slava, sveti Mrata, na primer. Tako ubudu}e kod
nas crkveni kalendar moè igrati ulogu Maove crvene ili Gadafijeve
zelene knjiìce.
Arabljani su u svoja slavna vremena imali pet stotina naziva za sa-

blju. Sli~an je i broj na{ih naziva za slanje Ratka Mladi}a u Hag. To
su – saradnja sa Hagom, obaveze prema Hagu, me|unarodna obave-
za, poslednja prepreka na putu za evropske integracije. Gazda Velja je
pro{irio ovaj asortiman re~ima: „Nek’ se `rtvuje za svoj narod, neka
ostane veli~ina, neka bude mu{ko”. Na mu{kost svog strana~kog ko-
lege Paunovi}a apelovala je i Ivana Duli}-Markovi}. Povod je, narav-
no, ova gu`va u G17 plus. Dinki} èli da se vladi da rok do septembra
da po{alje Mladi}a u Hag. Na pitanje za{to ba{ do septembra, Dinki-
}ev argument je – da }e leto o~as posla pro}i, da je to taman pred jese-
nje zasedanje Skup{tine, a i dani po~inju da se skra}uju, sve se rani-
je smrkava, a i njemu treba toliko vremena da spremi, sada samo svo-
ju G17 za izbore, da stavi pod svoju kontrolu jo{ neka preduze}a. Sve
u svemu, da zavr{i poslove koji }e mu omogu}iti da dobije Nobelovu
nagradu za ekonomiju.
I dok na{i profesionalci, predvo|eni Bulatovi}em i Jo~i}em, budu juri-

li Ratka Mladi}a po p~elinjacima, ruì~njacima i mravinjacima, niko-
me ne}e biti va`no to {to je Zvezdan Jovanovi} re{io da progovori i ka-
è nam da on u stvari nije ubio Zorana \in|i}a, nego da su mu iznu-
dili priznanje pretnjom da }e mu ubiti sina. I nikome nije va`no to {to
se zavr{ilo devet i po nedelja su|enja za genocid po tu`bi Bosne i Her-
cegovine po kojoj }emo, kako stvari stoje, zauvek u}i u istorijske ud`-
benike kao prva zemlja u istoriji koja je osu|ena za genocid. A tek ni-
kome nije va`no {to je razbesneli voza~ autobusa „Lasta” i{amarao
grupu romskih de~aka pred prepunim autobusom.
Jedan slavni [panac je napisao: „Ako bi nas neko upitao za{to je
12.05.06.
Huan takav, mi bismo pre nego {to mu odgovorimo morali da pitamo
– ko je, bre, taj Huan?” Pre rasprave o uzrocima koji su doveli do ovo-
ga {to se sada doga|a bilo bi dobro bar donekle odrediti {ta je to {to
se zaista doga|a. Eto, zato smo razgovarali sa sociolo{kinjom Ve-
snom Pe{i}.
182
Vesna Pe{i}:
Ja mislim da su ovog puta gra|ani ipak prili~no uznemireni preki-
dom ovih razgovora sa Evropskom unijom. I to {to se dogodilo sa G17
plus, i to je negde zna~i ipak objektivno puklo. Kad ljudi pitaju – do-
bro, za{to, {ta je motiv Labusov bio da dâ tu ostavku, pa ja mislim da
je on imao ~isto ljudski motiv. Nije va`no uvek da li se nama svi|a ne-
ka stranka, ali ja uvek mislim da smo mi svi pravljeni od jednog istog
materijala i mislim da je njemu prosto pukao film, da mu se to smu-
~ilo. To je kona~no bilo i njegovo radno mesto, on se kao potpredsed-
nik bavio pregovaranjima sa Evropom, a ose}ao se i prevarenim. I
kad se to dogodilo, kad je to objavljeno u novinama, da se Oli Ren ja-
vio, ja sam prosto pomislila – da li je mogu}e da smo mi ponovo isklju-
~eni, mi koji smo preìveli ono vreme Milo{evi}a, ratova, sankcije, is-
klju~ivanja, prekidanja odnosa, bombardovanja... Meni je bila to prva
pomisao: „da li je mogu}e da se nama istorija ba{ tako ponavlja u bu-
kvalnom smislu re~i”. Zar i posle svega {to smo preìveli i u~inili za
neko svoje oslobo|enje, sa nama se prekidaju pregovori opet iz jednog
istog razloga? Mene je to najvi{e pogodilo – evo, mi smo opet ponavlja-
~i. I to me je pogodilo zato {to sam verovala da ipak nekakav u~inak
postoji, po{to to nije bilo pre dve stotine godina, nije bilo kao Kosov-
ska bitka pre {est stotina godina, nego je sad to bilo. I kako to, kad je
na{e se}anje jo{ sveè, opet ~inimo istu gre{ku, iz istog razloga.
E sad, {ta je moja nekakva teza za{to mi ponavljamo iste gre{ke. Kao
i onda, tu stoji jedna ista ideja, a to je vi|enje nas samih kao jedne or-
ganske celine, gde se taj narod kao organska celina stavlja iznad sva-
ke dràve. Zna~i, ta organska vizija da kad neko tamo drugi odlazi i
traì neku svoju samostalnu dràvu, a tu je deo na{eg organizma, deo
srpskog naroda, onda nas to stra{no boli, pa ne damo da odu zato {to
odnose deo na{ega tela. E, ta opsesija tim telom i tim organizmom, a
da nismo uspeli da napravimo civilizacijsku tvorevinu koja se zove
dràva, jeste u nekakvoj vezi, jer organska vizija dru{tva ne moè da
napravi modernu dràvu, a mo`da ni nikakvu dràvu. Zna~i, mi nema-
mo dràvu i {ta }emo sad; kako }emo da razre{imo problem u kome
se srpski shva}ena nacija ne moè smestiti ni u kakvu dràvu? Srbi
su imali dve dràvotvorne ideje, jedna je bila Jugoslavija, dobro, to je
jasno, to je propalo, a drugi dràvni program je velika Srbija. Ali i ta
ideja je propala u ratovima devedesetih godina. [ta }emo sad da radi-
mo, nemamo vi{e dràvnu ideju, jer tre}a dràvna ideja ne postoji.
Pribliàvamo se granici gde ipak mora do}i do nove ideje dràvnosti Vesna
srpskog naroda, {to bi, pretpostavljam, u bliskoj budu}nosti, morala Pe{i}
biti Srbija, i koja bi mogla postati moderna, ustanovno pravna drà-

va. Pod uslovom da nam se posre}i da iza|emo iz ~eljusti nacionali-
sta i njihovih organskih ideja.
Kada se ovde ne pokazuje dovoljno saose}anja sa ljudima, sa `rtva-

ma, sa stradanjima, ja uvek kaèm – zar to nije prirodno. Ta huma-
nost se postiè samo preko dràve, jer ako smo mi pleme, pa naravno
da je dobro ubiti protivnika iz drugoga plemena. Mi i tog drugog de-
fini{emo kao krvnog neprijatelja i prirodno je da ne postoji nikakva
su}ut, tu smo i preko te ideologije mi izgubili ose}anje i za realnost i
za tog drugog, pa na kraju krajeva, i za nas same. I pre neko ve~e, mo-
ram da kaèm, da je briljantno Milo \ukanovi} odrào lekciju Olji
Be}kovi} koja o~igledno u toku cele te emisije apsolutno to nije mo-
gla da shvati, pa je stalno nekako poku{avala – a na{ narod, a na{ na-
rod... On kaè – Ne, mi smo dràva koja ima dràvni interes, svi su na-
rodi tamo po{tovani i mi se ne zasnivamo uop{te na tome. I sad, taj
nesporazum u toj emisiji me je ponovo podsetio na na{ problem raz-
umevanja nacije i dràve.
Ako gledate ove sastanke Matije Be}kovi}a, Ljube Tadi}a, ovog udru-
ènja za opstanak zajednice, {ta je njihova poenta? Oni ne pitaju
uop{te u kojoj dràvi ti Srbi kona~no ìve, imaju li oni neku pristoj-
nu dràvu, nego govore o toj tragediji da se Srbi u Crnoj Gori pretva-
raju la`no u nekakav drugi narod, da nam od tog plemena odsecaju
deo tela, da izme|u tih delova tela èle da naprave nekakvu granicu.
To se isto moè videti u Bosni, tamo smo ogradili deo tog tela koji se
zove Republika Srpska i gledamo da se te granice ipak dobro drè. Ko
zna, tako kaù, mo`da }e se promeniti jednog dana vremena, mo`da
}e Rusija da preuzme banku, pa ti delovi tela tamo i tamo i tamo, oni
}e jednog dana mo`da da se spoje opet u jedno telo, a za to vreme mi
}emo da trulimo bez dràve i da budemo isklju~ivani i da nemamo
elementarne civilizacijske institucije. I za to vreme mi ne}emo gradi-
ti ni sudstvo zato {to nam treba izvr{na vlast da bi odràvali to telo,
treba nam u stvari vojno-policijska struktura koja je prakti~no i pre-
12.05.06.
uzela vlast i koja }e da odràva to telo tim pozadinskim radnjama.
I sad oni kaù – Ne, dok se taj organizam ponovo ne vrati, mi ne}emo
razmi{ljati o tome da mi gradimo nekakve svoje institucije, pa da na-
pravimo stvarno sudstvo, pa da napravimo zdravstvo, pa da napravi-
mo obrazovanje kako treba. Ne, mi ~ekamo, mi ~ekamo taj organizam
184 i te delove da se ponovo negde u istoriji spoje, jer }e se promeniti te
karte koje su podeljene u ovom svetu, sad tako nepravedno. Kao ono
kad deca prave lego kockice, taj }e organizam ponovo da se spoji i tad
}emo mi proglasiti tu na{u dràvu i onda }emo mi praviti te institu-
cije, onda }emo mi imati nezavisno sudstvo i tako dalje, jer sve to sa-
da nama ne treba, jer prirodno da nam je potrebna samo vojska i po-
licija, potrebna nam je izvr{na vlast koja prikriveno radi {ta ho}e i
naravno, tu su i svi ovi drugi, koji iza te divne slike sebi pune dèpo-
ve. Eto Mi{kovi}, pa ja nisam ni primetila kad su prijavljene u Engle-
skoj te nevi|ene kupovine nekretnina, bilo je preneto da je on za tri-
naest i po miliona evra kupio sinu ku}u, pa za dvanaest miliona }er-
ki ku}u, ali ne vidim da se neka poreska uprava zapitala za te silne
nekretnine i kako su iznete tolike pare iz zemlje. Prosto, niko nije po-
stavio ama ba{ nikakvo pitanje, uklju~uju}i i ovoga glavose~u stra{-
noga Dinki}a, koji nas pla{i na svakom kiosku. Ali kad je u pitanju
ovako veliki novac, onda se tu iskazuje ogromno po{tovanje prema
tim ljudima. To su prenele novine, ali tu je zavladao totalni muk.
Iz vlade poru~uju da je pitanje Mladi}a tehni~ko pitanje. [ta zna~i to

tehni~ko pitanje? Ja sam razumela da oni kaù da su pitanje isporu-
~ivanja Mladi}a mentalno prevalili, zna~i mentalno su to prihvatili,
kona~no, to je re{eno – zato {to ni to nije bilo re{eno. A za{to nije bi-
lo re{eno? Pa, zato {to smo mi pro{lu godinu preìveli da do ovog pre-
kida sa Evropskom unijom ne do|e mnogo ranije. Jedan deo ovih op-
tuènika, kao {to su Jovica Stani{i} i Frenki, oni su na insistiranje
nekih drugih slu`bi bili pu{teni da se brane sa slobode i onda su oni
organizovali i odràli ovu vladu i njenu glavu iznad vode, odràli su
je tako {to su isporu~ili onih petnaestoro ljudi. Taj ~asnik mora do-
brovoljno da se preda, da se jo{ jednom `rtvuje za narod, zna~i, pre to-
ga se `rtvovao svojom borbom protiv onog plemenskog neprijatelja, a
sada se po drugi put `rtvuje za sve nas, jer nas ova strana sila, koja
je, ina~e, na{ glavni neprijatelj uvek bila, koja nas pritiska toliko ne-
pravedno da dajemo svoje junake da ih sudi neki tamo strani sud. Ali
ne}emo hapsiti, ne}emo delove tela hapsiti, jer kako Srbin Srbina da
napada, kako Srbin Srbina da hapsi, ne. Uglavnom, taj metod dobro-
voljnih predaja je opstao, a naravno samo zato da se ne bi poremetila
ova vrsta ideologije. Me|utim, ve} onda smo mi imali sumnju da im
ne}e to uspeti da saradnju sa Hagom zavr{e dobrovoljnim predajama.
A mo`da i nisu hteli da je zavr{e, jer nas ~eka status Kosova, a i tu
moramo da imamo neku kartu za trampu.
Vesna
Zna~i, oni ne predaju Mladi}a zato {to se Ko{tunica kocka sa celom Pe{i}
dràvom i poru~uje Mladi}u – predaj se, jer evo, vidi{ dokle si nas do-
veo, dotle da ja moram da stavim na kocku celu ovu Srbiju i ceo ovaj
narod koji tu ìvi, a i {ire, ceo organizam, jer }emo verovatno izgubi-
ti i Crnu Goru, pa }e se mo`da ne{to desiti i tvojoj Republici Srpskoj,
sve to ti stavlja{ na kocku zato {to ne}e{ da se dobrovoljno preda{. I
kaù, on se sam krije, nema vi{e organa nikakvih koji njemu tu po-
maù, nego tako beì sam od sebe. Ne{to sli~no Legiji, vrlo intere-
santno, i on se kao sam krio po nekakvim stanovima, sam je to sve ra-
dio, nikakva slu`ba mu nije pomagala. I evo sad opet, nikakve slu`be
ne pomaù, nego se Mladi} sam krije.
Me|utim, za sada Mladi} ne}e da se preda, a oni ne}e da ga hapse. Ja

mislim da }e verovatno ta pri~a da se zavr{i tako {to }e ipak morati
da ga uhapse i zato im je to hap{enje tako stra{no bolno. Zato {to mi
tu raskidamo sa tom na{om pri~om, jer kad bude uhap{en Mladi}, i to
stvarno iz pragmatskih razloga, mi raskidamo veze sa prili~nim de-
lom te na{e organske, plemenske pri~e. Jednako koliko je bilo drama-
ti~no i sa Milo{evi}em, vi znate da je DOS prakti~no pukao na toj pri-
~i. Tako i sada je to jedno veliko pucanje, jer razara tu njihovu unu-
tra{nju pri~u i zato oni nerado prihvataju da nju zavr{e tako {to }e da
se pojave kao organi jedne normalne dràve koji }e da obave hap{e-
nje, nego poku{avaju preko tih kanala da to ipak prikaù kao jo{ jed-
no ~asno `rtvovanje Mladi}a za srpski narod.
Jer mi nemamo vi{e gazdu, vi ne moète da smatrate da je Ko{tunica

gazda. Mo`da on i jeste, ali nije va`no, prosto nije va`no, ~ak i ako ka-
ù, eto, on odlu~uje i za kafe kuvarice, ali nama se ~ini da on ne odlu-
~uje. Mo`da ni Milo{evi} nije ba{ o svemu odlu~ivao kako smo mi mi-
slili, ali nije bilo va`no, jer mi smo mislili da on o svemu odlu~uje.
Jednom sam Ko{tunicu, koji nije taj, opisala preko slike one mafiozo
bande, gde imate kelnera kao jedinog koji se vidi u sali. E, onda do|e
neki policijski inspektor, pa sa kelnerom ne{to popri~a, traì da ga
ovaj spoji sa onim tamo u tre}oj sobi. A ima i nekakva druga soba, gde
stoje neki grozni }elavci, orangutanski onako izgledaju, a u tre}oj so-
12.05.06.
bi, u nekoj velikoj fotelji sedi taj glavni i oko njega svi onako naoru-
àni. I sad taj uspeva da stigne do tog glavnog gazde. E, ja imam uti-
sak da na{a dràva na takvo ne{to li~i, meni Ko{tunica li~i na tog {to
je kelner u prvoj sobi. On zna~i prima narud`bine, a mi ne znamo ko
sedi u onoj fotelji u tre}oj sobi.
186 Ja ovako kao mali \okica zami{ljam da u toj fotelji sedi mo`da Jovi-
ca Stani{i} ili {ta ja znam, Aca Tomi}, nije va`no da re|am nekakva
imena. Zna~i, taj glavni sedi tu, a oko njega su Brana Crn~evi} i ta si-
va grupacija, koja od po~etka vu~e konce. E sad, zbog tih u toj tre}oj
sobi nama se ~ini da ovi u restoranu nisu glavni i odgovorni za sve. I
onda za{to bi nam se Ko{tunica obratio li~no, ako je ta~no da je on sa-
mo u toj kelnerskoj sobi. Ne, nego onaj tamo saop{tava {ta ima preko
Ko{tunice, a Ko{tunica ~ita napisani tekst.
Sem te ideologije, postoji i zbrka oko toga ko je vo|a i ko danas vlada

Srbijom, jer je o~igledno da postoji i jedna konstrukcija politike. To
moète vrlo dobro da vidite ako ~itate NIN i ako ~itate glavne dnevne
novine, a to je Politika. Ta konstrukcija politike se vidi u tome {to ka-
ù – ko je to izmislio tu prvu i drugu Srbiju, nema prve, nema druge.
Prva, to je ta milo{evi}ko-radikalska, i druga Srbija teì ka stvaranju
neke civilizacijske dràve, to je ova gra|anska. I to su te dve Srbije,
ali ne, oni kaù ne, ne postoje dve Srbije, ima tre}a Srbija! Ako ~itate
Politiku i ako ~itate NIN i onaj skaredni ~lanak o Latinki Perovi}, ka-
ko kaù, majci druge Srbije, vi prosto ostanete potpuno zgranuti – o
~emu taj pri~a. A onda, u tom istom NIN-u vidite intervju sa Majom
Gojkovi}, koja govori da je ona otvorila izlo`bu o Endi Vorholu, da je
ona urbana nacionalistkinja, da }e Zapad prihvatiti radikale. I vi vi-
dite da se tu konstrui{e nekakva tre}a Srbija, kao da su oni u stvari
napravili jednu koncentracionu vladu, a da mi to ne znamo. Zbog to-
ga {to su napravili taj miks, potrebno im je da gra|ansku, liberalnu i
normalnu evropsku opciju prikaù kao ne{to ekstremno, ba{, u, kao,
{to su ekstremni radikali, s tim {to se ovi poslednji svakim danom
sve vi{e popravljaju i ulaze u tre}u Srbiju. A nama je ideologija crkva
i ona zami{ljena organska dràva, a stvarna dràva je Udba. Onda to
Politika konstrui{e kao tre}u Srbiju kroz prepoznatljiv miks: eto, ne-
ko bira kao svoju politi~ku li~nost Milo{evi}a, neko bira Zorana \in-
|i}a, svako prema svom ukusu, sve su to na{i. Normalizuje se nenor-
malno, izjedna~uje razli~ito, forsiraju razni ekstremi, pa je liberalno
ne{to ekstremno, a u stvari sam centar i oni koji danas vladaju su jo{
uvek preterano nagnuli na{ politi~ki spektar ka ekstremizmu. To tre-
ba da se sakrije.
Mi smo ve} mnogo puta pri~ali o ubistvu Zorana \in|i}a. Ja, eto,
imam svoju teoriju o tome, o toj organskoj, plemenskoj viziji tog srp-
stva i tog bi}a koje se suprotstavlja ideji dràve. Zoran \in|i} je to ve-
oma dobro razumeo i pisao je o tome i veoma dobro je znao {ta je dr-
Vesna
àva, a {ta su, on je to zvao filozofski, prirodne teleologije, zna~i pri- Pe{i}
rodne svrhovitosti, u {ta je ubrajao, zna~i, ne samo crkvenu, ~istu ide-
ologiju, nego i te prirodne teleologije koje se uvek stavljaju iznad za-
kona, o ~emu je isto pisao. I kad je on postao premijer, i mi smo dobro
razumeli da se prvi put pojavio neko ko ho}e da zaista govori iz kor-
pusa dràve, a ne iz korpusa plemena, {to naravno ne zna~i da je ta-
kvim ljudima neva`no {ta se sa Srbima de{ava. Nije re~ tu o ~istun-
stvu, re~ je tu o konstitucionalnosti, kako se mi konstitui{emo. Mi
smo videli kako on menja na{e obrasce samorazumevanja – ko smo i
{ta smo mi, da on po~inje ubrzano da stvara tu dràvu, koja stalno ne-
dostaje. Jeste li videli kako se on brzo dogovarao sa \ukanovi}em, on
nije pri~ao {ta }e biti pretvaranjem Srba u Crnogorce, nije se on bavio
tom pri~om, on se bavio jednom funkcionalnom, operativnom pri~om
– mi moramo {to pre da iza|emo iz toga i da napravimo taj na{ dràv-
ni okvir.
On je otvorio i pitanje Kosova pred smrt, zato {to je video da ne moè

u Evropu bez toga da zna koja smo mi dràva, tako da je ubrzano po-
~eo da re{ava i te probleme. Svi su graknuli, pa otkud sad to pitanje,
ali on je video, on je to uzimao kao funkcionalno pitanje, ne kao ide-
olo{ko. Ali sada su nas oplavili da ne moèmo ni o ~emu drugom da
razgovaramo. Oni su nam sve to vratili u smislu tog organskog, naci-
onalisti~kog, ideolo{kog pitanja, pa kukaju kako nam je te{ko, uà-
sno nam je te{ko, pa Crna Gora, Kosovo, eno Republika Srpska, eno
tu`ba. Zna~i, oni sada idu u tu kuknjavu kako je organizam sa svih
strana ponovo napadnut. Ne, Zoran je imao potpuno drugu politiku.
E sad, po{to su njega ubili dràvni organi, to svi znamo, koji su uvek
vo|eni ovom ideologijom, to su srpska Udba i srpska tajna vojna slu-
`ba, e, naravno da su oni na strani onih koji su ga ubili, zato {to nije
on ubijen zbog ne znam ~ega, nego zato {to je menjao na{u viziju i sa-
morazumevanje, on je time udario u sr` onoga {to neko drugi uporno
ho}e da mi budemo.
Zna~i, tu se glavna bitka vodila i moram da kaèm – mi smo poraèna
12.05.06.
strana u toj borbi, mi smo tu bitku ubistvom Zorana \in|i}a izgubi-
li. Oni koji su ga ubili, vratili su se na vlast i oni sada vladaju kako su
i hteli da se vlada. Zoran \in|i} je tu stradao, on je druk~ije definisao
{ta Srbi treba da rade i {ta su njihovi primarni zadaci, a oni su nas
vratili na taj isti obrazac i mi sad ìvimo jedan period post-\in|i}e-
188 vog ubistva, u kojem nema novog lidera. I sad, tu je jedan deo na{ega
o~aja, gde je novi lider, nemamo mi nove lidere. I nemamo novog lide-
ra, nego imamo slu`be koje su ga ubile, one su za to najzaslu`nije i
one su tu vlast preuzele. I postavile su nekakve garniture nekih {are-
nih ljudi, ovih, onih, {ta znam, skupili s kolca i konopca. Naravno da
je tu Ko{tunica centralna figura preko te ideolo{ke orijentacije.
Ali ta slu`ba, vidite, ona pamti nekakva svoja iskustva, ona ne}e ba{
sasvim radikale, zato im treba tre}a Srbija. Oni ne}e da se Srbija pot-
puno zatvori, ve} ho}e da Srbija {to duè ostane ne{to izme|u Evro-
pe i tog fantazma koji oni zovu Istokom, koji }e se di}i i stati na svo-
je noge, kada }emo mi mo`da dobiti nekakvu novu {ansu. Oni ne}e da
zalupe vrata prema Evropi, jer ne}e da vrate stanje na ono od pre pe-
tog oktobra, pa da nema donacija, kredita, investitora, prodaja dràv-
ne i dru{tvene svojine.
E, oni ne}e da nas vrate u tu situaciju da mi budemo totalan kavez,

nego ta vrata drè malo od{krinuta, pa ih onda zatvore, od{krinu i ta-
ko dalje, zna~i da budemo ne{to izme|u, da ~ekamo one bolje dane,
da oni produè svoju vladavinu, da njihovi prijatelji bogata{i obavlja-
ju posao, da se ta raspodela, {to kaè Gligorov, odvija do kraja pod nji-
hovim okriljem. Nemaju oni vi{e te rezerve koje je Milo{evi} imao da
lomi, jer oni znaju da te rezerve vi{e ne postoje, sve smo mi to polo-
mili, sve su ~a{e porazbijane. Tako da oni ne}e prekinuti s Evropom,
ali }emo se jako natezati sa tim u jednoj kvazidràvnoj tvorevini, u
kojoj postoji samo izvr{na vlast, slu`be, gde nema nezavisnog suda. I
ponovo {ta radimo? Re{avamo na{e nacionalno pitanje! Kako ga re{a-
vamo? Preko tih delova, ruke, noge, ali jo{ nema jasne ideje budu}no-
sti, nema toga da mi kaèmo da ho}emo da stvorimo normalnu drà-
vu, a da je organska ideja mrtva. To mora da se kaè, {to pre i zauvek.
Svetlana Luki}:
U prvom delu Pe{~anika govorila je Vesna Pe{i}, a sada slu{ate dva-
desetpetogodi{njeg Vidana Hadìvidanovi}a iz Beogradskog centra
za ljudska prava. On je zaduèn da analizira zakone koje predlaè
vlada, odnosno usvaja Skup{tina, zakone kao {to je onaj ve} slavni
usvojeni Zakon o crkvama.
Vidan Hadìvidanovi}:
Nije Mladi} problem i nije problem to {to je jedan penzionisani gene-
ral negde u nekom budàku u Srbiji, nego je problem {to je dràva ko-
na~no definitivno dala na znanje Evropskoj uniji da Evropska unija Vidan
Hadì-
nema s kim da pregovara, nema dràvu da pregovara s njom. Aparat vidanovi}
ne funkcioni{e, pa s kim onda Evropska unija da pregovara? I to je
ono {to je meni jasno ve} duè vreme i samo sam ~ekao gde }e da se
zalomi, da li }e se zalomiti ovde, ili }e se zalomiti kad bude trebalo da
se skinu neke carine.
Meni su mnogo zanimljivije posledice svega ovoga i {ta god ja mislio

o biv{em potpredsedniku vlade, to je jedan ~astan ~in posle duèg
vremena, da neko da ostavku zato {to se osetio li~no odgovornim i za-
to {to je njegov projekat propao. A sa druge stane, vidimo da taj li~an
~in apsolutno nema nikakvog odjeka u vlasti i to opet pokazuje da mi
nismo zreli za Evropu. Zna~i, u Francuskoj ne pro|e zakon o radu i o
zapo{ljavanju mladih, naprave se demonstracije, pa ljudi krenu da
daju ostavke, a kod nas eto, prekine se proces koji je od su{tinske va-
`nosti i kao nikom ni{ta, nema veze. A onaj ko je dao ostavku, on je
budala.
Ju~e su cela Evropa i ceo svet slavili deveti maj, Dan pobede nad fa{i-
zmom, a kod nas, da nije bilo ovog skupa na Trgu Republike, ne bi ni
znali da je neki fa{izam pobe|en. I to neopredeljivanje o tako va`nim
pitanjima u vezi sa kojima su se svi ve} odavno opredelili, nas samo
gura dalje. Jedina ruka koja moè da nas povu~e nazad ka tom svetu
je upravo taj proces pridruìvanja i stabilizacije sa Evropom, to je je-
dino {to moè da nas pogura, me|utim, kada toga nema, mi i dalje sr-
ljamo. Ni slede}e godine ne}emo slaviti deveti maj kao Dan pobede
nad fa{izmom, a pla{im se da }emo za jedno dve-tri godine da ga sla-
vimo kao dan àlosti. I to je osnovna posledica, dakle, srljamo ka to-
me da nam deveti maj bude dan àlosti, a ne Dan pobede.
âk i ju~e na skupu, kada je êda Jovanovi} pri~ao: „Dole vlada”, lepo
smo ~uli urlike, kao svaka ~ast, super. Me|utim, kad êda Jovanovi}
kaè: „Nismo se oprali od devedesetih”, muk, a to je su{tina ju~era{-
njeg skupa. Nije su{tina – dole vlada, dole vlada. Vlada ide dole za par
meseci, to je nebitno, to svi znaju. Su{tina je upravo to {to je Jovano-
12.05.06.
vi} rekao o devedesetima, to je ostalo bez ikakve reakcije.
O~igledno je na delu jedan proces konzervisanja Srbije, ne mogu ta~-

no da odredim jo{ uvek eru u kojoj èle da nas konzerviraju, ali o~i-
gledno da svi napori vlade idu ka tome da Srbija bude jedna rupa u
vremenu u koju }e da se sjati sve ono {to je odavno pro{lo, svuda osim
190 kod nas i u jo{ nekim ~udnim zemljama sa kojima, valjda, ne èlimo
da se druìmo. I onda kad vidimo da je onog nesre}nog Milo{evi}a
oplakalo ne znam ni ja koliko hiljada ljudi, da smo slavili maltene po-
bedu Luka{enka u Belorusiji, da smo se divili fenomenalnoj beloru-
skoj ekonomiji, pa onda preko usvajanja Zakona o crkvi i verskim za-
jednicama, gde smo definitivno ponovo vra}eni u stanje pre ~etrdeset
pete. Mislim, ovo ne kaèm ja, ovo kaè vlada koja je predloìla taj isti
zakon, i to smatra vrlo dobrom stranom celog zakona. Pa ne znam sad,
povra}aj imovine crkvama i neki nadrealni stav da }e se povra}ajem
imovine crkvama u Metohiji doprineti pregovorima o Kosovu. I onda
sve to kad pogleda ~ovek, pita se – gde ìvim ja, u kom sam ja veku?
O~igledno da mi imamo ose}aj da smo ne{to stra{no propustili u onih

pedeset godina komunizma, pa petnaest godina kvazisocijalizma,
umesto da kao ostale zemlje presko~imo ono {to smo propustili i na-
u~imo od drugih ono {to su oni proìveli, pa da se na njihovo znanje
prosto nadomestimo. O~igledno mi sad imamo jednu potrebu da pro-
|emo kroz sve epohe u ljudskoj istoriji i ono {to su, naàlost, iz sve-
ga ovoga verovatno shvatili ti ljudi koji èle da pro|u kroz te razli~i-
te epohe, to je da nismo propustili ne{to samo u eri komunizma, ne-
go smo malo propustili i u eri kraljevine SHS-a, pa smo malo propu-
stili dok smo bili pet stotina godina godina pod Turcima, pa smo ve-
rovatno malo propustili i one zadnje godine Nemanji}a, tako da smo
trenutno negde u periodu hiljadu sto i neke, tu se negde traìm.
Imamo neku potrebu, o~igledno, da sami traìmo svoj put, iako su ga

drugi odavno na{li, a da pri tom to {to su ga oni na{li uop{te nije u ko-
liziji sa vrednostima koje bi i mi mogli da prihvatimo bez ve}ih potre-
sa ili problema, ali dobro, mislim, svako ima svoj put. Meni je ào {to
ne moè da se osnuje neka nacionalna manjina, hajde, pretenciozno
bi bilo, normalnih Srba, ali nacionalna manjina ne znam ni ja kakvih
Srba, pa da se lepo svi sjatimo na jednu teritoriju, zna{, i onda kad
nam do|e do ovde, onda lepo traìmo pravo na samoopredeljenje i ot-
cepimo se u dràvu normalnih Srba. Naravno, od toga nema ni{ta, ali
ako ovo nastavi da bude neka vrsta tiranije ve}ine, ne znam.
Taj Zakon o crkvama je toliko nestru~an, toliko anahron. Su{tina ce-

le pri~e je da je crkva odjednom sada postala ono {to nikad nije bila,
a to je deo dràvne vlasti. Ako imate odredbu koja ustanovljava oba-
vezu dràvnih vlasti da izvr{avaju sudske i upravne odluke crkvenih
Vidan
organa, ako crkva i verske zajednice imaju pravo da same samostal- Hadì-
no ustanovljavaju neke ogranke koji }e imati svojstvo pravnih li~no- vidanovi}
sti, {to je u isklju~ivoj nadle`nosti dràve, onda ne moè niko da me
ubedi da crkva ne postaje deo dràvne vlasti. Pri tom, niko se nije pro-
tiv toga pobunio, osim civilnog dru{tva i mislim da }e od toga najvi-
{e {tete imati same verske zajednice i crkve, jer }e po~eti dobro da se
pitaju ljudi koji, recimo, èle da se ven~aju u crkvi kako }e da se raz-
vedu ako se izvr{avaju te crkvene odluke, jer vrlo je te{ko razvesti se
po crkvenom pravu bilo koje crkve, osim u islamu. Da ne nabrajam
dalje, u vezi sa ugovorima koje mogu da sklapaju kako oni ho}e, po
svojim unutra{njim normama. I ko }e da sklopi ugovor sa crkvom, a
ne zna da li moè da ga izvr{i ikada? Ako crkva odbije da ga izvr{i, {ta
}e da radi? Tako da mislim da }e vremenom ovaj zakon vi{e da ubije cr-
kve nego {to }e da im donese neku korist. Pokazalo se ve} da je u Ne-
ma~koj uvo|enje crkvenih poreza smanjilo prihode crkve, jer, znate,
mnogo je lep{e da vi u|ete u crkvu i date koliko imate u jednom tre-
nutku i koliko imate potrebu da date, nego da vam neko ubira porez.
Svetlana Luki}:
Svi smo ~ekali {ta }e da odlu~i predsednik Tadi}, da li }e da potpi{e
taj zakon ili ne.
Vidan Hadìvidanovi}:
Vlada je perfidna, to mora da se prizna, sve svoje korake je vrlo pa`lji-
vo smi{ljala i uvek je dovodila svoje oponente u mat poziciju. Koliko
ja znam, vlada je ceo taj Zakon o crkvama povezala sa dono{enjem
Zakona o povra}aju imovine crkvama i povezala sa pregovorima o Ko-
sovu. I sad, kako bi Tadi} izgledao, ne opravdavam {to je on to potpi-
sao, daleko od toga, ali kako bi Tadi} izgledao kod sedamdeset odsto
blesavih Srba koji i dalje misle da ne{to sa Kosovom moè da se ura-
di, da je odbio da potpi{e taj zakon, i onda Ko{tunica, veliki klerikal-
ni mag, iza{ao na televiziju i kao veliki za{titnik Kosova rekao – Ta-
di} nije potpisao ovaj zakon, to nas onemogu}ava da donesemo Za-
kon o povra}aju imovine crkvama – {to je potpuna glupost – jer, rekao
12.05.06.
bi Ko{tunica, to }e da nam uru{i poziciju u pregovorima sa Kosovom
i Kosovo }e da ode zato {to Tadi} nije potpisao. Ja garantujem da bi
on to uradio, on je spreman na sve. Nismo svi pravnici u ovoj zemlji,
ljudi ne znaju kako to funkcioni{e i znate, za sedamdeset odsto Srba
koji misle da se Kosovo moè odbraniti, Tadi} bi vrlo lo{e izgledao.
192 Ono {to se iz svega toga vidi kao {ira slika, to je da predsednik drà-
ve na ovim prostorima apsolutno ne sme da bude ni ~lan partije. Da-
kle, onog trenutka kada postane predsednik, on definitivno zbog svo-
je nezavisnosti i da ne bi triput merio svoj rejting, pa pet puta merio
strana~ki rejting pre nego {to ne{to uradi, mora da bude nezavisna
li~nost. Meni je stra{no ào kada gledam Hrvatsku i Mesi}a koji je za-
ista odigrao jednu ogromnu ulogu u kanalisanju tih evropskih snaga
u Hrvatskoj, upravo zato {to je bio nezavisan i nije morao da misli ni
o ~ijem drugom rejtingu, osim o svom. Zna~i, ~ovek koji je izabran na
pet godina, kao {to je to recimo u Srbiji, trebalo bi da nema razloga da
brine ni o ~emu, on je prosto tu da spre~i ovakve stvari.
Parlament ne funkcioni{e zato {to je nakaradno postavljen, ali to ne

zna~i da to nije demokratija. Ju~e na skupu policija nije pravila kor-
done, nego je probijala put i sklanjala automobile da bi {etnja mogla
da pro|e. To jeste demokratija. Ono {to je gre{ka u svemu tome je ~i-
njenica da demokratija nije dostignu}e u dvadeset prvom veku, de-
mokratija je fakat, a mi se stalno postavljamo prema demokratiji kao
da smo mi sad ne{to postigli. Mi ni{ta nismo postigli, mi smo na po-
~etku. Mi smo napravili osovinu, ali kad imate snage kao {to su radi-
kali, koje su vrlo jake, onda ne moète da kaète da vam je osovina za-
ista osovina i to daje mogu}nost na{im demokratama da se stalno
vra}aju u pro{lost, da upozoravaju, a da ne gledaju u budu}nost i da
ne idu dalje. Ono ~ega kona~no moramo da se oslobodimo, to je strah
od radikala. Bilo je mnogo na~ina da se toga oslobodimo, i ustavnih i
drugih, nisu iskori{}eni, e, sad kona~no moramo da pokaèmo kako
ih se ne bojimo, nego èlimo napred.
Treba da pokaèmo da vi{e ne smatramo demokratiju ne znam ni ja

kakvim dostignu}em, ali da ne smatramo ni radikale nekom ozbilj-
nom opasno{}u. Kada bi se prema radikalima odnosili kao prema jed-
noj vrlo neozbiljnoj stranci, jer jeste vrlo neozbiljna, zna~i stranke
njenog profila su svuda u Evropi vrlo neozbiljne i postiù neke izbor-
ne rezultate, ali ih niko ne uzima za ozbiljno. Umesto toga, mi se ov-
de postavljamo vrlo ozbiljno prema {arlatanima, klovnovima i prema
prostacima se pona{amo vrlo ozbiljno i tako im ozbiljno raste rejting
i oni postaju ovo {to jesu. Odnos se menja tako {to se ne bavite time
~ime se oni bave. Ne treba da se bavimo pri~om da li }e nezavisnost
Kosova biti okupacija Kosova, to su nadrealne stvari. Ne treba da se
bavimo time da li su adventisti produèna ruka ameri~kog imperija-
lizma i nastavak duhovnog rata protiv srpskog naroda. To su iracio- Vidan
nalne pri~e kojima ozbiljan politi~ar ne treba da se bavi, ne treba Hadì-
vidanovi}
uop{te da se obazire na njih, a mi se svi obaziremo. Prosto treba u~i-
niti njihove pri~e irelevantnim, kao {to i jesu.
Ovi {to su kopali srca, kako be{e, ka{ikama usta{ama i ne znam ni ja

{ta, oni diktiraju pri~u i uvek su je diktirali i diktira}e je i dalje, ali
koliko je ta pri~a s ka{ikama bila glupa, toliko su glupe i ove sada{-
nje pri~e, neljudske i iracionalne, idiotske i u krajnjem slu~aju, to su
ljudi koji treba da imaju dijagnozu, a ne poslani~ke kartice. A naziva-
ju ih politi~kim neistomi{ljenicima i politi~kim protivnicima i time
im daju legitimitet. Oni meni nisu politi~ki protivnici, jer oni nema-
ju politi~ke ideje, oni su neljudi i jedna grupacija koja bi svuda u sve-
tu bila kriminalna grupa. Nazovimo stvari pravim imenom, jer mi
imamo kontroverzne biznismene, a nemamo kriminalce, mi imamo
politi~ke protivnike, a ne imbecile. Zna~i, mi imamo neke pomerene
ar{ine i na{a je gre{ka {to ih ne imenujemo pravim imenom, pa su
ljudi zbunjeni.
I ja sam nekad zbunjen. Ja sam stvarno mislio da je Andrija Dra{ko-

vi} kontroverzni biznismen, majke mi, mislio sam da je ~ovek bizni-
smen, samo je kontroverzan, zato {to potpi{e neki ugovor, pa ga ras-
kine i to zna~i kontroverzan biznismen. Zna~i, traì rupe u zakonu,
pa ako pro|e – pro|e, to je kontroverzni biznismen. Ali nije kontro-
verzni biznismen ako pobije pola ljudi da bi do{ao do ugovora ili pro-
daje drogu, pa mu je to jedini predmet kupoprodajnog ugovora. Pre-
rano smo uveli politi~ku korektnost i to na jedan nakaradan na~in i
onda je posledica ovo {to sada imamo, a to je da je Toma Nikoli} ozbi-
ljan politi~ar.
Ja sam prvi put {etao tom istom rutom, bila je ki{a, zima, novembar,
katastrofa, devedeset {este. Sad je 2006, ja sam tada imao {esnaest
godina. Samo sam pomislio – ~ove~e, deset godina, sad }u dvadeset i
{est, ne mogu da verujem da se ovo ponovo de{ava, a druga pomisao
je bila – super, je l’ mogu? Mogu, sve dok budem mogao da {etam za-
to {to nemam kilu ili nisam operisan od ne~ega pa ne mogu da ho-
12.05.06.
dam, uop{te mi nije problem da {etam. [ta sam ja bolji od bilo koga?
[ta je Francuska gora od Srbije, pa se tamo naprave onakvi haosi,
ono sa milion ljudi? [ta, oni kao nisu re{ili svoje osnovne probleme?
Pa nisu, o~igledno nisu.
Moramo da shvatimo da izlazak na ulicu nije ni podr{ka nekome, ni

194 usmeren protiv nekoga, nego da je pokazivanje {ta èli{ i {ta ti sme-
ta. Ljudi kaù: „Umoran sam, ja sam svoje od{etao”. [ta si od{etao,
od{etao tri meseca, pa mnogo si {etao, {ta, kao upao si u skup{tinu,
pa si mnogo uradio, {ta si uradio? Zna~i, za slobodu se bori{, bre, ej,
Jan Palah se spalio za neke svoje ideje. I neko ima obraza da kaè – ja
sam svoje od{etao. Mogu da {etam i uvek }u mo}i da {etam za ono za
{ta ja mislim da treba da se {eta, ali {etam za ideju, ne {etam za ~ove-
ka. Mo`da sam sa {esnaest godina {etao za ~oveka jer sam bio mlad,
ali ~ovek raste i valjda postaje slovestan, ja se bar nadam da smo za
ovih deset godina postali slovesniji i sad je vreme da {etamo za ideju,
pa ko god vodio. Sloboda pre tri stotine godina je bila kolektivna slo-
boda, da smo slobodni od nekog neprijatelja, tu|eg nekog tamo, pa je
postala individualna sloboda, pa {ta je sve u{lo u tu individualnu slo-
bodu: da mogu slobodno da se ven~am, da mogu da kupim svoju imo-
vinu, da mogu da budem, bre, homoseksualac, ako ho}u.
To je sloboda i svaki put kad prepoznam da ne{to èlim da bude mo-

ja sloboda i ako neko ne}e da mi je prizna, ja treba da pokaèm {ta è-
lim. A {to bi mi dao kad ni ne zna da mi treba? Prvo moram da poka-
èm da mi treba, pa onda moram da pokaèm da ima jo{ mnogo ljudi
koji misle isto kao ja, pa onda moram da pokaèm da ni{ta to nekom
drugom ne}e da {kodi zato {to to meni treba. Pa, kad sve to pokaèm,
mo`da }u i da je dobijem, ali samo ako budem uporan, a ako budem
sedeo kod ku}e i gledao druge kako se bore za mene, ni{ta od toga. Mi
nikad realno nismo sami odlu~ivali u svoje ime, uvek je neko drugi
odlu~ivao, taj neki vladar. [ta je {est godina, to je ni{ta, mora ta le-
njost duha, da ti je sve servirano, da se probudi. Mislim, mi{i}i atro-
firaju posle godinu dana kome, a zamislite koliko atrofiraju posle ve-
kova kome.
Svetlana Luki}:
Slu{ate razgovor koji je Ivan Kuzminovi} vodio sa Borisom Budenom,
piscem iz Zagreba. Kod nas su iza{le njegove knjige eseja, Kaptolski
kolodvor i Barikade, u kojima se Boris Buden bavio ratovima devede-
setih. Priredio je i novo izdanje Komunisti~kog manifesta, ìvi u Be-
~u, Stokholmu i Berlinu i nema nameru da se vra}a u Hrvatsku.
Boris Buden:
Oti{ao sam neposredno prije rata, dobio sam slu~ajno jednu stipendi-
ju u Be~u zato {to sam prije prevodio Frojda, bavio sam se psihoana-
lizom i to je bio taj konek{n, pa se onda sve to pretvorilo u klasi~nu Boris
Buden
pri~u – trbuhom za kruhom. E, onda sam na{ao posao, u me|uvreme-
nu se zaratilo, u me|uvremenu je motivacija za povratak bila sve ma-
nja. Ina~e, nisam ja mislio, naravno, ostati tamo, tako da je taj prvi
dio moje emigracije prili~no vezan uz rat. Kasnije, kako se sti{ava ta
situacija, ja se pre{altavam sve vi{e na druga dva jezika, to su, dakle,
njema~ki i engleski, i po~injem ìvjeti i preìvljavati na jednom pot-
puno drugom intelektualnom, kulturnom, umjetni~kom, medijskom
trì{tu, koje vi{e nije niti nacionalno definirano, ~ak nije niti evrop-
sko, nego jedna vrsta globalnog trì{ta, na kojem ja jo{ uvijek preì-
vljavam. Me|utim, za{to se ne}u vratiti u Hrvatsku? Zato {to, prvo,
niko me ne zove, drugo, nemam {ta raditi tamo, tre}e, nemam moti-
vacije da ne{to radim. Mislim da sam previ{e svjestan novih hegemo-
nija u kojima ìvimo. I to nema veze sa mnom, ljudi koji su ostali su
na jednaki na~in dislocirani. Ukoliko èle recipirati o ~emu se govori
i {ta se danas radi u teoriji, u umjetnosti, u kulturi, oni }e sav taj in-
put dobiti na stranim jezicima, gotovo ni{ta se vi{e ne proizvodi na
na{em jeziku, srpskom, hrvatskom, bosanskom i tako dalje. Tako|er,
ukoliko imaju ne{to za re}i, to }e tako|er morati raditi, taj autput, na
nekom drugom jeziku, u prvom redu na engleskom jeziku, zato da ih
uop}e netko ~uje, zato da uop}e taj njihov glas bude relevantan.
Dakle, rekao bih da stvar nije toliko u staroj onoj pri~i o pe~albi, o lju-
dima koji odlaze, pa onda domovina ostaje negdje iza nas, pa ho}e li
se, ne}e li se vratiti. Nema vi{e domovine u onom smislu u kojem je
ona nekad postojala. Nema vi{e te iluzije da se ~ovek moè intelektu-
alno izreproducirati i realizirati u takvim malim jezicima kao {to su
na{i, malim, zatvorenim kulturama. Ja bih to jednostavno tako rekao,
nisam se samo ja pokrenuo, zemlja na kojoj svi mi skupa stojimo se
tako brzo kre}e. To se tako brzo kre}e, ako ja danas do|em u Zagreb,
onda u tom Zagrebu, ako se èlim obu}i, kupujem iste svari koje su u
[tokholmu, u Berlinu i bilo gdje drugdje, sve te stvari rade se negdje
na Dalekom istoku, uglavnom jefina radna snaga to proizvodi. Dakle,
to su sli~ne okolnosti u kojima mi ìvimo, tako da to nije toliko dra-
mati~no kao {to je to nekad bilo, pa – sunce tu|eg neba ne}e te grija-
12.05.06.
ti k’o {to te grije tvoje vlastito sunce. Ja mislim da su te pri~e zastar-
jele, ali se jo{ ne{to u ideolo{kom smislu u meni prelomilo.
Ja vi{e ne vjerujem u postojanje nacije, da budem sasvim, sasvim

otvoren, ja mislim da je ta iluzija tako|er skon~ala. Ona je za mene
skon~avala u nekoj vrsti agonije devedesetih. Kada sam ja, ne samo
196 promatrao nego i zapisivao razli~ite fenomene te, po mom sudu, ago-
nije. Onda kad svi misle da se nacija upravo sad iz pepela ponovo po-
diè, osloba|a se la`nih internacionalizama, ideologije i ponovo do-
lazi do svoje biti, do svog identiteta – ja sam promatrao upravo supro-
tan proces, ja sam vidio rasulo onoga {to ljudi misle da je nacija, da
je identitet, da je budu}nost, da je suverena nacionalna dràva, {to je
tako|er jedna ~injenica globalne realnosti, da takozvana suverena
nacionalna dràva kakva je bila prije dvadeset i pet – trideset godina,
takozvana dràva blagostanja, danas vi{e nigdje ne postoji, nego se
raspada.
Kod nas je to na neki na~in tragikomi~no u tome da se lingvisti~ki je-

dan jezik koji govore, dijele Srbi i Hrvati, Bosanci, Crnogorci, da se od
tog jednog jezika gradi vi{e jezika. To je jedan nacionalni projekt, on
}e uspjeti, u smislu da za petnaest, dvadeset, trideset godina mi }emo
vjerojatno govoriti razli~ite jezike. Ve} je danas moj hrvatski iz se-
damdesetih i osamdesetih za dana{nju generaciju u Zagrebu, vjero-
jatno, arhai~an. S tim jezikom vi{e ni{ta ne}ete mo}i napraviti, do-
slovno, ne}ete mo}i ni{ta pametno pro~itati. Ta banalnost da sam ja
Hrvat, prije sam jako banalno to upisivao gdje god se traìla nacio-
nalnost – jednostavno je za mene danas svedena na to {to ona zapra-
vo i jeste – banalnost i ni{ta vi{e. U vezi sa mojim hrvatstvom gotovo
da ne osje}am vi{e ni{ta, to je otprilike jednako kao {to osje}am u ve-
zi sa mojim austrijanstvom, jer ja vi{e nemam hrvatsko dràvljan-
stvo, uzeo sam austrijsko dràvljanstvo, pa sam ja sad Austrijanac na
privremenom radu u Njema~koj, odnosno u [vedskoj, odnosno bilo
gdje drugdje. Pri~a o korjenima, o tome da postoji negdje neka domo-
vina, koje se ja sje}am... Postoji djetinjstvo, postoje reminiscencije,
postoji sre}a i raj lijepog djetinjstva, {to je to slu~ajno na hrvatskom
jeziku i u Hrvatskoj uglavnom, manje-vi{e, ili uglavnom na moru, to
je jedan drugi, intimni dio pri~e, koji nije danas u tom smislu rele-
vantan. Ja sam potpuno zadovoljan s time da sam Austrijanac. Tko si,
{to si, otkuda dolazi{, to ima sve manju relevantnost.
O Srbiji na svu sre}u znam sve manje, da sam Srbin nekim slu~ajem,
bio bih puno manje Srbin, nego {to sam Hrvat. Za{to? Zato {to mislim
da je Srbima uspjelo ne{to fantasti~no u zadnjih dvadeset godina, a
to je da pogaze do kraja svaki svoj nacionalni interes koji su imali, da
ga uni{te i zatru za sljede}ih pet, deset ili ne znam koliko vi{e gene-
racija. Upravo kaèm, to je tragi~no, ali ima tu i jednu smije{nu crtu
– oni koji su krenuli u ratove s parolom: Svi Srbi u jednoj dràvi, u tre- Boris
Buden
nutku kad su ve} bili u jednoj dràvi, da bi taj rat zavr{ili tako da vi-
{e nisu u toj jednoj dràvi. Uzmite Kosovo, u kojem se ne moè upra-
vo ta suverenost ni na vlastitom teritoriju potvrditi, koja je potpuno
apstraktna, potpuno irelevantna. Ono {to ja vidim je ta golema dis-
krepancija izme|u realnosti, rasula, svega onoga {to se kondenzira-
lo oko takozvanog nacionalnog interesa srpskog, tako da s jedne
strane imamo realitet tog rasula i s druge strane imamo taj fantasti~-
ni svijet koji je svijet nekakve potpuno irealne kompenzacije za
stvarnost koju ìvimo.
To sam ja doìveo na hrvatskom primjeru. Nije rije~ o zlo~incima ko-

je treba ili ne treba isporu~iti Hagu. U Hrvatskoj se pokazalo zapravo
da nacija kao takva to ne èli, nacija kao takva vjeruje da ona moè
bez problema ìvjeti sa vlastitim zlo~incima, da ti vlastiti zlo~ini ni-
su za tu naciju nikakav problem. Dobro, ali onda je nacija problem, to
je moj odgovor, otprilike. Sli~no ne{to je sa Srbima, vi moète ìvjeti
sa Ratkom Mladi}em, vi ne date Ratka Mladi}a, ali problem ste vi, ni-
je Ratko Mladi}. U normativnom smislu ta nacija gubi svoje opravda-
nje, jer me ko~i. I s kojim me pravom prisiljavati da ja ìvim u miro-
ljubivoj koegzistenciji sa zlo~incima, tko ima to pravo, u ime ~ega?
Onog trenutka kad ja kaèm – nitko nema to pravo, ja dovodim u pi-
tanje tu fantaziju od nacionalne samobitnosti, suverenosti i svega
ostaloga. Ako nacija èli ìvjeti sa svojim zlo~incima, ja ne èlim ì-
vjeti s nacijom i to je otprilike moj odgovor na to pitanje.
A kaèm, za srpsku naciju danas ja ne vidim kakva bi se budu}nost

trebala ili mogla predstaviti ili predo~iti na temelju ovoga {to danas
postoji, na temelju tih ostataka nekada{njeg racionalnog, nacional-
nog prostora, prostora ne u geografskom smislu, nego i u politi~kom
smislu. Jugoslavija je bila vitalni interes srpske nacije, Jugoslavija je
propala, ne}u sad ulaziti u to ko je vi{e doprineo svemu tome, po mo-
me sudu Srbi nisu sru{ili Jugoslaviju, ali su je mogli spasiti. Ali osta-
vimo sad to, rije~ je o tome da ponovno ro|enje te nacije iz svog pepe-
la po mome sudu nije mogu}e, ne zbog toga {to su Srbi nesposobni,
nego suverenost nema vi{e onu vrijednost koju je imala prije pedeset
12.05.06.
godina. Mi imamo identitetsku zajednicu, to je identitetska zajedni-
ca, to nije nacija, i ta nacija vi{e ne kontrolira temeljne uvjete svoje
vlastite materijalne reprodukcije.
Ne postoje materijalni preduvjeti da srpska nacija ponovo ustane na

vlastite noge, materijalni, politi~ki, u globalnom smislu uvjeti vi{e
198 ne postoje, po mome sudu. E, a ono {to nacionalna elita, koja vi{e ni-
je nacionalna elita, nego je kompradorska elita – to je elita koja je na
raspolaganju pravim izvorima mo}i na na{im prostorima, koji uop}e
nisu kod nas locirani. To nije niti Amerika, niti bilo koja zemlja na
svijetu, to je ta mreà, taj netvork, ne samo u ekonomskom smislu ve-
likih kompanija, nego velikih medija. Pa svi mi znamo da „Wac”, jed-
na kompanija, raspolaè sa pedeset najva`nijih medija na Balkanu,
to su monopoli kakve ne pamtimo iz komunisti~kih vremena. Na{oj,
kako se to lijepo kaè, kompradorskoj eliti, njena funkcija je transmi-
sija interesa tih centara mo}i koji nisu kod nas.
Hrvatska je sticajem okolnosti, zato {to je zapadnije, {to nije imala to

bombardiranje i taj rat kasnije, jednostavno prije progutana, tako da
su hrvatski politi~ari manje suvereni nego srpski. To nije toliko bit-
no {ta Sanader èli, bitno je {ta Sanader mora u~initi, jer njegova le-
gitimacijska baza vi{e nije njegov vlastiti narod, on je to samo u pre-
nesenom smislu. U osnovi on mora Hrvatsku dovesti u Evropu, jer ne
vidi, niti on ima neku drugu ideju, niti je druga ideja uop}e realna, ni-
ti on ima sredstava da neku drugu viziju realizira. On ne kontrolira
osnovne parametre ìvota u Hrvatskoj.
Sanader je manje vaàn nego Tadi}, u politi~kom smislu Hrvatske,

odnosno Srbije, pa je zato bolji, a ne zato {to on ima nekakve poseb-
ne karakterne sposobnosti, {to je vjerniji nekakvim principima i sli~-
no. U Srbiji jo{ traje ta tromost raspada i rasula, jo{ ta vjera u ne{to
drugo {to se uop}e ne moè artikulirati, a {to ne bi bilo ovo potpuno
predavanje hegemonijalnim politi~kim konceptima, {to je Evropska
unija i NATO. Naravno da je druga~iji svijet mogu}, ali vjerovati da je
to mogu}e napraviti, ne znam, kao Srbin u Srbiji i u ime srpske naci-
je, odnosno u ime hrvatske nacije, to je zadnja glupost danas.
A {to se ti~e te promjene mi{ljenja, mene je to doslovno fasciniralo

osamdeset devete, kada sam radio intervju sa Ljubomirom Tadi}em u
Beogradu. Ja sam studirao filozofiju u Zagrebu i zapravo sam prema
tim praksisovcima imao neku vrstu u najmanju ruku intelektualnog
po{tovanja. Mi smo u tada{njem Startu, koji me je poslao da napra-
vim intervju, sve to radili veoma profesionalno, ja sam tri mjeseca
prije i{~itao sve knjige Ljubomira Tadi}a i sa mojom urednicom, Ve-
snom Kesi}, svako pitanje provjerio. I ja sam onda do{ao sa svim tim
pitanjima i preda mnom je bio jedan potpuno poludjeli Srbin, koji je
vjerovao u Slobodana Milo{evi}a, koji je vjerovao da su oni vojvo|an-
ski ~etnici koji su imali, naravno, brade, jedna hipi kategorija, da su Boris
Buden
oni zapravo posthipici ili tako ne{to. Ja sam rekao: „Ali oni se poziva-
ju na ~etni{tvo”. – „Ne, vi kolega to ne razumijete.” Danas mi je to sve
skupa jako smije{no, me|utim, uop}e nije smije{no jer podr{ka tih
intelektualaca, imate i u Hrvatskoj takvih primjera koliko volite, to
je u tolikoj mjeri omogu}ilo nacionalisti~ku hegemoniju, pridonijelo
toj hegemoniji u kojoj je onda sve postalo normalno – i etni~ko ~i{}e-
nje i ratovi i onda te divlje privatizacije.
Ono {to je fantasti~no i srpski specijalitet, to je poistovje}enje Slobo-

dana Milo{evi}a sa ljevi~arskim socijalisti~kim projektima. To su
stvarno fantasti~ni rariteti. S druge strane, ima ne{to, ja bih rekao
neki ke~ 22 srpske postsocijalisti~ke liberalne elite koja zapravo vje-
ruje u pragmatizam. To je bio \in|i}. \in|i} je iz svoje filozofske po-
zadine taj pragmatical turn doslovno shvatio, to {to je pobrao od Ha-
bermasa, koji je isto napravio taj jedan pragmatski obrat od tih sta-
rih klasi~nih, dogmatskih, marksisti~kih principa. Tako da je \in|i}
zapravo bio vjernik pragmatizma, on je mislio da on moè to sve
shendlati, da }e uspjeti proizvesti socijalno dobro, politi~ki demo-
kratski napredak, ekonomski prosperitet i tako dalje. On je `rtva tog
pragmatizma, jer upravo oni s kojima je to radio su ga do{li glave.
Nitko nije tako radikalno upropastio nacionalne interese kao nacio-

nalizmi, i to ne jedanput u dvadesetom stolje}u. Klasi~ni primjer je
usta{tvo u Hrvatskoj, koje je, naravno, potpuno upropastilo sve te-
meljne hrvatske interese, da bi se ponovo devedeset prve taj kom-
pleks pojavio i kako bi se to zavr{ilo – pa, tako {to u Hrvatskoj vi{e
ni{ta nije hrvatsko. Hrvati nemaju kontrole nad vlastitom domovi-
nom, oni da bi radili karijere u turizmu, na svojoj vlastitoj obali mo-
raju govoriti ili francuski ili {panjolski veoma ~esto, zato {to su {pa-
njolski turisti~ki lanci pokupovali hotele, pa ako ho}e{ radit karije-
ru, mora{ znati jezik svoga gazde, a ne jezik ljudi oko tebe koji te ne
pla}aju, koji ti ne daju posao.
Meni se od samog po~etka devedesete do kraja gadio taj pragmati~ki
12.05.06.
odnos prema nacionalizmu, kao – ja nisam nacionalist, ali danas je
objektivna situacija takva, pa zato {to je ona takva ja }u se sad tome
prilagoditi, pa }u ja to onda iznutra promjeniti. I tako su iznutra pro-
mjenili dok naravno svi ti nacionalizmi nisu dovr{ili svoje projekte u
katastrofama. Ja se sje}am jednog hrvatskog politi~ara koji je ina~e
200 bio moj prijatelj iz tog nekakvog kvazidisidentskog miljea biv{e Ju-
goslavije, koji je postao ~lan parlamenta, politi~ar, mi smo tad radili
intervju s njim devedeset pete, nakon Oluje. Imali smo informacije da
su se doga|ali zlo~ini. To se ~ak anegdotalno prepri~avalo u smislu –
ha, ha, ha, na{i su likvidirali babu snajpera od osamdeset i pet godi-
na i tako dalje. Dakle, svima je bilo jasno {ta se zbiva i mi smo ga kon-
kretno pitali ho}e li on kao politi~ar reagirati na ta kr{enja ljudskih
prava, na ratne zlo~ine koji se zbivaju. On je rekao: „Ne, jer time bih
onemogu}io uspjeh na izborima”. Dakle, prvo uspjeh na izborima, a
onda }emo pokrenuti to pitanje. On ni do danas nije pokrenuo to pi-
tanje, ali nije niti uspio na izborima. Onda se pitam koji je to koncept,
koji je to projekt.
[to se ti~e Kosova, ja imam jedan veoma jasan stav, a to je – nezavi-

sno Kosovo su zasluìli Srbi, nisu zasluìli Albanci ni po ~emu. Ja
sam jo{ devedesete napisao da je srpska politika bazirana na tom na-
silju u odnosu prema kosovskoj realnosti. A da li }e jedna, dve ili pet
nacionalnih dràva usre}iti Albance, u kom smislu }e to uop}e biti
nezavisno i suvereno? Pa, to je jednako tako smije{no. Pa mislim, ko-
liko je, sedamdeset – osamdeset odsto nezaposlenih na Kosovu? Srbi
se sad ne moraju time baviti, mo`da je to i velika sre}a u Srbiji, danas
ta moneta suverenost, nezavisnost, nacionalna dràva, sloboda, pro-
speritet, nacionalna ekonomija, nacionalni interes, ta moneta skova-
na od tih vrijednosti danas ne vrijedi vi{e ni{ta. Za nju ne moète ku-
piti pet evra. Ne gube Srbi Kosovo, jer da im je i ostalo, ionako ga ne
bi imali. Ne dobivaju Albanci Kosovo, jer ga oni uop}e ne}e imati, oni
}e morati, naravno da bi preìvljavali, ionako oti}i nekamo drugdje
gdje }e raditi. Ako uop}e postoji neka vrsta savjeta ili ne~ega {to bih
ja imao poru~iti na temelju vlastitog reflektiva mog iskustva, onda je
– pomakni se. To je kao kad kaù da kad ~ovjek do|e u bezizlaznu si-
tuaciju i pada sa dvadeset petog kata, da se doga|a jedna psihi~ka di-
solucija, da se ta psihi~ka svijest takore}i odvaja od tijela, tako da
moè promatrati to tijelo: a vidi, vidi {ta se sad sa mnom doga|a, vje-
rojatno ne}u sad vi{e preìvjeti. Pa, mislim da bi vjerojatno bilo do-
bro za te na{e elite, za ljude koji misle o tim na{im nacijama, da se
jednostavno na sli~an na~in odvoje i pogledaju te svoje nacije u fazi
njihove agonije, njihovog umiranja, da mogu tu sliku vidjeti, jer ako
su isuvi{e iznutra, kao {to se sa Borisom Tadi}em o~igledno zbiva,
onda vjeruju da jo{ ima neke {anse.
To je kao iz onog vica kada ~ovek sko~i sa dvadeset petog kata, pa se

sad nalazi na razini negdje oko desetog, pa kaè: „Pa dosad je sve u
Boris
redu, ni{ta stra{no se dosad nije dogodilo”. Tako isto ljudi misle – pa Buden
imamo naciju, ni{ta se jo{ nije dogodilo. Sve se dogodilo ve}, sve je
ve} odlu~eno.
Svetlana Luki}:
Bio je ovo Boris Buden, a devetog maja u Beogradu je u organizaciji Li-
beralno-demokratske partije, Gra|anskog saveza Srbije, Socijalde-
mokratske unije i osam nevladinih organizacija, odràn protest, „Sr-
biju u Evropu”.
Beogra|ani i Ivan Kuzminovi}:
Moje mesto je ovde, od devetog marta devedeset prve nisam ga me-

njala.
Zna~i, bili ste i devedeset prve?
Jesam, bogami, skroz, sve do kraja, ali ovo {to se sad doga|a, to nisam
o~ekivala uop{te.
Je l’ ima neko ko vas je posebno iznervirao u svih pet godina?
Iju, nemojte, duga~ak je spisak, po~ev od Jo~i}a, ministra Stojkovi}a,

pa Vuksanovi}a, da ne kaèm onu drugu re~ za njega, pa sve redom...
Mihajlov... Da, da, nema niko ko me nije iznervirao, po~ev od glavnog
{efa, od Ko{tunice.
Dobro, jeste li Vi danas ovde vi{e zbog LDP-a ili zbog ne~eg drugog?
Ja nisam od onih ~uvara vatre, ne vezujem se za li~nosti vi{e, ali za

êdu se mnogo bojim, pa sam ne{to do{la da mu ~uvam le|a...
Labus i Dinki}, ko pobe|uje?
Onaj mali opasnik, sigurno, mada je i ovaj prefrigan.

Kad biste uporedili kako ste se ose}ali petog, {estog oktobra i danas,
12.05.06.
kakva je razlika?
Jako razo~arana, ali ne u ono {to ljudi kaù – jao, pa sve je isto. Ja sam
samo o~ekivala da mi skinu Milo{evi}a s vrata, da ga odvedu i ovu
pi{taljku sam onog dana, tu`no je re}i, kad je umro, ispi{tala na bal-
konu u centru grada.
202
Devedeset mi je godina, te{ko mi je da pri~am, a malo slabo i ~ujem...
Zar niste vi barem u devedesetoj godini zasluìli da ne morate da iza-

|ete ovde danas?
Kako, pa morala sam da iza|em, pa ba{ zato.
Zna~i, vi imate devedeset godina?
Da, sedamnaesto godi{te sam.
Vi ste stari kao Oktobarska revolucija...
Apsolutno, ja poznajem sve, jo{ od kralja Aleksandra, pa sam sve re-

{etala i sad znam {ta je najbolje.
Volim êdu, uporan je, ambiciozan i ho}u da ga podrìm.
Jer nekako u njemu vidimo nastavak Zorana, samo vidim da nema

mnogo sveta.
Pitanje za kraj – Dinki} protiv Labusa, ko pobe|uje?
Ja se nadam Labus, to se iz sveg srca nadam.
Je li Labusu opro{teno?
Pa, oprosti}emo mu.
Otkud ja? Dovela me èna, pa ni{ta, do{ao sam da vidim {ta to ima no-
vo êda da nam kaè, da li ima {anse kona~no za ovu Srbiju ili nema
{anse. To je su{tina, ni naroda nema ba{ onoliko koliko sam mislio,
dobro, nije to prvo razo~aranje. Devedesete, devedeset prve, tad sam
po~eo.
Da vam je neko rekao petog oktobra da }ete ovako ponovo na ulicu, da

li bi verovali?
Da, kad su izabrali Ko{tunicu za protivkandidata, tog trenutka sam
znao da to ne moè da opstane, jednostavno on nije taj ~ovek.
Otkud vi danas ovde?
Iz Pan~eva. Pa, do{la sam, evo pi{e – dole vlada.
Do{ao sam da pruìm podr{ku ovim ljudima ovde zato {to mislim da Beogra|ani
je ovo ovde jedino pravo {to se de{ava trenutno u zemlji. Iako smo i
Ivan
malobrojni, mislim da }emo pobediti sigurno. Kuzminovi}
Se}ate se – ko sme da pogleda u o~i Al Pa}ina. Oduvek sam tu, pa ta-

ko i danas.
Je li dosadno vi{e biti tu?
Ne, nikako nije dosadno, postaje sve zabavnije.
Ovu neslobodu nisam mogla da sanjam, nisam mogla da sanjam da

}u policiju videti ni na ulici ni u „BK”, uop{te, nisam mogla da sa-
njam stvarno, posle petog oktobra da }emo doìvljavati to i dalje.
Ko vas je sve izneverio, onako èstoko?
@estoko? Pa, ja sam u malo koga i verovala, prema tome, ne mogu da

kaèm da su me mnogi izneverili. Nikad nisam verovala ni u Ko{tu-
nicu, Dinki}a jo{ manje, prema tome...
Za kraj jedno pitanje, Dinki} protiv Labusa, ko pobe|uje?
Naàlost, i na moju najve}u, duboku àlost, Dinki}.
Ja bih obojicu oterala sa govnjivom metlom, mi smo ovde od devede-

set prve, prema tome, mi znamo {ta ho}emo.
Je li to normalno, svi su ovde od devedeset prve?
Ja nisam bila za Ko{tunicu od prvog dana, otkad znam za ~oveka, zato

{to je on maskiran, zato {to je on [e{elj u smokingu, u lepom odelu.
Srela sam dosta ljudi sa kojima sam i ranije {etala.
Je li to normalno da budu uvek iste face?
Pa, nisu ba{ svi, neki su odustali. Ba{ smo se sa Ko{tunicom pre{li,
{ta smo uradili.
Od po~etka sam sa Vukom, \in|i}em, êdom.
12.05.06.
Jeste li se umorili malo?
Pa ne.
Da Vam je neko, na primer, petog oktobra rekao da }ete ponovo na

ulicu?
204
Da mi je devetog marta neko rekao da }u ponovo... Prema tome...
Otkud vi danas ovde?
Pa, zato {to je Dan pobede nad fa{izmom, to je prvo, slavi se u celom
svetu, ja mislim da je to praznik svih Srba, svi treba da iza|emo, ima-
li smo svi mnogo `rtava. Ja ìvim u inostranstvu.
Jeste li bili petog oktobra ovde?
Naàlost, ne, i u to vreme na francuskoj televiziji Iber Vedrin, francu-

ski ministar inostranih poslova je rekao za Srbe da ih oboàva... Voila!
Nisam verovala da ima toliko glupog naroda da moè da pravi tako

stravi~ne gre{ke. Sad }e opet da se uzdigne onaj \in|i}ev narod, ja
mislim tako, uz êdu.
Nema Demokratske stranke ovde?
Pa nema, da, ba{ smo nas dve konstatovale, za{to nema, zva}emo da
pitamo za{to nisu do{li, stvarno.
I da zahtevamo da slede}i put budu zajedno.
Labus protiv Dinki}a, ko pobe|uje?
Pa znate {ta, i jedan i drugi su u stvari izdali \in|i}a i nas, svejedno

mi je, uop{te me ne interesuju.
Ovo je fantasti~no, mnogo nade, e sad je samo do nas, ovih {eta~a, i

do promena mora do}i. I àlosno je {to su dvanaestog marta ubili \in-
|i}a, jer ubili su ga ovi {to sede u ovoj okrnjenoj skup{tini. I posle dve
i po godine poku{avaju}i da na|u ubicu demaskirali su sebe, svoju
politiku. Mi imamo nesposobne ljude, videli ste onog bradonju, pa je-
dino iza ~ega on jo{ moè da se sakrije to je brada, i on prolazi kroz
masu naroda koji traì bolji ìvot, traì put, traì posao, zadovoljstvo,
radost. Ja verujem da mladi sve vi{e misle ovako kao {to je êda i po-
ru~io.
A {ta mislite o ovim ljudima {to nas gledaju kako mi hodamo?
Znate {ta, to su ti ljudi, to je ta ubijena Srbija. S tim ljudima kad bi-

ste seli i onako malo intimno popri~ali, objasnili, rekli im nekoliko
zdravih rezona, ja verujem da bi oni po~eli da se raduju i da misle kao êdomir
Jovanovi}
i mi. I oni }e polako da pri|u, pri}i }e, samo im treba objasniti i to na
jedan lep na~in, bez laganja, {to re~e mladi Jovanovi} êda, istinu, pa
sad oni neka odlu~uju. Ali u svakom slu~aju na jednom tasu je ono {to
ho}e ve}ina ovog naroda, i to ba{ ta ve}ina koja je ubijena, razo~ara-
na i dovedena dotle da ne zna gde da se okrene.
Je li ovo Zoranova Srbija?
Pa, ja mislim da je ovo Zoranova Srbija, mo`da bi bila i bolja da je on

ostao ìv. Najve}a je grehota ovih politi~ara dana{njih {to su ga ubi-
li fizi~ki. Ako su hteli i mogli, morali su da ga ubiju politi~ki, ali oni
to nisu mogli i jedino im je ostalo da ga ubiju fizi~ki, jer on je bio ~o-
vek koji se ra|a jednom u sto godina. Ali on je bio ta ma{ina i to mu
sad priznaju svi.
êdomir Jovanovi}: /sa govornice/

Ne}e biti evropske Srbije ako sami ne pobedimo one koji su od nas
napravili naciste dvadeset prvog veka, jer se slike Srebrenice od Au{-
vica razlikuju samo po tome {to su u boji. Ljudi, stojimo musavi od
krvi, prljavi od baruta devedesetih, zato {to se sa njima nikada nije
ra{~istilo. Nismo mi taoci Ratka Mladi}a, to je la`, mi smo taoci onih
koji su stvorili ideologiju u kojoj je Mladi} mogao da uradi ono {to je
uradio, istih onih koji nam i danas kroje ìvot, iz Akademije, iz crkve,
iz vlade i parlamenta, iz Udbe. Mi smo hiljade koje nikada niko ni{ta
u ìvotu nije pitao, zato {to je sveta dràva ta u ~ije se ime moè po~i-
niti ama ba{ sve. Samo nismo imali pravo na dru{tvo, zato {to je pred-
uslov dru{tva sposoban pojedinac, a sposoban pojedinac je slobodan
pojedinac. Sloboda Srbiji devetog maja 2006. godine! Sloboda na rad,
sloboda na obrazovanje, sloboda na ljubav, u ovoj zemlji je normalno
ubiti svakoga, ali je gre{ka ako voli{, a ne pita{ za dozvolu.
Nalazimo se u velikoj trci, milioni, stotine miliona ljudi takmi~e se sa

nama, a nas vodi najnesposobniji, najsporiji. Moramo biti svesni ono-
ga {to zaista jesmo – najstarije evropsko dru{tvo, sa najve}im procen-
tom mladih koji odavde èle da odu, najsiroma{nije, sa najteìm so-
12.05.06.
cijalnim problemima, tehnolo{ki najzaostalije, sa najnefunkcional-
nijim obrazovanjem. Koliko jedan takav narod moè da postoji? Oni
}e vam re}i ono {to su rekli pre nedelju dana, kada su uvedene prak-
ti~ne sankcije – dràva je va`nija od stranke, a u sebi misle – a mi od
dràve. Nije dovoljno uhapsiti tog ~oveka i poslati ga u Hag, to je ve-
206 lika prevara i velika la`. Oti}i }e kao {to su odlazili i mnogi pre njega,
poslednja vojna prekomanda, topovsko meso. Ako èlimo da govori-
mo o slobodnoj Srbiji, o modernoj Srbiji, o evropskoj Srbiji, onda mo-
ramo re}i da se u Hagu sudi izvr{iocima ratnih zlo~ina, a da se ovde
moramo suo~iti sa onima koji su stvorili politiku zlo~ina.
Nema mesta u modernoj Srbiji strankama i politi~arima koji su na{u

zemlju po prvi put stavili na optuèni~ku klupu pod optu`bom za iz-
vr{eni genocid u Bosni i Hercegovini. Ljudi, u onome {to mi traìmo,
{to èlimo da uradimo nema ni~eg strana~kog, ali stranke postoje da
bi dru{tvo organizovale i vodile ka cilju. Mi smo stali na svome putu
onog dana kada su nam ubili lidera, kada su ubili Zorana \in|i}a.
Ako su u tome uspeli dvanaestog marta 2003. godine, onda je red da-
nas da im kaèmo – u ovoj zemlji je milion, dva, tri, pet miliona isto-
mi{ljenika, ne moète sve da nas pobijete. Ako ho}emo da promeni-
mo vlast kojoj Evropa ne veruje, ali joj se dive Legije, Zmije, Pacovi,
onda moramo raditi svakoga dana, svakoga dana vredno raditi na re-
alizaciji na{e politike. Moramo biti sposobni da na izborima nastupi-
mo jedinstveno. Rekli smo da je kraj medenog meseca vlasti.
To je moja potreba, li~na, verovao sam u tu stranku, molim Tadi}a da

nas povede kao predsednik demokratske Srbije ili da nam dopusti da
mi njega povedemo, samo neka ne stoji vi{e i ne ponavlja njihove fra-
ze. Nikada se slobodna Srbija nije okupljala na ovom mestu bez De-
mokratske stranke, tu im je mesto, a ne u dogovoru o Zakonu o crkvi
sa Ko{tunicom, ne u naglabanju sa Nikoli}em.
Puno je me|u nama mladih ljudi, puno je i na{ih roditelja, ono {to
nam je potrebno jeste prevazilaènje tih la`nih podela koje su napra-
vljene. Nije ta~no da su generacije na{ih roditelja protiv nas, nije ta~-
no da su mladi nezainteresovani za politiku, ono {to nas je razdvoji-
lo je besmisao ìvota sa kojim se suo~avamo svakoga dana. Potreban
nam je veliki dogovor! Ko }e da plati cenu? Neka plate matori. A ko }e
da radi? Neka rade mladi. Eto ga prvi dogovor. Treba re}i hvala deve-
tom martu, treba re}i hvala devedeset drugoj, treba re}i hvala deve-
deset {estoj, devedeset sedmoj, veliko hvala petom oktobru, ali nije
dovoljno.
Imamo jednu veliku obavezu i jedan veliki dug prema samima sebi,
ne prema Zoranu – moramo {tititi Specijalni sud, moramo insistirati
na punoj istini, na punoj odgovornosti, ne smemo se povla~iti pred
onim pritiscima kojima su izloèni ljudi koji tamo poku{avaju u na-
êdomir
{e ime da defini{u tu bolju budu}nost, u kojoj treba da ìve na{a de- Jovanovi}
ca. Kao da su svi zaboravili na ~injenicu da se ve} dve i po godine vo-
di borba izme|u pro{losti i budu}nosti, jer je Zoran ubijen da bi Srbi-
ja ostala ve~no u pro{losti. Ako je rekao da }emo se sresti u budu}no-
sti, sre{}emo se samo ako u toj budu}nosti nema njegovih ubica.
Srbiji se ùri! Srbiji se radi! Srbiju u Evropu! Sloboda ljudima!
Beogra|ani i Ivan Kuzminovi}:
Koliko si ti imao godina petog oktobra?
Pa, zna{ kako, ja sam petog oktobra imao otprilike trinaest – ~etrna-
est godina, me|utim, ja sam aktivno u~estvovao u politici, mene je to
jako interesovalo zato {to sam jako rano skapirao da moram sam ne-
kakvu svoju budu}nost da gradim. A ve}ina omladine upravo tu ima
zabludu, da }e neko drugi da im gradi dràvu.
Izvini, da te pitam, da li je normalno sa trinaest godina ve} biti akti-

van u politici?
Pa, nije normalno u jednoj razvijenoj zemlji... evo, mislim, i sam ~u-
je{, zvi`de zato {to smo ispred RTS-a.
Javnog servisa, misli{.
Da, smejem se, javni servis, daleko je on od javnog servisa, da se ne

laèmo.
Ljudi vi~u – svinja debela.
Pa, vikala sam – debela, nisam rekla svinja, ali mislim da mladima to
stoji, apsolutno nema problema, i on je njih nazivao raznoraznim
imenima, tako da je sasvim opravdano {to ovo pri~aju danas.
[to se zvi`di danas?

Danas kome se zvi`di? Zvi`di se Ko{tunici, Dinki}u, Labusu, ovoj vla-
12.05.06.
di nesposobnoj, pre svega se zvi`di Demokratskoj stranci, trebalo bi
da budu ovde, da oni sa êdom budu predvodnici.
Recite mi, ~iju terasu traìte?
Baka Olginu, mo`da je èna umrla. Ne}ete mi verovati, ja sam ~lan

208 Demokratske stranke.
A ja sam od dvanaestog marta mislila da moramo da {etamo.
I ne bih verovala da }u jo{ uvek da drìm pi{taljku.
Nemoj protiv Demokratske stranke stalno.
Ne protiv Demokratske stranke, ali ne mogu da verujem da nisu sa na-

ma, ne mogu da verujem. Za{to da ne, {eta}u ja jo{, jo{ dugo, bogami.
Mi kao ho}emo da u|emo u Evropu, a oni nam kao ne daju.
Kako tebi ovo izgleda danas?
Pa, super, nostalgija udara, odli~no.
Koliko ti ima{ godina?
Dvadeset pet.
Misli{ da }emo mi jo{ dugo ovako {etati?
Ne znam, ako treba, {to da ne.
Gde si na{la pi{taljku?
Od republi~kog MUP-a, od petog oktobra, trofej.
To ste skinule pandurima?
To je trofej.
Dobra im je, jaka je ta njihova.
[to se zvi`di? Zvi`di se Vojislavu Ko{tunici i Vladi Republike Srbije.

[ta im fal? Pamet pre svega.
Jesi ti bio petog oktobra ovde?
Da.
I da ti je neko rekao da }e{ pet godina kasnije da hoda{ ponovo?
[est godina, ne bih mu verovao, svake godine se hoda, ~ove~e, dokle

vi{e? ...
Svetlana Luki}:
Slu{ali ste pesmicu „Pada vlada” iz filma Profesionalac Du{ka Kova-
~evi}a, kojom je svojevremeno G17 plus ispra}ala vladu Zorana @ivko-
vi}a. Bio je ovo Pe{~anik. Zahvaljujem se na pomo}i Marku Perunovi-
}u, Ratku Risti}u, Petru Savi}u, Ivanu Kuzminovi}u. Pozdravljaju
vas dve Svetlane, prijatno.
PE[ÂNIKFM, 19. 05. 2006.
PRPI] VELIKI I MALI
Kao u biblijskoj pri~i, sada G17 odlazi sa aferama, koje ni-
su ni blizu onima koje su prebacivali DOS-u...
Crnogorsko dru{tvo se u celini kretalo u smeru sticanja

{to ve}e slobode...
JNA {titi Mladi}a, to je strano telo kojim vlada Ko{tunica

ili koje vlada Ko{tunicom – svejedno.
@arko Kora}, iz Socijaldemokratske unije,

Milan Vukomanovi}, sociolog religije,
Nikola Samardì}, istori~ar religije,
Zoran @ivkovi}, iz Demokratske stranke
Svetlana Luki}:
Dobar dan, trenutno je 25 stepeni Celzijusovih, vazdu{ni pritisak je
999 milibara i trenutno ìvimo u dràvi koja se zove Srbija i Crna Go-
ra. Od ponedeljka }e se promeniti temperatura i vazdu{ni pritisak, a
mo`da i dràva. O tome }e u nedelju odlu~iti Crnogorci. Nas niko ni-
{ta nije pitao, ali zato su na{e verske i politi~ke vo|e u~inile sve {to
su se usudile da u~ine da poru~e kako je protivno i Boìjoj i srpskoj
volji da Crna Gora dobije nezavisnost. Predsednik Vlade je nastavlja-
ju}i tradiciju Komunisti~ke partije Kine poslao saop{tenje. U tom sa-
op{tenju je pominjao bratsku ruku i razbijanje zemlje. Patrijarh je
opet, u duhu verske tolerancije i mira, primio Predraga Bulatovi}a, ko-
ga je, opet, doveo u patrijar{iju politi~ki lider crnogorskih Srba, Amfi-
lohije Radovi}. Mitropolitu Amfilohiju je dràvna televizija dala bes-
kona~no mnogo vremena da nam objasni kako je sve sveto i ~estito u
Crnoj Gori bilo i bi}e za jedinstvo sa Srbijom, da niko ne moè razdvo-
jiti ono {to je krvlju zape~a}eno. Citirao je knjaza Danila, knjaza Mi-
haila, knjaza Milo{a i vlasinsku Rosu, da bi zakucao sa Njego{evim
citatom da je, citiram – Crna Gora urna Du{anovog praha.
Dakle, u~inili smo sve {to smo mogli da spre~imo nezavisnost Crne
Gore, ~ak je i gazda Velja delio besplatne vozne karte i sada samo mo-
èmo da ~ekamo nedelju. Nedelja }e pro}i verovatno mirno, ali ono od
~ega ~oveka hvata strah jeste dan kada budu objavljeni rezultati. [ta
li }e biti ako se brojke budu kretale u takozvanoj sivoj zoni? Jeste Mi-
roslav Laj~ak rekao da siva zona ne postoji, postoji samo ispod i iz-
nad 55 odsto, ali Laj~ak }e uskoro videti da kod nas brojke jesu rela-
tivna stvar i da mi imamo pravo na to, jer je Ajn{tajnova èna bila Mi-
leva, to jest Srpkinja.
I dok mi ne damo Crnu Goru i Kosovo, koji vi{e nisu sa nama, dok se
tu~emo da nam ne rastave ono {to je krvlju sastavljeno, normalno je
da }e klerofa{isti~ki polusvet kamenovati ku}u Mirka \or|evi}a, jer
im je dirnuo u svetog Nikolaja, o kome znaju samo ono {to im je pre-
pri~avao Atanasije Jevti}, a i o Mirku \or|evi}u znaju samo ono {to
im je vladika Atanasije pri~ao na tribinama sabora Dveri.
I dok se Ko{tunica bori za Crnu Goru i Kosmet, Mla|an Dinki} mu je

preuzeo fotelju predsednika vlade. Ministar finansija je imao nevero-
vatno uspe{nu nedelju, po~istio je Labusa, preuzeo je stranku, u svoj-
stvu budu}eg predsednika vlade najavio je rekonstrukciju vlade uko-
liko Crnogorci u nedelju kaù ‘da’, a onda je iza{ao za govornicu i
obe}ao vra}anje, pre roka, duga MMF-u, smanjenje poreza, pojeftinje-
19.05.06.
nje benzina. Da je konferencija za novinare malo duè potrajala obe-
}ao bi da }e, kad on do|e na ~elo vlade, svaka Srpkinja imati muà. Je-
dan njegov nema~ki kolega je dolaze}i na vlast, negde pre {ezdesetak
godina, rekao upravo to: „Kad ja do|em na vlast, svaka nema~ka è-
na }e dobiti muà”.
214 Taman kad je izgledalo da }emo se zaustaviti kod Dinki}eve euforije,
stiè pomahnitali ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom,
Parivodi}, koji nam obe}ava bruto nacionalni dohodak od deset hilja-
da dolara godi{nje, strane investicije vredne {est milijardi dolara, a
mo`da i dve milijarde dolara, ali {est lep{e zvu~i. Ostalo je samo da
nam Dinki} i Parivodi} slede}i put kaù da sada moraju da pove}aju
poreze i cenu benzina, ali samo nakratko, dok ne napravimo troslojni
zid izme|u nas i suseda, isti onakav zid kakav su Amerikanci odlu~i-
li da naprave na granici sa Meksikom. Pa, moramo tih na{ih deset hi-
ljada dolara bruto nacionalnog dohotka da branimo, jer opet }e Ru-
muni i Bugari da navale kod nas da kopaju {an~eve, kukuruz, {ta li
ve} ta sirotinja radi.
U zanimljivu situaciju smo do{li. ôvek kao {to je Mla|an Dinki}, ko-
ji jeste smatran, ne sasvim bez razloga, reformatorom, postao je ne
samo populista klovnovskih razmera, nego ~ovek ~ija je bezobalna
ambicija postala opasna za ovo malo demokratije koju smo skuckali.
Ali ni to nije toliko paradoksalno, kaù da je sinonim za reformatore
Martin Luter, koji je razbijao sholasti~ke okove, koji je papu nazivao
|avolovom svinjom, koji je ponovo uspostavio autonomiju ~ovekovog
odnosa prema Bogu, da je upravo taj Martin Luter bio protiv ustanka
seljaka, koji su se borili protiv kneèva krvopija. Taj isti Martin Luter
je kneèvima poru~ivao da seljake treba pobiti kao besne pse. Poru~io
im je da }e, ako poubijaju seljake, osvojiti carstvo nebesko.
Na po~etku Pe{~anika slu{ate predsednika Socijaldemokratske unije,

@arka Kora}a.
@arko Kora}:
To je gotovo kao neka biblijska pri~a. Realno, G17 plus su bili neka re-
formska grupa koja je rekla – Mi isto znamo da vr{imo reforme, ali
bolje i po{tenije nego DOS i u jednoj uàsnoj kampanji protiv DOS-a,
jer oni su prakti~no sru{ili vladu, pridruìli su se najkonzervativniji-
ma, onima koji imaju najve}i otpor prema reformama, biv{em reì-
mu. Zna~i, G17 plus je do{ao na vlast u saradnji sa najgorim {to Srbi-
ja ima u politi~kom smislu i kaèm, skoro kao u biblijskoj pri~i, sada
oni odlaze sa politi~ke scene sa aferama, skandalima koji nisu ni za
pore|enje sa onima koje su oni prebacivali DOS-u. Ovo {to se de{ava
u skup{tini je ogolilo do kraja problem na{eg parlamentarizma. Is-
traìvanja pokazuju da parlament uìva podr{ku ispod dvadeset od-
sto gra|ana. To je veoma opasno za demokratiju. I obi~ni ljudi, zna~i, @arko
imaju ose}anje da ne{to zaista nije u redu sa mandatima. Naravno i Kora}
prostakluk, kori{}enje govornice za li~ne uvrede, nesuvisle izjave,

ljudi to ipak gledaju povremeno.
Ovde imamo jednu otima~inu mandata i to je sada ve} postalo do te

mere arbitrarno da je zastra{uju}e. Zna~i, za Dùdèvi}a i ovu dvoji-
cu poslanika na listi Demokratske stranke prosto u Slu`benom listu
iza|e da su u{li u vladu, pa se naknadno otkrije da je to zabranjeno
zakonom, pa onda brè-bolje izmisle da oni nisu izgubili mandat, ma-
da se mandat automatski gubi ulaskom u vladu. Kada Vuku Dra{ko-
vi}u otmu mandati, to je u redu, ali nije u redu kada neko ho}e da
uzme mandat za sebe, da bi bio opozicija vladi, potencijalna ili stvar-
na. Dakle, sad je ve} sve jasno i ono {to je tako|e zastra{uju}e jeste
drànje Vu~eti}a i Ustavnog suda, koji se uop{te ne ogla{avaju. Vu~e-
ti} se nije skidao sa medija kada je trebalo ru{iti DOS, a sada }uti i ni
na koji na~in se ne izja{njava, iako bi Ustavni sud trebalo da dâ inter-
pretaciju – da li je ovo {to se de{ava u skladu sa ranijom odlukom
Ustavnog suda o vlasni{tvu poslanika nad svojim mandatom ili ne.
Zna~i, G17 plus je u ogromnoj krizi, Labus je na veoma jasan na~in iz-
gubio stranku, jer stranka zapravo nije podràla njegovu odluku da
se iza|e iz vlade. I naravno, za mene je fascinantno da on, ali to je lo-
gi~no u stvari, da on nije mogao realno da vidi su{tinu svoje stranke,
da je to grupa karijerista koja je tu do{la samo zbog vlasti, iako kari-
jerista ima u svim strankama i to mnogo, ali za G17 je to posebno ka-
rakteristi~no. Ne}u da kaèm da to vaì za svakog ~oveka tamo, ali vi-
deli ste ~ak nelagodnost kod nekih ljudi koji su javno branili tu odlu-
ku, videlo se da sami znaju da brane ne{to nepo{teno i nekorektno. I
naravno, ovaj Dinki}, koji je postao mera ambicija u Srbiji. Ja ne ve-
rujem da u Srbiji postoji, bar na javnoj sceni, neko ko je do te mere
beskrupulozno ambiciozan. To je sad jedno dru{tvo za uzajamnu po-
mo}, odnosno vlada vi{e nije jedno politi~ko telo, nego dru{tvo za
uzajamnu pomo}. U kakvom politi~kom lutanju je ta vlada, ja }u na-
vesti samo jedan primer. Nedavno je Ko{tunica bio kod gospo|e Mer-
kel, kancelarke Nema~ke, i rekao da za njega postoje tri prioriteta:
19.05.06.
prvi je vitalni interes da se o~uva zajednica sa Crnom Gorom, drugi je
da Kosovo bude deo Srbije i tre}i je da se nastave evropske integraci-
je. Sad evo, ja pitam vas i va{e slu{aoce, da li vama to izgleda politi~-
ki normalno, da u nedelju apsolutno svi analiti~ari predvi|aju da }e
ipak neka ve}ina biti za nezavisnost, to jest ili nezavisna Crna Gora
216 ili se kriza nastavlja. Bilo bi ravno senzaciji da Crna Gora ve}inski
bude za zajednicu. Kosovo }e u najboljem slu~aju imati neku vezu sa
Srbijom, ali }e biti prili~no samostalno, a svakako ne}e biti autono-
mija unutar Srbije. I evropske integracije su stale zbog neizru~enja
Mladi}a.
Tako da ja mislim da je ova vlada stigla do svoga samoga kraja, ali po-
liti~ki kraj ne zna~i i fakti~ki kraj. Ogromni su interesi, postoje inte-
resne grupe oko vlade i Ko{tunica ima mnogo vi{e interesnih grupa
ba{ oko svoje stranke, nego {to je ikada imala vlada DOS-a, pa ~ak i
sam Zoran \in|i}. To su grupe koje rade aktivno na prodaji „Mobte-
la”, to su grupe koje imaju vitalni interes da se jo{ koji mesec odrì ta
vlada. I meni se ~ini da sve ovde ide u jednu dublju krizu nego {to sa-
da izgleda, jer ovo o~uvanje pozicija po svaku cenu moè da dovede
do toga da se izbori raspi{u u najgorem mogu}em trenutku za Srbiju,
kada zaista taj antievropski blok moè da dobije neke {anse, tipa –
{ta }e nama Evropa, kad nam je uzela Kosovo. Ili izjava Tomislava Ni-
koli}a: „Mi to ne}emo priznati, mo`da }e za hiljadu godina Kosovo
ponovo biti na{e”, iako se ne zna ni {ta }e biti sa planetom za hiljadu
godina, a kamoli s Kosovom. Ali u celini, ovo {to sam gledao posled-
njih dana, ~ak je i za mene malo previ{e.
Ja ne znam {ta je blanko ostavka, meni to izgleda potpuno sumanuto,

ja nisam pravnik, ali znam da na sudu uvek vaì poslednja izjava ~o-
veka. Paunovi} je rekao: „Ja to povla~im, ne slaèm se vi{e s time”.
Ako je on vlasnik mandata, nije mi jasno kako moè da se druga~ije
presudi i naravno, ~injenica da tim odborom predsedava Tomislav Ni-
koli}, da radikali za to glasaju, da ~uvena legalisti~ka stranka kaè
da oni podràvaju da svaka stranka zadrì svoj broj poslanika, sve to
pokazuje da je G17, bolje re}i Mla|an Dinki} koji to sad jedini i vodi,
sklopio neki sporazum sa radikalima, u to nema nikakve sumnje.
Znate, ipak sam {esnaest godina u politici, zna~i, oni su svakako ima-
li razgovor i on je dobio pomo} od Tomislava Nikoli}a. [ta je Dinki}
njemu obe}ao, to ja ne znam, ko je gde, {ta, koja fabrika, ~ije pare idu
iz ministarstva finansija... Moè Dinki} ovo da negira, da vi~e da to
nije ta~no, samo neka mi neko ne kaè da nije valjda Tomislav Niko-
li} to u~inio iz svog po{tovanja zakona i propisa. Zna~i, reformska
stranka, da bi zadràla svoje mandate, pravi koaliciju i sa Srpskom
radikalnom strankom. To je u politici mogu}e, ali za to se pla}a cena.
Labus se sklonio, ali ja sam o~ekivao da }e on ipak za{tititi ljude ko-

ji gube mandate zbog njega. On je dao jednu izjavu koja je meni ona-
@arko
ko neodre|ena, zna~i ni on nije bio solidaran. Koliko oni nisu bili so- Kora}
lidarni sa njim kao stranka, nije ni on solidaran sa onima koji zbog
njega gube mandate i ovako bivaju izba~eni na ulicu. Kad je u sedam-
naestom veku Slavonija pala pod vlast Turaka, onda je zvani~an na-
ziv jednog malog dela Slavonije bio, u austrijskim dokumentima na
latinskom, reliqvie reliqviarum omnie regie Croatie, {to zna~i ostaci
ostataka biv{eg kraljevstva hrvatskog. E, meni G17 li~i na to, ostaci
ostataka nekada{nje reformske grupe. Ovo {to gleda cela zemlja ko-
{ta}e najvi{e njih same. I mene to ne raduje, bez obzira {to su nas oni
sru{ili s vlasti na beskrupulozan na~in, pre svega Dinki}, ali ipak je
ta politi~ka tragedija {ira. Ipak je G17 jedna reformska grupa, koja je
jo{ jednom poslala poruku gra|anima Srbije da su reformisti u stva-
ri ljudi koji rade iz interesa, za vlast po svaku cenu, da vode ra~una
samo o sebi i da su beskrupulozni u tome.
Zna~i, politi~ka propast G17, odnosno potpuni gubitak kredibiliteta –

vide}ete slede}a istraìvanja, osim ako ga oni ne naru~e i Dinki} pla-
ti. Imamo jednu agenciju za koju kaù da uop{te ne radi istraìvanja,
nego samo dolazi na konferencije za {tampu i saop{tava rezultate.
Mislim da }e se pokazati da su oni ispod cenzusa. Kona~no, oni su
oterali svog predsednika bez mnogo razmi{ljanja, nisu ni trepnuli,
nisu se ~ak ni podelili oko toga, {to je jo{ najlep{e. Zna~i, mislim da
je to strahovit udarac svima onima koji èle evropske integracije,
pregovore sa evropskim institucijama, ulazak u evropske institucije,
tako da mislim da je ovo lo{a godina za nas. Moj pokojni otac mi je
pri~ao pri~u kako su tamo u Lici obesili neka dva hajduka, razbojni-
ka koji su se zvali Prpi} Veliki i Prpi} Mali i obesili su ih u nedelju. I
Prpi} Veliki je tada rekao Prpi}u Malom – Ova ne|elja nam je jako lo-
{e po~ela – {to je bilo potpuno ta~no. I meni se ~ini da je nama ova go-
dina raspleta, {to re~e Slobodan Milo{evi}, jer jeste godina raspleta,
po~ela uàsno lo{e.
To zna~i da je pre crnogorske odluke u nedelju, pre kona~nog statusa

Kosova po~ela fakti~kim raspadom reformskog dela vlade, jer G17 je-
ste bio reformski deo vlade, to nije sporno. Tako da mislim da je ovo
19.05.06.
po~etak jedne ozbiljne politi~ke krize u na{oj zemlji, koju na{ premi-
jer, izgleda, uop{te ne prime}uje, niti se obra}a gra|anima Srbije, ni-
ti bilo {ta kaè. Zna~i, prestanak pregovora sa Evropskom unijom o
Ugovoru o asocijaciji i stabilizaciji zbog Mladi}a, sada raspad G17 na
najgori mogu}i na~in, sa uàsnim porukama za gra|ane o beskrupu-
218 loznosti, nelojalnosti, koja se zavr{ava operetskim elementima da je
predsednik skup{tine ugledna nestrana~ka li~nost. Se}ate se, nekad
je DEPOS imao ugledne nestrana~ke li~nosti. Kakve nestrana~ke, svi
su navijali za neku stranku, obi~no za Dra{kovi}a ili za Ko{tunicu.
Zna~i, po~elo je lo{e i lo{a godina koja je pred nama je upravo zapo~e-
la, iako se svi prave da nije tako. Ostaje da se vidi, kada Crna Gora do-
nese svoju odluku, ako ona bude nezavisnost, {ta }e da urade Vlada
Srbije i ova srpska nacionalisti~ka elita koja to ne moè da podnese,
koja nikad nije prihvatila ni federalisti~ko ure|enje biv{e Jugoslavi-
je, koja negira da postoji crnogorska nacija, koja ima jedan uàsava-
ju}i odnos prema elementarnoj ~injenici da ogroman broj Crnogora-
ca misli da je to nacija i tako se ose}a. To je dovoljno, ne za nauku, to
je dovoljno za zdrav razum. Ako ti ljudi kaù – ja sam te nacije, onda
ta nacija postoji, ja ne mogu nijednom ~oveku odrediti koje }e on na-
cije biti. Naravno, ima i drugih elemenata nacije, jezik i tako dalje, ali
ve} psiholo{ki, kada se vi na neki na~in izja{njavate, uvek je dovoljan
razlog normalnim ljudima. Ostaje da se vidi kakva }e reakcija biti u
Beogradu i ne èlim da pla{im va{e slu{aoce, ali prosto se treba pri-
premiti za lo{ sled doga|aja pred kojima smo.
ûo sam upravo vest da je patrijarh srpski primio Predraga Bulatovi-

}a i poèleo mu sre}u na referendumu. Sad, neko normalan bi rekao
da je patrijarh trebalo da zaèli sre}u svim Crnogorcima i gra|anima
Crne Gore koji nisu samo Crnogorci, i da im poèli da demokratski
odlu~e i da }e tu odluku po{tovati i crkva. Me|utim, on je podrào sa-
mo jednu polovinu. Naravno da je tu bio neizbe`ni mitropolit crno-
gorski, Amfilohije Radovi}, koji je to i organizovao. Kao u srednjem
veku, on mora da klekne, pa ga crkva blagosilja i on ide u rat. Kada
sam bio u Istambulu, video sam tamo u carskom delu grada rupu u
kamenu, gde se stavljala zastava, pa je odatle sultan davao zastavu
komandantu vojske da ide u rat, e – to mi je na to li~ilo. Nije bilo rupe
i zastave, ali je bio blagoslov jednoj polovini Crne Gore da uspe da
o~uva zajednicu. Neko bi pitao i patrijarha i Amfilohija Radovi}a –
ôve~e, polovina misli druga~ije, zar ne bi crkva trebalo da se brine
za obe polovine, valjda su vernici i ovi koji su za nezavisnu Crnu Go-
ru? Ali evo, to je na~in kako proti~e kampanja protiv nezavisne Crne
Gore u Srbiji.
Ja mislim da je taj skup u centru „Sava” najbolje pokazao {ta je pro-

blem prihvatanja nezavisnosti Crne Gore. Da budem sasvim jasan,
moè se braniti dràvna zajednica Srbija i Crna Gora, i to dobrona-
@arko
merno – smatrate da je to bolje za obe dràve, da su ja~e ekonomski, Kora}
da su komplementarne, da su istorijski bliske. Ono {to se ne moè ra-
diti je da to branite time da Crnogorci nemaju naciju i da su to, kako
je re~eno na skupu, to je glavna parola – dve srpske dràve. Ja bih pi-
tao u~esnike skupa za{to ne odu korak dalje i za{to ne kaù ono {to
je bila politika izme|u dva svetska rata, a to je da uop{te nema potre-
be da postoji crnogorska dràva. Taj skup je bio naj~istija manifesta-
cija, od ~etrdeset pete godine, jedne politike za koju se verovalo da je
istorijski poraèna, a ja }u odmah re}i za{to je ona istorijski poraè-
na. Zato {to se po svim popisima stanovni{tva u Crnoj Gori, posled-
njih dvadeset, trideset godina, vidi da su se u ogromnom broju ljudi
tamo izja{njavali kao Crnogorci. Zna~i, taj skup je imao poruku koja
li~i na ono {to je Njego{ nazivao istragom poturica. To je zastra{uju-
}a poruka, umesto da se najnormalnije kaè – u redu je, postoji crno-
gorska nacija, ali tamo je mnogo ljudi koji se smatraju Srbima, zbog
tih ljudi treba odràvati neku vezu, mi se zalaèmo za dràvnu zajed-
nicu, mi smatramo da je dobro da ova dva naroda i ove dve dràve
imaju zajedni~ku dràvu. Moè to da se kaè, ima argumenata za to,
ali ne, taj skup je rekao ne{to drugo, rekao je – nema crnogorske na-
cije, nema Crnogoraca, sve je to prevara, to je srpska dràva.
Drugim re~ima, ovo je srpski problem, jer neki od na{e etni~ke mati-
ce ho}e da se otcepe. To je poruka koja nas, naàlost, potpuno vra}a
u osamdesete godine i na po~etak rata. Mi odre|ujemo ko sme da ima
dràvu, mi tamo gde ima Srba smatramo da niko drugi nema prava i
tako dalje. Onda ne treba besneti kada pojedini albanski ekstremisti
kaù da je prirodno da se napravi jedna velika Albanija, jer je to ta
ista ideja. Zna~i, ne}e ìveti Albanci u Makedoniji, ne, ne, napravi}e
se neka nova albanska dràva, pocepa}e se Makedonija, pocepa}e se
Kosovo ili Srbija ili ne znam {ta. Zna~i, to je jedna politika koja se ve}
realizovala kod nas i ona je vodila do rata i do najstra{nijeg krvopro-
li}a, etni~kog ~i{}enja ili kako re~e Dobrica ]osi} – humanog prese-
ljenja stanovni{tva. Moète misliti da vam neko do|e ku}i i kaè –
Ho}e{ humano sada da se iseli{? Neka zamisli va{ slu{alac da mu ne-
ko danas do|e i kaè – Da li bi ti humano oti{ao, na primer, u Tetovo,
19.05.06.
ovako bez i~ega, bez stvari, i nikada vi{e da se ovde ne vrati{? Na tom
skupu su sedeli visoki crkveni velikodostojnici, na{ premijer je tu
mudro sedeo, nije bio predsednik Srbije, Boris Tadi}, i to moram da
konstatujem i mislim da je dobro {to nije bio.
Ali bilo je tu ipak obrazovanih ljudi, intelektualaca, ljudi koji imaju

220 neko zna~enje na na{oj kulturnoj i nau~noj sceni. Ja sam to zapanje-
no gledao i pitao se za{to se svaki problem u Srbiji koji ta elita poku-
{a da re{i re{ava po obrascu iz devetnaestog veka. Uzgred, u devetna-
estom veku je Crna Gora postala samostalna dràva, na Berlinskom
kongresu. Moje pitanje je da li je na{a nacionalisti~ka elita uop{te
sposobna da u~i. To je u psihologiji obi~no pitanje, jer mi ~esto proce-
njujemo inteligenciju po sposobnosti u~enja. Stvarno se pitam kako
}emo definisati te ljude koji su nesposobni da u~e iz istorijskog pora-
za. Oni }e i u nedelju doìveti istorijski poraz. Ko{tunica kaè: „Vital-
ni moj interes je da sa~uvam zajednicu”. Ne, to nije odgovor, moè da
kaè – mi se za to zalaèmo, to je trebalo da kaè Angeli Merkel, ali
ako crnogorski gra|ani odlu~e druga~ije, mi }emo to po{tovati, ima-
}emo maksimalno prijateljske odnose sa njima. Osnovni red bi bio da
neko iz Beograda do|e u Podgoricu i da im prvi ~estita, zna~i, prvo
neko iz Beograda da do|e i kaè – Ja vam èlim sre}u, ali mi smo dva
bratska naroda, dve susedne dràve, hajde da vidimo sada {ta moè-
mo da sa~uvamo od na{ih veza i tako dalje. Me|utim, naravno, to Ko-
{tunica nije rekao, on je rekao: „Slu{ajte, ovde je vitalan interes Srbi-
je da se sa~uva dràva”. Drugim re~ima, ako je Crna Gora nezavisna,
Srbija je vitalno ugroèna.
Ja sam rekao tim ljudima koji vode tu kampanju za nezavisnu Crnu

Goru da je manji problem sti}i do nezavisnosti, a mnogo ve}i podelje-
na Crna Gora. Oni }e naslediti jedno duboko podeljeno dru{tvo, to je
prosto ~injenica. Drugim re~ima, u jednom podeljenom dru{tvu, Beo-
gradu je lako da izazove nevolje. Kad kaèm nevolje, ne mislim na ne-
ke oruàne konflikte, ne, ali vi moète na razne na~ine opstruirati
mogu}i razvoj Crne Gore i njene prve korake u nezavisnost. Beograd
ima veliki politi~ki uticaj na severu Crne Gore, izgleda da je kampa-
nja bila finansirana iz Beograda. Marketin{ka kampanja za zajedni-
cu je ra|ena i u Beogradu, u njoj su u~estvovali na{i novinari, marke-
tin{ke agencije. U samoj vladi postoje slu`benici, {efovi kabineta ko-
ji su koordinatori akcije iz Beograda. [ta èli ta elita koja ima Ko{tu-
nicu uz sebe? Da ometa crnogorsku nezavisnost, da ih spoti~e na sva-
kom koraku, {to je lako, u stvari.
Me|utim, znate {ta, biv{i pomo}nik ministra kulture, rok peva~, je

spevao pesmu o be~kim konju{arima. Pa su ti konju{ari danas u
Evropskoj uniji, imaju nacionalni dohodak od skoro dvadeset hiljada
dolara, jedno prili~no stabilno dru{tvo, ekonomski razvijeno i jedan
@arko
su od najve}ih investitora u Srbiji. Pola milijarde evra su investirale Kora}
slovena~ke firme u Srbiji i to ih ~ini jednim od najve}ih investitora
kod nas. Tako da vidim da su be~ki konju{ari ispali prili~no uspe{ni,
mo`da bi i nama bilo bolje da smo se vi{e bavili konjima, a manje ra-
tovima. Uzgred, Slovenci nikada nisu bili nikakvi konju{ari. Se}ate
se {ta su govorili – fruktal se pravi od srpskog vo}a, {to sada zvu~i
kao besmislica. Mo`da mla|i slu{aoci to i ne znaju, ali to postoji do-
kumentovano u „Odjecima i reagovanjima” u Politici iz toga doba. I
eno, „Fruktalov” sok je na svakoj polici u Beogradu i jo{ uvek je dosta
dobar sok i sasvim lepo postoji i bez srpskog vo}a.
Za Hrvate smo rekli da nisu dràvotvorni narod. Kao {to znate, Hrvat-
ska sada ide jednim ubrzanim tokom ka Evropskoj uniji. Svi porazi
tog nacionalisti~kog govora te ljude nisu nau~ili ni~emu, mada se sve
{to su rekli pokazalo suprotno. I moram da kaèm da je ta na{a elita,
~iji ste deo videli na skupu u centru „Sava”, nesre}a ovoga naroda.
Jednom je Stojan Cerovi}, moj drug koga toliko volim i koji mi nedo-
staje, nismo se uvek slagali, naro~ito o Crnoj Gori, Stojan Cerovi} je
jedanput meni rekao, ne bi mi valjda zamerio da to citiram da je ìv,
on je rekao: „Problem nacionalista je {to su svi najbolji ve} sa druge
strane”. Zna~i, ne da nema intelektualaca na onoj strani, nisam to re-
kao, ali kada bolje pogledate, ipak najbolji pojedinci nisu bili s njiho-
ve strane. Oni ulaù jedan pateti~an napor da sebe prikaù kao elitu
ovog naroda. Nisam siguran da su oni elita ovog naroda, oni su deo te
elite, ali imaju ogromne pretenzije da govore u ime naroda. Oduvek
su mi bili sumnjivi ljudi koji govore u ime naroda. Herman Hese je po-
begao u [vajcarsku protive}i se nema~koj militaristi~koj politici jo{
u Prvom svetskom ratu, a onda je isto u~inio i u doba Drugog svet-
skog rata. On je u ìvotu uspeo da dva puta bude protiv sopstvenog
naroda, Herman Hese, veliki knjièvnik i nobelovac. I pokazalo se da
je u pravu bio on, a ne njegov narod.
Zna~i, na{a elita stalno èli da je u pravu. Bar da je jedanput neko od

njih priznao da je projekat podràvanja Milo{evi}a bio pogre{an. Oni
se prave kao da se ni{ta nije dogodilo, a ja bih voleo da nam je neko
19.05.06.
od njih to jasno rekao. Na primer, se}ate se izjave Dobrice ]osi}a da
Slobodan Milo{evi} najbolje razume srpski narod i najbolje izraàva
njegove interese. Voleo bih da je ]osi} napisao jedan komentar, pa re-
kao da je pogre{io, da je bio u zabludi, da se prevario. Ne, oni nasta-
vljaju kao da se ni{ta nije desilo, idemo dalje – to je bila ona divna [o-
222 trina serija, mislim da je to rekao partizan kome narede da se demo-
bili{e i postane seoski u~itelj, pa on uvek kaè deci: „Idemo dalje”. To
je jedna boànstvena serija, koja je jako lepo prikazala taj period po-
sle oslobo|enja zemlje. Epizoda sa narodnim sudom je najlep{i deo,
tu presu|uju, svi me{tani su se okupili u seoskom domu, izvode jed-
nog po jednog i svi vi~u: „Na smrt!” I ljudi budu osu|eni na smrt, ta-
ko se presu|ivalo. I do|e Paja Vujisi}, heroj, partizan, prvoborac, mla-
di u~itelj, demobilisan, i dok svi vi~u: „Na smrt!” on vikne: „Na ìvot!”
Zna~i, da pokaù bar, kao u~itelj, neko milosr|e prema tim ljudima.
A ovi na{i ne, samo kaù – Pa, nije uspelo. A toliko je mrtvih, toliko je
miliona raseljeno, toliko je nesre}e u ovoj zemlji. A oni, kao da im |a-
vo ne da mira, kao da bi jo{ malo nesre}e da proizvedu i u toj nesre}-
no podeljenoj Crnoj Gori. Imam studente iz Crne Gore, jedna je ba{
danas zavr{ila diplomski i uàsnuta me pita {ta }e biti. A ja nju pi-
tam: „Dobro, sine, {ta }e biti?” Ona zaista veruje da }e se ne{to stra-
{no desiti, ona veruje da Srbija i Crna Gora treba da ostanu zajedno.
Ja to razumem, ali potezati argument da nema crnogorske nacije, to
je deo iste beogradske politike koja je, kad god je mogla da se realizu-
je, unesre}ila sve oko sebe. I evo, nastavljaju i nastavljaju... Rekao
sam, ti ljudi nemaju sposobnost da u~e, a mo`da i neko zlo u njima
postoji, neko stara~ko zlo, da se osvete nekome za ne{to. Ne znam,
dobili su sva priznanja, {tampali su knjige koje niko ne bi {tampao,
koje ne vrede ni{ta, progla{eni su za akademike polupismeni ljudi,
bez {kole, stalno su u medijima, imaju vile, stanove, neke pare, ne ka-
èm da su milioneri, ali dràva ih je ipak pomagala – {ta jo{ ho}e od
ovog nesre}nog naroda, siroma{nog i bednog. Ako ve} ne umeju da ga
vode u pravom smeru, neka bar }ute. Ali ne da im |avo mira, i dalje
bu{kaju, i dalje nam se nude da nas vode, kao kod Domanovi}a.
Ja mogu da razumem reakciju Vuka Dra{kovi}a na drugo obaranje

presude za Ibarsku magistralu. To zaista ~ovek ne moè da shvati, ra-
di se o jednom gnusnom ~etvorostrukom ubistvu, on je slu~ajno pre-
ìveo. To je izrazito politi~ki atentat, to je toliko jasno. Isti obrazac
izvedbe atentata je primenjen u svim slu~ajevima: Stamboli}, ]uru-
vija, sigurno i Zoran \in|i}. To je uradio deo Jedinice za specijalne
operacije, po nare|enju vrha Dràvne bezbednosti i po politi~koj od-
luci ljudi koji su tada bili na vlasti. Moj utisak je da se na drugom su-
|enju ~ak nije do{lo do tog politi~kog motiva, jer te{ko da je neko mo-
gao da poku{a da ubije Vuka Dra{kovi}a, lidera opozicije, a da o tome
Milo{evi} bar nije bio indirektno obave{tavan. Ubijete ku}nog prija-
telja, Ivana Stamboli}a, a on ni{ta ne pita, a kad pitaju njega, on ka- @arko
è: „ûo sam da je mo`da u inostranstvu”. Hajde, nemoj da se igramo, Kora}
kao da se u dràvi gde su se Mira i Sloba pitali za najbezazlenije stva-

ri, nisu pitali za ubistvo.
Istovremeno, tu je taj Vrhovni sud, ~iji je jedan sudija optuèn za ko-

rupciju, pa se onda postavlja pitanje kako je taj Vu~kovi} uop{te po-
stao sudija Vrhovnog suda. Ili kako je ministar pravde u sudiju una-
predio ~oveka koji je vodio jedno drugo, opet vrlo osetljivo su|enje, ti-
calo se perioda posle demokratskih promena, u kome je izre~ena jed-
na neobi~na presuda, posle koje je taj sudija odjednom naglo napre-
dovao. Zna~i, otvoreno je pitanje Vrhovnog suda, otvoreno je pitanje
jo{ nekih sudova, reformske grupe su nam se pokazale u najnegativ-
nijem svetlu, parlament je destabilizovan, jeste, Labus je rekao no-
tornu ~injenicu. To {to je on to rekao kada je postao `rtva svega toga,
to je ta naknadna pamet. Ali ako je destabilizovano sve, postavlja se
pitanje {ta vam je ostalo. Crkva i vojska, pri ~emu vojska grca u dugo-
vima i u reorganizaciji, koja nije ni zapo~ela, pa imate tu ekstrakon-
zervativnu crkvu. Stvarno ne znam koje nam dru{tvene institucije
preostaju. Pokaza}e se da je Vojislav Ko{tunica, koji je najvi{e optu-
ìvao Zorana \in|i}a za vaninstitucionalni put, najve}i ru{itelj jedva
dignutih institucija, posle oktobarske promene.
Evo, neka mi neko odgovori, sem ako nije, onako, zaljubljen u Ko{tu-
nicu, ljudski i politi~ki, pa on je ruinirao parlament mnogo vi{e nego
DOS, ima ministre koji {utiraju novinare. Izvinite, dva ~lana one vla-
de su bila optuèna, Peri{i} za {pijunaù, on je sam dao ostavku, nije
hteo da optere}uje vladu. I imali smo Vuka Obradovi}a, kojeg je sme-
nio parlament. Se}ate se, Vuk Obradovi} kao predsednik vlade nije
hteo da da ostavku zbog afere seksualnog zlostavljanja, koliko sam
shvatio nedavno je oslobo|en optu`bi, ali parlament ga je tada sme-
nio. Zna~i, \in|i} je branio kredibilitet vlade. A Ko{tunica vodi sa so-
bom u Berlin ministra koji je {utnuo novinara nogom u studiju, da ne
pri~am o ostalim stvarima. Zna~i, imate problem sa pojedinim ~lano-
vima vlade koji se pona{aju uli~arski i Ko{tunica o~igledno ima sim-
patije za te ministre, pu{ta ih, oni imaju veliki prostor u njegovoj Sr-
19.05.06.
biji, oni uzimaju polako celu zapadnu Srbiju, ru{e gradona~elnike,
asfaltiraju seoske puteve da bi dobili glasove. To je jedno pona{anje
kneza Milo{a – Vi budite dobri, a ja }u da vam uradim sve {to vama
treba. Stvarno se postavlja pitanje {ta }e biti legat Ko{tuni~ine vla-
sti? Bi}e to jedan broj zakona, neki su skandalozni, naro~ito su u po-
224 slednje vreme, sve gori. Osta}e po~etak razgovora sa Evropskom uni-
jom, ali kona~an rezultat te vlasti bi}e uru{avanje institucija dràve.
Molim vas, na sudu njegov {ef kabineta kaè da se {alio kada je na
konferenciji za {tampu rekao da je Demokratska stranka organizova-
la ubistvo Zorana \in|i}a. Pa, valjda je Ko{tunica trebalo da ga sme-
ni odmah. Zna~i, on prihvata laganje. Ja nisam iznena|en, moram da
kaèm, meni to nije neobi~no, jer on je taj koji je kona~no uru{io
DOS, koji ga je doveo na vlast. Koliku podr{ku je pre petog oktobra
imao Ko{tunica? Hajde da budemo realni. Mi smo svi }utali i stajali
iza njega, nas osamnaest, dvadeset, se}ate se te slike – on govori, mi
}utimo, i Zoran \in|i} je }utao, kao fikus je stajao iza njega, samo da
bi Srbiju doveli negde, da bi Milo{evi} izgubio vlast. Mi smo toliko
gutali od njega, sve dok nije po~eo aktivno da nas ru{i.
Ako meni ne verujete, pustite tonski snimak {ta je rekao na konfe-

renciji za {tampu 28. juna 2001, kad je izru~en Milo{evi}, on je di-
rektno rekao da smo mi izvr{ili dràvni udar, pu~, da smo prakti~no
svi mi u vladi kriminalci. Zna~i, mene ni{ta ne ~udi i sve je to nasta-
vak te na{e tragedije. Ubistvo Zorana \in|i}a je posebno stvorilo je-
dan vakuum i taj vakuum je danas potpuno o~igledan. G17 je u{ao u
cipele koje nije mogao da ispuni, G17 je poku{ao da odigra ulogu Zo-
rana \in|i}a, pre svih Labus, ali to su bile prevelike cipele za njih i
sad se pokazuje i za{to. I Srbija }e jo{ ~ekati da dobije jednu sna`ni-
ju reformsku grupaciju. Daj boè da posle slede}ih izbora dobijemo
jednu vladu u kojoj }e biti sna`niji zaista iskreni i proevropski i re-
formski glasovi i da Srbija prestane da bude |ak ponavlja~ Evrope.
Srbija je sada kao {to se nekada govorilo za Tursku – bolesnik sa Bos-
fora. Vidite da je Evropa malo uàsnuta od toga i ako se to u neko vr-
lo dogledno vreme, zna~i kroz nekoliko meseci, ne promeni, onda }e
Srbija mo}i da kaè – sve ono {to je zapo~eto 5. oktobra, sada je, pod
Ko{tunicom kona~no zaustavljeno.
Svetlana Luki}:
U nastavku emisije slu{ate sociologa religije, profesora Filozofskog
fakulteta u Beogradu, Milana Vukomanovi}a.
Milan Vukomanovi}:
Nedavno su novine prenele vest o na{oj vicekonzulki u Frankfurtu,
koja je uhva}ena kako skida etikete u jednoj robnoj ku}i sa jeftinijih Milan
Vukomanovi}
artikala i stavlja ih na skuplje, a onda nosi sve to na kasu nadaju}i se
da }e mo}i da pro|e s tom niòm cenom. Naravno, kasirke nisu bile
naivne, pozvale su obezbe|enje, potom policiju, da bi se doti~na dama
na kraju pozvala na diplomatski imunitet Srbije i Crne Gore. Ona je
ina~e diplomata od karijere, nije, dakle, ~lanica neke stranke. O~eki-
valo bi se u diplomatiji da pre rade nekakav fejslifting, nego {oplift-
ing! Ne znam {ta je gore, to {to su je uhvatili, ili {to se potom pozvala
na diplomatski imunitet, jer time je stigmatizovala vlastitu zemlji ko-
ju treba da predstavlja u sasvim drugom svetlu, na dostojanstven na-
~in. Ta vicekonzulka je sada skrenula pa`nju na Srbiju i Crnu Goru,
pa nema~ke vlasti izgleda razmatraju posebne mere za{tite, kada je
re~ o kupcima iz na{e zemlje, jer logika je da kada neko iz diplomati-
je to radi, {ta tek o~ekivati od obi~nih gra|ana na proputovanju kroz
Nema~ku. Ali zanimljivo je bilo medijsko pra}enje tog doga|aja, jer
nisam primetio da je to spomenuto u onim „ozbiljnijim” novinama.
Zanimljivo je da je u Politici jedna od udarnih vesti toga, ili slede}eg,
dana bila da je neki hrvatski sudija optuèn za silovanje. Nisam tu vi-
deo ni{ta o na{oj vicekonzulki, mada mislim da je to, svakako, vest
koja zasluùje da bude propra}ena puno vi{e i van ùte {tampe. Tu se
ne radi o nekim glumcima sa zapada koji su, eto, tog dana imali ma-
ler, nego je to stvar koja je zaista trebalo da odjekne u zemlji.
Ali prethodnog dana slavio se Dan Evrope i nedaleko od „Politike”, na

Trgu Republike, na Trgu slobode, de{avao se jedan miting koji je bio
od nemalog politi~kog zna~aja. Ta vest se, me|utim, u Politici na{la
negde duboko na srednjim stranicama, pored vesti o upisu bruco{a i
srednjo{kolaca. âk je i Kurir toga dana na tre}oj strani objavio da se
dogodio miting, dodu{e, rekli su da se tu okupilo samo hiljadu ljudi i
to je bio te{ko primetan tekst, ali bio je bar na tre}oj strani. Dobro,
{ta bismo drugo i vi{e mogli o~ekivati od Kurira? Toga dana je na na-
slovnoj strani osvanulo – „Dinki} diktator”. Dobro jutro! [to to niste
govorili u vreme kada je Dinki} ru{io prethodnu vladu, nego sada?
Potrebni su nam, vi{e nego ikad, ljudi koji bi trebalo da daju primer
19.05.06.
gra|anima, potrebno nam je kompletno „resetovanje” politi~ke, jav-
ne, kulturne scene. Ko sme da vas pogleda u o~i je tek nakon deset da-
na demantovao da je bilo {ta obe}avao Oliju Renu i Karli del Ponte,
tek nakon deset dana! Koliku verodostojnost moè da ima takav je-
dan demanti deset dana kasnije i {ta sad zna~e ove izjave da postoji
226 politi~ka volja da se dovr{i saradnja sa Ha{kim tribunalom? Mislim,
~ija politi~ka volja? Ta prva Srbija, Srpska radikalna stranka, nikada
nije imala volju da sara|uje. „Druga Srbija” je oduvek upozoravala na
va`nost suo~avanja sa zlo~inima, s kriminalom po~injenim tokom
rata. A tre}a Srbija ne}e javno da kaè da je za Milo{evi}a, ali podrà-
va kontinuitet politike iz tog vremena, istovremeno tvrde}i da }e do-
vr{iti saradnju s Ha{kim tribunalom, mada nikako ne}e jasno da se
kaè da }e Mladi} biti uhap{en. O ~emu se tu zapravo radi? Re~ je tu,
mislim, o jednoj bolesnoj situaciji u dru{tvu, za koju je najvi{e odgo-
vorna sada{nja vlada.
Ovde se raspravlja o dràvnom interesu Srbije uvek u vezi s nekim te-

ritorijama i granicama. Ne govori se o tome koliko je, mo`da, va`niji
dràvni interes na{e obrazovanje, na{a {kola i kako bi nove generaci-
je od osnovne {kole morale da se vaspitavaju na sasvim drugim ma-
tricama politi~ke i javne kulture, govora. Zdravstvo je jedan veliki dr-
àvni interes, to da imamo zdraviju naciju nego {to je imamo, i psi-
hi~ki i fizi~ki, to treba da bude jedan od prioritetnih dràvnih intere-
sa. Mi ve} sada moramo da stvaramo nove elite. Nedostatak elemen-
tarne odgovornosti pokazuje i ovo s Pe{~anikom, ova nagrada koju
ste dobile, kada je istog dana u republi~koj skup{tini bila debata o
novom Zakonu o crkvama i verskim zajednicama. Odgledao sam ma-
lo tu raspravu, radikalski poslanici su uglavnom prigovarali da
zakon nije dovoljno restriktivan u odnosu na sekte, male verske za-
jednice, pa je onda neko od njih spomenuo Pe{~anik kao sektu. I ono
{to je meni tog dana bilo sasvim nenormalno jeste da se u dve dràv-
ne institucije, jednoj gradskoj, drugoj republi~koj, koje se nalaze jed-
na preko puta druge, ~uju tako dijametralno suprotne stvari: na jed-
nom mestu ste vi primale nagradu za va{ novinarski rad, nagradu gra-
da Beograda, a preko ulice se u drugoj dràvnoj instituciji, republi~koj
skup{tini, brutalno omalovaàva ceo taj va{ projekat. Moè neko da
kaè – Pa, dobro, to je pluralizam, ìvimo u demokratskom dru{tvu. E,
ne moè, oko takvih stvari ne moè da bude toliko podeljenosti.
I ono {to me je posebno zabolelo su reakcije iz redova tre}e Srbije, ti
prigovori – Kako to uop{te i za{to Pe{~anik da dobije tu nagradu? âk
onaj tip iz DSS-a nije hteo ni da vam potpi{e priznanje. Me|utim, ni-
ko iz tre}e Srbije se nije setio da i{ta prigovori kada je, recimo, Niko-
la Vrzi} dobio nagradu za onaj ninovski tre}i metak, {to je bila svoje-
vrsna opstrukcija. A re~ je o jednoj presti`noj novinarskoj nagradi. I
niko od njih se ne osvr}e na pisanje Kurira, Presa, Nacionala, na laì Milan
koje su izgovorene na ra~un mnogih na{ih javnih, uglednih li~nosti. Vukomanovi}
A argumenti koji dolaze iz redova tre}e Srbije, od ljudi koji pi{u tek-
stove poput onoga {to su ]irjakovi} i agencija pisali o Latinki Pero-
vi} – tu ima stvari zbog kojih mi oborimo studenta na prvoj godini, jer
im argumentacija na nivou formalne logike ne stoji. U tom tekstu o
Latinki Perovi} imamo, s jedne strane, tezu da je ona majka druge Sr-
bije, najmo}nija èna na na{oj politi~koj sceni, Dobrica ]osi} druge
Srbije, a onda paralelno ide teza da je Latinka, u stvari, marginalna
li~nost iz senke, jedna stidljiva, povu~ena intelektualka iz biblioteke.
Pa mislim, ne moè i jedno i drugo – ili je ona majka druge Srbije, naj-
mo}nija èna na na{oj politi~koj sceni, ili je marginalna li~nost koja
ima bezna~ajan uticaj.
Uloga druge Srbije je tu uvek bila da opominje, da podse}a, da kriti-

kuje, da ne dopu{ta da se zaboravi, ali to su, isto tako, i ljudi koji ne
mogu i ne moraju da podnose teret onoga {to treba da rade politi~ke
partije. Pa {ta }ete vi{e, jevrejski proroci su to ~inili. Starozavetni
proroci nisu bili ljudi koji prori~u budu}nost, nego oni koji upozora-
vaju narod da ponovo kr{i saveze i obaveze koje je ranije preuzeo.
Oni, pre svega, imaju moralni autoritet i neku vrstu harizme koja iz
toga proizlazi. Jasno mi je, dakle, {ta ho}e, a {ta ne}e, prva Srbija. Ja-
sno je potpuno {ta ho}e i {ta ne}e druga Srbija. Jedino tu tre}u Srbi-
ju ni za glavu ni za rep ne moète da uhvatite! Oni bi ne{to, ali ne}e
to nikad da nazovu pravim imenom. Mo`da ako Mladi}a izujedaju
p~ele tamo u nekim p~elinjacima, pa se desi neka fatalna alergi~na
reakcija, Ko{tunici }e da padne kamen sa srca, jer ne moraju da ga
hapse. Ne vidim {ta bi drugo tu moglo da se desi.
Oni pokazuju neverovatnu selektivnost, najnoviji primer je ovo iz da-

na{njih novina – ministar pravde Stojkovi} odgledao ju~era{nji In-
sajder i pozvao dràvnog tuìoca da pokrene postupak protiv Du{ana
Mihajlovi}a, jer je Mihajlovi} obelodanio akciju Mreà iz 2003. godi-
ne, pa je to do{lo do Caneta Suboti}a, koji je to spomenuo u Insajde-
ru. Bilo je tih Insajdera i o drugim temama, Beba Popovi} je tu puno
rekao, pa je mogao dràvni tuìlac i tada da pokrene razne stvari. Ne,
19.05.06.
ba{ ovo je jako va`no, jer je tu, u stvari, re~ o osveti za Sablju. Prvo,
{ta ministar pravde ima da se uop{te me{a u posao tuìoca? Ako dr-
àvni tuìlac smatra da to treba da se ispita, uradi}e to. Opet se ova
izvr{na vlast me{a u tu|i posao. Ili ta selektivnost u primeni zakona,
prosto boli kad vidi{ kako u nekim situacijama zakon deluje brzo,
228 pravovremeno, efikasan je, a u nekim drugim stvarima, kao {to je ovo
s Ratkom Mladi}em, stiù samo apeli – Ej, juna~ino, predaj se, budi
veli~ina, od tebe sve zavisi! Pa kako moè od njega sve da zavisi?
I {ta su te koncentracione vlade zasnovane na principu sabornosti,

pa to ne moè tako, ne mogu da zamislim Vesnu Pe{i} pored Vojisla-
va [e{elja kako ne{to zajedno rade, u~estvuju u nekakvom projektu.
Jednostavno, to su nespojive stvari. Ba{ druga Srbija je ona koja ka-
è – to ne moè da ide jedno s drugim, to nije nikakvo pomirenje. I ne-
ki bi hteli da mi svi }utimo, da ni{ta ne kaèmo, da ne opominjemo.
Pa ne moè to tako, mi na to ne pristajemo. I {ta sad tu moèmo? Mi
smo to {to smo, a ovi iz tre}e Srbije neka objasne {ta oni ho}e, {ta je
njihova politi~ka volja, za{to u vreme prethodne vlade nije bila njiho-
va politi~ka volja da se hapsi i isporu~uje u Hag, a sada jeste? Ko je tu
promenio mi{ljenje? Tu nisu promenili mi{ljenje ni radikali, a nije ga
promenila ni druga Srbija. Oni, predstavnici tre}e Srbije, menjaju
svoju politi~ku volju kako vetar duva. Pazi, kao, sad smo videli kako
se vodi politika, nismo to ranije znali. Pa ~ekaj, ho}ete li vi da se obra-
zujete u celom tom procesu? I sad nama treba da bude satisfakcija to
{to }ete vi najzad da ukapirate stvari, koje su nama bile jasne pre
dvadeset godina. Mi punih dvadeset godina slu{amo istu pri~u o ne-
kakvim dràvnim interesima koji se svode na granice i teritorije i
dan-danas ta pri~a traje, a ne prepoznajemo uop{te dràvni interes u
nekim elementarnijim stvarima. Tu je prodrla ta gangrena i mi mora-
mo da spasavamo ono {to je vitalno i {to nam ostaje za budu}nost.
Meni je ào {to koristim termine koji dolaze iz nauka kojima se sam
ne bavim, one ne dolaze iz sociologije, ve} iz biologije, medicine, ali
to je zaista tako. Kao {to je je Suzan Zontag u svojoj knjizi fino obja-
snila, bolest jeste metafora i ovo jeste metafora za jedno op{te, kan-
cerogeno stanje u na{em dru{tvu.
Vratio bih se samo na Pe{~anik i njegovu {picu. Ono sa Kemal-pa{om

Ataturkom, to je moglo ranih dvadesetih godina pro{log veka, ali mi
to sad ne moèmo. Mi, najpre, nemamo ni Kemala Ataturka, ali ni si-
tuacija nije takva. Ovde }e biti potrebne generacije za to, to }e ipak bi-
ti jedan postepeniji proces, ali on mora bar da krene odozdo, iz dru-
{tva. I druga stvar jeste ~injenica da se ovde jo{ uvek nije postigao
konsenzus o najosnovnijim stvarima. To je ono {to Dubravka Stoja-
novi} sjajno predstavlja kao dilemu: jesmo li za Evropu, ili nismo za
Evropu, jesmo li nekakva teokratska dràva, ili smo sekularna drà-
va, itd. A ne moè da se postigne taj konsenzus zato {to je podeljenost
velika i ta podeljenost jeste objektivna. Dodatni problem je, me|u- Milan
tim, {to se to reflektuje i na politi~koj sceni kao podeljenost u bira~- Vukomanovi}
kom telu. Pa onda u tom {ahu, u toj matematici mora da se spaja ne-
{to {to prirodno ne ide skupa, {to programski ne ide zajedno, a mora-
ju da se prave nekakve prisilne koalicije. I sad, svako je oprezan, jer
zna da }e kod novog me{anja karata, na slede}im izborima, ponovo
morati da pravi koaliciju s onima koje o~ima ne moè da vidi. I to pla-
{enje radikalima, ne znam za{to je onaj u skup{tini na{ao da napada
Pe{~anik kad svaki drugi gost u Pe{~aniku kaè – Pa, treba da nam
do|u radikali, hajde, vi{e da vidimo, da budemo na~isto s tim!
Upravo u ovom demokratskom bloku svi su svesni da, pre ili kasnije,
uz to novo me{anje karata, opet }e morati da prave saveze i svi se ~u-
vaju k’o seka Perse, da slu~ajno nekome previ{e ne stanu na ùlj. Ali
mislim da je ovde moralo mnogo odse~nije da se deluje, sam \in|i}
imao je takvu viziju: da se otvoreno ljudima, gra|anima kaè {ta nas
~eka, da se prese~e s onim {to nas vu~e u pro{lost, da se napravi pot-
puni diskontinuitet s Milo{evi}evom politikom. Milo{evi}eva sahra-
na je, recimo, bila odli~an povod da se progovori o tom periodu od
dvadeset godina, da nacionalne televizije i javni servisi progovore o
tome, ali svi su se ne{to bili uti{ali, u}utali, dok su razni partijski ak-
tivisti tr~ali okolo da vide mogu li da ga smeste u centar „Sava”, ili
bar u Muzej „25. maj”. To je bilo za Almodovara, zaista. I {ta sad s tim,
ispala je jedna potpuna lakrdija, naro~ito sa stanovi{ta onih koji su
hteli od toga da naprave novu Ku}u cve}a ili ne{to sli~no. Totalna la-
krdija, zato {to je to endemski bila jedna potpuno sumanuta stvar i
ne moè ni kraj svega toga da bude bolja. A bila je odli~na prilika da
se progovori o tom vremenu, ali ovi koji su sada na vlasti ne èle da
se to otvara, o tome se radi. Lako bi ti bilo da prepozna{ {ta je crno,
{ta je belo, ali ovo je stalno u nekim sivim tonovima i zato ljudi kaù
– Pa neka do|u radikali, daj da vidimo to crno, samo da ne bude sivo,
sivilo te tre}e Srbije.
Ovde nedostaju hroni~ari, dok jo{ moè ne{to da se zapamti, dok po-
stoje nekakvi tonski zapisi, tekstovi. Da neko sedne i popi{e {ta su
sve ti ljudi govorili, uklju~uju}i i tada{nje opozicione politi~are, na-
19.05.06.
ro~ito u ratnim vremenima. Cela knjiga je napisana, i u Bosni obja-
vljena, s Ko{tunicom na naslovnoj strani s kala{njikovom, tu se vidi
koja saop{tenja su davana tokom rata. Verovatno bi iluzorno bilo o~e-
kivati da oni sad uspostave neki ideolo{ki diskontinuitet. Ali prag-
matizam im nalaè da kaù – Evo, sad postoji politi~ka volja, u{li smo
230 u politiku, pa sad vidimo da nema {ale. Ali moralo bi to da se zabele-
ì, da se vidi {ta je re~eno pre pet ili deset godina, kakva su katastro-
falna kadrovska re{enja pravljena u proteklom periodu. To bi u stva-
ri mogao da bude neki ud`benik za budu}nost, jer tu ima svega. Sada
bi trebalo napisati knjigu o tome Ko sme da vas pogleda u o~i. To bi
bio sjajan naslov za jednu knjigu u koju bi stalo {to{ta iz fonda te tre-
}e Srbije i njihovog lidera, da se vidi kakva je to doslednost i kakav
kredibilitet.
Koja je to petlja, deset dana docnije re}i da ti nikom ni{ta nisi obe}a-
vao! I tako, mi smo stavljeni na led, Srbija je na skrajnutom koloseku,
na kojem ima neku iskrivljenu viziju Evrope. Mo`da }e se na}i neki
poseban modus za zapadni Balkan, ali ra~unati na to da, zato {to je
njima stalo da mi budemo ~lanica Evropske unije, neko drugi }e oba-
viti posao koji mi treba da obavimo – e, pa to ne moè. Prvo ne{to mo-
ra{ zbog sebe samog da uradi{, da bi zapo~eo dugotrajni proces izle-
~enja ovoga zalutalog dru{tva. Reformska opcija mora da pobedi, pre
ili kasnije }e biti tako. To je ono – znamo da smo u pravu, samo {to
smo jo{ uvek manjina i {ta sad, moramo da sa~ekamo da se svi sete
da je to pravi put. Ali silne godine su nepovratno izgubljene, a neke
godine su mnogo zna~ajnije od drugih. Neke politi~ke odluke nose
puno ve}u teìnu od drugih. Ovo s Hagom je moralo da bude uslov
svih uslova i tome je trebalo dati prioritet u odnosu na sve ostalo. Mi
vidimo da je to jo{ uvek u senci ovih doga|aja oko Kosova i Crne Go-
re. Ali ove godine }e se to, verovatno, isterati na ~istac.
I onda }emo biti suo~eni sa samima sobom, pa }emo i bez Pe{~anika

mo}i da se pogledamo u ogledalo i vidimo kako zaista izgledamo. Vi-
de}emo, kad se na|emo u tom pustom polju, bez igde ikoga, negde }e
morati da se krene, ali izgubljene su mnoge godine. Tolike ljude smo
izgubili, one koji su zaista videli dalje od ostalih i bili spremni da po-
vuku, a koji su slomljeni na tom putu, ili su ih drugi slomili, ubili. A
oni koji su, na ovaj ili onaj na~in, ~inili nedela, i dalje iz senke upra-
vljaju ovom zemljom.
Kad Amerikanca danas pitate na nekom me|unarodnom skupu oda-
kle je, on verovatno ne}e re}i – ja sam iz Sjedinjenih dràva, ili iz Va-
{ingtona, nego: „Ja sam iz ’Majkrosofta’, iz ’Eriksona’, s tog i tog uni-
verziteta, drago mi je”, a ti kaè{:-„Ja sam iz Srbije, zna{, ja sam iz Be-
ograda”. Ve} taj redosled prioriteta kad pogleda{, ti vidi{ da je na Za-
padu odavno prisutan drugi pogled na svet, ti ljudi ìve kao planetar-
ni gra|ani, oni idu za poslom, i tu se onda stvaraju nekakve hibridne Milan
kulture, dolazi do kontakata, me{anja, pretapanja. Danas mnogi lju- Vukomanovi}
di ìve eksteritorijalno, nadnacionalno, postoje ~ak brodovi koji su

napravljeni na Bahamskim ostrvima, koji plove oko sveta dok na nji-
ma borave ljudi iz razli~itih zemalja. Oni svi na jednom brodu ìve
potpuno eksteritorijalno. Imaju vezu sa svetom, sa berzom, sa global-
nom mreòm i tako dalje, ali to su ljudi za koje uop{te nije bitno oda-
kle dolaze, u smislu dràvljanstva, u smislu etni~kog identiteta, reli-
gijske pripadnosti. Ti ljudi se danas bude u jednoj luci, u jednoj ze-
mlji, a nakon dva-tri dana u nekoj drugoj.
To je svet u kome mi danas ìvimo i radi se o tome da i mi budemo

ravnopravni gra|ani toga sveta, a ne neko zaba~eno pleme u Amazo-
niji, nekakav relikt koji je zanimljiv samo za antropologe. To je neve-
rovatno, ali mi ovde, usred Evrope, to postepeno postajemo. To ~ovek
i ne oseti potpuno, samo se na|e u situaciji u kojoj po~inje da gleda
ljude oko sebe kao neka strana bi}a. A danas se putuje kako kroz re-
alne, tako i kroz virtuelne svetove, ìvi se u svetu koji jedan norve{ki
antropolog opisuje metaforom – tiranija trenutka. Mo`da je nekome
to i hendikep, ali danas vi{e ne moè{ ni kafu da skuva{, a da nisi u
interakciji s drugim svetovima. Dovoljno je, naime, dok lon~e ne uvri
na {poretu, da se malo konektuje{ na Internet i vidi{ ima li tu neke
po{te i onda vidi{ – stiè ti tamo ne{to iz Japana, ili iz Norve{ke, iz Bo-
sne, Makedonije, pozivi na neke konferencije, projekte, razmene. I
dok se zakuva kafa u toj dèzvi, ti si ve} u interakciji s tim svetovima,
ve} razmi{lja{ o ~emu }e{ tamo na nekom skupu za godinu dana, u
dalekoj zemlji, da pri~a{.
Jedan broj ljudi ne u~estvuje u tom procesu iz ~isto tehnolo{kih raz-

loga. Moèmo govoriti o starijoj populaciji kojoj je ve} kasno da se
uklju~i u taj postindustrijski sajber svet. Ali mladi se puno bolje sna-
laze u tim virtuelnim svetovima, mada im nedostaje kontakt s real-
nim svetovima oko njih. ôvek najbolje sebe vidi kroz o~i onog dru-
gog. Mnogi }e nas zaista prete}i dok uop{te shvatimo gde ìvimo.
Svetlana Luki}:
19.05.06.
Bio je ovo Milan Vukomanovi}, profesor na Filozofskom fakultetu u
Beogradu. Evo jo{ jednog profesora sa istog fakulteta, Nikole Samar-
dì}a.
Nikola Samardì}:
232 O~igledno da je G17 istim na~inom na koji je ru{ila @ivkovi}evu vla-
du po~iniv{i ogromnu {tetu demokratiji u Srbiji, na kraju pro{la tako
da se u toj stranci napravi veliki raskol. I potpuno je neverovatno {to
se sada analiziraju li~nosti Labusa i Dinki}a, kao da je tu bilo neke
bitne razlike u njihovoj politici, u njihovoj sklonosti korupciji ili
stvaranju afera. Tako da je G17 vi{e doprinela jednoj op{toj politi~koj
kontaminaciji nego konkretnim reformama. I tu imamo jedan para-
doks, a to je da je G17 bila reformski, demokratski lider u toj vladi, a
da je zapravo najvi{e doprinela slomu demokratije, povratku u doba
Milo{evi}evih vrednosti, ru{enju demokratskog parlamentarnog po-
retka i prevlasti korupcije, afera i prljav{tine na javnoj politi~koj sce-
ni. G17 je samo jedan sastojak tog pretis lonca u kojem se kuvamo, a
{to se ti~e samog opstanka vlade, meni se ~ini da danas nikom izbori
ne odgovaraju, ni Ko{tunici, kojem pada rejting onom merom kojom
on sve vi{e ovladava svim mehanizmima vlasti. Mo`da izbori ne od-
govaraju radikalima upravo zato {to oni imaju {ansu da na tim izbo-
rima pobede. Ja nisam mi{ljenja da bi nas njihova vlada spustila do
neke opet nulte ta~ke iz koje bi krenuo na{ uspon. Mi vi{e ne raspo-
laèmo ljudskim, materijalnim, duhovnim, moralnim, kako god ho}e-
te, resursima da izdrìmo jo{ takav jedan udar, kakav bi bila vlada ra-
dikalne partije, mada nas na isti na~in danas Ko{tunica, zajedno sa
G17, postepeno davi.
Veoma je neobi~na brzina s kojom su se u toj stranci obra~unali upra-

vo sa onima koji su se najvi{e isticali u ru{enju @ivkovi}eve vlade,
onima koji su bili nosioci njihove afera{ke politike, koja je trebalo da
prikrije njegovu korupciju. Neverovatno koliko malo ljudske solidar-
nosti me|u njima postoji.
Evropska unija se nama bavi samo zato {to je u jednom trenutku obe-
}ala Zapadnom Balkanu da }e postati deo Evropske unije. Oni zaista
nisu ~vrsto uvereni da mi njima pripadamo i oni tvrde da je zaista
problemati~no primiti nekoga ko u svojoj pro{losti sadrì jednu
ogromnu prazninu, koji se ne moè pohvaliti kontinuitetom, od hu-
manizma, preko racionalizma, prosvetiteljstva, urbanizacije, libera-
lizma, ako ho}ete. Mi imamo problem sa istorijskim kontinuitetom,
mi imamo problem sa istorijom zato {to ona kod nas ne postoji. Zato
se ona izmi{lja, zato se njome manipuli{e, jer je to jedna ogromna cr-
na rupa. Zamislite sad te evropske forume koji ve}aju o nama, anali-
ziraju nas. Tu imamo jednu komparativnu prednost, da je kod nas ko-
rupcija toliko ra{irena da izgleda da ipak privla~i neka strana ulaga-
nja. Najstra{nije od svega je to nepristajanje onih koji vode Srbiju da Nikola
gra|anima objasne da problem evropske integracije nije Ratko Mla- Samardì}
di}, problem je njegov zlo~in, problem su svi oni koji su u zlo~inu u~e-
stvovali. Tu se, naàlost, vrtimo u krug umesto da jednostavno pri-
znamo da se to dogodilo.
I to su balkanski apsurdi, u koje Evropa, prinu|ena da se bavi samom

sobom, ne}e uvek biti suvi{e raspoloèna da ulazi u svakom detalju.
Danas se ~ini da je ta Evropska unija suvi{e strpljiva s nama, pone-
kad nije jasno da li ona ima jedinstvenu spoljnu politiku, koju trenut-
no relativizuje Havijer Solana. U pitanju je njegovo tipi~no starolevi-
~arsko uverenje da stvaranjem novih problema moète re{iti postoje-
}e probleme, a taj problem je, naravno, dràvna zajednica Srbije i Cr-
ne Gore.
Predstoje}i referendum }e svakako potvrditi postojanje jedne ve}ine

onih koji èle da se izjasne da ta zemlja bude potpuno nezavisna. Po-
riv za slobodom je, ina~e, deo ljudske prirode i u tom smislu bi ta ~i-
njenica trebalo da smiri politi~ke emocije i u Srbiji i u Crnoj Gori. Cr-
nogorsko dru{tvo se u celini kretalo u smeru sticanja {to ve}e slobo-
de. Vi danas nemate politi~ke unioniste u Crnoj Gori, one koji o~eku-
ju da Crna Gora postane region neke velike Srbije – to vi{e ne postoji.
Zapravo su nekada{nji unionisti postali federalisti, to su ovi kojima
danas manipuli{e vojna bezbednost, Bulatovi} i ostali, a od nekada-
{njih federalista, koji su bili za kralja Nikolu, takozvanih zelena{a,
postali su indipendisti, koje danas vodi \ukanovi}. Ali njihovo poli-
ti~ko raspoloènje i opredeljenje nema zaista nikakav naro~ito jasan
politi~ki karakter, mo`da vi{e ima ideolo{ki. Ne treba zaboraviti da
su i Srbija i Crna Gora pod okupacijom biv{e JNA i da je to ogroman
problem, ne samo u Crnoj Gori, nego i u Srbiji. To je strano telo koje
danas {titi Mladi}a, strano telo kojim vlada Ko{tunica ili koje vlada
Ko{tunicom – ja mislim da je to ve} postalo svejedno, to je strano te-
lo koje ubija vojnike u kasarnama, to je strano telo koje proizvodi
{tampu po kioscima, koja uni{tava ljude, njihove sudbine, pa i njiho-
ve porodice. I to je jedan od uslova ne samo evropske integracije, jer
mo`da se ona nikad ne}e ni odigrati, ali mi }emo morati da re{imo
19.05.06.
neke na{e osnovne probleme. Bojim se da }emo morati to da u~inimo
sami i dobro je da to u~inimo sami.
Najizrazitije i najbolje definisane antizapadne snage u Srbiji, to su

vojska i crkva. Vojska ima i politi~ku izvr{nu vlast, sve vi{e je dobija
i crkva. Desekularizacija u Srbiji nije proces koji se moè smatrati
234 nekim klerikalnim, duhovnim pokretom, to je zapravo jedna nova po-
liti~ka i svaka druga potpora vojsci, koja nastavlja da vlada Srbijom.
Vojska danas vlada Srbijom zato {to Srbiji nije bilo jasno zbog ~ega
je izbio konflikt u Hrvatskoj i Sloveniji. Danas je potpuno o~igledno
da to nije bio nacionalni konflikt ili me|unacionalni konflikt. Nacio-
nalizmi, naro~ito u Hrvatskoj, pa i u Bosni nisu dosegli taj nivo da je
bilo potrebno i da je postojala neka inherentna, spontana potreba da
se uzme oru`je u ruke. Time je o~igledno manipulisala vojska, koja se
danas koncentrisala u Srbiji. U toj vojsci, naravno, ni{ta nije reformi-
sano, u toj vojsci se briju i ponovo pu{taju brkovi. Onog trenutka kad
je Zoran \in|i} odlu~io da postavi Zorana @ivkovi}a za ministra voj-
nog, po{to je njegov prethodnik, Tadi}, o~igledno bio pripadnik iste
politi~ke koterije – Zoran \in|i} je bio ubijen i danas je potpuno ja-
sno za{to su njegove ubice jedan {arolik kaleidoskop pojedinaca i in-
stitucija, da su to istovremeno i crkva i vojska, i Akademija i mafija i
politi~ke stranke. Da su to pojedinci u zemlji i pojedinci u Hagu, po-
jedinci na ovom i pojedinci na onom svetu, kao {to danas Milo{evi}
sa onog sveta vlada Srbijom.
Ko danas vlada Srbijom, da li je to Ko{tunica ili vojska – ja mislim da

je potpuno svejedno, jer je ta vojska jednom nu`nom transformaci-
jom, posle niza poraza, postala neka vrsta politi~ke partije koja ima i
izvr{nu vlast i to je sasvim o~igledno posle niza misterioznih ubista-
va u na{im kasarnama i posle politi~kog ubistva, kakvo je bilo Zora-
novo ubistvo, i naravno, posle svih tih pritisaka na civilno demokrat-
sko dru{tvo u Srbiji. I ta politika sve o~iglednije napu{ta institucije,
kao i u Milo{evi}evo vreme, s tim {to politi~ki ~inioci postaju i oni ko-
ji su netipi~ni, i oni koji na to zakonom nemaju pravo. Kad patrijarh
Pavle izrekne politi~ki stav, on bi trebalo da pre|e u nadle`nost mini-
starstva finansija, da mu do|e poreska policija i da ga upita gde je on
registrovao crkvu kao politi~ku partiju i da li pla}a porez. Isto vaì za
vojsku, koja se pri tom veoma dobro ~uva da ne izri~e tako jasne po-
liti~ke stavove. To je stav onog sudije koji je pred saobra}ajnim poli-
cajcima skinuo ga}e, samo ne pi{e da li su mu pri tom uzeli meru.
U procesu za Ibarsku magistralu ostali su bez presude \uri} i Rado-
nji}, mada postoji mno{tvo dokaza da su i oni, zajedno sa Radetom
Markovi}em bili ume{ani u ubistvo na Ibarskoj magistrali. Ubistvo
na Ibarskoj magistrali je jedan od simbola ne samo na{e politike, ono
je ve} neka vrsta simbola na{eg kolektivnog identiteta, zato je taj slu-
~aj toliko vaàn. Do danas postoje indicije da je predsednica Vrhov-
nog suda, bliska ~lanovima organizovanih kriminalnih grupa ili Ze- Nikola
munskog klana, ako ho}ete u prevodu, da je pod neposrednom politi~- Samardì}
kom kontrolom Vojislava Ko{tunice i njegovog kabineta. Jedino se

moè postaviti pitanje da li je Vrhovni sud oborio presudu zato {to
\uri}, Radonji} i ostali nisu osu|eni ili zato {to su Ulemek i Marko-
vi} uop{te osu|eni. Moè se postaviti pitanje da li Ko{tunica èli Le-
giju na slobodi, ne zato {to je on Legiji ne{to obe}ao, ne moète njega
smatrati li~no{}u koja ispunjava svoja obe}anja, nego zato {to je Le-
gija danas potreban na ulici, kako bi pritiskao opoziciju, zastra{ivao
politi~ke protivnike premijera i njegove formalne i neformalne poli-
ti~ke grupe, zato {to nam danas nedostaje Arkan ili neka druga sli~-
na baraba koja bi maltretiraju}i ne samo politi~ke protivnike reìma,
nego i ostalo gra|anstvo, podvla~ila ko je taj koji se u Srbiji za sve pi-
ta, ko je taj koji je u Srbiji nedodirljiv i ko je taj koji danas Srbijom
vlada sa manje od osam ili sedam procentnih poena. Mislim da se o
tome radi, da se ne radi ni o kakvom obe}anju.
Legija je predsednik izvr{nog odbora DSS-a, a ne onaj koji to zapravo

jeste, kao {to je Vida [kero poslednji staljinisti~ki sudija, ne u Srbiji
nego u istoriji sveta. Ona {titi jedan poredak u kojem bi Srbija treba-
lo da ostane ~lanica isto~nog bloka, to je politi~ki stav o potrebi da Sr-
bija bude izolovana, da bude usamljena i da njome umesto vojske, ko-
ja vi{e de fakto ne postoji kao vojska, vladaju neformalne i kriminal-
ne grupe. To je ta politi~ka vizija po kojoj bi Srbija trebalo da sve vi-
{e li~i na Putinovu Rusiju. Ja ne verujem, uprkos svim analizama ko-
je su u ovoj emisiji uporne o srpskom dru{tvu i njegovom karakteru,
ja ne verujem da postoji neka ve}inska volja za ponovnim usposta-
vljanjem autoritarnog reìma. Ja mislim da ve}ina u Srbiji ipak èli
jedan miran ìvot u jednoj zemlji koja je demokratska i otvorena. Ja
mislim da mi imamo bolje ljudske potencijale za otvoreno liberalno
dru{tvo nego za jednu autokratiju i upravo zato je potreban Legija na
ulici, upravo zato su potrebni staljinisti na ~elu ministarstva pravo-
su|a, policije, vrhovnog ili ustavnog suda. To je jedan politi~ki men-
talitet. Neke od `rtava tog politi~kog mentaliteta su `rtve na Ibarskoj
magistrali, njihove porodice i prijatelji i zato je taj doga|aj jedan od
19.05.06.
simbola na{e novije politi~ke istorije.
Mislim da su i radikalski bira~i-glasa~i proevropski orijentisani, a da

toga nisu svesni. Taj radikalski lider{ip ìvi u jednoj komociji, li~noj,
porodi~noj kao i svaki evropski ili ameri~ki gra|anin. Svakom radi-
kalskom lideru je zimi u stanu toplo, a leti hladno, svaki ima radija-
236 tor i klima ure|aj, svi nose italijanska odela, ne nose odelo „Prvi maj”
– Pirot. Samim tim ih njihov li~ni ìvot diskredituje kao nosioce jed-
ne antievropske ili protivevropske, protivzapadne politike, kako god
ho}ete. Politi~ka {izofrenija koja vlada u politi~kom establi{mentu,
naro~ito partijskom, mo`da odraàva istu jednu zabunu u op{tem po-
liti~kom mi{ljenju u Srbiji, ali vi ne smete kriviti gra|ane ako su zbu-
njeni i ako su dezorijentisani. Ne moète o~ekivati podr{ku od gra-
|anstva za ulazak u NATO pakt, ne samo zato {to je NATO bombardo-
vao Srbiju, nego zato {to i nova demokratska vlast posle 2000. nije bi-
la su{tinski uverena u razloge tog doga|aja, niti da je potrebno uspo-
staviti politi~ko, vojno, strate{ko partnerstvo sa jednom organizaci-
jom koja je ipak lider u razvoju demokratije, ma {ta vi o tome mislili.
O tome je govorio jasno Vuka{in, koji je pobegao u Irsku i koji je da-

nas najomraènija li~nost u Srbiji zato {to je ustanovio da se posle
niza godina ovde ni{ta nije promenilo, zato {to u njemu postoje tako
stra{na ose}anja kao {to je to da lideri aktuelne Srbije zasluùju da
budu uzidani u ]ele kulu, a ne u Evropski parlament. I zato {to ne po-
stoji ose}anje u Srbiji da je ipak du`na da ponudi neko moralno, ljud-
sko obe{te}enje, ne samo svojim `rtvama u neposrednom susedstvu,
nego i onima koji su Srbiju u nepovrat napustili. U dru{tvenoj papa-
zjaniji kakva je Srbija ne postoje jasne perspektive. Nemojte da stal-
no ponavljate antizapadni diskurs, a da vozite automobil sa klima
ure|ajem, nego kao onaj mu~enik krenite pe{ke u Crnu Goru, pa ta-
mo glasajte za koga ho}ete. Poderite |onove. Nemojte na taj na~in da
laète. Naravno da ta vrsta hipokrizije stvara kod gra|ana onu odboj-
nost koja se ogleda u toj ogromnoj stra{noj polovini koja je razo~ara-
na, ali oni su kao jedno trì{te, najva`niji segment politi~ke Srbije,
jer je najkvalitetnije trì{te ono za koje morate najvi{e da se borite.
Mislim da zvani~na Srbija nije u stanju, nije raspoloèna da prepusti

slobodu toj politi~koj ve}ini u Crnoj Gori i toj etni~koj ve}ini na Ko-
sovu, slobodu koja bi naravno podrazumevala i ogromnu odgovor-
nost. I ta odgovornost }e biti ogromna i za Crnu Goru i za Kosovo, o
tome se dovoljno ne govori, taj dan posle je nekako izbrisan. Mene in-
teresuje taj dvadeset drugi, na koji }e se na~in pona{ati svi oni koji
su u~estvovali u kampanji, koji su u proteklom periodu proizvodili
taj kolektivni identitet, koji ne postoji. To je jedno malo dru{tvo, oni
se svi me|usobno poznaju i pitanje je na koji na~in }e oni izme|u se-
be da se izmire. To je jedno tradicionalno dru{tvo, koje ima ogroman
potencijal, jer su oni stra{no pametni ljudi, nekako prirodno pamet- Nikola
ni. Oni su i najvi{i narod u Evropi, imaju odli~an poloàj, dakle, ima- Samardì}
ju fantasti~nu perspektivu za svoj razvoj, a danas se ~ini da su opte-

re}eni kolektivnim identitetima. I Crnoj Gori i Srbiji i Kosovu je po-
trebno da usvajaju evropske vrednosti, neki evropski identitet, jer ni
Srbi, ni Crnogorci, ni pseudo-Srbi u Crnoj Gori, ni Albanci ne mogu se
pohvaliti svojim razvojnim, modernizatorskim dostignu}ima u toj
meri da imaju neko moralno i politi~ko pravo da i dalje toliko insisti-
raju na svojim nacionalnim identitetima i dostignu}ima.
Mi posle sedamdeset i neke nemamo dobar roman u na{oj knjièvno-

sti. Umetnost koja je meinstrim govori o nama samima sve najgore.
Nikad ne znate gde }e proraditi neki vulkan kreacije, gde }e se poja-
viti neki novi ljudi. Mislim da su ti ljudi recimo na Kosovu i Crnoj Go-
ri ne samo njihova, nego i na{a {ansa, nama je potrebna ogromna
konkurencija koja }e nas vu}i napred. Mo`da je ovo poslednji trenu-
tak da ovaj grad ponovo stekne onaj magnetizam koji mo`da jo{ uvek
ima, to je, mo`da, na{a poslednja {ansa da uop{te zasluìmo da se po-
nosimo zato {to smo bilo koja vrsta kolektiva. I u tom smislu Ko{tu-
nica vodi zaista jednu antinacionalnu politiku. On nas uni{tava kao
kulturno-politi~ku zajednicu. Mi danas posle svih tih potresa, posle
neuspelog demokratskog prevrata, ne postojimo kao jedinstveno po-
liti~ko i kulturno dru{tvo.
Svetlana Luki}:
Vi ste bili tema komentara u Politici Slobodana Antoni}a, a to je, re-
kla bih, nastavak tekstova koji su objavljivani pre svega u NIN-u i Po-
litici, o takozvane dve Srbije i opasnostima ekstremizma ove ili one
vrste. Kako vi obja{njavate u~estalost tih tekstova i da li ima neku
specifi~nu teìnu ova analiza gospodina Antoni}a?
Nikola Samardì}:
Urednica Politike, koja je pustila taj tekst i Ko{tunica, koji preko Ma-
tije Be}kovi}a i njegove {ire familije vlada „Politikom” – oni su tipo-
vali moju porodicu, na koju sada svaki idiot ima pravo da nasrne. I to
19.05.06.
se ve} doga|alo. To je napad i na moju porodicu i na porodicu êdo-
mira Jovanovi}a, koja je ve} nekoliko godina potpuno neza{ti}ena i
koja ìvi jednim ìvotom bez ikakve li~ne slobode. Pritisak na na{e
porodice, naravno, pritisak je da odustanemo od na{eg politi~kog
projekta. Ja se, osim u slu~aju Sonje Biserko, kada su neke novine ob-
238 javile njenu ku}nu adresu, ne se}am, i to se nije doga|alo ni u Milo-
{evi}evo vreme, da neko tipuje va{u porodicu kao predmet fizi~kog
obra~una. Naravno da to ~ini vlast koja nema podr{ku, naravno da se
u takvim napadima podvla~i da postoji jedna nova politi~ka organi-
zacija u Srbiji, a to je je Liberalno-demokratska partija, koja ne moè
da namakne cenzus.
Taj diskurs o na{em cenzusu podràva Ko{tuni~in kabinet, pa i De-

mokratska stranka. Ispada da smo mi ru{ioci demokratije u Srbiji za-
to {to }e na{i glasovi oti}i radikalima. Naravno da se to ne}e desiti i
da smo mi veoma odgovorni u tom smislu. U na{em politi~kom lider-
stvu su ljudi koji su mogli da ostanu u Demokratskoj stranci, koji
imaju svoje profesionalne karijere i koje politika mo`da ne bi mora-
la uop{te da interesuje, ali mislim da je na{a li~na poruka da bi svaki
gra|anin trebalo da se bavi ovim poslom kako bi kreirao sopstvenu
budu}nost. A ja sam se prihvatio politi~kog projekta s êdomirom Jo-
vanovi}em mo`da samo zato {to je njegova porodica bila ugroèna.
Mada sam se i dva puta pro{etao sa njegovim ûvarima vatre i tada
mi je bilo o~igledno da }e ne{to od njega da bude. Jer zaista, to je bila
jedna situacija potpuno neverovatna u kojoj ste se ose}ali kao ludak,
kao oni koje su na Golom otoku njihovi istomi{ljenici i partijski dru-
govi provla~ili kroz {ibu. Mi smo i{li kroz {ibu gra|ana koji su u tom
trenutku bili svesni, ali stra{no ustra{eni. I danas mi prolazimo kroz
istu {ibu, samo {to vi{e nismo ûvari vatre, niti nas je pedeset, nego
nas je deset hiljada. Pore|enje liberalne demokratije sa radikalskim
ili deesesovskim staljinizmom ili neostaljinizmom, kako god ho}ete,
je, naravno, potreba da se neostaljinizam u Srbiji na~ini politi~kim
meinstrimom i da se ta politika premesti u politi~ki centar. Drugim
re~ima, umesto da liberalna demokratija bude ideologija srpskog po-
liti~kog centra, to bi trebalo da postane ~itavo zlo~ina~ko udruènje
koje je vezano za Ko{tunicu i njegovu politiku i njegova prijateljstva
i neprijateljstva i naravno za korupciju i zlo~ine koje je ova vlada po-
~inila u dve godine svoga postojanja.
Svetlana Luki}:
Pitam vas kao istori~ara – i sad tako se to nastavi mesecima, pa vi ne
pro|ete cenzus, a Demokratska stranka nastavi da vodi ovakvu poli-
tiku, pa se naprave opet neke manjinske vlade, koalicije. Pa Evropska
unija ima taj svoj tok koji ima...
Nikola Samardì}: Nikola

Samardì}
Postoje neke istorijske perspektive na{e budu}nosti. Francuzi sva-
kih nekoliko godina pi{u poneku zna~ajnu sopstvenu istoriju, kojom
reinterpretiraju svoju pro{lost. Ovde postoji unutra{nja i spoljna izo-
lacija, mi smo pod sankcijama, jer ne moèmo da putujemo ili putu-
jemo kao doma}e ìvotinje, od kojih svaka ima svoj paso{ i prelazi ne-
ku granicu pod odre|enim uslovima. Dakle, postoji neka tro{arina,
tu tro{arinu ne moète da pre|ete ni ako ho}ete da platite. Ako je kod
nas proevropsko raspoloènje zaista ve}insko, a ja sam siguran da je-
ste, i u to nije te{ko ubediti zaista svakog pojedinca, onda ima nade.
Neko od nas èli da bude u zajednici sa Austrijancima, Francuzima,
neko èli da bude u zajednici sa Srbima iz Prnjavora. I jedno i drugo
je potpuno legitimno, ali ova situacija je i za jedne i za druge, za ko-
ga god ho}ete, osim za vladaju}u politi~ku elitu Srbije, neizdrìva.
Svetlana Luki}:
Bio je ovo Nikola Samardì}, i on i Milan Vukomanovi} su nekoliko
puta pomenuli danas vladu Zorana @ivkovi}a. Zoran @ivkovi} je ne-
stao sa politi~ke scene Srbije. Nedavno je, me|utim, bio gost u Ljublja-
ni, gde je odgovarao na pitanja novinara, me|u kojima je bila i na{a
dopisnica Jelica Greganovi~. Ovde nikoga ne zanima {ta @ivkovi} ima
da kaè, pa da vidimo {ta je pri~ao Slovencima.
Zoran @ivkovi}:
[ta misli Vojislav Ko{tunica? Ja nemam te sposobnosti, nisam ni
astrolog, ni parapsiholog, ali me ne iznena|uje ta njegova teza da je
Evropska unija eksperiment. Naslu{ao sam se ja takvih pri~a puno,
recimo, on je pri~ao pre ta~no deset godina da je Savezna Republika
Jugoslavija neodrìva, da je to bezveze. Postoji ~ak deklaracija sa Na-
rodnom strankom Crne Gore, koja je sada za zajedni~ku dràvu, gde
su napljuvali SRJ nevi|eno, kao deca kada se takmi~e. Pa su posle po-
stali veliki za{titnici dràvne zajednice. On je hap{enje Milo{evi}a
nazvao atakom na bezbednost dràve, policijskim pu~em, one prve
no}i kada je hap{en Milo{evi}. On je za oruànu pobunu Legijine Je-
dinice za specijalne operacije rekao da je to sindikalni protest i da le-
19.05.06.
kari protestuju u belim mantilima, a JSO protestuje sa tenkovima. To
su sve javne izjave, ja se stvarno ~udim svima onima koji posle toga i
dalje misle da se radi o jednom doslednom ~oveku, koji, eto, duboko
razmi{lja o tome {ta je ~initi njemu kao predsedniku jedne va`ne par-
tije i {ta treba ~initi sa celom dràvom.
240 Zna~i, {ta o Evropskoj uniji misli Vojislav Ko{tunica je potpuno neva-
`na stvar. Moè on da misli i da je hri{}anstvo eksperiment ili {ta god
drugo. On je imao ministarku koja je izbacila Darvina iz {kolskog
programa. Ne, ona se ne slaè s tim, ona je rekla: „Ja ho}u da ostavim
svoj trag u reformi {kolstva u Srbiji i izbaci}u Darvina iz ud`benika”.
I onda se, na sre}u podiglo to ne{to civilnog sektora i reklo – Aman,
ljudi, jeste li vi normalni. Hajde {to kradete, ovi {to su eksperti eko-
nomski u onoj grupi ~udnog tajnog naziva, eksperti za banke, ali i za
svoje dèpove. Imate ovog ministra kapitalca, koji je majstor da tu~e
novinare i da proma{uje padeè nevi|eno, a nije Ni{lija, nego je iz
â~ka, i imate Ko{tunicu koji se ne javlja svojim gra|anima, nego pi-
{e saop{tenja. Onako po{alje, pa sad ti misli {ta je on hteo da kaè
tim saop{tenjem. Tako da stvarno ne bih smeo da tuma~im njegove
stavove, ali se ne slaèm sa njima.
A {to se ti~e Tadi}a, ja sam izgubio na skup{tini Demokratske stran-

ke od njega, bili smo protivkandidati za predsednika stranke. Ja sam
u{ao u tu kandidaturu znaju}i da }u da izgubim, to je bilo jasno ve}
mesecima ranije. Demokratska stranka je upala u problem nakon ak-
cije Sablja, kada su se svi ostrvili na nju i jedan deo Demokratske
stranke je popustio. Pitali su se – A {ta }e biti kada mi sada izgubimo
vlast? Pazite, mi smo tad imali republi~ku vlast, saveznu vlast, vlast
u Vojvodini, vlast u Beogradu, vlast u sto dve op{tine u Srbiji i, kao,
sada smo nepopularni, pa }emo da izgubimo vlast i {ta da radimo. Pa
bi}emo opozicija, ako vam tata i mama nisu rekli, vlast se dobija, ali
se i gubi. Ve}i deo stranke se upla{io i onda je traìo alternativu, pr-
vo krivca za to {to smo nepopularni, i ta~no je da sam ja krivac za to,
ko bi drugi, nego prvi ~ovek, i s druge strane, traìli su spasioca. To
je sad malo problem, po{to niko ne moè da bude spasilac, to treba da
se odradi, to nije pitanje promene prve lutke ili naslovne strane, ne-
go to mora da se odradi, da vratite to poverenje, ako je poljuljano.
I stranka je izabrala Tadi}a, koji je i pre toga bio nosilac jedne druga-
~ije politike. On je sve vreme bio u Demokratskoj stranci, ali nije u~e-
stvovao u najve}im projektima Demokratske stranke, pre svega zato
{to se sa mnogima nije li~no slagao, a u mnogim slu~ajevima proce-
na nas drugih bila je da on tu ne moè da pomogne. On ima svoje kva-
litete nesporne, tu nema nikakve dileme, ali u tim procesima on nije
mogao da u~estvuje. I na skup{tini stranke je Demokratska stranka
glasala za jednu politiku kohabitacije, politiku dogovora. Ja sam tra-
ìo na skup{tini stranke da se donese odluka da ne}emo da u|emo u Zoran
@ivkovi}
vladu Vojislava Ko{tunice. On je traìo drugo, da se ne donese takva
odluka. Mi nismo u{li u vladu Vojislava Ko{tunice, ja sam bio u pra-
vu, ali nema veze. Kakvu politiku on vodi danas – politiku nezamera-
nja, politiku kohabitacije, {ta god to zna~ilo, mada postoje i neka ne
ba{ tako afirmativna zna~enja, u Vujakliji kohabitacija zna~i i seksu-
alni odnos, izme|u ostalog. Ta kohabitacija je dovela do toga da je
Ko{tunica pro{ao dve i ne{to godine ‘ladno kroz sve svoje gluposti.
Demokratska stranka nije kao najja~a opoziciona stranka uradila
ono {to je trebalo, da vri{ti kad se radi ne{to lo{e. Moja vlada je oti{la
kao navodno korumpirana. Ve}ina mojih ministara su sada direktori
banaka po Srbiji i po regionu, i daleko od toga da ih je bilo ko optuìo
za korupciju. Nijedna afera iz mog vremena nije dokazana, ~ak ni ova
dvojica, Janju{evi} i Kolesar. A legalisti~ko-ekspertska vlada ima jed-
no petnaest afera kao vrata, na primer ubistvo dva vojnika u Top~ide-
ru, gde je sino} privo|en taj istra`ni sudija zato {to je osumnji~en da
pomaè Ratku Mladi}u u skrivanju. Imate afere gde se uhvati na de-
lu viceguverner Narodne banke s jedne strane i kadar SPS-a s druge
strane, kako se drè za kofer u kome je sto hiljada evra. I ni{ta, ne-
mam pojma, kao, ovaj nije znao {ta nosi, ovaj nije znao {ta prima. To-
liko glupih ljudi na malom prostoru, a na visokim funkcijama, ja ni-
sam video nigde, da ne znaju {ta je sto hiljada evra. Da ne pri~am o
drugim nekim aferama, gde Labusova }erka dobija od „Eriksona” slu-
~ajno stipendiju, a i ja imam }erku, mislim, ima puno }erki u Srbiji.
glas iz publike:
A Mi{kovi}?
Zoran @ivkovi}:
Pa, da ne pri~am o svemu tome, zna~i, to je najprljavija vlada, vero-
vatno, od Milo{evi}evog vremena, jo{ od devedeset tre}e godine. I mo-
ja stranka je o}utala sve to, moja stranka je glasala za to da se ~etni-
cima priznaju prvobora~ka prava. Zna~i, pod a, to je glupost, u Srbiji
je ostalo mo`da pedeset ~etnika ìvih, pa makar da su spasili svet,
bezveze je da donosite takav zakon, drugo, nisu spasili svet, znamo
19.05.06.
da nisu spasili svet. Moja stranka ne moè da glasa za takvo ne{to, a
ima u mojoj stranci ljudi koji su bili svedoci tog Drugog svetskog ra-
ta. Mi}unovi} je bio prvi predsednik te stranke i sada je predsednik
Politi~kog saveta DS, on se borio protiv tih ~etnika. To su samo stva-
ri koje me najvi{e bole u ovom trenutku. Zna~i, {ta radi Tadi}? Ne
242 znam {ta radi Tadi}, nisam zadovoljan onim {to je on uradio, odno-
sno {to nije uradio u vojsci, jer nije sproveo nikakve reforme. On je to
vreme ministrovanja proveo pripremaju}i se za strana~ki kongres,
{to je legitimno, ali ne znam koliko je dobro za Srbiju. Moja stranka
je iza{la iz parlamenta, ja sam imao prilike da vidim Tadi}a posle dva
dana i rekao sam: „Izvini, ali ’{to ste iza{li iz parlamenta?” Nije mo-
gao da mi objasni, posle se {alio s nekima: „Va{a sre}a je {to nije pa-
dala ki{a napolju, jer zamisli da iza|e{ iz parlamenta, pada ki{a, on-
da mora{ da se vrati{”. I argumentacija za izlazak je bila ista takva.
Zna~i, vodi se jedna politika gde se sve svodi na to – hajde mi da }uti-

mo, time }emo da li~imo na Ko{tunicu koji kad }uti izgleda mnogo
pametno, pa }emo i mi da budemo mnogo pametni, pa }emo mi da
prevarimo narod, pa }e narod ve}inski da glasa za nas i onda }emo mi
sami da imamo vlast i onda }emo mi da sredimo Srbiju. Nema {anse,
nema {anse ni{ta od toga da se desi. Naàlost, u Srbiji treba da se ra-
di, politi~ari u Srbiji treba da rade. Treba da izgledaju lepo, treba da
lepo govore, treba da imaju savetnike za razne oblasti, ali bar savet-
nike koji su punoletni, koji imaju neko ìvotno iskustvo. Treba da sa-
vetnike traè i me|u svojim drugarima sa basketa i me|u rok zvezda-
ma i me|u svojim u~enicima, ali i me|u ozbiljnim ljudima koji ne{to
znaju, i da rade na tome da se Srbija pomeri napred. Nije cilj politi~a-
ra da opstanu na vlasti, bar narod ne bi smeo da se sloì sa tim, cilj
politi~ara je da promene ne{to u svojoj dràvi.
Ja sam mogao da budem jo{ godinu dana premijer: ‘[to ja nisam mo-
gao da kupim deset socijalista, kao {to ih je kupio Ko{tunica, i da iza-
|em na RTS i da kaèm – Srbija je u pitanju, Kosovo je u pitanju, so-
cijalisti su se ponudili da pomognu, ja }u da ih primim. I to bi bilo
progutano, ali ja sa socijalistima ne bih mogao da menjam Srbiju. Ni-
je narod birao nas da vladamo Srbijom, jer svako moè da vlada Srbi-
jom, nas je narod birao da menjamo Srbiju. I Ko{tunica ne menja Sr-
biju zato {to ima klin, zato {to ima socijaliste koji su mu podr{ka, i
ako isporu~i Mladi}a, odo{e socijalisti, ako donese neki liberalan za-
kon o reformi {kolstva, odo{e socijalisti. I to je moj problem sa mo-
jom strankom. Tako|e bih voleo da se prijatno iznenadim, da nisam
u pravu i da se ova politika moje stranke pokaè uspe{nom i dobrom
za Srbiju, ali bojim se da imam previ{e iskustva da bih tako lako mo-
gao da pogre{im.
Svetlana Luki}:
Bio je ovo Zoran @ivkovi}, govorio je dakle, u Sloveniji. Ovo je kraj Pe-
{~anika, pozdravljaju vas i zahvaljuju {to ste slu{ali emisiju Svetla-
na Vukovi} i Svetlana Luki}. Prijatno.
UBIJTE GLASNIKA
Molim Mila \ukanovi}a da prvi crnogorski orden dodeli
ljudima koji su ovde agitovali za zajednicu, jer su pomo-
gli odvajanje Crne Gore svojim blesastim intervenci-
jama...
Mora}emo da se naviknemo na mapu koju nikada nismo

videli...
A Ko{tunica je postao bezobrazan...
Desimir To{i}, iz Demokratske stranke,

Slobodan G. Markovi}, istori~ar,
Marko Milanovi{, iz Beogradskog centra
za ljudska prava,
Teofil Pan~i}, novinar
Svetlana Luki}:
Dobar dan, gra|ani i gra|anke Srbije. Crnogorci su nam, mada to ni-
smo traìli, poklonili nezavisnu dràvu Srbiju. Ostali smo sami sa so-
bom, a to nam se nikako ne svi|a. Imperija ipak uzvra}a udarac: Ko-
{tunica jo{ uvek ne priznaje rezultate referenduma, a ni ne}e nikad.
Kad mu se stvarnost ne svi|a, on }e je ili ignorisati ili se brecati na
nju. ûveni teoreti~ar demokratije, Aligrudi}, tvrdi da je komunisti~-
ka vlast Mila \ukanovi}a na najpodliji na~in izmanipulisala narod.
Narod je zaokruìvao da u stanju transa, a u taj trans su ga bacile pre
svega novine koje se zovu Crnogorski knjièvni glasnik, rekao je Ali-
grudi}.
Da rezimiramo DSS-ove ocene rezultata crnogorskog referenduma:

pod jedan, ne priznaju ih, pod dva, treba spaliti Crnogorski knjièvni
glasnik i ceo CeSID baciti u tamnicu.
Ali kako ima indicija da }e svet, uprkos na{em izri~itom protivljenju,

priznati nezavisnu Crnu Goru, crnogorskim radnicima u Srbiji preti
Lalovi}, studentima Vuksanovi}, Dinki} }e da rasturi i u staro gvo`|e
po{alje sve automobile sa crnogorskim registracijama, a paralelno s
tim }e uz svakog Crnogorca u saveznoj administraciji postaviti po
jednog specijalca, da lopovi slu~ajno ne pokradu pare iz njegovog bu-
dèta i ne zbri{u preko granice.
Na{a vlast se pona{a kao na{i fudbaleri, kad gube, oni pljunu u lice
ili sudiju ili igra~a koji je postigao gol, ponekad i obojicu, dobiju crve-
ni karton, a onda uvre|eno, ali ponosno izlaze sa terena krste}i se i
psuju}i u isti mah.
Nisam ne{to ~ula da je Crnogorcima pretio gazda Velja Ili}, on izgle-

da ~eka da po~ne tu~a, pa }e onda dati svoj doprinos odbrani srpskih
nacionalnih interesa. I dok tako ~eka neku akciju, gazda Velja je po-
stao prvi dobitnik ordena svetog vladike Nikolaja. Trostrukom jubile-
ju vladike Nikolaja prisustvovali su i novope~eni srpski dràvljanin,
Dragan Jo~i} i Rado{ Lju{i} sa sve nalepnicom sa likom Ratka Mladi-
}a. Bio je tamo i pojac u horu Crkve svetog Marka, ministar Naumov,
a sve ih je pesmom te{io vladika Atanasije, po~eo je stihovima „Je~am
èla Kosovka devojka”, a zavr{io sa „Kad se vojska, maj~ice, na Koso-
vo vrati”.
Ne}emo danas o Kosovu, bi}e vremena za to, prvo da prebolimo Crnu

Goru. Slu{ate na po~etku Pe{~anika publicistu Desimira To{i}a. Go-
spodin To{i} je i najstariji ~lan Demokratske stranke, bilo bi lepo ka-
26.05.06.
da bi mogli da kaèmo da je on za{titni znak DS-a, ali nije, mada bi on
to voleo.
Desimir To{i}:
Ceo proces raspada te istorijske spomenice, {to je bila Jugoslavija, za
248 mene li~no je bolan, bez obzira da li se radi o Sloveniji ili Crnoj Gori.
Naravno, teè mi je kada vidim da se odvaja Crna Gora nego Sloveni-
ja. Me|utim, kada je proces po~eo, te{ko ga je bilo zaustaviti i ja li~-
no mislim da smo od po~etka, jo{ od 1918. glavni krivci mi. Ne zbog
toga {to smo bili zli, nego zbog toga {to nismo shvatili {ta je to mno-
gonacionalna dràva. Tu je naslagano toliko na{ih gre{aka da sam, s
jedne strane, ose}ao bol, a s druge strane bio sam veliki protivnik bi-
lo kakve intervencije iz Srbije.
Prvo, ja sam protivnik ove vlade koja je na jedan vrlo glup, hteo sam
da kaèm priglup, ali mi se u~inilo da nije dovoljno, dakle, na jedan
glup na~in vr{ila pritisak. Molim vas, da prvi ministar okolo nosi spi-
sak Crnogoraca, to nije priglupo nego je stupidno. Evo, ja sad izigra-
vam stranca u ovoj zemlji patriota. Koga }e taj spisak da ubedi, mo-
lim vas? Ima tu i jo{ jedan jako interesantan argumenat, a to je da }e
sad da vam kaù – cela Srbija u trokutu Loznica – Kragujevac – Kra-
ljevo – Uìce – â~ak, sve su to Crnogorci. I {ta sad treba, da pokupi-
mo njihova imena i da dokazujemo da Crna Gora mora da ostane u Sr-
biji. Crna Gora odlu~uje, a ne ti koji su se adaptirali ili asimilovali.
Cela situacija je mu~na i ja se nadam da }e \ukanovi} ~uti ovaj Pe-

{~anik i da }e usli{iti moju molbu. Ja ga molim da prvi crnogorski or-
den dodeli ljudima koji su ovde agitovali za zajednicu, da im se za-
hvali, jer su mu pomogli, iako su bili za zajednicu. Pomagali su odva-
janje Crne Gore svojim antipoliti~kim, anacionalnim, blesastim in-
tervencijama. Ovde mislim prvenstveno na jednog akademika i na jed-
nog mitropolita. Da sam Milo \ukanovi}, odmah bih im dao orden.
Crnogorci su se sa svojim srpstvom tokom devetnaestog veka popeli

Srbijancima na glavu. Njego{, knez Danilo, kralj Nikola, nije se zna-
lo ko je bio ve}i Srbin. To je sve i{lo do 1918. godine i ako ~itate lite-
raturu o podgori~koj skup{tini 1918. niko do danas nije rekao da su
zelena{i imali ve}inu. O~evidno je ve}ina bila za jedinstvo, a vo| fe-
deralisti~kog pokreta u Crnoj Gori, Sekula Drljevi}, sve do ~etrdeset
prve godine javno je izjavljivao, moète to prona}i u dokumentima,
da je on po nacionalnosti Srbin. On je samo traìo posebnu federalnu
jedinicu.
[ta se dogodilo u prvoj Jugoslaviji? To je bila {umadijsko-beogradska

Jugoslavija, svaki ministar je morao biti iz Kragujevca ili iz Beogra-
da, nikoga nije bilo ni iz isto~ne Srbije, nije bilo ni Crnogoraca, ni Sr-
ba iz Bosne, ali nije bilo ni Hrvata. Kako je rekao jedan istori~ar, Ju-
Desimir
goslavija je bila dràva srpskog naroda u kojoj su ìveli i Hrvati i Slo- To{i}
venci. Ne moète na}i bolje obja{njenje na{e hegemonije.
Bez obzira {ta mi mislimo o ovom referendumu, Crna Gora se ne oslo-

ba|a Srbije kao Srbije, nego njenih tereta. Mi u Srbiji nismo svesni
{ta smo, voljno i nevoljno, radili za poslednjih petnaest – {esnaest go-
dina. Srbija je sada iza Crne Gore u mnogim stvarima. U Crnoj Gori je
sada na glasanje iza{lo osamdeset pet odsto bira~a, kod nas u Srbiji
na glasanje iza|e jedva ~etrdeset pet odsto, mi imamo apstinenciju
kao nijedna zemlja u isto~noj Evropi. Dakle, Crna Gora se osloba|a
dru{tva koje je totalno nezainteresovano za svoju sudbinu. Crna Go-
ra nema [e{elja, ona nema nijednu takvu partiju za koju glasa dvade-
set osam odsto bira~a. Zbog ~ega bi Crna Gora ostala sa Srbijom, sa
zemljom u kojoj bi jednog dana mogao da pobedi [e{elj? Pazite, si-
gurno da i u Crnoj Gori postoje kruti vojnici i lu|aci, ali ona nema voj-
ni establi{ment. Mi imamo vojni i policijski establi{ment koji one-
mogu}ava na{u demokratizaciju. Mi nismo jo{ otvorili dosijea ni mi-
nistarstva spoljnih poslova, ni vojske. Zbog ~ega bi Crna Gora sve to
morala da trpi? Molim vas, a ja nisam Crnogorac, ja sam sasvim sa
druge strane. Dalje, Crna Gora nema klerikalni zakon o verskim za-
jednicama kao {to mi imamo.
Crnogorska vlast je u sukobu sa Srpskom pravoslavnom crkvom, ali

moram da kaèm, u tom sukobu crnogorske vlasti su otmene u pore-
|enju sa mra~njacima u dana{njoj vladi Srbije, koja je napravila ovaj
zakon. Ako zahvaljuju}i tom zakonu srpska crkva bude uspela da raz-
vije biznis, to }e biti na{a najve}a privatizacija. Onda ne}e tajkuni vo-
diti na{u privredu, nego episkopi i sve{tenici. Sve crkve na Zapadu su
oslobo|ene pla}anja poreza za crkvene radnje, ali ne i za svoje bizni-
se. E, to je uradila na{a vlada koja ho}e da u|e u Evropu. Za{to bi i taj
teret Crna Gora trpela? Dalje, crnogorska {tampa, kao {to je Pobjeda,
je mnogo otmenija nego na{a, koja je otrovna, antievropska, antiza-
padna, antiameri~ka. Za{to bi sve to Crnogorci trpeli sa na{e strane?
Crna Gora nema Milo{evi}a, Crna Gora nema Mladi}a, mi sve to ima-
mo. Mi nismo svesni koliko smo zaostali u odnosu na njih, tako da,
26.05.06.
kad s te strane gledate, vi ose}ate da je bilo logi~no da Crnogorci gla-
saju kao {to su glasali. Oni, molim vas, nemaju nijedno ubistvo kao
{to je ubistvo Stamboli}a ili \in|i}a. Mi smo sebe opteretili stra{nim
prestupima i zlo~inima, nismo svesni {ta ostaje iza nas kao teret, pr-
venstveno nama samima, ali drugi nisu du`ni taj teret da nose.
250 Ja bih li~no voleo kada bi Srbija po~ela da se osloba|a tereta koji sam
pominjao. Ako se àlite da su neki na{i ljudi nestali i nosite njihov
spisak, recimo u Brisel, kao na{ predsednik vlade, ponesite i spisak
onih koji su nestali posle na{ih akcija. Kada kaète da su vam sto
dvadeset i dve crkve i manastira pogo|ene u poàru marta 2004, da li
biste bili ljubazni da nam kaète koliko je dàmija poru{eno na Koso-
vu 1999. godine? Onda bi se mnogi iznenadili kad bi videli da je taj
broj mnogo ve}i nego {to je broj uni{tenih pravoslavnih crkava. U Bo-
sni je jo{ stra{nije, odnos uni{tenih pravoslavnih crkava i dàmija je
negde jedan prema devet. Pravoslavna crkva mora o tome da govori,
da se moli za sve ljude, a ne samo za nekog episkopa iz Vranja.
Molim vas, kad govorimo o tim optere}enjima iz pro{losti: Crnogorci

imaju jedan problem, to je Dubrovnik, a i za Dubrovnik se \ukanovi}
izvinio, ovde su ga zbog toga napadali. A mi imamo Vukovar, imamo
Srebrenicu, imamo Sarajevo i imamo Dubrovnik. To nema nijedan
narod na ovom prostoru. Dok god to kod nas ne sazre jednom za svag-
da, nema nam pomo}i. To ne zna~i da se busate u grudi i vi~ete kako
ste imperijalista ili hegemonista, treba samo da priznate, da kaète –
àlimo, molimo za opro{taj. Dokle god to ne uradimo, Evropa nam ni-
{ta ne}e mo}i da pomogne.
Za{to Srbija pati, a patim i ja kao Srbijanac, zbog ovoga {to se desilo
sa Crnom Gorom? Moji prijatelji u Drugoj Srbiji sve to svode na impe-
rijalizam i hegemoniju. Ima i toga, ali Srbija ima i ose}anje misije.
Ima naroda koji imaju misiju, ima naroda koji je nemaju, iako su
uspe{ni. Recimo, ja mislim da Britanci nemaju nikakvo ose}anje mi-
sije, oni su potpuno nezainteresovani da usre}e na{u planetu. Fran-
cuzi imaju misiju, Francuska revolucija je misija, ona ima ideju da se
uvede demokratija svuda u svetu. Rusija ima misiju, Rusija ima prvo
pravoslavnu misiju, a onda ima komunisti~ku. Dakle, to se ne moè
ad hok shvatiti kao negativno, ali naravno, pitanje je {ta pri tome ra-
dite. Mi smo radili sve pogre{no od 1918. godine, tako da je na{a mi-
sija, naàlost, propala. Meni je zbog toga ào i ja ovde izjavljujem sa-
u~e{}e svima koji su bili u toj misiji, pa i samom sebi.
Kod nas Srbijanaca postoji jedan teàk problem koji se sada jasno vi-
di, a to je na{a nesposobnost za pluralizam. Francuzi su, kao {to zna-
te, nametali svoju misiju prvo kroz revoluciju, a posle preko Napole-
ona, i onda je to ugasnulo. E, onda je do{ao Hitler, i on je imao misi-
Desimir
ju. Posle rata je do{la Evropa, Evropska unija, evropska zajednica, ali To{i}
to je ne{to sasvim drugo, to je dobrovoljno. Ako ne}ete vi Srbi da bu-
dete u toj zajednici, moète da budete bogati i van Evrope, vrata su
vam otvorena. Ostaje vam samo da se borite sa [vajcarskom ko }e bi-
ti bolji po standardu, da li vi ili [vajcarci, niko vas ne tera u Evropu.
Kad kaè neka budala iz Akademije nauka – Ne tr~ite u Evropu, oni
ho}e da nam uzmu pitku vodu i zdravu hranu – ja bih dodao da je za-
boravio kiseonik. Ja mislim da je kiseonik kod mene na Vidikovcu bo-
lji nego u Francuskoj.
Za Srbijance je Jugoslavija bila ispit. Me|utim, Srbijanci su bili neo-

setljivi ne samo na Hrvate, katolike da kaèm, da bude jasnije, kad
kaète katolik znate da je to |ubre. Mi ne moèmo da se uìvimo u tu
razli~itost, hteli bismo sve da uniformi{emo, jer znate, to nije bio sa-
mo odnos prema Hrvatima i katolicima, to je bio odnos i prema Srbi-
ma iz drugih oblasti. Ja mislim da je iz Makedonije prvi ministar u
vladu u{ao tek 1940. godine, iz Bosne su za dvadeset tri godine, mi-
slim, bila dvojica. Mi ni o kome nismo vodili ra~una i, kao {to sam re-
kao, Jugoslavija je bila, ne srbijanska ili srpska, nego je bila beograd-
sko-{umadijska. Da vam kaèm jedan drugi argumenat koji je uàsa-
vaju}i. Ne znam ta~no koje godine, negde tridesetih, osniva se pravni
fakultet u Subotici. U to vreme je bilo jako mnogo doktora prava u
Vojvodini, bilo da su doktorirali u Pe{ti ili Be~u. Na{a vlada je posta-
vila sudskog potpukovnika za dekana Pravnog fakulteta u Subotici.
Pazite, nisu oni to radili zlonamerno, nego su bili potpuno li{eni sve-
sti {ta je to dràva, {ta je to zajednica, {ta je to mnogonacionalna za-
jednica. Tako da mi pla}amo taj greh i poslednje pla}anje je ovo sa Cr-
nom Gorom.
I sad, bi}e nekih problema i za Crnogorce. Oni su imali mesto u srp-

skom prostoru jo{ od propasti srednjovekovne dràve. Ja ne verujem
da }e na{e vlasti, ~ak i ove kakve su jadne i {a{ave, sprovoditi neku
organizovanu, sistematsku diskriminaciju, ne verujem, ali }e biti ne-
~ega {to je dosta prirodno. Crnogorci su se u na{em prostoru jako do-
bro snalazili, ali to ne}e vi{e i}i tako kao {to je i{lo, tako da oni gube
26.05.06.
jedan zna~ajan prostor za svoju, da kaèm, emigraciju.
Ja sam bio prijatno iznena|en \ukanovi}evim poslednjim intervju-

om, bio je na velikoj visini, i prema crnogorskoj opoziciji u Crnoj Go-
ri. To je daleko ispred na{e vlade, to je sve beda, taj G17 koji nikad ni-
je bio politi~ka stranka, to je za mene bila komedija. Dajte mi jednu
252 zemlju u kojoj postoji politi~ka stranka sa takvim pretenzijama i ta-
kvim imenom – G17. Ja imam obja{njenje, vrlo vulgarno, {ta zna~i
G17, ali ne}u da kaèm pred slu{aocima, ko do|e kod mene ku}i, ja }u
mu re}i na uvo. Dakle, dobro je {to je \ukanovi} pobedio, dobro je {to
je radostan, iako u tome ima dosta nacionalizma. To je zaista dosta
jadno, kao i ona ~uvena \ukanovi}eva re~enica: „Na{ gospodar Niko-
la je bio inteligentan vladar, patriota i veliki vojnik”. Nikola je bio
okrutan vladar, koji je zatvarao decu po podrumima. Kakav gospodar
u ime demokratije i Evrope, to je sme{no.
Svetlana Luki}:
Mladi} nije isporu~en, prekinuti su pregovori sa Evropskom unijom,
evo sada ne èle da priznaju rezultate crnogorskog referenduma, kao
da su dodatno izgubili glavu.
Desimir To{i} :
Tako i treba svima vama koji ste radili protiv Demokratske stranke i
Tadi}a. Kada su moji prijatelji iz Danasa èstoko napadali @ivkovi}a,
ja sa @ivkovi}em nemam neki specijalni odnos, ja sam ih onda grdio:
„A {ta vi ho}ete, po{to grdite @ivkovi}a, sigurno ho}ete Ko{tunicu?”
Oni su }utali i stvarno je Ko{tunica do{ao. Mi imamo vrlo malo izbo-
ra, u tome je veliki problem. Pazite, ovi ljudi koji ~itaju ove naslove po
novinama, svim novinama, ~ak i u Vremenu vi imate tekstove koji su
iznena|uju}i, da vam ne govorim o njegovom uredniku koji je mene
uporedio sa Tijani}em, moète zamisliti kako je to jedan mudar ured-
nik. Dakle, kako vi o~ekujete da javno mnjenje napreduje? Kad bi nas
sutra primili u Evropu, ja mislim da bi nas ve} prekosutra izbacili.
Na{e javno mnjenje la`no izjavljuje da je za Evropu, a u stvari sve {to
radi je antievropski. Oni ni{ta ne razumeju, imate ministra vera koji
je do{ao sa neba, koji vam kaè danas, u dvadeset prvom veku, da mi
ìvimo u diktaturi tolerancije. Pre neki dan je rekao jo{ boànstveni-
ju glupost, kaè: „Vra}anje imovine crkvi, to je vra}anje imovine na-
rodu”. Pazite, to nisam znao, da kad crkva dobije sto hektara zemlje,
od toga }e narod imati koristi. Kako }e imati koristi? Ali, razumete,
kad vi imate vladu u kojoj je predsednik vlade bogomoljac, a ministar
vera mra~njak, onda je normalno da dobijete ovakav zakon. Moram
da kaèm da je meni li~no ào {to predsednik Tadi} nije odbio da pot-
pi{e taj zakon. Odbiti, pa neka ga skup{tina ponovo potvrdi.
Svetlana Luki} : Desimir

To{i}
Ali evo nama kralja kao alternative.
Desimir To{i} :
E pa sad, nemojte da me zasmejavate. Vidim da }e on da sluì Srbiji
svojim srpskim jezikom. Ono {to mene mu~i, moralno, to je kada ne-
ko vidi jednu zemlju u nesre}ama, a mi smo u nesre}ama, kaè – haj-
de da to iskoristim. To {to Dra{kovi} radi, ja njemu opra{tam. On zna
da sa svojim tezama o napredovanju ka Evropi za njega niko ne}e da
glasa, ali }e, ako podrì monarhiju, glasati.
Ja li~no mislim da sâm Aleksandar nije toliko zainteresovan za mo-

narhiju, iako mu se svi|a da ìvi na Dedinju. Mislim da je motorna
snaga te ideje njegova èna i ona banda, Krunski savet. Vidite kako je
G17 ozbiljna partija, oni imaju ~ak dva ~lana koji su zamrzli svoje
~lanstvo u Krunskom savetu, to sam saznao pre neki dan. Moram da
kaèm da sam se sa uìvanjem smejao kad sam ~uo te pri~e o obna-
vljanju monarhije.
Iz dokumentarne reportaè Va{ar u Topoli
Sad nam je Katarina do{la, kao da je sa nama pobadala luk, uop{te

nema da se ona ne{to podigla, da je ona kraljica. Ona je re{ila sa svih
deset da do|e u Srbiju, sva je hepi, pa je odu{evljena, pa je babe vuku,
pa je ljube... Sve to ona pristaje, to je jedna divna rajska du{a, ja ne-
mam re~i. Ona meni ni{ta ne}e pomo}i, niti }e ona do}i meni da mu-
ze krave, niti }e ona do}i meni da kopa ba{tu, niti }e ona meni mo`da
da pomogne ne{to, ali to je jedna divna, rajska du{a. Ja sam odu{e-
vljena njom. A ona deca, ona tri deteta, najstariji Petar, pa ako ne mo-
è ovaj da nau~i srpski, on je u Engleskoj ìveo i ima englesku into-
naciju glasa, ali onaj mali, on je pravo Srp~e. Kaè: „Do{ao sam u mo-
ju zemlju, da pozdravim moje Srbe, ìvela moja zemlja, ìvela Srbija”.
Ono puca kad kaè – Srbija. Tu nema govora.
Moj deda je voleo pokojnog kralja Aleksandra vi{e nego o~i u glavi.
26.05.06.
To je bilo negde, mislim dvadeset {este godine, on je nekim slu~ajem
nai{ao na na{u ku}u. A moji tada nisu ni znali da im je ba{ kralj Alek-
sandar u ku}i. Onda su posluìli jabukama a|utanta, a on je rekao:
„Posluìte prvo njegovo veli~anstvo”. Tek su onda ukapirali da se ra-
di o kralju Aleksandru.
254 Posebno mi je drago da mogu da vas pozdravim u ovom podrumu va-
{eg dede, kralja Aleksandra. Podrum je pravljen 1931. godine.
Aleksandar Kara|or|evi} : Kome pripada?
Podrum pripada ovda{njoj organizaciji Poljoprivredni kombinat

„Oplenac” – Topola.
Aleksandar Kara|or|evi}: To je kra|a, to je kra|a.
Rupe, vidite ovde, i tu gore, ruski vojnici kada su u{li ovde nisu ima-
li vremena da izvade ~ep da to~e, nego su pucali u burad i to~ili u ~u-
turice. Evo, izvolite, idemo dalje. Rat je objavljen, 6. aprila bombardo-
van je Beograd, a ve} 11. Nemci su bili ovde u podrumu. Vidite, to je
gotica, prvi tehnolog je bio Nemac.
Aleksandar Kara|or|evi}: Koji nije dobro... tehnologija, vino mora da

ima, kako se zove...?
êp.
Aleksandar Kara|or|evi}: To je dobro za {ljivovicu, to je koka kola. Ja

sam protiv ljudi.
Niste vi protiv ljudi.
Aleksandar Kara|or|evi}: Ja u~im srpski.
Vi ste protiv neljudi.
Aleksandar Kara|or|evi}: Ono {to je dobro za narod, za ljude, to je do-

bro i za kralja.
Desimir To{i} :
Vi znate moju teoriju da se u ovoj zemlji moè samo plakati ili smeja-
ti, ozbiljno se uop{te ne moè razgovarati. Za Pe{~anik moram da
vam kaèm, moram da kritikujem va{u poslednju knjigu, ali }emo to
drugi put, kad se odmorite preko leta. Ja mnoge ljude u Drugoj Srbiji
posmatram i kao patriote, tu re~ sad uzimam ozbiljno, da li vi ho}ete
ovom dru{tvu ne{to da pomognete? Ono je, ne smem da kaèm bole-
sno, po{to ja nisam lekar, niti sam psihijatar, ali kulturolo{ki ose}am
da je u stra{nim nesre}ama, i ako ho}ete da im pomognete, morate da
im pri|ete pitomije. Imate va{eg saradnika koji ne moè da sastavi
tri re~i, a da ne opsuje majku i oca. Psovanje se dozvoljava jednom
ministru za investicije, doma}inu, on kao doma}in verovatno ujutru Desimir
To{i}
po~inje sa Bogom, u podne psuje majku, a uve~e verovatno psuje dete.
Ali slu{ajte, kad vi dajete, ne samo putem radija, nego to {tampate i u
knjizi, meni se ~ini da je to suvi{no, nepotrebno i kontraproduktivno.
Svetlana Luki}:
O ovome }emo da nastavimo...
Desimir To{i}:
... posle odmora.
Svetlana Luki}:
Dogovoreno.
ûli ste gospodina Desimira To{i}a i snimke iz Topole, koje smo napra-
vile pre petnaest – {esnaest godina, kad li je ve} njegovo kraljevsko
veli~anstvo prvi put kro~ilo na tle Srbije, ne se}am se. U nastavku Pe-
{~anika slu{ate Slobodana Markovi}a sa Fakulteta politi~kih nauka,
koji je dane uo~i referenduma i referendum do~ekao u Crnoj Gori.
Slobodan G. Markovi}:
Ono {to je poseban slu~aj u Crnoj Gori u odnosu na sve druge zemlje
biv{e Jugoslavije je taj da u stvari u Crnoj Gori ne postoji etni~ka ve-
}ina, jer po poslednjem popisu Crnogorci ~ine ~etrdeset tri odsto gra-
|ana Crne Gore. Ve} i u samom crnogorskom korpusu postoji veliki
rascep zbog toga, i on se pokazao na ovom referendumu, da li treba
ostati u dràvnoj zajednici ili krenuti u izgradnju sopstvene dràve.
Ono {to je sad specifi~no, to je kako se stvara jedna dràva bez naci-
je. Nacija je, istorijski gledano, faktor koji objedinjuje, a ovde kod
nas nacija je faktor koji deli, a posebno deli u Crnoj Gori. Kada se
uporede popisi, 1948. bilo je 1,8 odsto Srba, 1953. 3,3 odsto, 1981. ot-
prilike isto toliko, pa 1991. 9 odsto, pa 2003. godine 32 odsto. U tre-
nutku kada je blok oko Mila \ukanovi}a uspeo da izbori suverenost,
do{lo je do formiranja dve paralelne nacije. Zna~i, on je istovremeno
uspeo da formira dràvu i rascepi crnogorski korpus. Ono {to je ne-
26.05.06.
kada bio crnogorski korpus, kao {to smo videli ~etrdeset osme i na
kasnijim popisima, to se sada raspolutilo na dva skoro jednaka kor-
pusa, pri ~emu je ovaj crnogorski naravno malo ve}i. Dakle, on je
raspolutio korpus koji bi trebalo, pod znacima navoda, da bude drà-
votvoran, a u isto vreme je formirao dràvu. E sad, kakve }e to impli-
256 kacije imati za Srbiju, to je najzanimljivije.
Mi u ovoj godini vrlo verovatno ulazimo u takozvani Trijanonski sin-

drom, kao Ma|ari posle raspada Austrougarske monarhije. [ta to
zna~i? To zna~i ìvot u fikciji, u kome se stalno pozivamo na neku ve-
liku pro{lost, upore|ujemo je sa obi~no{}u sada{njice, ~ini nam se da
je nacija kojoj pripadamo bila mnogo ve}a u pro{losti i èlimo to da
obnovimo. To se desilo u Ma|arskoj posle Trijanonskog sporazuma.
U Ma|arskoj je Trijanonski sindrom jo{ uvek veoma jak, posebno kod
bira~a desnice. Kod njih su se svojevremeno formirala dva identiteta
– maloma|arski i velikoma|arski. Maloma|arski identitet i danas
priznaje samo Ma|are u Ma|arskoj i sa podozrenjem gleda prema
Ma|arima van Ma|arske, kao prema onima koji mogu da ugroze nji-
hova radna mesta, koji su kulturno na nièm nivou i tako dalje. E sad,
po{to je Srbija napokon ostala sama sa sobom – svi su se otcepili od
Srbije, èleo to neko da prizna ili ne, onda }e se i ovde verovatno pa-
ralelno formirati dva identiteta. S jedne strane, postoja}e i dalje taj
velikosrpski identitet, koji }e ~initi u velikoj meri oni koji su pore-
klom iz Crne Gore, iz Bosne i Hercegovine, iz Hrvatske, sa Kosova, a
s druge strane formira}e se taj malosrpski identitet. Na{ problem je
{to i jedan i drugi od tih identiteta poseduju snaàn nacionalisti~ki
potencijal.
Ono {to se vidi, naàlost, evo samo koji dan posle referenduma u Cr-
noj Gori, to je koliko taj malosrpski identitet ima jak nacionalisti~ki
predznak. îtam pre neki dan izjavu Vladana Bati}a: „Sad se treba re-
{iti svih Crnogoraca, svi koji su Crnogorci treba da podnesu ostav-
ku”. Ti ljudi ìve u Srbiji, ro|eni su u Srbiji, kakve sad ima veze da li
se Crna Gora otcepila, kako to moè da uti~e na njihov status? Ili re-
cimo, ~uli smo izjavu ministra Vuksanovi}a. Kada su crnogorski stu-
denti koji studiraju u Beogradu i{li besplatnim vozovima u Crnu Go-
ru da glasaju za zajedni~ku dràvu, bili su dobri Srbiji, a sada kada su
se vratili, e sada im treba ukinuti {kolarine, sada oni vi{e nisu na{i.
Bili su na{i dok se glasalo, ali po{to se nije izglasalo, bez obzira {to
su oni ve}inom glasali za zajedni~ku dràvu, sada vi{e nisu na{i, sa-
da su ne znam ~iji. A ne treba zaboraviti da ti isti studenti koji su bi-
li instrumentalizovani odavde, vi{e nisu na{i ni u Crnoj Gori, jer su
za ove koji su pobedili oni antidràvni element. A nisu ni ovde na{i,
jer nisu dràvljani Srbije. Zna~i, ne treba se tako igrati sa ljudima.
Ja sam pro{ao Crnu Goru pro{le nedelje kolima, pro{ao sam kroz Bi-
jelo Polje, Kola{in, Mojkovac, Podgoricu, i ono {to mi je bilo vrlo za-
Slobodan G.
nimljivo to je koliko je to bio referendum na kojem je u~estvovao go- Markovi}
tovo svako i koliko je gotovo svako pokazivao javno gde pripada. Vi-
delo se koliko je taj referendum bio pitanje identiteta. Onog dana ka-
da je organizovan miting za dràvnu zajednicu, svaka ku}a koja je bi-
la za dràvnu zajednicu istakla je trobojku, s tim da je to bio jedan
fluidan identitet: neki su isticali jugoslovenske zastave, neki su isti-
cali srpsko-crnogorske zastave, neki su isticali zastave sa ~etiri oci-
la, ali sve u raznim trobojkama. A one ku}e koje su bile za nezavisnu
Crnu Goru, one su isticale crvene zastave. Svi su imali potrebu da se
simboli~ki ozna~e, da kaù – evo, ovaj prostor, ova ku}a, ona pripada
dràvnoj zajednici ili ona pripada Crnoj Gori.
U Podgorici su ljudi isticali zastave i po stanovima i to je bilo prosto

neverovatno. Svako je hteo da se pokaè – ja sam taj, nemojte imati ni
najmanje sumnje. U Bijelom Polju sam video vi{e crnogorskih zasta-
va nego {to sam uop{te video zastava na jednom mestu u ìvotu. Sva-
ka bandera je bila ukra{ena novom crnogorskom, crvenom zastavom.
Gradsko zelenilo Bijelog Polja verovatno je nekoliko dana moralo da
kiti ~itav grad tim zastavama. Videlo se koliko je sve to ljudima bilo
maltene pitanje ìvota i smrti.
Svetlana Luki}:
Kako vi to obja{njavate, {ta je tu sve ugra|eno?
Obja{njavam to pojmom zakasnele nacije. Mi na Balkanu imamo pro-
blem zakasnelih nacija. Taj, izvorno nema~ki, termin uveden je da
objasni Nemce i Italijane. Oni su zakasnili sa formiranjem nacija u
odnosu na velike evropske nacije, na Francuze, Holan|ane, Britance,
[pance, i to njihovo ka{njenje ko{talo je Evropu stra{nih doga|aja.
To njihovo ka{njenje je bilo uvod u Prvi svetski rat. Poraz jedne od tih
zakasnelih nacija u Prvom svetskom ratu odveo je Evropu i svet ka-
snije u Drugi svetski rat. Zna~i, kada ne{to kasni, imate pojavu jedne
stvari iz nekog drugog vremena u jednom novom vremenu i kontek-
stu i onda ta stvar pravi potpuni nered. Ovo {to sada vidimo u Crnoj
26.05.06.
Gori je formiranje jedne zakasnele nacije, sa svom ikonografijom ko-
ja to prati, koju smo videli i u Srbiji, sa proslavama i raznim neume-
renostima.
îtao sam izjave crnogorskih intelektualaca u Pobjedi i koje god pita-

nje da im se postavi, oni odgovaraju sa – crnogorska dràva, crnogor-
258 ska dràva. Pitate ih kakvo }e vreme biti sutra, oni }e re}i – lepo, ali
}e biti nezavisna Crna Gora. Isto tako je bilo i kod nas, samo smo mi
to malo mo`da i zaboravili. Prosto, kada se u|e u period izgradnje na-
cije, u period masovne homogenizacije, to izgleda tako. Crna Gora je
sada u{la u period u kojem smo mi bili negde tamo od osamdeset de-
vete nadalje, i sada mora sve da proìvi, sve ono {to smo ve} videli na
ovim prostorima. I osnovni izvor napetosti koju }emo videti u Crnoj
Gori proisti~e iz ~injenice da potencijal crnogorskog nacionalizma i
potencijal nezavisne Crne Gore nisu jednaki.
Potencijal crnogorskog nacionalizma odnosi se na te dve tre}ine Cr-

nogoraca koji glasaju za samostalnu Crnu Goru i ose}aju se kao Cr-
nogorci, a to vam je otprilike najvi{e trideset odsto svih gra|ana Cr-
ne Gore. A potencijal samostalne Crne Gore je pedeset pet odsto.
Obi~no se smatra da politi~ka napetost u Crnoj Gori dolazi odatle {to
je jedan blok za nezavisnu, a drugi za zajedni~ku dràvu, me|utim ne
shvata se da postoji napetost i u sama ta dva bloka. Zna~i, potencijal
glasa~a za samostalnu Crnu Goru je gotovo dvostruko ve}i nego {to
je potencijal crnogorskih nacionalista, a kada gledamo ovaj drugi
blok, blok za zajedni~ku dràvu, opet vidimo jednu heterogenost. Tu
vidimo ljude koji su srpski nacionalisti, koji uop{te ne priznaju da ì-
ve u Crnoj Gori, koji na svojim mitinzima kaù – ovo je Srbija, ali ko-
ji ~ine ne{to manje od polovine tog bloka. Onda tu imamo deo bira~a
koji su za neku vrstu kompromisa, pa deo bira~a koji uop{te ne pripa-
daju srpskom bira~kom telu, recimo jedan mali deo Bo{njaka koji
glasa za taj korpus, i imamo deo bira~a koji jo{ uvek veruje u Jugosla-
viju, koji i dalje ma{e jugoslovenskim zastavama, kao da Jugoslavija
postoji.
Slede}e na redu je definisanje i Crne Gore i Srbije. înjenica da je Cr-

na Gora upravo postala dràva, predvi|anje svih relevantnih faktora
da }e Kosovo postati neka vrsta dràve, nije va`no sad u kom obimu,
sve }e to podsta}i i pitanja drugih identiteta, i Crna Gora i Srbija kao
multietni~ke dràve mora}e prema tome da se odrede. U Srbiji za to
ima prostora, jer na sedam i po miliona ljudi mogu}e su neke regio-
nalne autonomije, ali u Crnoj Gori, na vi{e nego deset puta manje sta-
novni{tva, sme{no deluje pomisao da se ona dalje federalizuje, ato-
mizuje i tako dalje, ali to mi se ~ini kao jedna neizbe`nost.
Srpsko-crnogorski odnosi po~inju jo{ od Kara|or|a i premijer Ko{tu-

nica voli da se poziva na tu ~injenicu. Pre Kara|or|a Srbija zaista ni-
Slobodan G.
je postojala. [to se ti~e Crne Gore, bilo je tih nekoliko brda, koja su Markovi}
uìvala relativnu samostalnost, od ~ega je tako|e napravljen mit, jer
to je bilo daleko od dràve. Postojalo je jedno plemensko ve}e, koje je
imalo odre|enu samostalnost, u koju Turci nisu èleli da zadiru. On-
da po~inje da se stvara srpska nacionalna svest paralelno iz raznih
centara. Jedan centar je kneèvina Srbija, drugi centar su vojvo|an-
ski Srbi, tre}i centar je Cetinje. Kada ~itate Njego{ev Gorski vijenac,
naro~ito posvetu, vi vidite da je kod njega srpstvo skoro religiozna
kategorija. Kada Njego{ napada poturice, on kaè:
„Kuda }ete s kletvom pra|edovskom,/ su ~im }ete iza} pred Milo{a/ i

pred druge srpske vitezove/ koji ìve doklen sunce grije”.
Pazite, to kaè pravoslavni vladika, zna~i, ne izlaze oni pred Isusa

Hrista da im on sudi i da vidi da li }e oti}i u raj, oni izlaze pred srp-
ske vitezove, {to zna~i da je nacija dobila jedan sakralizovan zna~aj.
Njego{ gotovo svako svoje delo po~inje srbovanjem. On je bio proèt
tom idejom, jer je to bilo doba nacionalizma, zna~i ni{ta neobi~no,
najve}i intelektualci tog doba su tako|e bili proèti tom idejom, i ita-
lijanski i nema~ki.
U vreme poslednjih Obrenovi}a, Milana i Aleksandra, ugled Srbije je

pao vrlo nisko, otprilike kao danas, naro~ito posle poraza u srpsko-
bugarskom ratu 1885. Ugled njene vojske je pao, ugled dvora je opao,
jer su stalno izbijali neki skandali, kao {to je razvod braka, pa kasni-
je skandal sa la`nom trudno}om Drage Ma{in. Cela zemlja izgledala
je kao opereta i onda je mnogim Srbima izvan Srbije izgledalo da su
Srbijanci tako|e neki operetski tipovi, neozbiljni i nesposobni da uje-
dine Srbe. Takvo mi{ljenje imao je i crnogorski knjaz Nikola, koji je
do{ao na ideju da bi on mogao da bude ujedinitelj Srba. O tome se ov-
de malo zna, ali krajem devetnaestog veka knjaz Nikola se mnogima
~inio kao ~ovek koji }e ujediniti Srbe, dakle, da }e se Srbi ujediniti sa
Cetinja. Na kraju se ipak, od dolaska Petra Kara|or|evi}a, krenulo
ovim drugim putem.
Odnosi Srbije i Crne Gore i{li su tamo i ovamo, u zavisnosti od proce-
26.05.06.
ne razli~itih vladara ko bi tu koga mogao da preuzme. Bilo je tu i
iskrenosti, kao recimo kod Njego{a, bilo je kalkulacije, kao kod knja-
za Nikole, bilo je kalkulacija i sa srpske strane. Ti odnosi su se stra-
{no iskomplikovali kada se knez Petar Kara|or|evi}, u to vreme u
emigraciji, oènio k}erkom knjaza Nikole. U Beogradu je to doìvlje-
260 no kao nesumnjivi atak i vrlo jasno pro~itano u smislu da knjaz Niko-
la ima pansrpske aspiracije. I zaista, u vreme Petrovi}a u devetnae-
stom veku Crnogorci su se odrekli tog uèg, crnogorskog identiteta u
ime {ireg, srpskog identiteta i bili su spremni da tu {iru zajednicu
prihvate kao svoju. Me|utim, u kraljevini Jugoslaviji Crna Gora je
prosto utopljena u Srbiju. U toj stvari Srbijanci nisu razumeli Crno-
gorce. Crnogorci jesu bili za zajedni~ku dràvu, naro~ito onaj deo Cr-
ne Gore koji je sebe doìvljavao kao najve}e Srbe i koje su vojvo|an-
ski Srbi hvalili kao srpsku Spartu nasuprot Srbiji koja }uti. U to do-
ba se vojvo|anskim Srbima ~inilo da }e Crnogorci biti glavni faktor
ujedinjenja.
Ali {ta se de{ava u kraljevini Jugoslaviji? Crnogorci su u{li u tu zajed-

nicu, ali ubrzo je do{lo do razo~aranja, jer su izgubili bilo kakvu sa-
mostalnost. Problem je bio u tome {to srpska elita u prvoj Jugoslavi-
ji nije bila spremna za federalizaciju. Jedini na~in da se sa~uva Jugo-
slavija bio je projekat federalizacije i odustajanje od tog projekta sa
srpske strane i èlja da se u Jugoslaviji ujedine srpske zemlje bio je
po~etak kraja te dràve. Tako se izme|u dva svetska rata u jednom
delu crnogorske javnosti stvorio jak ose}aj da ih je Beograd izdao, da
ih je sveo na potpunu provinciju, ni na {ta. Tada nije bilo ni pruge,
pruga Beograd – Bar izgra|ena je tek posle Drugog svetskog rata. Ka-
da pogledate kako su saobra}ajno integrisane Srbija i Crna Gora, va-
ma se i danas moè dogoditi da je magla na sur~inskom aerodromu i
da u Crnu Goru moète da otputujete samo vozom. Taj voz moè da
ide i deset, dvanaest sati do Podgorice. Brè }ete sti}i avionom do
Njujorka, nego vozom ili ~ak automobilom do Bara. I to vam pokazu-
je koliko je taj prostor neintegrisan, a zamislite tek koliko je bio ne-
integrisan u prvoj Jugoslaviji.
Zna~i, Crna Gora je tada postala zape}ak. E sad, dok je postojala ne-
zavisna Crna Gora, Crnogorci su razvili samosvest u smislu da je sva-
ki crnogorski junak verovao da kada on u~ini neko juna~ko delo, ru-
ski car o tome tog popodneva razgovara sa carskom porodicom. Iz
jednog takvog stanja Crna Gora je do{la u status slepog creva nove
dràve i tada su se razvila prva antisrpska ose}anja. Treba imati u vi-
du i da se u Crnoj Gori i dan-danas ose}aju posledice Drugog svetskog
rata, koje su vrlo ~udne, naro~ito u ovoj prosrpskoj koaliciji, u kojoj u
istoj grupi vidite ~etnike i partizane. To zna~i da nisu svi prosrpski
elementi nu`no oti{li u ~etnike, mnogi su oti{li i u partizane. Kao re-
zultat poraza ~etni~kih snaga i stvaranja nove crnogorske republike
i nove nacije posle Drugog svetskog rata, vidite da je, na prvom popi- Slobodan G.
Markovi}
su posle Drugog svetskog rata, tek ne{to vi{e od jedan odsto ljudi u
Crnoj Gori iskazalo svoj srpski identitet. Pitanje je koliko su oni mo-
gli slobodno to da kaù, ali svejedno, i to je neki izraz stanja.
U socijalisti~koj Jugoslaviji gradi se crnogorski identitet, ali i jedna

disproporcionalna uloga Crne Gore. Pogledajte koliko ste u Titovoj
diplomatiji imali ambasadora iz Crne Gore, koja je imala {estinu svih
diplomatskih mesta. U Crnoj Gori }e vam sa ponosom re}i da su u jed-
nom trenutku imali deset ambasadora sa Cetinja. Crna Gora je imala
vi{e ambasadora u Titovoj Jugoslaviji nego {to }e mo}i da ih ima da-
nas, kada znamo koliko to ko{ta. Zna~i, do{lo je ipak do neke afirma-
cije Crne Gore, dobili su svoju republiku i glavni grad koji nosi Tito-
vo ime. S druge strane, Crna Gora je ostala ekonomski zape}ak. I valj-
da je na tragu toga i krenula ta fascinacija u Crnoj Gori Slobodanom
Milo{evi}em. Na tragu te fascinacije su do{li na vlast i Milo \ukano-
vi} i Predrag Bulatovi}. Paradoksalno, mi sada u Crnoj Gori prisu-
stvujemo obra~unu izme|u ljudi Slobodana Milo{evi}a. U toj borbi iz-
manipulisano je celokupno stanovni{tvo, da stane na jednu ili na
drugu stranu.
Da poku{amo da sa`memo jo{ jednom: u Crnoj Gori imamo, dakle, en-

tuzijazam za zajedni~ku dràvu u devetnaestom veku, do 1918, ima-
mo razo~aranje u poloàj Crne Gore izme|u dva svetska rata. Posle
1945. imamo jedan neuspeo poku{aj modernizacije u Crnoj Gori, gde
je na delu nesposobnost tamo{njih komunisti~kih elita da idu u ko-
rak sa razvojem koji je imala ta Jugoslavija. Na tom talasu imate jed-
nu fascinaciju Srbijom, koja se, evo sada, zavr{ila jednom prili~nom
razo~arano{}u Srbijom kod ne{to vi{e od polovine bira~kog tela. Ali
jedna stvar je vrlo bitna, kada se dràva rastavi, nju je jako te{ko sa-
staviti. Zna~i, ~ak i ako za neku godinu bude postojala ve}ina za uje-
dinjenje, vrlo je te{ko ujediniti ne{to {to je razjedinjeno. Sto godina
se to ujedinjavalo, a pokret za samostalnost postojao je osam godina.
To je bila marginalna pojava u Crnoj Gori i dobila je krila tek onda ka-
da je Milo \ukanovi} po~eo da koketira sa tim. Ali on je za svega
osam godina uspeo sistemski da pripremi Crnu Goru za samostal-
26.05.06.
nost, da pridobije na svoju stranu celokupnu liberalnu elitu i da
ostvari samostalnost.
Ovde ne treba gajiti nikakve iluzije da to moè ponovo da se sastavi,

jer nije lako ujediniti dve dràve. Uvek je neko za, neko je protiv, a i
spoljne sile su podeljene. Mnogo je lak{e ne{to razjediniti nego ujedi-
262 niti i ponavljam, u Beogradu ne treba gajiti nikakve iluzije da }e, ~ak
i ako se u Crnoj Gori pojavi eventualna ve}ina, to mo}i u budu}nosti
da se objedini. To je gotovo nemogu}e, dakle, jedina realna aspiraci-
ja je da se te zemlje eventualno opet na|u zajedno, jednoga dana u
Evropskoj uniji. Zna~i, Srbija sada treba da poku{a da u ovim grani-
cama u kojima se na{la i koje }e biti definisane do kraja godine, po-
ku{a da sredi stanje, puteve, ekonomiju, etni~ke odnose. To je ono {to
Srbiji preostaje, a ideja da }e se obnoviti ta zajednica moè se ve} u
ovom trenutku ozna~iti kao izrazito utopisti~ka.
Mislim da nas ~eka jedna vrlo politizovana jesen u toku koje }e mo-
rati ve} jednom neko da saop{ti – evo, ovo je sada Srbija i ovo je na{a
dràva u kojoj ìvimo. Mora}emo da se naviknemo na mapu koju ni-
kada nismo videli. Mi jo{ uvek u ve}ini televizijskih dnevnika imamo
mapu na kojoj se nalaze Srbija, Crna Gora i Republika Srpska, a ma-
pa koja }e biti stvarna politi~ka mapa, koju je odredila Evropska uni-
ja Srbiji, koja je, nadajmo se, i kona~na, ta mapa izgleda bitno druga-
~ije. Niko je jo{ nije video, niko je nije vizualizovao, niko se nije navi-
kao na to.
Srbija je po~etkom dvadesetog veka bila magnetna ta~ka za okolne

narode. Srbija je sada kao neka sila koja odbija sve od sebe i to je taj
traumati~ni preokret kog svi mi postajemo svesni.
Svetlana Luki}:
U nastavku emisije ~u}ete Marka Milanovi}a. Marko je do sada go-
stovao u Pe{~aniku kao student prava i saradnik Beogradskog centra
za ljudska prava. Poslednjih godinu dana je proveo u Mi~igenu, u
Americi, gde je magistrirao na me|unarodnom pravu. Od jeseni }e bi-
ti na praksi u Me|unarodnom sudu pravde u Hagu. Na proputovanju
kroz Beograd je svratio u Pe{~anik da nam malo objasni to sa bosan-
skom tu`bom za genocid protiv na{e dràve. Marko ima dvadeset
{est godina, zvu~i jako veselo, ali i jako ljuto. U stvari, to je kombina-
cija koju ve} prepoznajemo u generaciji koja je po{la u prvi razred
osnovne {kole kada je Slobodan Milo{evi} do{ao na vlast. Za razliku
od nas, oni su nevini i zbog toga besni {to moraju da nose stigmu ko-
lektivne odgovornosti. Mora}emo da nau~imo da trpimo njihov gnev,
koji }e vremenom samo rasti. Marko Milanovi}.
Marko Milanovi}:
Pa ni{ta, ja oti{ao na taj Univerzitet Mi~igen, oni mi dali pare, feno- Marko
Milanovi}
menalno je, najbolji mogu}i profesori iz celog sveta. Trajalo je to go-
dinu dana i eto, magistrirao, teza mi je bila ta odgovornost dràve za
genocid, zna~i ovo: Srbija, Bosna, i eto.
Svetlana Luki}:
Posle vremena provedenog tamo da li ti se nekako promenio pogled na
ovo ovde?
Marko Milanovi}:
Zaista me je manje briga, prosto nemam svakodnevno ~itanje Kurira
– je l’ postoji Kurir jo{ ? Postoji. [ta je Ko{tunica rekao, koju glupost
je izvalio, stvarno me ne zanima vi{e. Pazi, Amerika je stvarno u ne-
kim stvarima potpuno prolupana zemlja, oni imaju velikih problema
dru{tvenih i ovakvih i onakvih, ali ipak je to normalna zemlja u su{ti-
ni. A {to se ti~e adaptacije, imao sam toliko posla, zaista sam za tih
godinu dana radio vi{e nego za ~etiri godine na beogradskom Prav-
nom fakultetu. I onda, bre, nema{ vremena da misli{ o nostalgiji za
Srbijom. Kada mi je to mo`da malo po~elo, kada mi je do{ao raspust,
oti{ao sam u Kaliforniju i zezao se tamo kod nekih prijatelja.
Svetlana Luki}:
I {ta sada, kada si se vratio?
Marko Milanovi}:
Pa sve je isto, samo da promeni{ datume na novinama i sve je potpu-
no isto. Jedino su se desile neke stvari koje su me li~no obradovale.
Na primer, raskol G17 plus – tako mi je drago. To ti je kosmi~ka kar-
ma: kako si zakotrljao, tako ti se vratilo. Da, sitna, mala ìvotna za-
dovoljstva – to je kao dobar ru~ak. Pa je onda bio onaj miting LDP-a,
pa je bilo lepo na mitingu – porodi~no.
Svetlana Luki}:
26.05.06.
[ta jo{?
Marko Milanovi}:
A, postali smo Srbija. Nervira me {to nam cela ta pri~a oko Crne Go-
re, potpuno racionalno gledaju}i, samo uzima vreme od nekih stvari
264 koje tu treba da se urade. Budala{tina jedna, napravili himeru od dr-
àve kakva nigde ne postoji na svetu, kao Zanzibar. A Ko{tunica i
kompanija, ne èle oni Crnu Goru zato {to mi imamo ne{to prakti~no
iz toga, nego to ima veze sa nekim njihovim mentalnim kompleksima.
Svetlana Luki}:
Za~u|uju}e je kako se otimaju da priznaju toliko o~igledne stvari.
Marko Milanovi}:
Kako ti je za~u|uju}e, pa ideja poricanja stvarnosti ti je ovde najko-
ri{}eniji mehanizam odbrane poslednjih petnaest godina, a oni su to
doveli do stanja perfekcije. Gledao sam televiziju te ve~eri kada je bi-
lo to u Crnoj Gori. Mislim, ba{ mene generalno briga za Crnu Goru, ali
gledao sam da vidim da se tu ne napravi neka glupost, jer onaj Pe|a
Bulatovi} je iza{ao sa onim tonom, pa sa tim licem – to je izgledalo
prete}i u jednom trenutku i stvarno je moglo ne{to bezveze da se de-
si. Zna~i, njima je Milo prodao pri~u da }e oni sada nezavisnom drà-
vom dobiti bog zna {ta. Ne}e ni{ta da dobiju. A {ta nam je ambicija
svima? Da u|emo u Evropsku uniju, gde }e onda Brisel da nam govo-
ri {ta }emo da radimo slede}ih sto pedeset godina. Milo je odlu~io da
njemu treba politi~ki projekat da bi i dalje bio na vlasti. Mada, zna{
{ta, oni mo`da imaju i neku korist od toga, prakti~no gledaju}i, u
smislu da, dok se Srbija jo{ zeza oko ove pri~e s Mladi}em, oni mo`da
mogu da u~ine par koraka ispred u priklju~ivanju Evropskoj uniji.
Svetlana Vukovi}:
To se delimi~no ose}a ~ak i u tvom tonu, nekako je blam da nas i Cr-
nogorci napuste.
Marko Milanovi}:
Blam je! Pa jeste, Srbija je toliko mala da je bubuljica na licu Evrope,
a {ta je Crna Gora, ‘leba ti, op{tina Vra~ar? I sad oni kaù – vidi ove Sr-
be kakvi su. Ali stvarno me vi{e ba{ briga. A jo{ mnogo manje od Cr-
ne Gore zanima me {ta }e da bude sa Kosovom. Sve su to gluposti na
nekom iracionalnom nivou, ali gluposti koje su bitne, naàlost, zato
{to su ovi ljudi koji su na vlasti ili iskreno opsednuti tim glupostima,
kao {to je Ko{tunica, ili ih koriste u krajnje populisti~ke svrhe kao ra-
dikali, da bi zadràli svoje bira~ko telo. Zato ti mora{ da operi{e{ na
tom debilnom nivou, ali to ne zna~i da stvar nije debilna. Matija Be}-
kovi}, on je verovatno sad u nekom paroksizmu ~ovek, {ta se sa njim Marko
Milanovi}
doga|a, nemam pojma i ne zanima me, {to bi me zanimalo.
Svetlana Luki}:
A u tom poslu kojim se ti bavi{, {to je pravo, kako bi ocenio stanje
stvari?
Marko Milanovi}:
@eli{ da ti pri~am o Stojkovi}u? Stojkovi}a }e{ re{iti kad re{i{ Ko{tu-
nicu. A Ko{tunica je postao bezobrazan. Kada su ga novinari pitali na
slavi: „Je li, {ta bi sa Mladi}em?” on im je rekao: „To se ne pita na sla-
vi, je li vam jasno?” To je da mu nalupa{ {amare, kako se on usu|uje
takvo ne{to da kaè, bre, on je izabrani funkcioner, pla}am ga ja pore-
skim novcem i novinar ga ne{to pita, a on kaè: „Je li vam jasno?” Be-
ì, bre, budalo. Ali da li ovaj narod ho}e da ga skine? Ne}e, o~igledno.
Svetlana Luki}:
Tako su napravili tu kombinatoriku da treba da ponovi{ peti oktobar
da bi ga skinuo.
Marko Milanovi}:
To nije ta~no, tebi treba da iza|e deset hiljada ljudi, ne milion ljudi,
da ti iza|e deset hiljada ljudi nedelju dana zaredom, pa bi on pao, ali
ne}e ni deset hiljada ljudi da iza|e, jer ih je ba{ briga. Ti ne moè{ da
pobegne{ od priznanja te vrste apatije, koja postoji. Pazi sad, Crno-
gorci, osamdeset i koliko posto njih je iza{lo na ovaj referendum, a
koliko ljudi izlazi u Srbiji? Jesmo li imali da biramo u Beogradu izme-
|u Vu~i}a i Bogdanovi}a, pa je iza{lo pedeset odsto. Ako ti ne}e{ da
kao ~ovek preuzme{ svoju sudbinu u svoje ruke, {ta imam ja da ti dr-
ìm predavanje. To je demokratija, ne moè{ ti da o~ekuje{ da, na pri-
mer, sud sam od sebe postane zna~ajan, to se ne}e dogoditi. Sud }e
postati nezavisan kada ljudi budu èleli da imaju takav sud. Ako stal-
no govori{ – ja bih hteo da imam demokratiju, ali se ne bori{ za nju –
pa ne}e{ nikada imati demokratiju. A sigurno ti je ne}e Ko{tunica da-
26.05.06.
ti. I ti sad, ako si Boris Tadi}, stvarno ima{ kalkulaciju da }e{ posle
nekih izbora, kad god oni budu bili, morati da u|e{ u koaliciju sa Ko-
{tunicom. I to je odvratno, ali je tako, ako si ti Boris Tadi}. I onda ti
razne principijelne stvari, na kojima bi trebalo da insistira{, kao {to
je ovaj zakon o crkvama, postanu sporedne.
266
Svetlana Vukovi}:
Oni danas u skup{tini raspravljaju o povratku imovine crkvi.
Marko Milanovi}:
Ma to je budala{tina, sad kao oni }e da donesu zakon o povra}aju
imovine crkvi, za{to – jer }e onda u pregovorima za Kosovo kao Meto-
hija postati crkvena. A Albanci su ju~e pali sa bukve, pa }e na to da
pristanu. Valjda su ovima na{ima i rekli u toku pregovora – Trebalo
je da to uradite pre deset godina, pa bi onda mogli da vodimo ovaj raz-
govor. Zna~i, to su fantazije, to su direktno fantazije, ako oni misle
da }e im tako neke grandiozne stvari upaliti. Ne}e njima ni{ta upali-
ti. Njima bi bolje bilo da izru~e Mladi}a, pa da onda bar mogu da ka-
ù – eto, mi izvr{avamo svoje me|unarodne obaveze, mi smo kredibil-
ni pregovara~, nego da misle o zakonu o povra}aju crkvene imovine.
Pazi, ti si kr{io me|unarodno pravo petnaest godina, imao represiju
nad Albancima i sad }e{ na kraju ti da se poziva{ na me|unarodno
pravo da ti ono za{titi suverenitet i integritet. Ma jes’, to se ne}e do-
goditi. To jesu stvari koje su regulisane me|unarodnim pravom, ali
koje imaju jednu ogromnu politi~ku dimenziju. To se re{ava tako {to
sedne petnaest ~lanica Saveta bezbednosti i dogovori se, posle ovih
pregovora koji su u toku. Presedana tu ne}e biti nikakvih.
Svetlana Luki}:
Ti sad ide{ u Me|unarodni sud pravde u Hagu?
Marko Milanovi}:
Da, kad diplomira{, ode{ da radi{ za jednog sudiju, bude{ njegov po-
mo}nik godinu dana, radi{ mu istraìvanja, draftove, tako to i to je
kao jedna stra{no presti`na stvar. Me|unarodni sud pravde je to
uveo pre pet godina, tako da sa najboljih univerziteta u svetu desetak
ljudi odlazi svake godine i radi za te sudije. Ja }u raditi za tog sudiju
Burgentala, koji je Amerikanac, jedno od retke dece koja su preìve-
la Au{vic. On se izuzeo iz ovog na{eg slu~aja o genocidu, Bosna pro-
tiv Srbije, tako da }u ja raditi za njega, ali ne}u raditi na tom slu~aju.
Svetlana Vukovi}:
On se izuzeo zato {to je `rtva Au{vica?
Marko
Marko Milanovi}: Milanovi}
Nisam ga pitao, ali mislim da su u pitanju li~ni razlozi. Tamo su do-
premljeni kamioni dokumentacije, fotografija i svega. I dokazno je to
jezivo komplikovano. Ja otvorim sarajevski Dnevni avaz i otvorim
sajt B92 i ti kad to pro~ita{, vidi{ da svako misli da }e da pobedi i da
je to lako. Na primer, to pitanje nadle`nosti je jezivo komplikovano
zato {to je nadle`nost u me|unarodnom pravu uvek dobrovoljna. Dr-
àva uvek mora da pristane da joj se sudi. Ovde je vrlo zeznuto i to {to
je sud sebe doveo u nepriliku, jer je 2004. rekao da Srbija u to doba ni-
je bila ~lanica Ujedinjenih nacija, jer ako nisi ~lanica Ujedinjenih na-
cija uop{te ne moè{ da se pojavi{ pred tim sudom. To ne zna~i da ti
ima{ pravo da vr{i{ genocid, ali to zna~i da taj sud ne moè da ti su-
di. Problem nije u tome {to je argument Srbije pravno neosnovan, ne-
go {to je bezobrazan. E, po{to je bezobrazan, jer smo deset godina pri-
~ali – ma da, mi smo ista ona Jugoslavija kao {to je bila, sudije }e da
poku{aju na sve na~ine da na|u neku foru da izbegnu to pitanje nad-
le`nosti. Da li }e u tome uspeti, ne znam. Poslednja presuda suda je
doneta pre par meseci, Kongo je tuìo Ruandu da je izvr{ila genocid
u Kongu. I pazi, od svih dràva, Ruanda je stavila rezervu na ~lan 9.
Konvencije o genocidu koji daje nadle`nost Me|unarodnom sudu
pravde. I sud je rekao – Izvinjavamo se, nemamo nadle`nost.
Srbija zaista moè da se izvu~e na to. Ja ne bih èleo da se ona tako

izvu~e, ja bih zaista èleo da sud u|e u meritorijum i kaè {ta se
stvarno tamo desilo, ali nije ta~no da je to glup problem. Iz bosanske
tu`be proisti~u dva pitanja, jedno je pitanje da li je bilo genocida, a
drugo je pitanje da li se taj genocid moè pripisati Srbiji kao dràvi.
Pitanju da li je to bio genocid, Bosanci su pristupili tako da su rekli
da je sve {to se desilo u Bosni bio genocid. Dakle, ne samo Srebreni-
ca, i Sarajevo je bilo genocid, Prijedor je bio genocid, Bijeljina je bila
genocid, sve je bilo genocid. Srbija je rekla – ni{ta nije bilo genocid.
Nema {anse da sud kaè da Srebrenica nije bila genocid, tu teorijske
{anse nema. Ti kad pogleda{ presudu Tribunala Krsti}u, mislim, ona
nije bez problema, ali da sada Me|unarodni sud pravde kaè – ne, Tri-
bunal je pogre{io i to u stvari nije bio genocid – to se nikada ne}e de-
26.05.06.
siti. Sud moè da kaè i da su jo{ neke stvari u Bosni bile genocid, na
primer ti logori u Prijedoru. Njima je tu problem to {to je Tribunal re-
kao da sve to nije genocid, nego da je samo Srebrenica genocid.
To je jedna dimenzija slu~aja, a druga je stepen kontrole koji je Srbi-

ja imala nad Republikom Srpskom. Takve stvari bi neko od aktera tih
268 doga|aja morao da kaè pred sudom. U tom smislu je dobro {to je Slo-
ba pred Tribunalom izjavio – pronevere iz budèta su i{le u Republi-
ku Srpsku. I u Bosni i u Srbiji taj slu~aj se ne posmatra ovako kako ti
ja govorim o njemu, nego se to vidi kao mnogo {ire. Zna~i, uvek se ka-
è – tu`ba za agresiju i genocid. To nije tu`ba za agresiju i genocid, to
je tu`ba samo za genocid. Taj sud nema nadle`nost za agresiju. îm
on kaè da ne{to nije genocid nego je zlo~in protiv ~ove~nosti, on ne-
ma nadle`nost, razume{. Bosanci, naravno, misle da }e sad sud da ka-
è – to nije bio gra|anski rat, Srbija je izvr{ila agresiju na Bosnu, pri
~emu su muslimani `rtve, a Srbi negativci. Srbija opet ho}e da sud
kaè – ma to je bio gra|anski rat i Srbi iz Srbije bosanskim Srbima je-
su slali humanitarnu pomo}, ali u Bosni su se ljudi poklali izme|u se-
be. Ja mislim da je istina tu negde izme|u, ali sud, ako je pametan,
uop{te ne}e ulaziti u to, oni }e re}i – da genocid, ne genocid, da odgo-
vornost, ne odgovornost.
A te stvari, da li je pravi~no da ja kao poreski obveznik pla}am tamo

nekom Bosancu naknadu {tete za ono {to su oni tamo navodno sami
sebi uradili – pravno gledano, sve je to irelevantno. Zna~i, to je tough.
[ta da vam kaèm, {to ste glasali za Slobu, {to se niste dovoljno bori-
li protiv Slobe, posledice su takve kakve su. Odvratan je bio taj deo
postupka gde su se dve strane sva|ale oko brojki – da li je ubijeno sto
hiljada ili dvesta hiljada, da li je ovde hiljadu, da li je tu pet hiljada,
ali generalno – to je obavljeno kako je trebalo da se obavi. I sada }e
sud da kaè – vi ste u pravu, vi niste u pravu. By the way, za sve ovo
je kriv Sloba. Da je on devedeset tre}e rekao – mi nismo ~lanica Uje-
dinjenih nacija i vi nemate nadle`nost – sud ne bi imao nadle`nost.
Osnovna moralna posledica ovog su|enja }e biti ako sud bude rekao
– vi ste odgovorni za genocid. Konkretno, tu onda postoji naknada
{tete, koja }e vaìti samo za `rtve genocida, ne za rat. To nije ratna
{teta, a sud se i ina~e ne}e baviti novcem. Ne}e oni dosuditi sumu,
oni nisu blesavi. Ako utvrde da je Srbija odgovorna za ne{to, oni }e re-
}i – sada Bosna i Srbija idu da sednu i dogovore se kolika }e to biti su-
ma. I to }e da budu zama{ne pare, naravno.
Ono na {ta }e se ovaj sud oslanjati su presude Tribunala, pre svega
kada su u pitanju dokazi. Tamo su dokazi da je postojao taj Visoki sa-
vet odbrane, pa neki Savet za koordinaciju dràvne politike, gde su
sedeli svi ovi moroni, zna~i, ]osi}, Sloba, Bulatovi}, pa su tu dovodili
i Mladi}a i Karadì}a. Postoje zapisnici sa tih sastanaka, koji su dati
Tribunalu, ali su klasifikovani pod – poverljivo. Tako da su neki od
tih zapisnika poslati Me|unarodnom sudu sa zatamnjenim re~enica- Marko
Milanovi}
ma. Kaèm ti, dokazno je to sve komplikovano. Kako }e{ da provali{
da li je postojala zavera? Vide}emo.
Svetlana Luki}:
Zami{lja{ li tu mogu}nost, koja nije mala, da na{a zemlja, koja se sa-
da zove Srbija...
Marko Milanovi}:
... bude genocide state. Da ti ja ne{to kaèm – doprinos Srbije razvoju
me|unarodnog prava je negde na nivou Sjedinjenih Ameri~kih Drà-
va. Zna~i, na svakom drugom ~asu koji sam tamo slu{ao pojavljivao
se neki former Yugoslavia case. I dobro, je li Nema~ka sada neki pa-
rija u me|unarodnoj zajednici? Pa nije, pa preìve}emo. Ako kaù –
Srbija je odgovorna za genocid, dobro, odgovorni smo, obavi}emo {ta
treba da se obavi. Ako bog da, do}i }e do nekog suo~avanja sa istinom
i to }e tako da se zavr{i. Pa neka pi{e u ud`beniku. Nemoj samo da
po~nemo o ud`beniku iz kojeg se danas u~i me|unarodno pravo na
beogradskom Pravnom fakultetu. Pa Smilja Avramov, sestro slatka.
Ako mene pita{, najverovatniji ishod ovog su|enja je da oni kaù da

je Srebrenica genocid, eventualno jo{ neke stvari, kao Omarska, Ke-
raterm – mada ne verujem, jer bi time rekli – Tribunal je pogre{io. I
onda }e da kaù – Republika Srpska je u to vreme bila de fakto deo Sr-
bije, pa je zato Srbija odgovorna. Oni moraju da vide i da li je svaku
konkretnu operaciju kontrolisala Srbija. Sad, za Srebrenicu, koliko
ja znam, ne postoje dokazi da je Srbija konkretno kontrolisala tu ope-
raciju, tako da moè da se desi da oni kaù – jeste Srebrenica genocid,
ali nije Srbija odgovorna. Ono {to }e oni sigurno da kaù je da je Sr-
bija odgovorna {to nije kaznila genocid. Ratko Mladi} je i dan-danas
negde, hajde da je kao Sadam u nekoj rupi, nego verovatno u nekoj vi-
li. To mogu da ti potpi{em da }e Srbija biti odgovorna za neka`njava-
nje genocida. Mo`da bude ka`njena i za nespre~avanje, jer je dozvo-
ljavala paravojnim formacijama da neprekidno idu iz Srbije, [korpi-
26.05.06.
oni included.
Nije zgodno. Pa kaèm ti, zna{ koliko puta sam ja morao da obja{nja-
vam u Americi: „Da, ja sam iz Srbije”, jer oni moraju prvo da provere
da li sam ja naco{ Srbin ili nisam naco{ Srbin, pa kad provale da ni-
sam, onda sve bude okej.
270
Svetlana Luki}:
Postoji test?
Marko Milanovi}:
Postoji. Naravno da oni ho}e da provale da li si ti normalan ili nisi. Pa
i ja bih, da sam na njihovom mestu.
Svetlana Luki}:
Za kraj Pe{~anika slu{ate Teofila Pan~i}a.
Teofil Pan~i}:
U ovonedeljnom izdanju kolumne u Vremenu pi{em o slu~aju, ako se
tako moè nazvati, Marina Rajevi}-Savi}, vs Studio B. Odnosno, emi-
sija Kad an|eli spavaju, koja je nedavno krenula u svojoj novoj inkar-
naciji na Studiju B, zavr{ila je karijeru dosta brzo, zato {to glavna
urednica nije pristala da gost u toj emisiji bude Dragoslav Bokan. To
je sve onako ~udno zame{ateljstvo. Marina Rajevi}-Savi} je osoba ko-
ja je poznata javnosti po svojim desnim ekstremisti~kim stavovima,
{to je njena stvar, ali kada to pretvara u javnu stvar, bez obzira {to
ona stalno pri~a kako se u toj emisiji ne govori o politici, ali kada vi
prijazno }eretate sa ljudima koji su veoma duboko upleteni, posred-
no i neposredno, kao intelektualci ili, bogami, ~ak i sasvim operativ-
no i terenski, u ono najgore i najodvratnije u Srbiji i u srpskoj politi-
ci devedesetih godina – e pa, onda nemoj da se femkamo i da se pre-
nemaèmo.
Mislim, to niko normalan ne}e da pusti na svoju televiziju i u tom

smislu nisam spreman da govorim o tome kako je to neka cenzura,
jao kuku lele i tako dalje, nego mislim da je to ne{to sasvim normal-
no. Ono {to nije normalno je praviti se blesav unapred, ne znati da je
to autorka tog profila. Ne znam {ta su o~ekivali da }e da dobiju od
nje. Ali to je taj eklekticizam koji kod nas svugde vlada, kao onaj gro-
teskni brak Mire Bobi}-Mojsilovi} i B92. Ne ide, ~ak i u ovakvoj B92
televiziji, koja je sve uradila da se pribliì svetu Mirjane Bobi}, negde
je ipak ne{to puklo i nije funkcionisalo. A ovo je na neki na~in primer
koji ide jo{ dalje, i to u u oba pravca i zato je to nekako moralo da se
raspadne. Ja sam to uzeo kao primer kako se oko nekih stvari ovde ne
moè uspostaviti nekakav minimalan konsenzus me|u normalnim i
pristojnim svetom. Teofil
Pan~i}
Ja taj tekst tako nekako i zavr{avam i poentiram ovime. Pre desetak
godina doìveo sam sli~nu stvar kao Dragoslav Bokan sada – poljubio
sam vrata Studija B. Bio sam pozvan u jednu emisiju, to je bila neka
devedeset {esta, sedma, osma godina. Ispostavilo se da je tada{nji
medijski glodur, Dragan Kojadinovi}, zabranio autorki da joj ja go-
stujem u emisiji. Da li ja sad zbog toga treba da se solidari{em sa Dra-
goslavom Bokanom? Ne. Za{to ne? Zato {to sam ja normalan i pristo-
jan gra|anin ove zemlje, a on je vo|a Belih orlova.
Zbog mene, pateti~no re~eno, ni~ija majka nije zaplakala i to je razli-

ka izme|u nas. Mislim, nema prevazilaènja te razlike. Mi ne moè-
mo da se pravimo da ìvimo u [vedskoj, koja je ratovala ne znam ka-
da i u kojoj ne postoje protagonisti ne~ega takvog i onda moèmo da
sedimo, pa da se raspravljamo ko je levica, a ko desnica. Ovde se, bre,
radi o ljudima ~ije su ruke krvave. I tu nema kao – pa ne}e on sada da
govori o tome, nego }e da govori o beogradskoj {koli za gospo|ice u
kojoj predaje. Pa, mislim, alo bre, ne ide, ne ide i ne treba da ide. To
mi se u~inilo, po stoti put, va`nim da izvariram, jer to potpuno me{a-
nje baba i àba nikako da nas pro|e.
Da, rad na zaboravu, kad si spomenula Momu Kapora, poslednjih go-

dina njemu je omiljena izjava: „Ja se ne bavim politikom, ja ne znam
ni{ta o politici, ja sam apoliti~an, ja nemam pojma o ~emu se radi”, i
tako dalje. Pa kako se nije bavio politikom devedeset prve, druge, tre-
}e, ~etvrte, pete, {ta je bilo ono {to je radio u to vreme, {to je govorio,
{to je pisao, gde je i{ao, kako, s kim...? Nije bila politika to {to je i{ao
sa Drago{em Kalaji}em i takvim sli~nim likovima tamo po Bosni, to
nije bila politika? Nije bila politika kada je Beograd nazivao izdajni~-
kim gradom, to nije bila politika? Nije bila politika kada je opevao
bombardovanje Sarajeva. Poslednji let za Sarajevo, vi{e ne mogu ni
da se setim kako mu se zovu te knjige, to nije politika? Ne – ja sam sa-
mo normalan patriota, koji je bio uz svoj narod. Mislim, to stalno pre-
nemaganje, kao da se mi ni~ega ne se}amo. I na kraju se, naàlost,
naj~e{}e pokaè da su u pravu, da se mi zaista ni~ega ne se}amo. Pa-
26.05.06.
zi, nije to stvar nikakvog zlopam}enja i ne kaèm da neko treba da se
bi~uje, ali jedno malo izvinjenje, u smislu – jeo sam govna, mislim, ne
bi bilo lo{e. Ni{ta vi{e od toga, ~isto onako, ljudsko si bi}e. Ali to, da
ti meni sada kaè{ da si ti bio super i da si bio u pravu tada, a i sada
si iznova u pravu i da si ti i u jednom i u drugom i u svakom budu}em
272 slu~aju nevina{ce i an|elak, pa to ne moè da pro|e. Ima nas koji na-
prosto znamo ko si, ~ove~e. I to je to, samo to.
Svetlana Luki}:
Ne moèmo ni mi da izbegnemo ovo sa Crnom Gorom.
Teofil Pan~i}:
Ne da ne moèmo, nego ne smemo da izbegnemo, jer je to stra{no va-
`na stvar, ne zbog Crne Gore, nego zbog Srbije. Na~in na koji je ovde
istretiran taj referendum je politi~ki, medijski i kako god ho}e{, sra-
man. Ja sam u ponedeljak u podne slu{ao na Drugom programu Radio
Beograda razgovor sa na{im dragim poznanikom i drugarom, Slobo-
danom Antoni}em, novim srpskim politi~kim misliocem, koji je mr-
tav hladan, petnaest sati nakon referenduma objasnio {ta }e sve uà-
sno i apokalipti~no da se dogodi Crnoj Gori zato {to ona vi{e nije u is-
toj dràvi sa Srbijom. [ta }e da joj se dogodi? Izme|u ostalog, poje{}e
je Albanija i Hrvatska, dakle, ne samo Albanija, citiram: „Hrvatska
ima teritorijalne pretenzije prema Crnoj Gori”. Dakle, ta osoba koja
se zove Hrvatska tvrdi – da je Boka Kotorska crvena Hrvatska i to }e
kad-tad pripasti Hrvatskoj, a Crnogorci menjaju svoj nacionalni i
kulturni identitet, Crnogorci prestaju da budu Srbi i postaju Hrvati.
Napu{taju }irilicu i prelaze na latinicu. Po toj istoj logici ja zaklju~u-
jem da i Srbi postaju Hrvati, ako biti Srbin zna~i pisati }irilicom.
Taj stepen nebuloznosti tog nacionalisti~kog diskursa je upravo za-

panjuju}i, a dolazi, u ovom konkretnom slu~aju od ~oveka i iz jednog
kruga intelektualaca, koji su apsolutno ono najkvalitetnije, najsup-
tilnije {to ta nacionalisti~ka Srbija uop{te ima da ponudi – sve drugo
je mnogo gore. Ipak su prevazi|ene pri~e koje su pri~ali intelektual-
ci okupljeni oko Dobrice ]osi}a, me|utim, kad do|e stani-pani, kad
do|e gusto, to je opet pri~a za one najdebilnije goste u kafani Kod Ere
u Meljaku na Ibarskoj magistrali. Ti onda vidi{ da to ni{ta nije apdej-
tovano, da je to samo malo bolje upakovano. I ja sam to slu{ao i nisam
bio ni ljut, ni besan, bio sam onako tuàn, utu~en. Zna{ ono, slu{am
ga, ào mi je njega, ào mi je mene, ào mi je svih nas. Pa dobro, da li
je mogu}e da nisi u stanju da smisli{ ni{ta inteligentnije, alo, bre? Pa
daj ne{to, pa neka bude i odvratno, ali daj neka bude pametno, daj ne-
ka bude suvislo. Ne, to je ta pri~a, sve ide ka tome.
Pazi, ti ima{ na naslovnoj strani Politike, dakle ne govorim o Kuriru,

ne govorim o Pressu, ne govorim o Nacionalu, govorim o jednom
Teofil
ozbiljnom dnevnom listu, najozbiljnijem koji postoji u ovoj zemlji, i Pan~i}
re}i }u ne{to {to mnogi slu{aoci Pe{~anika sigurno ne}e voleti da ~u-
ju – u zanatskom smislu Ljilja Smajlovi} je tu Politiku poprili~no una-
predila. Ali dàba, ~im do|e politi~ko stani-pani, ona sitna zlo}a, ona
zla kob koju mi obi~no fokusiramo u li~nost i politiku Vojislava Ko-
{tunice, ta mala, sitna, provincijalna misao, ta jedna beda tih pala-
na~kih intelektual~i}a – ona negde provre i do|e do prve strane Poli-
tike i ti ima{ na prvoj strani Politike sutradan nakon referenduma sli-
ku sa, valjda, podgori~kih ulica, gde se uz crnogorske zastave vijori i
neka hrvatska zastava. I sad je to velika stvar i ispod ide nekakav po-
sprdni, onako zloslute}i potpis, kao – aha, evo, vidite, aha, {ta se de-
{ava, {ta }e da bude, poje{}e vas [iptari i usta{e. Ta mera inferiorno-
sti koju pokazuje srpska elita, politi~ka, medijska, akademska je za-
panjuju}a.
Mogli bi tu stvar da obrnu, pa da kaù kako je velika stvar da na br-

dovitom Balkanu, nakon svih ovih ratova i nakon svega, postaje nor-
malno da se na ulicama Podgorice moè videti albanska ili hrvatska
zastava. To o tom gradu i o toj zemlji govori samo dobro. To je azbu-
ka i velika je stvar da su oni uspeli do te mere da integri{u tu pri~u,
da moè Podgoricom ta albanska ili hrvatska zastava da se vijori. Pa
za{to da ne, ljudi boìji, pa Podgorica se nalazi na petnaest kilometa-
ra od Albanije, pa prvo selo od Podgorice prema istoku je naseljeno
Albancima, pa {ta, oni treba da naprave kineski zid prema Albancima
kao narodu i prema Albaniji kao dràvi, je li to ideja? Je l’ to treba? Pa
to je Srbija radila devedesetih godina, pa je l’ se usre}ila? Je l’ usre}i-
la svoje susede? Pa ni njih nije usre}ila, a sebe tek nije usre}ila. I on-
da se ~udi {to su svi pobegli od nje, i onda kao – jao, nismo mi takvi,
pa za{to svi beè od nas. Ja vi{e to ne mogu da zovem ni nacionali-
zam, jer ~ak i nacionalizam, iako o njemu mislim sve najgore, nije to
{to je ispod svakog -izma, to je neka bljutava tvar, neka ljigav{tina
uma, to je tako jadno, to je do te mere tre}erazredno, inferiorno.
Pogledajte, recimo, ovu pri~u – nacionalne manjine su donele Crnoj
26.05.06.
Gori nezavisnost. [ta to uop{te zna~i? Prvo statisti~ki, da li je to uop-
{te ta~no, moglo bi se o tome razgovarati, ali ~ak i da je ta~no, o ~emu
se radi? Da li je referendum ne{to na ~emu se izja{njavaju svi stanov-
nici jedne dràve sa pravom glasa? Jeste ili nije, ako jeste, savr{eno je
neva`no koje su oni etni~ke pripadnosti, verske ili ne znam koje. Ako
274 nije, pa dajte, recite to onda otvoreno, onda je trebalo pre referendu-
ma da kaète – mi smatramo da samo pravoslavno stanovni{tvo Crne
Gore treba da glasa o njenom statusu. Stavi sebe u koù nekoga ko ni-
je ni Srbin ni Crnogorac, a ìvi u Crnoj Gori i koji sad treba da glasa,
i sad on glasa kako glasa i posle mu neko kaè – ti si kriv {to si gla-
sao. Pa ~ekaj, jebote, {to nisi rekao da ne glasam?
Evo sad }e da bude Svetsko prvenstvo u fudbalu i sad }e za Francusku

da igraju Tijeri, koji je crnac, i Zinedin Zidan, koji je Arapin. I sad ne-
ki od njih dâ gol i taj gol odlu~i utakmicu i Francuska pobedi i treba
neko da do|e da kaè – e pa ~ekaj, ne moè, nije okej {to je ovaj dao
gol. Dodu{e, on igra za Francusku, ~injenica je, on ima i dràvljan-
stvo republike Francuske, ali zna{, on je crnac, ili on je Arapin.
To je ta ista pri~a, nema nikakve strukturalne razlike, to je ta pri~a –

Albanci, Bo{njaci, Hrvati i ne znam koji su doneli Crnoj Gori nezavi-
snost i sad jao i kuku, to je kao podlo, to nije u redu, to nije fer, za{to,
na {ta to li~i. Pa ~ekaj, reci onda – treba prvo da proverimo sva~iju na-
cionalnu i versku pripadnost, pa da se zna ko sme da ide na glasanje,
a ko ne sme. Kad bi neko to javno rekao, bilo bi po{tenije.
A ko je glavni u toj pri~i sada, ko se najvi{e raskokodakao od ovih po-

liti~ara ovde? Ivica Da~i}, ne znam jeste li to primetili, Ivica Da~i} je
dao nekoliko izjava koje su fa{isti~ke u najbukvalnijem smislu i ja
mogu otvoreno da kaèm da je Ivica Da~i} fa{ista. Ako on ima neki
problem sa tim, neka me tuì, neka radi {ta ho}e, ali ja tvrdim – Ivica
Da~i} je fa{ista. S jedne strane, neko bi rekao – moè{ misliti, otkri-
vanje tople vode, pa zar to nije ~ovek koji je svih ovih godina bio bli-
ski saradnik masovnog ubice, megazlo~inca Slobodana Milo{evi}a.
Jeste, s tog stanovi{ta to je zaista otkrivanje tople vode, mislim, boè
moj, ~ovek je bio u vrhu jedne zlo~ina~ke organizacije. Me|utim, na
verbalnom nivou Slobodan Milo{evi} nikada ne bi rekao stvari koje je
Ivica Da~i} izgovorio u ovih nekoliko dana, upravo kada je u pitanju
to ko je u Crnoj Gori glasao. Zna~i, Milo{evi}evi gnomovi su ga u tom
smislu prevazi{li i to je ono {to je najstra{nije, jer mi sad sa tim liko-
vima ìvimo. Pri tome Da~i} ~ak nije ni radikal, on je toboè neki so-
cijalista i neki levi~ar i ne znam {ta. Mislim, taj stepen brkanja svih
vrednosti je postao nepodno{ljiv, a to se ovde tretira kao najnormal-
nija stvar. Boè moj, Ivica Da~i} je izvoleo smatrati to i to i mi }emo
sada u svim novinama, u svim TV dnevnicima da citiramo veleumne
fa{isti~ke misli Ivice Da~i}a.
Teofil
Pan~i}
Svetlana Luki}:
Da li si mo`da slu{ao ovoga Aligrudi}a? On je dva-tri puta pomenuo
da najve}i uticaj u Crnoj Gori ima Crnogorski knjièvni list.
Teofil Pan~i}:
Da, sme{no. To nije ni za sprdnju, to je otprilike kao da sad ovde ima{
neki referendum i onda se desi ovo ili ono i onda iza|e neki politi~ar
i kaè da je ~asopis Re~ u svom novom broju objavio studiju tog i tog
profesora sa Berklija, pa je zbog toga ovaj referendum oti{ao na po-
gre{nu stranu. Mislim, to su neverovatne stvari, to je nadrealno. Oni
lupetaju uprazno, {lajfuju zato {to moraju ne{to da kaù. Gazda }uti,
{ef }uti, Ko{tunica ~eka da se desi ~udo, a oni ipak ne{to moraju da
kaù. Stalno ih cimaju novinari, pa idu u skup{tinu i onda oni tako
lupetaraju prvo {to im padne na ono gde bi trebalo da im bude pamet.
Sad ~ekam da }e mo`da neka rep plo~a biti kriva za ishod crnogor-
skog referenduma. Ne, to su neverovatne stvari, totalno.
Ali ima tu jedna stvar, dakle, oni sada traè krivca. Zna~i, prva ideja
je – ne}emo da priznamo glasanje, to je laìrano. S druge strane, zna-
ju oni i sami da to slabo pije vodu i da }e od toga slabo da bude vajde,
e onda ide ta pri~a – Albanci i Hrvati i muslimani. A i ta pri~a je ve}
potro{ena i sad ne zna{ vi{e ni {ta }e{ s njom, i oni su, ljudi, potpuno
zbunjeni. Nije to samo Aligrudi}, nije to samo DSS, to je cela ta inte-
lektualna infrastruktura oko tog, kako se zove, Pokreta za zajedni~-
ku dràvu. Ti likovi tipa Ljubomira Tadi}a, Matije Be}kovi}a, Slaven-
ka Terzi}a i tako dalje, ja verujem da su oni sasvim iskreno zapanje-
ni i zbunjeni, oni nemaju pojma {ta im se dogodilo. A za{to nemaju
pojma? Nemaju pojma zato {to su oni odavno izgubili svaki kontakt
sa realnom Crnom Gorom.
Ja imam vi{e kontakta, realnog, ìvog, fizi~kog kontakta sa realno

postoje}om Crnom Gorom nego {to imaju ti ljudi. Ja mislim da Mati-
ja Be}kovi} ìvi u vlastitim pesmama, on je sebi sagradio vlastite pe-
sme kao {to neko sebi sagradi ku}u. On je sagradio te svoje kaè i le-
le i kuku i on ìvi u tome. On ne kapira da sad postoje neki realni lju-
26.05.06.
di koji ìve u realnim gradovima i selima neke realne Crne Gore i od
kojih su se mnogi, i kako su godine prolazile njih je bivalo sve vi{e i
vi{e, naprosto okrenuli od te pri~e i ona ih vi{e ne zanima, ho}e da ì-
ve sada i ovde i nisu u fazonu da ìve i virtuelnoj ku}i sagra|enoj od
njegovih pesama, a on to ne moè da shvati. Nemaju oni pojma ni o
276 Srbiji u kojoj ìve, a kamoli da bi imali pojma o Crnoj Gori, koja je nji-
ma ostala u nekim romanti~nim predstavama. Ovo {to se desilo je bi-
la jedna bitka izme|u realnosti i fikcije i realnost je pobedila – mo`da
za dlaku, ali je pobedila. I to je pobedila po onim pravilima na kojima
je fikcija insistirala. Pa gde }e{ ve}e fikcije od ~injenice da pedeset
~etiri treba da bude manje od ~etrdeset {est? To je sumanuto, toga ne-
ma ni u Alisi u zemlji ~uda. E, oni su ~ak i na to pristali – okej, neka
bude da je pedeset ~etiri manje od ~etrdeset {est, ali bi}e pedeset pet
bar, i bilo je. Da su za samo jedan glas prema{ili tih pedeset pet, ne
moè im posle toga niko ni{ta prigovoriti, jer su pristali na sumanu-
to pravilo igre i ~ak po tom sumanutom pravilu igre su pobedili, ~a-
sno. Nakon toga moè{ samo da kaè{, zaista onako sportski – okej,
momci, ~estitam, ja i dalje mislim kako mislim, ali ~estitam vam. Ne,
ne, idemo, sad }emo da talambasamo o rezultatima, pa }emo da ta-
lambasamo o Albancima, pa }emo da talambasamo o crvenoj Hrvat-
skoj i ne znam sve ~emu, o CeSID-u i CEMI-ju. Mislim, neverovatno,
taj CeSID ti je dobar kad ti donese da bude{ predsednik SRJ 5. okto-
bra, odnosno 24. septembra 2000 – onda ti je CeSID kul i do jaja, me-
|utim, sada ti CeSID ne valja. To je vi{e stvarno do te mere onako pet-
para~ki.
Stalno se to potenciralo, te {ta }ete vi sa dràvljanstvom, te kako }e-

te ovo, kako }e da studiraju, kako }e da se le~e. To je ona najprimitiv-
nija mogu}a ucena, zna~i, ima da pati{ zato {to misli{ druga~ije nego
{to bi trebalo i zato {to se opredeljuje{, glasa{ ili ve} {ta god, druga-
~ije, e pa ima da plati{ zbog toga, ima ti da vidi{ svoga boga. Pri tome
se govori u nekim kategorijama koje su stvarno socijalisti~ke. Govo-
ri se o tome – oni moraju kao stranci ovo, oni moraju kao stranci ono.
Pa, dobro, je l’ ti negde u Evropi kao stranac ne{to pla}a{ vi{e zato {to
si stranac, nego neko koji to nije? [ta to zna~i uop{te? To je kao kada
ovde u|e{ na autoput, pa je putarina ovolika za doma}a, a onolika za
strana vozila, oderu ih. Mi to tretiramo kao normalno, jer mi ne zna-
mo da to nije normalno i mi ne znamo da ta vrsta dvotarifnog siste-
ma zapravo jo{ samo ovde opstaje. Ili da u hotelima na moru ili bilo
gde drugde ima{ jednu tarifu za doma}e, a drugu tarifu za strane tu-
riste. [ta to zna~i? Neka stvar ima svoju cenu, ona ko{ta toliko koli-
ko ko{ta, to je trì{na cena, potpuno je sumanuto da njena cena zavi-
si od identiteta onoga ko tu stvar ili robu ili uslugu ho}e da pazari. To
je nenormalno.
I sad jedan navodno liberalni ekonomista, kao {to je Mla|an Dinki},

nama poru~uje da }e da zadrì taj sistem, samo {to }e sad da ga pri-
Teofil
meni i na Crnogorce. To sam ja na primeru pisca Dragoslava Mihailo- Pan~i}
vi}a, koji je postao veliki Srbijanac, a nekada je bio veliki Srbin, na-
zvao malosrbijanskim moravizmom, kao suprotnost onom velikosrp-
skom nacionalizmu. Zna~i, kad se jedan velesrpski nacionalista raz-
o~ara, ne samo u Hrvate, Slovence i tako dalje, nego i u Crnogorce, bo-
sanske Srbe, Hercegovce, onda on na|e tu svoju malu moravsku
oku}nicu i kaè – evo, to {to nas ima tu, to smo mi, to je na{e, ne da-
mo ni{ta nikome, dosta su svi ìveli na na{oj grba~i i tako dalje. I to
je jedna reaktivna provincijalizacija onoga {to je krenulo pompezno
kao nekakav velenacionalizam. I to je otprilike ta ideja G17, ona se
svodi na to – mi vas, bre, crnogorska bando, izdràvamo, e dosta je bi-
lo, nema vi{e, sad radite {ta ho}ete, idite gde ho}ete, a mi }emo da se
brinemo samo o sebi. To su ove pri~e, êda Anti} i to, to se na to svodi.
Tako da oni jednu stvar koja je po sebi ispravna ne mogu da urade na
jedan ispravan i dostojanstven i suvisli na~in, nego i nju upropaste.
Ja to ponavljam, mi ìvimo pod tiranijom Milo{evi}evih tema, nama je

Milo{evi} nametnuo svoje teme jo{ devedesetih godina, nismo se ma-
kli mnogo dalje od toga. Zna~i – Kosovo, Crna Gora, Hag, Kosovo, Crna
Gora, Hag... Za mesec-dva, dakle, ima}emo – Kosovo, Hag, Kosovo,
Hag... Eto nam napretka, pa }emo onda da re{imo i to, to jest, ne}emo
mi da re{imo kao {to nismo ni ovo re{ili, nego je Crna Gora re{ila u na-
{e ime, tako }emo i ovo sa Kosovom. Zna~i, mi smo jo{ pod tiranijom
Milo{evi}evih tema, mi iz tog sveta jo{ nismo iza{li, ne idemo dalje od
toga, jer ako }emo mi sada, 2006. da raspravljamo o tome da li su za
nezavisnu Crnu Goru glasali ljudi koji se zovu Bo{ko i Janko ili su to
bili ljudi po imenu Stjepan ili Ljatifi ili Rasim, e pa onda stvarno, jebi-
ga, onda naravno da nismo iza{li iz devedesetih godina.
Ovakva idiotska reakcija preovla|uju}eg dela i politi~ke scene i me-

dijske scene i ne znam sve koje, pokazuje za{to je do{lo do odvajanja
Crne Gore. Pazi, nakon ovakve reakcije, da sad u nedelju ponovo bu-
de referendum, ja verujem da ne bi bilo 55,5 odsto nego 65,5 odsto, jer
bi neki ljudi koji su ovaj put glasali druga~ije rekli – ma daj, bre, s ovi-
ma ne vredi vi{e, to je ludo, to nije kompetentno na elementarnom ni-
26.05.06.
vou, to nije odraslo, to je infantilno.
Prva izjava Amfilohija Radovi}a Novostima je spu{tanje lopte, glavni

burevjesnik koji je tamo ~udo pravio, a sada, kada je video da je to go-
tovo, da je to svr{ena stvar i da Crna Gora postaje samostalna dràva,
a da u toj dràvi on treba da ìvi i izigrava nekog verskog poglavara –
278 on je spustio loptu. Ali zato ova beogradska ekipa moè da pri~a {ta
ho}e. Mi se brinemo za sve osim za ono {to je realan ìvot ovde. Zna-
~i, hajde da vidimo sad kako }e jadni Srbi u Kola{inu te{ko da ìve, a
kako }e da ìve Srbi u Beogradu, to nije va`no. A Vojislav Ko{tunica
je premijer u Beogradu, nije u Kola{inu. Ali svi ga i pitaju za Kola{in,
a ne za Beograd.
Svetlana Luki}:
Pominje se i Aleksandar Kara|or|evi}, dao je izjavu odmah.
Teofil Pan~i}:
Ne moè ni{ta da pro|e bez Ace, naravno, tu je i Vuk imao svoju ulo-
gu i jo{ neki neodustajni entuzijasti. To je jedna pri~a koja je stvarno
deo onog najbizarnijeg srpskog politi~kog folklora. Ta pri~a o monar-
hiji je prevazi{la sve „Dinastije”, „Dinastije” u smislu TV serije i sve
ove „Ljubavi u zale|u” i ve} kako se zovu sve te TV sapunice. Mislim,
to se razvla~i kao gladna godina i ja mogu da zamislim da za dvade-
set godina, dobro, Aca }e tada biti malo stariji ~ovek, ali dobro mi iz-
gleda, verujem da }e zdravlje da ga posluì, ja lepo mogu da ga zami-
slim kako se za dvadeset godina ne{to desi i onda Aca izlazi i na svom
srpskom, koji ni tada ne}e biti ni{ta bolji naravno, kaè da je – ovo no-
va prilika da Srbija postane monarhija. Mene to podse}a na ono kad
smo mi kao klinci osamdeset i ne znam koje godine pisali okolo –
Punk is not dead. Pa ~im ti kaè{ da on nije mrtav, to zna~i da je mr-
tav. Tako da mi i ovo – Monarchy is not dead zna~i da je ona, naravno,
mrtva, mrtva je decenijama i ni{ta je ne}e oìveti. I ti ljudi imaju pro-
blem da oni ho}e da uvedu tu neku svoju igra~ku zvanu monarhija,
protiv volje, uostalom, samog stanovni{tva.
To je meni na onako neki perverzan na~in simpati~no, prosto ti do|u

kao neki onako ku}ni ljubimci, zna{ uvek kako }e da reaguju. îm se
ne{to desi, ti zna{ da }e oni sad da kaù – kraljevina, kraljevina. Mi-
slim, potpuno su zabavni negde u svemu tome. Oni te podse}aju na
one utopisti~ke komuniste, koji ne daju da se pri~a protiv komuni-
zma zato {to komunizma nikad nije bilo, nikad niko nije video komu-
nizam, komunizam je ne{to idealno, to je ne{to lepo, a ono {to je bilo,
~ega se mi se}amo, to nije bio komunizam, to je bilo neko prelazno re-
{enje, ali pravi komunizam to je super stvar. Tako i ovi sa monarhi-
jom, zna{, oni ve} postaju stvarno jedna vrsta supkulturnog pokreta.
Pa nije slu~ajno da se onaj Vudstok na Ravnoj gori pravi, to je ~ista
supkultura. Devedesetih godina kada smo gledali taj Vudstok ~etni~- Teofil
Pan~i}
ki tamo na toj Ravnoj Gori, to je imalo elemente stra{nog, jer je to vre-
me kada su neki sli~ni likovi okolo vitlali kamama, ali danas, dvehi-
ljaditih godina to je stvarno burleska ~ista, freak show.
Mo`da bi mogli neki ~etnici da pobede kad prvi put nezavisna Srbija
bude u~estvovala na Evroviziji. Posle ovih Finaca, ovih hevimetalaca,
otvaraju se beskrajne mogu}nosti. Moè{ da zamisli{ ~etni~ki dizaj-
niran bend koji bi izvodio nekakvu hevimetal ili ve} koju obradu ne-
ke ~etni~ke pesme, da to bude, {to bi rekle izvesne eksponirane javne
li~nosti – kemp.
Svetlana Luki}:
U dana{njem Pe{~aniku govorili su Desimir To{i}, Slobodan Marko-
vi}, Marko Milanovi} i Teofil Pan~i}. Tokom emisije stigao nam je
mejl od Ivane, o~igledno da nam ga je pisala dok je slu{ala Marka Mi-
lanovi}a.
Ivanin mejl:
Slu{am trenutno Pe{~anik. De~ko je stariji od mene mo`da par godi-
na i razmi{ljam o tome koliko ste bili u pravu sa onim komentarom
da sam kivna na sve vas koji ste mogli da izbegnete sve ovo. Mislim,
{ta ja sada kao jedan student mogu da uradim? Mogu jedino da u~im,
bavim se svojim poslom i zvi`dim. A kako da se sada pobunim protiv
Ko{tuni~avog? Ma ne samo njega, svih njih. Mislite da sam letargi~-
na, nezainteresovana, da me briga? Ma, ljudi, nije, svi smo danas sve-
sni u kakvim g...... ìvimo, ali {ta mogu da uradim, za koga da glasam?
Bi}u na kraju za varijantu da iza|emo na ulicu i skidamo ove, a dovo-
dimo one druge koji su totalno neadekvatni. Nemam pojma vi{e ni-
{ta, tu`na sam, eto toliko.
I znam da ovo zvu~i poznato, ali ja stvarno ne znam {ta da radim. Ne

ide mi se iz Srbije, bre, i briga me {ta kaè ovaj de~ko i za Crnu Goru
i za Kosovo, ali nekako imam tu nadu da }e jednoga dana ovde biti
normalna zemlja. I iako sam razo~arana, ljuta, bez ideje, mislim da
nas ima puno koji bismo da ne{to uradimo ovde. Ja sam osamdeset
26.05.06.
~etvrto godi{te, nemam pojma vi{e, ne znam {ta da mislim, {ta da
uradim. Drage Svetlane, volim da vas slu{am, mislim i vas i va{e go-
ste, samo molim vas, iako je tako kako je i iako je zaista pravo vreme
za ga|enje, razo~aranje, mr`nju i gnev, nemojte biti toliko pesimi-
sti~ni. Slu{amo vas mi ro|eni kada je Sloba do{ao na vlast, hajde, bar
280 nam vi ulijte malo snage da se pokrenemo i uradimo ne{to. [ta ne{to,
nemam pojma ni ja, ali ne{to. I da, imate kod mene u salonu, kada za-
vr{im medicinu, besplatan tretman lica i tela. Mislim, mora}e ne{to
da se radi sa strane. Srbija je to.
PE[ÂNIKFM, 02. 06. 2006.
PRESTROJAVANJE U HODU
Tek sada }e vlast da pokaè svoje pravo lice, jer vidi da su
joj ovo zadnji meseci i nikakve stege je vi{e ne obavezuju...
Klju~ni nalaz CeSID-a je da je bar 300.000 srpskih bira~a

migriralo prema apstinenciji ...
Ovo bre, nije duhovito, ovo je krvolo~no ...
Miroslav Prokopijevi}, iz Instituta

za evropske studije,
Zoran Lu~i}, iz CeSID-a,
Dejan Ili}, iz Fabrike knjiga,
Marko Vidojkovi}, pisac
Svetlana Luki}:
Otkako smo dobili nezavisnost, vreme se pogor{alo, napolju je tako
da poèlite da odete na more, ali koje, pitanje je sad. Kada vidimo ka-
ko se bratski odnosi razvijaju posle referenduma i kako ve}ina na{ih
medija o tome izve{tava, na leto }e morati da se odlu~i – ili oni, ili mi.
Za dve srpske dràve nema mesta pod kapom nebeskom.
Predsednik vlade se ju~e obratio svetu, izgleda da je iza{ao iz {oka.

Kako kaè analiti~ar misli, dela i karaktera Vojislava Ko{tunice, Slo-
bodan Antoni} – predsednik vlade se jako emocionalno investirao u
ovaj problem i sada je ne{to malaksao. Ju~e je, umesto da kao pristo-
jan politi~ar prizna rezultate referenduma i ~estita pobednicima, re-
kao, citiram: „Vlada Srbije konstatuje odluku predsednika referen-
dumske komisije, Franti{eka Lipke”. Rekao je i da – nema vremena za
~estitke i diplomatska priznanja. Ovo nije prvi put da se predsednik
na{e vlade sakrije iza nekog grotesknog privida, jer misli da ga to ~i-
ni manje upadljivim, manje opasnim i manje jadnim.
Najzad, Ko{tunica je rekao i da je Evropska unija dala odlu~uju}i glas

u referendumskoj komisiji. Time je na{ prvi ministar rekao da su ne-
zavisnost Crnoj Gori doneli stranci, a ne gra|ani Crne Gore, to jest da
je referendum bio jedna velika kra|a, koju je izvela Evropska unija.
\ukanovi} je tu, naravno, samo jedna bedna marioneta.
Vojislav Ko{tunica nikada ne}e priznati nezavisnost Crne Gore, moè

to Solana od njega da traì koliko god ho}e. On to jednostavno ne mo-
è i ne}e, jer on veruje da dokle god on ne{to ne izgovori, to i ne moè
biti istina. Nekada davno, pre nego {to smo mi ono jeli zlatnim ka{i-
kama, ljudi su napustili ma|iju, jer su oni o{troumniji me|u njima za-
pazili da ma|ijske ceremonije i bajanja ne daju nikakve rezultate. Pri-
begavanje magijskom mi{ljenju je bilo, a i danas jeste, priznavanje
neznanja, gluposti i nemo}i.
Ako se ovoliko strasti uzburkalo oko Crne Gore, {ta li }e tek biti na za-
vr{etku pregovora o Kosovu, koje tako uspe{no vodi mozak na{eg ti-
ma, Ko{tuni~in savetnik Slobodan Samardì}. Samardì} je podràn
Koenom najzad bacio na sto na{ tajni plan – traìmo da Kosovo jo{
dvadeset godina bude deo Srbije, a posle }emo da razgovaramo, a mo-
`da i ne}emo. Sve mi se ~ini da je na{ pregovara~ki tim do crnogor-
skog referenduma bio spreman da ponudi deset godina. Me|utim, po-
{to su nam uzeli Crnu Goru, mi smo podigli cenu Kosova za jo{ deset
godina. To se zove politi~ko manevrisanje ili prestrojavanje u hodu.
Umesto da sti{avaju emocije u onom delu crnogorskih gra|ana koji
02.06.06.
su glasali za zajedni~ku dràvu, u ve}ini na{ih medija i dalje lupetaju
o nevi|enoj kra|i glasova koja }e u}i u istoriju be{~a{}a. Neki novina-
ri ne lupetaju, nego truju ljude. Politika je tako ju~e na naslovnoj stra-
ni imala veliku fotografiju izvesnog mesta Seoce kod Andrijevice, po-
sle koje sledi tekst koji kao da je s po~etka devedesetih – Me{tani su
286 odlu~ili da se kolektivno isele, jer ne èle da ìve u nezavisnoj Crnoj
Gori. U znak protesta, sva imanja }e prodati, i to ispod cene, i to Al-
bancima, da Crnogorci suverenisti vide ko im je doneo nezavisnost.
Tu su onda ispovesti me{tana koji govore u poslovicama kao {to je –
Ko ne}e brata za brata, ima}e tu|ina za gospodara. Onda sledi nasta-
vak teksta na osmoj strani, gde pi{e kako su se usijali telefoni u me-
stu Seoce, Albanci zovu kao ludi i kupuju imanja. A tu je i ekspert ne-
uropsihijatar, koji kaè da je kolektivna prodaja zemlje, dedovine i og-
nji{ta, kolektivno samoubistvo.
Ne samo da ovakvim tekstovima urednici, a nadasve profesionalci

staju na muku ljudima koji su te{ko podneli osamostaljenje Crne Go-
re, nego hu{kaju ljude jedne na druge, i to u zemlji u kojoj su se bra}a
toliko puta do sada poklala. Bar u ovoj zemlji niko vi{e ne moè da ka-
è da su to samo novinski tekstovi i da svaki list ima pravo na svoju
ure|iva~ku politiku. U ovoj zemlji niko ne moè ratne zlo~ince da is-
pra}a u Hag iz zgrade vlade, niko ne moè da tribine klerofa{isti~kih
organizacija, koje govore da je Srebrenica oslobo|ena, zove pravom
na druga~ije mi{ljenje, jer kako onda razni ljudi shvataju te velike ide-
je o slobodi {tampe, legalizmu i demokratiji? Kako ih shvate? Pa tako
{to prvom prilikom krenu da pale dàmiju, tako {to {amaraju ljude po
tribinama, kamenuju ku}e svojih neistomi{ljenika. Tako {to snimaju
pesme kao {to je ova koju }ete sada ~uti, deo naravno, a nadam se i da
nisu opet kolektivno ogluveli svi tuìoci u ovoj zemlji, pa }e je bar ne-
ki od njih ~uti zajedno sa vama.
/odlomak iz pesme „Kolji, Ratko, kolji”/
Na po~etku Pe{~anika slu{ate Miroslava Prokopijevi}a, nau~nog sa-

vetnika iz Instituta za evropske studije. Miroslav Prokopijevi} radi
povremeno i kao gostuju}i profesor na Fakultetu politi~kih nauka u
Beogradu i na Ekonomskom fakultetu u Podgorici.
Miroslav Prokopijevi}:
Kao da se ne{to ~udno de{ava u glavama ljudi iz ove vlade, pa vode
ovu neverovatnu politiku konfrontacije prema svetu, prema
Evropskoj uniji izri~ito. Zna~i, em ne mogu da isporu~e Mladi}a, pa
su razgovori o stabilizaciji i pridruìvanju prekinuti, em su se sada
ljutili na Evropsku uniju povodom rezultata referenduma u Crnoj Go-
ri smatraju}i da je Unija tome kao doprinela name{tanjem rezultata Miroslav
– mada rezultat je vi{e nego jasan. I da je bilo 54,9, to je jasna ve}ina Prokopijevi}
za nezavisnost.
Svetlana Luki}:
Zbog ~ega mislite da postoji takav otpor da se, u stvari, prizna ma-
tematika?
Pa, verovatno zato {to je s jedne strane ovde uvek bilo problema sa
suo~avanjem s realno{}u, a {to s druge strane neka velikosrpska ide-
ja ìvi u glavama ljudi. Na vrlo ~udan na~in je ta ideja preìvela kod
njih, jer kada pogledate, Crna Gora i Srbija su prakti~no odvojene dr-
àve – to lepo vidim po{to stalno idem dole da drìm predavanja – bar
jedno tri, ~etiri godine tu funkcioni{u granice, carine, monetarni si-
stemi su ve} odavno odeljeni, sve je odvojeno. Crnogorci su u ovom de-
lu oko privatizacije brì, vi{e su radili, imaju liberalnija re{enja. Reci-
mo, njihov zakon o preuzimanju je najbolji od takvih zakona u svim
zemljama biv{e Jugoslavije, najkra}i, najefikasniji, najliberalniji.
Zna~i, u to malo Crne Gore ipak ima pameti da usvoji neka bolja re{e-
nja. U tom svetlu, dakle, ako su to ve} zaokruène dve dràve, onda je
vrlo ~udno gajiti pretenzije na zajedni~ku dràvu i ljutiti se {to je gla-
sanje ispalo kako je ispalo. To stalno pri~am i mojim studentima,
klju~no je da li je ~ovek spreman da u svom ìvotu zara|uje sredstva
za ìvot i za penziju. Ako je spreman, onda nije va`no gde su granice.
Oni kaù – pa mi smo bra}a. Dobro, ako smo bra}a, za{to bratu ne ~e-
stita{ odmah i ne bude{ prvi, nego se zlurado sme{ka{ u nadi da }e
proverom glasova broj glasova za nezavisnost pasti ispod onih traè-
nih 55 odsto. Dakle, on tvrdi s jedne strane da su to bratski odnosi, a
s druge strane ne povla~i poteze koji bi odgovarali takvim odnosima.
Prenebregava da ima bra}e koja imaju dve dràve – Austrijanci su
Nemci, ali imaju svoju dràvu odvajkada. Posle epizode sa Crnom Go-
rom ti ljudi oko vlade sada izlaze sa nekim nerealnim projektom o
Kosovu, koji je budi bog s nama, ti ljudi kao da nisu ~itali novine, kao
02.06.06.
da su pre sto godina zaspali i sada se probudili. To je direktno stavlja-
nje prsta Evropskoj uniji u o~i, i to na vi{e na~ina, a i celom svetu.
Zna~i prvo, govori se o nadle`nostima o kojima nema govora da bi ih
Srbija mogla imati. Drugo, iako Unija u stvari i hendluje sve to, i fi-
nansijski i administrativno, ona se tu ne pominje kao partner s kojim
288 se Srbija dogovara, govori se – tu }e Srbija neki dogovor da napravi sa
Ujedinjenim nacijama.
Dakle, prosto neverovatno, ja mogu da zamislim kako to sad u Brise-

lu ovi gledaju, pitaju se – jesu li ovi normalni, jesu li ovo neki unuci
Slobodana Milo{evi}a, {ta je ovo. Ne znam, ne mogu da objasnim za-
{to ljudi, koji su ipak nekih srednjih godina, koji bi trebalo da shva-
taju neke realnosti, za{to oni, kako razgovori odmi~u, izlaze sa sve
nerealnijim planovima. Prvo, o~ito je kao dan da Kosovo sada ima
potpunu nezavisnost od Srbije i tu se ne radi uop{te o nezavisnosti
Kosova od Srbije, ono je tu ve} nezavisno. Prema tome, ovakav plan
utoliko deluje apsurdnije, jer tu se radi samo o tome koliko }e Koso-
vo dobiti nezavisnosti od me|unarodne zajednice. Ono {to je legitim-
ni interes Srbije to su manjine, to je kulturno nasle|e, to je eventual-
no imovina, ako je srpska, ali ne „Trep~a”. „Trep~a” ostaje ovima do-
le, kao {to pogon „Zastave”, ako ga je „Zastava” podigla dole na Koso-
vu, ostaje „Zastavi”. Te su stvari jasne i to su neka na~ela kojima se
sluìla i me|unarodna zajednica i ove zemlje nastale od biv{e Jugo-
slavije pri podeli imovine. Prema tome, tu nema nikakvih ~arobnih
{tapi}a.
Ovaj napad na privatizaciju na Kosovu, to je u stvari jo{ jedan od na-

pada na Evropsku uniju i jo{ jedna od potpuno nerazumljivih stvari.
Dakle, oni umesto ovde da rade privatizaciju, da ovde vr{e restituciju
i tako dalje, oni to ni{ta ne rade, a imaju pretenzije da to rade tamo gde
nemaju nikakvog uticaja – pa to je tragi~no. Neozbiljan ste sagovornik
ako takvo ne{to predlaète. Zna~i, rezultat svega toga }e biti samo to
da oni podignu o~ekivanja ovde me|u nacionalistima i socijalistima i
rezultat toga }e biti jedno veliko razo~aranje, kada se negde krajem
godine ve} bude nazrelo kako }e izgledati krajnji status Kosova i kako
}e izgledati krajnje re{enje. Dakle, mi izvodimo neku sme{nu ekvili-
bristiku vezanu za ne{to {to je van na{e mo}i, bilo to Kosovo ili Crna
Gora, umesto da pogledamo {ta }emo ovde. Ima ovde mnogo zapu{te-
nog, nemamo ni ustav, ne zna se {ta je sa klju~nim zakonima, ne zna
se kuda idemo, u kakvom dru{tvu èlimo da ìvimo i tako dalje. Narav-
no, donosi se komi~ni zakon o javnim skijali{tima i ~lan 12. je ostao,
tamo se kaè: „Ako nema dovoljno snega, zabranjeno je skijati na ski-
jali{tima”. A tu je i ~lan 13, koji kaè da ski staza mora da ima ime.
Pogledajte, vi ìvite u zemlji u kojoj nemate ustav, u kojoj ni{ta ne

funkcioni{e, u kojoj korupcija cveta, u kojoj se vlada takore}i zad-
njim trzajima odràva na vlasti, u kojoj su svakodnevne afere, a ni-
Miroslav
jedna se ne razre{ava, sukobi u strankama zbog mo}i i para i tako da- Prokopijevi}
lje. I sad se vi bavite nekim apsurdnim stvarima poput toga da skija-
{ka staza mora imati ime. Ali to je rezultat jedne pogre{ne politike,
jedne totalne nezrelosti vladaju}e politi~ke elite. Naravno, ceh }e do-
}i, ceh }e do}i naàlost, ne samo za te koji vode takvu politiku, nego
i za nas kao populaciju.
Svetlana Luki}:
[ta u stvari ovi na{i traè, a {ta bi mogli da traè i koji bi na{ ekonom-
ski interes tu mogao da bude?
Ono {to mogu da traè to je prvo da se po{tuju prava manjina. Kako
ona na ìvot i osnovna prava, tako i da imovina privatnih lica tamo
ostane imovina tih istih privatnih lica. Drugo, imovina crkve, tre}e,
imovina firmi iz Srbije, ali podvla~im – iz Srbije, ne „Trep~a”. „Trep-
~a” je na Kosovu dogra|ivana raznim fondovima, {irena je od pred-
ratne firme koja je tamo postojala i „Trep~a” ostaje onima koji ìve
dole, toliko koliko ima Srba i Albanaca i drugih. Prema tome, legitim-
no je tako|e da traè da Kosovo pla}a svoj dug, ali to naravno ne mo-
gu da traè ako je „Kosovo u Srbiji”, jer onda Albanci mrtvi hladni ka-
ù – pa dobro, ako je Kosovo u Srbiji, evo vam dug, pa ga finansirajte,
a {to se ti~e nadle`nosti, na{e su sto odsto. To su neke stvari koje mo-
gu realno da se urede i naravno, Kosovo }e mo}i da traì da bude u de-
lu kvote kod Me|unarodnog monetarnog fonda, s tim {to }e morati
da se u~lanjuje, bi}e to mala kvota, ali oni je imaju, kao {to i Crnogor-
ci imaju deo kvote u onome koliko je SCG imala pravo. Dakle, to je ne-
ka razumna podela i linijom te podele }e se stvari i dogoditi.
Svetlana Luki}:
Da se desi neko ~udo i da mi osvanemo, ne znam, 1. januara 2007. go-
dine, i kaù nam – dobro, evo ga, Kosovo ostaje u Srbiji, ovde uop{te
ne postoji svest o tome {ta bi to zna~ilo.
02.06.06.
Da to kojim ~udom me|unarodna zajednica kaè, kako bi se to moglo
povezati sa Srbijom? Politi~ki – to su svetovi, vrlo velika napetost, da
ne kaèm neprijateljstvo. Kako biste imali izabrane predstavnike Ko-
sova ovde i kako bi funkcionisale stvari kao {to su parlament, vlada,
u kojoj bi oni morali da sede, sud i tako dalje? Druga stvar koja je ve-
290 liki problem je {to su dole javne finansije i uop{te finansiranje drà-
ve u prili~nom haosu. Zna~i, sada se dole mo`da dvadeset odsto pore-
za sakupi od onoga {to je potrebno za finansiranje dràve, a resto da-
je me|unarodna zajednica. Prema tome, to bi i u finansijskom smislu
bio jedan veliki teret. Re}i }u jo{ ne{to {to je verovatno nepopularno,
uàsno nepopularno, ali mislim da je istinito. I Srbi se dole pona{aju
tako da su teret Srbiji. Za{to? U finansijskom smislu oni samo ~eka-
ju na rente iz Beograda i kad pogledate koji je nivo plata dole, iznena-
di}ete se da recimo ~ista~ica u medicinskom centru ima petsto evra.
Naravno, ne ~ista~ica svugde, ali u medicinskom centru ima petsto
evra. To su plate koje su otprilike duplo vi{e od ovih u Srbiji i to je ne-
{to {to pla}a Srbija. Sve su to kao neke dràvne slu`be, koje su u stva-
ri na budètu Srbije. Prema tome, i finansijski i politi~ki Kosovo je vr-
lo jasno teret Srbiji i ja mislim da je krajnje vreme da ovi koji su u vla-
di i oko vlade krenu trezveno da razmi{ljaju i da vuku normalne po-
teze, da se ta stvar normalno zavr{i, a ne da se zavr{i sutra nekom hi-
sterijom, koja }e nekoj luda~koj stranci da donese jo{ tre}inu glaso-
va od ovoga {to ima, a ionako ima previ{e.
Svetlana Luki}:
Ponekad ~ovek ima utisak da im je va`no samo to {to pri~aju, a kada
se onda stvari dese druga~ije, optuì}e nekoga drugoga ili }e re}i –
ups, nema veze, ali ne}emo da potpi{emo, mi to ne}emo da priznamo.
Tako da ni{ta {to rade ne doprinosi ostvarenju njihovog cilja, kakav
god da je.
To je ta~no, oni su na neki na~in na{e lo{e poslovo|e. Em kreiraju
neopravdana o~ekivanja, {to sutra rezultira razo~aranjem ljudi koji
ne moraju da znaju ta~ne okolnosti, ali ipak bi trebalo vi{e da misle
svojom glavom nego {to im politi~ari sugeri{u, em vode stvari u pre-
govorima u pogre{nom pravcu, em ne rade mnoge poslove koji ~eka-
ju ovde. I naravno, kada imate vladu koja ima tako kabaste probleme,
onda su naravno krivi Evropska unija, kriv je ceo svet, krivi su Crno-
gorci, kriv je Milo \ukanovi} i tako dalje – krivac se traì svuda oko-
lo, samo ne u svojoj ku}i. Naravno, ovde se onda vr{i pritisak na me-
dije, vi normalnih analiza, onako iz dana u dan u Srbiji nemate, ina-
~e biste sve videli i to bi bio dodatni pritisak na vlast. Mediji su ili
kontrolisani ili se dodvoravaju, samo ponekad neki za trenutak naru-
{i to pravilo. I to je na~in na koji se vlada, kontrolom medija kao u vre-
me socijalizma. Naravno, takva kombinacija ne moè da dâ dobar re- Miroslav
zultat, to je najve}i problem te vlasti. Zna~i, takva politika moè da za- Prokopijevi}
drì te ljude neko vreme na vlasti, dok se kroz korupciju ne obogate,

ali to je politika koja vodi, ne}u da kaèm u katastrofu, ali blizu tome.
Mesecima, da ne kaèm godinama smo ovde slu{ali pri~u da, ako ne-
ko ima razumevanja za srpsko stanovi{te kada su u pitanju Kosovo
ili Crna Gora, onda je to Evropa, a ne Amerika. I onda je bila pri~a ka-
ko }emo mi maltene da posva|amo Evropu i Ameriku. Sada se vidi da
su stavovi SAD i EU vrlo sli~ni kada je re~ o ovda{njim problemima.
Niko nam od tih vrlih „savetnika” ne objasni otkud sada podudar-
nost, kada su govorili o velikim razlikama. Jednostavno, ti „savetni-
ci” fundamentalno pogre{e i umesto da se isprave i probaju da povra-
te kredibilnost, oni se jednostavno okre}u drugim stvarima i prave
nove gre{ke. To govori samo o lo{em obrazovanju i malim sposobno-
stima savetnika, koji su izbacili tu pri~u i naravno, o malom intelek-
tualnom i politi~kom kapacitetu vlasti koja takve savetnike prihvata
za savetnike. To je ta stara politika koju je i Milo{evi} vodio – ne mo-
gu da re{im nijedan problem, pa }u da igram kontra struje. To je naj-
skuplja politika koju zemlja moè da vodi i bi}e potrebno mnogo vre-
mena da se prva naredna demokratska vlast, ne znam kada }e to biti,
izvu~e iz ovog balasta. \in|i} je to po~eo malo da popravlja, onda je
u drugom delu gubio kredibilnost, kada se videlo da je to vi{e marke-
ting, u pogledu reformi i takvih stvari.
A ovi su stvar zagasili skoro do kraja i nastaje ube|enje, opravdano, u

velikim zemljama, relevantnim zemljama, u Uniji, da ovde sede neki
ljudi koji pri~aju ~udne pri~e, da se ne drè obe}anja, da ne èle da bu-
du kooperativni, da ne èle da budu deo normalnog sveta i tako dalje.
Veliki je to balast i ne}e to tako lako spasti, ta senka se proteè preko
svega, od viza do toga kako nas gledaju na polju evroatlantskih inte-
gracija, i nije ~udo da nas tako gledaju, jer mi im dajemo previ{e ma-
terijala. Bili bi }oravi kod o~iju kad se ne bi pona{ali prema nama ka-
ko se pona{aju. A sad kaè – po{to nam Evropljani vi{e ne odgovaraju,
jer su u vezi sa Crnom Gorom i Kosovom njihove pozicije nama udalje-
ne, onda hajde malo da ih nerviramo. Zna~i, to je jedna tako glupa de-
02.06.06.
~ija politika, nedorasla, ne znam kako bih sve to nazvao. Cena je sve
dublji pad u letargiju, prelazak iz letargije u izolaciju i onda eventual-
no i pod kaznene odredbe, neke nove sankcije, a jedva }e se ti prelazi
osetiti, kao kod one kuvane àbe, koja se kad se polako kuva, ne opire.
êsto sam bio u Crnoj Gori zbog predavanja. Kad do|ete u Podgoricu,
292 to je mali grad, ali ose}ate jednu strahovito pozitivnu energiju, to
prosto lebdi u vazduhu. Pogledajte njihovu berzu, ona je u strahovi-
toj ekspanziji, sem jo{ jedne berze, mislim da je Island, crnogorska
berza ima trenutno najve}u kapitalizaciju od svih zemalja sveta, {to
reflektuje strahovito velika o~ekivanja. [to zna~i da biznis stra{no
povoljno gleda na to {to se Crna Gora osamostalila. A kad pogledate
ovde, ljudi su u depresiji, berza je, otkako se Crna Gora osamostalila,
ovde pala za nekih ~etiri, pet odsto. Strani investitori i neki doma}i
polako se povla~e, neki koji su radili na oba trì{ta verovatno odlu~u-
ju da idu u Crnu Goru, jer sada se dole prilike pobolj{avaju. Jedno-
stavno, kako god pogledate, imate utisak da se izlaze}i iz ovog aran-
`mana, Crna Gora spasla, a da ovde taj odlazak nije probudio nikakvo
razmi{ljanje {ta bi mi trebalo da uradimo. Vi{e dominira neko nega-
tivno raspoloènje, kao – gospode boè, pa sad smo isterani na ~isti-
nu, {ta god da odlu~imo to smo mi, pa gde to sada da nam se desi.
Jedno vreme se vrzlo po javnosti da }e vlada sad da investira milijar-

du evra. To je uàsno pogre{no, jer ako vlada s jedne strane privatizu-
je, a s druge strane investira, ona presipa iz {upljeg u prazno. Narav-
no, to podiè inflaciju, to {alje pogre{an signal, to ja~a dràvni sektor
umesto da ga slabi. Umesto da dràva ja~a u svojim klasi~nim funk-
cijama, zna~i u onome ko drì pravila igre, ona se direktno me{a u
igru i ho}e jo{ vi{e da se me{a, jer se najavljuju pove}ana ulaganja.
Kasnije je bila ideja da se prevremeno vrati novac MMF-u. Upadljivo
je da ho}e da se re{e MMF-a, da mu po{alju poruku da ne èle da ga
vide ovde, {to se jako lepo uklapa u ovu pri~u sa druge strane, koja ide
politi~ki od ubadanja prsta u oko Evropskoj uniji. Dakle, ako je MMF
sa nekim u Evropi imao problem, onda je imao na Balkanu, a onda je
verovatno najvi{e imao sa Srbijom. Rumunija je otka~ila MMF 2005,
ali u mnogo lagodnijoj situaciji od Srbije, jer uskoro ulazi u Uniju.
Ovde je MMF u proteklom periodu odigrao korisnu ulogu, jer je ipak
ograni~avao vladu u tro{enju sredstava, jer je ipak terao vladu da
uradi neke poteze koji idu u pravcu reformi, ma koliko da su ovi to iz-
begavali. Sada vi{e nema tih ograni~enja u potro{nji i pritiska da se
izvode reforme, {to pove}ava rizik da se vlada prepusti nepotrebnoj
potro{nji i da zaustavi reforme.
Svetlana Luki}:
Mi smo sada imali na neki na~in tu ping pong lopticu, koja je i{la od
Dinki}a do Jela{i}a upravo zbog Me|unarodnog monetarnog fonda,
to jest zbog ~ega mi ne traìmo novi aran`man. U stvari, Dinki} ho}e Miroslav
Prokopijevi}
da mu ruke budu odre{ene, je li tako?
Apsolutno i tu mu Jela{i} upadljivo smeta i nije nemogu}e da put La-
busa uskoro krene i Jela{i}, a mo`da i Komisija za hartije od vredno-
sti. Momci koji ho}e apsolutnu vlast i odre{ene ruke nisu za demokra-
tiju i vladavinu prava, ~im im se neko usprotivi, ho}e da ga sklone. Da-
kle, to su neke stvari koje prosto vise u vazduhu, jer kad imate ovakvu
nestabilnost, kad imate ovoliki broj problema, pogledajte samo {ta se
desilo u zadnjih mesec dana. Te ovi su pozatvarani, te oni su pozatva-
rani, te problem sa Crnom Gorom, te ovi u Radiodifuznoj agenciji pra-
ve cirkus kao 1945, Kosovo odlazi, kvare se odnosi sa Evropskom uni-
jom i celim normalnim svetom, itd. Dakle, vi u takvoj situaciji imate
alibi i mnogo odre{enije ruke nego {to biste ih u stvari imali, jer dok
jedan gleda jednu aferu, drugi drugu, vi otvarate neki novi rudnik ko-
rupcije za sebe i za svoju ekipu da se obogatite ili da se re{ite onih ko-
ji vam vezuju ruke na nekom }o{ku. Prema tome, sada }e tek vlast da
pokaè svoje lice, jer sada }e tek da u|e u fazu voluntarizma, kada joj
je jasno da su ovo zadnji meseci vlasti i kada joj je jasno da je nikakve
stege vi{e ne obavezuju. Tek }e sad da bude zanimljivih radova. Javna
skijali{ta }e biti ne{to lepo ~ega }emo se se}ati kao parkova u Vrnja~-
koj banji.
Svetlana Luki}:
Mla|an Dinki} je izgleda neprikosnoven, on je predsednik vlade, na
neki na~in.
On je to o~ito operativno, dok je ovaj koji se knjiì to formalno, jer je
stalno ne{to odsutan, neobave{ten, }utljiv ili sve to zajedno. To preu-
zimanje nadle`nosti i me{anje u tu|e resore, ja ne mogu da se setim
ministra koji je toliko ministarstava pokrivao. Zaista ne mogu da se
setim, ~ak ni Brozovi ministri svojevremeno, svaki je tamo drào nos
02.06.06.
u svom resoru i to je to. Ovo pokazuje na neki na~in prirodu, jedan
temperament koji nije navikao na neke moderne standarde, gde po-
stoji podela posla i neke ambicije koje se vezuju za godine posle Dru-
gog svetskog rata, kada su ministri, {to su bili krvoèdniji, smatrali
da je to prava stvar. Dinki} se sad pribija uz Ko{tunicu, a bojim se da
294 }e, kad ovaj ode, da se pribija uz Tomu Nikoli}a. Mislim da sam to ne-
koliko puta rekao, nema bitne razlike izme|u toga da li }e marà bi-
ti petnaest ili dvadeset odsto, da li }e hleb biti tri ili deset dinara. I u
jednom i u drugom slu~aju, marà i cena su administrativno odre|e-
ne, a na kojoj }e ceni one da se na|u, to }e zavisiti od tog trenutka i
toka njihovih dogovora. Prema tome, ekonomska koncepcija je pot-
puno ista kod Tome Nikoli}a i G17 plus.
Svetlana Luki}:
A na{a velika uzdanica u opoziciji, Demokratska stranka?
Ja ne znam, oni kao da su se, kako klinci kaù u kompjuterskom àr-
gonu, dilitovali, to je ne{to {to se knjiì i {to kao navodno ima i ne{to
glasova, a ~ija politika uop{te nije jasna. Oni su otprilike u~inili sle-
de}u stvar – videli su da oni u su{tini dele mi{ljenje koje ima Ko{tu-
nica, ali im je uàsno neprijatno da pokaù da ga dele. A onda je po-
zajmljen termin iz politi~ke terminologije – kohabitacija. Bira~i bi
nam mnogo zamerili ako bi se mi sad formulisali na jednoj gra|an-
skoj osnovi, ako bi stvarno otresito rekli da smo za trì{nu privredu
i vladavinu prava i tako dalje, ne bismo tu ni{ta napravili, e, onda }e-
mo mi da se nekako ubacimo u onaj drugi kamp, ali ako se ubacimo u
njega, onda je nezgodno {to }emo morati sami ne{to formalno da pot-
pisujemo, odobravamo i tako dalje. Da bi se izbeglo da se vidi da po-
dràvate lo{u politiku vi emigrirate iz politi~kog ìvota.
Prema tome, mi proklamujemo kohabitaciju, ali nas u stvari tamo ne-

ma, mi smo se negde izlogovali, oti{li smo skroz vani. I kad pogleda-
te, tragi~no je {ta ta stranka radi, dakle, niti imate njihova mi{ljenja
o klju~nim pitanjima, sem kao najudaljeniji eho, niti imate neku nor-
malnu kadrovsku politiku. Oni sada u vrhu stranke, me|u tih {est,
sedam glavnih funkcionera, nemaju nikoga ko se razume u privredu,
poslednji je bio Vlahovi}, koji nije pro{ao u vrh, i \eli}, koji je to dav-
no napustio. Oni nemaju nikog ko se razume u spoljnu politiku kako
valja, oni nemaju nikog ko se razume u vladavinu prava, oni nemaju
nikog ko se razume u unutra{nju politiku. Oni jednostavno nemaju
nikoga ko se u bilo {ta razume i ako oni misle da }e sa tim ne{to da
naprave, grdno se varaju. Ja mislim da je ono {to nas ~eka u nared-
nom turnusu – vlast radikala koji }e dràvu, koja de fakto ne funkci-
oni{e, dovesti dotle da i formalno ne funkcioni{e. A jedna od kolate-
rala te vlasti radikala }e biti da }e demokrate potpuno propasti, to }e Miroslav
ovu ekipu DS politi~ki dokusuriti. Prokopijevi}
Svetlana Luki}:
Mislite da }e radikali da preuzmu vlast u Srbiji?
Ja bih voleo kad bi to moglo da se izbegne, ali ja ne vidim kako to mo-
è da se izbegne. Sa ovako bednom politikom sada{nje vlasti, koja te-
ra sve na ruku radikalima, koja podiè tu pri~u o Kosovu na radikal-
ske talase, sa neuspe{nom ekonomskom politikom, kilavom tranzici-
jom koja stvara mnogo gubitnika, sa ovako nesre}nom spoljnopoli-
ti~kom orijentacijom, itd. – sa svim tim se samo pomaù radikali. De
fakto, Toma Nikoli} je na vlasti, samo {to formalno ne sedi u ofisu,
njegova politika je na vlasti, i ako je njegova politika na vlasti, onda
}e sutra{nji izbori zna~iti slede}e – hajde da pogledamo realnosti u
o~i i da sastavimo i to {to je formalno sa onim {to je neformalno. Pre-
ma tome, ja uop{te ne vidim kako }e to mo}i da se izbegne, jedino je
pitanje koliko }e to konkretno da ko{ta, jer politike su takve, vi una-
pred ne moète da predvidite, da anticipirate cenu neke politike.
Po{to mi ne znamo kuda idemo i {ta ho}emo, onda nam je to {to nas
je Unija prika~ila uz sebe neka orijentacija. I u najlo{ijoj zemlji Uni-
je, pravila su bolje ure|ena nego u Srbiji, zna~i, Srbija ima neto dobit,
jer }e pobolj{ati pravila igre, a time }e i rezultat igre biti bolji u pri-
vredi i svugde, tim priklju~ivanjima. Kad se to iskop~a, mi ostajemo
prepu{teni nekoj letargiji negde na sporednom koloseku. U tim sta-
njima letargije, sve ove negativne stvari bujaju i u jednom takvom
stanju nema nikakve budu}nosti za Srbiju. Dakle, Srbija nije takva
da kad je ostavite na nekom sporednom koloseku, ona }e da kaè – e,
sad }emo da napravimo pozitivne promene, pa }emo da uredimo da to
nekako funkcioni{e, pa }emo posle da vidimo da li ne{to moèmo da
uradimo i sa drugima. Ne, nije to, naàlost, vidi se to po mnogo deta-
lja, vidi se po onome {to smo malopre pri~ali.
Evo, ode Crna Gora, ostadosmo sami, mi nemamo nikakvu ideju {ta
02.06.06.
}emo sa samima sobom, niko ne sme da kaè da je potrebno o tome
razmi{ljati, nego – desi}e se, spontano }emo nabasati na ne{to. To na
{ta }emo mi spontano nabasati, to nije ni{ta dobro, jer preovla|uju}e
navike kod nas nisu dobre, ni ove politi~ke, ni ekonomske, ni unutra-
{njopoliti~ke. Ta netrpeljivost prema razlici, prema manjini je
296 enormna, netolerantnost je enormna, nenaviknutost na pravila igre
modernih dru{tava je enormna. Prema tome, tu stvarno postoji jedan
strahovito veliki prostor da se ne{to ozbiljno uradi i Srbija stalno ~e-
ka tog nekog svog politi~kog preduzetnika, koji }e da proba ozbiljni-
je da to uradi i reformi{e je, a ne samo da pri~a da }e to da uradi. Ovo
u {ta ulazimo to je jedan stra{an rizik, jer vreme je stra{an resurs. Po-
gledajte gde je bila Ma|arska 1990. i gde je sada, gde smo mi bili
1990. i gde smo sada, i kroz jo{ recimo pet ili deset godina razlika }e
se jo{ pove}ati. Jo{ }e to na nas depresivnije da deluje u stilu – pa do-
bro, kad nismo uhvatili pravu {ansu, kad nismo radili prave stvari,
onda }emo sada da idemo u pravom pogre{nom pravcu, otprilike – {ta
nas briga. Sve sna`niji }e da bude pritisak te situacije i sve teè }e bi-
ti ne{to ozbiljno uraditi sa ovom zemljom.
Svetlana Luki}:
Bio je ovo Miroslav Prokopijevi}, a u nastavku emisije ~u}ete ~oveka
za kojeg se tvrdi da je li~no doneo nezavisnost Crnoj Gori, to je prvi ~o-
vek CeSID-a, Zoran Lu~i}. ûli ste i sami ko je sve ovih dana napadao
CeSID. Me|utim, dogodilo se i to da je pedeset jedna nevladina orga-
nizacija potpisala peticiju u odbranu CeSID-a. U svom saop{tenju oni
nas podse}aju kakav doprinos je CeSID dao demokratizaciji Srbije.
Ovu peticiju potpisale su razli~ite organizacije, kao {to su Beogradski
centar za ljudska prava, Norve{ka narodna pomo}, ali na primer i Po-
kret za Belu Crkvu, Forca Poèga, Svetionik Loznica, Beogradska
otvorena {kola i tako dalje. Dakle, pedeset jedna nevladina organiza-
cija, to je neverovatan uspeh za ovu zemlju. Slu{ate Zorana Lu~i}a.
Zoran Lu~i}:
Sve zajedno to me malo uzrujava, moram priznati, dosad smo uglav-
nom dobijali pohvale za sve {to smo radili. Sada smo ponovili ono
isto {to smo radili ve} godinama, od 2000. naovamo, koristili smo
istu metodologiju, isti ljudi su sve to radili, rezultati odstupaju od ko-
na~nih rezultata onoliko koliko su odstupali i ranije. Me|utim, ovog
puta je valjda mno{tvo ljudi investiralo strahovito mnogo emocija u
celu stvar i mnoge ljude je prosto potresla ta lo{a vest. A to je bila lo-
{a vest zbog toga {to je dobar deo te na{e politi~ke elite podgrevao
emocije nacije prema tome da se opstane u toj zajedni~koj dràvi. Da-
kle, s jedne strane su podgrevali emocije, sa druge strane ni{ta kori-
sno nisu uradili da ostvare tu svoju politi~ku misao. Ako pogledamo
{ta se dogodilo u poslednjih petnaest godina, pa vidimo kakva je to
politika vo|ena, moramo da postavimo pitanje za{to su posledice ova- Zoran
kve kakve jesu. Jer ako se se}ate 1992. u Crnoj Gori je tako|e bio refe- Lu~i}
rendum da li }e da ìve ili ne}e da ìve u zajednici sa Srbijom i tada se

devedeset dva odsto onih koji su iza{li na taj referendum izjasnilo za
zajedni~ku dràvu.
[ta se to dogodilo da taj procenat sa devedeset dva padne na manje od

~etrdeset pet, koje su to politi~ke igre igrane, o~igledno veoma, veoma
pogre{ne, ina~e ne bi bio takav rezultat, koji je vi{e nego prepolovljen.
Umesto da postavimo pitanje kako se to dogodilo, {ta se to de{ava u
Srbiji, {ta smo mi to uradili u poslednjih petnaest ili dvadeset godina,
od 1987, od Osme sednice, kada je Milo{evi} do{ao na vlast. I ko treba
da snosi posledice svega toga. Ako krenemo da analiziramo sve te do-
ga|aje, sve politi~ke poteze koji su vu~eni, mi }emo do}i do nekih za-
klju~aka, ali na nevolju, ta na{a politi~ka elita ne ume da kaè – da,
problem je bio u slede}em, pa da onda kaè u ~emu je bio problem – ili
nismo uspeli da odgonetnemo u ~emu je zaplet ovde ili onde, lo{e smo
odigrali tu igru zbog toga i toga. Umesto toga, obi~no se traì neki kri-
vac. I ako se ne na|e neki lokalni krivac, uvek postoji nekakva me|u-
narodna zavera, {to meni izgleda veoma infantilno, moram priznati, a
s druge strane, to je razaraju}e za jednu naciju, da nacija stalno nala-
zi krivce i nikada ne postavi pitanje – {ta smo mi mogli da uradimo,
{ta da u~inimo da bi nam u budu}nosti bilo bolje, {ta da uradimo da
ostvarimo na{e politi~ke interese. Ne, nego se uvek tu na|e nekakav
interes Amerike ili neke Austrije ili nekog Slovaka u Crnoj Gori i uvek
smo mi tu kao nemo}ni.
Kako bih to rekao, to je prosto karakteristika nacije sa kompleksom

inferiornosti. Ono {to najmanje èlim je da ìvim u zemlji u kojoj se
gra|anstvo ose}a inferiornim, a bojim se da ga na{a politi~ka elita
ba{ tu podriva, umesto da se pona{a razumno, umesto da poku{a da
odgonetne u ~emu je zaplet, ovde se poku{ava objasniti da ti ljudi ko-
ji vode naciju u stvari ni za {ta nisu krivi. Negde pro~itah skoro, do-
palo mi se to {to je taj neko rekao, ostao je anoniman – uvek mora da
se na|e neki krivac, pa bio to nekakav CeSID ili Ronaldinjo ili Miki
Maus. Dopalo mi se dru{tvo, Ronaldinjo i Miki Maus, zato sam i za-
02.06.06.
pamtio ovu sintagmu. Sve zajedno, malo mi je sve to gorko u ustima,
malo se lo{e ose}am moram priznati, a bez ikakvog razloga. I da, to je
isto vrlo zanimljivo, iz CeSID-a je bilo samo sedmoro ljudi, dakle, to
je bila samo jedna tehni~ka ekipa koja se bavila u osnovi matemati-
kom, ni~im drugim.
298 To smo mi radili, pa`ljivo smo gledali brojeve i poku{ali da odgonet-
nemo na koji na~in }e se pona{ati bira~ko telo u Crnoj Gori. I mi smo
za ~etrdeset pet minuta to mogli da odgonetnemo, bilo nam je potpu-
no jasno u tom trenutku da ta kriva ne moè pasti ispod pedeset pet
odsto. Poslednja procena je bila samo 0,2 odsto razlike od onoga {to
je oficijelni rezultat referenduma. U Francuskoj se gre{i tri, ~etiri od-
sto, to je normalno. Ja sam bio u OEBS-ovoj misiji za posmatranje iz-
bora u Velikoj Britaniji, onda sam video kako izgledaju istraìvanja
njihovog javnog mnjenja. Mo`da dve nedelje pre izbora bilo je jedno
istraìvanje koje je ukazivalo da }e Bler dobiti sa ~etrdeset jedan od-
sto osvojenih glasova. On je pobedio sa trideset {est odsto osvojenih
glasova, dakle, to je pet odsto odstupanja od kona~nog rezultata. I bi-
lo mi je vrlo zanimljivo kako su njihovi mediji reagovali na tih, za na-
{e medije fantasti~nih i nedopustivih pet odsto, svi su rekli – bravo,
sjajno ste uradili svoj posao. A ovde, jedva se ~eka da neka organiza-
cija iza|e sa ne~im, pa da neko posumnja ili jo{ gore, ne da posumnja,
nego da budu povre|ene ne~ije emocije. I umesto da politi~ari kriju
svoje emocije, umesto da politi~ari ~ekaju momenat kada }e mo}i na-
ciji onako hladno da kaù pravu istinu, te emocije su prvo bile pod-
grejane kod njih.
Apsolutno me je zapanjilo kada je ~ovek, koji je u ovom na{em timu

za pregovore o Kosovu, izjavio otprilike da bi nas trebalo hapsiti zbog
toga {to {irimo la`ne vesti. Zamislite vi to, ja mogu da razumem, ~o-
vek je pao u vatru, lo{e se osetio zbog toga {to je njegov politi~ki pro-
jekat u tom trenutku propao ili je video da propada. Ali on je morao
da na|e krivca i odmah je po~eo da preti hap{enjem. Ne znam kako
taj ~ovek moè da nas predstavlja negde, znate, takvom ~oveku ljudi
mogu samo da se smeju. Ako su ljudi u tim ekipama koje nas repre-
zentuju u inostranstvu svi takvi, pa mi smo propala nacija, nama spa-
sa nema.
Svetlana Luki}:
Da li ste Vi bili iznena|eni intenzitetom, tonom i dijapazonom ljudi
koji su se obru{ili na Vas?
Zoran Lu~i}:
Emocije su ~udo, dakle, kad investirate emocije u ne{to i kad vi vidi-
te da su va{e nade izneverene, onda iz vas iza|e neki bes koji mora da Zoran
Lu~i}
se okomi, na koga – pa valjda na onoga ko donosi tu lo{u vest, to je ne-
kako u ljudskoj prirodi odvajkada. Moèmo da ~itamo i anti~ku lite-
raturu, pa da vidimo kako je to izgledalo kada su se mnogo surovije
obra~unavali sa onima koji su donosili neprijatne vesti. Mi smo pro-
sto bili glasnik lo{ih vesti, nekima. Sa druge strane, ja zaista moram
da priznam, veoma ~esto mi se de{ava da mi ljudi pri|u na ulici i da
mi ~estitaju, kaù: „Bravo, svaka ~ast, i ovog puta ste uradili isto {to
ste uradili pro{log puta”. Opet, ima ljudi koji kaù: „Kako ste smeli
tako brzo, to je bilo samo ~etrdeset pet minuta?” Pa ja se izvinjavam,
kad su bili predsedni~ki izbori, iza{li smo za pola sata, mi izlazimo u
onom trenutku kad imamo rezultate, kad moèmo da napravimo ne-
kakvu predikciju, sa izvesnom pouzdano{}u, i na kraju se pokazalo
da je ta pouzdanost dosta velika. Ali iznenadio me je taj stepen ner-
voze koji smo izazvali, dodu{e, ne toliko u Crnoj Gori, bar sam imao
takav utisak, koliko u stvari u Srbiji.
Dakle, mi smo sve vreme bili bombardovani pozivima iz Beograda u

kojima se kazuje – reakcija ovakva, pa je reakcija onakva, onaj rekao
ono, ovaj rekao ovo, pa vi ste sad u velikom sosu, {ta }ete sad raditi,
kako moète da se vratite u Beograd i tako dalje. Moram malo da se
vratim na ovu organizaciju sa kojom smo radili – CEMI je jedna sjaj-
na organizacija, oni su zaista pokrili svako bira~ko mesto. Ja ne
znam ta~no koliko je bilo akreditovanih ljudi koji su radili tamo za
OEBS ili za druge strane posmatra~ke misije, ali to su bile hiljade lju-
di, hiljade ljudi su pro{le kroz ta bira~ka mesta i videle su {ta se do-
godilo. CEMI je zaista besprekorno obavio posao, oni su nam dosta-
vljali podatke u najkra}em mogu}em roku.
Dovoljno je da se setimo 24. septembra 2000. godine, mi smo iza{li sa

rezultatima pre bilo koga i svi su bili zadovoljni, zato {to je to bilo vr-
lo blisko onome {to je bio kona~an rezultat – mada mi u stvari nikad
nismo ni saznali kona~ne rezultate tih izbora. Niko se nije zaintere-
sovao da dokaè da su ti rezultati bili zaista ta~ni, a mi smo imali do-
kaze, niko se nije obratio da mi izvadimo te dokaze iz rukava i da
predo~imo naciji {ta se zapravo dogodilo te 2000. godine. Izbori
02.06.06.
2000. pokazali su da je mogu}e da se presaldumi bira~ko telo, ali to
se de{ava jednom u mnogo godina.
Svetlana Luki}:
Ve} na onim propalim predsedni~kim izborima, koliko se ja se}am, iz
300 DSS-a je bilo primedaba na CeSID. Da li se ja varam ili se ne varam?
Zoran Lu~i}:
Svaka ~ast, dobro se se}ate. To je bio jedan tako|e veoma zanimljiv na-
pad, bio je, ako se se}ate, septembar 2002, kada su u drugi krug izbora
u{li gospodin Ko{tunica i gospodin Labus. Da mi je neko 2000. godine
rekao da }e koliko za dve godine u drugi krug izbora u}i dva, pod zna-
cima navoda, demokratska kandidata, ja moram priznati da ne bih to
prihvatio, ili bih prihvatio sa nekom nevericom. E dakle, na tim izbori-
ma u septembru 2002. godine, u drugom krugu nije dovoljno ljudi iza-
{lo, iza{lo je manje od 50 odsto i taj drugi krug izbora prosto nije uspeo.
I onda je gospodin Ko{tunica okrivio, ja sad treba da se setim kako je to
formulisao, on je okrivio takozvane eksperte, nije rekao poimence ko-
je, ali ih je opisao, tako da mi je bilo jasno da misli na Vladu Goatija, Sr-
|ana Bogosavljevi}a i na mene. Dakle, vrlo nas je lepo opisao.
To je opet bila povre|ena sujeta i ja ne znam kako to da razumem. Ve-

rujem da je njemu bilo te{ko u tom trenutku, ali zaista, mi smo bili
najmanje krivi zbog toga {to je iza{lo manje od 50 odsto ljudi na bi-
ra~ka mesta, tako da mi se ta reakcija ~ini pomalo nerazumnom. To
sam tada pravdao jakim uplivom emocija na postupke gospodina Ko-
{tunice, ali to se i sada dogodilo. Politi~ari bi morali da budu ljudi
hladne glave, ledenih ìvaca, morali bi da budu razumniji od bira~-
kog tela. Mislim, meni se sve ~ini da je na{e bira~ko telo sjajno telo,
kakvi su lideri ovde.
Svetlana Luki}:
[ta kaè to bira~ko telo, po onome {to Vi znate?
Zoran Lu~i}:
U ovom trenutku? Imali smo jedno istraìvanje javnog mnjenja koje
je zavr{eno 18. aprila, na{ klju~ni nalaz je da je bar 300.000 ljudi mi-
griralo prema apstinenciji. Pre godinu dana, oko 2 miliona i 600.000
ljudi nam je kazivalo da oni znaju za koga }e glasati i imaju stranku
ili pojedince za koje }e glasati i govorili su nam ko je to. Ove godine,
to je palo na 2 miliona i 300.000, to je klju~na stvar. Radikali su u
procentima sko~ili, dakle, pro{le godine je to bilo 35 odsto, sad je 38,
ali u apsolutnom smislu i oni su pali, jer pre godinu dana tih 35 odsto
bilo 920.000, a sada je ovih 38 odsto oko 880.000. I oni u ovom tre-
nutku, rekao bih, ubedljivo vode, ali ubedljivo vode u ovom delu bira~-
kog tela koji kaè – ja pouzdano znam za koga }u glasati. Ponavljam, Zoran
to je 2.300.000 ljudi. Lu~i}
Me|utim, nama milion i po ljudi kaè – ja sam neodlu~an. Me|u nji-

ma ima mnogo onih koji nemaju nijednu stranku koja im je bliska, a
ipak oni ne kaù – ja ne}u glasati, nego kaù – ja sam neodlu~an. Ja
takvu osobu smatram razumnom osobom, dakle, ~oveka koji kaè –
vidim kakvi su nam politi~ari, ali se ose}am obaveznim da iza|em na
izbore zato {to èlim nekakav ishod, koji }e u~initi ne{to dobro ovoj
zemlji. Ja smatram da je to razumno i racionalno pona{anje bira~kog
tela. Demokrate su mnogo pale u odnosu na pro{lu godinu, pro{le go-
dine njih smo procenjivali na 800.000 bira~a koji bi glasali za njih u
tom trenutku, sada je to 650.000, ali ne smemo da zaboravimo da se
u me|uvremenu pojavila Liberalno demokratska partija êdomira
Jovanovi}a, koja je ve} uzela 60.000 glasova. Ve} 60.000 ljudi nama
kaè – ja }u sigurno glasati za LDP. Iznad cenzusa od 5 odsto su DS,
DSS i SRS, ostale stranke su ispod cenzusa, ali ne mnogo.
U poslednjih godinu dana Nova Srbija Velje Ili}a dosta je napredova-

la, ali je u me|uvremenu sa politi~ke scene nestao PSS, nestala je Ka-
ri}eva stranka. Nama ostaje milion i po ljudi koji }e najverovatnije
glasati, tvrde da }e najverovatnije glasati, ali to su ljudi koji su pod-
lo`ni kampanji i sada strahovito mnogo zavisi od toga kakve }e kam-
panje biti vo|ene, kako }e se ko obratiti toj masi od milion i po ljudi.
I {ta onda moèmo o~ekivati? Ako neko to ne uradi dobro, {to se ipak
moè o~ekivati, da neke stranke ne}e dobro uraditi kampanju, pono-
vo }e da upere prst u CeSID, da kaù CeSID je kriv zato {to sam ja lo-
{e uradio kampanju. Pa ne, mi strankama moèmo strahovito mnogo
da pomognemo, pogotovo Demokratskoj stranci Srbije, to je vrlo za-
nimljivo, jer nama milion ljudi u ovom trenutku kaè – meni je Demo-
kratska stranka Srbije bliska stranka. Da se razumemo, mnogi me|u
njima kaù i za neke druge stranke da su im bliske, ne samo DSS. Vr-
lo ~esto ljudi kaù da im je blizak i DS i DSS ili i Nova Srbija i DSS, to
je krajnje legitimno. Dakle, nama ~ak milion ljudi kaè – meni je bli-
ska Demokratska stranka Srbije, ali malo manje od 200.000 u ovom
trenutku kaè – ja }u glasati. DSS bi mogao da i{~upa iz tog dela bi-
02.06.06.
ra~kog tela u ovom trenutku do 20 odsto.
Svetlana Luki}:
Ako recimo Demokratska stranka zna za rezultate o kojima vi govori-
te, a ne sumnjam da zna, da li to moè da bude jedan od razloga pri-
302 bliàvanja DS-a DSS-u, jer DS potencijalno ima velike resurse koje jo{
nije iscrpla u bira~kom telu?
Zoran Lu~i}:
To je ìva istina, koalicioni potencijal Demokratske stranke je jako
veliki. Neko ko kaè – meni je G17 bliska stranka, kaè i za DS da mu
je bliska stranka. Vi{e od 80 odsto ljudi koji kaù da im je G17 bliska,
kaù to i za Demokratsku stranku. Vi{e od 90 odsto onih koji kaù da
im je LDP bliska stranka, kaù i za Demokratsku stranku da im je bli-
ska, vi{e od 60 odsto ljudi koji kaù – meni je SPO blizak, kaù i za
Demokratsku stranku da im je bliska. Dakle, to je sa stanovi{ta bira-
~a, dakle, sad ne govorim o liderima, nego prosto sa stanovi{ta bira-
~a, to je ne{to {to je veoma prirodna koalicija. Sa druge strane, vi ima-
te DSS, Novu Srbiju, PSS, dakle, te stranke ljudi doìvljavaju kao bli-
ske stranke, tako da bi to njima bila jedna prirodna koalicija. S tre}e
strane su SPS i radikali, tu nam se ne{to bitno promenilo u posled-
njih godinu dana. Pre godinu dana nam je mnogo manje ljudi iz SPS-
a govorilo da im je Radikalna stranka bliska, sada je taj procenat da-
leko, daleko iznad 50 odsto.
Dakle, kada bismo pogledali te tri grupacije, videli bismo da milion i

700.000 ljudi bliskom doìvljava grupaciju DS, LDP, G17, SPO, mi-
lion i 600.000 doìvljava bliskom grupaciju DSS, Nova Srbija, PSS.
Politi~ari naravno moraju da razumeju sopstveno bira~ko telo, dakle,
oni moraju da znaju kako bira~i vide gde je pozicija njihove stranke
u toj konstelaciji stranaka, ali oni imaju jo{ jednu ekstremno va`nu
funkciju, oni moraju i da kaù neku dobru re~, moraju da imaju edu-
kativnu funkciju, moraju da obrazuju narod, moraju da vode narod, a
ne da urade ono {to su uradili sa Crnom Gorom, da raspiruju emocije
naroda, da narod dobija nervne slomove zbog toga {to je rezultat refe-
renduma u Crnoj Gori u neskladu sa njihovim o~ekivanjima, a ta nji-
hova o~ekivanja su podgrejale politi~ke elite ove zemlje.
Posle 1999, kada se dogodilo sve ono {to se dogodilo, i rat i povla~e-
nje vojske sa Kosova i ulazak stranih trupa i ona izolacija koja je sle-
dila posle toga, meni se u~inilo tada da je narod nekako prihvatio tu
~injenicu da Kosovo prosto vi{e nije deo Srbije, ali sada su ponovo
podgrejane te nade, i ponovo }emo da doìvimo neki hladan tu{. I po-
novo }e biti izneverene nade na{ih bira~a i sada se postavlja pitanje
dokle to moè da ide. Do kog trenutka mi moèmo da o~ekujemo da
}e ljudi koji vode ovu zemlju otvoreno re}i {ta je zaista mogu}e, a ne
{ta bismo mi èleli. Mi imamo u ovim na{im istraìvanjima i to pita- Zoran
nje za na{e ispitanike – {ta biste èleli, a potom i {ta mislite da }e bi- Lu~i}
ti. Nama je recimo 34 odsto ljudi u Srbiji reklo – mi èlimo da se Crna

Gora otcepi, a ~ak 54 odsto je reklo – mi o~ekujemo da }e Crna Gora bi-
ti otcepljena. U ovom trenutku, nama izme|u 9 i 10 odsto ispitanika
kaè – mi èlimo da Kosovo bude nezavisno, a ~ak 40 odsto o~ekuje da
}e Kosovo biti nezavisno, a samo 15 odsto i sada i pro{le godine sma-
tra da }e Kosovo ostati deo Srbije. Dakle, ja mislim da narod vrlo raci-
onalno, vrlo razumno prihvata to {to se de{ava oko njega. Opet, poli-
ti~ka elita podgreva emocije naroda, {to mene vre|a, moram vam re}i.
Dakle, Kosovo i {ta }e biti sa Kosovom, mislim da je narod vrlo razu-

man i da vidi da je sada{nje stanje neodrìvo, da ne{to mora da se pro-
meni i da }e to biti u skladu sa èljama, ne samo ljudi koji ìve na Ko-
sovu, a to je mislim ipak najva`nije, nego i u skladu sa time kako }e to-
me na kraju presuditi me|unarodna zajednica. Ali me|unarodna za-
jednica ne}e to raditi sa navija~kim strastima kao {to o~ekuje na{e bi-
ra~ko telo podgrejano od politi~ke elite, nego }e to uraditi razumno.
Dakle, u slede}em smislu – poku{a}e da na|u re{enje koje }e biti sta-
bilno, koje }e gledati u budu}nost i koje }e biti odrìvo.
Ja ne znam koliko bi bilo odrìvo stanje da Kosovo postane integral-

ni deo Srbije, prosto ne mogu ni da zamislim kako bi izgledala drà-
va Srbija u kojoj je Kosovo integralni deo Srbije. Ko{tuni~ina vlada,
moèmo da budemo koliko god ho}emo kriti~ni prema njoj, uradila je
relativno kvalitetno mnoge poslove i to je bez daljega, ja njima èlim
zaista svako dobro, ja bih voleo da se oni odrè na vlasti jo{ neko vre-
me ne bi li obavili sve poslove u koje su krenuli. Uklju~uju}i i isporu-
ku Ratka Mladi}a, uklju~uju}i i re{enje pitanja Kosova, uklju~uju}i
ustav i tako dalje. Ja njima èlim da zavr{e sve te poslove, pa kad se
zavr{e ti poslovi, da onda iza|emo na izbore, da vidimo kuda }e Srbi-
ja u budu}nosti.
Svetlana Luki}:
Govori Dejan Ili} iz Fabrike knjiga.
Dejan Ili}:
02.06.06.
Ljudi, ili je to bilo u redu, pa }emo sad u}i u te neke dogovore, prego-
vore, {ta god i podeliti te dve dràve ili nije bilo u redu, pa nema nika-
kvih pregovora, nego se onda traì, {ta znam, novi referendum. Ne,
kod nas je potpuno i po ko zna koji put, slede}a situacija – to sve ne
valja, to je neka prevara, to je neka ujdurma, ne znam ni ja {ta, ali eto,
304 {ta }emo, pa }emo ipak da se dogovaramo. Zna~i, ne moè neko mene
dràti u nekakvoj situaciji da ja imam ose}anje da ìvim u zemlji ko-
ja je stalno izloèna nekakvoj nepravdi, a nema kud nego toj neprav-
di mora da se povinuje. Ali ima{ jo{ genijalniju reakciju – ajmo sad da
pravimo monarhiju. Ti kaè{ – aman bre, ljudi, pa stanite malo, hajde
da se urazumimo malo, kakva je sad to tema i dokle }emo beàti od
nekih pravih tema.
Ti ima{ u poslednjih dvadeset godina jednu grupu ljudi koja se zalaè

u odre|enim sporovima ili sukobima za jednu stranu. I za koju god op-
ciju da se zaloì ta grupa ljudi – ta opcija gubi, ona je gubitni~ka. I aj-
mo mi da kaèmo ovako – ni{ta ne razumemo, ni{ta ne znamo, ali uo~i-
li smo jedno pravilo i ajmo od sad nadalje kad god vidimo da se ta gru-
pa ljudi zalaè za ne{to, da to odmah odbacimo kao mogu}nost, jer to
je gubitni~ka ideja, to je gubitni~ko re{enje. Dakle, mi moèmo vrlo
jednostavno da nabrojimo ko su ti ljudi, to su ljudi koji su sedeli po-
slednji put u Centru „Sava” i podràvali zajedni~ku dràvu. Dakle, kad
god vidimo da ti ljudi ne{to ho}e, mi moramo da znamo da }e to vodi-
ti u nekakav poraz i prosto treba da èlimo ne{to drugo. 20 godina
nam se to potvr|uje kao princip, hajde da, kao, ne{to sad promenimo.
E sad, {ta je problem, problem je {to je u ovom trenutku predsednik

vlade deo te grupe, pa mi po definiciji moèmo da o~ekujemo da }e ta
vlada uvek donositi odluke koje }e prosto biti lo{e bez obzira na mo-
je znanje, bez obzira na moje èlje, bez obzira na moje emocije, bez
obzira na bilo {ta. Meni se pokazuje da su za opciju da Kosovo ostane
u sastavu Srbije svi oni ljudi koji su do sad svaki put imali pogre{ne
procene i koji su donosili lo{e odluke. Zna{, ìvimo ~udne ìvote, ì-
vimo ìvote u kojima mi ta~no znamo {ta }e da se desi, ali nam to ni-
ko ne izgovara, mi se pripremamo za to {to }e se dogoditi i ìvimo,
trudimo se da budemo prakti~ni, racionalni, ìvimo u skladu sa tim
nekim svojim iskustvom, ali javno pri~amo sasvim druge stvari. To je
jedna vrlo opasna situacija, to je situacija koja dovede do toga da ti
organizaciju koja se bavi predvi|anjem rezultata izbora na osnovu
sasvim proverljivih metoda okrivi{ za rezultate izbora.
Meni je to genijalno, to je bukvalno verovanje u vrad`bine, nema dru-
gog obja{njenja, to je stvarno prosto blentavo {ta se radi. Ali za{to su
oni to radili? Napravljen je prostor da se ospori legitimitet tih rezul-
tata i napravljen je prostor zapravo da koalicija koju ~ine te tri stran-
ke, koje su bile za zajedni~ku dràvu, po~nu svoju izbornu kampanju,
jer izbori u Crnoj Gori su sad u septembru. Ispostavilo se zapravo da
se na ovom pitanju nezavisne ili zavisne, kakve god, Crne Gore izu- Dejan
Ili}
zetno mobili{e bira~ko telo i to su ~ak i ti ljudi iz te koalicije za zajed-
ni~ku dràvu rekli, da su oni u pojedinim gradovima, u Podgorici i jo{
nekim gradovima dobili vi{e glasova nego ikada pre na izborima. I
njihova logika je slede}a – mi ne}emo priznati ove rezultate, mada }e
nas prisiliti da priznamo, pa }emo na kraju priznati, ali javno ih ne-
}emo priznati i trudi}emo se da odrìmo tu atmosferu napetosti sve
do tih izbora, da bismo ovaj rezultat koji smo ostvarili na referendu-
mu makar pribli`no ponovili i na tim izborima.
I sad ovde ve} ulazimo u jedno potpuno ludilo. Ako oni stvarno napra-
ve neki dobar izborni rezultat, {ta ako budu u~estvovali u vlasti, {ta
ako se desi to ~udo, mislim, ne}e se desiti, ali kad bi se desilo da oni
dobiju te izbore, oni bi osporili rezultate referenduma. I ti onda ima{
jedno stalno stanje neizvesnosti, stalno stanje nestabilnosti i nikad
nema{ onu liniju koju podvu~e{ – e, sad idemo dalje. Ne, i dok ne re{i-
mo to ne moèmo ni{ta drugo i ti vidi{ da ta strana, ta strana koju
sam ja nazvao gubitni~kom, da ona zapravo stalno ima neko opravda-
nje za{to se ne bavi realnim problemima. Kako mi sad da sre|ujemo
Srbiju kad ne znamo da li je Srbija u toj nekoj dràvnoj zajednici ili
nije? Kako da sre|ujemo Srbiju kad ne znamo da li je Kosovo u Srbiji
ili nije? Stalno je tu neki alibi, stalno je neko opravdanje za to da se
ni{ta ne radi. Sad zna{, ti pita{ prijatelje, u redu, Crna Gora, Kosovo,
sve je to potrebno. [ta je s Mladi}em? Pa i to je pitanje koje moramo
da re{imo, pa {to to ne re{avate, to zavisi direktno od vas. To je jedi-
no pitanje koje je od sudbinskog zna~aja za Srbiju koje zavisi isklju-
~ivo od nas, i to se ne re{ava.
I ti sad kaè{ – ~ekaj malo, stvarno ko je ovde lud. I sad, bar da su du-
hoviti. Vuk Dra{kovi} je duhovit, ne, ozbiljno, pa te zabavi, pa se na-
smeje{. Ovo bre, nije duhovito, ovo je krvolo~no. Nema ni~eg krvolo~-
nog u ideji o monarhiji, to je jedna zabavna ideja, nasmeje{ se i ide{
dalje, ovo je, bre, krvolo~no. Ti si u nedelju uve~e mogao da ~uje{ na
televiziji Srbije re~enicu: „Treba da o~istimo srpski {ljam”. Takozva-
na nacionalna televizija, za koju mi svi pla}amo nekakvu pretplatu.
Ispostavilo se da tu pretplatu pla}aju i Srbi i srpski {ljam, ali recimo,
02.06.06.
hajde da onda bar oslobodimo srpski {ljam obaveze da pla}a pretpla-
tu.
Ja samo pitam, po{to vi sve znate i po{to radite najbolje {to moète i
po{to ste mnogo pametni – kad }e meni biti bolje, to je sve {to ja pi-
tam i kad }e prestati ta pretnja kojoj smo non-stop izloèni, pretnja
306 prolivanjem krvi? Dru{tvo koje je stalno izloèno takvim pretnjama,
pri tom nije izloèno takvim pretnjama spolja, nego ih samo proizvo-
di, ono ne moè biti dru{tvo koje je sposobno da napreduje, a mi ìvi-
mo u takvom dru{tvu. Pazi bre, Crna Gora se odvaja i ti ima{ ovde
pretnje – zbegovi, op{tine u kojima se izglasalo da su za zajedni~ku
dràvu da }e se odvojiti od ostatka Crne Gore. Da bismo posle rezul-
tata bili izloèni tome da treba o~istiti srpski {ljam. Ja ne znam to sa
~i{}enjem, samo {to vi{e nije etni~ko nego je sad po nekom principu
– {ljam i ne{ljam. To zna~i da je ovde ideja o ~i{}enju, bilo ono etni~-
ko, ovako ili onako, ali o ~i{}enju onih sa kojima se ne slaèmo – i da-
lje validna, da ti moè{ da iza|e{ na televiziju da to izgovori{ i da o~e-
kuje{ da }e jedan deo ljudi to da podrì. Pa to nije normalno.
Recimo ja, kojem je svejedno da li je Crna Gora u jednoj dràvi sa Sr-

bijom ili nije, mo`da sam ja {ljam. Pa sad i za Kosovo, isto mi je sve-
jedno, volja im, ho}e u jednu dràvu, ne}e, ne ti~e me se. Ne vidim ka-
ko to uti~e na moj ìvot i na ono ~ime se ja bavim i na to kako ja ì-
vim i sve ostalo, i mo`da sam ja zbog toga {ljam i neko }e hteti da me
o~isti. E, videli smo kako se ~isti i sad ti treba da ìvi{ sa tim. Ali nije
to samo problem {to su neki ljudi izloèni agresiji, problem je {to se
~itav jedan deo dru{tva zapravo sprema da postane zlo~inac. Ja za-
pravo znam da ìvim u dràvi u kojoj se jedan deo gra|ana stalno po-
ziva da budu zlikovci, a drugi deo gra|ana ìvi stalno izloèn tome da
}e postati `rtva. Pa kakvo je to dru{tvo?
Rekli smo da imamo grupu ljudi u Srbiji koja poslednjih 20 godina

konstantno donosi pogre{ne odluke. Da li ti ljudi trpe ikakve posledi-
ce? Pa ne, oni imaju uspe{ne firme, oni u svojim li~nim ìvotima do-
ìvljavaju nekakav prosperitet. Zna~i, dru{tvo koje 20 godina trpi po-
sledice njihove pogre{ne politike, njihovih pogre{nih odluka, to dru-
{tvo njima i dalje iskazuje po{tovanje. Evo, iz sasvim li~nog iskustva,
po{to sam studirao u toj Budimpe{ti i s vremena na vreme vadio vi-
zu, preko puta zgrade ambasade Ma|arske je da li ku}a, da li {ta Mi-
hajla Markovi}a. Zna{ kao, mi smo stajali u tim redovima, nas ne
znam koliko, stotinjak, a Mihajlo Markovi} izlazi iz ku}e prekoputa
i ~eka ga taksi, on odlazi negde. Ti vidi{ ~oveka koji zapravo ne mora
uop{te da posumnja u svoja ìvotna opredeljenja, jer on nije trpeo po-
sledice svojih ìvotnih opredeljenja – ja ih trpim, jer ja stojim u tom
redu i gledam njega. Njemu je sad ba{ to super {to je on dostojan-
stven, {to on ima neku svoju ideju, pa ono, uporno glavom o zid, ba{
je to super. Onda su mi prijatelji koji su tako|e stajali u tom redu, re- Dejan
Ili}
kli, zna{ ono, zovu te na mobilni, ne znaju kako da prekrate vreme u
tom redu: „Ej, zna{ koga smo videli?” Ja kaèm: „Znam koga ste vide-
li”. A niko od nas nije, bre, bacio ni grudvu snega. Mo`da i nije treba-
lo, i ne treba da se baci grudva snega, ne treba, neka, nema veze, pro-
}i }e sve to.
CeSID je zapravo nastao iz te neke konfliktne situacije posle lokalnih

izbora 1996, gde si ti zapravo video da je kra|a u pitanju, a nisi mo-
gao da pokaè{ da je kra|a u pitanju. I onda je CeSID, da se ne bi ta-
kve stvari vi{e doga|ale i kad se dogode da znamo ta~no {ta se dogo-
dilo, da moèmo to da pokaèmo prstom, po~eo da radi i CeSID nama
zapravo ovde stoji kao neki garant demokratskih institucija u Srbiji
i jako je bitno da mi takve garante imamo. A ti si spreman da institu-
ciju koja je u stanju da bude taj garant zgazi{, zato {to su negde lju-
di odlu~ili ne{to drugo, {to sa CeSID-om nema nikakve veze, CESID je
prosto samo bio u stanju da to predvidi. Pa ja se samo pitam {to ljudi
kojima je bilo stalo do toga da Crna Gora ostane u zajedni~koj dràvi
sa Srbijom prvo nisu zamolili CeSID da radi ispitivanje javnog mnje-
nja u Crnoj Gori i da vide kako se kre}e raspoloènje ljudi. I drugo, {to
nisu zamolili CeSID da im da rezultate kako ljudi u Srbiji vide odvaja-
nje Crne Gore. Postoje na sajtu CeSID-ovom ti rezultati, preko 50 od-
sto gra|ana Srbije je èlelo da Srbija i Crna Gora ostanu jedna dràva,
ali je manje od {esnaest odsto njih verovalo da }e to i da se dogodi.
A druga stvar, zna~i, Aleksandar Simi} se javlja u program te no}i i

kaè ovako: „Ne}u da komentari{em to u Crnoj Gori, ali ho}u vama da
kaèm, kako vi smete da pozovete Marka Blagojevi}a da vam da svo-
ju prognozu? Uostalom, postoji zakon za ka`njavanje onih koji {ire
la`ne informacije”. Davanje prognoza ne moè biti la`na informacija
po definiciji, zna~i, predvi|anje da }e se ne{to dogoditi moè biti ta~-
no ili neta~no, a ne moè biti la`no i istinito. I ti vidi{ zapravo da on
~ovek... ali, to je stvarno meni bilo beskrajno zabavno, on ima tu ne-
ku svest kao malo dete, ti si sad rekao da }e to da bude i to se desilo,
i ti si kriv, jer si ti to rekao, urekao si nas. Savetnik predsednika vla-
de operi{e u kategorijama – e da nisi rekao, toga ne bi bilo. Aleksan-
02.06.06.
dar Simi} koji preti tu`bom zbog {irenja la`nih informacija pravi lo-
gi~ku gre{ku, pa pokazuje da mo`da i ne ume dosledno da misli, {to
je stra{no jer je savetnik predsednika vlade, a drugo, pokazuje da je
potpuno iznena|en rezultatom, {to zna~i da se oni time nisu ozbiljno
bavili, da nisu gledali istraìvanja. Pa, ljudi u Srbiji su im rekli da }e
308 biti nezavisna, jer je samo {esnaest odsto njih verovalo da }e Srbija i
Crna Gora ostati zajedni~ka dràva. Zna~i, obi~an gra|anin u Srbiji
je pametniji od savetnika predsednika vlade.
Ja bih tu izjavu Slobodana Samardì}a: „Albanci ìve u kuli od slono-

va~e” zapravo ~itao na jedan drugi na~in. Mislim da se kod na{ih sa-
vetnika, pregovara~a, koga god, i dan-danas pojavljuje potcenjiva~ki
ton prema njihovim sagovornicima koji dolaze u ime albanske stra-
ne. Ja ne znam kako su ti ljudi u stanju da pregovaraju, ako oni ne po-
{tuju svoje sagovornike. Hajde da raspletemo {ta sve ova izjava zna-
~i. Ona zna~i – ti ljudi nemaju pojma, oni se zanose nekakvim ideja-
ma, ali nikad ne}e to ostvariti, ja im to kaèm. Prezir prema onome s
kim pregovara{, nipoda{tavanje onoga sa kim pregovara{, zapravo je
izraz odre|ene nemo}i. U jednom delu tih postmodernisti~kih teorija
postoji verovanje da je svaki iskaz performativan, dakle, da }e ono
{to ja kaèm biti bez obzira na sve, zna~i bi}e, ja sam izgovorio i to je
tako. I ~ini se da se oni pona{aju u skladu sa tim.
Evo, Predrag Bulatovi} pi{e Havijeru Solani i on kaè ovako: „Mi ne

priznajemo rezultate referenduma i traìmo da se ponove glasanja
na 180 bira~kih mesta”. Malo posle slanja ovog pisma, njegova parti-
ja, SNP, izdaje saop{tenje u kome kaè: „Nije ta~no da je Bulatovi} re-
kao da ne}e priznati rezultate referenduma, on je samo rekao da re-
ferendum nije bio demokratski i da ne izraàva volju gra|ana Crne
Gore”. Evo, neka meni neko kaè {ta je zapravo Predrag Bulatovi} re-
kao, ja ne znam {ta je on rekao, ali to da je va`no samo da ti ne{to ne-
gira{, pa da li }e{ ga negirati na jednom, drugom ili tre}em nivou, ali
sa svim tim negacijama ti veruje{ da }e{ posti}i to da se ono {to se de-
silo zapravo nije desilo. To je izgleda neka vera koja je ovde dosta ja-
ka. Ja stvarno po~injem ozbiljno da razmi{ljam da bi umesto ovih sa-
vetnika koje trenutno ima predsednik vlade mo`da trebalo da pozove
neke vra~eve, neke ljude koji se bave magijom, jer je to neka vrsta
magijskog mi{ljenja. To je bacanje vrad`bina, zna{, kao desilo se, ali
ako mi kaèmo da se nije desilo bi}e kao da se nije desilo. Ili, neko je
rekao da }e se ne{to desiti, pa se to desilo, pa nisu krivi ljudi koji su
glasali, nego je kriv taj koji je to rekao. Hajde da kaèmo, evo, ulazi-
mo u tu sferu, od sad }emo politiku Srbije i odluke koje su u vezi sa
kvalitetom ìvota gra|ana u Srbiji donositi tako {to }emo bacati pa-
sulj i onda }emo da vidimo {ta nam kaè pasulj i tako }emo da odlu-
~ujemo. Pazi, ~ak nije isklju~eno da bismo tada mo`da bolje pro{li.
Uìce je ~udesan grad, Uìce je grad u kome ~ak i Gra|anski savez jo{
Dejan
uvek ima pristojan odbor i sad je bio taj opoziv i skidali su gradona- Ili}
~elnika Demokratske stranke. Iza{lo je 26 odsto ljudi, 54 odsto je bi-
lo da se on opozove, a 40 i ne znam koliko posto je bilo da se ne opo-
zove. Zna{ ti kakav je to {amar za Demokratsku stranku. Da ti u Uì-
cu ne moè{ da se izbori{ da zadrì{ svog gradona~elnika, to je ba{
ozbiljan problem. U Uìcu je procentualno vi{e ljudi na predsedni~-
kim izborima glasalo za Borisa Tadi}a nego u Beogradu. Zna~i, {ta se
dogodilo? I drugo bih se zapitao kakav je odnos izme|u oca i sina, da
li je otac u ovom trenutku toliko va`na osoba u Srbiji samo zato {to
je on akademik i {to je ugledan nau~nik, filozof, {ta god. Pa nije ta~-
no, jer ga u periodu pre nego {to je sin postao predsednik nije bilo
nigde. Njegov ponovni uspon u javnosti zapravo se vezuje za vreme
kada sin postaje predsednik i ti vidi{ sad kako otac vu~e legitimitet
iz pozicije svog sina.
I onda sin mora da kaè – to tako ne moè. Ja nigde nisam video da se

sin ogradio od politi~kih istupa oca, a morao je da kaè – ja sa politi~-
kim istupanjima svoga oca nemam ni{ta. Mo`da sin misli da se to
podrazumeva, ali se naàlost ne podrazumeva, jer politika je stvar
onoga {to se izgovori, a ne onoga {to se uradi ispod stola i {to se even-
tualno podrazumeva. Zna~i, mora{ da kaè{, ~ak da svi mi znamo da
je to tako, mora{ to da izgovori{, jer zapravo se ispostavlja da, budu-
}i da je otac sedeo na tom skupu u Centru „Sava”, iza|e na isto kao da
je i sin sedeo, jer sin nije rekao – ja ne mislim isto {to i moj otac. Mi-
slim, meni je u jednom trenutku pre nekog vremena postalo jasno da
mi u Srbiji vi{e ne govorimo o godinu dana, dve godine, pet godina,
mi u Srbiji govorimo o 15, 20, 30 godina. I ispostavi}e se, a meni je ào
{to }e to tako da bude, da je Boris Tadi} umesto nekoga ko je mogao
da uti~e na stvari, zapravo bio samo posledica nekih dugotrajnih pro-
cesa, zna~i, ne neko ko upravlja, ne neko ko odre|uje smer, nego ne-
ko ko je posledica tih nekih kretanja.
Ja sam imao neka o~ekivanja da }e nama brzo da bude dobro, stvarno

sam imao i bio sam spreman da radim za to. A zna{ koja je moja pred-
stava o tom radu? Moja predstava je da mi, svi gra|ani Srbije, treba
02.06.06.
da radimo neko vreme maltene bez ikakve nadoknade, samo da ima-
mo da jedemo, da bismo dostigli neki stepen, da bismo onda mogli da
ra~unamo i na odre|ene privilegije i na nekakvo uìvanje i sve osta-
lo – toliko je ova zemlja razvaljena. Ja sam mislio da je to mogu}e, a
onda sam shvatio da nema brzih re{enja i nema brzog pobolj{anja, ne
310 zato {to su sad tu zli ljudi, nego zato {to strukturno nema uslova za
brzo pobolj{anje. Dakle, primer Beogradskog univerziteta – sad kad
bismo krenuli da radimo, imali bismo nekakav povoljan rezultat za
10 ili 15 godina. Ja sam negde shvatio, zna~i ovo pri~am samo za sebe,
kako ja preìvljavam sve ovo – pa dobro, 20 godina – 20 godina, toliko
nam treba, koliko smo zla napravili mo`da je to i fer, mo`da je to u re-
du. I onda sebe pripremam za te neprijatne stvari, da se ne iznena-
dim, kao {to se iznena|uju savetnici, da znam kako da reagujem, kao
{to savetnici ne znaju i da kao imam neko obja{njenje za to da bih se-
bi i drugima mo`da u~inio da nam bude malkice lak{e. I da slu{am
druge {ta mi pri~aju.
Prisustvovao sam predavanju Vojina Dimitrijevi}a na Centralnom

evropskom univerzitetu o tome kakav on ishod o~ekuje od procesa
povodom tu`be Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za ge-
nocid. U publici su sedeli Nenad Dimitrijevi} i Tibor Varadi. Vojin Di-
mitrijevi} je probao da objasni da ta tu`ba stvarno ne stoji na ~vrstim
nogama, me|utim, on je rekao da taj tim koji je zastupao Srbiju i Cr-
nu Goru zapravo stra{no lo{e vodi postupak. Jedino je Tibor Varadi
kao razuman ~ovek u tom timu bio za to da se ospori uop{te mogu}-
nost da se ta tu`ba procesuira, dok su svi ostali pri~ali da nije bilo ge-
nocida, a i ako ga je bilo da iza toga ne stoji Srbija i Crna Gora. Oni su
osporavali sadràj tu`be, dok su ti razumniji ljudi, poput Vojina Di-
mitrijevi}a i Tibora Varadija rekli – ako neka {ansa i postoji, ona po-
stoji samo u tom domenu ~isto formalnih stvari. Onda je Nenad Dimi-
trijevi} iz publike rekao – meni je ào {to je profesor Tibor Varadi u
tom timu, razumem ovo {to govori profesor Vojin Dimitrijevi}, ali ne
razumem ne{to drugo. Za{to se mi pozivamo na nekakve formalne
razloge, a znamo da se to dogodilo, kad je mnogo po{tenije, ~asnije,
ljudskije, brate, da kaèmo – jeste, desio se genocid i mi jesmo odgo-
vorni za to i kaìte {ta sad treba da uradimo, eda bismo makar ubla-
ìli {tetu, da bismo stvari koliko-toliko popravili.
Svetlana Luki}:
Bio je ovo Dejan Ili} iz Fabrike knjiga. Za kraj Pe{~anika slu{ate pisca
Marka Vidojkovi}a.
Marko Vidojkovi}:
Meni je uàsno drago zbog Crnogoraca, najdraè mi je u stvari bilo
zbog ove na{e ekipe. Postao sam odvratan, jer mi je uàsno drago ka- Marko
Vidojkovi}
da gledam Ko{tunicu i Vladetu Jankovi}a ili Milo{a Aligrudi}a ili [a-
mija ili bilo koga iz te ekipe kako se na bilo koji na~in nervira. I o~i-
gledno da ih je ovo sa Crnom Gorom uàsno pogodilo, to je jedna od
le{ina na kojoj su oni igrali, ta Jugoslavija, odnosno velika Srbija i to.
Sve {to ukazuje da }e Srbija biti sve manja na jedan perverzan na~in
ipak odgovara stanovnicima te Srbije, zato {to se kona~no bliìmo
potpunom ogoljavanju. E, a kad do|emo do toga da treba da radimo
ne{to sa ovim {to je ostalo, mislim da bi najgluplja stvar bila dati Ko-
{tunici ili nekom od bilo kojih aktuelnih politi~ara da pravi ustav.
Oni su svi obe}avali ustav jo{ od 2000, a ustava nigde ni u tragovima
nije bilo, naro~ito posle \in|i}eve smrti, tako da bilo kakva samoini-
cijativa, gra|anska inicijativa ili ne{to {to ima ikakvog smisla moè
da ima veliku {ansu da uspe, naro~ito pored ovakvih politi~ara. Tre-
ba prvo po~istiti njih i poku{ati da predloì{ ideju koja }e da nai|e na
nekakav odjek u narodu. Ja ne verujem da je to vi{e velika Srbija ili
bilo kakva Srbija sa tim velikim s.
Mislim da se realno ne}e mnogo toga ni promeniti, zato {to }e sigur-

no u tu Crnu Goru mo}i da se u|e sa li~nom kartom, a sve ostalo je
potpuno isto kao {to je bilo i pre referenduma. Imam dosta bliskih
prijatelja, koji su potpuno poraèni i na~isto su sjebani zbog toga {to
sad odjednom ìvimo u dve dràve. Kakve dve dràve. A {to se njih do-
le ti~e, jednostavno imaju jednu muku manje, ta jedna muka manje
ima dve glave i zove se Ko{tunica i Amfilohije Radovi}, tako da, eto,
imaju sad samo Mila kao jedinu preostalu muku. Oni su ljudi potpu-
no imali pravo da uhvate i da se otcepe, jedino {to me smaralo to je
{to smo morali da ~ekamo tri godine da se to desi. Nisam ba{ siguran
da je \in|i} ìv, da bi se to ovako zavr{ilo, ali izbegavam da razmi-
{ljam u tom domenu {ta bi bilo kad bi bilo, jer jednostavno, da je \in-
|i} ìv druga~ije bi bile mnoge stvari, pa tako mo`da i referendum o
samostalnosti Crne Gore. I druga~ije bi gledali na stvari, ne bi mo`da
bili ovoliko nadrkani i ogor~eni kao {to smo sad.
Ovakvo brutalno razra~unavanje sa protivnicima koji su do ju~e bili
02.06.06.
u tvojim redovima, to je i Milo{evi} radio na malo druga~iji na~in –
dobro, on je ubijao. Mislim, kad Ko{tunica ovo radi, to je meni jedna-
ko kao kad Milo{evi} ubija. Jednostavno, svaka ideja i svaki ideal iza
koga oni navodno stoje, automatski mora da ti bude sumnjiv i ti auto-
matski mora{ da traì{ neko burazersko povezivanje. Mislim, G17
312 plus, koji je nastao na \in|i}evoj smrti, naravno da mora da bude ne-
kako sudbinski, karmi~ki najsmrdljiviji deo te vlade. Oni su to zaslu-
ìli zbog na~ina na koji su nastali i zbog na~ina na koji su do{li na
vlast. Hajde da kaèmo da su Ko{tunjavi i DSS zaista pljuvali po \in-
|i}u jo{ od 2000, ali ovi su nastali, prvo, posle \in|i}eve smrti, a on-
da su na svemu tome krenuli da proizvode afere i tako do{li na vlast.
Imamo predsednika skup{tine koji je sam po sebi karikatura. Eto, {ta
moè piscu da se desi, on i Vuk Dra{kovi} su primeri {ta moè da ti se
desi ako se upetlja{. Ja }u zaista na ta dva primera da u~im da se ne
petljam previ{e u politiku.
Mene ni od koga od njih ne moè da bude strah zaista, jer to je kao

kad bi te bilo strah od pred{kolskog deteta. Nikad izvini je na najbo-
lji na~in pokazao celu tu ekipu, oni su ìvi ljudi koji su karikature,
oni sami od sebe prave cirkus, i Mla|an Dinki} i svako drugi u toj vla-
di, a i u opoziciji je deo tog cirkusa. I meni oni svi zajedno izgledaju
kao jedna cirkuska trupa koja je opasna samo zato {to smo joj mi do-
zvolili da bude opasna. Ako uspeju da zavr{e privatizaciju nekim ~u-
dom do dolaska radikala na vlast, onda zaista ne mislim da }emo da
vidimo neku posebnu razliku izme|u radikalske i ove sada vlade, za-
to {to su oni meni svi deo jednog istog cirkusa – osim ako radikalima
ne{to ne dune da krenu da ponovo vra}aju raznorazne srpske terito-
rije. Ali ne{to mi se javlja da im ne}e to biti ideja.
Svetlana Luki}:
I onda odjednom ju~e ili prekju~e kao ~upavac iz kutije izlazi Slobo-
dan Samardì}, kao na{ plan je da Kosovo 20 godina ostane u sasta-
vu Srbije. U istom tom cugu kaè i kako to {to Albanci ho}e nezavisnu
dràvu samo zna~i da oni ìve u kuli od slonova~e. I \ukanovi} i Al-
banci su u kuli od slonova~e, a oni su kao ~vrsto na zemlji.
Marko Vidojkovi}:
Naravno, naravno, oni su oduvek ~vrsto na zemlji i oni su eksperti da
se kasno sete. Zna~i, jako je super {to su se oni setili sad da nude Al-
bancima 20 godina. Ja se smejem, mogu da zamislim tek {ta Albanci
rade kada ~uju takvo ne{to. Kada ve} Kosovo ni na kakav na~in nije u
sastavu Srbije. To bi bilo kao da te neko pusti iz zatvora, ali ti si u fa-
zonu – ne}u, ho}u nazad u zatvor. Mislim, to bi bilo isto kao kad bi
sad Albanci rekli – e, okej, super bi bilo, evo, bi}emo jo{ 20 godina pod
Srbijom, lepo, va{a vojska na granicama, policija va{a. To nikad niko
tamo ne}e re}i, a ja mislim da niko normalan ne}e njih na to naravno Marko
Vidojkovi}
ni da natera, kao {to su nas naterali da se povu~emo sa tog Kosova,
uz tone i tone ba~enih bombi. Jeste, sad }e da nas vra}aju nazad na
pregovorima u Be~u. Pa to je jo{ jedna od tih suludih ideja i, brate mi-
li, dok ne nahvataju ovog Ratka Mladi}a, sad se pominje i Karadì}
kao jedan od uslova, i naravno, svi smo mogli da pretpostavimo da }e
kao {to je isko~io ~upavac od Samardì}a, evo, ovi }e s druge strane
kao jednog pravog, original ~upavca da izbace Radovana Karadì}a i
da kaù – ej, ljudi, mislim, ne samo da niste uhvatili Mladi}a, nego da
vas podsetimo da je tu i Karadì}.
Smi{ljanje tih nekih degenskih planova o tome da }e to da bude za 20

godina bi bilo super da si ti predao Mladi}a, da si pomogao da se
uhvati Karadì}, da si prvi oti{ao i pruìo ruku Crnogorcima koji su
se osamostaljivali, e, onda bi mo`da mogao da igra{ i na tu kartu. Oni
}e samo da se smeju tim na{im predlozima, dok god ne budemo izne-
li predlog – evo, mi predlaèmo da Kosovo bude nezavisno. E, to je je-
dini predlog na koji se niko na zapadu ili na Kosovu ne}e smejati, ali
mi smo sami krivi za to.
Sad za vikend sam svirao sa bendom u Hrvatskoj, u Kutini. I sad, go-

mila onih pankera, njima je uvek egzoti~no kad do|e neko iz Srbije,
iz Beograda, svima je glavna tema bila ta Crna Gora, zato {to, evo ka-
kvu sliku o nama pravi ova vlada. Zna~i, da tamo neki pankeri iz Ku-
tine misle da su tamo neki pankeri iz Beograda silno pogo|eni otce-
pljenjem Crne Gore. Oni i dalje misle da su ~ak i pankeri u Srbiji kon-
zervativci i da smo mi svi za ujedinjenu Srbiju i Crnu Goru – a nas ba{
briga. To moè da te nervira samo ako i dalje u glavi ima{ veliku Sr-
biju, a ako u glavi ima{ Evropsku uniju, tebe onda ba{ briga, zato {to
su sve te zemlje u evropskim integracijama. Zna~i, svaka }e pre ili ka-
snije, osim mo`da nas, koji }emo da se setimo da bi mo`da mogli da
u|emo u Evropsku uniju kad se Evropska unija raspadne, ali svi oni
su na putu ka Evropskoj uniji. Meni je nekako drago za svakoga ko je
na putu ka Evropskoj uniji, pa mi je utoliko draè ako je pripadnik
na{eg naroda. Pre nas }e da u|e u Evropsku uniju, super, ba{ mi je
02.06.06.
drago, oni su izvukli bulju.
Ne smemo zaboraviti da su svi ùti mediji njihovi, oni i dalje Ko{tu-

njavog zovu Voja. Jebo te Voja. Mislim, oni imaju najodvratnije medi-
je u svojim rukama, medije koje narod najvi{e voli da ~ita, oni su na
krilima tih medija i do{li na vlast. I dalje ti mediji njih ne pljuju, ne-
314 go i dalje pljuju, ne znam, Zorana \in|i}a i eto, malo Tadi}a. Narodu
je jednostavno lak{e da bude zaglupljen, jer s druge strane nema
zdravu opciju koja mu se nudi, ne postoji zdrava opcija. I zato narod
mora sam da uzme i da sedne i da razmisli {ta mu je opcija umesto ve-
like Srbije, jer mi i dalje funkcioni{emo po principu sve manje Srbije.
Moja je zato ideja bila i ne samo moja, nego nekako sama od sebe je
po~ela da se javlja, ~ak van Beograda, o toj takozvanoj debeogradiza-
ciji Srbije. Pri tom, ti ljudi moraju da znaju da beogradizacija Srbije
ne zna~i da sad gra|ani Beograda ìve bolje nau{trb Srbije, nego da
jedna ekipa koja je smestila svoja dupeta u fotelje, koje se igrom ne-
sre}noj slu~aja nalaze u Beogradu, maltretira i Srbiju i Beogra|ane.
Jednostavno to moè da se razbije vrlo radikalnom decentralizacijom
i davanjem ogromne autonomije svakom regionu u Srbiji ponaosob,
â~ku, Ni{u, Uìcu, Kragujevcu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi,
nemam pojma.
Zna~i, jedino re{enje posle odlaska Kosova, je da svaki region, odno-

sno svaki grad u Srbiji okupi oko sebe nekoliko manjih gradova, da se
naprave jednostavno neki prirodni regioni unutar te srpske dràve i
da svaki region po~ne da upravlja svojim parama, pa onda jednostav-
no ne}e da ti odre|uje Velja Ili} ili ko sedi u Beogradu da li }e tebi da
bude izgra|ena fabrika cigareta ili ne znam ni ja {ta, nego }e{ ti jed-
nostavno sam da vidi{. Ako Kikinda ima velika nalazi{ta nafte, onda
}e oni ljudi sami da vide kako }e najbolje da ìve. To je decentralizaci-
ja, ali jedna radikalna decentralizacija, zna~i, maltene na konfederal-
nom principu. Vi{e od autonomije, manje od nezavisnosti. Ako se to ne
desi, definitivno }emo da propadnemo kao narod i kao ovaj patrljak od
zemlje koji je ostao. Ili }e to da bude {ta – unitarna Srbija sa centrom
u Beogradu bez Kosova, pa to je odvratno, to boli, za svakoga ko iole
voli ovaj narod i ovu zemlju. Zna~i, ako smo ve} doìveli apsolutni po-
raz jebavaju}i se sa velikom Srbijom, onda daj da ovaj ostatak poku{a-
mo na neki drugi na~in da organizujemo, jer sad smo ostali samo mi.
I za{to bi sada nama ovde nekakav Ko{tunjavi ili nekakav Dinki} ili
nekakav Toma Nikoli} ili nekakav Tadi}, bilo ko, organizovao zem-
lju? Izvini, ja mislim da ovde narod ima da se mnogo vi{e pita od {a-
~ice bandita koji su na vlasti i u opoziciji. Jednostavno ljudi moraju
da shvate da nema vi{e tate, da nema vi{e vo|e ~opora, da nismo vi{e
~opor, nego da je krajnje vreme za jednu potpunu individualizaciju i
da ~ovek shvati da vredi ne zato {to je Srbin, nego zato {to ne{to ume Marko
Vidojkovi}
da uradi ili zato {to je zavr{io neki fakultet ili zato {to je za ne{to spo-
soban, osposobljen, a ne zato {to je Srbin, jer dok god mislimo da smo
mnogo vredni zato {to smo Srbi, mi }emo da najebavamo i Srba vi{e
biti ne}e.
Zna~i, ovde sigurno postoji jedna normalna ve}ina, tiha ve}ina, samo
ih treba nekako naloìti da su oni ti koji su glavni i to na nekom naj-
individualnijem mogu}em nivou. E, ta nespremnost naroda da uzima
stvar u svoje ruke i da se bavi sobom je dovela do toga da jedna ekipa
besprizornika vlada ovom zemljom maù}i joj o~i nekim stvarima ko-
je su prevazi|ene jo{ 5. oktobra. Ba{ me briga da li }e neko da gleda
Mladi}a kao heroja u situaciji u kojoj ti njemu postavi{ druga~ija pra-
vila igre. Nema veze, misli ti privatno za Mladi}a da je heroj i ti pri-
vatno budi nevi|eni pravoslavac, ali privatno, a ne javno. I taj isti srp-
ski narod je rekao – u se i u svoje kljuse, a ne da se bavi{ Ratkom Mla-
di}em, Albancima na Kosovu, Crnogorcima u Crnoj Gori ili ma{ta-
njem da }e Republika Srpska jednog dana imati referendum i izgla-
sati nezavisnost i povesti nas u Evropsku uniju.
Pa ja mislim da je vi{e nego o~igledno da ovde u ovom avionu nema

pilota i da se ovaj avion ru{i i da }e da se sru{i, i da se mo`da ve} i sru-
{io. Opsednut sam onim emisijama na „National Geographic” o onim
avionskim nesre}ama, pa sam gledao kako se neki avion sru{io usred
Japana i onda su tako oni putnici koji su ostali ìvi tokom no}i umi-
rali ~ekaju}i da do|e pomo}. Mislim, mo`da je bolje re}i da se avion
sru{io nego – evo, samo {to se nije sru{io, jer dok si ti u fazi – samo
{to se nije sru{io, samo {to se nije sru{io nekakav Ko{tunjavi ili ne-
kakav drugi lik moè da ti prodaje pri~u – evo, sad }u ja da ga dignem,
pa }emo ponovo mi da odletimo u veliku Srbiju ili ne znam ni ja gde.
Ali ne samo da nema pilota, nego mislim da je pilot mrtav i da sad ne-
koliko putnika, smanjeno ura~unljivih, poku{ava da letelicu koja je
ve} pala ponovo pokrene i da ona negde uzleti. I onog momenta kada
bude privatizovano sve u ovoj zemlji, piloti }e biti oni koji su vlasni-
ci kapitala, odnosno koji su vlasnici zemlje i to jeste u stvari su{tina
02.06.06.
Evropske unije ~ak – da je pilot onaj ko je vlasnik kapitala.
Sad ne moè niko da me ubedi da se pod ovom vladom privatizacija

odvija besprekorno po{teno, zna~i, definitivno tu ima igra~a samo ta-
kvih, ko zna kakvih. Mislim da oni samo glume budale i da oni glume
cirkus, ali da su se u tome malo pogubili zato {to tu nema nijednog
316 velikog igra~a, nego su to sve nekakvi tako sitni dripci – ~as jedan
najebe, ~as drugi najebe, ~as tre}i najebe. Problem je {to se na ovoj
drugoj strani i dalje, od kad sam pro{li i pretpro{li put bio u Pe{~ani-
ku, ni{ta nije promenilo, i dalje ne postoji nikakva opcija koja jasno i
glasno nudi ne{to drugo. LDP govori {ta je realnost u vezi sa tim ve-
likosrpskim snovima, ali opet, ne nudi se opcija dva, jer ako kao opci-
ju nudi{ poraz, to nije ba{ ono {to narod o~ekuje. Ti jednostavno mo-
ra{ da kaè{ da smo mi taj poraz doìveli i da nas sad neko zajebava
maù}i nam o~i kako to jo{ nije poraz, ima jo{ {anse za nas, za Koso-
vo. Meni je na kraju malo i bezveze kad sednem i razmi{ljam koliko
ja serem po toj vladi Vojislava Ko{tunice, a ja verovatno u ovom tre-
nutku ìvim bolje od 90 odsto stanovni{tva ove zemlje. Gde je tih 90
odsto ljudi koji ìve gore od mene, a koji }ute? Mo`da je re{enje u to-
me da ja po~nem da hvalim ovu vladu.
Mislim, ja sam sad u fazonu da bih ja prvi oti{ao odavde ako bih imao
neku iole normalnu ponudu, da odem negde i da tamo se bavim ne-
kim poslom kojim se ovde bavim. Pa jeste hevi. Ja ne znam, ne vidim,
a stvarno sam gledao da vidim kakva opcija bi mogla da natera mene
i ljude bliske meni da ostanemo ovde, ipak posle svega, jer ja se zai-
sta ne zadovoljavam time {to ekonomski dobro ìvim. Meni treba ze-
mlja u kojoj }u ja da vidim zaista nasmejane ljude oko sebe, da moji
prijatelji isto super ìve. Pa za{to bih ja ìveo u zemlji gde su svi oko
mene sjebani, biti car u zemlji sjebanih, biti najprodavaniji pisac u
zemlji sjebanih – ma to je uàs. Sve je uàs u zemlji sjebanih. Meni je
pre svega mojih ~italaca ào zato {to oni ìve lo{e. Ja kapiram da su
ljudi koji ~itaju moje knjige negde na sli~nom emotivnom nivou kao
i ja, i ja znam da je to gomila ljudi kojima u su{tini nije dobro.
Ve} imamo situaciju da je vi{e dosta. I jeste dosta, i ne moè vi{e, ali
ne mogu ja i Ceca Luki}, Vukovi}, nas troje }emo sad i Teofil i nas sto
i ne{to {to smo pri~ali u Pe{~aniku, ne moèmo mi da budemo ti koji
}e sad da viknu – e sad dosta, idemo ne znam ni ja {ta da uradimo. Mi
to ina~e vi~emo, samo treba da i narod ose}a da je prekipelo. Ta
ogromna apatija je dokaz da je prekipelo. Na nama kojima je isto pre-
kipelo, a trtimo se tu da pri~amo javno, je da ponudimo neku alterna-
tivu kad ve} politi~ari ne umeju da ponude alternativu. Nemam poj-
ma, na nivou bukvalno pokreta, jer i tebe i mene savr{eno ne zanima
da se bavimo politikom, a bavimo se ovako privatno politikom, stal-
no pri~amo o politici.
Marko
Nama je potrebna jedna kulturna revolucija, neka revolucija identite- Vidojkovi}
ta ovog naroda i onoga kuda }e on da se kre}e. Nama je tek sad po-
trebna revolucija. Ne treba narod sebe da potcenjuje, mi treba politi-
~are koji su na vlasti da potcenjujemo, jer oni i jesu za potcenjivaje.
To je prosto sramota, ja prepoznajem degenerike iz svojih odeljenja u
osnovnoj i u srednjoj {koli, ne bukvalno, ali takav tip li~nosti, koji
sad upravljaju celom zemljom. I nisam ja jedini, svi ih prepoznajemo,
tu ekipu. Kako je mogu}e da ta ekipa vlada zemljom? Kako je mogu}e
da ta ekipa vodi ovaj narod? Pa, ni ne moè da ga vodi, naravno da se
sru{io taj avion ~im su seli u njega. Nego, jednostavno, evo, hajde, vi-
de}emo, nemam pojma, ja }u sada da sednem pa }u da ispiram mozak
svojim idejama ljudima i uvek }u da pri~am {ta ja mislim da bi ovde
trebalo da bude ili }e na kraju da se zavr{i upravo tako {to }e Vidoj-
kovi} da bu{i, bu{i, bu{i po inostranstvu i kad dobije neku okej ponu-
du, Vidojkovi} }e da zapali. Nije meni cilj da zapalim u inostranstvo,
meni je cilj da od Beograda napravim neko inostranstvo, u koje }e ne-
ko rado da do|e.
Dok god se ne pojavi neka jasno koncipirana alternativa u vidu po-

kreta ili organizacije ili stranke, ~ega god, uvek treba izlaziti na izbo-
re i nipo{to ne dozvoliti radikalima da dolaze na vlast, jer me|u radi-
kalima postoje ljudi koji su pucali i ubijali druge ljude ili su direktno
odgovorni za smrt drugih ljudi, {to isto vaì i za SPS. Svako je bolji
od njih, ako ni zbog ~ega drugog, a ono zbog toga {to su oni stranke
ubica. Jednostavno, ne sme se desiti, mada }e se verovatno desiti da
takva stranka do|e na vlast i da sada glume mo`da ~ak i neke Evro-
pejce. Do|emo u situaciju da o Maji Gojkovi} razmi{ljamo, kao ~ekaj,
~ekaj, pa ipak je ona...
Svetlana Luki}:
Da li si ~uo one repere iz Ni{a sa „Kolji, Ratko, kolji”?
Marko Vidojkovi}:
02.06.06.
Jedna drugarica iz Novog Pazara mi je to poslala mejlom. Pa idioti, to
treba govnavom motkom prebiti, jer ako on moè da zove na klanje,
onda ja mogu da zovem da ga neko prebije motkom, mislim, ko ga je-
be. Trebalo bi, ako je iole normalna zemlja i da ode u zatvor.
318 Svetlana Luki}:

Ti kad {alje{ poruke – ne Ratko Mladi} u Hag, kada njegove slike no-
se razni ~lanovi vlade ili im je simpati~an, to dok do|e do nekog tako
polusveta, kao {to su ti reperi iz Ni{a, onda se to pretvori u „Kolji, Rat-
ko, kolji”.
Marko Vidojkovi}:
Drago mi je {to nije iz Beograda taj som i svako mora da prepozna u
svom dvori{tu tu budalu i da ga odmah odstrani na bilo kakav na~in.
Svetlana Luki}:
Bio je ovo pisac Marko Vidojkovi}. U ovom ~asu u Medija centru po~i-
nje promocija zbornika Zoran \in|i} – etika odgovornosti. To je zbor-
nik koji je priredila gospo|a Latinka Perovi}, na njemu je radila skoro
dve godine. Na promociji }e govoriti izme|u ostalih Vladimir Gligorov,
Vladimir Goati, Sonja Biserko, Olga Manojlovi}-Pintar i jo{ nekoliko
ljudi. Dakle, u 11 sati, a mi }emo idu}e nedelje imati izve{taj sa ovog
doga|aja.
Hvala {to ste slu{ali Pe{~anik, pozdravljaju vas Marko Perunovi} re-
alizacija, Petar Savi} montaà i Svetlana Vukovi} i Svetlana Luki}.
Prijatno.
PE[ÂNIKFM, 09. 06. 2006.
KIDNAPERI DEMOKRATIJE
Usta{a je svako ko ne misli kao srpski radikali...
Kada sa isukanim noèvima u|u u va{e spava}e sobe, on-

da }ete znati {ta je istina...
Kako smo stigli do toga da î~ino unu~e predsedava bilo

~ime, kako se to dogodilo...
Mi{a Vasi}, novinar lista Vreme,

Latinka Perovi}, istori~arka,
Borka Pavi}evi}, iz Paviljona Veljkovi},
Biljana Srbljanovi}, dramska spisateljica
Svetlana Vukovi}:
Dobar dan vam èlim. Danas je 9. jun, na dana{nji dan rimski car Ne-
ron izvr{io je samoubistvo po{to ga je Senat proglasio neprijateljem
naroda i osudio na smrt. Na dana{nji dan je umro indijanski poglavi-
ca Ko~iz, prona|en je penicilin, i da se podsetimo jo{ jednog doga|a-
ja. Na dana{nji dan pre sedam godina u jednom {atoru u okolini Ku-
manova Srbija je potpisala kapitulaciju. Bio je to na{ ~etvrti i posled-
nji izgubljeni rat. Od tada, 9. juna ‘99. nema vi{e bojazni da }emo u
skorije vreme ratovati sa susedima. Ostalo nam je samo da, ako nam
je do ratovanja, ratujemo sami sa sobom. I krenuli smo u dobrom
pravcu.
Da se prisetimo, po{to smo ne{to zaboravni, 9. juna 1999. Nadam se,

kao i uvek, da ovu emisiju slu{aju ~lanovi kabineta, savetnici i savet-
nici savetnika predsednika vlade i predsednika dràve i da }e ih oba-
vestiti {ta se dogodilo jednog ne tako davnog 9. juna.
RTS:
Dragi gledaoci i slu{aoci Radio televizije Srbije, agresija na Jugosla-
viju je okon~ana. Pobedila je politika Jugoslavije i predsednika Slobo-
dana Milo{evi}a.
Slobodan Milo{evi}:
Mi smo pokazali da imamo nepobedivu vojsku, najbolju vojsku na
svetu, zato {to je narod bio vojska i zato {to je vojska bila narod. U
ovom trenutku pred nama su zadaci obnove zemlje, mi }emo odmah
po~eti da ponovo gradimo na{e mostove, na{e fabrike, da ponovo po-
krenemo jedan veliki razvoj.
Studio B:
Vojne i policijske snage nastavljaju da se povla~e sa podru~ja Koso-
va. Uporedo sa njima, ka Srbiji se kre}u i brojne srpske izbeglice.
U ni{ki motel „Nais” sme{tena je prva grupa izbeglica sa Kosova i Me-

tohije.
Izbeglica:
Pa gde da idem? Ni{ava da me nosi, gde da idem? Pred skup{tinu }e-
mo da idemo svi.
Izbeglica iz Orahovca:
09.06.06.
Pitamo mi vojsku za savet {ta da radimo, da li da odemo. Oni kaù –
{ta }ete gore, gore je haos.
Svetlana Luki}:
Da li vam je dolazio Zoran An|elkovi}?
324
Izbeglica iz Orahovca:
Zamolili smo ga da nam dâ evakuaciju, on je rekao – ja }u da se tru-
dim, izdrìte ovu no}, bi}e najteà no}. Mi se spremili i ~ekamo auto-
bus, autobusa nigde i autobusi nikad nisu do{li.
Izbeglica:
On jedan kao predsednik, svaka ~ast, Boè da mi ga poìvi sto godi-
na. On me doveo, on da me i vrati dole, pod {atore, pod {atore, nema
{ta. ôvek nas spasio da ne izginemo i svaka ~ast njemu jednome, sa-
mo Milo{evi}u, Boè, da mi ga Bog poìvi, niste mi doneli sliku, pa ov-
de da zalepimo.
Patrijarh Pavle:
Ratovi i ~itav okean prolivene srpske krvi, stradanje i nevolje su ka-
rakteristika proteklog veka, ali njegova ocena moè da stane samo u
jednu re~ – neuspeh.
@ena iz Orahovca:
Da li ima ta Srbija malo na nas da misli, bre? Pa gre’ota je ovako, ve-
lika gre’ota je.
@ena iz Orahovca:
Mi bi bili zahvalni Srbiji jer smo njihova nacija, mi molimo ih samo
da nas izbave nekako. Povucite nas, bre.
Studio B:
Vlada poziva Srbe, Crnogorce i gra|ane drugih nacionalnosti da osta-
nu na Kosmetu i kao {to su dali svoj doprinos u odbrani od agresije,
daju puni doprinos sprovo|enju mirovnog plana i obnovi zemlje.
Vlada poziva sve gra|ane da sara|uju sa pripadnicima mirovne misi-
je; mirovne snage nesumnjivo garantuju punu bezbednost gra|ana i
njihove imovine.
ôvek iz Orahovca:
Sve }e ove zemlje {to su nas bombardovale sna}i velika kriza od Bo-
ga, ali oni ne znaju, oni ne veruju u Boga. Bog je jedan, ali va`no da je
Bog Srbin, Srbin, ~ist Srbin.
Devojka iz Orahovca:
Samo da vas pitam, moj je otac pre tri meseca kidnapovan, da li ima- Orahovac
te neke informacije? Nema ni{ta...
Studio B:
Komanda Pri{tinskog korpusa Vojske Jugoslavije povukla se danas
oko podneva iz Pri{tine, javlja agencija Beta. Odlaskom komande tog
korpusa, u Pri{tini vi{e nema pripadnika Vojske Jugoslavije.
Otac vojnika:
Ja sam dobio uverenje od vojske, kao navodno on je izvr{io samoubi-
stvo, mislim, ja to ne mogu da verujem. Mi smo bili ~lanovi JUL-a, i ja
i moj sin i }erka, mislili smo ba{ da }e nam to pomo}i da ih zaposlim.
I da nije oti{ao tamo, grizla bi me savest posle {to nije oti{ao. Tog da-
na sam ga ja ispratio, a on ni{ta progovorio nije.
Slobodan Milo{evi}:
Danas je na redu Srbija, ali posle }e do}i [panija, Francuska, Italija,
pa bliska i daleka Azija, taj veli~anstveni kontinent i drugi posle nje-
ga, i najzad, ceo svet. Uranijumske bombe, kompjuterske intrige, dro-
girane mlade ubice i potpla}ene i ucenjene domicilne ni{tarije, to su
instrumenti inkvizicije, koja je prevazi{la po svojoj svireposti sve do-
sada{nje oblike nasilja koje je nad ljudima vr{eno u pro{losti. Uprkos
svim udarcima, sami mi ovaj krvavi dug ne bi da vratimo. I dalje smo
skloni da hri{}anski ili levi~arski, ko zna, verujemo u pobedu dobra i
pravde.
Svetlana Vukovi}:
Po~etkom nedelje imali smo dva ritualna ubistva na ulicama Beogra-
da. Jedna od `rtava je svedok saradnik na su|enju za ubistvo Zorana
\in|i}a. Slu{ate novinara Vremena Mi{u Vasi}a.
Mi{a Vasi}:
09.06.06.
Ove dve nasilne smrti u Beogradu su krajnje zabrinjavaju}a stvar,
pre svega zato {to je neko osetio em potrebu, dobro, potrebu su valj-
da imali i ranije, ali dovoljno arogancije i drskosti, da uhvate i da ubi-
ju svedoka saradnika, i to dosta zna~ajnog svedoka saradnika. Njego-
vo svedo~enje je zna~ajno iz dva razloga, on je bio prvi koji je dignut,
326 prvi koji je shvatio da mu je bolje da pri~a, a drugo, on je bio ~ovek ko-
ji je doveo u vezu sa Zemuncima neke krajnje zanimljive li~nosti. On
je prvi ukazao na Acu Tomi}a i Rada Bulatovi}a, on je objasnio struk-
turu, modus operandi i sve kako je ta firma funkcionisala. Veze sa
medijima, veze sa politi~arima, ~uveni citat Du}e Spasojevi}a: „Zna-
}i, da{ mu 50 evra, zna}i, brate, pi{e {ta ’o}e{”. To je rekao za razne
novinare, ne}emo ih sad pominjati, mada ih je ovaj pominjao.
Svetlana Luki}:
Pominjao je Bulatovi}a i Tomi}a. U kom kontekstu?
Mi{a Vasi}:
U kontekstu da su se vi|ali sa Du}om Spasojevi}em i Miletom Luko-
vi}em, da su ih spajali Borislav Mikeli} i njegov biv{i prijatelj Bego
Vuju~i}, da je tu bio i Legija kao posrednik, sve ono zbog ~ega su oni
na kraju i dopali pritvora u Sablji, jer ne znaju}i {ta je sve Vukojevi}
ispri~ao, oni su negirali da su se vi|ali sa ovima, pa su ih zatvorili za-
to {to laù, vrlo jednostavno. E sad, ima tu sad drugi problem, to je ta-
kozvano kruto legalisti~ko shvatanje za{tite, problemi izme|u poli-
cije i tuìla{tva, problemi unutar policije, jer ja na izvestan na~in raz-
umem pokojnog Vukojevi}a, koji je ~ovek... nekako mu nije zgodno
da ga ~uvaju isti oni biv{i pripadnici Crvenih beretki koji ~uvaju i go-
spo|u Aleksandru Ivanovi} – Legijinicu, na primer, i koji je, ~ovek, è-
leo da nekako to, ako moè da se izvede na neki drugi na~in. Taj ne-
dostatak fleksibilnosti, koja je najverovatnije posledica java{luka i
nebrige, mada se u krajnjoj liniji, u nekoj udaljenoj verovatno}i, ne
moè isklju~iti ni nekakva zla namera iznutra – govorim pre svega o
policiji, dovela je do toga da se ~ovek na{ao neza{ti}en, {to je apsolut-
no nedopustivo.
Jednostavno, protiv je svake logike zdravog razuma da svedoci sarad-

nici, za{ti}eni svedoci ostanu bez za{tite pre nego {to do|e do pravo-
sna`ne presude i dok se cela stvar ne zavr{i. Oni nakon toga ostaju
ugroèni samo po liniji bezobzirne osvete, a ne nekog ometanja po-
stupka, odnosno neutralizacije njihovih svedo~enja. Okej, pravosud-
no gledano, iskazi svedoka saradnika su fiksirani u spisima, pred-
stavljaju dokaz prihvatljiv na sudu bez obzira da li su oni ìvi ili ni-
su, ali se pojavljuju opet u nekoj udaljenoj teorijskoj mogu}nosti {an-
se da recimo, ako jo{ neko od ovih koji se brane }utanjem propeva, pa
ako jo{ neko od ovih koji su u bekstvu padne, pa do|e pred sud, da on-
da odbrana pravi scenu oko toga {to doti~ni svedok saradnik koji nji- Mi{a
hovog branjenika tereti nije, eto, prisutan, opravdano je odsutan. Za- Vasi}
{to je opravdano odsutan? Ubili ga. Me|utim, to je puno vi{e od sve-

ga ovoga, pitanje je principa, jer smrt Zorana Vukojevi}a zna~i da }e
svaki budu}i svedok saradnik debelo da razmisli ho}e li se predloìti
ili se ne}e predloìti, a bogami i drugi svedoci. Setimo se onog nesre}-
nika, ~ije ubistvo do dana dana{njeg nije rasvetljeno, ~oveka koji je
prepoznao Vladu Budalu na parkingu na dan atentata. I ne ~udi me
{to su se razni svedoci unervozili i ne ~udi me {to sad vidim da vlast,
tj. dràva, poku{ava da poliè taj skandal kako god zna. Mislim, za
ovog Vukojevi}a je kasno, ovaj Povi} mu do|e tu kao kolateralna `r-
tva, jer to se po tim pucnjavama i sukobima doga|a.
Poruka jeste zastra{uju}a, poruka glasi – mi smo tu, ra~unajte na

nas, {to bi se reklo, a ono {to ja stalno govorim, za takvo ne{to, ope-
raciju kao ovo {to je bilo sa Vukojevi}em, treba najmanje pet ljudi,
najmanje dva auta, najmanje jedna sigurna gajba, naoruànje, obave-
{tajna priprema, sredstva veze. Zna~i, jako mnogo para i mnogo pou-
zdanih ljudi. Ljudi postoje, naravno, pa dovoljna su samo ova petori-
ca, {estorica Zemunaca koji su u bekstvu, em su vi~ni, em su kadri,
em imaju motiv i tako dalje, a da ne govorimo o nekakvim njihovim
logisti~kim infrastrukturama, koje su ostale nedirnute u Sablji, jer
nije se moglo prodreti ~ak do tamo. Zna~i, ljudi su tu. Problem na{eg
ministra, gospodina Jo~i}a, je ne da se àli na rad Specijalnog suda,
jer mu je to kao presporo, pa je ovaj poginuo jer sporo se radilo, nego
da malo vidi {ta mu radi kriminalisti~ka policija i ko se tu ~ime bavi.
I Bezbednosnoj agenciji bi bilo puno pametnije da se bavi time, nego
kojekakvim drugim budala{tinama kao {to su obra~uni sa prethod-
nim zamenicima direktora i tako dalje.
Svetlana Luki}:
Jedna od prvih re~enica koja se ~ula posle ovih ubistava, pre svega mi-
slim na Vukojevi}a, jeste da je on prosto odbio za{titu i da u tom smi-
slu dràva ne snosi nikakvu odgovornost.
Mi{a Vasi}:
09.06.06.
Dràva snosi odgovornost svakako, i upravo stoga je i Slobodan Ra-
dovanovi}, specijalni tuìlac zatraìo hitnu promenu ~lana 29. Zako-
na o za{titi svedoka, dakle, da se za{tita ima pruìti i ~oveku koji od-
bije za{titu, pod onim uslovima pod kojima mu je ponu|ena. Zna~i,
ograni~avanje slobode, ne moè da radi, ne moè da se bavi poslovi-
328 ma, ali niko im nije branio da drè diskretno dva ~oveka u autu oko
ku}e, i da idu za njim. To su radili i to rade. Uzmimo, s druge strane,
slu~aj, recimo Bracike Kertesa, koji je najza{ti}eniji ~ovek u ovoj ze-
mlji. Za{to? Zato {to im treba, treba im da im obja{njava {ta je bilo,
da im olajava onog i ovog, da im pruà argumentaciju za ovo i za ono,
bez obzira na to {to je optuèn za najteà krivi~na dela. Ali njega ~u-
vaju i njega voze u pet blindiranih auta i njega niko ne sme da pogle-
da. Ovaj im se u~inio kao malo manje va`na riba, taj je ispri~ao {ta je
imao, pa neka ga ubiju, {ta da mu radimo.
Svetlana Luki}:
Pa i ova reakcija specijalnog tuìoca, mislim, sad je malo kasno, mo-
`da ne za ubudu}e, ali to na neki na~in ne moè da ih amnestira zbog
toga {to je taj zakon mogao i ranije da se promeni, ako im je smetao.
Mi{a Vasi}:
Mogao je i ranije da se promeni, naravno, me|utim, i taj zakon je do-
net ne{to nadvoje-natroje, na brzinu, pa su mislili da }e biti u redu.
Jednostavno, to je jedan od onih zakona koji se kod nas stalno nadvo-
je-natroje donose, u kojima uvek pi{e da za primenu tog zakona nisu
potrebna dopunska finansijska sredstva. Za{to? Da se Mla|an Dinki}
ne naljuti. Pa onda se donese zakon o politi~koj rehabilitaciji za koji
ne trebaju pare, onda se ljudi u sudu... meni su se àlili, uhvate za ko-
su i kaù – aman, ljudi, jeste vi normalni, to je posao s desetinama hi-
ljada ljudi, a sve treba da radi jedno ve}e. A svaki sudija Okru`nog su-
da, koji je nadleàn, ima po ~etrdeset predmeta u jednom trenutku. I
kaè, sad ne trebaju budètska sredstva. Kao zakon za li~nu kartu, za
koji se sad opet tvrdi da ne trebaju budètska sredstva. Treba, potreb-
na su budètska sredstva, nemojmo se {aliti s tim stvarima.
Ne, nego to se radi nadvoje-natroje, hajde, kao, svr{ili smo, da Pe|a

Markovi} moè posle da se hvali{e statistikama kao pre neki dan, {ta
smo sve mi uradili, i onda dobijemo neprimenljive zakone. Taj ~lan
29 je sticajem okolnosti tako, kako je zami{ljen, lo{e zami{ljen i {ta
je ispalo na kraju? Ispalo je da specijalno tuìla{tvo nije imalo svog
predstavnika u radnoj grupi koja je spremala zakon. Ne razumem {ta
oni rade.
Kad sam video da \ukanovi} otvara {ampanjac, bilo mi je sve jasno.

Nije Milo neko ko bi preuranjeno otvarao {ampanjce. Meni su bili pu-
no zanimljiviji ovi moji od njih tamo u Crnoj Gori. Ovi su prvo rekli da
Mi{a
se to njih ne ti~e, pa to da }emo sve videti polako, pa mislim, kona~ni Vasi}
rezultati. Pa kad su dobili kona~ne rezultate, za koje su molili boga
da budu u sivoj zoni... [to bi rekao moj drug Teofil Pan~i} – Ljudi, od
kad je 54 manje od 45? I onda su se svi zarozali, uvredili i uop{te mi-
slim, DSS i ova njihova prate}a ekipa, oni su najvi{e nalik na uvre|e-
nu i nadurenu decu od ~etiri godine, kojima se ne{to ne da, pa malo
trupkaju nogama i vri{te, pa kad im se ne da i dalje, onda odu u }o{ak,
okrenu se, uvrede se i ne}e da pri~aju. Tako i na{ premijer Ko{tunica
i ova njegova ekipa, nikako oni sad da priznaju da je Srbija nezavi-
sna, i {to bi dodao Toma Nikoli} – dok nama curi plata u saveznom
parlamentu, a to }e, bogami, da curi dok se ne do|e do kona~nog re-
{enja, a s obzirom na njihove plate u saveznom parlamentu, do ko-
na~nog re{enja se ne}e do}i nikada, jer }e taj savezni parlament, po
svemu sude}i, ostati da funkcioni{e, koliko ja vidim, jer nikom od
njih na pamet ne pada da kaè – ama, ljudi, hajde da se razilazimo u
ljubavi i prijateljstvu i me|usobnoj koegzistenciji.
Ne, oni bi da klepe jo{ neku dnevnicu ako moè, zato volim srbijan-
sku politi~ku scenu, jer se na njoj pre ili kasnije, a uglavnom pre ne-
go kasnije vide elementarni, najbanalniji motivi – da klepimo mi tu
neku kintu, pa makar i od nepostoje}e dràve. Naravno, radikali su se
nadurili kao i uvek, oni sad, osim Republike Srpske Krajine, Republi-
ke Srpske, odnosno cele Bosne, odnosno od Karlobaga, Virovitice, ne
znam, Karlovca, imaju jo{ i Crnu Goru ponovo da pripajaju matici dr-
àvi i eto nas |e smo bili ‘90. Otprilike, obljavljujemo ratove i ja sad
o~ekujem da }e se pojaviti ideja da se napravi SAO Vasojevi}i kao ‘91,
pa da puste Braciku Kertesa iz zatvora, puste Frenkija i Legiju da im
pomognu da naoruàju Vasojevi}e, pa da se brda otcijepe od Crnu Go-
ru, pa }emo da pravimo isto ono {to smo radili u Hrvatskoj ‘91. Mi-
slim, to mi se ~ini kao neka potpuno najlogi~nija stvar. Na svu sre}u,
niti imaju ljudi, niti imaju para za takvo ne{to, a bogami, ne verujem
ni da bi se vi{e na{lo dobrovoljaca, osim ne{to mahnitih ovih br|ana.
A sve je to ilustracija ìvota u jednoj potpuno paralelnoj stvarnosti.
09.06.06.
Nisam siguran da li ja ìvim na istoj planeti, odnosno u istom vreme-
nu i prostoru sa nekim Tomom Nikoli}em, Aleksandrom Vu~i}em ili
Aligrudi}em, kad smo kod toga, i Ko{tunicom. To je kao u onim div-
nim knjigama Filipa K. Dika, u kojima ~ovek u~ini nekakav potez i
na|e se u nekoj paralelnoj istoriji, gde se doga|a ne{to sasvim drugo,
330 recimo u onom svetu u kome su Nema~ka i Japan dobili Drugi svetski
rat, ôvek u visokom dvorcu. Pa onda ~ovek protrlja taj nekakav pred-
met koji je imao u ruci, pa se vrati natrag. Jednostavno, mi ne ìvimo
u istom svetu, ne ìvimo istu stvarnost. Radikali stalno provociraju
poku{avaju}i da isprovociraju ne{to, ali ja ne znam {ta je to {to oni
ho}e da isprovociraju, {ta, da popiju batine, da neko sko~i da ih uda-
ri, pa da se onda time Srbija bavi narednih {est meseci? Ne znam {ta
ho}e da isprovociraju, po~etak bune na dahije? Pa imali su prilike
kod pobune Crvenih beretki, pa ih nisu iskoristili. [ta oni zapravo
provociraju, {ta oni ho}e? Ho}e vanredne izbore za koje uvek postoji
mogu}nost da, ako ih isprovociraju na ovaj na~in, da se naglo smanji
broj apstinenata i da se marginalizuju, odnosno da se spuste na neku
svoju normalnu meru u odnosu na ukupno bira~ko telo Srbije. A sad,
ja mogu da razumem da neko ima sadisti~ku potrebu da mu~i G17
plus, to iskreno da kaèm. Sa izuzetkom Ivane Duli}-Markovi}, koju
stra{no cenim i po{tujem, koja je sjajna cura, ovi ostali su mi neka-
ko... mislim, znam ih sve, malo su i zasluìli. Ne znam, isprovociraju
Mla|u Dinki}a da uradi {ta? [ta, da sko~i s Brankovog mosta? Ne}e
Mla|a da sko~i. Ali ne{to se tu doga|a i to me brine, jer ponekad mi-
slim da sam ja glup, da oni imaju cilj, a ja ne umem da ga shvatim.
Moè da nastane svako ~udo, osim jednog – da Ko{tunica predloì Ta-

di}u da raspusti skup{tinu, pa da ide na nove izbore. Ispostavilo se,
neko je to cini~no izjavio nedavno, da su najstabilnije one vlade koje
imaju jedan glas parlamentarne podr{ke, kao {to se videlo u taj ne-
sre}ni ponedeljak, kad ovi nesre}nici nisu uspeli da skupe sto dvade-
set {est ljudi da bi doneli deklaraciju o elementarnim dràvnim po-
slovima Vlade Srbije. I tu su se svi pokazali apsolutno neodgovorni-
ma, jer je njima va`nije da zajebavaju jedni druge sa kvorumom,
uklju~ujem tu i Demokratsku stranku, koja se stvarno bestidno pone-
la, moram da kaèm, pa je taj jedan danas vri{tao: „Nisam ja bio na
kafi kao {to novine pi{u, nego ja iz protesta nisam hteo da do|em da
budem onaj sto dvadeset i {esti”. Za{to? Jer se ne{to na nekog na-
ljutio.
I onda idu, prave pauze, fatavaju ljude po hodnicima, }o{kovima, WC-
ima u skup{tini, ne znam, za {ankom – hajde da budete sto dvadeset
{esti, ne bi li Srbija ipak nekako shvatila da vi{e nije u istoj dràvi sa
Crnom Gorom. I dan-danas ne mogu to da prevale, {to bi rekao moj
drug Nenad ânak – to je federacija koja se sastoji od jednog ~lana, a
drugi je privremeno odsutan, mi se barem nadamo, dok br|ani i Va-
sojevi}i i ne znam ko sve ne bude pripojio Crnu Goru ponovo Srbiji. Mi{a
Bilo je u tom parlamentu bruka onolikih, ali ova bruka sa sto dvade- Vasi}
set pet u ponedeljak je jedna od ve}ih bruka parlamenta Srbije, dokaz

jedne neodgovornosti. Sad, da ja ne bih ulazio u one poznate metafo-
re o raznim motkama i tome, ali to bi trebalo kulturno i ljudski ras-
pustiti, pa, brate, birati ponovo, jer stvarno je ova ekipa katastrofa.
Fali jo{ samo onaj Slobodan Janji} Mrnjau.
Svetlana Luki}:
Ko be{e taj?
Mi{a Vasi}:
To je onaj kad su ga opomenuli da ne pominje Ko{tunicu, jer je to u
prethodnom sazivu skup{tine, jer kao to se ne odnosi na temu, a on je
rekao: „Ja }u da kaèm jo{ samo jedan re~ – mrnjau”. Moj omiljeni lik,
sjajan tip, to je onaj {to drì u Prokuplju kafanu koja se zove [ilero-
va dva. Taj, e, samo jo{ on fali, pa da budemo komplet sortirani kako
treba.
Moè, naravno, da funkcioni{e neograni~eno dugo ovako, ali, da pro-

stite, nekako nije na narodnu polzu. I po ko zna koji put Karla del
Ponte kaè, znamo kako to izgleda, mi preko toga prelazimo glatko
na biciklu, ba{ nas briga, nek’ pri~aju oni {ta ho}e. Uostalom, uvek
postoji ono ~uveno – ma {ta }e nama njihove pare, umemo mi i sami.
Glava je Ko{tunica, ve} }e nekako on da ih izradi, ve} se vide po novi-
nama ovih dana nekakve pri~e na tu temu, da ~ak i to da se dobro mi
cenjkamo, pa }emo mi sad da ih izva}arimo. Jedino {to oni nemaju u
vidu da tu postoji takozvani kumulativni efekat, to jest da strpljenje
velikih sila Evropske unije i svih ostalih nije neiscrpno. Fini signali
su se pojavili, recimo reaktivirala se ideja za obilazni autoput preko
Ma|arske, Rumunije i Bugarske, a ne preko nas. I odjednom, dok se
mi okrenemo, osta}emo na nivou ono, 1878, plus Vojvodina. Onda }e
shvatiti da mogu da nas obi|u ‘ladno, da nas tu nema, okrenu le|a i
kaù – E, kad se budete setili, javite se, pa }emo da vidimo {ta }emo s
09.06.06.
vama.
Ne znam, ovi misle da mogu da krenu tamo gde su stali 26. marta ‘41.
Da moè da se vrati sve na tu nultu ta~ku, ni{ta se u me|uvremenu
nije desilo, nije bilo Drugog svetskog rata, nije bilo ni~ega. To je bila
ideja odmah ‘90, a ne znam sad gde smo stali, da li smo stali negde
332 pred sarajevski atentat, ne znam gde smo. To je njima najlak{e i naj-
zgodnije, proizvodnja nekakve himeri~ke paralelne stvarnosti, gde
nas uveravaju potpuno uredno, kao {to su nas za Slobinog vakta uve-
ravali da su najbolje cipele one koje imaju fabri~ki izbu{enu rupu na
dnu da pu{taju vodu unutra, jer samo pravi Srbin nosi takve cipele. E
sad, ja da im tu pomognem ne mogu, mislim, po~inje da me hvata de-
presija vi{e od svega toga. Ja imam stra{no jake ìvce, to moram
stvarno da priznam, ja gledam Skup{tinu Srbije svakog dana sve dok
traje prenos imam strpljenja to da gledam. To je na izvestan na~in ko-
risno, jer ~ovek se nekako vakcini{e, otupi od tog gledanja i ta~no zna
{ta }e ko da kaè i ta~no hvatam matricu pona{anja, jezi~ke maniri-
zme sva~ije. I vidim, sve mi je jasno kako se to odvija, samo mi nije ja-
sno za{to, {ta oni ho}e. Tu je i ona ~uvena pri~a da ih pustimo da do-
|u na vlast, hajde svi da glasamo za radikale, hajde da vas vidimo ve}
jednom na vlasti, kao da ih nismo videli dok su bili sa Slobom. A {ta
}e ona glista od Vu~i}a da izmisli opet, neki novi zakon o informisa-
nju, hajde, preìveli smo i njega. To je isku{enje u kojem je jako mno-
go ljudi s kojima ja pri~am normalno – hajde, kao, ve} jedanput. Do-
bro, hajde, bra}o radikali, evo vam vlada, Toma Nikoli} premijer, Vu-
~i} ministar spoljnih poslova, ne znam, Mir~i} ministar unutra{njih
poslova, Zoran Krasi} ministar za ljudska prava, i u tom pravcu, pa iz-
volite, molim vas, hajde da vas vidimo, molim vas.
Svetlana Luki}:
Postoji sad neka kao inicijativa da se zabrani rad Srpskoj radikalnoj
stranci.
Mi{a Vasi}:
To su se ovi gejovi setili sada, odjedanput, to je 2000. predlagao Ne-
nad ânak ispred Lige socijaldemokrata Vojvodine, ali su oni svi re-
kli – jao, fuj, fuj, sram ga bilo, zamislite. E, sad su se oni svi isprise}a-
li i to ovoj bra}i radikalima nije ba{ sasvim svejedno, mada su to, na-
ravno, smi{ljeno uradili, ni{ta oni ne rade spontano. Pa }emo sad da
pravimo razliku izme|u usta{a kao politi~ke i kao etni~ke odrednice.
Pa znamo svi vrlo dobro da su njima svi Hrvati bili usta{e od samog
po~etka, nemoj da mi se vadite na terminolo{ke razlike, usta{a je sva-
ko ko ne misli kao srpski radikali. Ta~ka, gotovo.
Svetlana Luki}:
A zna se {ta se radi s usta{ama. Mi{a
Vasi}
Mi{a Vasi}:
Pa to se naravno zna, to idu zar|ala ka{ika i tomson. Kao {to je po-
znato, isteramo mu o~i iz glave i divota.
Svetlana Luki}:
A na{a opozicija, Demokratska stranka?
Mi{a Vasi}:
Oni bi morali ili da se pokake ili da ustanu sa no{e, jer ovo {to oni ra-
de vi{e ne moè. Ne moè Boris Tadi} da bude istovremeno u najbo-
ljim mogu}im odnosima sa demokratski nastrojenom ve}inom srbi-
janskih glasa~a i sa svojim tata Ljubom, ~ika Matijom, ~ika Dobri-
com i ~ika Amfilohijem. Ta pri~a o koketiranju sa nacionalizmom i sa
ovim himeri~kim politi~kim snagama, to ne vodi nikud. Ja sam i{ao
ovog ranog prole}a ne{to po Srbiji, drào nekakve tribine, pri~ao, [u-
madija i ta nekakva mesta, Vojvodina. I sticajem okolnosti se de{ava-
lo da su te tribine uglavnom ili pose}ivali ili organizovali lokalni od-
bori Demokratske stranke. Moj utisak iz razgovora sa tim ljudima, to
je da postoji jedna potmula, tinjaju}a frustracija i nezadovoljstvo Bo-
risom Tadi}em i sada{njim mejnstrimom Demokratske stranke. To je
sad ono gde oni moraju stvarno da donesu neku odluku, a to je pita-
nje gra|anske i politi~ke hrabrosti, ono {to se zvalo kod nas civilna
kuraà za vreme stare Jugoslavije, da neko ustane i da kaè – Hej, lju-
di, ne moè ovako, mi smo na onoj drugoj strani, Borisa Tadi}a smo
mi birali, pa neka izvoli postupiti, neka izvoli postupiti.
On postupa tu i tamo, ali to je sve stra{no nedosledno, to je eto tako,

ba{ kad mora, ali ta njegova ekipa rokenrol i maloletnih savetnika,
verovatno su i pametni neki od njih, znam ih i vrlo ih cenim i po{tu-
jem, ali tu neko mora kona~no da se sabere i da napravi dràvni~ku
odluku, da kaè – ovo da, ovo ne, ta~ka, molim, rez, sa ovim ne moè-
mo, ovo ne}emo. Mislim ono, postupi, brate, nekako. A ovo sve, mi }e-
mo sad fino, mirno, i ti nekakvi refleksi i odbljesci, ono, ideologija sa-
09.06.06.
bornosti, nije u redu da se delimo. Pa, nego {ta }emo, nego da se deli-
mo, pa ne}u da budem na istoj strani sa ovima, zaboga. Moramo da se
delimo, ako se ne podelimo, onda se vra}amo u ‘91. A to je zanimljivo,
nasilje je stalno prisutno kao pretnja, svaki put kad neki radikal iza-
|e za skup{tinsku govornicu ili u javnost, tu je implicirana pretnja
334 nasiljem. I ne samo oni, i DSS-ovci su po~eli da se razmahuju. Tu je
stalno neko nasilje u pitanju, to je stalno ona pri~a – ili }emo biti je-
dinstveni ili... mislim... svaki svoga ubijte suba{u, ~ija nana crnu vu-
nu prede, duga~ka je pu{ka, ne znam ve} ~ija.
Moram da citiram Nenada Dimitrijevi}a, ~ovek kaè: „Nama treba sa-

mo referentni ustav, koji se oslanja na vlastita moralna na~ela, a ne
oslanja se na himeri~ko-metafizi~ke, tradicionalno-istorijske oslon-
ce”. Dajte nam ustav koji crpi svoju snagu iz konsenzusa o sopstvenim
moralnim na~elima, koja su ina~e vrlo jednostavna, oko kojih }emo se
svi sloìti. Ne moèmo sad da budemo politi~ka kultura i dru{tvo koje
veruje u sve najvi{e vrednosti, toleranciju, civilizaciju, mir, legalizam,
pravo, a onda malim slovima dole: i uni{tenje svih drugih oblika ìvo-
ta. To jednostavno ne ide, ali dajmo, oslobodimo se kona~no svega to-
ga i haj’mo da vidimo gde smo krenuli, pa sad, {ta to ko{ta, da ko{ta,
preìve}emo, i gore smo preìveli. Mislim, imaju Ma|ari tu sjajnu po-
slovicu, kad im se ne{to lo{e desi, oni kaù ovako – pa onomad kod Pe-
~uha smo gore pro{li, kad su ih Turci potukli hiljadu {est stotina i ne-
ke. Pa i mi smo gore pro{li milion puta, pa ovo nam nije ni{ta.
Ovo ljuljanje, ovo drànje dru{tva u neravnoteì, drànje sistema

vrednosti dominantno u neravnoteì }e, naravno, ohrabriti, sad da se
vratimo na po~etak razgovora, i ove Zemunce da misle da mogu da
klepnu kog svedoka saradnika ho}e, jer vide da je situacija takva da
sve moè, da neki njihovi ideolo{ki prioriteti previ{e dobijaju na zna-
~aju. I sad opet – mi smo patriote, truba trubi, mi smo rodoljubi, haj’-
mo da klepimo nekog. To je ta pri~a, pa ne bi se usudili ni Zorana da
ubiju da nije postojala takva jedna atmosfera sistematski gajena. To
je, pak, jedna posebna tema.
Svetlana Vukovi}:
Posle pune dve godine rada na pisanoj zaostav{tini Zorana \in|i}a,
istori~arka Latinka Perovi} zavr{ila je zbornik Zoran \in|i}, etika
odgovornosti. Osim prve bibliografije \in|i}evih radova, zbornik sa-
drì i tekstove petnaest autora, me|u kojima su i Vladimir Gligorov,
Nenad Dimitrijevi} i Vladimir Goati. Slu{ate gospo|u Latinku Pe-
rovi}.
Latinka Perovi}:
Ja se nadam da }e, kad se ovaj Zbornik radova pro~ita, svako ko je do-
bronameran i ko je zami{ljen nad poloàjem na{e zemlje i stanjem u
kome se na{ao na{ narod morati sebi da postavi pitanje: zar je zaista Latinka
Perovi}
~ovek takvog intelektualnog formata, takvog poimanja op{teg dobra,
tako velike energije morao tako da zavr{i. Naravno, moè se re}i da je
suvi{e mala distanca i ja mogu re}i da je to bila velika te{ko}a, me|u-
tim, ja moram da kaèm da moderna istoriografija ne apsolutizuje
distancu i ona stavlja teì{te i na savremenike, na njihov pogled na do-
ga|aje i ljude, na njihovu odgovornost za istorijska zbivanja. Svi se mi
penjemo na ne~ija le|a, u stvari, to je nauka, to je njen razvoj. O \in-
|i}u se vrlo mnogo pi{e, pi{e se po utisku, to je sve legitimno.
Ovo je jedan poku{aj da se temeljitije istraì njegova pojava u srpskoj

politici i da se stvori osnov za nova istraìvanja. Mislim da je to vrlo
va`no za mlade ljude koji primaju i dalju i bliù pro{lost u jednoj ma-
nipulativnoj formi, koja im name}e neprestano opredeljivanje za i
protiv, koja od njih stalno traì da se svrstaju na jednu ili drugu stra-
nu, koja je, u stvari, u kategorijama latentnog gra|anskog rata, koja
ih ne poziva da razmi{ljaju, da ~itaju, da upore|uju. To je bio osnov-
ni motiv za ovu knjigu. I postojalo je jedno ose}anje duga prema Zo-
ranu \in|i}u i prema njegovoj nesumnjivo velikoj `rtvi. To nije odre-
dilo pogled na Zorana \in|i}a, nije iz svesti o njegovoj `rtvi proiza-
{ao nekakav apologetski odnos prema Zoranu \in|i}u, ali to jeste su-
protstavljanje banalizaciji jedne zna~ajne istorijske li~nosti. To jeste
suprotstavljanje omalovaàvanju tog poku{aja da se Srbija pogleda
posle tako stra{nog iskustva na kraju dvadesetog veka. Ali to je vi{e
jedan kontekst, ako smem da kaèm, u kome smo mi radili. Osnovno
je bilo istraìvanje i na{a interpretacija materije koju smo imali pred
sobom, a to je \in|i}ev filozofski i politi~ki rad, uobli~en u njegove
tekstove.
Podsetila bih vas na tekst jednog va{eg ~estog sagovornika koga vi{e
nema me|u ìvima, na Stojana Cerovi}a. On je, ja to kaèm u uvodu,
samo nekoliko dana posle ubistva premijera \in|i}a rekao da ubi-
stvo premijera, kako je on kazao – ba{ ovog premijera i ba{ sada – zah-
teva politi~ki i istorijski kontekst, jer je rekao: „To ubistvo moè biti
od izuzetnog zna~aja za na{ razvitak i moè u su{tini odrediti na{u
istoriju”. I to je i bio poku{aj da se pokaè da ubistvo premijera \in-
09.06.06.
|i}a utoliko vi{e zahteva ozbiljno razmi{ljanje, su{tinska pitanja se
tu otvaraju za svakog ko u ovoj zemlji ìvi i misli. To nije prvo politi~-
ko ubistvo u Srbiji, tamo sam navela svoju koleginicu Dubravku Sto-
janovi}, koja je pokazala da se od Kara|or|a ta linija jako dugo vu~e
kroz ceo devetnaesti i dvadeseti vek.
336 Svakako je tu bilo odlu~uju}e ubistvo kneza Mihaila 1868. godine,
koji je do{ao sa programom iz Evrope, do{ao je sa programom civili-
zovanja Srbije, do{ao je sa programom uvo|enja zakona. Knez Miha-
ilo je ubijen. Imate posle to ubistvo na po~etku dvadesetog veka,
1903. godine, jedno vrlo svirepo ubistvo, koje ulazi u svetske ud`be-
nike. Vrlo ~esto se taj duh, taj identitet na{, specifi~an, koji niko ne do-
vodi u pitanje, poistove}uje sa zaostalo{}u, ali u su{tini, ono {to ~ini
va{ identitet ne moè se odràti bez razvoja. Mislim da je Zoran \in-
|i} to vrlo dobro razumevao i zato ja smatram da se u tom zaustavlja-
nju njegovom, fizi~kom, brutalnom, zaustavio i taj projekt i da je po-
~ela ta regresija koja, bojim se, jo{ uvek traje. Zato je vrlo va`no vra}a-
ti se na ljude koji su ovde razumevali vreme istorijski, koji su shvata-
li da je svet sloèn, da vi ne moète imati jedan odgovor na sva pitanja.
Sav taj rad sa Zoranom \in|i}em u ove dve godine je bio kompliko-
van i mislim da je za svakog od nas bio jedna vrsta sazrevanja, jer vi
imate pred sobom jednu li~nost koja je bila dublja nego {to je htela da
pokaè, i morate da razmislite za{to je to tako, za{to je neko svoju du-
binu prikrivao u na{oj sredini. I imate jednu li~nost koja je tako|e
humanija nego {to je htela da pokaè. I vrlo ~esto, dok smo ovaj zbor-
nik radili, a naro~ito sada, kad je izi{ao, ljudi pitaju za{to Zoran \in-
|i} nije stao kad je video da mu preti smrtna opasnost. Meni se ~ini
da zbornik daje odgovor na to pitanje. Zoran \in|i} je izvorno bio fi-
lozof, to su one li~nosti koje radije ne postoje, nego {to ìve bez unu-
tarnje ravnoteè.
Zoran \in|i} je govorio da su on i sada{nji premijer ljudi dveju razli~i-

tih koncepcija. Dakle, nije to nekakav par, iako su oni uglavnom tako
prou~avani, tako je o njima pisano, nije to kompatibilno ne{to, to su
dve orijentacije koje mogu biti, razume se, legitimne, pod pretpostav-
kom da su i jedna i druga jasne i javne. Ja se ne}u baviti upore|ivanjem,
ali }u vam re}i {ta mislim da je Zoran \in|i} doneo, nagovestio u srp-
skoj politici, jer on je imao premalo vremena. On li~no, a i njegova je
vlada od po~etka bila, ako ho}ete, klevetana. Ono {to je po mom mi-
{ljenju, na osnovu tih dvogodi{njih i{~itavanja i upore|ivanja novo, i
{to je na neki na~in jedinstveno kod Zorana \in|i}a kao intelektualca,
to je da je on mo`da jedini iz celog DOS-a bio ~ovek postkomunizma.
Dakle, Zoran \in|i} je poku{ao da misli neideolo{ki, tako je i govorio,
on je smatrao da to vreme koje dolazi pripada ljudima koji su ne samo
u ideolo{kom smislu novi, nego su i u biolo{kom smislu novi. To su
mladi ljudi, koji treba da se obrazuju, koji treba da budu izloèni kon- Latinka
kurenciji znanja. Na kraju, on sam je bio otelovljenje tog svog program- Perovi}
skog na~ela. On je bio obrazovan ~ovek, on je bio ~ovek ogromne ener-

gije, on je bio pokreta~, mobilizator. On je, kako da kaèm, poku{avao
da suzbije jednu mrzovolju u srpskom politi~kom mi{ljenju i u tom
smislu je on nov i, mislim, vrlo inspirativan, pre svega, za mlade ljude.
Ako se vi vratite na tekstove o Zoranu \in|i}u tokom devedesetih go-

dina, pa ako se vratite na tekstove iz doba kad je bio na mestu premi-
jera, pa ako se vratite na tekstove neposredno pred egzekuciju, ono
{to je najstra{nije, {to ne}ete na}i u slu~aju drugih politi~kih ubista-
va, to je posthumno mrcvarenje Zorana \in|i}a. Toga nigde nema. To
zna~i vi i dalje preko njegove li~nosti suzbijate jednu orijentaciju, je-
dan program u politici. Dakle, ne preti Zoranu \in|i}u opasnost od
nove mitologizacije kojoj smo mi skloni, preti nam opasnost da u toj
li~nosti ne vidimo ono {to je vrlo bitno za na{ razvoj, da ne upotreblja-
vam krupne re~i – za na{u budu}nost, za na{ opstanak, ako ho}ete.
[to se ti~e referenduma, to jeste jo{ jedna manifestacija ignorisanja

realnosti. U Crnoj Gori su se u poslednjih nekoliko godina odigrali
neki procesi koje na{a javnost i na{a sredina jednostavno nije identi-
fikovala. Vi ste imali jedan zanimljiv proces u Crnoj Gori, stvaranje
nove elite, to su obrazovani mladi ljudi, to su prve generacije koje se
nisu {kolovale u Beogradu, nego su se {kolovale u Podgorici ili po
svetu. One su se rastale sa ratom kao modusom regulisanja odnosa
sa drugima i odre|ivanja nekog vlastitog poloàja. Tamo su iza{le ja-
ko va`ne knjige o istoriji, prevedeni su putopisi stranaca po Crnoj Go-
ri u XIX, XX veku, istorija prava je napisana, istorija zakonodavnog
rada. To je sve sazrevanje, ne samo jednog autora, nego ~itave sredi-
ne. I to je jedna re{enost ve}ine da brè ide ka svetu i njeno neprista-
janje da deli propadanje. Pitanje je, da je i ovde bilo rezolutnog prista-
janja na takav istorijski izbor, da li bi uop{te do{lo do razlaza, i na
kraju, da li bi uop{te Crna Gora bila u situaciji da svoj razvitak vidi
isklju~ivo samostalno.
Pazite, Crna Gora se u svojoj istoriji pet puta kao dràva obnavljala,
09.06.06.
pri tome ona se tri puta obnavljala pod imenom Crna Gora, zna~i to je
jedan dubinski istorijski proces i ne moète vi to samo da personali-
zujete i da vezujete za neke li~nosti koje u va{oj vizuri izgledaju ova-
ko ili onako. Jedan istorijski proces prosto na|e ljude, bilo da je pro-
ces koji ide napred ili vas vu~e nazad, tako da, mislim, opasno je uì-
338 vljavati se u poziciju `rtve, jer onda hteli – ne hteli priznajete svoju
inferiornost. Vi moète vrlo mnogo da uti~ete na svoju sudbinu i u
tom smislu ja smatram da postoji {ansa za Srbiju, ali znate {ta, mo-
rate prihvatiti neka pravila igre. Ima nekih stvari koje se ti~u me|u-
narodnog kredibiliteta, sve demokratske zemlje traè od vas to, i ne
samo da one traè od vas to, one se same podvrgavaju tome. Nema u
Evropskoj uniji nekih pravila od kojih je bilo koja ~lanica izuzeta, sva
ta pravila vaè za svaku ~lanicu. Ako ho}ete tamo, vi ta pravila mora-
te prihvatiti, to su te neke brutalne realnosti o kojima mora da se raz-
mi{lja.
I drugo, Svetlana, pitali ste me za ta poslednja ubistva, znate {ta, ja

smatram da je ta istorija nasilja kod nas vrlo duga i mislim da je ve-
lika {teta, pa ~ak, ako ho}ete, i profesionalna odgovornost na{e isto-
riografije {to se nije time bavila. I ta hajdu~ija, politi~ki obra~uni iz-
me|u stranaka i tretiranje politi~kog protivnika kao neprijatelja i re-
{avanje sukoba sa politi~kim protivnikom na taj na~in {to }e se on fi-
zi~ki uni{titi – to kod nas ima jako dugu tradiciju i ne treba da se tu
zanosimo, mi to prou~avamo, znamo da to postoji. Mislim da je bilo
stra{no {to su te istine prikrivane i zato vam kaèm da je vrlo va`no
da savremenici govore o savremenim doga|ajima, jer recimo, savre-
menici su govorili o politi~kim obra~unima u nekada{njoj Srbiji i oni
vrlo mnogo li~e na to {to gledamo danas na ulicama, jer to nije samo
egzekucija, nego su to ritualna ubistva.
To, naime, pokazuje da dràva ne funkcioni{e, ona je svakog dana na

usnama svakog od zvani~nika, ali ona ne funkcioni{e ako nije u sta-
nju da garantuje red i mir, ako nije u stanju da garantuje bezbednost
gra|anima, a ja se usu|ujem da kaèm, i pitanje slobode ovde je jako
fluidno, jer vi, naravno, imate slobodu da kaète {ta ho}ete, ali nema-
te na~in da se odbranite od nasilja. I drugo, sloboda stvarno podrazu-
meva neku odgovornost i ono za {ta nije oslobo|en prostor, to je slo-
boda kriti~kog mi{ljenja, a to je vrlo bitno za neko sazrevanje, za ne-
ko svo|enje ra~una kod gra|ana, za podizanje njihove svesti, za nji-
hovu obave{tenost. Ina~e, bez te jasne namere, bez te politi~ke volje
niko se ne moè odbraniti od sumnji da on zapravo samo manipuli{e
imaju}i u rukama mo}.
Ti ratovi, nasilje je tada bilo prema drugima, naravno, postojalo je i

ovde, ali susedi se sada brane. To nasilje se na neki na~in posuvra}u-
je, ono se vra}a ovde, nama i mislim da je to ono {to veoma zabrinja-
va ljude, {to ih pla{i. Ako prelistate ovih dana strane medije, na pr-
Latinka
vim stranicama udarni naslovi su da dràvu preuzima mafija, to mo- Perovi}
`da na na{u sre}u nije apsolutno ta~no, ali izvesne bojazni da se to
moè desiti postoje i zato je vrlo va`no ono {to se poku{alo pred ubi-
stvo i neposredno posle ubistva Zorana \in|i}a, da se dràva i mafi-
ja na svaki na~in razgrani~e. I to ima cenu, naravno, ali sve drugo je
dalje propadanje i dalja nesigurnost. I nije to samo u tom elementar-
nom smislu sigurnost, u pitanju je jedno moralno stanje u dru{tvu.
Uzmite, recimo, to ubijanje mladih ljudi u vojsci, tu zaista prosto neo-

bja{njivu situaciju da nijedno nije istraèno, da nije dovedeno do kra-
ja. I ako vi pogledate dru{tvo, ono je vrlo pasivno prema svemu tome.
Jedini ljudi koji to pitanje pokre}u i tragaju za nekom istinom, za za-
dovoljenjem neke pravde, to su ti nesre}ni roditelji. I njih ljubazno
primaju, kaù im se da }e se to sve prou~iti, ali oni ne dobijaju tu à-
losnu satisfakciju {ta se zaista desilo. To je onda jedno navikavanje
na nasilje. Imate jednu tezu, to ~esto ~itam, da je tog nasilja bilo
uvek, ali ono je bilo prikriveno. To je ta~no da se o svemu tome }uta-
lo, ali je cela ta socijalna, ekonomska, politi~ka situacija u velikoj
meri i uve}ala razmere nasilja, odnosno, stvorilo se neko prirodno
stanje u kome je sve dozvoljeno, niko se ne boji ni boga, ni zakona, ne
boji se sankcije te dràve, ne boji se moralne sankcije, zbog toga ste
vi u pravu kad kaète da to na neki na~in izaziva jezu. Ali ako neko
na to upozorava, onda mu se kaè da sve crno vidi, da se ipak neka
promena desila. Ta promena se, naravno, doga|a, nijedan dan nije
isti kao prethodni, ali ako mi govorimo o dru{tvu, mi gledamo glavne
pravce, glavne tendencije, ono {to njega odre|uje, a ne ono {to mi mo-
èmo uz }askanje da vidimo kao neke pojedina~ne manifestacije tog
procesa.
Svetlana Vukovi}:
Danas u podne u Centru za kulturnu dekontaminaciju bi}e odràna
rasprava o zanimljivoj slikovnici pod nazivom Okupacija u dvadeset
{est meseci. To je u stvari hronologija uglavnom tu`nih i neverovat-
nih doga|aja kojima nas je za dvadeset {est meseci svoga postojanja
izloìla ova vlada. U razgovoru u~estvuju i filmski reditelji Lordan
09.06.06.
Zafranovi}, Branko Baleti} i @elimir @ilnik. Slu{ate Borku Pavi}evi}.
Borka Pavi}evi}:
Ja sam ti sad pokazala ba{ naslovnu stranu Politike, na kojoj pi{e da
je sa Ministarstva spoljnih poslova skinut – barjak, dakle, tu je upo-
340 trebljena jedna tako arhai~na re~, koja je, ina~e, omiljena kod nas. Ja
ne znam za{to mi svi – govorimo, a onda kad je u pitanju neko iz vla-
sti, naro~ito iz DSS-a, oni – besede, oni uvek besede ili se obra}aju, a
ina~e, vi i ja sad – razgovaramo. E, skinut je barjak, a stavljen je – srp-
ski steg. Dakle, mislim, kad uporedimo barjak i steg, dobijemo na~in
mi{ljenja na koje se na{e glasilo obra}a javnosti. I sad, prvo si dobila
veliku ulogu crkve, pa onda Crna Gora samostalna, onda se javi ideja
o monarhiji i onda se sve vra}a, vra}a, vra}a i evo, sa ovim poslednjim
danima mi smo na po~etku, mi smo opet u devedeset prvoj, mi smo
opet u sistemskim pitanjima, koja, naravno, neki nazivaju govorom
mr`nje. Nastoji se gledati na to kao na incident, ako pravi{ primere
analogne iz rastanka sa Slovenijom, stalno je to ta varijanta – jo{ je
onaj kriv, pa jo{ je onaj kriv, pa jo{ je onaj kriv, a u stvari }e se to za-
vr{avati unutar onoga gde je prapo~etak razora jedne dràve, ~ije
razmere se vide po tome kojom cenom se on danas pla}a.
I opet sam na{la re~enicu – narod kaè da je Boris Tadi} usta{a. Koji
narod? Kada bi prestali sa tim i rekli – ja kaèm i ja mislim, bilo bi bo-
lje. To pozivanje na narod, evo ga, sad je tu gde je bilo i devedeset pr-
ve. Sve {to ~ovek treba da uradi, to je da bude protiv toga, nikakva po-
sebna mudrost. Se}am se jedanput da je Vuk Dra{kovi} rekao na jed-
nom skupu: „Pa, to svako dete vidi”. Ima{ dve obale reke i ljudi treba
da pre|u na drugu stranu te reke i da kaù jedanput {ta se de{ava. Ti,
koji se pozivaju neprekidno na taj narod, ne{to s njima nije u redu.
Neka potpi{u to, neka ne citiraju nesretni narod koji se u me|uvre-
menu {eta, prelazi, odlazi, dovodi, istrebljuje, ubija, preme{ta i ne
znam vi{e {ta se radi tom istom narodu. I sad je samo, naravno, u pi-
tanju kad }e ovda{nja sredina da vidi ko stoji u osnovi celokupnog
primordijalnog, izvedenog i sada ve} prevr{avaju}eg, nadam se, o~i-
glednog zla. To mi se ~ini tako logi~nim i zakonomernim raspletom
doga|aja, koji su naravno jo{ uvek mnogo dramati~niji nego {to se to
na prvi pogled vidi.
Svetlana Luki}:
Samo da se ~as vratimo na Crnu Goru, da li mislite da je tu ve}a àl
{to je Crna Gora, kako se to kaè, oti{la ili su Crnogorci odlu~ili da bu-
du u nezavisnoj dràvi ili je to strah, strah od toga da ostanemo sami
sa sobom?
Borka Pavi}evi}: Borka

Pavi}evi}
Pa vidi, sigurno da ima i autenti~ne àlosti, sigurno da ima i tuge, a
istovremeno, naravno da je to strah od preispitivanja, odsudnosti, {ta
ti moè{ sada da u~ini{, ali pre svega ima grabeà za preostalo, u smi-
slu mo}i, u smislu placeva, u smislu preduze}a, u smislu svega onoga
~ega jo{ o~igledno ima dosta da bude uzeto, i to je onako potpuno
zapanjuju}e da ima jo{ svega toga, kako da se do kraja izvr{i tranzi-
cija biv{e socijalisti~ke imovine u uzurpiranje te imovine. Vi vidite, u
stvari, na istome terenu sve istorijske silnice i onda se ta istorija le-
pi, a ona je ìvu}a. To je ono, jer izgleda kao da ste imali Josipa Broza
Tita, pa ste onda imali Slobodana Milo{evi}a, ne{to se de{avalo i u
me|uvremenu, ali taj pritisak na taj povratak istorije, sa prepravlja-
njem istorijata Drugog svetskog rata, ~ini da je ta istorija tako nama
u glavama zalepljena, ali ona je istovremeno suma prethodne istorije
i ti ima{ sve {ta si imao. Da li je to u jednom zanemo}alom vidu, da li
je to u nekom mo`da ~ak i tu`nom, bljutavom, nesre}nom vidu, ali tu
su sve ove silnice te osnovne politike koja je vo|ena poslednjih pet-
naest – {esnaest godina.
I ovi strah i ùdnja da se sad tu ne{to na brzinu prepravi i uspostavi

– sad koji grb, koja zastava, koja kruna, koja himna, koji bog, koji na-
rod... Dakle, to sad traì jako smislene definicije, a pored politi~ke
opredeljenosti i stavova, ima i jako mnogo nemo}i, neznanja, nespo-
sobnosti da se dosegne {ta zapravo treba da se ~ini. I otuda ima{ ovo
{to ima{ po javnosti, skup{tini, ja stalno mislim da je finale, ali nije
finale. To da ljudi sede negde i gledaju kako se tu~e dete, kako se {a-
mara èna, kako se ljudi vre|aju, i da smo se mi na to svikli, to je pro-
sto ne{to fantasti~no i ja mislim da je to ono na {ta svet reaguje kad
nas gleda. To {to se de{ava u na{em javnom prostoru, to se ne radi.
Mi kaèmo – Ratko Mladi}, ali Ratko Mladi} je suma toga da u stvari

civili ne vladaju, nego vladaju nekakvi mehanizmi i da je formulacija
da u stvari na{e slu`be nisu pod civilnom upravom. Dakle, vrag je jo{
komplikovaniji i on, naravno, obja{njava za{to Ratko Mladi} nije ta-
mo gde treba da bude. Nasilje, varvarizam, brutalnost, to je na{a sva-
kodnevica, svakodnevica na{ega ìvota i ljudi su se na to svikli, i sa-
09.06.06.
vla|ivanje zla ovde, osve{}ivanje toga zla bio bi na{ najve}i me|una-
rodni doprinos, jer nismo jedini na svetu koji to imamo i na{e savla-
|ivanje nacionalizma, zlo~ina, tamo gde je to i nastalo, bi moglo da
bude na{ najve}i doprinos sebi samima, a to bi onda bilo osovljavanje
na nekakve sopstvene noge.
342
Svetlana Luki}:
Poslednjih dana imali smo nasilje i na verbalnom i na doslovnom pla-
nu, kao da je nasilje nekako pu{teno sa uzde i ako zapu{ite jedno me-
sto, ono kulja na nekoj drugoj strani.
Borka Pavi}evi}:
Ali, Ceco, nasilje je sistemsko, to nije nikakav incident, to je priroda
stvari, ratni~ke, osvaja~ke, nasilne, ma~isti~ke, kontramodernisti~-
ke, to nije ni{ta {to izbija tamo i ovamo, ono postoji sve vreme. E, sad
je pitanje koliko se to prepoznaje i koliko neprepoznavanjem toga to
raste. Dakle, u pitanju je stvarno sustavna kategorija, nije u pitanju
da ono {ibne tamo i ovamo, nego je to na~in ìvota, na~in vladanja,
na~in pona{anja, u jeziku, u kretnji, u na~inu na koji ljudi komunici-
raju, kako su oni odeveni, kako voze te automobile, za{to su oni za-
tamnjeni, stalno rotiraju ta svetla, {ta je, jesu li to tenkovi po ulica-
ma. Prosto su to stvari pored kojih se ne }uti, a svako }utanje samo
doprinosi onome da fa{izam prolazi kroz demokratiju kao kroz sir, a
svako ima nekakvo opravdanje pravno, legalisti~ko za{to on to trpi, a
to su, jednostavno, stvari koje se ne trpe.
Zakon je stvoren za lo{ost, zakon {titi ljude koji su {tetni po dru{tvo.

E, to se izme{alo, ljudska prava kidnapuju kriminalci, Legije, oni
imaju ljudska prava u zatvoru, oni imaju to, a `rtve nemaju ta ljudska
prava, zato {to je izvr{eno kidnapovanje demokratije, koja je mehani-
zam. Demokratija nije sama po sebi ne{to {to se napravi, ona je me-
hanizam pomo}u koga jedna dràva funkcioni{e u nekakvom politi~-
kom smislu.
Svetlana Luki}:
Svi su o{tro osudili govor Krasi}a u skup{tini.
Borka Pavi}evi}:
Ali nemam {ta da osu|ujem, to nije na nekom drugom mestu. Narav-
no da osu|uje{, ali {ta sada ~ini{ pored te osude? Nije pitanje davanja
saop{tenja, pitanje je reakcije u datom trenutku i ti si videla reakci-
ju u datome trenutku. Tog trenutka se ustane, tog trenutka se kaè –
sad je bilo dosta, i tog trenutka se ne{to prekine, ali taj parlament
funkcioni{e na taj na~in ve} toliko dugo da to unutar toga postaje Borka
Pavi}evi}
mogu}e. I tu se onda navikavaju. Koliko puta ti se ~inilo od po~etka
rata da }e ljudi da iza|u i da kaù – e, hajde ljudi sada da prekinemo
sa ovom praksom? Ali to niko ne prekida zato {to svako ima nekakav
interes u tome. Kad smo napravili Deklaraciju o Srebrenici, bila je to
{ansa za prepoznavanje {ta je bitno ~initi u tome trenutku.
Samo odmotaj, da je Barbali} vra}en u svoj stan u Zemunu, da li bi bi-

lo to {to je bilo? Da su iseljeni radikali iz Magistrata, da li bi to bilo?
Da li ti pristane{ na to kad ti neko iza|e i kaè – Ja sam {ef jedne ve-
like partije, zar }ete da me selite? Da, seli}emo te, odnosno, kako da
ti kaèm, ta vlast da vr{i vlast, ne bi do{la do ovde da se to ju~e ili pre-
kju~e sa Ivanom Duli} de{ava na jedan takav na~in. I da se onda po~-
ne govoriti o govoru mr`nje! Koji govor mr`nje, to je nasilje koje je in-
korporirano u politi~ki sistem i u na~in mi{ljenja i u celokupne dosa-
da{nje aktivnosti te stranke. Koja je to bojazan, da ti prepozna{ da to
jeste to {to je evidentno to, ali ima i ovoga, da ti ako to ne spre~ava{,
ako ne vr{i{ vlast, ako to ne uzima{ u svoje ruke, onda je to jedan deo,
naravno, tvojih uverenja, ti se slaè{, to proizlazi iz tvoga bi}a, iz tvo-
je politike i tvog na~ina mi{ljenja. I ti misli{ – sad }e oni da o~iste ove,
sad }e ovi da o~iste ove, pa }e nama opet biti dobro.
Setila sam se jedne Milerove re~enice koja glasi: „Kada sa isukanim

noèvima u|u u va{e spava}e sobe, onda }ete znati {ta je istina”. Mo-
è se imati strah od toga i nije sasvim izvesno da se to ne}e desiti. I
ceo taj period u kojem se kaè – e pa, to se sada moderiralo, pa to se
sada umilo, pa to je sada pristojno, pa to sad prekr{ta noge, pa to sa-
da drì ru~ice sa strane... Ti vidi{ da iza toga ler laufuje, da taj tenk
bremza, daje gas, daje gas i da ga spre~ava samo ta konvencija da bu-
de pristojan, jer je ~uo da treba da bude moderate i misli da }e tako
politi~ki da pro|e, da svi kaù – oni su se umili, oni su sad pristojni.
E, u ~asu napada na Ivanu Duli} vidi{, u stvari, {ta je to {to je oduvek
bilo bez tog kostima, vi vidite te izraze, vidite te poruke, vidite jasno
{ta je to.
Condicio sine qua non je to spre~iti, jer to ide u samouni{tenje. Ljudi
09.06.06.
su nestabilni, petnaest godina im se pomera tlo pod nogama, ljudi ne-
maju posla, svet nema para, nema stabilnosti, nema budu}nost, ne-
ma izvesnost posla, nije prikop~an za stvarnost, istorijski poznato. I
onda naravno da te egalitaristi~ke snage... Pa hajde, uzmi Argentinu,
zemlju koja je bila ~etvrta zemlja po proizvodnji u toku Drugog svet-
344 skog rata, bila je sila, do ~ega je doveo sindikalizam i populizam. I on-
da naravno da takve snage koriste taj teren, i to ga koriste zbog toga
{to demokratija i demokrati nisu u stanju da se artikuli{u. I po{to ti
ne popunjava{ to, po{to se ti bavi{ drugim stvarima, uzajamnom par-
tijskom borbom, hijerarhije, strukture, pripadaju}a mesta, ko kome,
~ijim delom puste zemlje je pro{ao Fortenbras – oko ~ega se ljudi sva-
|aju. E, onda se teren prazni za delovanje takvih sila koje ljudima ne
samo da obe}avaju hleba od tri dinara, nije stvar u tome, nego im obe-
}avaju borbu protiv kriminala, protiv ovoga, prema onome, i na taj
na~in mimikriraju. Evo, sad je kriv B92, to je stalno ono – a vi mrzite
crnce. Ali nije, sad je re~ o tome {ta ti radi{, i stalno se ta igra ucenji-
va~ka vodi i onda ljudi zastaju pred tim zato {to im to u datom trenut-
ku odgovara da za{tite svoj trenutni poloàj, koji je na ìvome pesku.
Odnosno, na{e institucije ne funkcioni{u, jedna zajednica u kojoj ne

funkcioni{u centralne institucije toga dru{tva moè da postane Afri-
ka, mislim, moè da postane ìvi pesak. Zemlja bez stabilnih institu-
cija moè da se raspadne u pesak i zato je to bitno, a povla~enje pred
tim samo odlaè taj kraj, mo`da odlaè zato da jo{ neko u me|uvre-
menu ne{to oposli za sebe i da mu bude jo{ mesec dana bolje, kao {to
}e Srbima na Kosovu biti jo{ mesec dana bolje sa tim duplim platama,
ali sve skupa ne}e biti bolje.
Nedostatak kriti~nije reakcije na vest o prekidu pregovora sa Evrop-

skom unijom, u stvari, meni pokazuju jednu vrlo prostu stvar. Jesi li
ti ikad pro~itala za{to smo mi dobili sankcije? Da li se se}a{ ti negde
tekstova objavljivanih svuda o tome za{to mi imamo sankcije? Ne. Je
li jasno re~eno {ta }emo mi da dobijemo ulaskom u Evropsku uniju?
Pa, po{to ne znamo {ta }emo da dobijemo, ne znamo ni {ta }emo da
izgubimo. Ko ne zna {ta ostavlja, svejedno je {to ostavlja, to je [ek-
spir. Kako da ti kaèm, ti u stvari radom vremena, privikavanjem na
to, gubi{ mo} prepoznavanja {ta je to tamo {to bi ti dobio. Ima{ rasap,
ima{ {ta }e misliti ljudi ro|eni devedesete, kako }e oni vladati ovom
zemljom. Ko se time bavi? Kako da ti kaèm, jer je gubljenjem prosto-
ra izgubljeno vreme i onda ljudi ne znaju {ta bi oni to dobili. Ne bi do-
bili samoposlugu, ne bi dobili robu {iroke potro{nje, ni{ta ne bi dobi-
li, bili bi u igri da jednoga dana mogu dobiti, razume{, bili bi deo ne-
~ega gde svet ide.
E sad, mnogima na vlasti je lak{e da ne budu u toj igri, o~igledno ih mr-

zi, imaju interesa da ni{ta tu ne rade, da ne mora{ da izlazi{, da se vra-
}a{, tu lepo lezi kod mame u krevet, babe, tetke, {to ona re~e na televi-
Borka
ziji – evo, \eli} je imao tetku u Parizu, pa je zato stru~njak. E sad, da Pavi}evi}
\eli} nije imao tetku, verovatno ne bi postao stru~njak. I stalno to ku-
vanje te teorije zavere, pa pogledaj sad, otvori, vidi{ kako su opet nava-
lili, sva ova proro~anstva, 666. Ta obja{njenja, kojima se stvara to ira-
cionalno ose}anje, koje je iracionalno zato {to nije u ravnopravnoj igri
sa svetom. I onda se ljudi ne bune {to su li{eni ne~ega, jer ne znaju ~e-
ga su li{eni, jer to nisu zvezdice, trta-mrta tamo, nije Evropska unija
samo komon market, ona je neki odre|eni sistem vrednosti nastao
onoga ~asa kad je svet re{io da ne}e vi{e nikad da ima holokaust, zlo-
~in, da vi{e ne}e nikada da ìvi konc logore, da ne}e vi{e nikada u isto-
riji se desiti najve}e zlo XX veka, i on se negde oko toga ujedinio i to su
neke vrednosti od kojih se ide levo i desno i za koje se taj svet bori. Da-
kle, pored Ratka Mladi}a koji je supstancijalan, u stvari, krije se pro-
vincijalizacija, koja je zadovoljna samom sobom i to je uàs.
Svetlana Vukovi}:
Na kraju Pe{~anika ~u}ete Biljanu Srbljanovi}. Biljana je u Francu-
skoj, u kojoj ìvi, u~estvovala u polemici koja se vodila u vezi sa odlu-
kom direktora jednog poznatog francuskog pozori{ta da ne igra dra-
mu Pitera Handkea, jer se ne slaè sa njegovim simpatijama prema
Slobodanu Milo{evi}u. Handke je, kao {to znate, bio i na Milo{evi}e-
voj sahrani, a na dràvnoj televiziji sino} je predstavljen kao veliki
po{tovalac srpskog naroda. Slu{ate Biljanu Srbljanovi}.
Biljana Srbljanovi}:
Komedi fransez je pozori{te koje igra isklju~ivo komade klasi~nog
repertoara i uveli su poslednjih godina da jednom u tri-~etiri godine
na maloj sceni, koja je odvojena, igraju savremenog pisca, jedan nje-
gov komad. Ja ina~e vam ovo govorim zbog toga {to je moj izdava~ i
agent francuski izdava~ i agent Petera Handkea, to je Nemac jedan,
koji se zove Rudolf Rah, koji je vlasnik te ~uvene izdava~ke ku}e
Lar{, koja je, kao, glavna izdava~ka ku}a za drame. Ja stalno nosim
najlon kesu na kojoj pi{u ovako imena svih pisaca koje oni izdaju, pa
onda ima... ja sam, ne znam, izme|u Sofokla i Strinberga, Srbljano-
09.06.06.
vi}, i Handke i ja smo na istoj kesi. On je odlu~io da postavi taj ko-
mad, to je neki stari komad, nije ni va`no. Onda je Handke, nakon bo-
ravka u Poàrevcu, na sahrani, napravio jedan veliki tekst u Fokusu,
{vajcarskom, koji je dosta ~itan list intelektualne javnosti i {ta je go-
vorio tamo – ja sam onaj koji ne zna, u smislu da on ne zna, po{to je
346 Milo{evi} umro neosu|en, on ne zna i ne priznaje. Zna~i, bila je ta cr-
vena ruà i ruka na sanduku Slobodana Milo{evi}a. U me|uvremenu
su se pojavili ti neki, tamo su dosta organizovali ovi Paljani, zna~i
Nemanja i njegov drug Mladen, sad }u tako da kaèm, pa onda ne mo-
gu da me tuè nikad, oni su organizovali, zna~i, Austrijance, kolege.
Zna~i, svi Austrijanci, ~ak i Robert Menase, koga ja stvarno stra{no
volim, svi su potpisali tu peticiju i odatle je krenulo, od naopako po-
stavljene peticije, da je to cenzura. U stvari, Bozone je pogledao to i
rekao: „U stvari, ja ne}u da igram ovaj komad”. Po{to u pozori{tu sto-
ji{ iza svojih politi~kih stavova, po{to u pozori{tu ìvog pisca, kada
igra{ u Komedi fransez, ti treba i da mu stisne{ ruku, ja ovom ~oveku
ne mogu da stisnem ruku.
E sad, to sve ne bi bilo toliko va`no, zna~i, ne moè da bude cenzura

komada koji moè da se igra u hiljadu milijardi drugih pozori{ta za
po~etak, pod brojem dva – umetni~ki, politi~ki, estetski stav tog di-
rektora pozori{ta je takav, on je javan, on je do{ao i rekao – ja sam mi-
slio, ali ne mogu, zato {to smatram da to u stvari ne moè da ide uz
Molijera i [ekspira, ne moè, jednostavno i ne moè. Problem je u to-
me {to Handke ne dozvoljava, on je ve} dva puta povukao svoj komad
pred premijeru, ukoliko oseti da uprava pozori{ta, bez obzira koliko
je veliko pozori{te, ne odobrava njegove politi~ke stavove. Na primer,
2002. kada je isporu~en Milo{evi} Hagu, zna~i, sve se vreme govori o
Milo{evi}u, nemaju veze Srbi, Slobodan Milo{evi} je u pitanju, Thea-
tre de la Coline, koji je jedno jako veliko pozori{te, koje igra savreme-
ni tekst i uàsno je va`no pozori{te u Francuskoj, jedno od mo`da
najva`nijih.
Oni su postavljali jedan od novijih komada Handkea, u tom trenutku

je Milo{evi} bio isporu~en u Hag i ovaj napravi neki stravi~an gaf ti-
pa – u Hag treba da idu samo muslimani, po Peteru Handkeu, samo
muslimani treba da idu, i to je zaista bio genocid i Hag treba da po-
stoji, da sudi samo muslimanima, a Slobodan Milo{evi} nije ni za {ta
kriv, jer nema nikakvih dokaza za to. I on to obja{njava, vrlo elabori-
ra kako su iz Srebrenice beàli ljudi i sklanjali se u Srbiju. On pri~a
ovako, on kaè – ìnela Jugoslavija, to je ~ovek, prvo nema – Jugosla-
vija, drugo nema – ìnela. Po principu – skoro zna{, a ne zna{, i stal-
no mu to jedno slovo sre}u kvari. I u svakom slu~aju, taj reditelj iz
Theatre de la Coline je odlu~io ba{ preko ovog na{eg zajedni~kog
agenta, da mu napi{e pismo, da mu kaè – odli~no idu probe, sve je su-
per, tralala, ali molim vas, ipak, dozvolite mi da vam kaèm da ja ne
delim va{e politi~ko ube|enje, prosto imam ljudsku potrebu da vam Biljana
Srbljanovi}
to kaèm. Ovaj je napravio takav skandal da je zabranio da ikada vi-
{e u ìvotu to pozori{te... zna~i, zaustavio je premijeru, komad nije
mogao da iza|e, i to je neka vrsta ru{enja repertoara, to je potpuno
ista vrsta poteza kao ovo {to sada njemu rade, jer on moè da se igra
samo tamo gde se deli njegovo politi~ko mi{ljenje.
S druge strane, tamo u javnosti postoje ljudi koji brane muslimansku

stvar, kao {to je Bernar Anri Levi, koji je jedna povr{na budala, ja ne-
mam re~i za tog ~oveka koliko ga svi smatraju povr{nom budalom.
Zna~i sad se Handke dovodi u situaciju da se zapravo izjedna~ava sa
njim, jednom povr{nom budaletinom, koja je poznata po tome da je
vodio svog frizera da ga fenira u Sarajevu. Zna~i, on svuda nastupa sa
svojim fotografima, on je nekoliko sati, ovo mi je pri~ao svedok, fran-
cuski diplomata, isprobavao pancire u kojim }e se slikati u Sarajevu,
na primer. Zna~i, to je ~ovek koga boli njegova mala guza apsolutno
za sve osim za sebe samog. E, on je zauzeo tu probosansku, da kaè-
mo, promuslimansku stranu, a s druge strane se pojavio ovaj Hand-
ke, koji ima jednaku politi~ku teìnu. To su sve budala{tine, oni ma-
nipuli{u potpunim poluinformacijama i to je ve} sada na nivou inte-
lektualnog ekscesa, to je za mene intelektualni snobizam ~isti, to {to
radi Handke. Mislim, on ima stravi~nu potrebu i uvek je takav, takva
mu je literatura, da je u fajtu i da bude razli~it.
I ti sad njemu ne moè{ da objasni{ – Slobodan Milo{evi} nije pred-

sednik Srbije, nije umro kao predsednik Srbije, on je svrgnut pred-
sednik silom jer nije priznao izbore, on je bio uhap{en, on je silom is-
poru~en u Hag, njemu je su|eno, on je umro kao pritvorenik. Handke
uporno govori u sada{njem vremenu, kao da smo mi i dalje u devede-
set devetoj. On je pisao, ~ovek, o tome kako je Srbija divno mesto za
vreme bombardovanja, jer je prava ekolo{ka zemlja, nema struje, ne-
go imamo sve}e, nema automobila nego samo se neophodno vozi. Mi-
slim, to je intelektualno izdrkavanje, ja ne znam drugi izraz. Kad to
ko{ta nekoga metka u ~elo, onda ti nekako ne moè{ da trpi{ tu vrstu
zezancije sa time. To je dosta popularno, mada je taj antiglobalizam
malo sad i na silasku, po{to oni postaju tako|e brendovi, kao ta èna
09.06.06.
koja je napisala tu bibliju antiglobalizma, ja to uporno ponavljam i
svi su se zaka~ili za to – svaki prevod na svaki jezik knjige No logo
imao je brend No logo, nisi smeo da prevede{ na drugi jezik, to je bilo
kao La Costa. I ona se, èna, prodavala pored marlbora, koka-kole i
Herald tribjuna na svakom aerodromu na svetu i zaradila milijarde,
348 by the way, koje nije uloìla u borbu protiv iskori{tavanja male kine-
ske dece u {ivenju „najk” patika. To me isto poga|a {to se ovde javlja-
ju sada razni neki na{i, najgora vrsta dijaspore. Na{i ~uveni slikari
su ~lanovi odbora za za{titu Radovana Karadì}a i njima se daje pro-
stor ovde u na{im novinama da o ne~emu govore.
Ja smatram da ako hapsi{ jatake koji su anonimni, onda, brate, Ljubi

Popovi}u, kuc-kuc, da vidimo {ta smo mi ono be{e rekli u zadnjem
NIN-u, daj da vidimo mi to, kakvi su nam to stavovi i {ta vi znate o to-
me. Ja smatram da zakon mora da bude jednak za sve. E sad, njima se
daje uàsno mnogo prostora i oni obr}u tu stvar. Handke na primer,
ja mislim kad bi video jednu sliku Ljube Popovi}a da bi se ispovra}ao,
to je toliko stra{no razli~ito, on na primer sigurno ni ne zna ko je
ovaj, a mislim da Ljuba Popovi} sigurno nikad nije ni pro~itao ni{ta
od Handkea, po{to verovatno nikad ni{ta nije ni pro~itao osim onoga
{to je sam sebi zabeleìo da se podseti lepote Srbije u kojoj ne èli da
ìvi, jer ima francuski paso{. Milovan Danojli} sa decom razgovara
na francuskom jeziku, prema tome o ~emu mi govorimo? A nas tera
ovde da kompjutere ~eki}ima pretvaramo u }irilicu. Prema tome, ta-
kva jedna stravi~na manipulacija, da je sad Handke usamljeni borac
panker, on je panker de fakto, koji izgleda... gre’ote, tako se obla~i, ali
ja ne vidim {ta je manje pateti~no – feniranje i bela razdrljena ko{u-
lja Bernar Levija ili ovoga koji ima imid` austrijskog pankera iz
osamdeset druge, kad punk is dead ve} veoma dugo.
Nije obavezan svaki direktor svakog pozori{ta da igra svakoga. Mi-

slim, ja na primer, isto to ne bih stavila, zato {to ne bih èlela da
igram jedinog pisca koji je ìv u poslednje tri godine, a da to bude ba{
~ovek koji tvrdi da ne zna {ta se u Srebrenici dogodilo. Osim toga, {ta
je dosta va`no, Handke je }utao o svojim politi~kim stavovima od od-
laska Milo{evi}a u Hag do njegove smrti. Pa se to smirilo nekako, svi
su mislili – pa dobro, o’ladio je malo, mislim, pro{la ga je moda, haj’-
mo sada, sad se {i{amo na repove, nema vi{e Milo{evi}a. Me|utim,
onda je on oti{ao na Milo{evi}evu sahranu, pojavio se opet u svim no-
vinama i tako dalje. I ovaj je jednostavno ~ovek rekao – ja ne èlim,
neka uzme bilo ko drugi neka to radi. I interesantno je da sad kod nas
to prenose po novinama, ne}u vi{e da davim sa tom temom, i upore-
|uju ga sa, ne znam, Selinom. Selin je umro, sad su na{li u @eneovim
dnevnicima da je do kraja ìvota, do osamdesetih, kada je umro, i da-
lje oboàvao Hitlera, divio se holokaustu, on se divio holokaustu, @an
@ene. I ne postavlja se sada nikakvo pitanje igrati @enea ili ne, jer je
on umro i tu nema uop{te rasprave. Ali ovaj ~ovek je ìv i ja mu ne bih Biljana
Srbljanovi}
stisnula ruku.
A kod nas manipuli{u time i govore kako se uzburkala javnost, svi su

se intelektualci stavili na stranu Handkea. Pa, {to se ne pojavi onda
neko pozori{te da igra taj komad, ako su se svi stavili na njegovu
stranu? Pa tamo ima milion pozori{ta, zna~i, aman, onoliko, i pri tom
je to dobra reklama. Kako to da se nije pojavilo neko ozbiljno pozori-
{te, jer ovaj ne}e, traì da mu onaj ko mu igra komad kaè da deli nje-
gove politi~ke stavove, tako da on cenzuri{e pozori{ta koja igraju nje-
gove komade. Plus to da on stoji na slici sa Miloradom Vu~eli}em, a
koliko sam ~ula, ja pratim moju omiljenu ùtu {tampu, Vu~ela }e da
dobije snajku i vidim da mu sin ìvi u Parizu i da mu ide u neki ko-
led` od milijardu milijardi i da mu ova snajka {opinguje kao luda. To
su, bre, lopovi, ej, a sada Handke stoji tu sa kraljevima tabloida, sa
ljudima koji su devedesetih u{li bez ga}a na guzici i iza{li sa televizi-
je kao milioneri dolarski. Kako da kaèm, sahrana, a Mira Markovi}
sedi u Putinovoj Rusiji i uìva bogatstvo koje je ukrala od nas. To je
ista stvar kao da je vadila zlatne zube tim le{evima i topila to zlato.
Ako ni{ta drugo, ako ljude ne poga|a ni metak u glavu ]uruviji, sve `r-
tve konkretne, sa imenom i prezimenom, pa ako te ne poga|aju od
[trpca nadalje svi zlo~ini, organizovani dràvni zlo~ini, pa, pipni se po
dèpu, ~ove~e, vidi gde ti ìvi{, a gde ona ìvi. Pa vidi kako je njoj ma-
lo lak{e da natopi jastu~e suzama nego tebi za sahranu svog najblièg.
Tako da ja ne razumem na{e ljude, ali posebno ne razumem kako do-
zvoljavaju to medijima. Meni se desilo da mi taj Tanjug tako surovo to
falsifikuje, taj neki moj tekst, zadnji put su to uradili kad je bio Dra-
go{ Kalaji} dopisnik Tanjuga iz Rima, pa je ne{to Fi}u Davida i Vojina
Dimitrijevi}a i mene denuncirao za vreme bombardovanja na temu
kako se mi izraàvamo u inostranim medijima. I tad je ~ak i Vojin Di-
mitrijevi} napisao jedno odli~no pismo, uàsno o{tro protiv ovoga
smrdoustog i poslao Politici, znaju}i da oni to ne}e objaviti, ~ak je i re-
kao – nemojte ni da objavljujete, samo prosledite va{im kanalima ovoj
budali neopevanoj {to }emo da mu se smejemo ceo ìvot.
Ali onda, {ta ti doìvi{, ja ju~e gledam na B92 kviz gde ti postavljaju
09.06.06.
pitanje – kako se zove ~uveni srpski filozof, pisac, slikar, erudita, ~u-
ven po svojim elegantnim modelima i tako dalje – fala bogu, ovaj nije
znao. Kako da kaèm, ja na{e novine ne razumem, na{e medije ne
razumem, gde je odjednom to sa Handkeom pitanje ìvota ili smrti?
Niko ni{ta ne ~ita, a onda istovremeno ovaj je pisac i erudita i ima le-
350 pa odela, {to nikad nije znao da opere zube i nije znao da o~isti cipe-
le za po~etak, po tome je poznat, {to ne kaète, nikad ~ovek nije znao
da dâ cipele na ~i{}enje. Eto, {ta ti je srpski fa{ista.
Ina~e, u svim francuskim novinama, svuda je to bilo, tu su svakojaki

detalji izlazili o Milu \ukanovi}u, posebno o ekonomiji njegove ze-
mlje, posebno o onoj crnoj ekonomiji te zemlje. Oni nemaju, o~igledno,
nikakve iluzije i uop{te raspravljaju kako }e to uticati na ~itavu sliku
Evropske unije. âk je iza{ao jedan editorijal u Le Mondu kao ne{to –
zbogom, Balkanu. Smatraju da je sada situacija postala takva i u sa-
moj Evropskoj uniji, a i na obodima, da vi{e ne treba uop{te razmi{lja-
ti o pro{irenju Evropske unije, nego o prilago|avanju Evropske unije
dobrosusedskim odnosima sa zemljama van Evropske unije, koje jed-
nostavno treba da se zadrè u svojim nekim granicama. Zna~i, ako ne
moè{ da ih promeni{, ne treba ni da ih menja{, jer ih ne}e{ nikad pro-
meniti, ali s druge strane uporno i uporno i uporno svuda je pisalo u
svim novinama da srpski premijer odbija... da Srbija odbija da prizna
rezultate koji su o~igledni, nema govora, apsolutno su o~igledni.
I neko je govorio o tome da time {to nije isporu~io Mladi}a, on je mo-

`da zaradio dva-tri procenta za sebe na slede}im izborima, ali ta~no
je izgubio toliko, mo`da u Crnoj Gori. Ali kako da kaèm, s kojim pra-
vom on u na{e ime ne}e da prizna takvo ne{to, bre, s kojim pravom
me uop{te dovodi u situaciju da se pona{am kao neka stravi~na èna,
koja ne èli da prizna da je mu` ostavlja? S kojim pravom, sad }u ja
da idem da mu otimam tanjire {to je nasledio od majke, cepam knji-
ge, pratim ljubavnicu, ne dam mu decu da vi|a...? Mislim, to je na tom
nivou, to je jedno rastajanje, s kojim pravom ti mene dovodi{ u poni-
àvaju}u situaciju da sam ja taj koji moli i koji se ljuti? Niti molim,
niti se ljutim, mislim, {tavi{e, èlim im stvarno svu sre}u. Ni{ta se u
mom ìvotu ne}e promeniti i ne treba nikome od nas da se promeni i
signali iz te dràve su takvi da nikome ni ne treba da se promeni. To
je stvarno onako, tako jedan poniàvaju}i diskurs. S druge strane, to
{to se de{ava u parlamentu je stvarno stra{no, to smo isto pri~ali za
ovu ènu Ivanu Duli}. Mislim, ja sam je gledala na televiziji, zaplaka-
la ona, zaplakala ja, ali s druge strane, ona je sigurno svesna da je za
nezakonito pona{anje u parlamentu najkrivlji ko – predsednik parla-
menta, za koga je Mla|an Dinki} rekao da on misli da je on najbolji
predsednik parlamenta od Pa{i}a naovamo. A taj ~ovek je, na primer,
jedna takva kukavica, taj ~ovek je najkrivlji za anarhiju u parlamen-
tu, taj ~ovek je najkrivlji za to {to taj parlament ne funkcioni{e. Ti si
{ef jednog doma u kome ljudi kradu, bre, na benzinu, ~ove~e, od toga Biljana
Srbljanovi}
do toga da vi~u: „Ti si govno”, sa skup{tinske govornice, i gde ovaj, î-
~ino unu~e, sedi i gleda u patos. Kako smo stigli do toga da î~ino
unu~e predsedava bilo ~ime, kako se to dogodilo?
Da ima{ minute }utanja i da ima{ jednog ~oveka koji stalno ide i lju-
ti se i duri se. Mene to podse}a na onaj film Tajvanska kanasta, je l’
se se}a{ tog filma Gorana Markovi}a? Genijalan film, kad su svi ono
izmanipulisali, a jedan kaè – E, idem ja sad da se ubijem, sad }u da
vam jebem mater. Eto, to je meni Pe|a Markovi}, tako on vodi parla-
ment. Zna~i, on je ono, zapali se ku}a, idem ja sad da se ubijem, sad
}ete da vidite svi, i onda – pa, nisam se ubio po{to su mi vezali ruke.
Tako da ta èna treba da zna da je zaista odgovornost za uvrede koje
je pretrpela na njenoj stranci, do plakanja, evo delim i emocije i sve
sa njom, ali odgovornost nije na Radikalnoj stranci, odgovornost je
na onome koji sedi kao predsednik tog doma. Ja, na primer, ne mogu
da zamislim Pe|u Markovi}a da prestane da bude predsednik parla-
menta. Mi }emo ga, verovatno, nalaziti sa onom kapom od novina,
Napoleonovom, kako {eta gradom. To je jedan od ljudi koji se nikada
ne}e u glavi svojoj odvojiti od pozicije, koju je jednog trenutka ne-
kom stra{nom gre{kom kosmosa imao. I mislim da treba oni malo
me|u sobom da ra{~iste, i ta ~estita èna.
Mi smo sad ve} oni ljudi {to u nekoj trci toliko posustaju, a kao jo{
uvek ima neke male {anse da se neko ~udo dogodi. Zna{ ono, kad gle-
da{ zadnjih pet minuta utakmice, pa ako se dogodi da dâ {est trojki u
trideset sekundi, mi jo{ uvek moèmo da dobijemo utakmicu. Ali ja
ne{to imam utisak da kad bih se ja sad drala – hajde, idi pa ga|aj te
trojke, hajde da probamo, nemoj da odustaje{ uop{te – da ljudi neka-
ko ili gledaju svoja posla ili ne razumeju ili ih se ne ti~e ili misle da je
Ivana Duli} usta{a ili ni ne znaju ko je Ivana Duli}. Ne mogu da pri-
stanem na to da to nije moja zemlja, za{to je to njihova, a nije na{a, s
kojim pravom, bre? Ja znam da svi govore da radikali imaju ve}inu, pa
kaù – neka do|u na vlast. Ali, ja sve mislim da je to pitanje samo ar-
gumenata racionalnih. Zna~i, kada u NIN-u ne bi {tampali u nastavci-
ma neuke falsifikate nacionalista na vi{edecenijskom radu u Francu-
09.06.06.
skoj, mo`da bi Srbija ne{to i ukapirala o aferi sa Peterom Handkeom.
Zna~i, to je neka tvoja odgovornost, samo kad bi moglo to sad da se

objasni na neki drugi na~in, ali... {ta ja znam, nekako, dok ne do|u,
valjda, ti radikali ne treba da se odustane, a mi smo ipak u nekoj si-
tuaciji da smo stalno na tom pragu... Ja ne mislim uop{te da treba da
352 jurimo u tu Evropsku uniju, i zbog toga {to }e Evropska unija sto po-
sto da promeni svoj koncept do trenutka kada se mi budemo uop{te
pribliìli tome da moèmo da razgovaramo o bilo ~emu. I nema to
uop{te vi{e veze, to ima veze, bre, zbog nas, ja ne}u da ìvim u dràvi
sa Ratkom Mladi}em, ja ne}u da mi novine obja{njavaju, bre, da fud-
baleri, da ove bosanske kolumnistkinje meni obja{njavaju da li je on
heroj ili nije heroj. Ama, da se jednom dogovorimo o tome, ko je krv-
nik, nema {ta da ga ti pita{ o njegovoj generalskoj... ôve~e, bre, pa
gledali smo kako ide i izvla~i onog starca iz {ume, svi pobijeni okolo,
on vi~e: „êga se boji{, je l’ se ti ne~ega boji{?” A on vi~e: „Ne, ne bo-
jim se, ne bojim se”. Onda se kamera makne i ti vidi{, na primer, dva-
deset le{eva oko njega.
Pa, ~ove~e, bre, boìji, ja da ga na|em da mu sudim! Ja ne znam s ko-

jim pravom ti mene predstavlja{ da sam ja to? Pa, nije to Srbija, s ko-
jim pravom oni imaju pravo da kaù – mi smo Srbi, ovo je Srbija, to je
srpski general? Aman, nije srpski general, taj ~ovek nije ni~iji gene-
ral, on je, bre, ratni zlo~inac. Ne èlim, ne èlim da ìvim u dràvi sa
tim ~ovekom i zbog sebe, ba{ me, bre, briga za Evropsku uniju, stvar-
no me ba{ briga za Karlu del Ponte, koja me posebno nervira, to uvek
kaèm kod vas. Ali, ba{ me briga za Karlu del Ponte i za Evropsku uni-
ju, ja ne}u da ìvim u dràvi Ratka Mladi}a, ne}u da ìvim sa njego-
vim jatacima, ne zanima me to uop{te. A ono {to sam mislila da taj
Ko{tunica nije nepo{ten, to sam mnogo, mnogo pogre{ila, po{to je
o~igledno ~ovek jatak masovnih ubica, a mirno spava i dugo. Ne{to
nemamo minimum zajedni~kog imenitelja, kako da kaèm, nije pre-
bacio ljudski taj neki cenzus, ne broji se me|u nas. Otpad, toga treba
da se oslobodimo koliko god moèmo zbog nas, a Evropska unija, {ta
bude bilo, bi}e.
PE[ÂNIKFM, 16. 06. 2006.
NA JU@NIM MORIMA
Niko od njih nije svalio odgovornost na pokojnog premi-
jera da bi odbranio sebe i to pohvaljujem...
Tu su ène, tu su dukati, tu je vlast, u podrumu ku}e je za-

tvor, sve je tu - ali gra|anska dràva je ne{to drugo...
[to bi rekao onaj nepismeni ]osi} - ispali smo iz istorije...
Marijana Obradovi}, iz Helsin{kog odbora

za ljudska prava u Srbiji,
Jelena Mili}, iz Foruma za me|unarodne odnose,
Miodrag Zec, ekonomista,
Nenad Proki}, dramski pisac
Svetlana Luki}:
Rekli smo da }emo ovu {picu pu{tati kad god budemo morali ovu
vlast da podsetimo da smo jo{ uvek tu i dovoljno pri zdravoj pameti
da vidimo {ta oni i njihovi mediji rade sa su|enjem za ubistvo Zorana
\in|i}a. A videli smo ovih dana i ubistvo za{ti}enog svedoka i reago-
vanje ministarstava sile na to ubistvo, ~uli smo i ministre, koji sum-
nji~e Specijalni sud da namerno odugovla~i sa su|enjem, a videli smo
i ovonedeljnu Politiku, koja nas je ve} na naslovnoj strani upozorila,
preko svojih neimenovanih, specijalnih, tajnih, najtajnijih izvora, ka-
kva je u stvari bagra svedok Ljubi{a Buha ûme. Onda je Politika na
pune dve strane u istom broju nastavila da sumnji~i sve ostale. Sum-
nji~ila je sve, sem, naravno, ubica, njihovih advokata i nalogodavaca.
Pribliàvaju se izbori, vlast se raspojasala, svakim danom gubi jo{

ne{to {to se moè izgubiti, a onda iz besa {amara okolo koga god stig-
ne. Sva{ta su jo{ u stanju da do okon~anja svoje vladavine urade, pa
i da sru{e su|enje \in|i}evim ubicama. Ali, valjda smo i mi tu, valjda
i mi imamo su ~im pred njih.
Vojislav Ko{tunica je iznenada, posle posete Putinu, priznao nezavi-

snost Crne Gore. Sanda Ra{kovi}-Ivi} ide u Savet bezbednosti da im
kaè kako i Republika Srpska ima pravo na nezavisnost, ako kojim
slu~ajem Kosovo postane nezavisno. Rekla im je Sanda kako Kosovo
moè postati fitilj planete, tako je rekla, a u me|uvremenu, lideri Srba
sa severa Kosova, uglavnom Ko{tuni~ini izaslanici, spremaju jo{ jed-
no, ovaj put mini-doga|anje naroda. Pa ako uspe, uspe, ako ne – njima
dlaka s glave ne}e faliti, drugima mo`da ho}e.
Mo`da svi ti ljudi na ~elu sa Vojislavom Ko{tunicom ne èle haos, mo-

`da ne èle da posle njih do|u radikali na vlast u Srbiji, ali ni Hinden-
burg nije hteo da upropasti Nema~ku, a predao ju je u ruke Hitleru, ta-
ko da mu dobre namere nisu nimalo pomogle.
Predsednik Tadi} je ovog ~asa, valjda, sa kartom koju je kupio za svo-

je pare i sa srpskom zastavicom u zubima, u avionu za Nema~ku, gde
}e navijati za na{e fudbalere, iznemogle od posta i kolektivnih moli-
tvi. Umesto {to se mangupira i sebi udovoljava putovanjem ~arter le-
tom sa navija~ima, mogao je predsednik, ako je ba{ siguran da je
sport ovih dana najva`niji dràvni problem, da se pozabavi sino}nim
nasiljem na ko{arka{koj utakmici, koja je lako mogla da se pretvori u
srpski Hejsel.
Na{ predsednik je pre neki dan posetio neku vojnu jedinicu i usput za-
16.06.06.
pretio glavnoj tuìteljici Ha{kog suda da pazi malo {ta pri~a, da je,
kako je kazao, apsolutno nedozvoljivo da optuùje slu`be bezbedno-
sti da kriju Mladi}a i sli~ne stvari. Predsednik Srbije bi morao da zna,
pa bio on i Boris Tadi}, da to nije opravdanje, da nije na nama da ne-
koga optuùjemo, nego da optu`be podnosimo. Na{a sramotna ne-
358 mo}, do koje nas je doveo na{ nacionalizam, nas primoravaju na to.
Ina~e, ima mnogo lepih stvari, ali ne smem da vam kaèm, samo }u
vam nagovestiti o ~emu se radi. Napolju je sun~an dan, „Merkator” od
danas ne prodaje, nego daje besplatno one kese sa svojim logom, a
„Zastava” planira da idu}e godine pove}a prodaju svojih automobila
za sto odsto.
U ovoj {pici ~uli ste, izme|u ostalih, i Marijanu Obradovi} iz Helsin-

{kog odbora za ljudska prava. Evo jo{ jednog razgovora sa njom, koji
je napravio Ivan Kuzminovi}. Njih dvoje su komentarisali onu naslov-
nu stranu Politike, plus jo{ dve strane unutra, gde nas, dakle, razni
neimenovani izvori podse}aju kakva je bagra taj ûme.
Marijana Obradovi}:
U tom tekstu ima{ nekoliko stvari. Prvo ima{ takozvanog neimenova-
nog, ali dobro obave{tenog izvora iz policije, koji pri~a o tome {ta se
sprema u tuìla{tvu. Dakle, taj neimenovani, dobro obave{teni izvor
iz policije zna da }e tuìla{tvo podneti predlog za ukidanje statusa
svedoka saradnika ili oduzimanje statusa svedoka saradnika Ljubi{i
Buhi, iako unapred znaju da taj predlog, najverovatnije, ne}e biti pri-
hva}en, zato {to odluku o tome treba da donese krivi~no ve}e. Zatim,
ima jo{ jedan momenat koji je tako|e, ovako na prvu loptu potpuno
nebulozan, gde ide tvrdnja da taj, tako|e neimenovani izvor iz polici-
je tvrdi da je Ljubi{a Buha nagovarao ovog pokojnog svedoka sarad-
nika, Zorana Vukojevi}a Vuka, a isto to ~ini i sa Miladinom Suvajdì-
}em, da odbiju za{titne mere koje im pruà policija. A u isto vreme, u
tom istom tekstu, samo na strani broj dvanaest, ima jedan deo gde se
kaè da je Ljubi{a Buha podneo zahtev da se njemu odobri taj status,
odnosno da dobije posebne mere za{tite. Zna~i, on u isto vreme traì
od dràve da ga {titi, a druge svedoke saradnike nagovara da oni od-
biju tu za{titu. Tako da je tekst sam po sebi onako prili~no i konfu-
zan i nebulozan.
Naravno, postavlja se pitanje za{to je taj tekst stavljen na prvu stra-
nu, {ta to uop{te zna~i. Da, a u isto vreme taj tekst {alje neku poruku,
ne samo Ljubi{i Buhi, nego svakom budu}em svedoku saradniku.
Zna~i da, u principu, vi moète da sklopite ugovor sa dràvom, ali ako
se dràva naljuti, ona moè, ne zato {to vi niste ispunili ugovor u smi-
slu da ste svedo~ili protiv pripadnika te organizovane kriminalne
grupe, jer u tom delu je i Buha ispunio taj zahtev, odnosno deo svoje Marijana
ugovorne obaveze prema dràvi, nego ako se dràva iz nekog razloga Obradovi}
naljuti, ona moè da vam uzme taj status svedoka saradnika, pa vi vi-
dite posle {ta }ete. I sad, ako se uzme u obzir i ono {to se desilo Vuko-
jevi}u pre deset dana, mislim, neko ko ovo pro~ita, ne znam kako }e
pristati uop{te da u|e u bilo kakvu kombinaciju sa dràvom.
Stojkovi}, kada je stupio na funkciju ministra, je pri~ao pri~u da on

li~no smatra da uop{te nije potrebna specijalizacija za organizovani
kriminal, da je to totalno nepotrebna stvar, da time treba da se bave,
maltene, svi sudovi u Srbiji, da sude slu~ajeve organizovanog krimi-
nala i da on smatra da je to potpuno jedna izli{na pri~a, da su se ti lju-
di sakupili tu samo da uzmu tri puta ve}e plate, koje su dobili i tako
dalje i tako bliè. E sad, da ne ponavljam tu pri~u, mislim da je ljudi
vrlo dobro znaju, on je rekao da }e on inicirati dono{enje seta zakona
koji }e revidirati funkcionisanje tog specijalnog suda. S druge stra-
ne, imamo Jo~i}a koji je onda, negde u to vreme, mo`da malo kasnije,
rekao da }e MUP da otvori ponovo istragu o celoj pri~i. U tom trenut-
ku mi imamo su|enje koje je u toku, a onda, da ne pri~am o na~elniku
javne bezbednosti, koji je rekao da je optu`nica na staklenim nogama.
Onda imamo gomilu tih stvari koje ukazuju na to da su oni bili pot-
puno protiv Priji}a, da je on bio prili~no i u javnosti satanizovan i ce-
la ta pri~a o njemu je bila stvarno prili~no napeta, gde se jednostav-
no stavilo do znanja {ta se misli o toj optu`nici, {ta se misli o tom Pri-
ji}u. Pa onda imate pri~u o su|enju i ubistvu jednog od svedoka na
tom su|enju i pojavu ovih ljudi na su|enju u tim majicama sa obele`-
jem JSO. Pa onda imamo opet napad na sestru pokojnog Zorana \in-
|i}a, a da ne pri~am o medijima, to je neverovatno, {ta se sve pi{e i {ta
je sve iza{lo povodom tog su|enja i oko su|enja. Dakle, sve su to ne-
ke okolnosti koje pokazuju otprilike kako se aktuelna vlast ili kako
se dràva odnosi prema tome. Ako ni{ta drugo, ona se definitivno po-
na{a tako kao da to su|enje nju apsolutno ne interesuje, kao da to ni-
je njihovo, kao da je to privatna stvar Marka Kljajevi}a – kad si se
uhvatio, to sad zavr{i, nas to ba{ puno i ne interesuje. Ovog momen-
16.06.06.
ta nema{ nikakav utisak da dràva stoji iza tog su|enja.
Evo, pa i ovo {to se de{ava sa ve{tacima iz Vizbadena, dakle, to je ne-

{to {to bi trebalo da re{i ministarstvo pravde, ako je ministarstvo
pravde neka vrsta logistike koja treba da pomogne taj sud, da bi taj
sud funkcionisao – pa valjda zato postoje. Ne moè se sud baviti tim
360 nekim tehni~kim pitanjima da li ima para ili nema para za avionske
karte i sme{taj ve{taka iz Vizbadena, trebalo bi to da uradi neko iz
ministarstva pravde. Meni je to logi~na stvar, ako oni novce drè u
svojim rukama. Dakle, to jedno pona{anje tipa – nas tu ni{ta ne inte-
resuje. Pa i ovo pona{anje MUP-a oko ubistva svedoka saradnika, gde
oni kaù – Pa mi smo mu ponudili, on to jednostavno nije prihvatio, a
po{to nije prihvatio, mi vi{e nikakvu obavezu nismo imali prema nje-
mu. Zna~i, nas nije briga {to se to desilo. Dobro, {teta je {to je ubijen,
ali... To je taj stav, ne vidi{ nigde da stvarno dràva èli da podrì to
su|enje, da èli da se to su|enje okon~a, da èli da u~ini sve.
Jedna stvar je odnos svedoka saradnika sa dràvom, gde je on zna~i

insajder, neko ko je bio u kriminalnoj skupini, ali je odlu~io da svedo-
~i protiv njih i u tom smislu njega dràva abolira, ona vi{e ne vodi kri-
vi~ni postupak protiv njega, on nije okrivljeni, on je aboliran za ta
krivi~na dela. A druga je pri~a vezana za samu za{titu, zna~i, ukoliko
je on zainteresovan za za{titu, dràva kaè – dobro, ti si odlu~io, po-
mo}i }e{ nam, svedo~i}e{ i tako dalje, mi smo te abolirali od krivi~-
nog gonjenja, a ako si ti ugroèn, onda ti sklapa{ ugovor sa dràvom
i dràva se obavezuje da }e na tebi primeniti sve one mere za{tite ko-
je predvi|a zakon. Ali on i ne mora da u|e u sve to, a da to ipak oba-
vezuje dràvu, koja bi trebalo i dalje da procenjuje njegovu ugroè-
nost i da se bavi njegovom bezbedno{}u. Za{to? Zato {to je njima sta-
lo, to je neko ko je potreban dràvi i zbog toga je bitno da ga mi odr-
ìmo u ìvotu, zbog toga je bitno da znamo gde se taj ~ovek kre}e.
Ivan Kuzminovi}:
Ali i u Politici lepo pi{e da je problem u tome {to ti svedoci saradnici
odbijaju za{titu zato {to se, eto, i dalje bave kriminogenim aktivnosti-
ma i policija im smeta.
Marijana Obradovi}:
Kada on sklopi ugovor sa dràvom, on se abolira od krivi~nog gonje-
nja za taj konkretni postupak koji se vodi, nije on aboliran ubudu}e
za krivi~na dela koja izvr{i. Dakle, ti moè{ da vodi{ protiv njega po-
stupak u drugim slu~ajevima. On dobija taj status samo za konkre-
tan krivi~ni postupak, za koji je sklopio dil sa dràvom. E sad, u ovom
tekstu u Politici se pominje asfaltiranje. Pazi, asfaltiranje puteva ni-
je krivi~no delo, bar koliko ja znam. To je stara pri~a, ono – ûme se
bavi asfaltiranjem, \in|i} mu je pomogao da dobije tendere, pa je po-
la Srbije asfaltirao. Pa po{to ne moè verovatno vi{e da asfaltira ov- Marijana
de, on sad asfaltira u Bosni, ima taj dil, ali nigde ti u tom tekstu ne vi- Obradovi}
di{ da se on bavi krivi~nim radnjama. Nije ni on toliko sumanut da

nastavi da se bavi time, razume{, to bi bilo potpuno van pameti. Dru-
go, ne verujem da je taj ~ovek vi{e bio toliko mo}an. On je prosto ~o-
vek koji je izgubio svaku mo}. Sad, kakav je konflikt ispao izme|u tih
momaka koji su ga ~uvali i samog ûmeta, ne znam, o~igledno je tu
do{lo do nekog konflikta.
Ako si ti dràva i ako je tebi stalo da za{titi{ tog ~oveka zato {to je on
tebi potreban, ti ima{ u vidu ~injenicu ko je taj ~ovek. Dakle, to nije
profesor univerziteta. On ima jedan stil ìvota, odre|ene navike, spe-
cifi~nu li~nost, jer da nije takav, on se ni ne bi bavio time ~ime se ba-
vio. To je vrlo verovatno ekscesna li~nost. U krajnjem slu~aju, treba
imati u vidu da MUP uop{te nije lustriran, ìv je primer biv{ih pri-
padnika jedinice, koji su do{li da otvoreno daju podr{ku Legiji. Zna-
~i, Legija je za njih i dalje heroj, a to verovatno vaì za mnoge. Skoro
si imao onu pri~u da su u Dvadeset devetog novembra za praznik raz-
menjivali neke kalendar~i}e sa Legijinim likom. Dakle, sve te ele-
mente treba uzeti u obzir kada se pri~a o tome da je ûme odbio da ga
{tite. Znamo da je ponovio zahtev da mu dràva pruì za{titu. Dakle,
nije se on odrekao za{tite i rekao: „Vi meni niste potrebni”. Bilo bi
potpuno suludo da to u~ini, on je ugroèn vi{estruko. Dakle, on jeste
na neki na~in satanizovan, jer jedna od tih pri~a koje su kolale, po-
sebno onih koje se zalaù za pri~u o tre}em metku i tako dalje, bila je
kako je sve to name{teno, kako optu`nica ni{ta ne valja, kako je na
klimavim nogama i tako dalje.
ûme je tako|e jedan od tih likova koji su potpuno satanizovani. I ne

verujem kako je on i dalje mo}an, pa je ne znam kakvim kriminalnim
radnjama izazivao incidentne i ekscesne situacije, eto tako, zato {to
mu se moè. To je pri~a koja naprosto logi~ki ne stoji.
Ne kaèm ja da sad to neko namerno opstrui{e, u smislu da oni sad

imaju neki organizovan plan i neku zaveru, pa hajdemo mi sad da to
su|enje opstrui{emo. Ne, nego, jednostavno, mislim da je to vi{e je-
16.06.06.
dan odnos tipa – nas to ne interesuje, to nije na{e, mi smatramo da je
to od po~etka pogre{no i optu`nica ne valja i tuìlac nije valjao i to
ve}e kako je izabrano, nije dobro izabrano. Razume{, vi{e u tom smi-
slu da oni, jednostavno, ne}e da imaju ni{ta s tim. Bilo bi presmelo
tvrditi, bar po meni, da tu sad postoji neka mega, giga ideja o tome da
362 se to sad namerno uru{i, nego otprilike – mi }emo njega pustiti, pa
sad ako to izgura, izgura, ako ne izgura, boè moj, {ta da radimo, ta-
ko je, ali ne}emo puno da se potresemo.
Ivan Kuzminovi}:
Hajde da se drìmo te logike, razumem {ta govori{, ali hajde da kaè-
mo, da dràva kaè – neka ide celo ovo su|enje niz vodu, kako bude,
bi}e, stvar Marka Kljajevi}a, pratim te dotle, ali samo ne kapiram ot-
kud onda, sad je ovo malo paranoja, jer Politika je u principu list koji
je pod kontrolom dràve – ako je ve} to su|enje tako pu{teno niz vodu,
za{to se onda slu~ajno spoti~u ba{ na tog specijalnog svedoka, koji je
sad ûme? Otkud sad potreba da dràva preko svoje novine napadne
specijalnog svedoka? [to nije i njega pustila niz vodu?
Marijana Obradovi}:
Mislim da je to malo izazvano ovom ~injenicom da je ubijen svedok
saradnik, pa su onda svi nagrnuli na MUP i rekli: „Vi ste odgovorni”,
a oni vi~u: „Nismo mi odgovorni”. Verovatno poku{avaju da opravda-
ju tu pri~u, kao, sad }emo da pokaèmo kako je ûme drzak i bezobra-
zan, pa ako se njemu ne{to desi, sam je kriv. Moè se postaviti pita-
nje za{to je to ba{ vest za prvu stranu, pre susreta Putina i Ko{tuni-
ce, to moè da se postavi kao pitanje, ali onda ulazimo u sferu speku-
lacije i neke paranoje.
Ivan Kuzminovi}:
Ali zna{ {ta jo{ dalje ne razumem. Imamo Marka Kljajevi}a, a Marku
Kljajevi}u su prvo ukinuli obezbe|enje, pa mu ga navodno vratili, pa
su rekli da se previ{e vozi kolima, mora{ da mi objasni{ {ta to zna~i
da je to preskupo. Onda ima{ Marka Kljajevi}a, ~iji je brat zavr{io u
zatvoru, kako je sad to slu~ajnost?
Marijana Obradovi}:
Pazi, ta pri~a o bratu Marka Kljajevi}a ide od mnogo ranije, ti zna{
pri~u o tom Trgovinskom sudu. Ti argumenti su ve} dovoljno pozna-
ti javnosti.
Ivan Kuzminovi}:
Ti argumenti su poznati javnosti {est godina, a kako ba{ sad da mu Marijana
Obradovi}
uhapse brata?
Marijana Obradovi}:
Pa dobro, pazi, uhapse ga, bore se protiv tog organizovanog krimina-
la, u tom kontekstu ja ne bih to tako povezivala u smislu da oni to na-
merno rade ba{ sada. Ne, ne mislim da je to u tom kontekstu. [to se
ti~e Marka Kljajevi}a, to je opet taj odnos dràve prema njima svima.
Prvo, po|e{ od toga da oni smatraju da taj Specijalni sud ne treba da
postoji, Stojkovi} i Jo~i} prosto ne mogu da sakriju to svoje mi{ljenje,
oni se ni ne trude da ga sakriju. îni mi se da je to bilo objavljeno, to
je Dejan Anastasijevi} u nekom broju Vremena objavio da su Jo~i} i
Milo{evi} izdali neku internu naredbu jo{ u vreme dok je Jovan Priji}
bio specijalni tuìlac za organizovani kriminal, da ukoliko se takvo
lice, sa imenom Jovan Priji}, pojavi u bilo kom objektu MUP, da se oni
imaju obavestiti o tome da je taj neko do{ao da proba da u|e u prosto-
rije policije. Tako da mislim da sve to vi{e proizlazi iz neke vrste li~-
nog antagonizma koji oni ose}aju prema tim pojedincima, nego {to
to jeste deo neke planirane zavere da se sve to uru{i.
Ivan Kuzminovi}:
Zna~i, njima su ûme, Kljajevi} i, na primer, Priji}, jedno te isto.
Marijana Obradovi}:
Oni su deo ne~ega {to je DOS-ovo, razume{, to je ne{to {to je DOS-ovo,
a Sablja je bila nepravedna prema DSS-u i sve {to je produkt Sablje ni-
{ta ne valja. To je ono DOS-ovo, to je ono êdino i Bebino, otkud
znam, mislim, to je ta pri~a.
Svetlana Luki}:
Bila je ovo Marijana Obradovi} iz Helsin{kog odbora za ljudska pra-
va u Srbiji, a u nastavku Pe{~anika slu{ate Jelenu Mili} iz Foruma za
me|unarodne odnose.
Jelena Mili}:
16.06.06.
Mislim da se deradikalizacija Srbije najbolje radi tako {to se vaspita-
vaju za demokratsko gra|anstvo ti neopredeljeni bira~i koji dolaze. I
taj edukativni momenat mora da postoji, masovni populizam ne mo-
è da pro|e. I mislim da mora da bude jo{ jedna druga stvar prisutna
sve vreme, a to je dru{tvena solidarnost, taj koncept solidarnosti.
364 Kod nas je to sve nekako izvrnuto. Ti ima{ udruènje roditelja op-
skurno nastradalih vojnika u zadnje dve-tri godine, koji jadni tuma-
raju od institucije do institucije, kao {to je onomad tumaralo ono
Udruènje porodica nestalih i kidnapovanih s Kosova, dok na kraju
krajeva nisu do{li tamo gde treba i po~eli da rade sa Nata{om i sa
Fondom, pa }e ne{to od svega toga mo`da da bude kako treba. [ta je
sa onom dvojicom momaka iz Top~idera, {ta je sa tim nemim, neza-
{ti}enim svedocima saradnje dràve sa ha{kim optuènicima? Ja, ne-
kako, sve mislim da oni kojima je stalo, a verujem da im je iskreno
stalo da se politi~ki kontekst su|enja za ubistvo \in|i}u istera na ~i-
stac, moraju da shvate da je taj politi~ki kontekst isti i kada je u pita-
nju afera Top~ider i kada su u pitanju masovne grobnice u Batajnici.
Mi moramo da te sve procese politi~ki objedinimo i da ne insistiramo
samo na tom jednom procesu, nego na svima zajedno, jer su im meha-
nizmi potpuno isti.
Dakle, moj utisak nedelje je to da ni~iji utisak nedelje nije bilo to {to
smo mi ponovo klepljeni za nesaradnju sa Ha{kim tribunalom. Osim
{to je to primetila Ljiljana Smajlovi} u tom svom tekstu u Politici,
„Komandna tabla”, gde kaè kao – Evropska unija, kada nam je uki-
nula pregovore, sada vi{e nema ~ime da nas ka`njava i sada je ona di-
rektno kriva {to mi nismo isporu~ili Mladi}a. I ta tako potpuno savr-
{eno zapakovana teza je pro{la. To zna~i da Evropska unija nema
pravo da {titi neki svoj set vrednosti i da reaguje na osnovu okolno-
sti i da mi ovde stalno treba da imamo neki VIP tretman u smislu ne-
gativaca. Pa ne vidim da treba, upravo zato }e jednog momenta sve to
da prestane da ih zanima, uze}e ono {to im je trebalo, demontira}e
„Vin~u”, a ovde }e da zatvore bravu, da privatizuju ono {to jo{ ima da
se privatizuje, jo{ tih par banaka ili „NIS” i kraj. Postoji taj momenat
da je sve slabiji kvalitet doslednosti onoga {to me|unarodna zajedni-
ca javno propagira, a s druge strane po~inje da se prime}uje taj njihov
neokolonijalni pristup. Sa tre}e strane, ovde vidim impuls jedne ser-
vilnosti, koji postoji ~ak i u progresivnijem delu dru{tva i to me poseb-
no deprimira.
Ako G17 plus stane na trideset – ~etrdeset hiljada potpisa za ukidanje
radikala, mogu samo da zamislim kakvu }e komediju, sprdnju i tea-
tar apsurda radikali da naprave od toga. Ti ve} godinama ima{ ovde,
to i \ilas radi, kao, idem na Tomu Nikoli}a i Vu~i}a njihovim metoda-
ma, tipa – aha, a {to si ti makao onaj stan od sto osamdeset kvadrata?
Mislim, stvarno, u tom spektru od ratnih zlo~ina, izbacivanja Hrvata
i drugih iz Srbije, {irenja govora mr`nje, do toga da je klepio sto Jelena
osamdeset kvadrata, pa valjda imam pre~a posla od toga! I stalno se Mili}
vra}a{ na to – radikalskim metodama na radikalsku politiku. Mislim

da to ne moè tako i da mi ipak moramo da se u nekom vrednosnom
smislu izdignemo i da sa~uvamo pozicije sa kojih se borimo protiv
njih. Jeste komplikovano, jeste zeznuto, jesu ti ste{njene ruke, kao i
svim aktivistima za ljudska prava kada ti kaù: „A kako sada reagu-
je{ na terorizam i na fakat da je neko roknuo hiljade ljudi u Njujor-
ku?” E, tako je i sa borbom protiv radikalizma u Srbiji, ne moè{ nji-
hovim metodama.
Trenutno je glavni metod raskrinkavanje radikala – pa {ta, vi ste u Ki-

kindi u{li u neki dil sa hrvatskom firmom. Time se potpuno isto po-
na{a{ kao radikal, optuùje{ njega za isto delo za koje je on optuìo
tebe, a traì{ da se on zbog toga ukine. I mislim da je vrlo opasan taj
termin ’ukidanje stranke’, ne, ti samo traì{ da tuìlac postupi, ako
ima osnova za to da mu se uskrati rad, koji mu je bio legitimno garan-
tovan. Pa kao, nema veze, radikali }e da se preregistruju. Neka se pre-
registruju, nek’ gube vreme, nek’ gube logistiku, nek’ gube izvore fi-
nansiranja, i to je ne{to. Ta zamena teza – samo }emo im napraviti
marketing, nije dobra. Nije dobar pristup da ti njih gnje~i{ ne~im me-
kanim i tupim, nego, bajo, ako bi mogli da ih klepimo ne~im o{trim i
su{tinskim, mislim da bi to bila jedna od stvari u kojoj bismo ~ak mo-
gli jedan talas pomo}i od me|unarodne zajednice da dobijemo. A pro-
po, da se sada i raspi{u izbori, ko bi s ~im i{ao na te izbore. [ta? – Ide-
mo u Evropsku uniju – ne}e nas, imaju ljudi probleme, imaju zastoj.
Idemo u NATO – jo{ manje {anse, jebiga, bez Mladi}a. I {ta ti ostaje?
[ta ti ostaje? Ostaje ti opet mo`da eventualno da se zalaè{ da ti ne-
ko liberalizuje i olak{a vizni reìm, do jednog divnog dana kada }e{
biti na beloj {engenskoj listi, koju vi{e niko ni ne spominje u toj me-
|unarodnoj zajednici, to je davno zaboravljeno kao opcija.
I sad ti razmi{lja{ da li bi progresivna Srbija, moderna Srbija mogla

da se svede na tako malo da kaè – kre}em u predizbornu kampanju
sa idejom da se izborim za belu {engensku listu, da uvedem op{ti an-
tidiskriminacioni zakon i jo{ dve ili tri sistemske stvari i da to bude
16.06.06.
dovoljno. Svi bi rekli – vidi kako su ovi skromni, {ta je ovo, kakvo je
ovo podbacivanje. Ali ni to, bre, ne}e mo}i da se ostvari. A ako ima{
sve ve}a o~ekivanja, onda ti je situacija kao 1914. u Rusiji, vlast se va-
ljala po ulici i onda je do{la {aka jada komunista, koja je to povezala
i napravila od toga ne{to. Bukvalno tako, a ova na{a vlastozicija sa-
366 mo igra na sigurno. Tu imam sistemski problem – za{to sada{nji LDP
nije do{ao u GSS, pa da nismo izgubili godinu i po dana prave}i neke
stvari paralelno, upravo zato {to nas je jako malo, malo je resursa?
Sada im stvarno svim srcem èlim da, pored isterivanja istorijskih
nepravdi tipa – {ta je Marku Nikezi}u uradio Dobrica ]osi}, LDP uspe
da mobili{e jedan idu}i sloj ljudi koji }e upoznati procese pregovara-
nja i sve ostale mehanizme ulaska u EU, da bi se ve} sada nametnuli
kao legitimni sagovornici za to.
Na kraju krajeva, êda jeste bio 2003. godine potpredsednik vlade za

evropske integracije, zna~i po difoltu bi oni trebalo da imaju mnogo
vi{e interesovanja za Evropu, ako su toliko bistri da u hodu u~e sve
{to se de{avalo sedamdesetih i osamdesetih. E onda, bajo, kad si toli-
ko jak i mo}an i ide{ do svih tih mesta po Srbiji da otvara{ lokalne od-
bore, u kolima ~itaj {ta se de{ava u Evropskoj komisiji, kako to sve
funkcioni{e, gde su formalno zastali pregovori, komuniciraj s ljudi-
ma koji na tome rade na dnevnoj osnovi, jer to nema ko drugi da radi.
Neko mi je nedavno rekao da po{te, domovi zdravlja, {kole, da sve to

jo{ uvek funkcioni{e zato {to mi spolja mislimo da to funkcioni{e i
tako tome pristupamo i da su to u stvari sve Potemkinova sela. Ti u
principu ovde zaista i nema{ institucije, to su sve zabrinjavaju}e
okolnosti i mislim da bi u tom smislu politi~ki zaista trebalo poveza-
ti i aferu Top~ider i su|enje u Zvorniku i su|enja za ubistvo ~etrdeset
osam ~lanova albanske porodice, da i njih stavi{ u isti kontekst. To je
obra~un jedne dràve protiv dràve u nastajanju i tu niko nikog ne
poziva na odgovornost. Bore}i se individualno, dokazuju}i da sam
bio u [ilerovoj {est, a ne sedam puta ili dokazuju}i da sam video ne-
koga u Centralnom zatvoru pet, a ne {est puta, hiperprodukcijom pri-
vatnih tu`bi protiv kojekakvih ~uvara zatvora, novinara i sli~no – mi
se u stvari samo rasplinjavamo i igramo ta~no onako kako ho}e eki-
pa koja èli da taj proces razvodni i kriminalizuje \in|i}evo okruè-
nje. Potpuno im idemo na vodu. Da li zato {to je koli~ina resursa ma-
la, da li zato {to je umor u pitanju? Ne znam.
Ali postoji jedna pozitivna pri~a u svemu tome, koja mi se sad javila.
Okej, imam neba`darenu reakciju dela civilnog sektora sa tom fa-
mom odjednom o \in|i}u, gde ga treba staviti i sli~no, ali postoji je-
dan pozitivni trend u celoj toj pri~i. Ti ima{ ljude koji su dve-tri-~eti-
ri godine non-stop na ni{anu. I ja bih se mo`da slomila jednog mo-
menta, pa bih rekla – e, za neke stvari je bio \in|i} kriv, pitaj njega.
Ali nikad to nisam od njih ~ula, to je ono {to ih u mojim o~ima pravi Jelena
sve ve}im i ve}im. To {to su se setili Srebrenice 2005. mi je diskuta- Mili}
bilno, stvarno mi je diskutabilno i to je moj, otvoreno re~eno, sukob s

njima ili je moj mali znak pitanja – da li bi se setili Srebrenice da ni-
su to na{li kao poslednju ni{u za homogenizaciju? Ostaje mi to kao
dilema, ali ovo {to se pojavljuje kao novi trend – potpuno pohvalju-
jem. Niko od njih nije svalio odgovornost na pokojnog premijera da bi
odbranio sebe. Uz to, ja od njih o~ekujem da dodaju ne{to drugo, da
to stave u {iri kontekst, da ne bude da smo mi grupa koja je formira-
na spolja, prisilno, zato {to nas pritiskaju. Jo{ nisam videla idu}i ko-
rak kod tog objedinjenog G8, LDP, GSS, SDU, whatever da smo, da po-
stoji kohezivni faktor unutar toga – {ta sad sa ovom koli~inom ~inje-
nica o kojima smo se sloìli, kako dalje. Mislim da i dalje igramo po
njihovim notama.
Evo, ja sad sebe pitam da li je korisnije da sedim i pi{em ne{to u vezi

sa liberalizacijom viznog reìma i da traìm argumente za i protiv ili
da poludim od ovog Dragoslava Mihajlovi}a, koji je ~ist fa{izam – ne
valjaju mu Srbi prekodrinski, ne valjaju mu izbeglice... Pa ~ekaj, bre,
te izbeglice su do{le kao posledica va{e jebene politike iz Akademije,
nisu do{li dragovoljno ovde. [ta to sad zna~i – oni su ti krivi? I sad
prosto, nervira te. Naravno da te nervira i naravno da bi sko~io i ba-
cao kiselinu u o~i... Ima hiljadu provokacija, non-stop ima{ nagazne
mine, ali samo je pitanje da li }u da potro{im ovu koli~inu resursa ko-
ju imam na to ili na ne{to sistemskije.
Ja se sad stvarno pla{im toga da }e radikali, hteli-ne hteli, da do|u na

vlast. Mislim da }e sad to da se desi, da }emo ih u stvari mi uterati u
vlast time {to }emo biti pasivni, {to }e izlaznost biti mala, {to }emo
biti rezignirani izdajom reformskih opcija, {to }e nas zeznuti me|u-
narodna zajednica, koja }e ponovo re}i da treba demokratska Srbija
da podrazumeva i DSS i Velju Ili}a i ove feudalce, Palmu i ekipu. I mi-
slim da treba da napravimo ustanak protiv me|unarodne zajednice,
ne ba{ kao Albin Kurti, ali da kaèmo – ~ekaj, bre, stani malo, ne}u vi-
{e da mi se demokratskim blokom zove DSS i ostali. Ako G17 ho}e da
ide u borbu protiv radikala, molim lepo, neka raskine sa Veljom Ili-
16.06.06.
}em, a ne – e, samo da privatizujem jo{ tri banke i da zavr{im sa
„NIS-om”, odmah }u; do tad ti, Ivana, pla~i pred kamerama. Mislim,
ne moè i jare i pare. I kada me pita{ {ta bih najvi{e volela da se desi
u nekom narednom periodu, volela bih da Gra|anski savez ima, bre,
~ove~e, beogradski odbor. Mi nemamo beogradski odbor, kako to? To
368 mi je nekako zastra{uju}e. A s druge strane, raspada se G17, raspada
se PSS, da li sad treba kupiti te kadrove ili ne treba – tu imam {izofre-
nu poziciju. Ja mislim da ne treba i mislim da se to propiranje poka-
zalo kao potpuno neuspe{no i da sada stvarno treba napraviti pobu-
nu protiv tog masovnog mejnstriminga, koji nam me|unarodna za-
jednica radi.
Druga stvar koju mi treba da radimo je da stalno pozicioniramo, ba-

`darimo Borisa Tadi}a i Demokratsku stranku. Mislim da bi mi stal-
no morali da podse}amo Borisa Tadi}a na stranku u Socijalisti~koj
internacionali, za koju bi odgovor na pitanje kvota ili abortusa ili mo-
narhije morao da se podrazumeva. Samim tim {to ti je stranka u So-
cijalisti~koj internacionali, ti bi morao da ima{ stvarno jasan stav o
nekim vrednosnim stvarima. Ne mogu ja sad da kaèm – e, Boris je
super, on je odmah priznao Crnu Goru – i da ga uporedim sa Ko{tuni-
com. Ne}u da diskvalifikujem DS time {to samo poredim da li su ne-
{to uradili bolje od DSS-a i radikala. I u tom smislu mislim da nemam
prostor da kritikujem non-stop DS, nego stalno moram da traìm i
ne{to dobro u njima. S druge strane, koga oni imaju za privredu, to je
sve Miroslav Prokopijevi} nabrojao. Koga imaju za vanjske odnose,
koga imaju za ustavna pitanja? Pogledaj na {ta mu li~e oni savetnici
za Kosovo, sve sam zombi do zombija! Ta savetni~ka ekipa ili istr~a-
va na onoj raskrsnici i domun|ava se telefonom ili je u „Maderi”. Ne-
kako ja ne zami{ljam kabinet predsednika tako – jurnjava sa pravlje-
njem tih paradràvnih institucija. Jebali smo majku \in|i}u i ekipi
{to su uvodili nekakve agencije dràvne, ali ova narodna kancelarija,
to mi tako populisti~ki deluje, ono kao skrajanje budèta.
Tako da sam za DSS sigurna da treba zamoliti me|unarodnu zajedni-

cu da prestane da nas gura u isti ko{ sa njima i da, ako je mogu}e, pre-
stane da ih zove delom demokratskog bloka. To {to oni imaju svoje
probleme, pa moraju u demokratiju i borbu sa terorizmom da strpaju
i ilegalne prelete CIA preko Evrope i samoubistva ljudi u Gvantana-
mu, to je druga stvar. Mislim, ako moèmo da se za{titimo od toga,
{to da ne? Nisam ba{ kao tata Borisa Tadi}a – jedva ~ekam da umre
Amerika, daleko bilo, ali vidi{ neke negativne trendove, vidi{ da se
ljudi koprcaju i poku{avaju da se vade iz toga. Ali dok se oni me|u-
sobno ra{~iste o tome, mi bi mogli da kaèmo da DSS nije demokrat-
ski blok i da povu~emo tu crtu. Mene je tu Nata{a Mi}i} super poklo-
pila, ja je pitam za{to GSS ne radi za Top~ider ovo ili ono, a ona mi ka-
è: „A ko te spre~ava?” I potpuno je u pravu. Sad sam pobrojala ~ega
sve nema u Demokratskoj stranci, pa je l’ ima negde drugde, imam li Jelena
koga boljeg? Nemam. Svako ima pravo na neku krizu, ja se nadam da Mili}
}e se na}i mesto za Zorana @ivkovi}a, drago mi je {to se vratila Goca

ômi}. Zna~i da su oni, negde, pre}utno shvatili da ono {to im je ka-
drirao DSS ne valja. Hajde {to su to dopustili bez ikakvih jasnih argu-
menata, nego nisu to ~ak ni ke{irali. Nisu postali ve}i Ko{tunica od
Ko{tunice, ni{ta, potpuno kao evnusi, kastrirao si ih i sad {ta? To je
zabrinjavaju}e.
Ali s druge strane, vidim i Lu~i} iz CeSID-a pri~a da oni jedini imaju
taj neki interesantan koalicioni kapacitet. Koga god pomene{ – aha,
G17, moè i DS, kome god kaè{ LDP, moè i DS i da se to stalno tu vr-
ti. I to je ~injenica, on mo`da nema jasne poruke, ali onda moè{ da
ga isteruje{ na ~istac, mora{ stalno da ga isteruje{ na ~istac i da tra-
ì{ da svojim politi~kim delovanjem i pozicioniranjem bude tamo gde
bi trebalo da bude.
Svetlana Luki}:
Govori profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Mi-
odrag Zec. Prva i nezaobilazna tema je, naravno, Mla|an Dinki}.
Miodrag Zec:
Ovo {to se sada de{ava kod nas zasluùje posebnu pa`nju. Pona{anje
Ministarstva finansija pokazuje da se tu radi o jednom potpunom
koncepcijskom zaokretu. Kada je po~elo sve ovo, imali smo taj obra-
zac MMF-a i klju~ni ~ovek u izgradnji toga koncepta bio je tako|e go-
spodin Dinki}. Zna~i, tu se po{lo od jedne standardne {eme kako tre-
ba izvr{iti monetarnu stabilizaciju, pa potom liberalizaciju, napravi-
ti institucionalne reforme i na kraju napraviti restrukturiranje pri-
vrede i neko socijalno restrukturiranje da bi se postigao odrìv eko-
nomski razvoj i odrìv, pre svega, socijalni razvoj. I vi se verovatno
dobro se}ate da je nastupano sa stanovi{ta da je monetarna stabiliza-
cija klju~ uspeha svega toga i da je klju~ni proizvod cele te prve faze
bio ~vrst dinar. Zna~i, to je ocenjeno kao klju~na stvar. Nekoliko go-
dina posle, zna~i od jednog neoliberalizma, od jednog monetarizma,
16.06.06.
od jednog doktrinarnog pristupa, sada imamo poruke da nije va`na
stabilnost cena, ve} je vaàn privredni rast, da nije va`no takozvano
~vrsto budètsko ograni~enje, ve} da dràva treba da finansira razvoj.
Govori se o milijardi evra investicija i sad se postavlja klju~no pita-

nje – da li jedno dru{tvo raste tako {to svaki ~ovek, svaki pojedinac,
370 svaki investitor ima interesa i nateran je da razmi{lja o svojoj sudbi-
ni? Taj monetarizam, taj neoliberalizam je zasnovan i na individuali-
zmu, na surovosti trì{ta, na tome da svako mora da re{i svoja pita-
nja i tako dalje, da bi se sad to zavr{ilo sa jednom socijaldemokrat-
skom stvari, da je dràva ta koja daje posao, koja daje investicije, ko-
ja zapo{ljava. Mo`da vlada moè zaposliti sto hiljada ljudi kao ~inov-
nike kao {to je radila i dosad, to moè, ali to neko treba da pla}a. Ka-
ko vlada da zaposli? I to jeste veliki problem {to ja mislim da javne in-
vesticije jesu potrebne, naravno, ali uop{te nije potreban ovakav kon-
cept. Zna~i, po meni bi bilo razumno da dràva kaè – imamo vi{ak
budètski, s jedne strane, imamo devizne rezerve. Prva stvar {to tre-
ba uraditi, to je dobro {to je on rekao, za{to ne bi vratili dugove, ako
moèmo, za{to bi plasirali taj novac po 0,2 odsto, a pla}ali pet odsto
godi{nje, za{to bi to radili? Potpuno je, dakle to nenormalno i on ka-
è da }e to uraditi i to mislim da je dobar deo te platforme, zna~i – raz-
duìti se.
MMF je institucija koja ima vi{ak novca i koja se pona{a kao svaki
prodavac te robe i ona nastoji da uvali taj novac nekome po povoljnoj
ceni, tu nema nikakvog samari}anstva. Najtragi~nija stvar za MMF
je da mu neko pre vremena vrati dugove, {to mu rade Rusi, oni su oà-
lo{}eni {to ovi vra}aju i MMF je upao u gubitke. Sad, ja ne èlim tu da
ismejavam, nego prosto, oni su ma{ina za prodaju te vrste robe koja
se zove novac, a usput i za prodaju modela privrede, koja se {iri i ta-
ko dalje, za prodaju svih svojih institucija koje idu uz to. I MMF su ì-
vi ljudi, ti ljudi treba da rade, treba neko da ih pla}a. Najbolje je biti
njihov kontrolor, ja~i si nego guverner, do{eta sad neki ~inovnik se-
damnaestog ranga i ovde se svi tresu, svi mu se umiljavaju, svi ga ~a-
ste, svi ga se boje. Prema tome, kad ti kaè{: „Ne}u vi{e da budem du-
àn”, onda on, ~ovek, ne zna {ta }e sa tim vi{kom. I onda je dobro {to
je Dinki} to uradio.
Za{to bih pozajmljivao novac, a imam budètski vi{ak? Druga stvar

za koju ja mislim da je dobra i koju }e oni mo`da uraditi, to je da se
dràva pojavljuje samo tamo gde se niko drugi ne moè pojaviti, zna-
~i da re{ava kapitalne stvari infrastrukture. Zna~i, dràva treba na
neki na~in da napravi autoput, taj Koridor deset, to je na{a jedina
{ansa i to moè dràva da isfinansira. Dràva, ako ima para, treba sa-
ma da finansira, a ne ovako da uzima kredite, koji su ucenjiva~ki.
Uzmimo Be{ku, on ti da novac koji mu ti vra}a{ i tera te da uzme{ nje-
govog izvo|a~a, i onda }e svi na{i podizvo|a~i raditi sa nulom. Ako Miodrag
srpska dràva ne{to radi, ona bar treba da dâ iste uslove doma}im iz- Zec
vo|a~ima, a ne da oni budu ka`njeni. Za{to drugi kad daju nekom pa-
re kaù – radi}e na{e firme? Pogledajmo obnovu za Irak, ko }e to ra-
diti? Amerikanci prvo sru{e, pa onda obnavljaju i neko to sve pla}a.
Prema tome, tu bi trebalo da se ozbiljno razmisli i nekoliko krupnih
stvari tu treba napraviti, pre svega taj Koridor deset, taj autoput.
Potrebna su i najmanje ~etiri mosta u Beogradu, koji su kapitalna

stvar da bi grad uop{te mogao da ìvi, jer ~injenica jeste da Beograd
i njegova okolina, zna~i, potez Beograd – Novi Sad, to je potez Milano
– Torino, tu }e se desiti sve strane investicije i moèmo mi da se u so
pretvorimo, ne}e niko investirati tamo gde mi mislimo da treba. I svi
pri~aju da ih Beograd plja~ka, a sad ispada da Beograd pla}a vi{e po-
reza dràvi nego {to dràva vra}a, kako sad to? Zna~i, svi }e stranci
do}i na liniju Beograd – Novi Sad i oni traè odre|eni servis i taj ser-
vis treba njima dati. Do}i }e oni u Vranje zbog Rose, do}i }e u Trep~u
zbog metala, do}i }e zbog prirodnih resursa, do}i }e mo`da u Bor, do-
}i }e tamo gde ima rude, gde ima neobnovljivih prirodnih resursa. E,
Dinki} sada kaè: „Ja imam investicioni paket, ja }u to finansirati”.
Ja mislim da je to potpuno, potpuno pogre{no. Za{to je pogre{no? Ne
sme dràva da potpomaè privatne investicije, ne sme. Otkad postoji
Jugoslavija, od ~etrdeset pete godine, stalno se pri~a da nerazvijeni
treba brè da se razvijaju od razvijenih. Milioni su potro{eni za Koso-
vo, biv{a Jugoslavija Titova, Milo{evi}eva, ova, ona, i {ta se desilo –
desilo se da su ~etrdeset pete godine Kosovo i Slovenija bili dva pre-
ma jedan po nivou razvoja, a kad je Slovenija napustila Jugoslaviju,
odnos je bio osam prema jedan, sada je {esnaest prema jedan.
I sad ti kaè{ – privatno }u ja dati nekom kredit da kupi ovce i da na

Goliji bude ~oban. I dobro, ~ovek uzme kredit, kupi ovce i posle proda
ovce i kupi stan u Beogradu. Zna~i, ono {to mora dràva da uradi, to
je da kaè – u redu, ja }u potpomo}i regionalne investicije tako {to }u
bilo koga ko bilo {ta napravi u nerazvijenim delovima zemlje oslobo-
diti poreza na dve, pet, deset godina, uve{}u poresku stopu, ali neka
on to prvo napravi. Neka on to prvo napravi, pa neka po~ne da radi,
16.06.06.
neka po~ne da zapo{ljava, pa onda ne}e platiti porez. I to objavi{ i svi
ljudi to znaju. Onda kaù: „Okej, tekstilnu fabriku ne}u praviti u Be-
ogradu, napravi}u je u Vranju i ne}u pla}ati poreze i doprinose toliko
i toliko godina”. A ne da ja vu~em kredit iz budèta, iz Fonda za raz-
voj da kao to pravim, pa napravim ne{to fiktivno tamo i posle sve to
372 preselim u Beograd. Slede}a stvar – kako on moè i za{to bi on finan-
sirao odre|ene privatne stvari, da ljudi kupe stan, da urade ovo, ono
iz javnih sredstava? Za{to? Ako se tvrdi da imamo najbolji bankarski
sistem koji je ikada na ovoj zemlji uspostavljen i ako je ovo jedina ze-
mlja gde vi ne moète da se probudite, a da ne usko~i neko iz banke
da vam ne{to proda?
Vi moète celi svet obi}i i, evo, ja vam tvrdim da ni u jednoj zemlji

Evrope nikad niste pod takvom presijom banaka. Ovde su banke i de-
terdènti za pranje prljavih stvari najreklamiranije stvari. Ako je to
tako, zna~i oni imaju vi{kove novca koje èle da plasiraju. Za{to bi dr-
àva davala kredite za biznis, neka daju banke, za{to bi za stanove?
Neka daju banke, ako je to sve tako idealno kao {to se kaè, a dràva
da investira tamo gde banke ne}e da investiraju i da nema veze sa
privatnim. Jer vi, ~im imate javni novac, vi imate politi~ke zloupotre-
be. Do|e ministar u selo i kaè: „Ja }u vama asfaltirati, ja }u vam vo-
du, ja }u vam fabrike, ja }u vam struju, glasajte za mene”. Zna~i, jav-
ni novac mora biti samo za javnu upotrebu, njega je dovoljno malo i
za javnu upotrebu, zna~i, mi od te milijarde ne moèmo napraviti ni
deo autoputa, ne moèmo napraviti sa milijardom ni tri mosta u Be-
ogradu, a to su klju~ne stvari. Mi imamo manjak para i ako se to ra-
spe na hiljadu i jedan projekat, birokratija, administracija, biznis
planovi, politi~ke stranke, mali seljaci, udruènja, to }e se razvu}i, to
niko ne}e mo}i da pohvata.
Mi kaèmo – finansiramo poljoprivredu, mehanizaciju i tako dalje, a

ljudi nemaju zemlju, to sam vi{e puta govorio. Pa prosek je tri i po
hektara. Na{ seljak nema gde da parkira svoju mehanizaciju, jer su
me|usobno u ratu, svako ho}e da ima kombajn. Da imate kombajn na
hektar, recimo, i da ne govori nijedan seljak sa drugim i da mu vi da-
te jo{ para da on kupi drugi. Pa svaki seljak ima po pet traktora, je-
dan razvaljuje, drugi popravlja i tako dalje. Ne moè to tako, sad }e
mene neko optuìti da sam ja protiv seljaka. Nisam, nego neka proiz-
vodnja nema smisla, mora se uloìti, napraviti koncept zemlji{ta, na-
sle|ivanja, kupovine zemlje, ukrupnjavanja poseda i tako dalje, i ta-
ko dalje. Ti na{i veliki hitmejkeri su propali zato {to su drugi po~eli
to da rade i {to su na|ene ma{ine koje beru maline, zna~i, nema vi{e
ljudskog rada, zato Poljaci sada izvoze vi{e malina od nas. Prema to-
me, mislim da se u na{oj politici od nekog vrlo rigidno shva}enog mo-
netarizma oti{lo na populizam. Pri~u o javnim radovima je tako|e
imao Milo{evi} i mnogi koji sad govore o tome su se tada podsmeva-
li. Kada su bili javni radovi? Hitler je organizovao javne radove, Mu- Miodrag
solini, to su najve}i javni radovi u istoriji sveta. Tito je do{ao sa jav- Zec
nim radovima, akcijama i tako dalje. Nije to tako, ne ide to tako, i u

tom smislu mislim da je na~injen veliki preokret. Sada, zna~i, vi{e ni-
je va`na monetarna stabilnost.
Druga faza je bila liberalizacija, sada ni liberalizacija nije toliko va-

`na, ve} svi traè carine i svi obe}avaju. E, ba{ }emo automobile, za-
drà}emo carinu – za{to samo jedna ciljna grupa? Nama sto hiljada
ljudi radi u tekstilnoj industriji, a u „Zastavi” ima ~etiri – pet hiljada
ljudi, i mi sad svi {titimo tu „Zastavu”, a ne {titimo, recimo, te tkalje
koje rade za ~etiri do deset hiljada dinara i ìve od toga. Zna~i, koga
{titimo? Onda – personifikacija upotrebe javnog novca – ja sam vratio
dug, ja sam napravio put, ja sam ovo, ja sam ono. I mislim da je tu ge-
neralno veliki, veliki problem oko uop{te javnog novca, na~ina njego-
ve upotrebe i ekonomskih efekata koji iz toga proisti~u. To jeste veli-
ki problem. Drugo va`no pitanje – koncepcijsko okon~anje procesa
privatizacije, kako i na koji na~in privatizovati javni sektor. Mi sada
ulazimo u delimi~nu privatizaciju javnog sektora, pri~a se o „NIS-u”,
pri~a se o „EPS-u” i tako dalje, a ne zna se, na kraju, {ta se èli gene-
ralno posti}i. Mislim da vlada treba da ima generalni stav, bio on ova-
kav, levi ili desni, da ima jedan koncept, jer ako se ide ovako, onda se
obi~no stigne tamo gde nisi èleo da stigne{ i ide se pod presijom, gde
MMF kaè – vi }ete tako privatizovati ovo, a onako ono. Pa ako im ni-
smo du`ni, {to moramo da ih pitamo? A ako moramo da ih pitamo, on-
da nemamo {ta da mislimo.
Mi se moramo odlu~iti da li }emo slu{ati ili }emo poku{ati kreativno

da delujemo. Zna~i, javni sektor je izvor bolnih problema, pre svega
politi~kih. I dok se to ~udo ne raspetlja, mi ne moèmo govoriti o pri-
vatnoj privredi i dok se to ne re{i, mi ne moèmo stati na zelenu gra-
nu. Gradi se ta neka op{ta strategija privrednog razvoja, vrlo je va`no
da vi imate sistemska re{enja pre strategije, ko }e to proizvesti. Da li
se mi vra}amo doktrini trì{ta ili se vra}amo doktrini planske dràv-
ne privrede? Dakle, od po~etnih etapa tranzicije, od neoliberalizma i
monetarizma, mi polako klizimo u neki populizam, {to na prvi pogled
16.06.06.
izgleda primamljivo svima, primamljivo na{em mentalitetu. Prose-
~an gra|anin èli da veruje da neko re{ava njegove probleme, veruje
u kazan dràvni i sad se pokazalo da je najbolje onome koji je blizu
kazana, najbolje je onome ko drì kutla~u i deli. I sad svi ho}e da mi
svi punimo taj kazan, a onaj koji drì kutla~u ho}e da mi onako ser-
374 vilno dolazimo po svoju porciju. To je jedan model dru{tva, ali taj mo-
del dru{tva ima svoje limite zato {to je nivo ~orbe sve niì i niì, a red
ovih koji èle da im se sipa sve ve}i i ve}i, a time i mo} onoga koji de-
li. I na kraju postoji opasnost da ta gladna rulja stavi u kazan onoga
koji drì kutla~u, kada se kazan isprazni.
Ja mislim da je kod nas na sceni antikomunisti~ki komunizam, zna-

~i, procedure, manipulacije su sli~ne, samo je obrazloènje, forma je
antikomunisti~ka. Zna~i, taj je sistem upravljanja masama, uop{te
kolektivizam se podgreva, formiraju se te procedure – ja }u da re{im,
ja }u da dam. Personifikacija institucija postoji, to je uvek postojalo
kod nas, a u zadnje vreme ne{to se ba{ nagla{ava. I seju se obe}anja
– ja }u da vam re{im to pitanje, prosto u javnim nastupima imate to,
imate spasila~ke odrede koji idu pred izbore i pri~aju da }e oni ne{to
da re{e, a niko ih i ne pita, kratko je pam}enje. Niko ne pita jesmo li
u{li u prethodne izbore sa obe}anjem da }e pet stotina hiljada ljudi
biti zaposleno. Javnost je klju~ni sudija, ali ovde su ljudi o~ajni, a kad
su ljudi o~ajni, oni lako mogu da potraè re{enje iz snova. Upravlja-
nje masama je jedna doktrina koja se razvija i neki od ovih koji su da-
nas na sceni to strahovito dobro znaju. Ja stalno govorim studentima
da treba da ~itaju knjigu Tehnika dràvnog udara, gde se vidi da ti
moè{ da upravlja{ narodom, pogotovo ako on teì kolektivitetu i ne
èli individualnost.
Gde su institucije kad svi prete svima? Sudije prete ministrima, mi-
nistri sudijama, policajci vladi, svi jedni drugima prete. Institucije
nisu ni blizu tome da budu uspostavljene, ne mogu se institucije us-
postaviti dekretom. Zato ja mislim da se stavilo u stranu jedno klju~-
no pitanje, temeljno pitanje dru{tva, potpuno se stavilo u stranu, pre-
tvorilo se u politi~ku nagodbu i ja ne znam kako }e se zavr{iti, a to je
pitanje ustava. Ustav treba da re{i samo nekoliko stvari, kolika je dr-
àva, kakva je i koje su njene institucije, treba da re{i model politi~-
kog sistema i da dâ platformu za slobodnu ekonomiju. Mi nemamo ni
jedno, ni drugo, ni tre}e ustanovljeno. Pred gra|ane treba iza}i sa pi-
tanjem kakvu mi dràvu zaista ho}emo. Pogledajte ~lanove ustavne
komisije, ovi ho}e kralja, ovi ho}e parlament, ovi ho}e predsednika
marionetu. Oni su stali kod prve re~enice, prva re~enica im je sporna.
îja je Srbija, da li je Srbija dràva srpskog naroda ili je gra|anska
dràva? Nije to prva stvar u ustavu, ali kod nas je prva. Drugo, klju~-
ni model vlasti, od toga zavisi ko }e ovo morati da pla}a. Pri~a se o re-
gionalizaciji Srbije. Ko }e da plati regionalizaciju? Da li je regionali-
zacija uvod u otcepljenje? êmu sluè regioni? Da li je bolja novosad- Miodrag
ska tiranija od beogradske tiranije, ako tiranije ima? [ta one iz Ki- Zec
kinde interesuje da li im otima pare Novi Sad ili Beograd, da li im oti-

ma ânak ili Ko{tunica? Kaè ânak: „[to sam ja demokrata, {to }u
ja da va{e pare s pa`njom tro{im, kao da su moje!”
Ja nisam protiv autonomije, ali neke normalne autonomije, a ovde

autonomija teì da bude kalif umesto kalifa. Ja li~no mislim da treba
Srbiju decentralizovati, da Srbija bude zbir op{tina, pa da vidimo ~iji
su na{i novci, {to su novci ânkovi, novci su mo`da iz Kikinde, novci
su iz Sombora, novci su iz Subotice, novci su iz ôke. Nisu novci sa-
mo novosadski ili beogradski. Ako celi svet kaè – nema dràve gde
nema op{tina i ako ne postoje regionalne autonomije, onda se mora
videti prvo koliko to ko{ta i {ta to re{ava. Ako se èli da ti regioni bu-
du dràve, pa i to je legitimno, onda nek’ se to kaè – ljudi, ho}emo se-
damnaest dràva u Srbiji da bude, Sjedinjene srpske dràve. Pa Srbi-
ja je mo`da tako i po~ela, to je Milo{ rasterao, svaka je nahija imala
svog kabadahiju i zato je i propao Prvi ustanak. Milo{ je posle, malo-
malo i stvorio centralnu dràvu, rasterao ove. Zna~i, tako se i stvara
gra|anska kapitalisti~ka dràva. Knjaz Milo{ je promenio feudalni
sistem, pa svi ovi revolucionari, svi su traìli kad su proterali Turke
da oni budu spahije. Ne znam da li vam je to poznato i ne èlim da
kvarim uspomenu i se}anje srednjo{kolaca na najve}e umove u na-
{em narodu, koji su traìli spahiluk – oterali smo Turke, sada }emo
mi da sednemo u ~ardak, tu su ène, tu su dukati, tu je vlast, tu je za-
tvor dole ispod ku}e, sve je tu – ali gra|anska dràva je ne{to drugo.
Mislim da je to pitanje koje visi u vazduhu, koje stalno neko podgre-

va i hu{ka i spolja na to i da ovo nije kraj cepanja Srbije i zato je to
jedno osetljivo pitanje, koje nije samo pitanje Vojvodine. Mi moèmo
napraviti sedamnaest dràva u Srbiji, ali na kraju }e svi oni koji tre-
ba da pla}aju poreze pobe}i, emigrirati, osta}e samo poslanici i pen-
zioneri i ratni invalidi. Srbija je pred velikom opasno{}u. Da li posto-
ji odgovornost za budu}nost? Ja ne znam, ja je ne vidim. Ovde vlada
uverenje da o~evi i dedovi treba da pojedu sinove – idi u penziju sa tri-
deset godina, jer si zasluàn. Evo, zakon o penzionisanju poslanika,
16.06.06.
dve godine mandata i ide{ u penziju. Ko }e to da plati? Zna~i, ovi no-
vi, mali gra|ani Srbije trebalo bi da rade bar sto pedeset godina, pod
pretpostavkom da ìve {ezdeset godina, a ostalo rade kao senke da
plate to sve skupa. Da li neko misli o tome, ko }e to da plati? Evo, sad
nema Kosova, idemo na referendum sa jasnim pitanjem – koliko na-
376 rodnih poslanika, koliko nivoa vlasti, koliko mene kao gra|anina ko-
{ta ta vlast. Ho}e{ ti ljudima da plati{, ali ne da te zamajavaju. Po-
trebna nam je javna debata o ustavu, a ne da se oni nagode. Ja mislim
kakva je situacija sada, da }e se poslanici dogovoriti da je malo dve-
sta pedeset poslanika, da ih treba osamsto pedeset, jer imaju babe,
strine, ujne, pa ko jo{ nije bio poslanik da to bude. êmu to sluì? Pro-
pa{}emo, ljudi, poje{}emo sami sebe.
Pri~e i bajke o Evropi, to nema nikakve veze, mi moramo to uraditi se-

be radi. Ako mi mislimo da }emo u}i u Evropu, da }e nas tamo neko
naterati, prvo, nas ne}e pustiti, to je o~igledno, niti smo mi potrebni
Evropi ovakvi kakvi smo, niti Evropa nama, dok mi sami ne shvatimo
da li meni treba sedamnaest àndara da ja ne bacam kroz prozor sme-
}e. Tako da ja mislim da je taj ustav i to gde smo mi sada, da je to gur-
nuto u aut i da smo mi na nivou one deklaracije koju je potpisao To-
mas Dèferson – da se postave neka na~ela, pa iz toga }e se izroditi
neka procedura. Ja mislim da smo mi zaista na samom, samom po~et-
ku. Kad je ono bila Deklaracija, 1766, Tomas Dèferson i njegovo po-
liti~ko u~enje, e onda iz toga se do{lo do centralnog registra i komi-
sije za hartije od vrednosti. Ovako, mi nemamo tu deklaraciju, a ima-
mo protupoàrnu za{titu, jer je neko prepisao neki zakon. To je okej,
ali ne moè to da funkcioni{e, nama treba rasprava o algoritmu poli-
ti~kom, a ja ne vidim da se o tome ~ak i razmi{lja. Ovo {to mi sad ì-
vimo, ovo je stvarno... Niko ne zna koju zastavu treba podi}i, koju
spustiti, brukamo se pred sobom, pred potomcima, izlaze oni domari,
vise po olucima. Potpuno sve li~i na „Variola veru”, ide onaj majstor,
radijatori cure na sve strane, se}ate se onog filma? I svi su ljuti na
njega, a on ~ovek i ne zna odakle da po~ne, rupe na sve strane.
I zato mislim da bi tih pet–{est ljudi koji mo`da i predstavljaju mo} u

Srbiji, trebalo zaista da sednu, pa da postave te neke platforme. Ja
o~ekujem, jo{ malo gajim nadu da mo`da neko i misli o nama. Se}ate
se Milo{evi}eve doktrine? Jeste, dao je Krajinu, ali dobi}e Kosovo, to
nema veze nikakve – da}emo ovo, pa }emo dobiti ono. A i svet bi raz-
govarao sa nama ozbiljno da ima jasnog igra~a pred sobom. To su pri-
~e da se ne moè dobiti, to su bajke, Srbi imaju generalni problem, i u
Republici Srpskoj – oni da znaju {ta ho}e, mo`da bi to i dobili. Sada,
Crna Gora je oti{la definitivno, oti{lo je Kosovo, verovatno definitiv-
no, pa daj da spasavamo {to se spasiti moè. Ako }e ovo biti uvod u
novo rastakanje, idemo na referendum, ako ljudi kaù da ho}e decen-
tralizaciju, da ho}e sedam dràva ovde, {to politi~ke vo|e po prirodi
stvari vole, da ima vi{e dràva, da ima vi{e funkcija. To je prirodno, ja Miodrag
ni{ta tim ljudima ne zameram. Zec
Francuska akademija ima trideset ljudi, dok jedan ne umre, ne moè

da u|e slede}i. A ova na{a raste vi{e nego neka preduze}a, kako ko
stigne, on se u~lanjuje. Dajte da vidimo klju~na pitanja, samo klju~-
na pitanja, jer ovako se dru{tvo i kriti~ka misao, sve se to rasulo po
nekim detaljima, po nekim nekonzistentnim pitanjima i prosto je
javna re~ izgubila smisao. Mislim, nijedna dràva nije nastala spon-
tano, ipak je nastala iz neke generalne ideje i neko je nosio tu ideju.
Ti moè{ slu~ajno napraviti dobru ku}u, ali ipak je pravi{ po nekom
planu, mora neko da vidi kona~no ho}e li ta ku}a imati ~etiri prozo-
ra, sedamnaest izlaznih vrata ili }e imati jedna ulazna i jedna izla-
zna, {ta }e imati. I neko postavlja pitanje kada }e se sve ovo re{iti.
Ako se ovako nastavi, mi nikada ni{ta ne}emo re{iti, nama treba
ogroman napor da bi mesto koje smo zauzeli osamdesete godine po-
novo relativno zauzeli. Tu treba jedno desetak godina krvavog rada i
vrlo efikasnog dru{tva. Ako se to ne desi, mi imamo vrlo jednostavan
odgovor na pitanje {ta }e se desiti. To je kao ono Tito kad je bio na Su-
tjesci. Znate {ta je Tito rekao o Sutjesci? Kaè: „Mi smo se na{li na ru-
bu provalije i na~inili smo odlu~an korak napred”. E, mi }emo ovde
uraditi to ponovo i desi}e se {ta }e se desiti.
Ta ma{ina koju mi vozimo, to je kao motor koji tro{i trista litara ben-
zina, a ima brzinu tri kilometra na sat i pokvari se posle deset kilo-
metara puta. Mi imamo ~itav niz re{enja koja su dobra, koja su izve-
dena, kojima nema {ta ~ovek da zameri, ali ona se sva sudaraju na toj
kosti. To je kao kad vam je kobilica na brodu trula, dàbe {to su neke
daske dobre, brod tone, kobilica je pukla i sve se raspadne. E, ustav je
kobilica trupa broda i ona se~e, ona drì pravac, a mislim da je to pi-
tanje kod nas potpuno, potpuno otvoreno.
Svetlana Luki}:
Za{to mi je sve teè da vas nagovorim da pri~amo?
Miodrag Zec:
16.06.06.
Zato {to ne vidim svrhu, ovako se ~ovek tro{i emocionalno, dàbe,
tro{im se emocionalno, nema to zna~aja, imam samo tegoba posle,
stane{ nekom na ùlj, pa ne{to preti, poremeti moj du{evni mir. I ja
se li~no potresem kad po~nem da pri~am, pa se podsetim {ta sve nije
ura|eno. Ovako – sunce sija, vetar }arlija i ne misli{ o problemu. Mo-
378 `da ja imam i tu privilegiju, nemam nekih velikih li~nih tragedija i te-
goba, a i nisam socijalni slu~aj, nisam vi{ak, ne preti mi restrukturi-
ranje. Eto, imam malo vremena i ìvaca da ~itam neke knjige i da po-
stavljam sebi neka druga pitanja. To jeste privilegija, a onda me vi
ovako, s vremena na vreme izazovete i onda se ja malo rastuìm, a on-
da kad sam tuàn, to je glupo jedno stanje. Ne vidim ja da stvari idu
u dobrom pravcu, ne vidim, ne vidim i ào mi je.
Svetlana Luki}:
Bio je ovo profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Mi-
odrag Zec, a za kraj emisije slu{ate dramskog pisca Nenada Proki}a.
Nenad Proki}:
Ne bih potpisao peticiju za zabranu radikala. Mislim da je to kampa-
nja Dinki}a za slede}e izbore. Jedna stranka, koja je po konsekvenca-
ma politike koja je vo|ena u ovoj vladi u poslednje tri godine i te ka-
ko odgovorna za op{ti pad svega u dràvi, sada se dosetila najjeftini-
jeg trika, da zabrani neku stranku, {to prvo nije umeren i pametan
odnos prema realnosti, zato {to ne moè{ zabraniti stranku koja tre-
nutno ima oko ~etrdeset odsto podr{ke po nekim istraìvanjima od
onog glasa~kog tela koje je spremno da glasa. Prema tome, to je nere-
alno i to sluì nekoj drugoj svrsi, a rekao sam odmah na po~etku {ta
ja mislim da je ta svrha. Naravno, ja sam oduvek bio za to da se zabra-
ni rad toj stranci, i odmah posle petog oktobra i kada je [e{elj oti{ao
u Hag. Ali po{to èlim da imam odnos prema realnosti koji ima neke
veze sa njom, sa samom realno{}u, bojim se da to sada apsolutno ni-
je mogu}no. Od toga ne}e biti ni{ta, a done}e nekoliko poena stranci
G17 i to na najjeftiniji na~in, tako da je ovo jedna blamaà, jedan ma-
nipulantski geg, eto, to je to.
Dràva instrumentalizuje radikale, a kada ti pogleda{ ko je stvarno

najve}i neprijatelj Srbije u Srbiji i kada ti napravi{ tu listu, ti vidi{ da
su to dakle, njena vlada i njeni ministri, vrh SPC, SANU, vojska i SDB,
skoro cela opozicija, takore}i svi mediji, zatim onaj deo glasa~a koji
i dalje glasa za stranke koje su upropastile Srbiju, i ponajvi{e onaj
umorni deo glasa~kog tela. Suludo, zar ne, ali je tako. Ispada da je dr-
àva ovakva kakva je, najve}i protivnik Srbije u Srbiji danas. Ako se
~ovek raspita kako se provede onaj koji preplati PDV, pa traì od dr-
àve povra}aj, onda shvati kako se dràva pona{a prema ljudima i ka-
ko onda da bude bolje? Toliki spisak unutra{njih neprijatelja, da ja is-
koristim njihovu terminologiju, kojom su oni nas blatili dvadeset go- Nenad
Proki}
dina, nam potpuno o~igledno pokazuje kako danas stoje stvari u Sr-
biji i koliko mi uop{te imamo {ansi da bilo gde krenemo, u bilo kom
pravcu, sa ove mrtve ta~ke, na kojoj se nalazimo ve} dugo, osim da
ovako trunemo i propadamo i dalje, {to je potpuno izvesno.
Kada se pogleda da ova vlada nije predvi|ala ni najtanju mogu}nost

da se referendum u Crnoj Gori odvije onako kako se zapravo odvio,
kada je cela Srbija znala da }e Crna Gora da ode, a vlada nije imala
plan B – nije imala ni plan A, da se razumemo, ali kada ti vidi{ posla-
nike saveznog parlamenta koji jo{ uvek primaju platu i koji se sasta-
ju i koji pitaju [amija {ta da se radi, a [ami kaè: „Ja nemam pojma”,
pa Tomislav Nikoli} ispadne najkonstruktivniji u nekim predlozima,
ti shvati{ da je to ne{to {to je potpuno suludo. To je dovoljno za pad
vlade, jer ne vodi se politika prema sopstvenim èljama, nego prema
realnim okolnostima. Od èlja Ko{tuni~inih ja nemam ni{ta, ta vlada
je toliko jadna da me je sramota da o njoj raspravljam. Dizanje zasta-
ve pred Ujedinjenim nacijama na Ist Riveru, Tadi}, dva crna policaj-
ca, tako tu`na slika, svi su oti{li, nikoga vi{e nema, pustinja. Gledaju
ga oni policajci onako kao neko ~udo, do{ao ~ovek, diè zastavu, pa
valjda je bila samo ta jedna kamera tamo i to je bilo sve.
Njima se dràva dogodila kao elementarna nepogoda. To je sramota,

toliki nacionalizam, toliko uke-buke, tolika guslanja, tolika heroj-
stva, toliki la`ni heroji, toliki zlo~ini, i na kraju stvaranje sopstvene
dràve doìvi{ kao elementarnu nepogodu. U}utali se, uvredili se, lju-
ti na sve ìvo okolo, da se de{ava nekom drugom bilo bi sme{no, ali
doga|a se nama. [to bi rekao onaj nepismeni ]osi} – ispali smo iz
istorije... Kao da se u nju ulazi kao u neku partiju. Kakva glupost...
Svetlana Luki}:
Da li ti se ~ini da u poslednjih mesec-dva dana postoji neko ubrzanje,
u toj raspadljivosti dràve, u toj osionosti?
Nenad Proki}:
16.06.06.
To ne moè da uspe, jer je tako konstruisano da nema nade na uspeh.
Onda su oni sve lju}i i lju}i, sve su osioniji i koriste sve è{}e metode.
U nekoj nakaznoj logici, to ubrzanje moè na kraju da se ispostavi
kao ne{to {to ima neku svoju dobru stranu, da to raspadanje kra}e
traje. Me|utim, ako je ovde ne{to druga~ije nego kod svih drugih, to
380 je to da nema dna, na{a mogu}nost, na{i kapaciteti za propadanje su
toliko veliki da ne postoji taj neki razumni stupanj nespokojstva, ne-
{to ispod ~ega ne}emo da idemo, na {ta ne}emo da pristanemo. Na
sve }emo da pristanemo, samo da se zabluda odrì. To je ~ista situa-
cija taoca, i to dobrovoljnog. Tu leka nema. Kada ti pristaje{ na takvo
ne{to {to je ispod svih ljudskih kriterijuma, onda leka nema. Onda mi
moèmo da kaèmo – pa dobro, sunce jo{ uvek sija, barem to postoji,
ali nismo na ju`nim morima. Moramo malo da se obu~emo, pa nam je
potreban neki kaput.
Se}am se da sam devedeset prve imao opsesivnu ideju da sve svoje

prijatelje, da sam mogao, strpam u neki avion i odvezem ih na neku
toplu destinaciju, na neka ju`na mora. Ali mislim, da sam to uspeo,
da bismo mi jo{ tamo bili, ne bismo se jo{ vratili, po{to to ni{ta nije
pro{lo. Ja sam tada sedeo i video o~aj oko sebe, uàs, neka nakazna
politika, neki nakazni ljudi, sve onako kao neki primitivni |avo da je
smislio, ne neki |avo vi{eg ranga, nego neki primitivac, selja~ina od
|avola i onda kaèm – hajde da pokupim ljude, pa da odemo, pa da se
vratimo za nedelju dana, kada se ova primitivna horda, divlja, razula-
rena, donekle smiri, kada se napiju krvi. Me|utim, evo, ve} dve dece-
nije smo mi na ju`nim morima, u mislima barem, ako ne u stvarnosti.
I prosto je ovo zavera protiv sopstvenog naroda, ovo {to se nama do-
ga|a. Ko }e meni da objasni ~iji je interes, ako ne kriminalnih grupa-
cija, da je Srbiji mesto negde drugde osim u Evropskoj uniji, na kon-
tinentu na kojem se nalazi? Mi bismo morali da iskoristimo {ansu, a
ne da budemo naterani motkama u tu Evropu. Pa ne}e niko da nas te-
ra motkama, niko ne}e. Ako vam je draì jedan general, ako je premi-
jer sposoban da slaè istraìtelja, onda je mogu}no sve. I tu biti sad
hrabar, pokupiti se, obja{njavati je skoro kao jedan vite{ki gest. Ne
moè{ od obi~nog ~oveka, od svakog pojedinca o~ekivati da bude vi-
tez. Naàlost, nikakav drugi manji napor mislim da nije ovde dovo-
ljan. Ovde zaista mora{ da bude{ kao Zoran \in|i} da rizikuje{, da
ukalkuli{e{ sopstvenu smrt, da te neka budala tamo odstreli, da bi on
mogao dalje da krade. I onda se pita{ zbog ~ega, zbog koga, zar ne mo-
gu taj napor da uloìm na nekom drugom mestu, gde ljudi to malo bo-
lje primaju. Mi sad trenutno moèmo sa velikom gor~inom da konsta-
tujemo da smo najgore dru{tvo na svetu. To nema nigde, za{to je to
tako, o tome }emo da pi{emo romane, o tome }emo da pravimo filmo-
ve, ali za{to je to zaista tako, mislim da nikada ne}emo na}i odgovor
na to, to prevazilazi uobi~ajene dileme koje ~ovek ima u ìvotu. To je
ne{to mnogo veliko i to je ne{to mnogo gadno. Nenad
Proki}
Onda ti sve svoje snage na alibije tro{i{, oni ho}e da uni{te gen \in-
|i}a zato {to se pobunio. Sve te interne bolesti su najteè, a mi ima-
mo internu bolest, znate, rak se ne dobija virusom, nije zaraza, ti sam
sebi proizvodi{ smrtnu bolest. E, to je problem sa Srbijom, ona ima
kancerogeno oboljenje. A sada je obrnuto, po{to sada taj kancer unu-
tar sebe ima neku zdravu strukturu i onda se cela ta odvratna masa
buni protiv tog zdravog gena unutra. I ti vidi{ Ko{tunicu i vidi{ sve
ove ostale da se oni i dalje bore protiv mrtvog ~oveka, protiv tog ner-
va za op{ti interes, jer njihov nerv za op{ti interes ne postoji, to je ne-
iskreno. Ne moè{ ti da pri~a{ da – vi{e od autonomije, manje od ne-
zavisnosti – nama moè da donese boljitak. Zna~i da nam nude kon-
cept osamnaestog veka i trebalo je na magarcima da su oti{li onda na
te pregovore, kao {to se to radilo u osamnaestom veku. Ne, oni su oti-
{li avionom, a nama su ostavili koncept magarca, prema tome, to je
neiskrenost. Eto dokaza: za{to nose kravate? Neka opa{u one kubure
kao {to su radili ljudi tada i neka se onda bore kao hajduci protiv
Evropske unije – {to zapravo i rade.
I odjedanput svi profiti koje jedna dràva, koja jo{ uvek nije mala,
ostvaruje, idu isklju~ivo uzurpatorima, kriminalcima, zlo~incima,
kleptomanima, a mi }emo u me|uvremenu, dok oni defini{u nov
identitet srpske dràve, da se bavimo prazninama: za kralja ili protiv
kralja – moè{ misliti dileme! Sve sami zabu{anti, dakle, i u opoziciji
isto, i oni su zabu{anti. Bio sam i u Sarajevu pre neki dan prvi put po-
sle svega i gledam ona okolna brda, gledam grad onako u dolini dole
i {etam pored Miljacke i zami{ljam ~etiri godine bez struje, pod snaj-
perima, pod bombama, kakva je to strategija! Pa kada su njima takvo
ne{to ponudili, {ta nude nama sada kada su osu|eni na nas?
Prvo su lagali Karlu del Ponte, a sada laù nas. A {ta drugo da rade,
kada oni ni{ta drugo i ne rade? Slagao sam, pa {ta?, eto, to je odgovor
bio Karli del Ponte, a sad to pri~a nama, to isto: „Jeste, pri~ao sam da
}u da ga izru~im, a ne}u”. I onda, kad ih neko puno pritiska kao {to
pritiskaju njih, oni te pritiske po~inju da ose}aju kao nepravdu, jer
16.06.06.
oni zaboga rade na tome, zna{, i onda u jednom trenutku se oni pobu-
ne, pa kaù: „[ta me toliko pritiska{?” Dok ne dobiju po repu, pa }e
onda da se smire, onda }e ponovo da obe}avaju. To je jedna taktika
onako bez izgleda na ikakvu promenu. To je vru}e-hladno, i oni sad tu
iscrpljuju te neke zabijene uglove svoje ma{te, jer {ta vi{e mogu da
382 kaù posle toliko laì koje su izgovorili, {ta jo{ moè da se smisli tu?
Ja ne mogu za ovu vladu da kaèm ni{ta drugo nego – nedobronamer-
na i glupa. Oni verovatno kao svoju pobedu doìvljavaju odustajanje
Evropske unije od nas i to je najstra{nije od svega.
Svetlana Luki}:
Ili kao dokaz da se sa Evropom ne moè – evo, probali smo i ne ide.
Nenad Proki}:
Pa da, ali to je zamena teza, s nama se ne moè, a ne sa Evropskom uni-
jom. [to sad ne bi moglo sa Evropskom unijom? Pa mogli su Poljaci, pa
mogli su Ma|ari, pa nema nijedne zemlje koja prvo potpi{e i prizna
neki sud, pa posle ne}e s njim da sara|uje, pa se ljuti {to se na nju vr-
{e pritisci. Pa koga oni zezaju, {ta? U Kumanovu je potpisano sve oko
Kosova, sad je to gotovo, to {to ste glasali za Milo{evi}a i to {to ste
imali bombardovanje i to {to ste imali kumanovski {ator, to je gotovo,
to je zavr{eno. Hajde da vidimo {ta moèmo jo{ da izvu~emo i da vidi-
mo koje prednosti iz toga proizlaze. Pa proizlaze prednosti, Kosovo
ne}e biti u Srbiji, ali }e sara|ivati sa Srbijom, pa kupova}e, pa ne mo-
gu oni u Engleskoj da kupuju, kupova}e od nas, gde je najjeftinije,
oslanja}e se na nas. I sad, hajde tih sto pedeset hiljada ljudi dole da
obezbedimo najbolje {to moèmo, a moèmo, to se moè, to nemoj ni-
ko da laè, to se moè. Ti ljudi dole ho}e da ìve na Kosovu, to je o~i-
gledno, a da bi se ìvelo na Kosovu, ti mora{ da u~estvuje{ u ìvotu na
Kosovu i sa onim da sara|uje{ ko dole ima ingerenciju. Po{to Tadi} i
Ko{tunica nemaju dole ingerenciju, ja da sam dole jedan od tih sto pe-
deset hiljada, ja ne bih ni po lule duvana davao za to {ta oni govore.
Ti mora{ dole da ima{ ra~un u banci, ti mora{ dole sve, pre ili kasni-
je, ho}e{, ne}e{, a ti opet ho}e{. I nije neverovatno da }e im uskoro bi-
ti bolje nego Srbima u Srbiji, i to je mogu}no u nekom na{em mra~-
nom scenariju. Pa }emo mi i}i dole, kao {to }emo uskoro, ako se ova-
ko nastavi, i}i da radimo u Hrvatskoj, u Bosni, jer }e tamo biti bolje i
bi}e vi{i standard i sre|enija dràva. Oni bar imaju guvernera dole,
pa kad ne mogu da se sloè, on udari {akom o sto i kaè: „Hajde, raz-
laz, ja }u da re{im situaciju”. Mislim, ono {ta je pred nas stavljeno kao
izbor je toliko stra{no, prosto tolika nesposobnost da se prepozna sop-
stveni interes. Mi smo zaista osnovali LDP kao neki dobronamerni
konzilijum i sad pitamo ljude u Srbiji: Imate te{ko oboljenje, na sve
strane ste bolesni, ho}ete li neku modernu terapiju, za koju }emo na-
}i partnere, o tom govora nema? Ali vi morate da èlite modernu drà- Nenad
Proki}
vu i morate da pristanete na ono {to jedna moderna dràva mora da
ima, jer ona to mora da ima. Ili }ete i dalje da neke vra~eve, nadrileka-
re, babe narika~e uzimate i da se podvrgavate njihovom tretmanu, da
vam bu{e u{i, sipaju vrelo ulje, nabijaju na kolac i {ta ja znam {ta sve
te metode podrazumevaju? To se uglavnom odnosi na onaj umorni deo
bira~kog tela: uzmite se u pamet, pazite, pazite, pazite!
Ja citiram, mislim da je to Agim êku rekao: „Svaki narod dobija ono-

liko koliko se i kako angaùje, niko vam ne poklanja slobodu i dobro-
bit”. Ne moète o~ekivati da jedan nadoknadi ne{to za sve nas. To je
probao \in|i}, videli smo da tako ne ide. Moramo da se odreknemo
svi jednog dela sebe, koji je u~estvovao u svemu tome, i ja svog i ti
svog, ali svako svog dela sebe da se odrekne zauvek, da bi bilo bolje.
A oni s one druge strane, kojima nikad nije bilo dosta, oni moraju da
zaigraju na najbolji deo sebe i onda negde da se na|emo i da se sret-
nemo, da vidimo neki zajedni~ki interes, da odustanemo od te tvrdo-
glave èlje da se propadne i da se sedi i da se kuka. Ne znam, to je sad
ve} onako bukvar civilizacijski, ti sad mora{ stvarno ono – A, B i tako
dalje. Oni su naviknuti na floskule [e{eljeve, oni samo to mogu da
slu{aju – neka je la`, samo neka je jednostavno i neka upali vatru da
se malo ogrejemo. Stra{no sam puno putovao po Srbiji razlupanoj i
niko ne}e da im kaè javno: oti}i }e Kosovo, niko nije hteo da im kaè:
oti}i }e Crna Gora. Svi smo negde znali, niko ne}e da ti kaè, niko ne-
}e da postavi korelative ìvotne na tu ravan, da se kaè ono {to jeste,
crno-crno, belo-belo. E, ovde javni diskurs nije takav, onaj ko govori
istinu ovde, on je lud, ludo hrabar. Pazi se, sine! A i treba da se pazi{.
Otvoreni poker, krvavi poker, sada nastaje to, nema vi{e blefiranja,
nema ni{ta, sad smo se otvorili i sad je to to. Oko Duli}ke ovaj slu~aj,
tu se pokazuje koliko su radikali nepatriote. Nije tu vaàn ni usta{a,
nije tu va`na ni Duli}ka, ni ko je njen tata, ni{ta to nije bitno, bitno je
samo da se jo{ malo posko~i u procentima. Dakle, ja ne bih nikad ta-
kva sredstva koristio, to su prljavi trikovi. Nepatriotski je koristiti
takva sredstva u ovako jadnoj dràvi. Pa slu{ali smo dvadeset godina
o tim usta{ama negde, pa jesu li usta{e dolazile kod nas ili smo mi
16.06.06.
i{li tamo gde se pri~a da su oni? Dakle, ta sredstva su nedozvoljena,
nisi patriota, ne misli{ dobro svom narodu. I u istom trenutku pali{
vatru da bude Srbima u Hrvatskoj lo{ije. [ta ti radi{? Ti ~uva{ sop-
stvenu guzicu, goji{ je, ni{ta ne radi{ dobro za narod, ne radi{ dobro
za dràvu, ne radi{ dobro ni za koga, samo misli{ na sebe i koristi{
384 sva sredstva da tebi bude bolje i da ti bude{ neki baja, dasa, ti }e{ sad
nama da objasni{ sve, ko je ko, {ta je {ta, ko je usta{a, a ko je ~etnik.
Svi smo mi glupi, pa ne znamo to, ne znamo mi istoriju. Istupili smo
iz nje, pa {to bi je pa znali?
Osnovao sam LDP sa prijateljima i mi, kao {to svi znaju, pri~amo pot-
puno drugu pri~u. Ako Srbi ho}e da je ~uju, neka je ~uju, ako to Srbi
ne}e, posle prvog glasanja, ukoliko ne budemo u{li u parlament, ja
ne}u u {ezdesetoj godini ponovo da sedim u kolima sa êdomirom, sa
Nikolom i da obja{njavam Srbima kako bi, naime, trebalo da u|emo
u Evropsku uniju. Kao {to Labus prvo na|e posao, pa iznenada dâ
ostavku, e pa zna{ {ta, i ja sam u Srbiji predugo da bih sebi dozvolio
da toliko zavisim od Srba.
Znate, dvadeset godina ja radim ovo, pa sad, evo, ve} godinu dana ra-
dim ovde. Vidim da je potrebno da neko i to uradi, da sa zvani~ne po-
liti~ke govornice kaè istinite stvari, a ne iz Beogradskog kruga. Da-
kle, ja nisam mogao da se u~lanim nikada ni u jednu od postoje}ih
srpskih partija, pa ~ak ni u Demokratsku, a {to se ti~e mene i mog po-
liti~kog anga`mana, on je ograni~en, tu sat otkucava. Ukoliko ne bu-
de nikakvog odgovora tog umornog ili neumornog glasa~kog tela, u
smislu tih deset poslova koje treba da se urade da bi Srbija postala
moderna dràva, ja }u onda voditi svoj individualni moderni ìvot sa
svojim predilekcijama, ukusima, namerama, a Srbe }u pustiti da uì-
vaju, da sede pored vatre, da peku krompire i da pevaju uz gusle.
Svetlana Luki}:
Bio je ovo Pe{~anik, govorili su Marijana Obradovi}, Jelena Mili}, Mi-
odrag Zec i Nenad Proki}. Ko je raspoloèn i ko nema pametnija posla
moè da do|e sutra uve~e, dakle, u subotu, u Dom omladine na promo-
ciju na{eg DVD izdanja. Zna~i, sedamnaestog u sedam. Prijatno.
NAZAD U BOJ ZA
NAROD SVOJ
Nazad u mrak, daju nam znak, nazad u kvar, za davnu
stvar. Nazad u mulj, potop i ulj, nazad u boj za narod svoj.
Nazad u jad, selo i grad, i star i mlad unazad sad, nazad...
Dubravka Stojanovi}, istori~arka,

Jovan Bajford, socijalni psiholog,
Slobodan G. Markovi}, istori~ar
Svetlana Luki}:
Predsednik vlade nezavisne, odnosno od svih ostavljene Srbije dugo
je glumio Hamleta, koji je govorio da bi mogao biti zatvoren u oraho-
voj ljusci, pa ipak se smatrati kraljem vasione. Na{ mali kralj je ju~e
odlu~io da iza|e iz rupe i ode da vidi malo sveta, bio je u Kragujevcu i
sa sobom poveo celu vladu da mu ~uva strah u toj vratolomnoj avan-
turi od putovanja do Bato~ine, a potom naglog skretanja prema Kra-
gujevcu.
Taman kada je mislio da je putovanjima kraj, zazvi`dao mu je Dòrd`

Bu{ i mora}e da se uputi preko velike vode i ode na raport kod Junio-
ra. S obzirom na tretman koji poslednjih dana ima na{a vlada, ne bi
bilo neobi~no da ga Bu{ primi na svom ran~u i dok timari svoje konje
i tu mu saop{ti kona~no re{enje kosovskog pitanja. Ameri~ki ambasa-
dor je ve} nagovestio {ta velika sila misli o pona{anju na{e vlade, o
njenom najnovijem kevtanju na me|unarodnu zajednicu. Ambasador
Polt je rekao da se malo uozbiljimo, a strpljivi i konstruktivni Oli Ren
je izgubio ìvce i po~eo je da se sprda sa nama koriste}i terminologiju
neoubi~ajenu u diplomatiji. Glupost kojom mu je uzvratio Ko{tuni~in
predstavnik za {tampu, Sr|an \uri}, govore}i da smo se mi, za razliku
od Finaca, bar plasirali na Svetsko prvenstvo, ve} je u{la u legendu.
Dakle, Ko{tunica mora u Ameriku, Amerikanci su izgleda re{ili da od

za njih uvek kilavih Evropljana preuzmu problem, ovaj put kosovski,
i re{e ga po kratkom postupku. Amerikanci su za Evropu siledìje, a
Evropljani za Amerikance neefikasna druìna raznih dràva. Kisin-
dèr je jednom pitao: „Kad èlim da pozovem Evropu, koji pozivni broj
treba da okrenem?”
Ove nedelje Ko{tunica je malo ve`bao susrete sa drugim ljudskim bi-

}ima. Bio je u skup{tini povodom izbora Ivane Duli} za potpredsedni-
cu vlade i {ta nam je rekao? Prvo nas je te{io da nova potpredsednica
vlade i novi ministar poljoprivrede ne zna~e nikakvu promenu, kao da
je promena ne{to najuàsnije na svetu. Pa, ne menjaju se samo glupa-
ci i mrtvaci.
Onda je predsednik vlade rekao da on ho}e partnerski odnos sa sve-

tom, a ne da ga kojekakvi Blerovi, Bu{ovi i ostali @akovi [irakovi uce-
njuju. Pa njega su, bre, li~no glasali {umadijski seljaci i beogradski
slavski Srbi. Njega, bre, podràvaju svi oni pisci i svi oni pesnici koji
veruju da je bog stvorio Srbe da bi ratovali i umirali, eda bi ih onda oni
opevavali i oplakivali.
Poslednjih dana smo u{li u novu fazu samoizolacije, svi se sva|aju
23.06.06.
sa svetom, po~ev od predsednika Tadi}a, pa do Sr|ana \uri}a. Radi-
kali su podivljali, a ~uveni slu~aj, predsednik skup{tine Predrag Mar-
kovi}, imenovao je ljude koji }e nas predstavljati u Savetu Evrope i u
OEBS-u. U ovim va`nim telima }e nas predstavljati Zoran Krasi},
Aleksandar Vu~i}, Toma Nikoli}, Ivica Da~i}, Gordana Pop-Lazi}. Da
390 mogu, ove nedelje bih obi{la svaki grad i svako selo u Srbiji i lepila isti
plakat, koji je leta ~etrdeset pete osvanuo po celoj Nema~koj. Na nje-
mu je ispod slika ratnih uàsa pisalo – To je va{a krivica.
Demokrate i G17 plus su tako|e degutirani, demokrate su najavile da

}e preduzeti drasti~ne mere i povu}i svoje predstavnike iz delegacije,
smeta im Zoran Krasi}. On, boè moj, koristi govor mr`nje. Zar su ra-
dikali postali fa{isti tek od kada je Krasi} rekao da je Ivana Duli}
usta{a? A {ta su ono be{e pre toga radili i govorili Aleksandar Vu~i},
Tomislav Nikoli} i ostali maroderi?
Ponekad mi se ~ini da je ovo tragi~no vreme za sve normalne ljude, ali

izgleda da tragi~no nije adekvatan termin. Ova beslovesnost ne treba
da se gordi.
I evo nagradnog pitanja za kraj. Predsednik vlade ne vlada ni~im, a od

crnogorskog referenduma, izgleda ni samim sobom, pa ko onda vlada
ovom jadnom zemljom? Znamo da budètom, odnosno kasom uzajam-
ne pomo}i vlada Mla|an Dinki}, ali ko vlada ostatkom zemlje? Nije li
vreme da najzad saznamo ko je ~ovek po imenu Aleksandar Nikitovi},
{ef Ko{tuni~inog kabineta, prema kome je izgleda Ljiljana Nedeljko-
vi} mala, umiljata maca?
Na po~etku Pe{~anika slu{ate istori~arku Dubravku Stojanovi}.
Dubravka Stojanovi}:
Samo ako pogledamo poslednju nedelju imamo stvarno zbir nevero-
vatnih doga|aja, po~ev{i od na~ina na koji je premijer izgrdio Evrop-
sku uniju do fudbalske rasprave sa Olijem Renom. Ali ne{to je drugo
tu meni bilo zanimljivo, na primer na{a fudbalska reprezentacija, pri
~emu ne mislim na {est – nula, to nije toliko va`no, nego mislim na ~i-
njenicu da je u poslednje dve utakmice na{a fudbalska reprezentaci-
ja dozvolila da dobije dva crvena kartona i da ima dva penala. Mislim,
na Svetskom prvenstvu to je, naravno, nedopustivo, ali moramo da se
zapitamo kako je to mogu}e. Ja mislim da upravo to pona{anje govo-
ri tako|e o tom nekom autizmu i o toj nekoj odlepljenosti od sveta,
jer kako je mogu}e da jedna reprezentacija sebi dozvoli da izgubi u
dve utakmice dva igra~a zbog crvenih kartona i da ima dva penala
zbog toga {to fudbaleri igraju rukom. To zna~i da oni ne znaju pravi-
la, da ne znaju da se u fudbalu ne igra rukom. Prema tome, po{to oni,
naravno, znaju ta pravila i po{to oni igraju u evropskim klubovima,
onda to zna~i da oni kad se na|u u toj reprezentaciji, oni po~nu druk-
~ije da se pona{aju, po druk~ijem nekom klju~u i onda vi do|ete u ovu Dubravka
situaciju. Dakle, ja sad uop{te ne govorim o kvalitetu i o rezultatu, to Stojanovi}
nije bitno, ali je bitno kako se oni pona{aju. To kako se pona{aju po-
kazuje da oni jednostavno tom svetu ne pripadaju.
Mislim da treba da se obrati pa`nja na to kako se Evropska unija po-

na{a prema Srbiji u poslednje dve nedelje. Ako ste primetili, u posled-
njih nekoliko izjava iz kancelarije Olija Rena jasno se moè videti da
Evropska unija tretira Srbiju kao neuropsihijatrijskog bolesnika,
kao nekog ko je u akutnom napadu. Dakle, kao prema jednoj maloj
boci nitroglicerina, koja samo {to nije eksplodirala. I oni su sad nas
po~eli da te{e, oni su po~eli da nam {alju smiruju}e poruke, oni odgo-
varaju na ove prosto neshvatljive i neverovatne napade Vojislava Ko-
{tunice, na jedan na~in koji jasno pokazuje da oni nas tretiraju kao
bolesnika, {to je meni na neki na~in drago, jer se sada sti~e utisak da
su oni kona~no shvatili da je taj problem vrlo ozbiljan i da se taj pro-
blem ne svodi samo na Ratka Mladi}a, da je problem dublji i da treba
i}i na te dublje uzroke problema. To je moja opsesivna tema, taj auti-
zam i nemogu}nost komunikacije sa svetom. I bojim se da oni narodi
~ije elite izgube mogu}nost komunikacije sa drugima i sa svetom
imaju vrlo ozbiljan problem.
Po{to me mu~i taj problem, razmi{ljala sam o problemu sa Kosovom,

pribliàvamo se kraju pregovora, postaje sve jasnije da }e Kosovo bi-
ti na neki na~in izvan Srbije. Intenzivno razmi{ljam o ~emu se tu ra-
di, koja je to vrsta politi~kog i istorijskog problema dovela do gubit-
ka jednog dela teritorije. I ono {to se naj~e{}e moè ~uti, to je da je
gubitak Kosova kona~ni kraj Milo{evi}eve politike i veoma mi se do-
palo ne{to {to je pre neki dan rekao @arko Puhovski na ovoj konferen-
ciji koju je organizovala Vesna Pe{i}. On je tada rekao: „To je kona~-
ni kraj Milo{evi}eve politike, ali i kona~na pobeda Milo{evi}evih na-
~ela, jer je sada, sa etni~ki ~istim Kosovom, kona~no na teritoriji ra-
nije me{ovite biv{e Jugoslavije pobedio etni~ki princip i svi smo do-
bili etni~ki ~iste dràve”. Me|utim, ako razmi{ljam o ovom problemu
sukoba sa svetom i u tom problemu izolacije u na~inu samorazume-
vanja, ja se bojim da mi moèmo da do|emo do jednog mnogo ozbilj-
23.06.06.
nijeg zaklju~ka, a to je da Kosovo nije izgubljeno ni 2006, da ono ni-
je izgubljeno ni 1999. godine, ve} je ono su{tinski izgubljeno onog
trenutka kada je dobijeno – 1912. godine. I da ono {to se sada zavr{a-
va nije kraj Milo{evi}eve politike, ve} je to kraj jedne nacionalne po-
litike koju je vodila srpska intelektualna i politi~ka elita od devetna-
392 estog veka i ako su se ve} mnogi istori~ari igrali s tim od kada do ka-
da traje dvadeseti vek i ako imamo razne varijante kratkog i dugog
dvadesetog veka, ja bih sad predloìla ideju o pomerenom dvadese-
tom veku, o pomerenom srpskom dvadesetom veku, koji bi onda mo-
gao da traje od 1912. do 2006.
1912. godine u Prvom balkanskom ratu Srbija je vrlo brzo vojno u{la
na Kosovo i ta teritorija vrlo brzo je pripojena srpskoj dràvi uz teri-
torije Sandàka i dela Makedonije. Novine su tada bile pune patriot-
skih usklika, govoreno je da je osve}eno Kosovo, da je ostvareno La-
zarevo obe}anje, da je vra}ena srpska srednjovekovna dràva i tako
dalje. Tom patriotizmu u tom trenutku niko nije odoleo, pa ~ak ni ve-
~ito cini~ni Skerli}. Me|utim, dobitak te teritorije 1912. godine po-
krenuo je u srpskoj skup{tini 1913. godine jednu stra{no zanimljivu
raspravu, na koju mislim da smo du`ni da se danas vratimo i da po~-
nemo od nje kada razmi{ljamo o tome kako je Srbija uspela za jedan
vek da izgubi deo svoje teritorije. Ta skup{tinska rasprava vodila se
na temu koju su oni tada zvali: ure|enje novih krajeva, dakle, kakav
}e se politi~ki poredak uvesti na teritorijama koje su tada pripojene,
na Kosovo, u Makedoniju i Sandàk. Vladaju}a Radikalna stranka Ni-
kole Pa{i}a smatrala je da u tim novim krajevima treba da se uvede
specijalni vojno-policijski reìm, da su to krajevi koji nisu dovoljno
kulturni, kako su govorili, da oni nisu dovoljno politi~ki razvijeni, da
se ustav Srbije, koji je zaista bio demokratski, ne moè pro{iriti na te
nove krajeve, da ti novi stanovnici ne mogu dobiti pravo glasa. Pod-
se}am, to je bilo oko milion ljudi. Srbija, koja je pre tih ratova imala
negde ispod tri miliona ljudi, je sa tim novim krajevima dobila jo{ je-
dan milion. Dakle, radilo se o gotovo tre}ini stanovni{tva tada{nje
Srbije.
Opozicija je vrlo èstoko ustala protiv takvog koncepta govore}i da

su to gra|ani Srbije, da ih moramo tretirati jednako, da oni moraju
osetiti zadovoljstvo {to vi{e nisu u Osmanskom carstvu, {to su sada
u{li u sastav Srbije, da oni moraju dobiti politi~ka prava, da se mora
izvesti agrarna reforma, da ti ljudi dobiju vlasni{tvo nad zemljom. Da
se mora ~itav niz evropskih reformi tamo sprovesti da bi oni ose}ali
neku vrstu zadovoljstva {to su promenili svoj dràvni status. Ta ras-
prava trajala je nekoliko meseci i naravno kao pobednik iz te raspra-
ve iza{la je ve}inska i vladaju}a Radikalna stranka Nikole Pa{i}a i ta-
mo je uveden poseban vojno-policijski reìm. Dodatni problem bio je
u na~inu na koji je taj reìm sproveden, jer niko od ~inovnika, niko od
policajaca, niko od vojnika nije hteo da ide tamo. Hteli smo teritorije, Dubravka
ali nismo hteli njima da vladamo demokratski, evropski, civilizacij- Stojanovi}
ski, tako da se tamo odlazilo po kazni, pa bi ka`njeni ~inovnici, a ~i-

novnici su u Srbiji naj~e{}e bili ka`njavani zbog korupcije, odlazili
tamo da rade u op{tinskim, po{tanskim, èlezni~kim i ostalim dràv-
nim poslovima. Ka`njeni policajci, koji su recimo tukli u Srbiji gra|a-
ne, pa su zbog toga bili ka`njeni, su odlazili tamo, ka`njeni oficiri. I
mi smo dobili jednu, ne samo u pravnom smislu, posebnu upravu, jer
ti ljudi nisu imali pravo glasa i na njih nije bilo pro{ireno vaènje
ustava Srbije, ve} smo dobili jednu ka`njeni~ku, legionarsku ekipu
koja je sprovodila svoju li~nu volju, koju vi{e niko nije mogao da kon-
troli{e, jer su se ti ljudi samim tim {to su po kazni bili poslati tamo,
dodatno lo{e pona{ali, jer su imali jo{ i tu vrstu besa prema dràvi ko-
ja ih je na taj na~in kaznila.
Razmislimo samo, na primer, o tome {ta je Austro-Ugarska uradila za

svega trideset godina vladavine u Bosni i Hercegovini. Austro-Ugar-
ska je u{la u Bosnu i Hercegovinu posle Berlinskog kongresa 1878. i
1808. je anektirala Bosnu i Hercegovinu. Za tih trideset godina u Bo-
sni i Hercegovini je sagra|eno otprilike sve ono {to i danas moèmo u
toj zemlji da vidimo, po~ev{i od reprezentativnih dràvnih zgrada, do
celokupne infrastrukture, svih puteva, èleznice, svega modernog {to
i danas u Bosni i Hercegovini postoji. I zahvalnost stanovni{tva Bosne
i Hercegovine prema Austro-Ugarskoj ostala je na neki na~in trajna i
u istorijskom pam}enju Franjo Josif je ostao kao neka vrsta na{eg ca-
ra koji nam je doneo vodu i kanalizaciju i puteve i zgrade i èleznicu i
tako dalje. Srbija je, dakle, 1912. na Kosovo, Sandàk i u Makedoniju
uvela vojni reìm i nije uvela ni{ta od svega ovoga {to sam pomenula,
{to se, recimo, desilo u slu~aju odnosa Austro-Ugarske i Bosne i Her-
cegovine. I zbog toga ja mislim da mi moramo da razmi{ljamo u tom
pravcu, ako èlimo da Srbija uspostavi neku kop~u prvo sa sobom, a
onda i sa ostatkom sveta. Odnosno, u ~emu je problem Srbije da komu-
nicira sa onim drugim? Srbija se tada pove}ala za ovu teritoriju koju
pominjemo, a ve} 1918. godine ona je u{la u potpuno novi sklop sa na-
rodima koje do tada nije poznavala, u{la je u Jugoslaviju, i to sa svojim
23.06.06.
konceptom centralizovane i unitarne dràve.
Taj koncept sudario se sa konceptima svih drugih naroda koji su

smatrali da je Jugoslavija neko oslobo|enje u odnosu na Austro-Ugar-
sku, da }e njima biti bolje, da }e dobiti demokratiju, da }e dobiti
agrarnu reformu koju sam ve} pomenula, da }e dobiti vi{e nacional-
394 nih prava. I vrlo brzo, ve} pri izglasavanju Vidovdanskog ustava oni
su shvatili da }e u novoj dràvi oni imati manje prava i manje demo-
kratije i da nikada ne}e biti re{eno agrarno pitanje, i da nikada ne}e
biti unifikovano {kolstvo te dràve, da se nikada ne}e uraditi ni{ta
ozbiljno na zajedni~koj kulturi za svih tih dvadeset godina postoja-
nja. I onda smo u{li u Socijalisti~ku Federativnu Republiku Jugosla-
viju, koja je posle u Srbiji shva}ena kao neka vrsta kazne zbog toga
{to je bila federativna, pa se kasnije, osamdesetih, kada je do{lo do
bu|enja srpskog pokreta, govorilo da je federalizacija i pravljenje tih
federalnih granica bilo kazna za Srbiju. Dakle, federacija se nije raz-
umela.
Nije se razumela Jugoslavija, nije se razumela federacija, nije se raz-

umela decentralizacija, nije se razumeo onaj drugi. Tako da ja mislim
da je taj raspad Jugoslavije, pa raspad Savezne Republike Jugoslavi-
je, tj. ove zajednice Srbije i Crne Gore i sada sve ovo {to se doga|a sa
Kosovom, da je u stvari to pravi kraj tog su{tinskog nerazumevanja
onog drugog. Ja nemam sad potpun odgovor kako je do toga do{lo i u
~emu je problem u komunikaciji izme|u Srbije i svih drugih, ali je-
dan od mogu}ih odgovora jeste ~injenica da, ako se prati taj kontinu-
itet politi~ke kulture, mi moèmo da vidimo potpuno izvitopereno
razumevanje ve}ine i manjine.
Srbija je, kada je nastala kao dràva u devetnaestom veku, bila goto-
vo etni~ki homogena dràva, dakle, tu je ìvelo devedeset osam odsto
Srba. Prema tome Srbija u svom dràvnom okviru nije imala iskustvo
sa drugima. Ona je bila etni~ki homogena i njeno prvo iskustvo s dru-
gima i njen prvi problem s drugima po~inje tek 1912. sa pripajanjem
Kosova, Makedonije i drugih, kada smo dobili prvi put neko stanov-
ni{tvo koje nije bilo isklju~ivo srpsko, isklju~ivo pravoslavno. Me|u-
tim, kada ja govorim o odnosu ve}ine i manjine, ja ne mislim samo na
odnos ve}inskog i manjinskog naroda, koji se pokazao kao nesre}an
tokom ovog izme{tenog dvadesetog veka o kome danas govorim. Ja
govorim i o odnosu politi~ke ve}ine i politi~ke manjine, taj odnos je
bio uvek pogre{an i postavlja se pitanje u ~emu je tu problem. Jedan
od problema sigurno dolazi od na~ina na koji se u Srbiji dolazilo na
vlast. Izuzev u nekim slu~ajevima 1905. i 1906. godine, u Srbiji se
uvek na vlast dolazilo prevratom i taj prevrat je uvek podrazumevao
revan{, osvetu prema prethodnoj politi~koj eliti koja postaje manji-
na. Dakle, nije postojalo iskustvo regularnih i normalnih smena vla-
sti u kojoj je ve}ina – ve}ina na jedan kratak rok, ali svesna toga da }e Dubravka
postati manjina i da je to ciklus koji zapravo disciplinuje demokrati- Stojanovi}
ju i disciplinuje jednu modernu politi~ku kulturu. Ne, kada se do|e

na vlast, onda je vlast potpuna, kada se s vlasti pada, onda je osveta
prema tebi, tvoje poniènje tako|e potpuno.
To se moè vrlo lako videti kada se ~ita bilo koji od istorijskih izvora,
naro~ito kada se ~itaju stenografske bele{ke narodne skup{tine. On-
da se vidi da ve}ina sebi daje sva prava i ona moè da izglasa {ta god
poèli i to naj~e{}e ~ini uz ismevanje manjine, pa ~ak i uz glasno pe-
vanje u skup{tinskoj sali. Ve}ina saop{tava manjini da ve}ina ima
pravo da gre{i, ve}ina saop{tava manjini da ona moè i da ima pravo
da izglasa i ne{to {to nije po zakonu, jer tako misli ve}ina. Na primed-
be manjine da nema demokratije bez manjine, da je manjina legiti-
man deo demokratskog postupka, da nema nijedne procedure koja ne
uvaàva manjinu i da se demokratija ne meri pravom ve}ine ve} pra-
vom manjine, ve}ina je jednom prilikom izjavila, evo, izabrala sam je-
dan citat koji sam na{la u radikalskoj Samoupravi: „Manjina ima sa-
mo jedno pravo”, kaè Samouprava, „da sve svoje staranje upravi na
to da i sama opet postane ve}ina i dok taj uspeh ne postigne, mora se
predati nemo}i i isklju~enju”. To je uvodnik vladinog lista Samoupra-
va, i to je ono {to je pre petnaest godina onaj seljak rekao Vuku Dra-
{kovi}u: „Do|i na vlast, pa }u glasati za tebe”. To je ve~ito ponavlja-
nje tog modela.
Onda vi taj model prebacite na pro{irenu Srbiju 1912-1913, onda vi taj

model prebacite na Jugoslaviju, onda vi taj model prebacujete na va{
odnos sa Evropskom unijom, dodu{e, vi sad tu vi{e niste ve}ina, ali vi
ste toliko izgubili odnos sa realno{}u da vi sebe uporno vidite kao
centar sveta i ne vidite vi{e realno svoje mesto. I vi se onda nalazite
u jednoj vrsti samoizolacije, to je ono o ~emu smo mi vi{e puta u Pe-
{~aniku razgovarali – da na{ problem ni najmanje nije ni embargo, ni
sankcije, ni izolacija spolja, da je na{ problem ona izolacija iznutra. I
{to se vi{e bavim istorijskim istraìvanjima, ja postajem sve vi{e sve-
sna da je elita ta koja je sistematski tokom devetnaestog i dvadese-
tog veka sprovodila tu vrstu izolacije i mi se zbog toga moramo zapi-
23.06.06.
tati zbog ~ega je to tako. Evo, moèmo da uzmemo samo dve stvari
koje su izgovorene tokom referenduma za Crnu Goru i samo njih da
analiziramo.
Jedan vrlo liberalan mla|i politi~ar koji se zalaè za nezavisnu Srbi-

ju, mislim, on misli da je vrlo liberalan, u jednom intervjuu pre refe-
396 renduma rekao je da Crna Gora treba da ode, da to èli njen narod, da
Srbija treba da re{i i problem Kosova na sli~an na~in, ali je onda re-
kao: „Tako je trebalo da se pona{amo i prema svima drugima i da ih
pustimo da odu”. Dakle, on koji sebe smatra mladim i liberalnim po-
liti~arem i koji ima koncept nezavisne Srbije, za koji ja mislim da je-
ste moderan u ovom trenutku, misli da smo mi ti koji daju pravo dru-
gima da odu, daju ili oduzimaju, sad ve} zavisi od politi~ke pozicije u
kojoj ste, ali u svakom slu~aju vi ste ti, ne ti drugi narodi koji su ne-
ke odluke o sebi donosili demokratskim putem na referendumima,
nego vi to pravo dajete ili uzimate. Dakle, vi sebi uzimate boànske
prerogative u kojima vi odlu~ujete o sudbini drugih. Pa, sad, ako ste
liberalni onda kaète – trebalo je da ih pustimo da idu.
Druga reakcija u onim krugovima koji za sebe ne misle da su liberal-

ni, a to su mi izgovorili apsolutno svi, od prodavaca do taksista i dr-
àvnika, to je – Albanci i muslimani su im izglasali dràvu. I ne se}am
se da sam ~ula da je neko rekao da su Albanci i muslimani ravnoprav-
ni gra|ani Crne Gore, koji predstavljaju prili~an procenat gra|ana
Crne Gore, i u kojoj, po{to ona nema rasisti~ki odnos prema njima,
oni imaju pravo glasa, a po{to imaju pravo glasa, onda se i oni pitaju
u kakvoj dràvi treba da ìve. I mislim da ta izjava, ne samo {to je ra-
sisti~ka i nacionalisti~ka i {to se u tom konceptu ismevanjem neke
druge rase i nacije ismeva i crnogorska dràva, nego {to ona svedo~i
o tome kakav je va{ odnos prema tom drugom. Dakle, taj drugi u stva-
ri po toj izjavi ne bi trebalo da ima pravo glasa. Dakle, to je isti onaj
koncept iz 1912 – taj drugi nije ravnopravni deo na{e dràve, taj dru-
gi nije legitiman. Ako taj drugi nije legitiman, onda su prema njemu
dozvoljena sva sredstva, kao {to je bio slu~aj sa ~lanovima i pripadni-
cima opozicije u Srbiji tokom devetnaestog i dvadesetog veka, a ako
su prema drugom narodu dozvoljena sva sredstva, onda taj drugi na-
rod na kraju tu va{u vlast doìvljava kao okupaciju i protiv te okupa-
cije po~inje da se bori sredstvima koja nisu nimalo ne`na. Prema to-
me, ako po|ete od toga da je taj drugi nelegitiman i da on nije ravno-
pravan, vi se neminovno dovodite u situaciju da }e on kad-tad krenu-
ti protiv va{e dràve i samim tim se naj~e{}e dovodite u situaciju da
}ete tu teritoriju, koju ste jedva toj Srbiji priklju~ili 1912, na kraju
jednog istorijskog procesa izgubiti. Taj gubitak mislim da je ne{to
nad ~im Srbija, ako èli da uop{te opstane u jednom savremenom
smislu, mora da razmi{lja.
Sada se bavim istorijom Beograda na prelazu devetnaestog u dvade-

Dubravka
seti vek i izme|u ostalog radila sam analizu imena ulica. Ulice su u Stojanovi}
Beogradu prvi put dobile imena 1895. godine i tada je imenovano dve
stotine dvadeset {est ulica i meni je sad bilo zanimljivo koje se vred-
nosti vide kroz ta imena, koji su ljudi zasluìli da dobiju imena ulica
u Beogradu, koji je to sistem vrednosti koji se tu moè pro~itati. Ima
tu mnogo zanimljivih stvari, ali evo, sad }u izvu}i samo jednu. Posto-
ji samo jedan jedini strani pojam, dakle, nema nijednog stranca, ni-
jednog stranog pisca, nijednog stranog politi~ara, nijednog stranog
geografskog pojma, bilo ~ega stranog, osim jedne ulice, a to je Mo-
skovska ulica. Dakle, jedini strani pojam u dvesta dvadeset {est nazi-
va beogradskih ulica bila je Moskva. Njih je, naravno, imenovala
gradska komisija koju su ~inili intelektualci, prete`no, moram da ka-
èm, istori~ari. S druge strane, u tom istom Beogradu u tom trenut-
ku imamo ~etiri stotine kafana i analizirala sam imena tih kafana i
to su najneverovatnija imena. Glavna beogradska kafana tog trenut-
ka zvala se Njujork. Kakvu su predstavu ti ljudi mogli imati o Njujor-
ku? Oni te 1895. nisu videli ni fotografiju Njujorka. Dakle, {ta je mo-
gla biti njihova percepcija Njujorka? Ali je glavna kafana na Terazija-
ma bila Njujork, pa smo imali Hamburg, Bosfor i Dardanele da ne po-
minjem, ali ~itav svet, ~itava svetska geografija nalazila se u imeni-
ma beogradskih kafana. Dakle, ljudi su sve to znali, imali su potrebu
da svoje kafane imenuju na taj na~in, a elita je imala potrebu da od
svih ulica jedino izdvoji Moskvu.
Zato ja stvarno mislim da je ovo trenutak potpunog istorijskog pora-

za, zaista trenutak kada mi moramo i kada je na{a du`nost da razmi-
slimo o toj eliti, a vidimo da je ta elita, bar ona kulturna, bar ona in-
telektualna, nesmenjiva. Dakle, ista ona elita koja je dovela Sloboda-
na Milo{evi}a, ista ona elita koja je njemu napravila ideolo{ki rezer-
voar, to je ista elita koja je sada ispra}ala vozove u Crnu Goru, dakle,
to su ti isti ljudi. Jedan nema~ki istori~ar, on se zove Fric Fi{er, napi-
sao je jednu briljantnu knjigu koja se zove Savez elita. U toj knjizi on
je pokazao da je bez obzira na sve ono {to se de{avalo u nema~koj
istoriji, od ujedinjenja 1871, pa do kraha nacizma 1945, dakle, bez ob-
zira na sve sisteme, bez obzira na to da li se radilo o carstvu ili o Vaj-
23.06.06.
marskoj republici ili o socijalisti~koj revoluciji ili o nacizmu, da je
postojao jedan savez elita, koji je odre|ivao nema~ku spoljnu politi-
ku i glavne nacionalne vrednosti. I ta knjiga Frica Fi{era, to njegovo
razmi{ljanje o kontinuitetu interesa odre|enog saveza elita, mislim
da smo du`ni da na taj na~in razmi{ljamo o Srbiji.
398 Taj savez elita ~inili bi otprilike oni koje je naveo u svom neponovlji-
vom i briljantnom tekstu moj kolega Nikola Samardì}, povodom
\in|i}evog ubistva. On je u tom poznatom tekstu, „Ubistvo u Orijent
ekspresu”, rekao da su \in|i}a ubile upravo te vladaju}e elite, jer su
sve one imale interes da \in|i}a vi{e nema. A ja sad dalje razmi{ljam
o tome {to je rekao Nikola Samardì} i mislim da su te elite u savezu
od devetnaestog veka i da od devetnaestog veka te elite nemaju inte-
res da se Srbija promeni. I nemaju interes da Srbija postane deo Evro-
pe i nemaju interes da Srbija ikada sprovede ozbiljnu reformu dru-
{tva, jer {ta bi radila Srpska pravoslavna crkva u reformisanom mo-
dernom srpskom dru{tvu? Koje bi bilo njeno mesto? Svakako ne ovo
koje ona ima danas kao vrhovni moralni i politi~ki poglavar. Kakvo bi
bilo mesto vojske u modernom srpskom dru{tvu? Ona sasvim sigur-
no ne bi bila vrlo bitan politi~ki ~inilac kakav ona jeste u Srbiji tokom
~itavog devetnaestog i dvadesetog veka. Da li bi jedna akademija na-
uka mogla da bude i{ta vi{e od onoga {to je u Francuskoj, u moder-
nom dru{tvu, gde je to jedna ~ast? Ali nemaju akademici politi~ku po-
ziciju, ne mogu oni da se izraàvaju prilikom svakog politi~kog pro-
blema koji se pojavi, da oni izlaze sa svojim mi{ljenjem i da oni sma-
traju da to mi{ljenje treba da bude nacionalni program, da su oni ti
koji pi{u nacionalni program.
Dakle, u modernom dru{tvu intelektualci ne mogu imati to mesto.

Oni su, naravno, u konkurenciji, oni nude razli~ita re{enja, oni su tu
da kriti~ki misle, to je njihov posao, ali moderno dru{tvo ne trpi dr-
àvnog pesnika. Dràvni pesnik sa reformisanom Srbijom gubi svoje
mesto i odlazi na trì{te, na kojem }e se njegove knjige mo`da proda-
ti, a mo`da ne}e, ali vi{e ne}e biti onaj glas koji ve} dvadeset godina
odre|uje na{ nacionalni program. [ta bi radila na{a trenutna finan-
sijska elita u modernom dru{tvu, koje ima ~itav niz razli~itih elita,
koje su u me|usobnoj konkurenciji, gde onda nema samo jedan mo-
nopol odre|ene vrste oligarha i tako dalje. Situacija o kojoj sam sada
govorila jeste Srbija 2006, ali je to i Srbija 1906, to je i Srbija 1886. U
svim tim godinama ove vrste elita stoje u formalnom ili u neformal-
nom savezu protiv Srbije i ja sam nekako sve vi{e u to ube|ena i sve
vi{e moja istraìvanja istorije Srbije pokazuju da je to dru{tvo imalo
impulse, imalo motiva da krene dalje i da je imalo briljantne pred-
stavnike, pojedince koji su èleli promenu, koji su gurali i pri tome
naj~e{}e izgoreli na kraju. Ali uvek je postojao taj neverovatni zid,
koji mi svi ose}amo, ali ne znamo da ga defini{emo – mi svi ose}amo
neku prepreku. Ta prepreka nije samo Ko{tunica, to bi bio preveliki Dubravka
kompliment za njega kada bismo mi verovali da on to sve moè da za- Stojanovi}
ko~i. Problem je, dakle, kako sada to re{iti.
Mislim da je prvi korak da se to uop{te defini{e, da mi vidimo u ~emu

je taj problem. Dobro, to dru{tvo jeste nerazvijeno, dobro, ono nije do-
voljno obrazovano, ono nema gra|ansku klasu, ono nema mnoge
stvari koje ga ~ine evropskim dru{tvom, toga tako|e moramo biti
svesni, ali ja ipak na kraju svega mislim da je elita izvr{ila to klju~no
ko~enje srpskog dru{tva i da to neprestano radi, jer svaka promena
ugroàva tu vrstu elite i tu vrstu pozicije koju oni èle za sebe da ima-
ju. Ta vrsta pozicije zapravo je osnova jednog autoritarnog poretka i
zbog toga ta elita neprestano jedino i moè da proizvede autoritarni
poredak. Nikakav demokratski poredak i nikakva ekonomska refor-
ma tu nisu mogu}i, jer sve to ugroàva njihovu poziciju. I zbog toga
se, mislim, Srbija neprestano i vrti izme|u raznih vrsta autoritarnih
poredaka traè}i neprestano jedan novi oblik u kojem }e ta elita koja
je u su{tinskom savezu da preìvi. Moè da izgleda neki put da se oni
posva|aju, moè, evo sad smo nedavno mogli da pratimo tu raspravu
Akademije nauka, „Narodne knjige” i Zavoda za izdavanje ud`beni-
ka, ko ima pravo da pi{e istinu o Srbiji, da objavi srpsku enciklopedi-
ju. Me|u njima, naravno, dolazi do trvenja i onda to moè izgledati
kao neka struktuirana elita koja ima me|usobnu konkurenciju, ali
kad su su{tinske stvari u pitanju – savez je tu. On nije nikada potpi-
san, ali on je do te mere su{tinski, da se ja bojim da se on te{ko moè
dovesti u pitanje i mislim da je to klju~ni problem.
Sada nam to sve postaje jasnije, sada se to kristali{e sa ovim ve} pot-
punim odvajanjem od sveta. Mislim da je to ne{to {to odgovara najve-
}em broju pripadnika ovih raznih pomenutih elita i da je to, bojim se,
trajno opredeljenje srpskog dru{tva.
Svetlana Luki}:
ûli ste pesmu „Nazad Horke{karta”, to je Pe{~anikov predlog himne
nove nezavisne Srbije. Politika je nedavno na naslovnoj strani u boja-
ma srpske zastave {tampala stihove „Boè pravde”, da je nau~imo. To
23.06.06.
je dosta teàk tekst, na{a himna je lak{a za pam}enje. Dakle: „Nazad
u mrak, daju nam znak, nazad u kvar, za davnu stvar. Nazad u mulj,
potop i ulj, nazad u boj za narod svoj. Nazad u jad, selo i grad, i star i
mlad unazad sad, nazad.”
U~i}emo mi ovo jo{. U nastavku Pe{~anika slu{ate socijalnog psiho-

400 loga, Jovana Bajforda. Jovan, kao {to znate, ve} je nekoliko puta bio
gost Pe{~anika, ovih dana je u Beogradu, a ìvi i radi u Engleskoj.
Jovan Bajford:
Prvo je po~elo sa prvom i drugom, a onda nas je to naravno dovelo do
izmi{ljanja tre}e Srbije, koja je negde izme|u prve i druge. To je tema
o kojoj se danas naj~e{}e raspravlja i uglavnom na onim medijima
koji su na neki na~in vezani za sada{nju vlast. To su Politika, NIN, to
je Nova srpska politi~ka misao. I obi~no, ono {to se tu isto navodi kao
detalj, jeste da to nije izmi{ljotina sada{nje srpske politi~ke scene,
nego, navodno, sve evropske zemlje, sve demokratske zemlje su zad-
njih deset godina morale da pro|u kroz to izmi{ljanje tre}eg puta. I
meni, kao nekom ko dolazi iz Engleske, cela ta tematika je poznata,
jer Engleska je pre deset godina isto tako traìla svoj tre}i put. Ali
kad se poredi pronalaènje tre}eg puta kod nas i na zapadu, tu posto-
je neke su{tinske razlike koje kazuju koliko je ova na{a situacija pri-
li~no bizarna. Recimo, kada je Toni Bler sredinom devedesetih osni-
vao novu Laburisti~ku stranku, odnosno prekrajao staru u novu, to je
bila situacija u kojoj laburisti prethodnih deset godina nisu bili na
vlasti i sva ispitivanja javnog mnjenja su pokazivala da laburisti ona-
kvi kakvi jesu ne}e mo}i da ponovo osvoje vlast i da je zbog toga bilo
neophodno transformisati tu stranku. Zna~i, to je ne{to {to su uradi-
le opozicione stranke da bi uspele da nekako prigrabe ono {to se zo-
ve middle ground, zna~i neku sredinu, nakon gotovo deset godina vla-
davine Margaret Ta~er, koja je Englesku i u klasnom smislu i uop{te
englesko dru{tvo potpuno transformisala.
Kod nas, s druge strane, postoji situacija u kojoj stranke koje su na

vlasti poku{avaju da prona|u sebe izmi{ljaju}i neku novu, tre}u Sr-
biju, da prona|u sebi neki deo politi~kog prostora na sceni i posma-
traju sebe kao nekoga ko treba da se pozicionira izme|u dva ekstre-
ma, pri ~emu je jedan ekstrem desnica, zna~i radikali, koji se nalaze
tamo gde se nalaze, izme|u ostalog i zahvaljuju}i ~injenici da je sa-
da{nja vlada nakon 2000. godine èlela da nastavi sa politikom kon-
tinuiteta, koja je omogu}ila radikalima da opstanu i da budu to {to je-
su. A s druge strane je ta druga Srbija, gde se oni diferenciraju u od-
nosu na jednu malu stranku, za koju stalno tvrde da ne}e pre}i ni
cenzus. I onda je to ta bizarna situacija, da ljudi koji su na vlasti dve
i po godine traè svoje mesto na politi~koj sceni.
Pa nema goreg dokaza da su potpuno nesposobni od toga da oni na-

Jovan
kon dve i po godine na vlasti jo{ uvek moraju da defini{u svoje mesto. Bajford
To je jedna krajnje, krajnje bizarna situacija. A s druge strane, ako se
pogledaju primeri iz drugih zemalja, recimo iz Engleske, sa njihovom
potrebom za tre}im putem, Toni Bler, kada je stvarao novi laburisti~-
ki pokret, i on je èleo da to formuli{e kao neki tre}i put, ali to nije is-
pao tre}i put, jer on je od svoje stranke zapravo napravio konzervativ-
ce, tako da Engleska sada ima dve konzervativne stranke. To se na
neki na~in de{ava i ovde, jer se tre}a Srbija pozicionira kao ne{to {to
je izme|u prve Srbije, zna~i radikala, druge Srbije, odnosno LDP-a,
ali uvek se naginje radikalima, jer oni su uvek uàsno ljubomorni na
radikale {to radikali imaju svoje fiksirano bira~ko telo koje uvek gla-
sa, oni bi uàsno èleli da imaju to isto i vide da se to moè uraditi ta-
ko {to }e se neke ideje koje su bliske radikalima promovisati. I isti
termini, govor mr`nje, ekstremizam se koriste i za radikale i za ove
druge. I onda, zna~i, svako moè da kaè bilo {ta, a ako neko odgovo-
ri na to, onda je i to ekstremizam, prema tome, to na neki na~in neu-
trali{e ovo prvo. Kao kada je poslanik Krasi} rekao za Ivanu Duli}-
Markovi} da je usta{a, onda je ona rekla da su oni fa{isti, i onda je is-
palo da je to sada isto. Sad je jedan prema jedan u toj bici izme|u radi-
kala i izme|u ovih koji su isto toliko radikalni na ovoj drugoj strani i
onda nikom ni{ta. Oni su se izvre|ali i sve je sad potpuno svejedno.
Ili kada recimo u Politici od ove nedelje kaù da je ono {to je umetnik
iz Irske rekao u Pe{~aniku o ]ele kuli i radikalima i tako dalje, da je
to potpuno identi~no ovome {to je rekao Krasi} u skup{tini. A izme-
|u ostalog tu se kaè i da ako Petar Lukovi} za nekoga kaè da je bu-
dala, da je to identi~no onome kad neko kaè da je neko usta{a. Zna-
~i, re}i za nekoga da je budala i re}i da je usta{a, to je isti govor mr-
`nje. Uvrediti nekoga, re}i mu da je budala nije govor mr`nje, govor
mr`nje je ako se neko uvredi na nacionalnoj osnovi ili se uvredi na
osnovu njegove seksualne orijentacije, na verskoj osnovi, i to je govor
mr`nje, a nije govor mr`nje nekome re}i da je budala. To je nepristoj-
no, ali nije govor mr`nje. Razlog zbog koga se kaè da je sve to isto,
ide na ruku radikalima iz prostog razloga {to se gubi iz vida da posto-
je su{tinske razlike izme|u toga da kaè{ za nekoga da je usta{a i
23.06.06.
toga da si umetnik, pa u Pe{~aniku kaè{ da treba od radikala pravi-
ti ]ele kulu. Tu postoji su{tinska razlika.
Recimo, u Engleskoj se moè ~uti vic koji se pri~a na ra~un advokata

ili ljudi iz poreske uprave i tako dalje, gde se kaè: „Kako se zove de-
set advokata na dnu reke?” I onda je odgovor: „Dobar po~etak.” I to su
402 vicevi koji se prepri~avaju i koji se mogu pro~itati i u novinama i ta-
ko dalje, koji sami po sebi nisu problemati~ni, ali vi recimo na sajtu
Kju Kluks Klana moète pro~itati taj isti {tos o crncima ili na sajtu
Stormfranta taj isti vic se pri~a o Jevrejima. I sad, u ~emu je razlika
izme|u to dvoje? Da li je ispri~ati taj vic o ljudima iz parking servisa
govor mr`nje prema ljudima iz parking servisa i da li je to isto kao
napisati taj vic o Jevrejima ili o crncima? Ako neko ne vidi razliku iz-
me|u to dvoje, to je problem samo po sebi, jer crnce jesu bacali u re-
ku na taj na~in, a ljude iz parking servisa nisu i najverovatnije niko
ni ne}e. Zna~i, kada poslanik Krasi} u skup{tini kaè da je Ivana Du-
li}-Markovi} usta{a, to se mora staviti u kontekst. Taj poslanik je po-
slanik stranke koja je tokom devedesetih sve Hrvate isklju~ivo zvala
usta{ama i koja im je pretila zar|alom ka{ikom i drugim stvarima.
Zna~i, nekome re}i da je usta{a, a ~ovek koji to kaè poti~e iz tog ide-
olo{kog miljea je potpuno drugo, nego kada neki umetnik iz Irske ka-
è da }e od Vu~i}a da pravi ]ele kulu. To je razlika izme|u {tosa i
ozbiljne pretnje. Kada se ta razlika izbri{e, onda }e ljudi jednostavno
postati potpuno desenzibilisani na takvu vrstu mr`nje. Onda re}i ne-
ku fa{isti~ku izjavu i ozna~iti to kao fa{izam jedno drugo neutrali{e
i to je to, i to mora fa{istima da ide na ruku. A oba{ka {to ljudi koji
formuli{u ~itavu ideju o tre}oj Srbiji, koja bi bila izme|u ova dva eks-
trema, kada do|u do izbora koji je od ta dva gori, vrlo ~esto }e drugu
Srbiju ozna~iti kao mnogo stra{niju i mnogo goru.
I to se moè videti na sajtu Nove srpske politi~ke misli. Ovih dana je

bio organizovan neki simpozijum o ekstremizmu i Slobodan Antoni}
je tamo imao uvodno izlaganje, u kojem on analizira ekstremizam u
Srbiji i to pore|enjem dve ekstremisti~ke struje u Srbiji, a to su LDP
i radikali. To je objavljeno dva dana nakon {to je Krasi} rekao Ivani
Duli}-Markovi} da je usta{a, ali on zaklju~uje da radikali nisu eks-
tremna stranka, ali da LDP jeste i da nam LDP preti nekim revolucio-
narnim prevratom, a radikali su se od 2003. potpuno primirili, oni
sad vi{e nisu ekstremisti~ka stranka. Zna~i, tre}a Srbija je izme|u
radikala i LDP-a, ali ako biraju izme|u ta dva zla, pa naravno da je
najlo{iji LDP koji ima pet odsto podr{ke, ali ba{ zato {to imaju samo
pet odsto, oni su ne{to kao kvazirevolucionarni i tu }e biti nekog pre-
vrata i tako dalje, potpuno neke nebuloze. Prirodno je pribliàvanje
radikalima – mo`da se to kaè za slu~aj da oni do|u na vlast, treba}e
i tada politi~kih analiti~ara. Ali u svakom slu~aju, posledica toga je
da tre}a Srbija zapravo legitimi{e ovu prvu, zato {to delegitimi{e ovu
drugu i predstavlja ovu drugu kao ne{to {to je ekstremno i {to je ne- Jovan
Bajford
prihvatljivo.
U NIN-u na naslovnoj strani navodi se naslov ~lanka „Tajni susret sto

dvadeset vladara sveta”. Kada sam pisao svoju knjigu o teorijama za-
vere, mislio sam da }e ta knjiga biti interesantna jedino sa nekog
istorijskog stanovi{ta, zna~i, da }e se ljudi se}ati {ta je bilo devede-
set devete i smejati se tome. Me|utim, ovaj ~lanak objavljen u NIN-u
kao da je prepisan iz Politike devedeset devete godine. Ali tu postoji i
ne{to drugo, {to je jo{ mnogo zna~ajnije i opasnije. Recimo, nije ne-
poznato da kod nas, naravno, novine nemaju dopisnike u inostran-
stvu, i onda se rubrika iz sveta ~esto prenosi iz drugih ~asopisa, i to
je jedna sasvim legitimna strategija i ovaj ~lanak u NIN-u o sastanku
grupe Bilderberg u Kanadi je upravo ~lanak te vrste. Novinarka koja
je napisala taj ~lanak nam od po~etka govori ko je njen izvor, a njen
izvor je jedna organizacija koja se zove American Free Press i novinar
koga ona najvi{e citira se zove Dèjms Taker. I nije potrebno biti ne-
ki ekspert ni za ameri~ku desnicu ni za teorije zavere da se to sazna.
Ako ubacite u Google Amerikan Free Press dobi}ete odmah informa-
cije o kome se radi. Me|utim, Amerikan Free Press je organizacija ko-
ja je nastala pre nekoliko godina, nakon {to je ~asopis koji se zvao
Spotlight bankrotirao, i ljudi odatle su osnovali Amerikan Free Press.
A Spotlight je ~asopis koji postoji od sedamdeset pete godine i njega
je osnovao Liberty Lobby, koji je organizacija ameri~ke desnice, koja
se u ve}ini literature koja se bavi ameri~kom desnicom ozna~ava kao
organizacija koja je odgovorna za opstanak organizovanog antisemi-
tizma u Americi. Izme|u ostalog, oni su vrlo tesno sara|ivali sa Insti-
tutom za istorijsku reviziju, koji je najva`nija institucija za negira-
nje holokausta u Americi.
Zna~i, kada je taj Liberty Lobby bankrotirao, njegovi ~lanovi su osno-

vali taj Amerikan Free Press i taj ~asopis deli svoju adresu sa raznim
drugim desni~arskim organizacijama, {to u stvari ukazuje da su oni
jedno te isto. A interesantno je da je ~ovek koji je osnovao Amerikan
Free Press vrlo tesno povezan sa Dejvidom Djukom, koji je jedan od
lidera Kju Kluks Klana, a i zet je ~oveka koji je osnovao Stormfrant.
23.06.06.
Zna~i, vi danas u NIN-u, u jednom glasilu koje pretenduje da bude ne-
ki mejnstrim ~asopis, imate ~lanak koji je prepisan sa internet sajta
jedne politi~ke organizacije, koja je zapravo glasilo politi~kih organi-
zacija kakav je Stormfrant. To ukazuje na nekoliko stvari, a prvo na
to da ne postoji neka osetljivost na vrlo problemati~ne desni~arske
404 teme, koje bi tom autoru mogle da ukaù – pa, ovde mo`da ne{to nije
sasvim u redu. Ako to pogledamo u kontekstu glasila kakvo je NIN,
oni su pre nekoliko meseci imali ~lanak o streljanju na internet foru-
mima, u kojima je Podforum Pe{~anika pore|en sa forumom Storm-
franta i gde su oni predstavljeni kao identi~ne stvari. Zna~i, tada
Stormfrant nije spominjan kao ne{to ekstremno da bi se delegitimi-
sao Stormfrant, nego da bi se delegitimisao Pe{~anik. Ali onda, neko-
liko meseci kasnije u istom tom NIN-u se prepisuje ~lanak, koji poti-
~e potpuno iz ideolo{kog miljea Stormfranta. Zna~i, vidimo formira-
nje neke ideje o srednjem putu koja naginje ka ovom prvom, jer sa
njim ima prirodne ideolo{ke sli~nosti. Isto se de{avalo u Srbiji tride-
setih godina pro{log veka. Ljudi koji su insistirali da su komunizam
i fa{izam dva podjednaka zla, uvek su zavr{avali na strani fa{ista.
Kad je do{lo do prekida pregovora o pridruìvanju Evropi u maju, bi-

lo je interesantno posmatrati kako se o tome izve{tava na zapadu, re-
cimo u Engleskoj. Dosta pa`nje tome je posve}eno na BBC-ju i zbilja
nije bilo nikakvih antagonisti~kih stavova izre~enih o Srbiji. Zna~i,
ja mislim da na zapadu oni zbilja sada Srbiju ne posmatraju, uprkos
onome {to se ovde moè pro~itati, kao bilo {ta posebno. Oni posma-
traju Srbiju u paketu, ~ak se ni ne govori toliko o Srbiji, govori se o
zapadnom Balkanu. Zna~i, Srbija }e u}i kada ispuni odre|ene uslove.
Ali mislim da se ovde javlja problem, a to je ta Ko{tuni~ina ideja o
dvosmernoj saradnji. To je kao kad bih ja oti{ao u biblioteku i kaù
mi: „Izvini, de~ko, mora{ da ostavi{ torbu na {alteru”, a ja kaèm: „A
{ta }ete vi meni da date, gde je tu dvosmerna saradnja?” Potpuno bez
veze, nema dvosmerne saradnje, ispuni uslove ako èli{ da se u~lani{
u taj klub i gotovo. Ali ovde se to uvek de{ava zbog te opsesije samim
sobom, zbog te opsesije da je Srbija nekako posebna i tog kompleksa
da Srbiju svi mrze, {to na neki na~in predstavlja mo`da i svest o to-
me da se jesu de{avale grozne stvari i da mo`da imaju i razloga da
nas posmatraju kao posebne, ali uop{te nemam utisak da je to tako.
Jer tamo se mnogo vi{e polemi{e o tome da li Turska moè da bude
deo Evropske unije nego Srbija, zato {to je Srbija njima potpuno ne-
interesantna kao takva i jedino {to ih zanima jeste da se izru~i Ratko
Mladi}.
Se}am se da je Vladeta Jankovi} jo{ davno rekao kako je Ko{tuni~ina

misija da on jednog dana ode i u~estvuje u nekim pregovorima, na ne-
koj mirovnoj konferenciji i da tamo ne{to potpisuje. I to je zapravo ta
ideja da Ko{tunica ima èlju da on ode negde i da njega neko pita za
Jovan
njegovo mi{ljenje i da on tamo izigrava nekog mudraca, a to ga niko Bajford
ne}e pitati, jer Srbija nije u toj poziciji. Niko tamo ne analizira njego-
ve misli, to je birokratski proces usagla{avanja normi i prihvatanja
jednog sistema vrednosti za koji se zalaè Evropska unija, ni{ta dru-
go. U redu je da kod nas postoje te javne debate ho}u – ne}u, ali ako
se ta debata odvija u glavi predsednika vlade, onda imamo problem,
ne ako ta debata postoji u dru{tvu, ona i treba da postoji u dru{tvu. I
njihova opsesija partnerskim odnosom je potpuno besmislena. Kao
kada Jo~i}, koji traì partnerski odnos policije i novinara, traì da no-
vinari opanjkavaju {ta se de{ava me|u navija~ima. To je stalno me-
sto, niko ne radi svoj posao, svako traì neki partnerski odnos, potpu-
no besmisleno, a taj partnerski odnos je zapravo na~in da se ne radi
ni{ta.
Svetlana Luki}:
A Jovane, kako je tamo propra}ena sahrana Milo{evi}a?
Jovan Bajford:
Mene je uàsno iritirao taj period posle Milo{evi}eve smrti zato {to je
to bio neki uàsno dosadan vikend. I oni su bukvalno na tom BBC-ju,
koji ima vesti dvadeset ~etiri sata, i na CNN-u i tako dalje, po{to se ni-
{ta drugo nije de{avalo, permanentno imali novinara kod skup{tine,
koji vi{e nije znao {ta da radi, pa je na kraju ~itao komentare iz na{ih
tabloida. Padala je neka ki{a i potpuno je izgledalo kao da je cela Sr-
bija u àlosti zbog Milo{evi}a. Ja sam onda mislio – hajde, neka neko
ne{to uradi, neka neko do|e i protr~i go ispred te kamere i da vi~e –
umro Sloba. Te{ko je objasniti ljudima u Engleskoj da ti generali u
uniformama nisu stvarno generali, nego da su penzionisani, da su se
obukli u svoje paradne uniforme, da ti ljudi tamo ne predstavljaju dr-
àvu, a stvarala se slika kao da se njemu odaju dràvni~ke po~asti. I
stvarno, ja sam mislio da neko treba da iznajmi avion sa onim tran-
sparentom iza, da samo napi{e – gotov je, ili bilo {ta, ali ~isto da bi se
videlo neko razli~ito mi{ljenje. Oni baloni su bili super, ali su do{li
suvi{e kasno, jer trebalo je re}i ne{to pre sahrane, u onom periodu od
23.06.06.
nekih ~etrdeset osam sati, kada se ni{ta nije de{avalo. I trebalo je is-
puniti taj prostor jednom kampanjom, da se pokaè da su ti koji su
tamo plakali u Poàrevcu, manjina u Srbiji i da oni ne predstavljaju
sve ostale.
Uàsna je frustracija ljudi koji imaju te neke vizije o srpskom Koso-

406 vu to {to oni nemaju nikakvu silu, to {to oni ne mogu ni{ta i da ho}e.
I to mo`da njih na neki na~in ~ini jo{ tvrdoglavijim, jer nemaju ~ime
da se odupru. To je kao kad uzmete dete, pa ga onako na odstojanju
drìte za glavu, a ono uàsno ma{e rukama i {to je dalje od vas, {to ga
na ve}em odstojanju drìte, to ono ja~e ma{e rukama iz sopstvene ne-
mo}i. Tako da to je situacija u kojoj }e se Srbija na}i, ona vi{e ne pred-
stavlja nikakvu opasnost i kada se kaè da }e ta Srbija, Kosovo biti fi-
tilj na Balkanu – svi se smeju. To je fitilj koji }e posle dve sekunde ne-
ko da zgazi i taj fitilj }e se ugasiti i Srbija je sada u situaciji da je ap-
solutno niko ne {ljivi. Mislim, ovo sa ovom utakmicom i Ko{tunicom,
to je sprdnja, oni se sami sa Ko{tunicom zezaju, jer vi{e nema {ta
ozbiljno da se kaè. [ta ozbiljno re}i kada je sve {to je ozbiljno ve} re-
~eno, oni sada izvale {tos, kojim Ko{tunicu predstavljaju kao nekoga
ko sebe uàsno ozbiljno shvata, ali oni vi{e ne mogu ozbiljno da ga
shvate. I onda portparol reaguje opet ozbiljno, dobro da nije rekao –
mi smo u Urugvaju trideset {este godine bili ~etvrti, mislim, potpuno
jedna suluda situacija i na jedan {tos oni odgovaraju ozbiljno. Potpu-
no bez veze, i stvarno, o~igledno je da se oni sprdaju sa njim. To mo-
è da bude i lo{e po nas, jer {to se vi{e oni sprdaju, to }e ovi da se ose-
}aju poniènije i onda }e jo{ vi{e da idu |onom i da kontriraju, a on-
da radikali uìvaju u tome. Sve ove teme, sve ove ideje njima idu na
ruku, jer oni su u tome uvek bili jo{ mnogo bolji, u tom kontriranju,
u nekim prostaklucima.
To je stalan povratak unazad, to vi{e nije stagnacija i nije da sad ne-

{to ide na gore, u smislu da je druga~ije nego {to je bilo, ali ide na go-
re. Ovo je potpuno povratak unazad, kada mi danas imamo rasprave u
kojima u~estvuju akademici. Akademija nauka, ljudi koji su sada jo{
petnaest godina stariji nego {to su bili pre petnaest godina, kada su
po~eli sa time – oni sada jo{ uvek raspravljaju o pitanjima ko je tu Sr-
bin, ko nije Srbin, gde su granice tog nacionalnog bi}a, {ta se de{ava.
Potpuno je vra}en film na teme s kraja osamdesetih. Ljudi su petnaest
godina senilniji nego {to su bili, ali teme su ostale identi~ne. Oni su i
pre tri–~etiri godine razgovarali o tome, ali izme|u svoja ~etiri zida na
Akademiji, niko ih nije {ljivio. Ali danas su oni opet u centru pa`nje i
opet su u centru pa`nje pitanja opstanka nacije, Srbija se saginjati ne-
}e. Apsolutno se vratilo ono {to je bilo pre petnaest godina.
Svetlana Luki}:
Slu{ali ste Jovana Bajforda, a pripadnici neke isto~nja~ke religije, mi-
slim da su bramanci, veruju da kada neko ozbiljno zgre{i, ponovo }e Slobodan G.
Markovi}
se roditi svakako, ali na nekom daleko nièm stupnju, na primer kao
buba, kao àba ili neki drugi ljigavac. Srbija je za ìvota umrla i rodi-
la se na nièm stupnju, izgubila je identitete koje je imala i izgleda hit-
no moramo da skuckamo neki drugi. O tome }e govoriti docent Fakul-
teta politi~kih nauka, Slobodan Markovi}, ali pre toga da ~ujemo pri-
~u o bogatom istorijatu srpskog politi~kog ekstremizma.
Po{to je te{ko definisati {ta bi sve moglo da se podvede pod politi~ki
ekstremizam, ja sam uzeo njegov radikalan oblik, a to je politi~ko
ubistvo. Politi~ko ubistvo kod Srba je ne{to {to je toliko prisutno, da
od 1804. do danas te{ko da bi bilo mogu}e na}i godinu u kojoj nije iz-
vr{eno bar jedno politi~ko ubistvo. A bilo je godina u kojima je izvr-
{eno vi{e hiljada ili vi{e stotina. Karakteristi~no je za Srbiju da je
ona pro{la kroz nekakva tri perioda u tom ekstremizmu. U prvom pe-
riodu, u devetnaestom veku, na{i vladari, i Kara|or|e i Milo{, oci srp-
ske dràvnosti kako vole da ih nazivaju, zapravo su èleli da zavedu
apsolutnu vlast, da ne kaèm strahovladu. I naravno, u tom zavo|e-
nju apsolutne vlasti oni su nai{li na otpor, pre svega drugih knezova
koji su èleli da zavedu oligarhiju. Dakle, niko se nije zalagao za de-
mokratiju, razlika je bila samo u tome ga li }e prevagnuti apsoluti-
zam ili oligarhija, vladavina jednog ili vladavina nekolicine. Na tom
po~etku, ono {to uo~avaju naro~ito istori~ari koji su podràvali dina-
stiju Obrenovi}a, jeste broj ljudi koje je u svojoj jarosti Kara|or|e
ubio ili su ubijeni po njegovom nare|enju. I oni su do{li do broja sto
dvadeset pet. Dakle, tu se radilo o jednoj li~nosti koja je lako upada-
la u jarost, li~nosti koja je bila psihi~ki neuravnoteèna. On je nare-
dio da se ubiju njegov otac i brat, pa onda nije ni ~udo da je i toliko
drugih ljudi ubijeno. I to je bio jedan vrlo lo{ primer.
Drugi primer, to je knez Milo{, on nije ubijao iz jarosti, on je ubijao iz

pragmatizma, ko god mu se suprotstavio, taj je nemilosrdno bio ubi-
jen. Istori~ari beleè da je okrutnost njegovih organa bila uàsavaju-
}a, to kaù ~ak i oni koji su skloni knezu Milo{u. Devetnaesti vek pro-
23.06.06.
ti~e u borbi da se ograni~i mo} vladara i otpor vladara da ta ograni~e-
nja prihvate. Me|utim, mi nemamo u pravom smislu politi~ke stran-
ke u Srbiji sve do 1881. Onog trenutka kada nastaju politi~ke stran-
ke, po~inje da se pojavljuje jedan ekstremizam koji nam je poznat iz
novije istorije. Dakle, velika je omraza me|u strankama, velika netr-
408 peljivost i kada se tu ubacio jedan vanustavni ~inilac, koji je i mimo
ustava koristio svoja ovla{}enja, a to je bio knez i kasnije kralj Milan,
onda se do te mere zakrvila situacija da je u takozvanom Radikal-
skom odisaju ubijeno oko ~etiri stotine ljudi u periodu od 1887. do
1896, dakle za nekih deset godina. Ono {to se de{ava u dvadesetom
veku, to je da se ekstremizam intenzivira i da mo} dràve na global-
nom nivou raste, da dràva sve vi{e po~inje da poprima one zastra{u-
ju}e mogu}nosti koje je predvideo Orvel u knjizi 1984. i sa tom mo}i
dràve, oni koji su na vlasti po~inju sve efikasnije da uni{tavaju ne-
prijatelja.
Ali tri ubistva, tri izraza politi~kog ekstremizma u srpskoj istoriji

opredelila su na neki na~in celu na{u modernu istoriju. To su Majski
prevrat, ubistvo Franje Ferdinanda i ubistvo hrvatskih poslanika u
parlamentu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1928. godine. Prvo
ubistvo je donelo Srbiji uàsan imid`, da je to dràva kraljeubica i
primitivna dràva koja li~i na azijske horde i kojom vlada vojna ka-
marila – bio je to Majski prevrat 1903. Drugo ubistvo, ubistvo Franje
Ferdinanda jo{ vi{e je u~vrstilo taj imid`, a posebno u javnosti Ne-
ma~ke, Austro-Ugarske i zemalja naslednica. A tre}e ubistvo, dakle
ubistvo grupe hrvatskih poslanika u parlamentu Kraljevine Srba, Hr-
vata i Slovenaca otvorilo je put ka jo{ ve}em etni~kom ekstremizmu
i na talasu tog ubistva, do tada marginalna pojava u hrvatskom dru-
{tvu, Ante Paveli}, po~eo je da regrutuje svoje budu}e saradnike. Mo-
è se re}i da su u ta tri ubistva Srbi nastupili saborno. Prvo su izvr{i-
li Srbi iz Srbije, drugo su izvr{ili Srbi iz Bosne, a tre}e ubistvo je iz-
vr{io Srbin iz Vasojevi}a, dakle, iz Crne Gore. I eto, na taj neobi~an
na~in su se tako|e Srbi na{li ujedinjeni.
Apis i njegova uloga u Majskom prevratu je u velikoj meri stvar mita.

Govori se o tome da je on bio vo|a mla|ih zaverenika, ali Britanci, ko-
ji su bili najbolje obave{teni o tome, jer su jedini insistirali na ka-
`njavanju kraljeubica, nigde ga ne pominju, ni u jednom spisku. Zna-
~i, on je tu odigrao neku ulogu, ali mnogo manju nego {to mu se pri-
pisuje. Kad po~inje njegov uspon? Po~inje formiranjem udruènja
Ujedinjenje ili smrt. Obi~no u javnosti postoji pogre{na pretpostavka
da je „Crna ruka” organizovala Majski prevrat. Ne, „Crna ruka” nije
tad postojala, Majski prevrat je organizovala grupa nezadovoljnih
oficira i nezadovoljnih politi~ara, u jednoj zaveri u kojoj je u~estvo-
valo otprilike sto dvadeset oficira. „Crna ruka” nastaje 1911. godine,
u vreme kada, ina~e, cvetaju tajna dru{tva po celoj Evropi, ali ono {to
je bitno, to je da je Dragutin Dimitrijevi} Apis 1913, ve} sa rangom pu- Slobodan G.
kovnika postao {ef obave{tajnog odeljenja general{taba. On je bio Markovi}
svojeglav ~ovek, koji je mnogo {ta radio na svoju ruku, vrlo retko kon-
sultuju}i vladu ili je uop{te ne konsultuju}i. Pri tome, li~na mr`nja
izme|u njega i Nikole Pa{i}a je bila ne{to {to se moglo videti golim
okom.
Kada su zaverenici iz „Mlade Bosne” po~eli da pripremaju Sarajevski

atentat, oni su bili u kontaktu i sa nekim ~lanovima „Crne ruke”. Da
li je Apis znao za to i da li je Apis u~estvovao u svemu tome? Postoje
dve pri~e. Po jednoj, on je poku{ao da spre~i atentat, po drugoj on je
dao podr{ku, pa je mo`da tu podr{ku u poslednjem trenutku povu-
kao. Ali ono {to je bitno, ~ini se da je on znao za pripreme za taj aten-
tat. I kako vi sad jednom racionalnom zapadnjaku da objasnite da
imate na~elnika obave{tajnog odeljenja general{taba, da on zna za
atentat, ali da o tome ne}e da obavesti predsednika vlade. I zato se na
zapadu veruje da je srpska vlada u to ume{ana, to je jedna pri~a koju
su lansirali, naravno, austrougarski i nema~ki krugovi, i koja je aktu-
alizovana tokom ratova devedesetih, kada je Srbija izgubila bilo ka-
kav ugled. Neretko moète da pro~itate obnovljene te optu`be da je
Srbija izazvala Prvi svetski rat, iako nema apsolutno nijednog doka-
za da je predsednik vlade bilo {ta o tome znao.
Me|utim, tu se nije zaustavila Apisova delatnost. Problem je nastao

1915. godine, kada su saveznici Srbije vodili pregovore sa Gr~kom,
Rumunijom, Bugarskom, kada se èlelo da se te dràve uvuku u rat,
jer na Balkanu su samo Srbija i Crna Gora ratovale, sve druge zemlje
su stajale po strani i gledale. I onda se pokazalo da su i u Bugarskoj i
u Gr~koj glavna prepreka ulasku u rat njihovi vladari, posebno u Gr~-
koj. Sve balkanske dinastije, sem srpskih, bile su dinastije nema~kog
porekla. I normalno, po prirodi stvari, one su bile bliè Nemcima i
Austrougarima nego Britancima, Francuzima i Rusima. I u toj situa-
ciji Apisu je palo na pamet da mo`da ne bi bilo lo{e ubiti tog gr~kog
kralja, a mo`da i bugarskog. Dakle, Apis je bio tipi~an primer politi~-
kog ekstremiste, koji ne samo da nije bio nesklon re{avanju pitanja
politi~kim nasiljem, nego naprotiv, smatrao je da je to prili~no dobra
23.06.06.
stvar.
S druge strane, Gavrilo Princip je kod nas i dalje heroj, postoji ulica
Gavrila Principa, postoji osnovna {kola u koju deca idu, dakle, deci se
servira da je on neki heroj. U su{tini, on je jedan nesre}nik i ni{ta vi-
{e od toga, ali to je jo{ jedan primer velikog neslaganja na{eg i stra-
410 nog vi|enja iste stvari. Za nas je on patriota, za Austrijance on je te-
rorista. Vi znate da je u Sarajevu postojao most Gavrila Principa i nje-
gov muzej. Sada je taj muzej svojevrstan muzej Franje Ferdinanda i
austrougarske vladavine u Bosni, a most se zove Latinska }uprija. Vi-
dite kako se sve menja. Imate jo{ jedan primer: 1921. godine bila je ve-
oma aktivna teroristi~ka organizacija koju su osnovali komunisti,
Crvena pravda. Tu je, izme|u ostalih, bio aktivan i Rodoljub ôlako-
vi}. Ta organizacija je aprila 1921. poku{ala da izvr{i atentat na Milo-
rada Dra{kovi}a, ministra unutra{njih poslova ispred restorana Ko-
larac. Tri meseca kasnije Alija Alijagi}, aktivista Crvene pravde ubio
je ministra Dra{kovi}a u Delnicama. On je za komuniste, dakle, ~o-
vek koji je ubio ministra unutra{njih poslova, bio heroj. Oni su mu
dali ulicu u Beogradu, ali komisija za promene naziva ulica oduzela
mu je ulicu pro{le godine i znate kako se sad zove ulica Alije Alijagi-
}a? Zove se ulica Milorada Dra{kovi}a. Dakle, vidite koliko je istorija
i farsi~na ponekad, eto, to su jedan primer iz Sarajeva, jedan iz Beo-
grada. Dakle, prvo date ime ulici ili obele`ju po ubici, a onda date ime
po ubijenom.
Ono {to je karakteristi~no za period izme|u dva svetska rata je da et-

ni~ka mr`nja ja~a, dakle, iz jedne etni~ki homogene dràve pre Bal-
kanskih ratova, Srbija ulazi u jednu etni~ki sloènu dràvu i sad u toj
dràvi po~inju da bujaju etni~ke napetosti i mr`nja i na tom talasu se
stvara ekstremizam. Na talasu tog ekstremizma gine kralj Aleksan-
dar 1934. Naravno, i dràva uzvra}a, naro~ito prema Komunisti~koj
partiji, kada ubija razne njihove predstavnike, posebno od trenutka
kada je ona postala ilegalna. I kona~no, imamo tre}i period, to je pe-
riod ~etrdeset ~etvrte, ~etrdeset pete. Naravno, ja ovde ne obuhvatam
ratove, koji su sami po sebi vreme politi~kog ekstremizma. Tada su,
u talasu politi~kog ekstremizma, stradali, pored buròaskih eleme-
nata, {to je sada ve} manje-vi{e poznato, stradale i mnoge manjine,
nema~ka, italijanska, turska, albanska. I ove manjine koje su etni~ki
o~i{}ene, kao {to su Nemci i Italijani, to nije vi{e predstavljalo poli-
ti~ki problem, nego vi{e moralni problem sa kojim se nikada nisu su-
o~ili ni srpsko ni hrvatsko dru{tvo. Ali jedan oblik terora sproveden
na Kosovu, naro~ito tokom ustanka Albanaca 1945. godine, ostavio je
trajne posledice, jer je ogroman deo tamo{nje populacije doìveo tu
novu dràvu kao okupatorsku i zadrào taj stav prema toj dràvi, sve
dok je postojao neki oblik jugoslovenske i srpske vlasti na Kosovu.
Broj raseljenih lica u tom periodu se bliì cifri od milion, kada sabe-
rete Nemce, Italijane, Turke koji su tada prognani. Tako da je to bio Slobodan G.
jedan po obimu prili~no veliki ekstremizam. Onda mi do 1955. imamo Markovi}
koncentracione logore, koje je osnovala komunisti~ka Jugoslavija, u

kojima su prvo bili buròaski elementi, u kojima su bili nema~ka ma-
njina u Vojvodini i oni koji su se opredelili za Staljina ~etrdeset deve-
te godine.
I od 1955. godine imamo prelazak na jedno mirnije, autoritarnije raz-

doblje, dakle, koje nije vi{e totalitarno, ali {ta se de{ava? Imamo
ogromnu Slu`bu dràvne bezbednosti, koja se meri u desetinama hi-
ljada ljudi i imamo tu slu`bu koja sada deluje na drugi na~in, ali ko-
ja i dalje povremeno vr{i politi~ka ubistva i u zemlji, a posebno u ino-
stranstvu. I ono {to imamo osamdesetih godina, to je kriminalizacija
te stra{no mo}ne slu`be. êlnici Dràvne bezbednosti nisu odoleli is-
ku{enju da za sre|ivanje poslova u inostranstvu koriste kriminalce,
a onda su o~igledno po~eli da ih koriste i ovde. I to je taj uspon ratnih,
paramilitarnih formacija koje imamo i koje su po~ele da bujaju na po-
~etku ratova devedesetih. Tako da imamo kolumbizaciju ovog prosto-
ra, i to je, dakle, novi, ~etvrti period politi~kog ekstremizma kod nas.
U tim ekstremizmima kao najekstremniji oblik javljaju se masovni
ratni zlo~ini. Naravno, to nije prvi put da se masovni zlo~ini de{ava-
ju na ovom prostoru, oni su se de{avali i tokom Drugog svetskog ra-
ta, ali je to devedesetih godina potpuni izuzetak, tokom devedesetih
godina oni se de{avaju samo na ovim prostorima u Evropi. I to je ono
{to }e identitetu ovog prostora ostaviti trajan, mra~an prizvuk i zbog
~ega javnost zapadnih zemalja ne moè da shvati {ta se ovde dogodi-
lo, jer ipak politi~ki ekstremizam ne samo da je danas pojava koja je
uzgredna, nego je i pojava koja ima op{tu osudu javnosti tih zemalja.
Ali politi~ki ekstremizam u obliku rata, u obliku masovnih zlo~ina,

to je ne{to za {ta je zapadna Evropa verovala da je potpuno iza nas i
zato je taj {ok utoliko ve}i, i to neprihvatanje onoga {to se doga|alo
na ovim prostorima potpuno, i to je ne{to {to bi javnost ovde morala
da shvati. Danas su najpoznatiji Srbi u svetu Slobodan Milo{evi},
Ratko Mladi}, Radovan Karadì} i @eljko Ra`natovi} Arkan, a ne, na
primer, Milankovi}, Tesla i Pupin. I taj dakle, ratni~ki identitet, to je
23.06.06.
ne{to ~ega Srbija mora da se oslobodi tako {to }e se ograditi od sve-
ga onoga {to se dogodilo, ako èli da bude iskreno primljena u zapad-
noevropsku porodicu naroda.
Ne treba zaboraviti jednu stvar. Procesi evropskih integracija imaju

tehni~ki deo i taj tehni~ki deo moè da se odradi, ali oni imaju i vred-
412 nosni deo. Ako se vrednosni deo ne odradi, Srbija nikada ne}e iskre-
no biti primljena u tu porodicu, ve} }e sa na nju gledati kao na neku
crnu ovcu koja je, eto, primljena, nije bitno da li kao pridruèni ~lan
ili punopravni ~lan, ali primljena iz neke geopoliti~ke nu`nosti, a ne
zato {to ona zaista tu pripada.
U ovom trenutku de{ava se promena u srpskom identitetu, dakle, ono

{to je stvoreno 1918. na talasu velike pobede, na talasu toga da je ze-
mlja koja je prethodno udvostru~ena u Balkanskim ratovima, sada,
1918. jo{ dva i po puta pove}ana. Dakle, mnogo pove}ana, nevi|eno
pove}ana za samo {est godina. Mi uvek pitamo ima li nekog primera
kada se de{avalo ne{to kao {to se sada de{ava sa Kosovom. Pa evo,
imamo primer da jedna mala dràva vi{e nego ~etiri puta pove}a svo-
ju povr{inu za {est godina. Zna~i, ima primera i u na{oj istoriji. Ima
li primera da neko rastura dràvu? Pa ima primera, rasturena je
Austro-Ugarska. Zna~i, ono {to je bitno, na talasu tog ogromnog pro-
{irenja stvoren je identitet Srba da su Srbi ratnici i da su Srbi dràvo-
tvorni narod, da Srbi imaju odli~nu artiljeriju, da su oni odli~ni vojni-
ci, da ti vojnici uvek pobe|uju i da Srbi stvaraju dràve ne samo sebi,
nego i drugima, i Hvatima, Slovencima i tako dalje. Taj identitet je to-
kom devedesetih doìveo potpuni slom i fijasko. Re}i danas da su Sr-
bi ratni~ki narod, posle svih poraza, to moè samo neko ko je ili cinik
ili ludak. Re}i da su Srbi dràvotvoran narod je tako|e besmisleno?
Sve republike biv{e SFRJ na referendumima su odlu~ile da ne ìve sa
Srbijom. Dakle, niko nije hteo da ìvi sa Srbijom Slobodana Milo{evi-
}a, ali, evo, ni sa Srbijom posle petog oktobra. Zna~i, insistiranje na
dràvotvornom identitetu Srba tako|e je vrlo sumanuto i u tom smi-
slu ja mislim da je isto tako besmisleno slaviti nezavisnu Srbiju, jer
to nije bio neki samonikli proces, da se ovde okupila elita i rekla – mi
}emo da napravimo nezavisnu Srbiju. Nezavisna Srbija je posledica
toga da su se svi od Srbije odvojili i da je ona ostala sama sa sobom.
[ta tu treba slaviti? Kada bi se to slavilo, to bi zna~ilo da se jo{ jedan
poraz pretvara u pobedu, a toga je valjda ovde ve} dosta.
Dakle, ratni~ki i dràvotvorni identitet, to je ne{to {to je bio identitet
Srba. [ta sada da radimo kada taj identitet vi{e ne postoji, kakav
identitet treba Srbi i Srbija da naprave, a da on bude u skladu sa ne-
kim standardima koji postoje u Evropi i da on moè da se uklopi u è-
lju svih drugih zemalja u susedstvu da u|u u Evropsku uniju? Dakle,
pored toga {to Srbija mora da sara|uje sa Ha{kim tribunalom, ona
mora i iskreno da prizna sve svoje susede, me|unarodno priznate dr- Slobodan G.
àve u njihovim granicama. Zna~i, mora da se odrekne bilo kakvih Markovi}
pretenzija. Ali ono {to u ovom trenutku predstavlja veliki problem, to

je taj Trijanonski sindrom o kojem smo govorili, koji je jedan moj ko-
lega, \or|e Vukadinovi}, nazvao Vajmarskim sindromom. Ja mislim
da taj naziv nije dobar, jer mi Srbi stalno imamo sklonost ka megalo-
maniji. Nije Srbija Nema~ka, niti moè da bude Nema~ka. Vajmarski
sindrom zna~i veliki nesklad izazvan ogromnim potencijalom Ne-
ma~ke, koji je ostao posle 1918. i èljom saveznika da Nema~ku sve-
du na perifernu dràvu. Dakle, ogroman nesklad izme|u mogu}nosti
Nema~ke i ovla{}enja velikih sila da odre|uju {ta Nema~ka moè da
radi. A Trijanonski sindrom zna~i jednu malu dràvu, koja ima vrlo
mali potencijal, ogromne èlje, ali me|unarodna zajednica joj kaè –
e, ba{ takav mali potencijal koliki imate, toliko malu ulogu }ete i da
igrate.
I to je sad jedan problem, ova nova Srbija koja }e nastati kada se re{i
status Kosova, dakle, centralna Srbija i Vojvodina, ona ~ini trideset
odsto povr{ine biv{e SFRJ, ali mnogo va`niji od geografskih pokaza-
telja su ekonomski pokazatelji. Srbija je ve} 1990. godine veoma zao-
stajala za zapadnom Evropom, a onda je od 1990. do 2000. izgubila
preko pedeset odsto bruto doma}eg proizvoda i ona je sada na eko-
nomskom dnu, {to je ~esto bila u svojoj istoriji i ranije, mada to niko
nije priznavao. Ona je jedna mala evropska zemlja i to }e za Srbe biti
vrlo te{ko da prihvate. [ta je stra{no poja~alo Trijanonski sindrom u
Ma|arskoj? To {to su ma|arski nacionalisti uvek isticali da se Ma-
|arska grani~i sa Ma|arima, dakle, kad Ma|ar ode na jug, on }e da
naleti na Ma|ara iz Vojvodine, kad ode na istok, nai}i }e na Ma|ara
iz Rumunije, kad ode na sever, nai}i }e na Ma|ara iz Slova~ke. I ova
nova Srbija grani~i}e se sa Srbima, Srbima u isto~noj Slavoniji, u Bo-
sni i Hercegovini, tj. Republici Srpskoj, Srbima u severnoj Crnoj Go-
ri, Srbima na Kosovu. To }e poja~avati Trijanonski sindrom kod nas i
zbog toga je bitno da se stvara novi identitet, koji nije zasnovan ni na
kakvom ekstremizmu, nego na realnoj situaciji u Evropi, a taj identi-
tet mora pre svega da ide u pravcu da Srbija postane zemlja koja se
ekonomski, trgovinski razvija. Da bi se to uradilo, Srbija mora da u|e
23.06.06.
u evroatlantske integracije i ona je u stvari sada na nekoj razme|i.
Ona se od Berlinskog kongresa, kada je priznata za nezavisnu drà-

vu, kao i Crna Gora i Rumunija, zna~i ve} sto dvadeset osam godina
godina bavi srpskim pitanjem, bilo njegovim pokretanjem, bilo nje-
govim odràvanjem. Da li sada treba ~ekati jo{ sto dvadeset osam go-
414 dina da se re{i ne{to {to, ako nije re{eno za sto dvadeset osam godi-
na, otkad je postala nezavisna, odnosno dvesta godina, otkad je izbio
ustanak, o~igledno ne moè da se re{i. Srbija nije u stanju da re{i to
pitanje, a me|unarodna zajednica ne}e da ga re{i na na~in na koji bi
to èleo neko u Beogradu. Zna~i, sad je trenutak da se stvara taj novi
identitet i ja ne vidim kako druga~ije praviti taj identitet, nego u smi-
slu da je to jedna mala zemlja, koja èli da se ekonomski {to brè raz-
vije. A da bi to uradila, ona mora da prihvati neka re{enja me|unarod-
ne zajednice, uklju~uju}i i re{enja koja }e biti predloèna o Kosovu.
Me|utim, mi imamo situaciju u kojoj Srpska radikalna stranka ima

preko ili oko ~etrdeset odsto podr{ke. Zna~i, u ovoj te{koj situaciji, u
kojoj Srbija ima katastrofalan imid`, u kojoj su ljudi iz Evrope izgu-
bili ìvce da se vi{e bave srpskim pitanjem, jer ima i sto drugih pita-
nja u Evropi, mnogo va`nijih, od ustava do identiteta same Evrope, u
takvoj jednoj situaciji mi imamo ~etrdeset odsto onih gra|ana koji bi
glasali, koji podràvaju radikale. Oni kao da poja~avaju ceo ovaj ste-
reotip, zna~i, da su Srbi nekakvi divljaci, i ako bi oni pobedili, pa to bi
bio krunski dokaz da Srbi zaista jesu divljaci koji ne èle da u ovom
delu Evrope vlada mir i stabilnost i prosperitet. I da bi u tom slu~aju
nastupile sankcije, ja nemam ni najmanju sumnju.
Za{to bi nastupile sankcije? Koja je razlika izme|u Sanadera i Srpske

radikalne stranke? Razlika je u tome {to se Srpska radikalna stranka
jo{ uvek nije odrekla plana o stvaranju velike Srbije, razlika je u to-
me {to Sanader gleda kako {to vi{e da sara|uje sa svakim zvani~ni-
kom Evropske unije, a jo{ uvek lider radikala pi{e knjigu o – galskom
picopevcu, o va{ingtonskom manijaku, o pederskom isprtku – to je
britanski premijer u njegovoj verziji. Zna~i, u tome je razlika, razlika
je {to tu i dalje postoji konfrontacija. Javnost zapravo mora da zau-
zme jedan kriti~ki stav, ne u smislu crno-belo, postoje oni i mi, nego
u smislu da postoje neki standardi i ko god ne dozvoljava te standar-
de, s njim ne moèmo da sara|ujemo, s njim ne moèmo ni da se dru-
ìmo. I ono {to se dogodilo pre neki dan na Fakultetu politi~kih nau-
ka isto je jedan primer toga. Predloèn je za dopisnog ~lana Akademi-
je jedan profesor, taj profesor istakao se knjigama kao {to su Eko-
nomski odnosi i samoupravljanje, Ekonomija udruènog rada, a u po-
slednjih nekoliko godina istakao se velikim nau~nim doprinosom u
~asopisu Srpska slobodarska misao. U nekim drugim okolnostima,
neko bi preispitao da li neko sa takvim radovima moè uop{te da bu-
de redovni profesor. U na{em slu~aju, Nastavno nau~no ve}e, dakle, Slobodan G.
redovni profesori glasaju da njega predloì Fakultet politi~kih nauka Markovi}
za dopisnog ~lana Srpske akademije nauka. Zna~i, odlu~uju da, po{to

je Srpska akademija nauka formalno najvi{a nau~na ustanova, da
proglase njega za najve}eg nau~nika sa tog fakulteta.
Me|u sada{njim profesorima i predava~ima Fakulteta politi~kih na-

uka nema nijednog dopisnog ni redovnog ~lana Akademije, zna~i, on
je najve}i nau~nik. îme je on to zasluìo? Nema nijedno delo obja-
vljeno na stranom jeziku, objavljuje ~lanke u ~asopisu Srpske radi-
kalne stranke. Pa, izgleda da je zasluìo time {to je gradski odbornik
Srpske radikalne stranke i {to je pisac ekonomskog plana Srpske ra-
dikalne stranke. Osim toga ja ne vidim neki drugi razlog. Zna~i, stan-
dardi su se potpuno srozali, naravno, pri svemu tome, da skandal bu-
de jo{ ve}i, nakon {to je dobio trinaest glasova od prisutnih recimo
sedamnaest redovnih profesora, a bilo je potrebno ~etrnaest glasova,
on je samom sebi dao ~etrnaesti glas. Umesto da se tada reklo – ne
moè, jer je i to standard, zna~i, standard je da ne moè neko da gla-
sa sam za sebe, osim mo`da u nekom crtanom filmu, na primer, tamo
moè. Ali ne, to je prihva}eno i upu}en je predlog Srpskoj akademiji
da se taj profesor, koji se zove Sreten Soki}, izabere za dopisnog ~la-
na SANU. Zna~i, svako mora na svom konkretnom primeru da kaè –
postoje neki evropski standardi u nauci, u kulturi, u politici i da ka-
è – nema prelaska preko toga. Vi moète da kaète, ako se stranka ne
upristoji, mi ne}emo sa tom strankom da sara|ujemo ni po pitanju
ustava, ni u odborima skup{tinskim, niti bilo gde drugde. Zna~i, to je
standard. Ali o~igledno je da deo na{e javnosti nije na to spreman, to
je najàlosnija ~injenica, jer Srpska radikalna stranka nije pala s
Marsa, ona je o~igledno izraz èlja i nivoa politi~ke kulture skoro po-
lovine na{eg stanovni{tva. Ako u Srbiji ima osamdeset tri odsto Srba
i ako uzmemo da postoji veliko poklapanje, ne potpuno, ali veliko, iz-
me|u glasova Srpske radikalne stranke i toga da je neko Srbin, da se
ose}a kao Srbin, ta podr{ka je ~etrdeset jedan odsto, to je pola od
osamdeset tri. Zna~i, pribli`no svaki drugi Srbin od onih koji bi iza-
{li da glasaju, u ovom trenutku, u ovoj dràvi, podràva tu stranku, to
23.06.06.
je ~injenica s kojom moramo da se suo~imo.
Svetlana Luki}:
Bio je ovo Pe{~anik, hvala {to ste nas slu{ali, ~ujemo se idu}eg petka.
416
Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji
PE[ÂNIKFM, 30. 06. 2006.
PIJANE @IRAFE
Ako ima{ dete, nemoj da ga {alje{ u vojsku ni slu~ajno...
Prva, najstarija i najbolja marketin{ka agencija na svetu

je crkva ...
Pre }u ja da obu~em majicu Elektrodistribucije nego {to

}e Kosovo da ostane u Srbiji, a ovo prvo je nemogu}e...
@eljko Bodroì}, iz novina Kikindskih,

Dobrila Mirkovi}, klini~ki psiholog,
Nade`da Milenkovi}, stru~njak za marketing,
Petar Lukovi}, novinar
Svetlana Luki}:
Trideseti je juni, iza nas je jo{ jedan Vidovdan, koji je pokazao da ni-
{ta nismo nau~ili i da bi opet isto u~inili, na isti stra{ni put se uputi-
li kao Vidovdana, leta gospodnjeg 1989.
Ko{tunica je, kao {to znate, bio na Kosovu i za svoju du{u i du{u svo-
jih akademika, svojih generala i svojih vladika govorio stvari koje ne-
maju veze sa ìvotom. Rekao je da je Kosovo u na{em narodu druga
re~ za pravdu, za pravo i za slobodu. Da li se u svom buncanju pitao
{ta srpsko Kosovo zna~i Albancima? Da ih mo`da ne podse}a na
osamnaesti mart 1999. godine, kada je Sa{a Cvjetan sa svojom bra-
}om, u ulici Rahmana Morine, ubio: Spetina Bogujevcija, od deset go-
dina, Arbera Duri}ija, od sedam godina, Mimozu Duri}i, od ~etiri godi-
ne, Aljbina Duri}ija, od dve godine?
Niko nije, rekao je Ko{tunica, toliko bio u pravu i stajao na ~vr{}em

pravnom stanovi{tu od onoga na kojem danas stoji Srbija u raspravi
o Kosovu. On misli da njegova i na{a Srbija nije poraèna, posramlje-
na, od svih napu{tena, neura~unljiva dràva, a neura~unljiva je jo{
uvek, jer je stvarnost ne zanima, nego samo navodi zakone koje spro-
vode ljudi koji bi od cele Srbije napravili Termopilski klanac, na kome
bi pisalo: Putni~e, prvo umri, pa onda idi i reci Lazaru da su ovde svi
pali brane}i carstvo nebesko.
Nikada, makar meni, nije bilo jasnije da bi nas Ko{tunica, da moè,

sutra poveo u rat. Po{to je nemo}an, ljut je kao zver na sve, na Evrop-
sku uniju, na primer, jer ne moè da povede vojsku u jo{ jedan praved-
ni rat. Zato }e se Ko{tunica okrenuti protiv nas, osveti}e nam se za
svoju nemo} tako {to }e svojim radikalima dozvoliti jo{ jedan „radi-
kalski” odisaj – to je ono kada po mraku i po ku}ama ubija{ svoje po-
liti~ke protivnike.
Po~elo je, kao {to znate, ve} odavno, a ovih dana je u~estalo kao bati-
nanje politi~kih protivnika, recimo aktivista Demokratske stranke i
kao pretnje smr}u novinarima. Mora}emo, izgleda, vrlo brzo nekako
da se samoorganizujemo i da se branimo, pogotovo negde od jeseni.
Ne}emo vi{e govoriti o navodno velikim temama. û}ete, za po~etak,
na{eg kolegu Gorana Vlatkovi}a, on je urednik Okej radija. Ovih dana
jedina dva nezavisna medija u Vranju, ~uvene Vranjske novine i Okej
radio, ponovo su pod pritiscima. Dakle, ima ih razli~itih, neki su fi-
nansijski, a neki su, bogami, pretnje prebijanjem i smr}u.
Goran Vlatkovi}:
30.06.06.
Ove nedelje, evo, od ponedeljka imamo jednu inspekciju koja i u jed-
nom i u drugom nezavisnom mediju kontroli{e finansije, i oni su po-
slati po nalogu iz Beograda. Finansijska kontrola je iz Kragujevca i
do{la je iznenada samo u na{a dva medija. To je veoma indikativno,
mi nismo uop{te protiv da nas kontroli{u, niti protiv toga da pokaè-
422 mo svoje poslovanje, ali je veoma indikativno kada ljude sakupe sa
godi{njih odmora i hitno ih po{alju ~etiri stotine kilometara daleko
da kontroli{u samo dva nezavisna medija. Za{to su republi~ki organi
pristali da rade u korist i po nalogu lokalnih vlastodràca, to je pita-
nje na koje, naàlost, u ovom trenutku nemam odgovora.
Mi smo ve} imali pritiske, od toga da smo sa SPS-om imali jedan jed-
noipogodi{nji, da kaèm tako, sudski spor. Oni su bili nezadovoljni
na{im izve{tavanjem i traìli su od{tetu od neverovatna dvadeset
~etiri miliona dinara. U vreme kada je to pokrenuto, to je bilo preko
trista hiljada evra. To je jedan deo pritisaka, a onda su njihovi koali-
cioni partneri iz DSS-a pro{le godine postali ve}i socijalisti od socija-
lista i onda smo imali jedan èstoki napad predsednika Skup{tine op-
{tine Vranje, Nenada Sto{i}a, gde je on otvoreno pretio i meni, kao
glavnom i odgovornom uredniku i na{im novinarima. Nenad Sto{i} je
iz Demokratske stranke Srbije, u Vranju je predsednik Skup{tine op-
{tine. Oni su jednostavno izgubili kurs, vi vidite {ta je bilo pro{le ne-
delje u â~ku sa na{im kolegom Stojanom Markovi}em, mojim prija-
teljem. Mislim, to je stra{no koliko oni gube kompas, da se na javnom
mestu, u prisustvu {efa policije, preti. Ranije, {to kaèmo, znali smo
da treba da se pazimo samo od jednih, sada su svi okrenuli }urak, svi
su zaboravili ono {to su pri~ali i svi rade protiv nezavisnih medija.
Jednostavno im ne odgovara kada se govori istina, zna~i, sada smo vi-

deli da nikome ne odgovara. I evo, vi moète da ~ujete jedan deo snim-
ka pretnji koje je Nenad Sto{i}, predsednik Skup{tine op{tine Vranje,
uputio na{oj redakciji i meni li~no, kao glavnom i odgovornom ured-
niku.
Nenad Sto{i}:
Tako li je, zna~i? Dobro, razgovara}emo mi druga~ije... Ne, ne, super,
samo ti kaèm, razgovara}emo mi druga~ije... Pa, dobro, tek }e da bu-
de mo`da problem.... Nema sa vama vi{e razgovora nikakvog, ni od
Mireta, ni od Gorana, ni od mene, i to moè{ da prenese{... I {ta ho}e
ovaj govnar sad na konferenciji za {tampu? I {to, ho}u da do|em na
konferenciju za {tampu i tu da ga zapucam da se usere, ho}e li to? Ho-
}e li sam da do|em, meni ne treba niko, da ga tu zapucam da se use-
re u ga}e... Smrdlja jedna.... I {ta ho}e ovaj direktor, ho}e li ja da ga
uhapsim, ja }u da ga uhapsim li~no. Do}i }u, ja }u da ga uhapsim,
smrdljivka jednog, pi~ka li mu materina... Lupate gluposti, stvarno
vi{e prekarda{ili ste.... Dobro, prenesi {to sam rekao, molim te, ta-
mo... jer vi{e preko kurca je svima Vlatkovi}... @eljko
Bodroì}
Svetlana Luki}:
Ovaj gospodin je, dakle, predsednik Skup{tine op{tine Vranje i cenje-
ni ~lan Demokratske stranke Srbije, vladaju}e stranke u na{oj drà-
vi. ûli ste i Gorana Vlatkovi}a, urednika Okej radija. On je, naravno,
malo uznemiren, sedam dana im je tamo finansijska policija, a uz-
gred budi re~eno, za {est meseci su dvadeset sedam puta imali neke
kontrole. I sa @eljkom Bodroì}em, na{im kolegom iz Kikindskih, po-
~injemo razgovor pitanjem da li je ovih dana imao jo{ neko su|enje,
imao ih je pet samo pro{log meseca. Ali @eljko Bodroì} je stara kuka,
on to trpi ve} deceniju, a od njega }emo saznati i kako izgleda ono {to
}e se i nama dogoditi veoma brzo – kako je to kada vladaju radikali.
@eljko Bodroì}:
Po onom [e{eljevom zakonu smo moje kolege i ja bili osu|ivani deset
puta i to se zavr{avalo za jedan dan u prekr{ajnom sudu. To je bio
onaj drakonski zakon, koji ti odmah presudi, ali ovo mrcvarenje koje
imamo redovno u Op{tinskom i Okru`nom sudu u proteklih ~etiri-pet
godina me je... ne mogu da kaèm dotuklo, ali me je poprili~no smori-
lo. Ja nikad nisam bio u sudu za bilo koju drugu stvar, osim zbog svo-
jih novinskih tekstova. U po~etku sam se pripremao èle}i da doka-
èm da po tim tu`bama nisam kriv, fotokopirao hiljade tekstova, do-
kaza, ne znam ti ni ja {ta, me|utim, vremenom sam video da to nema
nikakvog smisla, moji dokazni predlozi se uglavnom odbijaju. Sudije
Op{tinskog suda ili Okru`nog u Zrenjaninu ili Op{tinskog u Zrenja-
ninu, koji je nadleàn za neke moje slu~ajeve i slu~ajeve mojih kole-
ga iz Kikindskih, gledaju da to {to pre odrade, kako oni kaù, da se to
zavr{i, da ih mnogo ne boli glava, da na|u neku srednju cenu te du-
{evne boli koja treba da se odredi i tako se to zavr{ava.
Posle, ove vi{e instance uglavnom sve potvr|uju i sada, kada idem na
sud, i ja gledam da to {to kra}e traje, ve} sam pripremljen na to da }e
moja argumentacija biti odba~ena, tako da sada poprili~no smireno
pratim svoja su|enja. Ne èlim vi{e nikog da optere}ujem tim. Pre su
30.06.06.
kolege iz redakcije, prijatelji, dolazili na su|enja, sada tih su|enja to-
liko ima da ne èlim vi{e nikog da optere}ujem. Meni je te{ko, a ka-
moli nekog jo{ da teram da sedi sa mnom u sudnici i da prati. To je s
jedne strane dobro, da ima{ nekog svedoka da to vidi, ali nema tu ni-
~eg novog, po{to se uglavnom isti sudija Op{tinskog suda pojavljuje.
424 I sada, kada sam kona~no dobio odgovor iz Ujedinjenih nacija, odno-
sno preporuku Komiteta za ljudska prava, po kojoj se dràvi Srbiji
nalaè da poni{ti tu jednu presudu na koju smo se mi àlili, mislio
sam da }u kona~no izbe}i tu sudinicu. Me|utim, samo pro{log mese-
ca imao sam pet novih su|enja po pet novih tu`bi za uvredu i svih pet
slu~ajeva je do{lo kod te iste sudinice.
I ja sam traìo njeno izuze}e od predsednice suda, napisao sam da vi-

{e nema smisla da mi sudi sudinica koja je izgubila spor pred Komi-
tetom Ujedinjenih nacija. Me|utim, stigao mi je odgovor da ona jeste
tamo izgubila, ali da su njene presude potvrdile sudije Okru`nog su-
da, {to je za njih relevantnije i da ona ostaje na mojim slu~ajevima. I
jo{ sam plus dobio uplatnicu da platim to {to sam traìo izuze}e, da
platim takse, tako da sam u jo{ ve}em minusu. I sada sam tu sudini-
cu na po~etku su|enja pitao da li ona ose}a ne{to, neku griù savesti.
Ma kakvi, ona i dalje vodi te procese, istom me brzinom osudi, i ja se
nadam da }u i po tim presudama isto dobiti osloba|aju}u preporuku,
po{to je moj advokat podneo àlbe i Evropskom sudu u Strazburu i ja
se nadam da }e tamo neko to sve isto poni{titi.
Pro{log meseca sam imao su|enje u Zrenjaninu, sa ~ovekom koji je

ozna~en kao ~lan kriminalne grupe u Kikindi. Ja sam prepisao jedan
deo iz policijske Bele knjige, me|utim, to ni{ta nije vredelo. Neki po-
licajci iz SUP-a Kikinde su se pravili prosti, oni kao nikad nisu ni ~u-
li, ni videli tu knjigu, oba{ka {to sudije uop{te ne znaju o ~emu se ra-
di, ne prate, izgleda, ni{ta od onoga {to se de{ava u njihovoj dràvi,
tako da kad nekome pomene{ Belu knjigu kriminalnih grupa, oni svi
gledaju belo. Tako da je sud presudio da imam platiti za du{evnu bol
sto pedeset hiljada dinara, ja sam se ubio dokazuju}i da je to zvani~-
na publikacija MUP-a, pri ~emu ona jeste kao neko interno izdanje,
ali je moja du`nost kao novinara bila da to objavim. Mislim, novac je
tu najmanji problem, vadim se na to da imam samo tu platu, ne mo-
gu odmah da mi naplate sve, malo mi blokiraju platu, malo {alju ne-
ke dopise da }e da mi fenduju stvari, ali ja imam malu decu, pa kao ne
mogu.
Tako se u toj pravnoj zavrzlami nekako izvla~im, pomogne mi NUNS,
GSS, {ta ja znam, neko od prijatelja. Onda svima kaèm – dobi}u ja
jednog dana to nazad, pa }u se razduìti. Smori ~oveka to, izgubi na-
du da uop{te postoji pravda u ovoj dràvi. Ta neka mo}na elita u jed-
nom malom gradu je ostala neokrnjena, ne mislim tu na sud, nego
mislim na ove koji imaju pare. Oni su se malo primirili, neko je u{ao
u neku partiju DOS-a posle 2000. godine, ovi su ga abolirali, zadrào @eljko
je svoju lovu i sa svojom lovom i dalje drma malim gradom kakav je Bodroì}
Kikinda. I tu Kikinda nije izuzetak, tako je svuda u Srbiji. I onda vi-

di{ da ti u toj sredini smeta{, remeti{ njihov mir palana~ki koji, eto,
toliko godina je gra|en, a sad odjedanput neke novine nas ~a~kaju,
diraju i kao da postoji konsenzus – daj da ih nekako ugasimo.
Sada ~ekamo da se ta odluka Ujedinjenih nacija pretvori u delo. Me-

|utim, Ujedinjene nacije su dale rok devedeset dana vladi, a dobili
smo samo kratki dopis da dostavimo koliko bismo èleli para kao
obe{te}enje za to {to je dràva pogre{no presudila. Ali mi insistiramo
na tome da se poni{ti ta presuda. I sad je to stalo, vi{e nema ni glasa
iz Ministarstva pravde, tako da je o~igledno da njima to ni{ta ne zna-
~i. To je potpuno apsurdno i nelogi~no, da se sada sve to svede na pa-
re. Nisam ja od tih koji su hap{eni u „Sablji”, pa da mi zna~i tih mi-
lion dinara. Meni i ljudima iz „Jukoma” je bitno da se ta presuda uki-
ne, da se prozovu sudije Op{tinskog suda, Okru`nog suda, dràvni tu-
ìlac koji nije reagovao na na{ zahtev za za{titu zakonitosti. Da se vi-
di koje konsekvence oni treba da snose za to, jer te pare, koje kao na-
vodno sleduju meni, }e se izvaditi iz budèta, zna~i svi gra|ani Srbi-
je }e pla}ati neku brljotinu ovda{njih sudija.
Mi insistiramo da je najva`nije da se tu ukine presuda i ja insistiram

zato {to mi je ve} dosta toga da kada me prozove sudija i pita me: „Je-
ste li krivi~no osu|ivani?”, ja kaèm: „Oho-ho, pa znate koliko”. A
onaj koji me tuìo zbog Bele knjige, njemu je dosije ~ist. To {to je nje-
ga neko od policajaca uhodio i imaju naznake da je {vercovao kola,
drogu, da je tukao ljude po ulicama, to uglavnom ni{ta nije zavedeno,
a kod mene je sve zavedeno. Zna~i, ja sam ~ovek koji je osu|ivan, ne
daj boè da treba da se zaposlim u nekoj javnoj ustanovi, rekli bi mi –
mi ne primamo takve. I bitno mi je da mi neko skine tu presudu, ho}u
da dràva kaè da ja nisam bio kriv i ho}u da neko snosi konsekvence
zbog toga. Ne, meni sada ista sudinica sudi u jo{ pet slu~ajeva, sve
sam to naveo u obrazloènju, ali oni su me otka~ili, jo{ sad moram da
platim takse {to sam se uop{te usudio da traìm njeno izuze}e.
Nisam pristalica devize – {to gore, to bolje, i uop{te ne bih èleo da
30.06.06.
budem svedok radikalske vlasti u Srbiji, jer je ono {to se de{ava u Ki-
kindi poslednjih godinu dana produkt istog tog mi{ljenja – svi su oni
isti. Oni imaju pobunu u svom ~lanstvu, Kikinda sada ima najvi{e
portira po glavi stanovnika u Vojvodini, pozapo{ljavali su ih u svakoj
ustanovi, i u op{tini, javnim preduze}ima, te svoje aktiviste koji ne-
426 maju {kole. Ne mogu da ga zaposle kao inènjera, ali mogu kao porti-
ra. Ali je tu problem {to ako zaposle jednog, njih dvadeset sko~e – a
{to ne ja? Tako da ja sada u novinama svakog dana imam ponekog ra-
dikala koji se kaje zbog svoje podr{ke i druka ove svoje doju~era{nje
kolege. Ta radikalska elita u Kikindi se dobro sna{la, koliko ja vidim
po gradu, svi su se malo |odnuli, nova odela, nova kola i to, a to vide
i njihovi ~lanovi i lude zbog toga i sada se de{ava ono {to je rak-rana
demokratskih opcija u Srbiji – ta apatija.
Zna~i, oni }e sada na slede}im lokalnim izborima imati taj problem

da }e njihovi bira~i apstinirati, i to je ono {to je dobro, mada nije do-
bro {to Kikinda ve} drugu godinu ima takvu vlast kakvu ima. Mi ima-
mo sre}u da svake nedelje neki ludak iz Beograda gostuje sa svojom
knjigom, neko od tih njihovih prvih pera, doktora koji brane plane-
tarnu istinu, imali smo i skup „Ha{ki tribunal – planetarna istina o
[e{elju”. Tu se okupio krem te radikalske misli. Tako se stvara taj
kulturni model, sa Ivanom @igon koja tri puta ve} dolazi sa kosov-
skim boùrima, sa ruskim boùrima, sa ne znam ni ja kojim boùri-
ma i to je onako hepening radikalski na kojem se diè u nebesa [e{elj
i ta ideologija. I to je ba{ opasno, ostavi}e posledice. Satisfakcija je to
{to se oni izme|u sebe gloè, ali ja ne bih voleo da Srbija doìvi tih go-
dinu-dve dana sa radikalskom vla{}u zato {to nisam za to da se njima
da ministarstvo unutra{njih poslova, ne daj boè, ili BIA. Mogu da za-
mislim {ta bi radili.
U Vojvodini je sada akcija DSS-a, gledam samo mog sugra|anina, ko-

ji je ministar privrede, i ministra za lokalnu upravu, Zorana Lon~ara
i Predraga Bubala, kako {partaju Vojvodinom, svuda obe}avaju sve i
sva{ta. Po Vojvodini je dosta odbora DSS-a osnovano posle 5. oktobra
i oni su u nekim stavovima ekstremniji od radikala. Oni su, kao {to je
neko rekao, onaj pop sa snimka {to kadi „[korpione”, a radikali su
„[korpioni”. Zna~i, oni daju taj soft, {to kaù, tu su DSS-ovci ja~i. Sa-
da mi je ba{ simptomati~no, u Novom Be~eju su bili izbori, to je blizu
Kikinde i pratio sam. Tamo je DSS-ovac ispao u prvom krugu. U dru-
gom krugu su otvoreno podràli kandidata radikala, ~ak su sa socija-
listima {tampali letak koji je grozan, mislim, socijalisti su pozivali
da se ne glasa za ~oveka koji predstavlja onog ~oveka tamo koji je
uhapsio Slobu, koji se drogira, {ta ti ja znam sve, i hladno su ovi iz
DSS-a s njima zajedno i{li u antikampanju. Grozno, moè{ da pretpo-
stavi{ {ta bi bilo u Vojvodini da, ne daj boè, oni osvoje, sa radikali-
ma, ve}inu u Skup{tini Vojvodine.
@eljko
Po drugim gradovima je situacija pribli`no ista, zna~i, svuda je ta ne- Bodroì}
ka koalicija DSS – SPS – radikala, oni im u tim op{tinama, gde god
treba, daju podr{ku. I taj bes DSS-ovaca prema demokratama je pot-
puno iracionalan. To da oni po{to-poto èle ùte da elimini{u, da im
se osvete, je bolesno.
Svetlana Luki}:
A za{to da im se osvete?
@eljko Bodroì}:
Posle 5. oktobra, ti koji su navalili u DSS, to su ti koji su 90-ih godi-
na glasali za Slobu, za [e{elja, pa su se u jednom trenutku malo okre-
nuli, stali uz pobednika, ali su u glavi ostali nepromenjeni i njima je
i dalje glavni protivnik pokojni \in|i} i oni koji predstavljaju tu po-
litiku. Njima je to i dalje najja~a ideja vodilja. Oni imaju opasniju po-
litiku u Vojvodini u pojedinim mestima, nego radikali. Kod nas u Ki-
kindi ih ima svakakvih, lumpenproletarijat, èle brzu pravdu – daj,
pohapsite lopove; nije im u prvom planu ono – [e{elj, srpski junak. A
nekima od ovih je u prvom planu da se razra~unaju sa izdajnicima, sa
onima koji ho}e da prodaju Kosovo. Bolesno, ali tako je. Tako da, kad
neko ura~unava DSS u taj demokratski blok u Vojvodini, u mnogim
mestima to prosto nije slu~aj. U Kikindi je odbor {aren, pa ima i jed-
nih i drugih i iskreno se nadam, po{to jo{ planiram da ìvim u Kikin-
di, da }e pobediti ta struja koja je normalnija. Ali u mnogim gradovi-
ma je nadja~ala ta struja, koja je za saradnju sa radikalima i tu je ba{
Novi Sad primer, nema se {ta dalje i}i. Samo pogledajte Novi Sad, gde
oni njima obezbe|uju ve}inu i pu{taju ih da rade {ta ho}e. Radikali
~iste, svete se, otpu{taju svakog ko ima veze sa Demokratskom stran-
kom, sa Ligom, a ovi aplaudiraju i samo vi~u – to, to, ja~e, ja~e.
U Novom Be~eju pobeda LDP-a je bila na neki na~in o~ekivana zato

{to su, kao prvo, imali dobrog kandidata, mladog ~oveka koji je ve} iz-
gradio ime u tom malom mestu i iz po{tene je familije, nije do sada
bio toliko aktivan u politici. To je prvi razlog, drugi razlog je to {to je
LDP sada najvredniji, zna~i, ove druge stranke su se, ~ini mi se, sve
30.06.06.
ubu|ale. Danas Demokratska stranka ima najvi{e glasa~a u Vojvodi-
ni, ali ju je bu| uhvatila iznutra i tu nema vi{e elana, nema aktivista
koji }e i}i srcem od vrata do vrata, jer u dana{nje vreme, kada malo
ljudi izlazi na izbore, ako si dobro organizovan, ako si vredan i ako
ima{ èlju – ti moè{ da uspe{. Liga je tamo bila jaka i svuda po Voj-
428 vodini, me|utim, Liga je doìvela slom na lokalnim izborima u mno-
gim gradovima. Sada su se mnogi liga{i malo sakrili u pokrajini, ta-
mo imaju vlast, a na terenu im je raspad, tako da mnogi glasa~i voj-
vo|anskih stranaka sada prilaze LDP-u. Jo{ plus {to su se demokrate
od grada do grada brukale, imale svakakve kandidate.
Meni je neshvatljivo da neko stavi na listu ~oveka koji }e u Novom

Sadu dati podr{ku radikalskoj ve}ini. To se desilo demokratama sa
tri odbornika. Koja je to kadrovska komisija, koja moè da napravi ta-
kav previd, da ne prepozna u nekome karijeristu, ~oveka koji je sutra
spreman da pre|e u radikale, samo da bi bio u vlasti. U Novom Be~e-
ju su imali tu suludu varijantu da kandidat demokrata, koji je izgu-
bio na izglasavanju poverenja, bude ponovo kandidovan. Sa istim ~o-
vekom su i{li, ali je tu, koliko ~ujem, bilo svakojakih ucena, po{to je
pokrajinska vlast na staklenim nogama. Jedan, dva glasa odlu~uju o
ve}ini i bilo ko da se pobuni, moraju da mu ~ine. A taj njihov kandi-
dat je i pokrajinski poslanik i ~ujem da ih je nekako ucenio da on bu-
de kandidat i zarad pokrajinske vlasti su bili spremni da doìve blam
u Novom Be~eju. To je ono {to je lo{e u Demokratskoj stranci, ne ve-
rujem da bi se to desilo za vreme Zorana \in|i}a, mislim, ne bi ni
imali LDP danas, verovatno.
I Demokratska stranka ima problem {to vi{e ne sabira sve demokrat-

ske opcije, nego mnoge od sebe odbija. Ako u tvojoj stranci pobede
mediokriteti, ako se ti li{i{ usluga mnogih sposobnih, ali neposlu-
{nih, onda }e ti se ovakve stvari de{avati na izborima. To sam i rekao
ve} iks puta, da ja moram da se ljutim na onoga ko mi je bliì, ne mo-
gu da se ljutim na radikale {to uspeju da se organizuju i da iza|u na
izbore ili {to su prosti. Bili su prosti i pre i sada su prosti, nekultur-
ni, bezobrazni, ne prezaju ni od ~ega, i to je deà vi. Ali ovo {to rade
demokrate, to nije svojstveno demokratama. Stranka je imala manje
glasova za vreme Zorana \in|i}a, a ovaj populizam kojem se pribeglo
jeste doneo kao neki ve}i broj glasova, ali s druge strane uru{ava tu
strana~ku infrastrukturu i polako ta stranka bledi. Sa svima si do-
bar, ne}e{ da upotrebljava{ te{ke re~i, s ovima treba sutra, s ovima
smo danas i jednostavno bledi{, i to je sada Demokratskoj stranci po-
seban problem i poseban problem svima nama koji }emo glasati za
ove manje stranke, jer posle to treba sabrati i treba se oko nekoga
okupiti. Prili~no mi je neshvatljivo da to Demokratska stranka radi,
to nije politika Zorana \in|i}a.
Ako ima{ dete, nemoj da ga {alje{ u vojsku, ni slu~ajno. Kada sam ~uo
@eljko
da }e vojska biti profesionalna u narednih nekoliko godina, ja, koji Bodroì}
imam sinove, sam se obradovao, ne}u da dopustim da mi zbog nekih
manijaka dete nastrada tamo. Nedavno, pukovnik na{ prati regrute,
tu se kao organizuje sve~ani ispra}aj u pozori{tu i najva`nije je da im
on ~estita {to su se kao pravi ljudi, ~asni, patriote opredelili da sluè
vojsku s pu{kom. Ne kaè on da su ovi izdajice, ali izme|u redova je
to. Ovi su se opredelili za civilno sluènje, koje je po zakonu ravno-
pravno onom. Zna~i, ti moè{ da odlu~i{ kako }e{ da sluì{ vojni rok.
Ne, ti klincima stavlja{ do znanja da su oni uradili najzna~ajniju
stvar u svom ìvotu zato {to su se opredelili da sluè vojsku s pu-
{kom. Mislim da to nema smisla, da to treba ka`njavati zakonom. Ti
{alje{ poruku i ovima drugima – nemojte decu da dajete na civilno
sluènje, to je za ove mamine maze, za izdajice i one koji nisu sprem-
ni da budu patriote i da poginu za svoju otad`binu, a ovi su pravi. I
onda, slede}eg meseca, kada ti odu deca po kasarnama po Srbiji, sa-
mo ne daj boè da ~uje{ tu vest na televiziji, a kakva je na{a vojska, ti
moè{ da ~uje{ da je tvoje dete izgubilo ìvot ili ranjeno – na televizi-
ji, a ne}e te oni obavestiti.
Svetlana Luki}:
Koliko je smanjena vrednost ljudskog ìvota, to je stra{no.
@eljko Bodroì}:
Da, to sam i ja ukapirao kada mi ljudi u Kikindi kaù – pa ti si jo{ ìv?
Znaju da mi preti ovaj, da mi preti onaj, pa – {ta, ti si jo{ ìv? Nasme-
jem se na to, kao fazon je, ali u su{tini posle desetog, dvadesetog pu-
ta, kada to ~uje{ od vi{e ljudi, nije ti svejedno. Poslednji put kada mi
je jedan ludak pretio, sve se svelo na to da sam dao izjavu policiji,
zvao sam ih posle toga dva-tri puta i iz policije mi je re~eno da ne mo-
gu da ga na|u, da je on u inostranstvu, mada ne znam kako moè da
ide u inostranstvo, bio je u zatvoru za te{ka krivi~na dela, ko mu da-
de vizu. I nisam dobio nikakav odgovor i onda me sve to dovodi u si-
tuaciju da sada i ja nekad reagujem burno. Sad imam su|enje zato
{to sam izvre|ao neke radikale, jesam, psovao sam im najstra{nije.
30.06.06.
Jednostavno ~ovek pukne, zamor materijala, do|e mi nekad da po-
begnem iz ove zemlje, ali ipak, ne gubim nadu, ho}u da ih pobedimo.
Najvi{e me neke stvari koje su tako obi~ne iznerviraju, tada najvi{e
puknem. Kad odem u bolnicu sa decom, onda mi do|e da se odselim
iz ove dràve, jer tu vidi{ koliko smo mi propali, koliko smo u takvim
430 situacijama potpuno nemo}ni da pomognemo i onda misli{ – pa {to ja
to sebi da dozvoljavam. To me najvi{e razo~arava, a ovako, ovo je sve
prolazno. Pobedi}emo.
Svetlana Luki}:
Ovo na kraju je bilo neubedljivo sa – pobedi}emo. Bio je ovo @eljko Bo-
droì}, @eljko je nekad bio urednik Kikindskih novina, kada su do{li ra-
dikali, smenjen je, sada radi sa nekim svojim kolegama Kikindske, koje
su u sastavu novosadskog Dnevnika, poku{ava tamo da preìvi u sva-
kom pogledu. @eljko je dugogodi{nji ~lan Gra|anskog saveza Srbije.
U nastavku emisije ~u}ete Nade`du Milenkovi}. Nade`da ve} godina-

ma radi u marketingu, ona nam je u jednoj emisiji obja{njavala svoj
genijalni slogan – ili jesi, ili nisi, dodu{e za pivo, ali nema veze – ili je-
si ili nisi, zvu~i zaista fantasti~no. I u jednoj emisiji je rekla da bi bi-
lo dobro da se u Srbiji zakupi jedan bilbord na kome bi pisala samo
jedna re~enica: Ako vam je dobro, onda ni{ta. To smo mi u me|uvre-
menu prisvojili, odnosno, ona nam je to poklonila kao slogan Pe{~ani-
ka. Nade`da je ~esto u intervjuima pominjala svoju najbolju drugari-
cu Biki, koja je klini~ki psiholog. Biki za sebe voli da kaè da je psiho-
log u ostavci. Evo {ta smo nas ~etiri pri~ale jedne ve~eri.
Dobrila Mirkovi}:
Tito, pa Sloba, pa Ko{tunica, to su na{a tri vladara, poslednji vlada
ve} {est godina i kao nije njemu stalo do vlasti, nego da nas negde po-
vede. Pa gde da idem – u manastir? E, sad, neki ljudi nekako nisu ba{
za manastir, koje ènski, koje mu{ki, ali }e bar da se zamona{e u svo-
joj nekoj privatnosti, u smislu – ma ne}u, bre, da glasam vi{e. On se
ne ogla{ava. Je l’ se vi se}ate da nam se Sloba nije obratio od ’91-92.
dok nije pao 2000. uop{te? Samo kad je ne{to va`no: „Evo, sad smo
potpisali Dejton, dragi gra|ani”. Ja ni ne znam vi{e kako zvu~i Ko{tu-
nica, pa sam eto imala sre}u da ga ~ujem na engleskom. Mi smo i Slo-
bu slu{ali samo na engleskom. Koja je razlika? Molim te, „Laza Laza-
revi}” gori, bolnica psihijatrijska, oni zaklju~aju pacijente u zgradi,
niko ih ne spasava. [ta je izgorelo? Arhiva. Majke ti, za{to? I nikom
ni{ta, to se vi{e nije pomenulo. Pazi, prekju~e se ubio ovaj de~ko u
vojsci, a vojska kaè da nije kriva, jer dobija takav {kart. Alo, i opet
nikom ni{ta.
Svetlana Luki}:
êtvorica njih su za mesec dana na neki na~in izgubila ìvot. Dobrila
Mirkovi}
Dobrila Mirkovi}:
Pazi, na{ predsednik dràve Tadi} je bio ministar vojni, pri tom je psi-
holog. I mi nemamo vi{e 120.000 vojnika, nego 20.000. To je kao ka-
da bi se mese~no u Soko Banji besilo ~etvoro ljudi. A da ne govorimo
o ona dva mu~enika u Top~ideru. Ona bruka, kada je trebalo da ispad-
ne da su oni em poreme}eni, em verovatno gej, jer smo mi takva po-
pulacija, homofobi~na, zna~i, sve drugo da bude, samo ne da su oni
ne{to videli {to nisu smeli da vide. I opet se o tome }uti. E, to je ono
{to ljude tera u apstinenciju. [ta su oni u stanju da izgovore o drugim
ljudima, onaj Mihajlov, sa sve onom patetikom o tome {ta misli maj-
ka. Ja sam iz malog mesta, pa mi bi ga zvali Bata blesko, a bre, to je
sekretar vlade. „Ako mogu da laèm, {to da ne laèm, ha-ha...” Pro-
blem je {to nama vi{e ni{ta nije sveto, ali ako mi nemamo ni{ta sve-
to, onda, onda smo mi ludi. Ti kad nema{ ni{ta da ti je sveto, mislim,
onda je sve mogu}e.
Ovo je – Sara, Mara, Dara, tri sestre iz Drvara, ona skup{tina na {ta li-
~i. Oni samo {to tapke ne igraju tamo sa glasa~kim karticama. SPS
kaè – ne postoji ta nagodba da pro|e Vuk Dra{kovi}. Pazi, ~ove~e,
oni ti lepo kaù da se oni tu poga|aju, naga|aju. Jok, to nije zbog pa-
ra i nije ta pri~a, nego {ta se oni tu naga|aju? Pa naravno da su pare
u pitanju, ako ima{ taj nivo potreba. [ta, knjigu neku da dobije? Ja se
izvinjavam za re~, ali ako ti zameni{ du{u za dupe, tvoje potrebe se
nalaze na ju`noj strani, a ne na severnoj. Kakva prva, kakva druga Sr-
bija? Mi imamo jednu Srbiju, a to je vlast, pa sva komplet i imamo
drugu Srbiju – to smo mi, mu~enici, koji to moramo da gledamo, i to
je ta pri~a. A mi smo apstinenti! Pa mislim, stvarno... Kriv ti narod, mi
ne valjamo, u stvari. Stra{no.
Nade`da Milenkovi}:
To je snaga imidà, zna{, Ko{tunica je dojahao na toj pri~i – legali-
zam i legalizam, i on je tako uspeo da izgradi taj imid` da ljudi pri~a-
ju – to je, bre, po{ten ~ovek, taj ne krade. A on i njegova vlada i njego-
30.06.06.
va stranka su prekr{ili i saobra}ajne zakone, od tog silnog legalizma
sad ne osta ni{ta, ali ~ovek i dalje ima taj imid`. To je dobro za njega,
a lo{e za nas, kako dejstvuje marketing.
Svetlana Luki}:
432 Postoji poku{aj da to isto radi napolju: „Kosovo ne moè da ode, jer se
time kr{i me|unarodno pravo”. I sad to svi ponavljaju, i ona nesre}na
Sanda Ra{kovi}-Ivi}: „To se kosi... to bi bio presedan nevi|enih raz-
mera”. I onda ide dotle da je to pupak svemira i da }e svemir da nesta-
ne u ubrzanom saìmanju, u vrlo kratkom roku. ûla si ga u Londonu
kod Blera – napravi}emo kompromis, ali ne pod pritiskom i opet se kr-
{i me|unarodno pravo. On je kao jedan od onih ljudi koji nau~e ne{to,
u me|uvremenu se formira Evropsku sud pravde u Strazburu, ali nji-
ma je vreme stalo tada i oni se drè zubima za to. Ne samo zato {to je
to, ~ini mi se, pragmati~no, kao {to on jeste veliki pragmatik, nego za-
to {to njegovo znanje i njegova doktorska disertacija dotle doseù i on
ne priznaje da je vreme i{lo dalje.
Nade`da Milenkovi}:
Pa bila je pri~a – nismo izgubili od Portugala, on nije priznao poraz.
Svetlana Luki}:
Njegov odlazak na Kosovo za Vidovdan, na {ta to tebi li~i?
Nade`da Milenkovi}:
Joj, na \oku Bala{evi}a i njegovu pesmu Geda, zna{ – e, da je meni ra-
tova i vojski... To nemanje identiteta je toliko stra{no, on ne moè da
bude \in|i}, ali bi zato da \in|i}a ili nikada nije bilo ili da je stra{no
umanjen. Pa da ukinemo Specijalni sud, zna{, to nije ni{ta posebno,
ubijen premijer, tom istom velikom legalisti. Ne znam {ta kaè me|u-
narodno pravo po kome ne moèmo da damo Kosovo, kako ono treti-
ra kada ti ubiju dràvnika. Druga njegova èlja je da sada bude Sloba,
on je kao u filmu Vudija Alena, Zelik – samo mu kaè{ i on odmah po-
stane neka druga osoba. Ali on je praviji od Slobe, Sloba nije tako ba{
to sa crkvom. To je, zna{, velika razlika izme|u DSS-a i radikala na
primer, i razlog za{to DSS ne moè da pobedi radikale. Oni stvarno
imaju ne{to {to ve} moè da se nazove ideologijom, a radikali nema-
ju ideologiju, potpuno su o~i{}eni od toga, oni mogu da te mrcvare do
sutra, da te gledaju i da te poniàvaju, da se nadvikuju s tobom, da ti
kaè{ ne{to, a on onda kaè – da, ali tetka ti je dronjava... Nedavno
sam u jednoj od tok{ou emisija, koje ne}u vi{e da gledam, videla da
se neki novi mladi radikal pojavio, ima malo manje napu}ene usne od
Vu~i}a, ali isto, malo radikal~e, sedi u studiju i sve isto pri~a.
A DSS, oni se stvarno pale, zna{, ti kaè{ – \in|i}, a ovaj, ali zadrhti,
Nade`da
iznutra se zaista potrese, kao – ko je rek’o \in|i}?, aikido pozicija. Milenkovi}
Posle se smiri kao – dobro je, nije rek’o \in|i}, rek’o je Dinki}, pa do-
bro, nismo razumeli.
Dobrila Mirkovi}:
DSS je najglasniji protiv komunista, a da bi to poja~ali, oni vuku cr-
kvu i gde treba i gde ne treba. Ali imamo mi jednu poslovicu, zapravo,
pardon, ne mi, nego sam to kod Agate Kristi na{la, koja glasi: Najvi-
{e preziremo one ljude koji su nam najvi{e pomogli. Bez uvrede, da-
kle, ja sam iz malog mesta, ali pitanje glasi ovako: kada bi on, Ko{tu-
nica iz Ko{tuni}a, pod ovakvim reìmom zavr{io fakultet? Nikad, jer
mu je isti taj komunizam dao sve ovo {to danas ima. Svi ti vrlo glasni
neki Lju{i}i i ne znam ve} kako se zovu ti njegovi glasnogovornici,
svi su oni uspe{no zavr{ili fakultete sve besplatno studiraju}i i bes-
platno sede}i po domovima. Ne znam da li je Lju{i} iz neke ~uvene be-
ogradske porodice ili nije, nije ni bitno, cela pri~a je da on to zna. Jo{
jedna poslovica – ako ti ne zna{ ko sam ja, ja znam ko sam ja. E, otud
tolika stravi~na mr`nja prema komunizmu, jer im je on dao ne{to {to
oni sada drugome ne}e dati, jer ako daju drugome, onda se umanjuje
njihova vrednost. To je ideologija njihova – ne moè, ja sam do{ao do-
tle i ne moè{ ti. Toliko sebi~na, otima~ka, zlurada ideologija, da ja
stvarno ne mogu da verujem.
Pazi ovo – Crnogorci odlaze, odmah je bilo – uze}emo im pare, ubi}e

se od pla}anja, pa onda – ne, jo{ ovu godinu }emo da im damo, neka
vide oni. E, budu}i da svi mi pomalo preziremo ljude koji su nam po-
mogli, otud oni preziru komunizam. [ta njima smeta komunizam?
Evo, vidim {ta pri~aju, to su uspe{no mogli da rade i za vreme Tita i
ja verujem i da su pri~ali. Njih Sr|a Popovi} nije branio, sto posto.
Aman, ovaj doktorirao na samoupravljanju, o ~emu mi pri~amo? Taj
veliki disident koji kad mu kaè{ – komunizam, reaguje kao da mu
kaè{ – \in|i}. Da ga pita ~ovek za{to, mislim, odakle mu stan usred
grada? Pa dobio, bre, dali mu komunisti, o tome se radi. To me stra-
{no ljuti kada ljudi – ju, komunizam, pu. [ta, bre, pu, ima{ {kolicu,
besplatno si se le~io, sva{ta ne{to je bilo dobro u komunizmu, ne{to
30.06.06.
o ~emu mi moèmo samo da sanjamo sada, jer je bio socijalni pro-
gram. Ali ti ne moè{, kada ima{ vampire na vlasti, kakav socijalni
program. Mislim, socijalni program je bio fer i okej. Sad slu{am neki
iz DSS-a – jao, ja ba{ ne znam taj marksizam. Nemoj da pri~a{, znao
si ga i unazad u ono doba kada je moralo da se zna, lepo to odavde vi-
434 dim. To su ti. Ali sada ima dozvolu da pljune komunizam, pa je gla-
san. Ku}a gori, baba se ~e{lja, on pri~a o komunizmu, boè gospode,
sa sve popom pod mi{kom. Crni on, pa kakve on grehe ima. Ali on sa-
da ima grehe, to je ta pri~a, on ima gre{ne misli, a tu ne moè pop da
mu pomogne. Sigurna sam da to ne}e mo}i.
Nade`da Milenkovi}:
Prvo, govor mr`nje me nervira kada se koristi za radikale i za neke
druge ljude, zato {to je to eufemizam, koji mu umanjuje zna~aj. Ako
kaè{ – to je jedno krivi~no delo, uznemiravanje javnosti, raspiriva-
nje mr`nje, to je u redu, ali kada kaè{ da je to govor mr`nje, ti si ga
ve} nekako spustio, to postaje kao àrgon, kao govor ulice, zna{, pa u
redu je, na ulici je neko opsovao. To otvara mogu}nost da govor mr-
`nje iliti krivi~no delo raspirivanja rasne, verske i druge mr`nje po-
stane ne{to {to je dru{tveno prihvatljivo. Ivana Duli}, pazi, njen go-
vor mr`nje je ono {to je rekla da su voène breskve u hladnja~ama –
{to je ~injenica. Kako uspeju da nam objasne da je sve to isto?
Ne znam, neko ti zavali {amar~inu ili ti pljune u facu i sad ti normal-

no bri{e{ {lajm, kao: „Budalo jedna blesava”. „Aha, govor mr`nje, re-
kao mi je – budalo jedna blesava” i sad ide po medijima i pri~a o tome
da sam ja njemu rekla – budalo jedna blesava, sva onako upljuvana.
Onda krene rasprava o tome {ta je to – budalo jedna blesava, i onda
naravno, to mi je najbolja slika, Predrag Markovi} iza|e i prvo da par
saveta o dizajnu odela, kako moète da okrenete dugmeta naopako,
da se kop~a iznutra. Onda ima onu pri~u – kapetan broda odlazi, brod
polazi, mi dolazimo, da bi na kraju objasnio da je u stvari – budala ble-
sava – pleonazam. I sad }emo da pri~amo o tome kako ja koristim ple-
onazam kad me neko pljune, a potpuno smo zanemarili da me je ~o-
vek na po~etku cele ove moje pri~e prvo pljunuo, onako debelom {laj-
maricom, ni zbog ~ega.
Mislim, nije problem {to nema kriterijuma, naravno da ga nema, jer

se ovi trude da ga nema i da ti odmah zamagle ako je neko ne{to
ukrao ili nekog ubio ili ubio premijera. I sad ti izvu~e ne{to {to si ti
rekao i mi smo sad egal. Ja sam ne{to rekla, a on je nekog ubio i – vi-
di{ kako ni ti nisi okej. I na toj pri~i da niko nije okej nas drè, drào
nas je i Sloba. Svi smo ne{to {vercovali devize, {to je bilo zakonom za-
branjeno, i naravno da nam je bila frka da nas ne uhvate, te smo on-
da pu{tali ove druge koji su {vercovali oru`je, naftu, ène, drogu, sve
kao – pa jebiga, kako sad da mu kaèm ne{to, kad sam i ja eno na Ze-
lenjaku tr~ala sa boksom cigareta, beàla od milicije, pa sam sada i ja Nade`da
delinkvent. Milenkovi}
Prva i najstarija i najbolja marketin{ka agencija na svetu je crkva.

Holivud je najve}a marketin{ka agencija, oni prave devedesetomi-
nutne spotove, ali i oni su u~ili od crkve. Svi smo mi od crkve u~ili, sa-
mo {to sada imamo neka strana imena pa govorimo – ivent, hepening,
marketing, promou{n i tako, ali zapravo, dve hiljade godina mi ima-
mo jedan fenomenalan marketing, koji je sve izumeo i mi sad samo
to prepisujemo. I dobili smo medije. Zna~i, ovi su kao prvo imali pro-
blem s proizvodom. Oni treba da izreklamiraju proizvod koji ti ne mo-
è{ da proba{ nikad, dok si ìv. Kad ga proba{, oni ne primaju rekla-
macije, ne moè{ da se vrati{ kao – znate, ono {to ste pri~ali nije ta~-
no. Nema {anse. Pazi koliko je to te{ko prodati. Prodaj tako auto – tre-
ba da mi otpla}uje{ auto ceo ìvot ili trideset godina, pa }e{ onda da
ga vozi{. Nema. Moè lizing, ali odmah vozi{, pa pla}a{, moè kredit,
ali ti odmah vozi{. Ne, ovo prvo pla}a{, pa }e{ mo`da da vozi{ i mo`da
}e da radi – nemamo pojma. Zna~i, rade}i marketing tako te{kog pro-
izvoda, oni su morali sve da provale.
Prvo, ima{ logo – krst. On je fenomenalan, elegantan, jednostavan,

moè svako dete da ga nacrta, vidi{ ga jednom i uvek ga prepoznaje{,
zna~i, genijalna stvar. Imaju logotip o kojem „Najk”, na primer, moè
samo da sanja. Jadna ona devojka {to je nacrtala onu Nike kao boì-
cu, koliko je godina ili miliona dolara bilo potrebno da postane do-
voljno da stavi{ onu kva~icu i da mi znamo koji je brend iza. Ovde na-
pravi{ krst i svi znamo koji je to brend. Dalje, kako ide promou{n te
pri~e, ima{ prodajna mesta – crkve, ima{ bilborde – freske i mozaike,
zna~i, mi smo samo to izneli, pa stavili na ulicu, ima{ postere koji se
zovu ikone, ima{ one liflete, to ti je kalendar crkveni, koji dobija{ i
sve one givavejeve takozvane, one sitnice koje ti vise po kolima, bro-
janice i tako. Ima{ promotere, dodu{e tako|e u haljinama, ali nisu to
mini haljine, oni su promoteri u dugim mantijama i to im ne smeta da
ih ljudi slu{aju. Po{to nisu imali medije, pa nisu mogli da prave TV
spotove, imali su nedeljom misu, gde ti do|e{ na direktni prenos, na
emitovanje spotova, reklamnog materijala uìvo. Imali su ~ak i ono
30.06.06.
{to se zove tele{op, ali po{to oni nisu imali televizor u to doba, oni su
imali – aleluja, prohodao sam, zna~i – evo gledajte, ovaj ~ovek je pro-
hodao, ovaj baca {take, ovaj je progledao.
Imali su i stalne ivente, male rituale po ku}ama, imali su i „dor tu

dor”, zna~i, do|e ti da ti sveti vodicu. Onda ima{ te neke hepeninge,
436 slave, preslave, crveno slovo, a imali su i velike ivente i hepeninge,
kao {to je ona gospa iz Me|ugorja. To ti je snaga marketinga, zna~i,
kako ne{to u|e u modu. Tako je nekad bilo moderno iliti dru{tveno
poèljno da si pionir i da ima{ maramu i da ide{ na radne akcije i lju-
di su i{li na radne akcije. Sada je moderno da nosi{ brojanicu i krst i
ljudi to nose, jer je tako re~eno. Zna~i, to smo ispropagirali da je sada
moderno.
Svetlana Luki}:
Kada neko do|e sa strane, ako nas pohodi, a nema ih mnogo, koji je
onda imid` Srbije?
Nade`da Milenkovi}:
To naravno nije imid`, da bi pravio imid` ne~ega, to ne{to mora da
ima identitet. Ne moèmo da pravimo imid`, kada proizvod ne posto-
ji, nije definisan. To kako ljudi vide Srbiju su mrvice, to je na nivou
njihovog doìvljaja, a zove se – splavovi, ~ime su oni op~injeni: rad-
nim danima do pet ujutru ti si negde gde je ìva muzika i ska~e{ po
stolovima, oni to u ìvotu nisu videli, niti }e. Kod nas je posao radna
terapija, u ludnici vezu jadni goblene, a mi ne{to radimo, neko negde
ode na neki posao ili ve}ina ~ak nema ni tu radnu terapiju, pa mogu
da su onako komotno ludi. I onda smo po splavovima i to je ljudima
egzoti~no. To moè da se inkorporira i bude deo imidà. [panci su na
primer sedeli, pa pravili sebi imid` – Pikaso, pasion, [panija i imali
su jako dobru kampanju da ti probude èlju, u stvari da ti se ta zemlja
svi|a. A ljudi koje fascinira i odu{evi Srbija, primarno se odu{eve jer
imaju drugo o~ekivanje, a ulaze u Srbiju koju su gledali na CNN-u i
dolaze potpuno prepla{eni o~ekuju}i da svi nosimo kokarde i no` me-
|u zubima. Kada vide onaj neki lepi svet koji se {eta ulicama, oni su
preterano odu{evljeni, jer su imali preterano ru`no o~ekivanje. A
opet, ne zameram im. Gde su mogli da nas vide, nego na najstra{ni-
jim vestima? I to je ta magija na koju mi sad ja{emo.
Dobrila Mirkovi}:
Ali meni je ilustracija nas, pri~am o imidù Srbije, kada pokaù [e{e-
ljevih dvesta kila, kako ga iznose iz skup{tine. I to im je bio obi~aj, to
im je bilo, dakle, skup{tinsko pona{anje. Hajde, omakne se ~oveku je-
dared, ali da se prskaju vodom, da se {amaraju, da se sapli}u, da se
guraju, da se smeju, da ha-ha-ha, da aplaudiraju, da pevaju u skup{ti-
ni, ~ove~e. To smo mi i onda kada pri~amo o imidù, samo to prenesi Dobrila
na splav i onda je sve mogu}e. Mirkovi}
Nade`da Milenkovi}:
Kada si ti mali, debeo i nosi{ fudbal, pa te puste da igra{ fudbal, jer
kad odnese{ fudbal, ne}e ni oni mo}i da igraju je jedno, ali koji fud-
bal sada nosi Ko{tunica po svetu? Ko ne}e mo}i da se igra, bez ~ega?
Ne moè{ da postavlja{ pravila igre, ako kao minimum nema{ fudbal,
a da ne pri~am da ne moè{, i kad ima{ fudbal, da kaè{ – e, sad }emo
ovim fudbalom da igramo {ah.
Dobrila Mirkovi}:
To sam ja zvala luksacija mozga, to je kada ugane{ nogu, pa ti noga
ide naopako, e, tako je nama mozak uganut. A mozak te{ko moè da
se imobili{e, da bi se vratio na mesto. Prvi princip je da ga ne koristi{,
ne bi li se on povratio, e sad, evo, mi smo se setili, sad ba{ lepo, ona-
ko ortopedski pravilno, ne koristimo mozak, jer da ga pikosekundu
koristimo, bilo bi nam jasno da su, alo bre, jeste, bili le{evi i dece u
hladnja~ama i nemoj da mi pri~a{ – nije ih bilo mnogo. Koja je razli-
ka ako je bio samo jedan ili hiljadu osamsto, koja je razlika? Ili – nije
bilo osam hiljada osamsto, bilo je hiljadu osamsto u Srebrenici, pa
kao to je sad manji smrtni greh, ali po{to ti ide{ do crkve svako mal-
ko, i po manastirima i ne znam gde, i onda je to puj-pike-ne vaì. Mo-
gu da prebrojavam mrtve ljude, da ne ka`njavam koga treba, da je go-
spodin – Legija, da pri~am s njim tri sata iza zatvorenih vrata, jer on
nije obi~an ~ovek, re~e nama ministar policije. Pa nije, nego je obi~an
kriminalac. O ~emu mi pri~amo? I kako nam je mozak tako uganut,
mi tako uganuto ìvimo i to boli, bre, to stra{no boli. I onda, da te ne
bi bolelo, ti ne koristi{ mozak i toliko o tome.
Nade`da Milenkovi}:
Nekoliko izbora je bilo kada su radikali kao pobedili, to budu prve ve-
sti, pa onda druge – dobro, nisu pobedili, pobedio je Milutinovi}.
Dobrila Mirkovi}:
30.06.06.
Pa i da do|u, {ta }e da se desi gore od ovoga. Mislim, Marfijev zakon
– ima i od goreg gore, ja se slaèm, ali {ta oni mogu jo{ da pokvare,
kad mi nemamo ni{ta ispravno.
Svetlana Luki}:
438 Valjda se misli na to ogoljenije nasilje?
Nade`da Milenkovi}:
Ne moè da bude ogoljenije od ovog, samo je pitanje opet da li ti je ne-
ko lupio {amar ili te je pljunuo. Zna{, radikali i pljuju i lupaju {ama-
re, ovi sad samo pljuju, ali ja se izvinjavam, ja sam èna gospo|a, me-
ni to teè pada. [amar je jednokratno, pa mo`da mogu i da se branim,
a ne mogu da pljunem kad me neko pljune, ja to ne umem da vratim.
Malopre pomenuti Jo~i} kaè: „U no}i kada gori Hilandar, vi me pita-
te {to sam obijao kioske”. Pa naravno, nemoj sad da se vadi{, to nema
veze, pita}u te i sutra, ali pitam te i no}as. Hajde kad te hvataju na
ono – sad se otcepljuje Crna Gora ili Kosovo ili traje rat, pa nemoj to
da pita{. To malo vi{e ima logike, svejedno je nelogi~no, ali kao malo
je logi~nije nego – nemoj na slavi da me pita{. Ti si kao nepristojan i
najstra{nije je {to je i napravljena takva atmosfera da veliki broj lju-
di kaè – pa jeste, stvarno nemoj, nema smisla na slavi. Jo{ sa onim
~uvenim – je l’ jasno? Pazi koliko se to Sloba-radikali pri~a ista vrati-
la, isto brecanje na novinare. Setimo se da su novinari dugo, meseci-
ma, Danas je valjda najvi{e izdrào, bojkotovali radikale. Sad imamo
problem {to ne da ih niko ne bojkotuje, nego ih zove i jo{ podjaruje u
emisijama da budu takvi kakvi jesu.
Primarna gre{ka je {to pri~amo – ako do|u radikali. Pa radikali su tu,

zna~i oni su tu, oni su u na{em javnom, politi~kom, medijskom ìvo-
tu, oni su u skup{tini, kao {to je i SPS na vlasti. I te te{ke re~i koje se
tu vrte te bacaju ili na srpstvo i ognji{te ili na – ovaj je lopov i tako.
Stra{na je buka, ba{ nam treba da se sve to uti{a, da bi mo`da mogli
da ~ujemo svoje misli.
Svetlana Vukovi}:
Kako }emo da radimo ovu kampanju protiv apstinencije?
Nade`da Milenkovi}:
Gledala sam skoro festival reklamnih spotova Epika, i ba{ je bio je-
dan spot, zna~i i negde u svetu ljudi imaju problem sa apstinentima.
Prepri~a}u spot, jednostavan je. Kao sedi neki tip onako potpuno bez-
veznog izgleda za nekom tastaturom, o~ito u ofisu i bezveze onako
lupa po tastaturi, vidi{ da ne pi{e ni{ta nego se igra. I onda, vidi ono
jedno dugmence na kompjuteru, stisne i iza|e ovo za CD, ba{ super, Nade`da
Milenkovi}
on tu odloì onu plasti~nu {olju sa kafom, naravno ovo uvu~e CD, ovo
se sve prospe po njegovoj tastaturi. On kao jednom rukom, da ga ne
provale, bri{e, drugom i dalje {kljoca po tastaturi, kao ni{ta nije bilo.
Ispod se samo pojavi telop, pi{e – on }e da glasa, zar ne mislite da bi
trebalo i vi? Kada ti vidi{ ko }e da glasa, nekako mora{ da se motivi-
{e{ da makar ozbiljnije razmisli{ o svojim argumentima za{to ne}e{.
Moj slogan za kampanju protiv apstinenata glasi: Ma samo iza|i. Ma
samo iza|i, nemam stvarno vi{e {ta da ti kaèm, da se raspravljamo,
da pri~amo iznova istu pri~u. Ja nemam novi argument. Napravi}emo
jednu dobru, emotivnu kampanju, ali slogan je – ma samo iza|i, i na-
ravno, sa onim glasom Mirka \or|evi}a koji kaè: Ako ne}e{ ti – ko
}e? Ako ne}e{ sada – kada }e{?
Dobrila Mirkovi}:
Ovi koji ne}e da glasaju, to nije radikalska opcija, to nije SPS-ovska
opcija, to je, da je tako zovem uslovno – na{a opcija. Da podelim s gru-
pom – {ta je odlika inteligencije: da racionalno misli{, da svrsishod-
no deluje{ i da ima{ uvid u realnost. Meni vre|a inteligenciju da se
sad ja aktiviram da bih bila protiv radikala. Pa jedared sam bila, haj-
de mi ponudi ne{to, ne{to racionalno, ne{to {to je svrsishodno i da ja
imam uvid u svoju realnost. Ako bi se pojavila opcija, ja u to duboko
verujem, koja }e da ima program koji ima tri odlike inteligencije, to
bi uspelo. Aman, nemoj me poniàvati sa potpunim neuvidima u sta-
nje da na primer milion ljudi nema posla – pa nema veze, nije va`no.
Ali treba da se aktiviraju i da glasaju protiv radikala. Pazi boga ti, sad
odjedared DSS i DS }e biti u koaliciji, to meni treba da bude sna`na
opcija, jer ja tako vidim svoju budu}nost. E pa, mislim, ja je tako ne
vidim, ja nisam tupa normalna. Dogovorili smo se da nisam normal-
na, ali nisam ni tupa. Samo – haj’mo protiv radikala. Ne}u oko toga da
se skupim. Ho}u da se skupim oko ideje i zato mi \in|i} uàsno ne-
dostaje, zato {to je ~ovek imao viziju, a ovi imaju samo svoju sitno-
sopstveni~ku misiju. Zato ljudi ne}e da glasaju, to je cela pri~a o ap-
stinenciji Srbije.
Svetlana Luki}:
30.06.06.
Slu{ali ste Biki i Nade`du, a poslednji sagovornik poslednjeg Pe{~a-
nika u sezoni 2005/2006. jeste Petar Lukovi}.
Petar Lukovi}:
Vru}ina je i ne mogu da idem napolje, {ta da radim, gledam skup{ti-
440 nu i brojim poslanike. Najbizarnije u celoj toj pri~i je da su jedini ko-
ji tu sede radikali. Predlaù amandmane, od kojih ja evo sad, pa bar
sam za pet od deset rekao – ovo stvarno ima smisla. I stra{no je sa-
znanje da ti u skup{tini vi{e nema{ nikog ko, sem radikala, diskutu-
je o zakonima. DSS, jebe se DSS-u, on donosi zakone, uop{te ga ne in-
teresuje, nema nijednog jedinog ~oveka od DSS-a, nema jednog jedi-
nog ~oveka. Nova Srbija, nije vi|eno to da postoji. Oni, kako se zovu,
oni otpadnici od Vuka Dra{kovi}a, Srpski okret obnove koji nije Vuk
Dra{kovi}, ama, nestalo, nestalo, tu nema nikoga. Koga jo{ ima? G17
plus, tu se povremeno pojavi onaj mehani~ki Albijani}, ~ovek ma{ina,
i sad se pojavljuje jo{ neka èna koja li~i na Albijani}a, samo je na-
vodno ènsko, ima dva prezimena neka. E, njih dvoje ne diskutuju o
zakonima, njih dvoje su tu kao rotvajleri, oni ~ekaju kad neko iz radi-
kala pomene Dinki}a, da oni sko~e i da ga brane. Ali je stvarno bizar-
na stvar da amandmane, izmene zakona, pri~e o zakonima mi u skup-
{tini imamo samo od radikala. Demokratska stranka je... ja vi{e ne
znam ni kad je, da li je iza{la iz skup{tine i trebalo mi je puno vreme-
na da se setim zbog ~ega, da budem iskren. A ima {ta da se kaè po-
vodom ovih zakona, pa mislim, ovo su neki zakoni koji }e stvarno da
zajebavaju sve mogu}e ljude. Evo, sad slu{am ovde, da vidi{ u ovom
zakonu o lokalnoj samoupravi, ti da vidi{ {ta sve ministarstvo finan-
sija ure|uje, pa neke poreske uprave, pa neko preuzimanje, pa te pa-
re... Ludorije, stra{no, da li me razume{, i ja sve to treba da ~ujem od
radikala. Stvarno, gde su ti demokratski blokovi sad uop{te u skup-
{tini? Pa pogledaj koliko ih ima, evo, ovog trenutka dok govorimo, ide
skup{tina i ima ih {estoro u sali, sedmoro, od toga ih je pet radikala.
Svetlana Luki}:
A nema ni ministra?
Petar Lukovi}:
Nema ni ministra, danas je trebalo da do|e Dinki}, pa kada je video
da su samo radikali u sali, on je ustao i oti{ao. Pa pogleda{ ove kana-
le satelitske, pa jebote, makar se neki tuku i biju, ali puno ih ima u
sali, gomila nekog sveta ima. Pa ovde kad se skupi njih deset – puna
kapa. Ni{ta ja tu ne razumem previ{e, pa zna{ {ta je samoupravljanje
Edvarda Kardelja? Pa mila majka, pa to je bilo jasno potpuno. Kako
da ti objasnim, ja bih to morao da sedim da slu{am od ujutru, ali kad
ne slu{a ministar, pa ne vidim stvarno razloga da ja sad sedim ovde i
da kukam nad prolivenim mlekom. Stvarno je stra{no. Ej bre, ovi ra-
dikali do|u ujutru, pa ceo dan ne{to rade. [ta moè gledalac, kakav Petar
Lukovi}
zaklju~ak moè da izvu~e – ko radi u ovoj zemlji? Radikali. Za koga }e
on da glasa? Za radikale. Pa ne mora niko da bude u skup{tini. Pa ~e-
mu ovo, mislim, {to se onda ne dogovore na vladi da ne treba uop{te
da bude skup{tine, {to se ne donesu zakoni i ne kaè se – donela vla-
da zakon koji je ve} unapred usvojen pre nego {to je napisan.?
Pa molim te, pogledaj na {ta to li~i, evo danas jure ministra i niko ìv
ne zna gde je ministar, ministar je oti{ao, nema tu problema uop{te.
Pa ovo nikad nije bilo ovako, ni u vreme Milo{evi}a, pa taj parlament
kome smo se mi smejali, zajebavali se s njim, pa makar ih je bilo ta-
mo dvesta u sali, pa morali su da budu. Pored Milo{evi}a, kako nisu
morali da budu tamo? Ovde kad u|e Ko{tunica, jeste videli kad je
u{ao Ko{tunica neki dan, njemu je direktno muka {to mora tu da se-
di, ~oveku je direktno dosadno, razume{, on se ose}a tu kao u zoolo-
{kom vrtu, nije to njemu prirodno mesto tu. [ta }e on u klupama s po-
slanicima, kakva skup{tina? Bre, je l’ ti vidi{ da je to svima sve nepri-
jatno, ministrima neprijatno, neprijatno zamenicima ministara? Mi-
slim da vlada vlada van svega, potpuno su u nekoj drugoj dimenziji,
koju mi ne moèmo ni da vidimo, ni da opipamo, negde su oni potpu-
no van. Ovo ovde {to se de{ava, mislim, jebe se njima za sve. Pita{ ne-
{to, danas sam slu{ao pitanja Lon~aru i njegove odgovore o takozva-
nom akcionom planu, ova smejurija. Ne znam {ta je lu|e, da li pitanje
kao – dokle se stiglo sa akcionim planom u pogledu lociranja Mladi-
}a, ili njegov odgovor. Ne znam, ja ne umem da ti ponovim njegov od-
govor, jebiga, ja nisam Lon~ar, ne umem da ga kaèm.
Te{ko mi je jako kad bilo gde odem, bio sam sad u Hrvatskoj. Kad me
ljudi ne{to pitaju o Srbiji, do|e mi da sko~im kroz prozor bilo gde da
sam, da kaèm – pustite me, jer ne umem ni{ta da kaèm. Pa jebote,
pa {ta je to kod vas, pa {ta se de{ava, pa je l’ mogu}e da je ovako? Pa
mogu}no je i jo{ je gore nego {to jeste. Stvarno je stra{no, ta vrsta
narcizma, nadobudnosti, prezira prema svima koji nisu deo vlade.
Dakle, mi koji ne shvatamo te kosmi~ke, vaseljenske ciljeve i tu veli-
ku borbu zakonodavnu vlade, to je ne{to neverovatno. Evo danas, je-
dan od radikala je provalio negde tu u tom zakonu da lokalna samou-
30.06.06.
prava ima pravo da ure|uje uvo|enje lokalnih taksi. Sad, dakle, ko
god ima ~amac, kola, ku}nog ljubimca, ne zezam se, ku}nog ili egzo-
ti~nog ljubimca, ènu, otkud znam {ta, dete, dvori{te, ku}u, drvo,
ogradu, stranog dràvljanina koga drì u {upi, otkud znam {ta, dakle,
na sve ono {to postoji – lokalna samouprava ima pravo da uvede tak-
442 su. Kaù, nije to porez, to je taksa. Ali nema ko vi{e to da brani i mi-
slim, stvarno mi je glupo da se vra}am na Demokratsku stranku, ja
stvarno ne vidim smisao njihovog odlaska na ovakav na~in. Mislim,
ja bih razumeo da je tu veliki protest, pa krenula je Srbija, pa demon-
stracije, pa svi su uz Demokratsku stranku, pa ne znam, jebote, svi
oboàvaju Tadi}a, pa svi su ludi za \ilasom. Mislim, nigde niko ni{ta,
uop{te ne razumem {ta je bila poenta toga. Ukrali im mandate – jesu,
slaèm se, znam da su im ukrali, ne samo njima, ukrali su kome god
su stigli, kradu i dalje, ma, kad god im zatreba, ukra{}e mandate. U
redu je, mislim, nije u redu, ali to znamo. To vam vi{e nije dovoljan
razlog u ovoj situaciji da kaète – ko vas jebe, pa stvarno nije dobar
razlog.
Zna{ kakvi zakoni prolaze, ja sam ovih sedam dana gledao, ja nisam
mogao verovati. Ja nigde ne mogu da pro~itam o tome, nikad nisam
na televiziji ~uo vest da je danas usvojen zakon o ne~emu, ~ije su bit-
ne ~injenice te i te. Oni sad u ovoj situaciji mogu da donesu bilo ka-
kav zakon. Evo, da kaù }elavi i maljavi i ve}i i stariji od, ne znam,
trideset {est godina moraju da idu na rad u Vr~in. Moè da bude ta-
kav zakon, mo`da je donet, ja nemam blage veze. Spalo slovo na radi-
kale, pa mislim, stvarno sam do{ao do toga da kaèm – pa slu{aj, da-
nas Vu~i} ozbiljno diskutuje o tome. Pa zato {to nema nikog drugog.
S druge strane, stvarno mi je jasno, nisam ja ni toliko glup, jasno da
je Demokratska stranka u stvari jako zadovoljna {to drì Beograd, to
ti je maltene ve}e nego ostatak Srbije. [to nisu odatle iza{li iz vlasti?
Hajde, iza|i odatle iz vlasti, ali ne}e{ odatle da iza|e{ iz vlasti. Tu
moram da dodam i to se stvarno pokazuje iz dana u dan i slikom na
sliku se pokazuje kad god se pojave ti ljudi, da smo mi svi postali, mo-
ram ovde da kaèm, `rtve G17 plus. Ose}a{ kao neku vrstu torture, da
je svako od nas tu upravo zbog toga da bi G17 plus mogao da radi ono
{to radi. I to je ose}anje koje je stra{no, jer njihova kadrovska politi-
ka i ovi ljudi koji se sad pojavljuju na televiziji i njihove akcije i sve
{to oni rade, ali bukvalno, to je stvarno, moram da kaèm, na istom
nivou kao bilo koji radikalski cirkus koji se pravi. To je apsolutno sve
isto. Kad su postavljali potpredsednicu vlade, onda je re~ uzeo moj
fejvorit Albijani}, koji je rekao u obja{njenju za{to je ona bila feno-
menalna ministarka poljoprivrede. On je rekao re~enicu da nikad vi-
{e traktora nije hodalo zemljom Srbijom nego danas. I onda je rekao
u stvari jednu re~enicu, to me je u stvari izbezumilo, da se telefon u
ministarstvu poljoprivrede usijao od poziva individualnih proizvo|a-
~a, odnosno, da su zvali da bi plakali za Ivanom Duli}—Markovi}, ko-
ja je oti{la sa tog mesta. Seljaci nemaju druga posla, odakle im tele- Petar
Lukovi}
fon ministarstva, hajde, prvo pod A, i da li imaju telefon da zovu? Pa
mislim, koliko je bilo poziva? Ukupno nula ili jedan.
Mislim, za{to nas vre|ate, za{to nam vre|ate inteligenciju na takav

na~in? Pa samoupravljanje je diglo ruke od toga jo{ tamo 70-ih godi-
na, od tih pri~a o narodu, o pokretima, o suzama, o zastavama, o trak-
torima, o elektrifikaciji. I dolazim do stvari koja me u stvari potresla,
potresla me jer to govori o nama. Ju~e sam video i ~uo, bila je velika
akcija Elektrodistribucije sa majicama. Molim te, daje se svakom ko
plati struju dàbe majica, na kojoj pi{e: Ja se ne pla{im mraka, jer ja
pla}am struju redovno. [ta je slede}i korak? Hajde sutra kanalizaci-
ja da pravi majice: Ja ne smrdim, jer redovno bacam |ubre. Mislim, ju-
~e zamalo {to nije do{lo do tu~e 20.000 ljudi koji ho}e da dobiju dà-
be te majice. Pa uàsno smo bedan narod, pa da mu da{ ovde da pi{e:
Ja sam konj, ja sam kreten, ja sam idiot, ja sam kanta za |ubre, ja sam
osigura~, ispalite me – prijavilo bi se 50.000 ljudi koji bi to uzeli. Uop-
{te ne moè{ da zna{ ko je lu|i, da li taj koji je to smislio, ovi s pono-
som kaù ko je smislio, direktor za PR, jebote, ko }e drugi, ili ovi ko-
ji dolaze da to uzmu. Video sam ih, jedna kaè: „Ja bih roze majicu”.
Stvarno da popizdi{. Ja nekom to da pri~am da distribucija deli maji-
ce, jo{ kao bile su zanimljive, pa su raznih boja, pa jo{ i }irilicom, jo{
su i ukrivo onako napravljene, zna{ onako manastirskim slovima. Pa
ne, stvarno, {ta ako groblje napravi: Jo{ nisam mrtav, ali sam kupio
na vreme grobno mesto. Mislim, je l’ ima kraja? Jebote, ovde je i gov-
no dàbe, ali je slatko. I znaju taj mentalitet, naravno, svi }e to dàbe,
sad kad krenu kampanje i to, zna{ {ta }e sve da se deli, kakve olovke,
kakvi kalendari, sve }e to da bude, maji~ice, nemam pojma {ta, roze
}e biti za ovu gospo|u. Odvratno mi je, odvratno mi je kad vidim ovaj
narod... jebala ga majica. Pa EPS je dràvna firma, ti i ja pla}amo to,
pa ~ekaj bre, pa mislim, zbog ~ega daje{ majicu? Kome, ima{ konku-
renciju? [ta, ako ne}e{ kod EPS-a, kod koga }e{ da bude{? Mislim, taj
narod je neobrazovan, primitivan, on se ne kupa, narod je ~esto lud,
manijakalan, ni{ta ne pamti, ne zna za koga da glasa i kad glasa uvek
glasa za pogre{no, ne ume da ~ita, voli majice. Pa taj narod je sklon da
za majicu promeni politi~ko uverenje, eto, {ta drugo da ti govorim. I
30.06.06.
drugo, mi taj narod znamo, mi smo deo tog naroda i mi smo taj narod
videli u akciji svih ovih godina, pa nije to neki narod koji je pao s Mar-
sa, pa taj narod je bio tu s nama sve ove godine, pa za koga je glasao?
Pa [e{elj, Milo{evi}, [e{elj, Milo{evi}, Ko{tunica, pa evo, glasao je.
Jesi videla kako izgleda majica? Pa, ja, kad bih je obukao, ja bih zah-
444 tevao da me streljaju, pa zamisli, nosi{ majicu na kojoj pi{e: Ne bojim
se mraka, ja redovno pla}am struju. Pa, {ta me interesuje, {ta me bo-
li dupe da li pla}a{ struju ili ne pla}a{? Uop{te me to ne interesuje,
uop{te nije moj problem. Ja znam da je strah ove zemlje uàsan, kod
gomile penzionera specijalno, to se tr~i desetog da se plati, ja kad pi-
tam {to – ma kako, ne zna{ ti... Za {ta ne znam? Hap{enje, gotovo. Jo{
kad im da{ dva odsto popusta, ako po temperaturi od sto stepeni do-
|u i plate ra~un i ne dobiju sr~ani udar, super je, veselje u po{ti, svu-
da, dva odsto je super. Pa jebote, super, ima{ majicu, puna kapa me-
sec dana slede}ih. Jo{ sad do{lo leto, fudbalsko prvenstvo, letnja {e-
ma svuda. Evo, sad ~ujem kod vas, na va{oj stanici, od sutra gotovo,
ne postoji vi{e politika, nema vi{e nikakvih emisija, ono malo {to je
bilo, kakvo god da je bilo, ujutru nema, letnja {ema u zemlji potpuno,
nema ni{ta vi{e, ne postoji. Da je film neko snimio o svim ovim ubi-
stvima u vojsci, pa bi rekao – ~ekaj bre, ovo je nemogu}e, nemogu}e
da se ljudi ubijaju ili samoubijaju ili ih neko ubija, pa nemogu}e da to
se de{ava ve} godinu, ne znam, dve godine se to de{ava. Jebem mu
mater, kao da je neka teorija zavere i kao da neki serijski ubica hoda
Srbijom pa ubija ovako. Onda ima{ obja{njenje da su svi koji do|u u
vojsku, ne znam, drogirani, iz propalih porodica, labilni, onda se mi-
nistar izvinjava, da je to izdvojeno mi{ljenje. I oni imaju kao te{ko}a
sa regrutacijom. Pa naravno da imaju te{ko}a sa regrutacijom, pa ko
je stvarno normalan da ode u vojsku? Da li jo{ uvek ima ~uvenih is-
pra}aja u vojsku? To mi je do te mere bizarno.
A kad je parlament ovakav, evo, kad ti je parlament ovakav sa njih

troje, ovako sede ovde, troje njih sede ili dvoje, bilo je trenutaka kad
njih dvoje u celoj sali sede. To je ono najvi{e zakonodavno telo, pa u~e
deca u {koli, ti vojnici u~e u vojsci, pa svi gledaju na televiziji, pa {to
bi iko imao po{tovanje prema bilo ~emu? Ti gledaj ju~e predsednika
vlade, koga pominjem u pedeset i nekom minutu razgovora, koji se
vratio iz Engleske, gde mu je ne{to re~eno, pretpostavljamo {ta mu je
re~eno sigurno i on ju~e na Kosovu izjavi da kao {to svaki Srbin zna,
Kosovo je bilo i zauvek }e biti deo Srbije. Pa nije ni bilo, a tek ne}e bi-
ti, pre }u ja da obu~em majicu Elektrodistribucije nego {to }e Kosovo
da ostane u Srbiji, eto ti, a ovo prvo je nemogu}e. Ali ta vrsta medij-
skog odu{evljenja ovom izjavom! Koliko sam ja mentalno bolestan
~ovek govori ~injenica da sam sino} gledao dva sata na javnom servi-
su specijalnu emisiju o Kosovu sa Slobodanom Samardì}em. Dakle,
ja sam prevazi{ao sve vrste mentalnih bolesti. To je neka pri~a o to-
me da se, to je zanimljivo, to je kao u Milo{evi}evo vreme, da se isti- Petar
Lukovi}
na sporo, ali sigurno probija u sve pore tog zapadnog dru{tva koje
nas mrzi i da nije istina da su Srbi nezainteresovani za sudbinu Ko-
sova, jer svaki Srbin, specijalno na Vidovdan, ose}a koliko je to bitno,
koliko je to zna~ajno. Onda pravda istorijska, me|unarodna nauka,
granice, ljudi, ne mogu, i zaspao sam posle toga, i ne ~udi me, to nije
vi{e mu~enje, to ovako kad gleda{, pita{ se – pa dokle?
Sve smo to gledali na ovaj ili onaj na~in, vi{e me uop{te ne interesu-
je da li je Kosovo, da li je Crna Gora, da li je Republika Srpska, da li je
SAO Krajina... Sve smo to gledali, isti ti ljudi, isti ti ludaci, isti ti po-
gledi prazni, potpuno ube|eni, mirni. Zna{, kad se on namr{ti, pa
po~ne da {eta glavom, tu nema teorije da se ne{to desi... Tako gleda{
pa kaè{, pa jebote bog, jebote stvarno, pa je l’ ima kraja? Gledam pro-
{le nedelje snimak, ne znam kako ja to uvek uspem da gledam, ne
znam za{to, gledao sam snimak iz Doma sindikata povodom nekog
dana za neku decu, i doveli su u Dom sindikata neku decu s Kosova.
Ti da si ~ula pesme, to su deca, {ta ja znam, deset, jedanaest,
dvanaest, trinaest, ~etrnaest godina, Ivana @igon je bila i, jebote bog,
krv, o~aj, jad, spas, noèvi, ho}e da nas kolju, kolac, sloboda... Mislim,
gleda{ onu decu, pazi, mislim, jesu oni sa Kosova i imaju sigurno uà-
sno puno iskustava i, {to bi rekli, mali su, a znaju... Ej, daj makar taj
jedan dan, daj taj jedan dan, daj, napravi neka do|e neka peva Minja
Subota, jebote, ~ak bih i njega podneo, je l’ me razume{, je l’ mora sva-
ki dan neka crnina, neke ène zabra|ene, neki ko~evi, neke slike...?
Pa {ta stvarno o~ekuje{ sutra od te dece, kad Kosovo ne bude ono {to
si mislio da }e biti? Ovi sede ovde s onim popovima, jebote, u prvim
redovima... Kad ti kaèm, sve~anije nego u manastiru u koji Ko{tuni-
ca voli da ode zbog ti{ine i zbog samoljublja i samoizolacije... Stra-
{no, stra{no, ej, leto, bre, vru}ina, treba izdràti samo to...
Mnogo stvari, moram da primetim, vi{e nije stvar ni za zezanje, pa

sve je za zajebanciju, a kad je sve, onda ni{ta nije, onda mislim stvar-
no, sve je postalo bizarno. Neka se slu{aoci Pe{~anika samo sete ono-
ga {to se de{avalo pre 21. maja u stra{nim onim, uàsnim najavama
iz vlasti kako }e Crna Gora pro}i ako, daleko bilo, a ne}e, bude izgla-
30.06.06.
sana nezavisnost i tako dalje... Ne}e, taman posla da je odmah prime
u Ujedinjene nacije, to je proces koji }e trajati godinama, po {alteri-
ma }e da se vuku, nikad ne}e u}i u OEBS pod ovim uslovima, sa ovom
Milovom vla{}u korumpiranom, nikada ne}e u}i, niko od investitora
ne}e u}i u Crnu Goru, niko im od stranih dràvnika ne}e do}i nikad.
446 Pa posle objave Ko{tuni~inih zvani~nih rezultata koji su valjda bili,
ne znam, 5, 6. juna, pa nije pro{lo tri nedelje, eto zastave Crne Gore
pred Ujedinjenim nacijama. Evo, postali su za deset dana ~lanovi
OEBS-a, pa do|o{e silni investitori... Da neko kaè sada odavde od tih
ljudi – pa dobro, malo smo preterali, mo`da smo bili malo previ{e
emocionalni, bila je neka vru}ina, da na|u neki razlog, jebiga, otkud
znam, nek’ smisle ne{to, promaja, stezala ih cipela, pojma nemam,
ne{to im se desilo, klimakterijum mu{ki... Ne, bre, ni{ta, ni{ta... Crna
Gora se pominje samo povodom jednog problema – ne}e Dinki} i dr-
àva da dozvole da ovi prevedu automobile. Bilo {ta, ali nema auto-
mobila. I sad, ne vredi ti da kaè{, pa ~ekaj, jesu ti ljudi krivi {to je do-
{lo do ove situacije? Pa svaki normalan ~ovek koji je ìveo u kakvoj
god dràvi, pa on gleda ekonomski, da kupi ne{to jeftinije. [to bi mo-
rao da kupi skuplje kad moè da kupi jeftinije? Je l’ moglo da se kupi
jeftinije? Moglo. Gde? U Crnoj Gori. Pa, kupili ljudi. Evo, zvoni tele-
fon, opet nude majice, ~ekaj....
Ja sam se mesecima pre ovih takozvanih sankcija pitao stvarno dokle

ide strpljenje Evropske unije kad je re~ o vladi Ko{tunice. Ja bih voleo
da upoznam kretena koji je osmislio takvu vrstu politike u kojoj se
njemu stalno veruje. Ti moè{ da kao predsednik vlade laè{ jedan-
put, laè{ dva puta, laè{ pet puta, laè{ dvadeset puta, pa mislim,
kad je njima pukao film, pa naravno da }e to onda sve da se zavr{i na
fudbalu, da }e da nas zajebavaju {to smo izgubili sa {est prema nula.
Kako da ti kaèm, ne postoji ni jedan drugi na~in na koji s ovom vla-
{}u moè{ razgovarati, ne postoji. Evo, neki na{ kolega u Crnoj Gori,
pre }e on dobiti vizu, crnogorsku vizu za odlazak u Evropu. Meni to
vi{e ni{ta nije jasno, svaki moj poku{aj da obezbedim vizu na jedan
normalan na~in, da ne moram da donesem pedeset i pet dokumenata
i {ta ja znam, da donesem bris svog polnog organa da vide oni da ni-
sam zaraèn da bih u{ao u njegovu zemlju, i to sva{ta treba tu, to su
potpuno ludorije. ûo sam, recimo, bila je neka pri~a da }e ne znam
koja ambasada, italijanska mislim, imali su kao nekakav program,
pojma nemam, za pomo} kao ljudima za dobijanje viza. Ja sam to ne-
{to zvao telefonom, oni su me sve lepo saslu{ali, gde bih ja i{ao, kad
bih i{ao, za{to bih i{ao, kao pitanje: „A gde idete?” A ja kaèm: „Ne
idem nigde”. „A {to }e vam viza?” „Pa {ta ako mi padne na pamet jed-
nog dana da poèlim da odem negde?” „E, pa”, kaè, „ne moète vi da
poèlite da odete negde, nego morate da imate neki konkretan povod
za{to idete negde.” I tu je odmah do{lo do, kako da ti kaèm, rascepa.
Da li oni stvarno veruju da bih ja sad u ovim godinama do{ao recimo
u Trst i po~eo u nekoj piceriji da perem sudove? Oterao sam sve u pi- Petar
Lukovi}
zdu materinu, i ambasade i zemlje i sve. Mislim, nisam kreten nego
znam ko sve dobija vizu, ljudi bliski ovoj vlasti, ljudi iz vlasti demo-
kratske, takozvane proevropske, to nema nikakav problem da dobije
vizu.
Ja sam pro{log petka napravio jednu vrstu me|unarodnog diplomat-

skog incidenta i to usred slobodarskog Zrenjanina, u kome se upravo
te ve~eri odràvao neki maturski bal. Zna{, dok smo mi na tribini raz-
govarali o promociji tolerancija razli~itosti, i na trgu su pijani matu-
ranti slavili sa nekim hevi-metal bendom koji je svirao pola Cecu, po-
la Brenu. Jedna potpuno bizarna slika. U Zrenjaninu sam prvi put vi-
deo da na nekoj tribini u~estvuje i neko iz ambasade. Bio je to neki
tre}i, ~etvrti, peti sekretar iz ameri~ke ambasade, koji je do{ao da pri-
~a o toleranciji i pomirenju u Srbiji i Vojvodini. Moè{ misliti, za tu
priliku je specijalno pripremio neki papir. Tu su, bre, bili neki ugled-
ni ljudi, ne govorim o sebi, nego profesor Perovi} iz Novog Sada, on-
da onaj filozof Alpar Lo{onc, predsednik Udruènja novinara Vojvo-
dine. I krene da pri~a ovaj sekretar ambasade, insistirao je da prvi
krene s tim papirom. Okej, ajde da ~ujemo {ta ima da kaè. I kaè on
otprilike ovako, ne karikiram, to je ta ideja, kako Vojvodina, odnosno
Srbija, odnosno Vlada Srbije, otprilike mogu svakome da posluè kao
ideal, primer sloboda, ljudskih prava, specijalno Vojvodina u kojoj se,
kaè, nalazi jedan vibrant, dajnamik sosajeti, kakav on nigde nije vi-
deo. I onda taj kaè da je Vojvodina uàsno poznata i {irom sveta i da
je svoju istoriju gradila na neverovatnim detaljima kakav je, to on ka-
è podatak da je u Vojvodini ro|en Darko Mili~i}, ko{arka{ Orlanda.
Tu se mi pogledamo, profesor Perovi} i ja, pogledamo se, mislili smo
da je to trenutak poreme}enosti kod ovog ~oveka, privremeni, da se
to ne}e ponoviti.
U slede}oj re~enici ovaj ~ovek, taj iz ameri~ke ambasade, kaè da je

Vojvodina toliko poznata i cenjena u svetu, da je ~ak i poznata i
ugledna emisija Idol, zna{ ono {to je kod nas i{lo na BK, ona emisija
gde pevaju svi oni ludaci, bezveze, ono – Amateri pevaju svom gradu,
Mikrofon je va{. U stvari, mi smo to nekad imali, Mikrofon je va{. E
30.06.06.
dakle, kaè on, kako su u ma|arskom Idolu kori{}eni vojvo|anski
motivi, neka vojvo|anska pesma. Kad jedna takva ugledna i zna~ajna
emisija, kaè on, koristi vojvo|anske motive, to nam govori kako je
Vojvodina fenomenalna, u njoj je mir, bogatstvo, manjine se slaù,
ve}ine oboàvaju manjine, svuda mir, pastorala, i sve to zahvaljuju}i
448 srpskoj vladi. Kako da ti objasnim, {to on vi{e to pri~a, u meni ne{to
raste... Pre mene su govorili ovi drugi ljudi, oni su naravno sve to pri-
metili, ali su sve to ugledni ljudi i ne}e da se zameraju. Oni su govo-
rili da se manjine u Vojvodini tretiraju kao bezbednosni faktor. Pro-
fesor Perovi} je pri~ao o kleptonacionalizmu, o potrebi da se stvara-
ju mitovi da bi se vi{e kralo. Pri~ali su sve to na jedan ugledan i nor-
malan na~in, zato {to su to takvi ljudi.
A onda sam ja stvarno osetio potrebu da ~oveku kaèm da je kreten,

sva|ao sam se sa njim dvadeset minuta. U stvari, nisam se sva|ao, jer
on nije imao {anse da se sva|a sa mnom. Da se razumemo, nije bilo
teorije da se on sva|a sa mnom, stvarno sam poludeo. Pa ~ove~e, za
koga je taj papir pisan, je l to za neke severne delove Norve{ke, ju`no
od [vedske? Kakav mir, kakva pastorala, kakav dajnamik sosajeti, je
li on pomahnitao, pa je l’ vidi gde je uop{te? A da, to je jo{ rekao, me-
diji slobodni, fantazija, to je sve boànstveno. Onda ga ovi ugledni
ljudi ube|uju {ta sve radikali rade po Vojvodini, sve mu to opisuju, i
ni{ta, ~ovek napisao papir i gotovo. I naravno, po{to sam ga izvre|ao
do mere koja je, kako da ti kaèm, bila sramna, on se pokupio i pobe-
gao. Ne moè{ da veruje{, taj ~ovek je ovde godinu i po dana! Pa da je
do{ao prekju~e, pa da kaè{ – zajebao se! Ali on je godinu i po dana ov-
de i {ta je uspeo da vidi? Nego mi ~ita neki papir koji je, kako da ti ka-
èm, propagandni papir za uvla~enje u dupe... Kao pomenuo sam Dar-
ka Mili~i}a, morate da me volite, pa vi ste divni, pametni, morate da
me volite. Perverzija je da je tog dana ameri~ki ambasador, pojma ne-
mam kako se ve} zove, Polt, jeste Polt, da je govorio potpuno druge
stvari, kritikovao je vladu i sve to. Ovog sekretara sam pitao – je l’ ra-
di u propagandnom {tabu DSS-a, ne razumem. Vibrant, dajnamik so-
sajeti u kom ljudi ho}e da se pobiju za ovih dvadeset hiljada majica, je-
bote, ho}e da se pobiju za majicu. Pa, nemojte me zajebavati, stvarno.
Kad sam pomenuo da je ovo jedna od najstra{nijih i najgorih zemalja

u Evropi, onda je taj Amerikanac ustao i rekao da ja nisam u pravu.
Ima i gorih zemalja, kao imate Irak i imate Iran, kaè on. Hvala ti, pri-
jatelju, na utehi, super ti je ta uteha, ali takva uteha se ne slaè sa pa-
pirom koji si ~itao. I onda on meni kaè: „Na~in na koji vi pljujete
vladu i mister prezidenta vlade bi u nekim zemljama bio dovoljan
razlog da odmah budete uhap{eni, ali”, kaè, „koliko ja vidim, vi ni-
ste uhap{eni”. Tad sam flipnuo, bilo bi u novinama – Petar Lukovi}
udario nogom ameri~kog diplomatu. Pazi {ta on meni kaè, da bu-
dem hepi zato {to nisam uhap{en {to sam kritikovao Ko{tunicu, i to
je po njemu mera slobode Ko{tuni~ine vlasti u Srbiji. Ja mu kaèm, i Petar
Lukovi}
ovi drugi ljudi mu kaù, ~ekaj bre, ~ove~e, pa svi smo mi ovako protiv
Milo{evi}a govorili godinama na svim ovim tribinama, koje su samo
iluzija neke slobode, to mi pri~amo dvadeset godina, pa nas niko nije
uhapsio. „Da li bi to zna~ilo”, pita ga profesor Perovi}, „da je Milo{e-
vi}eva vlast bila demokratska?” Ne, ovaj som, ni{ta. Kao, ma vi ste su-
per, moète da pri~ate, divna je ova zemlja, evo, tu kao nema milicije,
nema logora, nema batinanja, tako da treba da budemo sre}ni i pre-
sre}ni zato {to je on zaklju~io da je to sloboda. Ja sam, kao {to zna{,
u~estvovao na stotinama tribina, ali nikad nisam toliko flipnuo kao
na ovoj. Odlepio sam, jer sam prvi put video, kako da ti kaèm, ne do-
ma}eg kretena, nego me|unarodnog kretena. Jebote, kako da ti ka-
èm, me|unarodni kreten. Zna{, on je antireklama za sve {to dolazi
odatle, ~ak i [ormaz izgleda inteligentnije nego on.
Zna{ {ta? @ivi{ u jednom dru{tvu u kome su na sve strane razne vrste
doma}ih ludaka i kao da nam nije dosta svih ovih morona ovde, jo{
mi do|e na tribinu neko takav iz ameri~ke ambasade. Ma, jebi se, ma
daj, oslobodite me toga. I on je kao na na{oj strani, e, vala nije, e vala
nije, kao {to nije na na{oj strani Miroljub Albijani}. Ne mogu da bu-
dem, kako da ti kaèm, ne mogu ja da budem sa ~ovekom koji misli
da je broj traktora u zemlji mera slobode. Naprosto postoje neke gra-
nice i ne mogu ja da budem neko ko }e sad da kaè – e, sad su G17 plus
i DSS deo demokratskog bloka – e, nisu. Izvini, nisu, i uop{te, ta ideja
demokratskog bloka je potpuno imbecilna, do imbecilizma je glupa.
Svetlana Luki}:
Jesi li video sastav delegacije, koja je i{la kod Blera?
Petar Lukovi}:
Sastav delegacije je bio stra{an, Aleksandar Nikitovi}, Dragan Jo~i},
Velja Ili}, Ko{tunica...
Svetlana Luki}:
30.06.06.
Sanda Ra{kovi}-Ivi}.
Petar Lukovi}:
Da, stra{no. Po nekim modnim detaljima, kao da je Erih Honeker
{ezdeset pete godine poslao delegaciju Isto~ne Nema~ke u London. I
450 bolje bi ta delegacija izgledala. Meni su izgledali stra{no, apsolutno
vizuelno potvr|uju predstavu o ljudima iz Srbije koji, kako da kaèm,
izgledaju ~udno. Oni su ljudi od kojih se malo upla{i{. Zamisli, Velja
Ili} u Londonu! Kad sam to video, ja sam prebacio kanal, mene je bilo
sramota, da budem najiskreniji, ja sam odmah prebacio, mene je
blam. Zamisli, neko me zove i kaè: „U, jebote, jesi video?” Ja kaèm:
„Nisam”. Bolje da mu kaèm da nisam video. Video sam, naàlost
sam video. Nikitovi} onaj, prvo nikad ne zna{ ni ko je taj ~ovek, mi-
slim, ti realno ne zna{ ko je taj ~ovek, kao da ja znam ko je to, kao {to
ti zna{ ko je, otkud znam... Veliki me{tar neki koji vu~e konce, ne{to
odlu~uje o svemu. Velja Ili}, zavr{ili smo pri~u, dovoljno je samo – Ve-
lja Ili}. Velja Ili} }e jednog dana u}i u re~nik Srbije kao poseban po-
jam – on radi, on misli kao Velja Ili}, to }e generacije da govore, to }e
biti simbol ne~ega. Jo~i}, jebo te bog, on je izgledao kao da bi uhapsio
Blera na mestu, tako je bio dinami~an. Pazi, Vuksanovi}, ne, ali pazi,
ja imam utisak da je bio zapanjen da postoji London i kako to tolike
ku}e velike. Mo`da je pomislio u jednom trenutku – mo`da ne bi bilo
lo{e da budem gradona~elnik Londona, mo`da bih ovde uspeo, ako
ve} u Beogradu nisam.
Sanda Ra{kovi}-Ivi} koju je slu{aoci Pe{~anika trebalo da vide kad je

u Beogradu bio general [ura i tog trenutka sam, to stalno govorim,
znao da je Kosovo definitivno izgubljeno, tog sekunda zna{ da je Ko-
sovo izubljeno. Za{to? E, zato {to se Sanda Ra{kovi}-Ivi} tog dana po-
javila na razgovorima, pazi kao, pojavila se sa generalom [urom, u
~emu? U duga~koj haljini bez rukava prepunoj ìrafa. Imao si redove
ìrafa koje gledaju udesno, pijane ìrafe gledaju udesno, onda malo
ispod grudi neke ìrafe gledaju ulevo i dole sve ìrafe u raznim poza-
ma, duga~ka onako haljina. Za svadbu kafansku, onako neverovatno,
usko onako, vidi se malo ono nabijeno, volimo mi to, fino... Ona njena
kosa kao Barbika neka, pedeset osma godina... Pa ne, zamisli samo,
molim te, evo, zamisli da si ti veliki {ef neke velike sile i do|e ti San-
da Ra{kovi} u ìrafama, koja govori o ljudskim pravima Srba na
Kosovu.
Svetlana Luki}:
Bio je ovo Petar Lukovi}. Petar Lukovi} je u pravu kada kaè da nema
logike da se prave letnje {eme, i to u ovakvoj zemlji. Mi nemamo dru-
go opravdanje osim – da nema ove letnje pauze, nije sigurno da bismo
preìvele, tako da nam je potrebno vreme da se malo regeneri{emo.
Vama hvala na razumevanju, ako ga imate, ako ga nemate, onda ni-
{ta. I od jednih i od drugih zahtevam da mi ~uvate Srbiju, makar u iz-
menjenim granicama, dok se ne vratim po~etkom septembra. Zna~i,
po~etkom septembra ponovo Pe{~anik. Pozdravljaju vas Svetlana Vu-
kovi} i Svetlana Luki}.

Pescanik FM 06

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pescanik FM 06

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MALI PRETIS LONAC

Volim da odem i na Exit i u Gu~u i sve to je moja Srbija...

Da li vi znate nekog Bertranda Rasela, koji }e u Pan~evu

Vertikalno povezivanje Lipljana direktno sa Beogradom -

Goran Svilanovi}, iz Pakta za stabilnost

A nepristrasni arbitar u ovim postupcima }e biti sud, tj. ministar

Demokratska stranka Srbije je poku{ala da na brzinu nametne i om-

Ako sa ovakvim inovacijama nastavi, ministar finansija, posle pada

{titi, i ako stalno pretite, morate na kraju da ispunite tu pretnju, ina-

O~igledno je da je jedini politi~ar u Srbiji kojem je iskreno stalo do te

Postoji ne{to {to zovem urbanim legendama. Prva urbana legenda je

Ja sam imao `ivotnu privilegiju da uspostavim diplomatske odnose

ci predsedavanja Evropskom unijom.

Nemci predsedavaju Evropskom unijom u prvoj polovini 2007. Refe-

{tolj, to je taj konstantni strah od radikalizacije Srbije, od toga da }e

Mi imamo politi~ku scenu koja je prili~no jasno definisana. Sve {to

uvek freneti~no i ludo, mislim da to polako po~inje da se topi.

Ovaj na{ svet je toliko dugo bolestan, da ne mo`ete od njega da o~e-

To sa Evropskom unijom je jedna od najgorih dilema ovde, iz veoma

Taj status kvo odgovara svima redom, najbolje se to vidi na primeru

Ne tretiram dijasporu kao biblijski pojam prognanika, nego ka`em –

I to nipoda{tavanje mi{ljenja u~esnika Pe{~anika, oni ho}e da nas

Sada se trguje akcijama „Novosti” i svi sudovi su rekli da mo`e da se

Zna{, bojim se da }e neki ljudi iz sada{nje vlasti, ako se na izborima

Poku{avamo da radimo neku analizu koliko Srbiju ko{ta ovakav sta-

[ta ima premijer da tra`i u biznisu, u poslovnim odnosima? Razu-

Ideja je bila da se napravi velika regionalna kompanija koja bi gleda-

Najnoviji slu~aj sa „Merkatorom” izvorno je nastao u Sloveniji. Pro-

Ja sam ju~e razgovarao sa mnogim ljudima u Sloveniji i prva re~eni-

Koliko vidim, Mi{kovi} nema ambiciju da napravi politi~ku stranku.

Mi imamo taj Zakon o investicionim fondovima, koji ~eka na usvaja-

Smeta mi vra}anje na predstave iz Milo{evi}evog vremena, stra{no

U ovu zemlju dolaze razni ljudi iz sveta, va`ni politi~ari iz Brisela,

^itam ove, naravno, iz nedelje u nedelju kolumniste u Danasu i ju~e

Razumete, vi ste imali period zabavljanja naroda otvaranjem afera

Znate, negde u mojoj mladosti bilo je jako popularno, to je bilo vreme

Pazite, ova farsa: ima Mladi}a, nema Mladi}a, uhapsi}emo Mladi}a,

Gledam i ovo sad, potpuno je li~na pri~a, meni je neobi~no va`na.

Ne{to nam nedostaje, neki ose}aj empatije, neki ose}aj razumevanja

Pregovori u Be~u su zaglavili, naravno da su zaglavili. Ja prosto

Naravno, odmah se pojavio ministar pravde i rekao da su svi gra|ani

Truli}emo, truli}emo, naprosto trulimo. Ja naravno ne znam na {ta }e

Mo`da bi mogli da pri~ate sa mojim mladim kolegom koji muku mu-

Da li se ovde okupaciona vlada Milana Nedi}a vidi kao pa-

Je l’ te tu~e policija? Ne. Je l’ te tukla pod Milo{evi}em? Da.

Vesna Raki}-Vodineli}, iz Instituta za uporedno pravo,

Predsednik dr`ave Tadi} je jednom iza{ao na neki nasip i pozvao gra-

Ka`u da je Kafkinog Posejdona stra{no nerviralo {to su ga zami{lja-

Mo`da je razlog {to nam se predsednik vlade nije obratio za pomo} u

U Dinki}evoj optu`nici postoji zanimljiv dodatak. Obave{teni smo ko

Ministar pravde Stojkovi} nastavlja da se veseli svaki put kada mu

U prvih pola sata Pe{~anika slu{ate {ta se sino} doga|alo u Paviljo-

Ako se pogledaju pojedina~ne odredbe ovoga zakona, vide}e se da ne-

[to se ti~e pravnog polo`aja crkava i verskih zajednica, tu je zaista

Znate, imunitet se daje da bi se neko za{titio u vr{enju politi~kih pra-

I najzad, ono {to je tu najstra{nije, vide}ete jedan akt koji je duboko

Crkvi je ponu|eno ne{to na {ta se i mrtav sme{i: novac i mo}. Ina~e,

Se}ate li se onog snimka koji prikazuje {ta se dogodilo u Privinoj gla-

Posmatrati novinare koji intervjui{u pojedine sve{tenike ve} postaje

A onda mo`emo postaviti pitanje {ta Srpska pravoslavna crkva ho}e,

U nastavku Pe{~anika slu{ate Dragoljuba Sto{i}a, predsednika Uni-

„Verujemo da }ete se slo`iti sa na{im mi{ljenjem da ovakvi naciona-

Da, i to mi je palo na pamet, kada je trebalo da do|u na vlast, onda je

Najvi{e me nervira nemo}, to {to sam ja besan, mo`da sam ja tako