UVOD

Na dubini od petnaest hiljada stopa debeo sloj mulja na dnu beivotnog

mora bio je proaran jamama i izgledao uperast kao da je prekriven dlakom
neke atrofirane ivotinje. Odjednom, mulj poe da se uzdie. Trenutak potom
on se raspri i preobrazi u taman oblak koji kulja nagore, trnui usput
zvezdane takice planktona, koje su vrvele povrh prozranog crnog zida.
Naborane litice ostadoe ogoljene. Svetlucajui poput smeeg elatina i
bljujui ogromne mehurove vazduha masa zatim pokulja navie, beskrajno se
ravajui poput grana stoletnog bora. Pena se raspri, a magme, koja je sijala
tamnim sjajem, nestade. Nakon toga, jedino je jo ogromni stub pare zaparao
morski sneg, kovitlajui se uvis dok se nije beumno rasuo. Ali stub je iezao
meu velikim molekulima vode u trenutku kada je dotakao udaljenu povrinu
mora.
U tom asu, na oko dve nautike milje odatle, putniki teretnjak plovio je
prema Jokohami; putnici i posada za trenutak su izgubili orijentaciju i osetili
neoekivano kripanje i ljuljanje brodskog trupa. Slaba, ali iznenadna
promena boje koja se odigrala na povrini mora i jato delfina koje je
pometeno iskakalo iz vode upozorili su drugog oficira na komandnom mostu,
ali on to nije smatrao dovoljno vrednim da bude uneto u brodski dnevnik.
Julsko sunce sijalo je na nebu poput otopljene ive.

U meuvremenu se nevidljivo pulsiranje mora ve pretvorilo u ogromni
plimski talas koji je kroz vodu hrlio ka kopnu neverovatnom brzinom od 480
milja na as.
PROGRAMSKA KARTICA BR. 1
U kojoj je re o elektronskom kompjuteru kao maini koja misli. Maine su
u stanju da misle, ali ne i da postavljaju probleme. Da bi mislile moraju se
snabdeti problemskim programom ispisanim na jeziku maine, to jest,
programskom karticom.

1.
"Kako napreduje sastanak?" upita Tanomogi, moj pomonik, kada uoh.
Podeavao je memorijsku jedinicu i netremice zurio u monitor. Oigledno sam
izgledao potiteno poto je on, i ne saekavi odgovor, odbacio pomagala i
uzdahnuo.
"Ne bacaj stvari unaokolo."
Tanomogi se nevoljko sae i pokupi pomagala, iskezivi vilicu i mlitavo
odmahnuvi rukom. "Za boga miloga, kada emo prionuti na posao?"
"Kada bih to samo znao."
I sam sam bio ljut, tako da je tue ravo raspoloenje samo pogoravalo
moje sopstveno. Skidoh kaput i bacih ga na kontrolnu tablu. Uinilo mi se da
je maina poela da radi sama od sebe. To se, naravno, nije moglo dogoditi;
samo mi se priinilo. Ali u tom trenutku kao da mi se javila zapanjujua ideja.
Zbunjen, pokuah da je dokuim, ali bilo je prekasno. Do avola, a ve sam je
imao!
"Postoji li alternativan plan?"
"Odakle bi postojao?"
Trenutak potom, Tanomogi blago ree: "Idem na as dole. Odmah se
vraam."
"U redu. Ionako nemamo ta da radimo."
Sedoh na stolicu i zatvorih oi. Mogao sam da ujem bat Tanomogijevih
sandala koji se gubio u daljini. Pitao sam se zato su svi mladi japanski
istraivai voleli da nose drvene sandale. udan obiaj. Koraci su se sve bre
udaljavali.
Kada otvorih oi, etiri albuma, koja su stajala jedan uz drugoga na polici,
uinila su mi se izuzetno znaajnim. U njima su se nalazili iseci lanaka o
maini za predvianje, tampani tokom tri godine od zavretka Moskve I. Oni
su utrli put koji sam prevalio. A na zavretku poslednje strane, ak je i taj put
poinjao da nestaje.

2.
Bilo je ironije u tome to je prva stranica albuma poinjala reenicom
naunika koji se okrenuo protiv nas.
"Strunjaci, otvorite oi!" napisao je, zapoinjui lanak kao da je on sam
izumeo predvidaa. "H. D. Velsov Vremeplov predstavljao je ipak samo
deju igru poto je bio u stanju da ovlada protokom vremena jedino na taj
nain to e ga prevesti u prostornom smislu, iako je govorio o tome kao o
putovanju, kroz vreme. Bakterije vidimo kroz mikroskop, dakle posredno. Pa
ipak, bilo bi pogreno tvrditi da ih uopte ne vidimo samo zato to su
nevidljive golom oku. Na isti nain smo videli i budunost pomou predviaa
Moskve I. Vremeplov je napokon postao stvarnost. Sada se nalazimo na novoj
prekretnici u istoriji civilizacije."
Pa, pretpostavljam da to moe i tako da se kae. Ali tvrdnja je svakako bila
preterana. Po mom miljenju kritiar nije uopte video budunost, ve je samo
gledao neki nedosledan urnal.
Film u predvidau Moskva I poinjao je ovako: prvo se pojavila velika
otvorena aka i sat koji je pokazivao tano podne. U isto vreme se i na
televizoru videla ista scena. aka treba da se zatvori onog trenutka kada
kazaljka na satu oznai jedan sat. Jedan tehniar okree vremenski brojanik
na kontrolnoj tabli, i ve je jedan sat; vrsto se zatvorila samo aka na
televizijskom ekranu, dok je druga aka ostala otvorena.
Kasnije je izveden slian dokaz. Na iznenadni znak jedna mala, uspavana
ptica, prikazana na ekranu, odlee u budunost, dok ptica u sadanjosti ostaje
nepokretna; na drugi odreeni znak aa iz ruke pada na pod i razbija se.
Naravno, prirodno je ispoljiti iznenaenje kada su u pitanju ovakvi
eksperimenti. Prvi put sam ak i ja bio zbunjen. Ali problem je u neem
drugom. Tri godine kasnije, u etvrtom albumu mogla se proitati ovakva
pria.
Kritiar je potpuno promenio svoj stav. "Uistinu, smatram da je
predskazivanje nemogue u ovom svetu. Pretpostavimo, za trenutak, da smo
predvideli kako e jedan odreeni ovek upasti u rupu za jedan sat. Koja e
budala, svesna predskazanja, ikada postupiti na taj nain? Takav jedan
lakoveran kreten bio bi podloan bilo kakvoj sugestiji. Nije u pitanju
predvianje, ve jednostavno sugestivnost. Nazovimo predmet sugestivnom
mainom i zanemarimo predvianje."
Dobro, samo vi to nazovite kako vam drago. Ali, promena stava svakako
nije bila ograniena samo na ovu kritiku, ona je bila tipina za sve. Svi su
odmah promenili miljenje i od tada su se ophodili prema meni kao prema
nekoj opasnoj osobi.

3.
Na drugoj strani albuma pojavila se moja slika na kojoj se jo osmehujem.
Ispod slike usledio je lanak sa mojom izjavom datom u intervjuu o Moskvi I:
"Naravno, nema nikakve sumnje da je maina verodostojna",
profesionalno pribrano izjavio je profesor Katsumi sa Instituta za
Kompjutersku Tehniku. "Teorijski govorei, jedan ovakav izum sasvim je
mogu. Ali ne mogu da verujem da postoji bilo kakva bitna razlika izmeu
starog elektronskog kompjutera i Moskve I."
To je bila la. Jednostavno sam pozeleneo od zavisti. Poto sam davao
prilino strune odgovore, jedan iznervirani reporter otiao je tako daleko da
se obrecnuo: "Da li to znai, profesore, da biste bili u stanju da smesta
konstruiete jednu takvu mainu?"
"Pa... bio bih... kada bih imao vremena i novca." U izvesnoj meri sam tako i
mislio. "Uopteno govorei, po svojoj prirodi elektronski kompjuter poseduje
sposobnost da vri predvianja. Problem je pre u tehnici rukovanja nego u
samoj maini. Tekoa je u programiranju - to jest, u prenoenju problema na
jezik razumljiv maini. Do sada su ljudi morali da opsluuju kompjutere. A
Moskva I oito je dostigla nivo u kome je u stanju da se sama programira."
"Da li biste onda bili tako ljubazni da nam kaete ta mislite, kakve
nesluene mogunosti oekuju ovu mainu u budunosti?"
"Hm... Uopteno govorei, to je projekcija predvianja u budunost vea,
tim je ona manje pouzdana. Kao to se videlo na filmu, domet predvianja je
zauujue ogranien. ak i dete u jaslicama zna da e se aa razbiti ako je
ispusti, tako da to ne mora da mu saopti nikakav predvia. Moe se
razmiljati o mnogim nainima poduavanja, ali smatram da treba biti
obariv i ne oekivati isuvie."
Pa ipak, sudei prema mojim najskrovitijim mislima, zapravo sam
ispoljavao silnu ljubomoru koja me je izjedala. to due budem oklevao tim u
vie izgubiti. Neu se smiriti ako ne pokuam da konstruiem takvu mainu
sopstvenim rukama. Odmah sam se dao na posao, pokuavajui da nagovorim
dva ili tri poznanika, ukljuujui tu i direktora Instituta, da mi pomognu. Ali
svi su ispoljili samo radoznalost za projekat. Veoma su me naljutile rei
izvesnog romanopisca koji mi se pridruio, s obrazloenjem da deli moje
miljenje. (Naravno, on nije znao o emu govori, ali, nita se ne priinjava tako
verovatno kao glupost):
"Moda je", rekao je on, "prirodno da samo komunisti, koji pokuavaju da
sve uklope u unapred zadat oblik, treba da imaju budunost koju moe da
predvidi maina. Pa ipak, za one od nas koji stvaraju svoju budunost kroz
vebu slobodne volje, takvo je predvianje, bez sumnje, od male koristi. ak i
ako neko insistira da je projektuje, nije li to prozirno u istoj meri kao i staklo?
Vie od svega se bojim da verovanje u predvianje ne prouzrokuje paralizu
oseaja za moral."

Nedugo potom prilika mi se ukazala. Otvorio sam drugi album. Tu je
Moskva I ve poela da pokazuje ire mogunosti, ega sam se potajno i plaio.
Ne samo da sve nije bilo san, sve je izgledalo odve stvarno. Jedno za drugim,
brzo su se nizala dosadna materijalistika predvianja. Prvo je usledila
neverovatno tana vremenska prognoza, a zatim predvianja na polju
industrijskih finansija.
Moja nedoumica oko vremena izmie saetoj definiciji. Odjednom je
maina bila kadra da prui podatke o godinjoj kvoti pirina. Poto nisam
mogao da znam da li e to vaiti i za sledeih pola godine, nastavio sam.
Predvidela je: predraune optenacionalne banke za prvi kvartal, zatim broj
nesakupljivih priznanica za jedan mesec, pa prou robe u pojedinim
odeljenjima robnih kua, listu cena u maloprodaji za sledei mesec u Nagoja
Sitiju, i oekivani obim rezervi u tokijskoj luci. Predrauni su najavljivani
jedan za drugim. Nisam mogao, a da se ne naem u udu kada su poeli da se
pokazuju mnogo taniji nego to bih predvideo ukoliko bih uzeo u obzir
uobiajenu marginu greaka. Izvetaj koji je usledio na kraju ove serije
predvianja bio je zaista bezobrazan:
"Moskva I je u stanju da predvidi procenat industrijskih zaliha kao i
indeks cena zaliha u Japanu. Ali budui da bi to ona uinila po cenu
finansijskog haosa, odustaemo. elimo samo pravedno nadmetanje."
Opta zapanjenost dostigla je vrhunac. ak su se i novine uzdrale od
nepotrebne kritike. Oito je bilo da su i neke druge zemlje primile slina
predvianja, ali nisu dale ni glasa od sebe. Poniavajua tiina se nastavljala.
Pa ipak, to nije znailo da su stvari stajale u mestu. Na zahtev saveta finansija
japanska vlada postepeno je poela da se interesuje za celu stvar.
Najpre je oformljena sekcija zaduena za razvoj maine za predvianje kao
odeljenje pri Institutu za Kompjutersku Tehniku, IKT, kako smo ga skraeno
zvali. Za efa sam naimenovan ja. To je izgledalo najprilinije, poto sam bio
jedina osoba u Japanu koja je posedovala specijalizaciju na polju
programiranja. I tako je na kraju ispalo upravo onako kako sam i oekivao:
doao sam u priliku da se potpuno posvetim istraivanju maine za
predvianje.

ALBUM BR. III

Kao to je i obeala, Moskva I je i dalje utala. Tanomogi se neprilino
ponaao, ali je bio veoma sposoban pomonik. Na posao je dobro napredovao
i u jesen druge godine bio je gotovo priveden kraju. Tada smo ve bili u stanju
da prikaemo razbijanje ae u televizijskoj budunosti. (Predvianje
prirodnih pojava bilo je relativno lako postii.) Sa svakim prikazivanjem
nekog jednostavnog eksperimenta, rasla je slava maine, a i moja - kao i
oekivanja javnosti. Bez sumnje neki se jo seaju vremena kada smo bili blizu
toga da predviamo ishode konjskih trka. Svi umeani u taj posao uzbudili su
se na pomisao da e izgubiti novac ako doe do predvianja, i u poslednjem
asu su predloili da odustanemo. U to vreme bio sam ushien uspehom,
smatrajui ovo za dokaz moi maine; ali kada sada o tome razmiljam, ishod
ovog poduhvata bio je moda zloslutan, jer uskoro smo postali ozloglaeni. (Ne
znam koliko nosaa podupire svet, ali bar tri su tupavost, neznanje i glupost.)
U to vreme sam jo doivljavao uspon i mnogo sam jo toga oekivao. Divna je
bila popularnost koju sam uivao, naroito meu decom. Postao sam slavan, i
esto se pojavljivao u trobojnim stripovima praen robotom i u pozadini sa
zgradom IKT-a gde mi se nalazio glavni tab. Stvarna maina zauzimala je
720 kvadratnih stopa i sastojala se od redova velikih gvozdenih kutija sloenih
u obliku slova E; meutim, u stripovima mainu je, naravno, morao da
predstavlja robot. Predvieo sam sve budunosti i rasterivao negativce na sve
strane.
Maina se vremenom pokazala potpuno funkcionalnom, i ja odluih da se
posvetim njenom obuavanju i upuivanju. ovek obdaren mozgom, ali bez
obrazovanja ili iskustva, sasvim je beskoristan. Iskustvo proiruje cerebralnu
aktivnost. Ali poto maina ne bi mogla da radi sama od sebe, mi ljudi
moramo da postanemo njene ruke i noge i da joj spolja donosimo podatke. To
je predstavljalo dosadno dirinenje na koje je odlazilo dosta novca i truda.
(Naravno, postalo je neminovno da podaci budu ekonomskog karaktera s
obzirom na prirodu Instituta i psiholoki uticaj predvidanja Moskve I.)
Maina je posedovala gotovo neogranien kapacitet. Kada se jednom
snabde podacima, bila je kadra da ih na odgovarajui nain obradi sama od
sebe i da uskladiti sva obavetenja za buduu upotrebu. U meuvremenu, ako
se neki odeljak zasitio podacima, zasvetleo bi signal na tom delu, nakon ega je
sama maina bila u stanju da priredi novi programski plan.
Jednog dana se pojavio prvi takav signal. To je znailo da je maina
shvatila sve funkcionalne odnose prirodnih pojava koje su se mogle predstaviti
krivuljom. Odmah sam izvrio test. Pustio sam na TV ekran snimak nekoliko
zrna pasulja koje sam drao u vodi; odmah se video izdanak pribline duine
od tri palca koju je trebalo da dostigne tek za etiri dana. Posle toga maina se
brzo razvijala. U znak seanja na taj dan, formalno sam je nazvao IKT I.
Ovim zavravam III i prelazim na IV album. Tu sledi iznenadni obrt
dogaaja.

4.
Dogovarali smo se kako da na velianstven nain proslavimo raanje
maine za predvianje. Tragali smo na sve strane za neim to bi bilo
najpogodnije za nae prvo predvianje. U tu svrhu obrazovan je komitet, a
novine su iekivale nau odluku. Pod takvim okolnostima neoekivano je
najavljen zavretak Moskve II.
Ta vest nam je zadala neprijatan udarac. Rano tog jutra pozvali su nas
novinari.
"Da li ste uli ta predvida Moskva II? Tvrdi da e prvo komunistiko
drutvo postati stvarnost za trideset i dve godine, kao i da e do 2050. propasti
i poslednje kapitalistiko drutvo. ta vi o tome mislite, profesore?"
Prasnuo sam u smeh i protiv svoje volje. Ali kada sam razmislio o tome,
uvideo sam da to nije nimalo smeno. Naprotiv, nikada ranije nisam uo priu
pogodniju da izazove teko varenje.
I u Institutu se najvie razgovaralo o Moskvi II.
Obeshrabrilo me je predoseanje da e se dogoditi neto neprijatno.
Mladi istraivai su meusobno razgovarali.
"Slaem se, i to je maina za predvianje, ali nema vie nita novo da
kae."
"Zato? Moda je predvidanje tano."
"Kladim se da je nameteno."
"I ja to mislim. To je smeno. Zato bi se u budunosti moralo iveti prema
nekoj filozofiji, za boga miloga?"
"Glupo je ovde ideoloki se nadmudrivati. Problem je samo u prelaenju iz
jedne drave, u kojoj su sredstva za proizvodnju privatna, u drugu, gde ona to
nisu."
"Da li bespogovorno tvrdi da je takvu dravu mogue stvoriti jedino u
komunizmu?"
"Kojeta! Pa, to je komunizam."
"Da, i zato tvrdim da u tome nema niega novog."
"Ti to uopte ne razume."
"Ono to nazivamo ideologijom samo je sredstvo pomou koga upoznajemo
stvarnost, zar ne? A postoji razlika izmeu sredstva i stvarnosti."
"Oh? Pa ta je u tome novo?"
Zatim su se okupili u mojoj kancelariji. eleli su da znaju moe li maina
da predvidi tako neto.
"Pa, mogli bismo nadmudriti Kosigina predvidevi koji e mu prednji zub
prvi ispasti", veselo predloih.
Avaj, niko se nije nasmejao.
Sledeeg dana do nas je stigao odjek koji je ovo predvianje izazvalo u
Americi. "Predvianje i proricanje su dve sasvim razliite stvari. Kao prvo,
samo ono to se bazira na moralnim osnovama zasluuje pravo da se nazove
predvianjem. Poveravanje takve moi maini predstavlja puko poricanje
ljudskog roda. Ovde u Americi maina za predvianje bila je ve usavrena ali
mi smo se povinovali glasu savesti i izbegli smo njenu primenu u politike
svrhe. Sadanji kurs Sovjetskog Saveza sastoji se u pokuaju da ugrozi
ovekovu slobodu i internacionalno prijateljstvo izdajui sopstvene zahteve za
miroljubivu koegzistenciju. Smatramo da predvianja Moskve II
predstavljaju nasilje nad sveu; savetujemo da se ona napuste i opozovu. U
sluaju da na izvetaj ne bude uzet u obzir, spremni smo da uputimo peticiju
Ujedinjenim Nacijama." (Iz izjave dravnog sekretara Stroma.)
Postojao je jak razlog to je ovaj nepokolebljiv stav amerikih saveznika
trebalo da utie na na rad. Dolo je do onog od ega smo strahovali. Oko tri
sata primili smo iz uprave Instituta saoptenje o reorganizovanju komiteta za
programiranje i o hitnom sastanku novih lanova. Biro za statistiku zauzeo je
krajnje arbitrarski stav. Sa izuzetkom upravnika Instituta i mene, uklonjeni
su gotovo svi tehniari koji su radili na projektu, a osoblje je zamenjeno i broj
mu je umanjen.
Kao i obino, sastali smo se na drugom spratu glavne zgrade, ali atmosfera
je bila potpuno drugaija od one koja je vladala na skupovima odranim pre
ovoga, na kojima smo se bezazleno alili navodei, na primer, ta bi se sve
dogodilo kada bismo mladencima predvideli dan razvoda. Prvi je ustao i
oslovio nas Tomojasu, slubenik iz Statistikog Ureda koji je zastupao vladu.
"Sadani komitet je nasledio preanji naziv, ali morate imati u vidu da on
sada predstavlja neto sasvim drugo. To je jednoglasna odluka ministarskog
kabineta koji je zaduen da razmotri dosadanje razdoblje istraivanja i da
ubudue, zajedno sa komitetom, donosi odluke vezane za organizaciju
programa. Ovo znai da maina za predvianje nee smeti da dela bez dozvole
komiteta. Njeno nezavisno funkcionisanje bie potovano u pogledu
istraivanja, ali budui da ulazimo u fazu praktine primene, vano je
precizno odrediti odgovornost. Od sada emo odravati iskljuivo zatvorene
sastanke. Moram vas zamoliti da se strogo pridravate ovog pravila."
Tada se podie jedan suvonjav novajlija. Imao je neki neodreeni,
pretenciozan in. Oito je bio privatni sekretar nekog ministra. Nervozno je
drao savijene svoje dugake, tanke prste.
"Amerikanci oigledno misle da su Rusi politiki zainteresovani za Moskvu
II. Moskva I je pobudila nau radoznalost, tako da smo zbog suparnitva bili
primorani da i sami konstruiemo mainu za predvianje. Upravo smo to i
uinili. (Zato gledaju u mene?) Zatim, kada je ve izgledalo da smo stvarno
dostigli stepen praktine primene, Rusi su odmah svoju mainu iskoristili u
politike svrhe. Tako smo i mi postali nervozni to ne vrimo politika
predvianja. Dozvolite da ovo kaem i na drugi nain; to bi znailo kao da
smo sami pozvali predviaa - pijuna. Razmislite malo o tome. Ne smemo
dozvoliti da omakom dospemo u nepriliku. Zahtevam da to imate na umu."
Zatraio sam re. Upravnik Instituta me zabrinuto pogleda krajikom oka.
"Pa, ta e biti sa planovima programa na kojima su lanovi do sada radili?
Naravno, pretpostavljam da emo nastaviti rad na njima."
"Kakvi su to planovi?" povika suvonjav momak, zagledajui u
Tomojasijeve hartije.
"Postojala su moda tri", ree Tomojasu, urno prelistavajui papire i
pokazujui mu ih.
"Uopte ih nije bilo tri", ponovo se umeah. "Plan I je jasno preciziran. Re
je o brzini mehanizacije i uzajamne zavisnosti izmeu plata i vrednosti
privrednih artikala. Ali nismo odluili koju fabriku da uzmemo kao model."
"Samo trenutak, profesore", upade Tomojasu. "Pravo odluivanja prelo
je sa ovog skupa na komitet. Sve to je do sada uraeno vie ne vai."
"Ali, shvatate, ti planovi su ve privedeni kraju."
"To nije dobro", ree mrav momak, skupivi usne i nasmeivi se. "Oni su
krajnje nepodesni. Isuvie su proeti politikom. Siguran sam da razumete."
Drugi lanovi komiteta takoe se nasmejae. Meni nije bilo jasno ta je tu
smeno. U stvari, proelo me je oseanje straha.
"Ne razumem. To je potpuno isto kao i priznavanje pobede Moskve II, zar
ne?"
"Ajde, ajde. To oni ele da mi mislimo. Morate biti paljivi. Stvarno!"
Svi prisutni ponovo prasnue u smeh. Kakav glupav komitet. ak vie
nisam ni oseao da predstavljam opoziciju. Nisam ba naroito voleo politiku.
Ali ako Plan I nije dolazio u obzir, trebalo bi da napravimo alternativan.
"Pa, hoemo li onda da predemo na Plan II: kakva e biti situacija sa
zaposlenou za pet godina ako nastavimo da uskraujemo kredite ovakvom
stopom."
"Mislim da ni to ne valja", ree trkljavko, prelazei pogledom preko
drugih lanova kao da trai njihovu saglasnost.
"Ako emo ve o tome, onda je sve u vezi sa politikom."
"Hm. Pitam se."
"Navedite mi neto to nije."
"Voleo bih da ujem vae miljenje, profesore. To je napokon vaa
specijalnost."
"Plan III: inilac pobude u sledeim optim izborima."
"Besmislica! To je najneprihvatljivije od svega do sada."
"Uzgred budi reeno", po prvi put nesigurno upade jedan od lanova
komiteta, "uopte nisam ubeen. Po svemu sudei vi pravite razliku izmeu
sluaja za koji vam je poznato predvianje i onoga za koji nije. Ako doe do
predvianja i ako se ono objavi, zar to nee uticati na budunost?"
"Stotinu puta sam to ve objasnio prethodnom komitetu."
Oito sam osorno odgovorio, tako da je Tomojasu pourio da objasni u
emu je stvar. "Ako, na primer, neko u takvom sluaju preduzme korake na
osnovu poznatog predvianja, mora se izvriti novo. To je onda drugo
predvianje. Ako se i to objavi, mora se izvriti tree. I tako u beskonanost.
Poslednje predvianje je ono koje nazivamo predvianjem od maksimalne
vrednosti. Trebalo bi da shvatite da mi pravimo razliku izmeu prvog
predvianja i konanog predvianja."
"Impresivno, na sve ste valjano mislili", ree jedan glupi lan komiteta,
klimnuvi mi glavom u znak divljenja.
"Sluaj, Katsumi", promrmlja upravnik Instituta umirujuim glasom, "zar
ne postoji neki podesniji problem, neto u vezi sa prirodnim pojavama?"
"Ako elite prognozu vremena, moete je dobiti u meteorolokom zavodu.
Nita lake nego prikaiti njihov raunar za nau mainu."
"Moda neto sloenije..."
utao sam; nisam mogao da dozvolim takav kompromis. Prokletstvo, neka
se pravdaju Tanomogiju i drugima. Kako bih mogao da objavim da su podaci
koje smo skupljali tokom poslednjih pola godine sada nekorisni? To pitanje
nije bilo u vezi ni sa prirodnim ni sa drutvenim pojavama, ali ta da radimo
sa kapacitetom maine za predvianje kada smo ve dovde doli.

Sastanak je bio odloen za jedan dan uz dogovor da bi ja trebalo da
izmislim neki novi plan do sledeeg susreta, u svetlosti miljenja koja su bila
iznesena. Ubudue smo se okupljali svake druge nedelje, ali svakog puta
poseenost je opadala, tako da nas je etvrti put ostalo svega trojica:
Tomojasu, ja i mravko. Sa svima kojima nisu dojadili ovi dosadni sastanci i
njihova vena naelna pitanja mora da neto nije bilo u redu.
Od samog poetka Tanomogi je zauzeo sasvim antagonistiki stav prema
nainu na koji su se odvijali sastanci. Uostalom, nedolaenje ni do kakvog
zakljuka predstavljalo je za komitet vid bekstva koji je proisticao iz
prekomerne elje njegovih lanova da po svaku cenu izbegnu sve nesuglasice.
estoko smo se raspravljali oko toga, ali smo ipak uspeli da sauvamo ponos
strunjaka tako da sam rad nije nita trpeo. Oajniki smo naprezali umove
da pripremimo program koji bi zadovoljio komitet. Koliko smo samo besanih
noi proveli uoi svakog sastanka.
to smo, meutim, vie radili, sve vie smo i uviali da ima vrlo malo oblasti
koje nisu povezane sa politikom. Ako bismo, na primer, pokuali da
predvidimo obim obradive zemlje, onda bi se u to upleo problem
specijalizacije klase zemljoradnika. Ukoliko bismo pokuali da istraimo
irenje potpuno asfaltirane putne mree u razdoblju od nekoliko narednih
godina, onda bismo se nali pred raskolima nacionalnog budeta. Nema
nikakve svrhe navoditi sve primere, ali svaki predlog izloen na nekom od
dvanaest sastanaka komiteta bio je odbijen.
Meni se sve to potpuno smuilo. Oseao sam se kao u paukovoj mrei: to
smo se vie upirali da izbegnemo politiku, to smo se sve ee uplitali u nju.
Nisam imao posebnu nameru da se pomirim sa Tanomogijem, ali ve je dolo
vreme da se zauzme neki odluniji stav.
Imajui to na umu, hotimice sam otiao na sledei sastanak bez ikakvog
plana. Naravno, nisam zaboravio da bocnem Tanomogija.
"Dozvoli da te podsetim da mene, za razliku od tebe, ne zanima politika."
Ishod susreta bio je moj pokunjeni uzmak.

5.
Zazvoni telefon. Zvao je Tomojasu.
"Gospodine? Dozvolite da vam kaem kako sam vam veoma zahvalan. U
stvari, razmotrio sam mnogobrojne stvari sa efom Biroa posle naeg
sastanka. (Laljivac! Jedva da je prolo pola sata od tada!) Izgleda da e sve
krenuti nizbrdo ako ne osvanete s nekim novim planom do sutranjeg
popodneva."
"Nizbrdo?"
"Trebalo bi da do sutra popodne spremimo informaciju za hitan sastanak
Kabineta."
"Da znate da bi trebalo. Kao to sam ve rekao..."
"Pa... gospodine... ne znam da li ste toga svesni ili ne, ali jedan od sektora
smatra da treba prekinuti dalji rad na projektu."
"Zar je dotle dolo? Da li to znai da u morati da pognem glavu i nastavim
da iz nedelje u nedelju izbacujem po jedan bezvredan plan? Ne daj boe! Za to
je sada bilo suvie kasno. Treba li moda da izbriem iz seanja predvia,
vratim ga u njegovo prvobitno stanje gluposti i predam upravu nekom
drugom?"
Ponovo osmotrih albume na polici, a zatim ustadoh zagledajui mainu.
Prazne strane su vapile da budu ispunjene, a maina nije znala na koji nain
da iskoristi svoje kapacitete. to se tie Moskve II, ona vie nije izazivala
probleme predvianjima o stranim zemljama; a predvianja o sopstvenoj
zemlji i dalje su bila uspena. Ne znam, da li je predvianje, u pogledu
ograniavanja slobode, stvarno toliko opasno kao to se pria? Ili smo ve
uhvaeni u mree psiholokog rata? Nisam bio naisto s tim.
Bilo je vrue... preterano vrue. U nemogunosti da mirno sedim, sioh u
istraivaku laboratoriju. Kada sam uao, glasovi koji su uestvovali u ivoj
diskusiji odjednom umukoe. Tanomogijevo lice obli rumenilo; bio je zbunjen.
Sudei prema predanjem iskustvu, upravo me je optuivao za neto. "Molim
vas... ne ustajte", rekoh sedajui na praznu stolicu. I tada, mada nisam
nameravao da im se na taj nain obratim, i ja iznenada zapoeh, pun gorine:
"Prestajemo s radom. Upravo su me nazvali."
"Kako to mislite? ta se to, zaboga, dogodilo na dananjem sastanku?"
"Nita naroito. Isto kao i uvek. Prie, prie, prie. To je sve."
"Ne razumem... stvarno. Da li ste napokon priznali da ne verujemo u
politika predvianja?"
"Nipoto. Ja stvarno verujem u njih."
"Da li su onda oni izjavili da se ne moe verovati maini?"
"To sam ja sam rekao. A zatim su oni dodali: Vi ne verujete neemu to jo
nije ni upotrebljeno, zar ne?"
"Pa, do avola, zato je onda ne upotrebe?"
"To bi bio najjednostavniji odgovor. Ali smisliti politiko predvianje moe
samo onaj kome je politika u krvi."
ak je i Tanomogi zaprepaeno utao. Zato nije govorio? To nije bila
moja ideja. eleo sam da se obrecne na mene. udno, ali nerviralo me je
njegovo utanje.
"Uopte govorei znate, predvianje budunosti je verovatno potpuno
besmisleno. Kakvu korist imamo od saznanja da emo umreti kada za to doe
vreme?"
"Ali ja bih volela da izbegnem, ako mogu, svaku drugu smrt sem
prirodne", uzvrati Vada Katsuko. Ponekad je ova mlada ena bila toliko
banalna, a ponekad opet strano armantna. Nedostatak joj je bio tamni
mlade iznad usana. Kada je svetlost bila odgovarajua inilo se kao da joj
curi iz nosa.
"Moete li ipak da budete sreni i pored saznanja da ne moete da
izbegnete smrt? Bilo kako bilo, da smo smatrali da e pre ili kasnije prekinuti
projekat, zar mislite da bismo utroili toliko vremena i truda na konstruisanje
predviaa?"
"Ali, gospodine, zar e ga stvarno prekinuti?"
Ovo je bilo tipino za Tanomogija.
"To u stvari i nije vano. Nastaviemo da predviamo i da im rezultate
podnosimo pod nos", ree Aiba, igrajui svoju uobiajenu ulogu izmiritelja.
"Nemogue!" uzviknu Vada.
"Pretpostavimo da doemo do rezultata istovetnih onima koje su objavili
Rusi."
"Zar je to vano?" ree Aiba.
"U redu, dosta. Ja ne smatram da se meu vama nalazi komunista."
"Gospodine? ta ste time hteli da kaete?" Stvari su se odjednom
zapetljale.
"Pa, oni tako kau. Ja lino mnogo ne razmiljam o tome."
"Ah... to sam i mislio."
"Oni vam ne bi bili ravni, gospodine."
Svi se u olakanju nasmejae. Prezirao sam sam sebe.
"Da li je onda ovaj razgovor o prekidanju posla bio ala?"
Neodreeno se osmehnuvi, ja ustadoh. Kada je Tanomogi zapalio ibicu i
prineo mi je shvatih da u ustima drim cigaretu. Govorei tiho da bi me samo
on mogao uti, rekoh: "Popni se posle na drugi sprat."
Tanomogi mi iznenaeno uzvrati pogled. Oigledno me je odmah shvatio.

6.
"Istina je. Iznenada sam, za vreme razgovora sa svima vama, shvatio ta je
trebalo da uradimo."
Buka ventilatora zaista je bila nepodnoljiva.
"To sam i mislio. Ne znam zbog ega, ali i meni je to palo na pamet, i to
upravo tada."
"Onda e mi pomoi? To znai da emo provesti mnogo besanih noi. Ne
elim da za sada ostali znaju mnogo o tome."
"Naravno."
Tanomogi i ja brzo skidosmo albume sa police, poesmo da ih
preureujemo na nov nain kako bi ih maina to lake razumela. Ona mora
da primi u memoriju celokupan njihov sadraj.
"Mnogo puta sam povrno razmiljao o tim idejama. Maina je esto bila
sklona da o njima razgovara."
"To je samosvest?"
"Da, pretpostavljam da je to. U svakom sluaju, ako uspe da shvati svoj
poloaj, sigurno e pronai nain da sama prebrodi ovu krizu."
"Ali da li je u stanju da sve to uradi na osnovu samo ovih podataka?"
"Naravno, bie joj potrebna i dodatna objanjenja. Kasnije emo ih snimiti
na traku."
Vada nam je za veeru donela nekoliko sendvia i pivo.
"Da li vam je jo neto potrebno?" zapitala je.
"Ne, hvala. Ovo je dovoljno."
U radu nam je vreme brzo prolazilo. Pre nego to smo postali toga svesni
ve je bilo devet, a zatim i deset sati. Svakog asa bismo hladili oi ledom iz
friidera.
"Hoemo li sada ubaciti u memoriju i predvianja Moskve II?"
"Naravno, moraemo. To je veoma vana prekretnica na prelazu izmedu
III i IV albuma."
"U koji emo odeljak umetnuti podatke?"
"Neka to bude meuitanje, ukljuujui i sve vesti iz Rusije."
Rezultati su bili veoma zanimljivi. Prva opta stavka saoptila nam je da je
predvia iz Sovjetskog Saveza bio prekomerno aktivan - to je bilo jasno od
poetka. Ali ono to nas je iznenadilo bilo je predvianje koje se poklopilo sa
predvianjem Moskve II u kome se kae da e u budunosti postojati samo
jedno - komunistiko drutvo.
"udno. A ta ta maina podrazumeva pod komunistikim drutvom?"
"Pa, izgleda da ima neku uoptenu ideju o tome."
"Pogledaj da li reaguje jo koji odeljak."
Posedujui osnovne ideje, maina je sada ovako razumela komunizam.
Politika - predvianje -
Komunizam je predvianje od najvee vrednosti, krajnje politiko
predvianje koje se javlja onda kada su poptuno poznata sva predvianja.
Proe me neko oseanje napetosti, kao kada zmija grize sopstveni rep, ali
sve dok u definiciji nije bio sadran i vrednosni sud, nije bilo potrebe traiti
greku u maini. U svakom sluaju odluih da nastavim, i dok sam ubacio sve
raspoloive podatke, ve je prolo tri. Oseao sam se sveiji nakon to sam
pojeo donete sendvie.
"Pa dobro. Iz kog ugla da maina pone sastavljanje programa?"
"Kako to misli 'iz kog ugla'? Jo nismo dotle stigli. Pre nego to to
uradimo, eleo bih odgovor na pitanje koji su nam podaci jo potrebni da
bismo znali kako da se postavimo prema komitetu."
Bio je to tegoban posao koji je zahtevao mnogo vremena. Trebalo je samo
strpljivo gurati napred pod vostvom oseanja i intuicije, to jest, koristiti se
nekom vrstom metoda koji se zasnivao na principu pokuaja i greaka.
Nedugo potom, prozor se obojio plavetnilom. Tada nas savlada umor. Od tog
asa sam se smenjivao sa Tanomogijem, ali im sam mirovao zapadao sam u
san. Nakon kratkog vremena, kada sam pogledao uokolo, video sam
Tanomogija kako i on ve drema.
U meuvremenu, dobili smo neodreen odgovor. U poetku nisam mogao
da razumem njegov smisao. Kada sam pokuao da ispitam dva odeljka koji su
davali zajednike odgovore uvideh da sam jedan bio ja, dok se drugi
predstavljao kao neki ovek. Sama maina za predvianje je, naravno,
predstavljala mene. Maina i neki ovek? ta bi to moglo da znai? Samo
trenutak. Ne proistie li nejasnost odgovora iz injenice da se jednostavni
podaci meusobno potiru? Stoga pokuah da neto izbacim ostavljajui
odgovore onakvim kakvi jesu. Poto sam to uradio, reakcija se poveala. Nije
bilo u pitanju samo izbacivanje; bilo ta da sam izbrisao, reakcija se na isti
nain poveavala. Ali ja sam bio na gubitku. ta je to elela da kae?
Odjednom, postadoh svestan da je upravo nejasnost moda predstavljala
odgovor na moje pitanje. Pitanje koje sam postavio, a da to nisam ni shvatio;
cilj programiranja koji sam odredio potpuno nesvesno. Ako je u tome bila
stvar, ta sam, za boga miloga, pokuavao da pitam? Pa, to je bilo oigledno:
da li je postojala ili nije, bilo kakva mogunost da se slomi otpor komiteta?
Ako jeste, pitanje je bilo kako to ostvariti.
To je moda bio odgovor na moje pitanje. Ako ga kao takvog prihvatim, sve
je bilo razumljivo. Moramo pokuati da dobijemo predvianje o oveku -
nekom potpuno anonimnom oveku - sainjeno od podataka koji su ponitili
ostale podatke drutvene prirode, meusobno se potirui; predvianje
privatne budunosti.
Ovo je, verovatno, bilo to. Oigledno sam suvie olako shvatao mainu.
Izgledalo je da predvia poseduje moi koje prevazilaze moju matu. Ne
predstavlja nita neoekivano da dete iznenadi roditelja ili da student nadmai
uitelja.
Brzo sam probudio Tanomogija. U prvi mah bio je sumnjiav, samo
delimino ubeen, ali uskoro se i sam uverio u opravdanost mojih tvrdnji.
"To se sigurno slae sa teorijom. Politiko predvianje i privatna,
pojedinana sudbina bile bi korelativne u svakom pogledu. U svakom sluaju,
pretpostavljamo da je u tome stvar."
"Ko bi bio pogodan kao model?"
"Hajde da pitamo."
Ali maina oigledno nije nameravala da ode tako daleko i ukae nam na
model. Verovatno bi svako odgovarao.
"Ispada da emo sami morati da traimo."
"Poimo od prvog predvianja. ovek o kome je re ne sme biti svestan da
ga traimo."
"Zadivljujue."
"Da, jedva ekam da ponemo."
Ponovo sam se izvukao. U stvari, jo nisam shvatao da e rad sa ivim
ljudskim stvorenjem biti mnogo zanimljiviji od predvianja brojeva i
dijagrama. Pretpostavljam da je bilo sasvim prirodno to u tom trenutku
nimalo nismo marili za osobu koju je trebalo konano da izaberemo i
podvrgnemo posmatranju.
Odspavao sam oko pet sati na sofi.
Neto pre dvanaest, uputio sam poziv Tomojasiju traei dozvolu da
nastavim sa predlozima za program maine.
Odgovor sam dobio u tri sata.
"Uspeh! Donoenje konane odluke odloeno je do sledeeg sastanka
komiteta, ali ovog puta plan se dopao ak i upravniku Biroa... zahvaljujui
vama."
Od kada smo poeli da verujemo u mainu i od kada nas je ubedila u svoju
vrednost, nismo mnogo brinuli da li e ideja biti prihvaena, ali ipak mi je bilo
lake kada sam uo Tomojasijev veseli glas.

7.
U etiri sata krenuli smo u potragu za naim ovekom - premda se mora
rei da mi nismo bili ti koji su po svaku cenu eleli mukarca. Dva puta smo
ubacivali u mainu pare hartije na ijoj je jednoj strani pisalo MUARAC, a
na drugoj, ENA; poto je maina oba puta izabrala MUKARCA, odluili
smo se za osobu mukog pola.
"Shvatate li da ima strano mnogo mukaraca. Kojeg da izaberemo?"
"Oseam se kao vuk u stadu ovaca."
"Previe nam mukaraca stoji na raspolaganju. Trebalo je da se
opredelimo za enu."
"Oh, ma ajde. Uskoro e se na slici pojaviti i ena."
U poetku etnje bili smo dobro raspoloeni. Krenuli smo podvonjakom, a
zatim nadvonjakom sve do injukuja. Ali polako smo poeli da se zamaramo.
"Ne vredi. Moramo da utvrdimo uzor prema kome emo vriti izbor."
"Ali kako? Nekoga za koga mislimo da e doiveti duboku starost?"
"Moda nekoga ko izgleda pomalo nepredvidiv."
"To znai da treba izabrati nekoga ko deluje sasvim obino."
Ali bilo je previe upravo takvih ljudi. To bi bio ist pogodak ili promaaj.
Negde oko sedam sati, iscrpljeni od hodanja, uosmo u mali kafe i smestismo
se u uglu do prozora koji je gledao na ulicu. I tu nabasasmo na naeg oveka.
Nepokretno je sedeo za susednim stolom; ispred njega se nalazila porcija
sladoleda, a oi su mu bile upravljene u neku taku s one strane vrata na
kojima je zlatnim slovima bio ispisan naziv lokala. Sladoled se istopio i ispunio
zdelicu gotovo do samog vrha. Pretpostavljao sam da ga on nije ni eleo, ali ga
je naruio i jednostavno ostavio da se otopi.
Kada sam se osvrnuo, primetih da je Tanomogi pomno posmatrao istog
oveka. Nisam znao koliko je vremena trebalo da se sladoled istopi, ali to se
nas ticalo, prizor je bio veoma uznemirujui. ovek sasvim obine
spoljanosti, ali koji kao da je u sebi skrivao neku priu. Ovo je mogao da
bude prilino uslovan opis, ali same njegove jedva raspoznatljive crte lica
izgledale su nam krajnje pogodne za na plan.
Tanomogi me udari po ruci i namignu. Klimnuh u znak saglasnosti. Kelner
nam prie da primi porudbinu. Tanomogi zatrai voni sok, ali kada se ja
odluih za kafu i on se predomisli. ekajui na kafu, sedeli smo bez rei. Bili
smo iscrpljeni; no, tiina koja je zavladala nije bila posledica umora, ve teine
odluke koju nam je valjalo doneti. U svakom sluaju nije bilo vano ko je bio
na ovek, sve dok je on sasvim obina osoba, ali i takva koja poseduje izrazite
osobine. Ipak nita nismo mogli pouzdano da kaemo dok ne ispitamo da li je
on ili nije izrazita linost. etnja nas je izmorila. Nismo mogli da se do u
beskonanost kolebamo. Da ga je jedan od nas predloio, nali bismo se u
situaciji da se onaj drugi odmah sloi izborom ovog oveka sa istopljenim
sladoledom za naeg zamoria.
Uprkos vruini koja je vladala, nosio je pomalo izlizan, ali dobro skrojen
flanelski sako; dranje mu je bilo uspravno i nepomino. Zbog toga su njegovi
pokreti, kada bi s vremena na vreme promenio poloaj nogu, bili mnogo
upadljiviji. Ali uporno je nastavljao da, na jedan razdraujui nain, gnjei
neupaljenu cigaretu koju je drao meu dlanovima poloenim na sto.
Iznenada se zau buna muzika. Jedna osamnaestogodinja ili
devetnaestogodinja devojka u crvenim sandalama i crnoj suknji, koja joj je
dopirala do kolena, ubacila je novi od deset jena u du-boks iza naih lea.
Trgnuvi se, ovek pogleda preko ramena, i tada smo po prvi put bili u stanju
da mu jasno vidimo lice. Bilo je napeto i nervozno, sa upalim oima, nataknuto
iznad vora kravate kao da je privreno zavrtnjima. Pretpostavljao sam da
ve ima oko pedeset godina, a ipak je izgledao nekako udno mladalaki,
moda i zato to je bojio kosu.
Muzika mi se inila krajnje vulgarna. Ali ona to oito nije bila Tanomogiju,
koji je poeo da po taktu dobuje prstima. Zadovoljno srknuvi kafu, on se
iznenada pomeri na stolici i obrati mi se.
"Gospodine. to vie posmatram ovog oveka, sve mi se vie ini da je on
pravi. Hajde da njega uzmemo."
Ja jednostavno nagnuh glavu na jednu stranu. Nisam imao nameru da
stvaram tekoe, ali odjednom me je preplavilo neko nesnosno neprijatno
oseanje. Dok se predvianje budunosti jedne osobe svodilo na razmiljanje o
njoj, sve je izgledalo kao divna pustolovina, ali kada se preda mnom nalo bie
koje e mi moda posluiti u eksperimentu, nisam vie bio sasvim siguran da li
je sve to, u stvari, imalo smisla. Prole noi sam bio iznuren. Nisam li moda
pogreno proitao ono to je maina ispisala? Da nisam arbitrarno preveo ne
rei maine, ve svoje sopstveno oseanje nemoi - oseanje koje je proisteklo
iz osujeenosti koju sam iskusio kada je komitet odbio da prihvati bilo koji
predmet za predvianje?
"ta ste rekli? Ne moete se sada povui." Zapoe Tanomogi, a zatim mu se
oi sumnjiavo zasuzie. "Maina je izdala nareenje, zar ne? ak ste se
pomuili da dobijete Tomojasijevo odobrenje."
"Ali jo imamo samo neformalo doputenje da nastavimo. Pitam se ta e
rei komitet?"
"Ne brinite zbog toga", ree on, napuivi usne. "U svakom sluaju,
upravnik Biroa odgovoran je za to. Ne bi trebalo da bude problema."
"Moemo li biti sigurni u to? Ko zna, moda e se on jednostavno
popimaniti do sledeeg sastanka. Ma koliko da navaljujemo, na projekat
nema nikakve veze sa politikom; a oni nikada nee odreiti kesu za neto
nepotrebno. Da li emo ili ne dobiti sredstva, zna, zavisi od toga da li e
komitet odobriti na projekat ili ne. Ovde naprosto nije re o dopadanju ili
nedopadanju."
"Ali maina nam je zaista rekla da se latimo ovoga."
"Bili smo bunovni. Moda smo pogreno proitali."
"Ne mislim tako", ree Tanomogi, preturivi pri tom au sa vodom u
svojoj rasejanosti. Izvadi zatim maramicu i iscedi pantalone na kolenima.
"Izvinite. Ali ja verujem u mainu. Svi smo mi, ukljuujui tu i komitet, bili
pod uticajem Moskve lI. Pokuali smo da izvrimo predviaki program koji
bi se zasnivao samo na podacima o drutvu. Ali ako koristimo samo ovakav
objektivan materijal, razumljivo je da se kao najvia vrednost predvianja
pojavljuje komunizam, upravo kao to je i maina rekla. Drugim reima,
predvia se moe iskazati samo ako ga koristimo u praktine svrhe. U tom
smislu, veoma je zanimljiv sud maine da je komunizam najvia vrednost
predvianja. Ali za oveka najvaniji je sam ovek, a ne drutvo. to se njega
tie, ravo drutveno ureenje je nepodnoljivo, bez obzira na racionalnost
njegove organizovanosti."
"Pa ta s tim?"
"Smatram ideju da maina predvidi privatnu budunost date osobe zaista
prihvatljivom. Ako je dobro izvedemo, moda emo i sami biti iznenaeni
suprotnim zakljukom od onog do koga je dola Moskva II."
"Ali maina to nije stvarno rekla."
"Naravno da nije! ak i ne verujem mnogo u to. Samo kaem da mi se ini
da u moi da obrlatim komitet ako im saoptim kako verujem. A zatim bi
trebalo da usledi odreen broj neposrednih i konkretnih pogodnosti. To jest,
ako maina bude imala uspeha i ako se doepamo formule za predvianje
ovekove budunosti. Na primer, ta bi se desilo ako bismo mogli da donosimo
savrene presude predviajui i prolost zloinca? Mogli bismo da saseemo
zlo u korenu. Mogli bismo da budemo brani savetodavci, da odluujemo
prilikom zapoljavanja, dajemo dijagnoze bolesti, i bavimo se mnogim drugim
problemima vezanim za ivot; ako bude potrebno mogli bismo da predviamo
i smrtni as."
"Od kakve bi to bilo koristi?"
"Mogu da zamislim oduevljenje osiguravajuih drutava", Tanomogi se
trijumfalno nasmeja, a zatim zajedljivo ree: "Ako razmiljamo na ovaj nain,
maina poseduje nesluene mogunosti, zar ne? U svakom sluaju smatram da
taj plan puno obeava."
"Moda si u pravu. Ni ja ne sumnjam u sud same maine."
"Zato ste onda rekli da smo se prevarili prilikom itanja?"
"Samo tako. Zna... Bez obzira na tvoje rei, pitam se kako bi se oseao kao
zamore?"
"Ja to ne bih mogao da hudem. Znam sve o maini: ne bih odgvarao
uslovima."
"Pretpostavimo da ne zna. Govorim samo hipotetiki."
"U tom sluaju, ne vidim nikakvu razliku. To mi nita ne bi smetalo."
"Stvarno?"
"Naravno. Gospodine, vi ste pod velikim nervnim pritiskom."
Zaista. Moda sam i bio. Maina je samo mene iskljuila. Kako sam mogao
da dozvolim da me maina iskljui i da me Tanomogi nadmai?

8.
Dvadesetak minuta poto smo popili kafu, ovek konano ustade. Bilo je
oigledno da osoba koju je ekao na kraju ipak nije dola. Izili smo iz kafea
neposredno posle njega. Grad je postepeno tonuo u mrak. Nemirna,
isprekidana gomila, koja je vredno upijala estice vetake svetlosti,
oblikovala je zid, oito se borei da uspori dolazak noi.
ovek nezainteresovano napusti kafe i uputi se pravilnim korakom niz
prolaz u pravcu glavne ulice. Korak mu je bio vrst. Sa druge strane puta,
pored siunih i gusto zbijenih saki barova, spodobe neodreenog pola,
obuene od glave do pete u neobine enske haljine koje nose travestiti
pozivale su muterije promuklim glasom kod svakog drugog ili treeg lokala.
ovekov poslovni korak postajao je sve samouvereniji, mada takvo njegovo
dranje uopte nije priliilo ovakvom jednom mestu.
Kada je stigao u glavnu ulicu, odjednom se okrete i pogleda iza sebe.
Zbunjeno zastadoh; Tanomogi me povue i proapta: "Ne zaustavljajte se.
Primetie nas."
Pratili su nas glasovi devojaka koje su nas pozivale da uemo u barove.
Morali smo da se uputimo pravo prema oveku, koji je stajao i gledao u naem
smeru. Ali on nije obraao panju na nas oigledno zadubljen u sopstvene
misli. Poto je bacio pogled na sat, on krenu u smeru iz koga je upravo doao.
Shvativi da se vraa, glasovi stadoe ponovo da ga pozivaju. Osetih kako su
mi se obrazi ukoili poput daske.
On se vrati do kafea i pogleda unutra. Onaj koga je oekivao jo nije bio
doao. Ponovo se uputio niz prolaz prema glavnoj ulici. Ovog puta ga je
pratilo manje glasova. Nakon mog prolaska neko pljunu. Shvatili su da ga
uhodimo. Pretpostavljam da svi shvataju kako je uhoenje neke osobe prljava
rabota.
"Hoe li ovaj momak konano da stigne do nekog kaveza... a da to sam ne
shvati?"
"Ali svi smo zatvoreni u kavezima."
"Kako to mislite?"
"Pa, zar nismo?"
ovek se odjednom uputi niz glavnu ulicu u pravcu juga. Tamo se nalazilo
gradilite oivieno daanom ogradom. Ulica iznenada utonu u mrak. Posle
otprilike dva bloka on pree na drugu stranu i uputi se ponovo nazad istim
putem; proavi pored ulaza u prolaz iz koga je upravo doao, on zavi nadesno
i izbi na ulicu bletavu od zbijenih nizova svetiljki. Na njenom kraju nalazio se
niz bioskopa. Kada je stigao do njih, on ponovo promeni smer, i vrati se
natrag.
"Pazi molim te. Izgleda kao da ni sam ne zna kuda e."
"Ljut je poto se osoba koju je oekivao nije pojavila."
"Ali zar i u tom sluaju ne hoda sasvim besciljno. Pitam se od ega ivi?"
"Hm." Stvarno i sam sam upravo o tome razmiljao.
Navikao je da ga ljudi posmatraju. Moda je dugo godina radio na jednom
mestu gde je morao da pazi na svoje dranje pred drugim ljudima, gde se
velika panja pridavala samo pojavi. "I ja se pitam. Da li smo pozvani za ono
to inimo?"
"Pozvani?"
Okrenuh se, mislei da se Tanomogi nasmejao, ali on to jasno nije uinio
"Da. Pozvani. ak ni lekaru nije dozvoljeno da vri sve eksperimente na
ljudskim biima. Ako ne budemo paljivi, zna, na plan e se svesti na
vivisekciju."
"Oh, preterujete, gospodine. Ako posao budemo drali u tajnosti sve e biti
u redu. Ne nameravamo nikome da naudimo."
"Pa... da sam ja na mestu tog oveka, mislim da bih bio veoma ljut."
Tanomogi zauta. Ali izgleda da ga to nije nimalo uznemirilo. Radio je sa
mnom pet godina i itao me je kao otvoremu knjigu. Nikada ne bih prekinuo
ovu poteru. ta god da se desi nisam nameravao da je opravdavam. Ako bi
maina naredila ubistvo, ja bih ga bez sumnje izvrio, mada nevoljno. Ovaj
obian sredovean ovek koji je sada iao ispred nas, a sa neim pomalo
tajanstvenim u sebi, bie razodenut do gole koe, i mi emo saznati i njegovu
prolosti i njegovu budunost. Kada na to pomislih proe me bol kao da u ja
biti ogoljen. Ali mnogo bih vie bio zaplaen da sam pri ovakvom stanju stvari
okremuo lea maini za predvianje.

9.
Celu no smo posvetili ovom oveku. Neprestano je iao napred-nazad ne
naputajui jednu usku oblast, kao da se kretao hodnicima nekog preduzea,
nosei papire. Za sve to vreme jednom se zaustavio da telefonira, a dva puta je
zastao kod flipera: prvi put se zadrao petnaest, a drugi put dvadeset minuta:
inae je jednostavno besciljno hodao bez zaustavljanja. Pretpostavljali smo da
je neka ena prekrila svoje obeanje i nije dola na sastanak. Kada se zae u
njegove godine - a ja sam im se upravo pribliavao - ne oekuju se vie sluajni
susreti. Nita nas vie nije iznenaivalo. Nije bilo nikakve potrebe davati sebi
oduka tumaranjem ulicama zbog izneverene nade. Samo je ena mogla negde
da prekine jednainu. Njegova zbunjenost je bila smena i obina, slina
ivotinjskoj.
Pokazalo se da smo imali pravo. To i nije udno. Oko jedanaest sati kratko
je telefonirao sa javnog telefona koji se nalazio na tezgi u jednoj radnji.
(Tanomogi mu se smelo prikrao, uspeo je da vidi broj i pribelei ga u svoj
blok.) Zatim je uao u tramvaj i siao na petoj stanici. Njegovo odredite bila
je mala stambena zgrada iza jedne trgovake ulice; da bi stigao do nje morao
je da proe prolazom dugakim oko pola bloka.
Neko vreme je stajao pred kapijom zgrade, osvrui se levo i desno, zastavi
kako bi se uverio da li je sve bilo u redu. U meuvremenu, kupili smo cigarete
u prodavnici na uglu. (Zahvaljujui njemu bio sam prinuen da kupim ve
vie od dest pakli.) Uskoro je uao i Tanomogi smesta krete za njim. Ako sve
proe bez tekoa i on dospe do sobe, pogledae ime na vratima. Ako ga, pak,
zaustavi vratar, dogovorili smo se da ga podmiti i tako dobije potrebno
obavetenje. Za to vreme ja sam motrio na celu kuu sa ugla kapije. Na prvom
spratu nalazile su se tri prostorije; na svima su zavese bile navuene i gorela je
svetlost. Na drugom spratu, videle su se etiri sobe ukljuujui i prostor iznad
ulaza. U svim ostalim svetla su bila pogaena.
Nakon kratkog vremena, na najudaljenijem prozoru se za trenutak pojavi
svetlost i pri njoj se zaleluja senka neke osobe. A onda se prozor iznenada
ponovo zamrai. Tanomogi istra u arapama, drei cipele u rukama.
"Video sam! Tablicu na vratima. U stvari, na njoj je ensko ime. Kondo
ikako. 'ikako' je napisano u kurzivu", dahui je ispriao dok je oblaio
cipele skrivajui se u senci kapije. "Bilo je uzbudljivo, zaista... raditi neto
ovako. Bilo mi je to prvi put."
"Samo trenutak, nisu li se svetla upalila?"
"Da. I uo sam tup udarac neeg to je palo."
"U najudaljenijoj sobi, zar ne?"
"Da li ste primetili?"
"Vrlo udno. Svetlost se upalila, a odmah potom ugasila."
"Hej. Kladim se da je u pitanju ljubavni sastanak."
"Tim bolje. Nadam se da nije primetio da smo ga pratili."
"Naravno da nije. Da jeste, pokuao bi da nam umakne pre nego je doao
ovamo, zar ne?"
Zbog neega sam poeo da se oseam neprijatno. Naa prvobitna namera
bila je, naravno, da doemo do imena i adrese tog oveka, ali nismo doveka
mogli da ostanemo ovde na strai; moda je nameravao da tu provede celo
vee. Nijedan od nas nije ni oka sklopio jo od noas. Kako jo nismo odluili
da ovog momka uzmemo za zamore, mogli bismo jednostavno da ga ostavimo
u rezervi i iskoristimo enu - koja je zapravo bila nuz-proizvod kao glavni
subjekat, u zavisnosti od razvitka dogaaja. I Tanomogi se sloio da u ovom
asu odustanemo.
"Ali kao to ste rekli, gospodine, ona je ve dovoljno upletena, zar ne?"
"U svakom sluaju... mukarac... devojka... na isto mu se hvata."
Odluili smo da se za sada povuemo. Iziosmo na ulicu gde se rastadoh sa
Tanomogijem i odoh kui, drei se za glavu koja me je bolela od umora. Dok
sam mehaniki sluao enu koja mi je priala kako su se deca posvaala u
koli, stalno sam iznova primoravao sebe da ostanem budan. Ali konano, ipak
skliznuh u omeenu rupu sna, jedva toliko veliku da me primi.

10.
Narednog jutra sam se uspavao kao to sam i predvideo. Prolo je ve deset
kada sam stigao u Institut. U poetku sam - ni sam ne umem da objasnim zato
- mislio da bi trebalo da obavestimo lanove Instituta nakon to uspemo da
kroz komitet proguramo Tanomogiev i moj plan i od njega dobijamo formalno
odobrenje. ak smo i pustolovinu od prole noi izveli na svoju ruku i nikome
nita o tome nismo rekli. ovek koga smo pratili bio je niko, i u tome je bila
prednost, jer mnogostrana istraivanja koja smo dosad sproveli verovatno
nam nee biti potrebna. Ali iz vlastitog iskustva shvatili smo da nije bilo lako
razbiti ljusku koja obavija neiji privatni ivot. Kada bismo tome posvetili
malo vie vremena, moda i ne bi bilo teko napraviti okvirni plan, ali na
nesreu preostalo nam je jo samo pet dana do sledeeg sastanka komiteta.
Ako plan do tada ne bude gotov, situacija e se pogorati i gotovo sigurno e
nam narediti da prekinemo, bar privremeno.
Ali na putu do Instituta, promenio sam miljenje i odluio da saradujem, to
jest da ceo plan otkrijem lanovima Instituta. Kada bih im izloio okolnosti
oni bi sigurno uvali tajnu. A ja bih nastavio mehaniki i podelio bih posao na
ispitivanje identiteta ene i istraivanje mukareve prolosti; za svaki bih
naimenovao po jednu grupu i detaljno bih odredio njihove zadatke i
odgovornosti. Tokom dva dana sakupio bih to je mogue vie podataka, a
zatim bih na osnovu njih koordinirao planove za budunost, mogunosti i
perspektive. Prva stavka bila je dobijanje saglasnosti od komiteta.
Pre nego to sam otiao u kancelariju, zavirih u istraivaku sobu traei
Tanomogija. Rekoe mi da me ve neko vreme eka u sobi sa kompjuterima na
drugom spratu. Ostavih poruku da svi treba gore da se okupe, poto imam
neto da im kaem i smesta se uputih do Tanomogija.
Tanomogi me otro pogleda, ne pozdravivi me, sa laktovima oslonjenim o
klupu pored kontrolne table. Bilo je to neobino dranje s njegove strane.
"ta emo sada, gospodine?" ree on, ne pomerivi se s mesta.
"ta time hoe da kae?"
"Dogodilo se nepredvieno, zar ne?" On otvori novine koje su mu bile
poloene na krilu, pokazujui prstom na njih kao da me izaziva.
"O emu to, za boga miloga, govori?"
Tanomogi isturi bradu kao u zaprepaenju, od ega mu se izduio vrat.
"Gospodine, zar jo niste itali novine?"
Upravo u tom trenutku ljudi iz istraivake sobe popee se stepenicama
lupkajui drvenim sandalama. Gledajui me podozrivo uglovima svojih oiju,
Tanomogi ustade. "ta to..."
"Pozvao sam ih. Hteo sam da im raspodelim dunosti."
"Zaboravite na to. Pogledajte ovo", odbrusi on, pruajui mi novine.
ustro otvorivi vrata, on se razdra na istraivae kojl su upravo stigli:
"Kasnije! Doite kasnije. Pozvaemo vas kada zavrimo."
Do mene je doprla neka duhovita opaska Vade Katsuko izreena
piskutavim i srditim glasom, ali nisam tano razabrao njen smisao. To me je
najmanje zabrinulo. U novinama je crvenom olovkom bio zaokruen jedan
lanak u uglu. Dok sam buljio u njega odjednom me proelo oseanje da je
vazduh oko mene postao nalik na lepljivi dem.

EFA RAUNOVODSTVA ZADAVILA LJUBAVNICA

Oko ponoi, 29. ovog meseca. gospodina Tuidu Susumea (56) efa
raunovodstva u Kompaniji Joiba iz injuku kvarta, Tokijo, koji je bio u
poseti u stambenoj zgradi Midori, smetenoj u 6. Ulici istog kvarta, premlatila
je i zadavila njegova ljubavnica Kondo ikako (26), stanar pomenute zgrade.
Devojka se prijavila najblioj policijskoj stanici. Izjavila je da je zloin
poinila u samoodbrani poto se gospodin Tuida razbesneo zbog njenog
kasnog dolaska kui. Kolege gospodina Tuide kau da je on bio ozbiljan
ovak koji je na svom radnom mestu proveo trideset godina. Svi se slau da je
dogaaj odjeknuo kao grom iz vedra neba.

Tanomogi je strpljivo ekao dok sam ja polako isitavao lanak pet do est
puta.
"O tome sam vam govorio, gospodine."
"Hm. ta pie u drugim novinama?" Kapljica znoja skliznu mi sa ela i
pade na lanak.
"Kupio sam nekih pet novina, ali ovaj lanak je izgleda najdetaljniji."
"teta. Samo mesec dana ranije mogli smo da predvidimo ovo. On je sada
mrtav i mi tu nita ne moemo."
"Kako bi bilo lepo da su stvari tako jednostavne. Ali, na alost, nisu."
"Kako to misli? Ne moe se predviati budunost mrtvog oveka, zar ne?
Nemamo vremena da se igramo detektiva."
"Zabrinut sam."
"Zbog ega? Na svaki nain, sluaj poput ovoga suvie je poseban i
nepodesan kao materijal za isprobavanje maine."
"Ne zavaravajte se. Trebalo bi da vam je sasvim jasno, gospodine, o emu
govorim. Nekoliko ljudi nas je videlo kako uhodimo tog momka, Tuidu.
Naroito nas je dobro osmotrio stari prodavac duvana na uglu, kod koga smo
poslednji put kupili cigarete."
"Oh, zaista mislim da o tome ne treba brinuti, poto je ubica ve i onako
priznao."
"Da li je?" Tanomogi se nervozno obliznu i poe brzo da govori kao da je
zbog neeg bio nestrpljiv. "Ja ne mislim tako. Ovaj lanak sadri dvosmisleno
obavetenje. Na primer, zar vam ne izgleda preterano zadaviti ve na smrt
prebijenog oveka? I to samo zato to je devojku pozvao na red zbog kasnog
vraanja kui."
"Pretpostavljam da se razbesneo kada ga je udarila, to je bio razlog da ga
ona zatim ubije."
"Nemogue. Kako moe mlada devojka da zadavi razjarenog oveka? Ali
pretpostavimo da je ipak tako. Ne smete neto da izgubite iz vida, gospodine.
im je uao u sobu, svetla su se za trenutak upalila i uo se zvuk neega to je
palo; zatim je odmah opet zavladao mrak. Rekli ste, gospodine, da ste toga
asa ugledali neiju senku na prozoru. U stvari, i ja sam video neiju senku
kako se kree naspram zastakljenog dela vrata. Kada o tome razmislim,
nalazim da je protivreno jedno s drugim. Kako je mogue da se pri jednom
izvoru svetlosti senka pojavi u isto vreme na vratima i na prozoru koji se
nalaze u razliitim smerovima. To znai, da su bile prisutne dve osobe."
"Pa, mukarac i devojka, pretpostavljam."
"Ali u lanku pie da se devojka vratila kui posle mukarca."
"Ne mora da bude. Prilino je neodreeno. Prema nainu na koji je
napisano, moe se shvatiti i ovako i onako."
"Ali ja sam svojim oima video oveka kako kljuem otvara vrata. Osim
toga sa telefonistom sam proverio broj koji je on sino poslednji nazvao i
utvrdio da odgovara broju telefona u tom stanu. Pokuao je da utvrdi da li je
devojka stigla kui ili ne. Sudei prema njegovom kasnijem ponaanju, malo je
verovatno da nije."
"Pretpostavimo da se vratila neto posle telefonskog poziva?"
"Zato je onda soba bila u mraku? ta je to palo i proizvelo tup zvuk? ta
je znailo trenutno paljenje i gaenje svetla?"
"ta pokuava da kae? Ne shvatam. U svakom sluaju, ona se prijavila."
"Ne nije. ak ni policajci nisu tako tupavi da bi to verovali. Moda su se
ljudi iz stana ispod prisetili vremena kada su uli da je neto palo. Moda e
neko od preko puta izjaviti da su svetla sve vreme bila ugaena. Ali e moda
po otiscima davljenja na vratu otkriti da to uopte nije uinila ena. I
odjednom e poeti da sumnjaju i da istragu privode kraju. Tragovi arapa
koji su ostali na podu hodnika... otisci prstiju na zidu pored vrata... i na kraju
tajanstvene uhode."
"Zar si ostavio otiske prstiju na nekom takvom mestu?"
"Moda. Nisam ni sanjao da e se stvari ovako izokrenuti."
"Pa i da jesu, ako policija samo bude tamo zavirila, odmah e nai dokaze.
Smeno! Oigledno je da ti nisi imao motiva. Mogu da sumnjaju, ali za to
nemaju ni trunke dokaza."
"Pretpostavljam da je tako. Ali sigurno e sumnjati. Sve dok ne uspemo da
ih ubedimo u sutinu naeg poduhvata."
"To ti nije nimalo pametno!"
"Da, nimalo. Novine e naduvati projekat u nevreme. Ubistvo e pasti u
senku, a poee da piu o naem radu. Komar mainske ere koja gazi
ovekovo dostojanstvo."
Tanomogi zauta kao da mu je neto upravo palo na pamet. Moda se
uplaio da bi mogao dvostruko da me uvredi. I ovo je bilo dovoljno. U tom
trenutku nisam imao vremena za introspekciju.
"Potpuno si u pravu. Projekat kao to je ovaj mogu lako proglasiti za
opasan. Na i najmanji znak opasnosti komitet, koji je i inae plaljiv, bie
srean da podbrusi pete. Ali zaista si tano sagledao stvari. Mogao bi da
postane detektiv ili ak advokat."
"U poetku nisam uopte tako dosledno razmiljao. Dok sam stajao pred
vratima naprosto me je proimalo veoma jako i zloslutno oseanje. Zatim, dok
sam itao lanak, intuitivno sam osetio da devojka nije ubica. Ako nije ona,
onda smo mi prvi koje e da osumnjie. Ukoliko nameravamo da nastavimo
na poduhvat, ne smemo se sada povui."
"to znai?"
"to znai da nam ne preostaje nita drugo nego da sve uzmemo u svoje
ruke i nastavimo."
"Nastavimo? Hm... pitam se."
"Pre nego to ponu da nas opsedaju razni ljudi, morali bismo da se
nagodimo sa policijom."
"Mislim da bismo to mogli da postignemo preko Tomojasija. Bilo bi
pogreno pokuati, a onda se povui. Pored utvrivanja plana akcije, moramo
biti odluni i rei samo ono to je zaista neophodno."
"Hvala bogu, objanjenja nam ne nedostaju. Podseam vas da je Tuidino
telo jo svee. Nije dugo mrtav."
"Tuidino telo?"
"Opipljiv materijal za donoenje buduih zakljuaka. Ako je metod
ouvanja dobar smatra se da telo fiziki moe ostati ivo oko tri dana. ak i
nakon prestanka rada nervnog sistema."
Iznenada mi je svanulo, prozori se otvorie u mom umu i elije poee da se
pokreu. Tanomogi me je jo jednom nadmaio. Ali nisam se ljutio. Napokon,
on je bio moj naslednik.
"Zar to nije divan plan? To nije samo fantazija; vredi pokuati. To je
odlina ideja - poeti od mrtvog tela."
"Poeemo sa matematikim induktivnim metodom."
"Zatim na red dolazi devojka. Moda smo sluajno otkrili ovu stvar, ali
zaista je izvanredna."
"Ako budemo imali uspeha, da li e pravi ubica biti sledei?"
"Oh, ne. Tada dolazi praktina primena. To e biti dobar mamac za
komitet."

11.
Sada kada je plan utvren, nisam vie mogao da se kolebam. Imali smo jo
vremena pre nego se ruka zakona spusti na nas, ali morali smo neto da
smislimo dok telo ubijenog ne vrate ucveljenoj porodici. Bilo je nemogue,
naravno, ne upoznati sa celom stvari nae kolege sa donjeg sprata. Tanomogi
ree da e se oseati sigurnim ako se on pobrine za to. Podelili smo ih, prema
njihovim izrazitim sposobnostima u tri radne grupe; jednu za rad na telu,
jednu koja e prikupiti podatke o devojci i jednu koja e otkriti pravog ubicu.
Tanomogi je odluio da sam rukovodi celokupnom istragom, u kojoj e telo
predstavljati sredinju taku. Dok se ja budem nagaao sa Tomojasijem u
Birou za statistiku, Tanomogi e zavriti podelu na grupe i sve ih obavestiti o
toku akcije, molei ih da budu stalno prisutni kako bi mogli u svakom
trenutku da zaponu s poslom. Proverio sam da li je Tomojasu u svojoj sobi i
smesta otiao do njega. Obino nije predstavljalo problem doi do njega.
Tomojasu je bio veoma Ijubazan. Nije prestajao da se osmehuje dok sam
mu govorio o raznim mogunostima koje e proistei iz pojedinih predvianja.
Na kraju se sloio da sredi stvari tako to e posredovati izmeu nas i
upravnika Biroa za statistiku. Ja nisam odao nae slutnje, ve sam jako
naglaavao kako nas je posluila srea. Razgovor je postepeno doao i do
ubistva; i kao to sam pretpostavio, osmeh je iezao, a umesto njega
Tomojasijevo lice je poprimilo uobiajeni izraz, kao da ga je ispio neki ureaj
za dehidrisanje. Nisam nita zucnuo o svojoj slutnji u vezi sa policijom,
usredsredivi napad uglavnom na to kako maina za predvianje moe da
bude korisna u spreavanju zloina. Nakon vie od jednog asa prilinog truda
uspeo sam da ga pridobijem.
Ali to, naravno, nije znailo da smo ga ubedili da pregovara direktno sa
Biroom. To nije bilo pod njegovom jurisdikcijom. Ubedio sam ga samo da o
ovome obavesti upravnika Biroa. Zatim sam jo jedan sat morao da mu
ponavljam isti vatreni govor. Od poetka do kraja lice mu je ostalo bezizrazno,
to Tomojasiju nije bilo svojstveno. Sa istom bezizraajnou nas je ostavio da
ekamo dok je on nekuda iezao.
Ubrzo potom nazvao me je Tanomogi da me obavesti kako nas je izgleda
traila policija; veoma sam se uznemirio. Ali Tomojasi je sasvim povratio
predanju ljubaznost. Pretpostavljam da mu je laknulo kada je odgovornost
preneo na upravnika Biroa. Govorio je sa najveim moguim oduevljenjem,
ali glupo o mogunostima maine za predvianje, a ja nisam mogao nita da
mu odgovorim.
Proao je jo jedan sat. eleo sam ve da odustanem. Mislio sam da su
sasvim zaboravili na mene, kada se upravnik Biroa najzad vratio.
"Pretpostavljam da je u redu", ree on poslovnim glasom. "Uspeli smo da
se sloimo. Neu vest pustiti u tampu, ali ako vam to bude potrebno, obratite
mi se. Stvar je u tome to su ve preduzeti odreeni koraci."
Glas mu je bio toliko nezainteresovan da nisam odmah shvatio kako bi, u
stvari, trebalo da se radujem ovakvom odgovoru. Poto sam iziao, ubrzo sam
to otkrio i pourio ka javnom telefonu. ak i preko telefona mogao sam da
osetim napetost u Tanomogijevom glasu. Spojili su me sa kompjuterskom
sobom u Centralnoj socijalnoj bolnici (u toj sobi nalazio se elektronski
kompjuter koji je sluio za ispitivanja i davanja dijagnoza). Bili su spremni da
ponu sa radom im stigne telo. Poslah Aibu da smesta ode u policijsku stanicu
i naredih mu da telo prebaci u bolnicu, a zatim prekinuh vezu. Iznenada,
prestadoh da se znojim i osetih bol kao da mi se tlo raspada i razlee u svim
moguim pravcima. Bilo je to uzbuenje. Nakon to sam istrajao u ovom
beznadnom poduhvatu, sada kada sam se navikao na njega, istrajnost kao da
je postala norma, a pravi posao je najzad otpoeo. Pretpostavljam da se to
zove euforija.

12.
Pripreme su bile zavrene. Ureaj za rashlaivanje zastenja i svei vazduh
ue u sobu prijatno se kovitlajui oko naih nogu. Ve smo bili povezani
specijalnim telefonom sa sobom u kojoj su se nalazili kompjuteri u centralnom
socijalnom; a istraivai sa Instituta, podeljeni u tri grupe, od kojih je svaka
bila snabdevena voki-tokijem, upravo su se spremali da krenu. (Tanomogi je
zaista bio sposoban.)
Zatim svi odoe. Nepomino sam stajao ispred televizora i tri voki-toki
prijemnika u kompjuterskoj sobi; tiinu je remetilo samo jednolino zujanje
predviaa. Sada sam predstavljao samo jedan zavrtanj u maini. Sve pristigle
izvetaje valja direktno u nju pohraniti. Oni bi zatim automatski bili
razvrstani i upameni, tako da se moja uloga sastojala u pukom odgovaranju
na znake maine i njenom opsluivanju prema datim uputstvima. Pa ipak, bio
sam ponosan zbog uloge koja mi je dodeljena. Jer, samo sam ja bio u stanju da
je do kraja iskoristim. Ti si moje proirenje, rekoh joj zadovoljno, jedan
uvelian deo mene.
3,50. Tano je prolo dvadeset pet minuta od kada su Tanomogi i ostali
otili. Prvi se javio Cuda, zapovednik grupe zaduene za ubistvo. Nije bilo
potrebno da ponavlja svoj izvetaj Tanomogijevo predvianje se pokazalo kao
sasvim tano, bilo je jezivo. Kao prvo, oevici su potvrdili da se devojka vratila
kui neto pre ponoi; na mukarevom potiljku pronaene su modrice od
udaraca koje on nije mogao sam sebi da zada. Izgleda da je stvarno dolo do
rasprave, ali rezultati ispitivanja ovekovog lea, kao i neki drugi razlozi,
ukazuju na izvesna dvosmislena mesta u devojinom priznanju. Definitivno je
utvreno da je postojao i sauesnik, ali devojku su verovatno zaplaili, im nije
pokuala da izmeni svoj iskaz. U stanici su mu rekli da je prema njihovom
miljenju okonanje istrage samo pitanje vremena. Teko je bilo uhvatiti
potpuno sluajnog ubicu, iji dosije ne postoji u policiji. U stvari, suprotno je
bilo tano: onaj ko vie planira, taj se lake oda.
(U prvi mah bio sam zbunjen. Bilo je teko na brzinu prosuditi da li je
trebalo da Tanomogi i ja prijavimo ono to smo videli prethodne veeri. Ali
prema onome to je policija izjavila postojala je mala verovatnoa da bi
sumnja mogla da padne na nas - potpuno nevine posmatrae. A zatim, lino
sam verovao da emo otkriti pravog ubicu. Odluio sam da izvesno vreme
saekam i nita ne prijavim.)
Odmah zatim je Kimura, voda grupe koja je ispitivala devojin ivot,
poslao izvetaj o Kondo ikako. Poev od godina, mesta boravka, zanimanja,
do opisa prolosti, karaktera, izgleda, visine i teine; izvetaj je sadrao sva
obeleja koja su najzad predstavljala elemente pogodne za pohranjivanje u
mainu. Ali to je bilo dovoljno samo za poetak. Konano je postalo jasno da
su ti povrni podaci bili nedovoljni da bi se uhvatila jedna osoba. Uskoro bi
trebalo da pone ispitivanje tela, to e zahtevati ponavljanje celog postupka
uz primenu sasvim drugaijeg metoda. Sem toga, ako bude potrebno, u svako
doba moemo od policije da dobijemo ovakvu vrstu obavetenja, a ako, pak,
ne budemo hteli da imamo veze sa njima, lako emo sami da ih prikupimo.
Analize su konano poele neto posle osam. U stvari, izgleda da je trebalo
obaviti jo neke pripreme, ali poto su se u bolnici plaili da nee biti u stanju
da oive le, zajedno smo odluili da krenemo uprkos tekoama. U
meuvremenu, pristigla su tri ili etiri dodatna izvetaja od zapovednika
grupa, u vezi sa ubicom i devojkom; kako e analiza tela uskoro odgovoriti na
sva pitanja, odluio sam da ih prenebregnem. Sat pre poetka analize,
razgovarao sam izvesno vreme putem televizije sa doktorom Jamamotom, koji
je bio zaduen za njih. Saoptio mi je da uz pomo elektronskog kompjutera u
bolnici mogu da reprodukuju pribline bioloke reakcije kao i da ih ispitaju,
ali i da idu dalje, to jest da odgonetnu modane reflekse. To je bilo razumljivo.
Mozak je predstavljao svet koji ak ni naa maina, koja je bila u stanju da se
sama programira, nije jo iskusila. U svakom sluaju, nagovorio sam ga da
sakupi odgovore modanih elija na razliite nadraaje; probau da ih maina
deifruje i upamti. Moda e morati da ih obradi istovremeno i kao uzorke za
modane talase ivog oveka. Sigurno e biti potrebna detaljna karta; budui
da je u pitanju le, mozak bismo mogli da raspodelimo u najmanje osamdeset
ili vie oblasti, umesto da se zadovoljimo samo ranije snimljenim grubim
modanim talasima. (ak i kada je re o ivom telu, ne mogu se postii tako
jasni tragovi dejstva talasa kao u sluaju lea; mogue je dobiti samo pribline
tragove. Doktor Jamamoto je rado pristao da nam ih ustupi ako neki
jednostavan uzorak bude odgovarao naim namerama.)
Isporuili su telo pre deset minuta. Bilo je hermetiki zatvoreno u velikom
staklenom kovegu sa naroitim gasom, tako da e tehniari raditi na njemu iz
daljine, sluei se mehanikim rukama. Doktor Jamamoto je stajao pored
kovega i objanjavao ta se dogaa. (Ja sam ga, razume se, sluao preko
televizora.) Zraenje, emitovano iz levog ugla sobe prolazilo je kroz le i na
desnom zidu projektovalo neku vrstu anatomske karte tela. Ja, dodue, nisam
mogao da vidim ovu sliku, ali metalne igle, tanke kao vlas kose, na krajevima
mehanikih ruku, paljivo su voene dejstvom neke nevidljive sile do
odreenih mesta u nervnim vlaknima. Iz metalnog lema koji se nalazio na
glavi lea virili su, umesto kose i uklonjene lobanje, snopovi bakarnih ica.
Reeno mi je da je ovaj lem poloen direktno na mozak i da ima ulogu sprave
za merenje.

13.
Iznenada blesnu jaka svetlost, obasjavi unutranjost prostorije. Kamera se
pomerila ka glavi. Odjednom se, sa suprotne strane, pojavilo Tanomogijevo
lice koje se smeilo u objektiv. Malo sa strane, videla su se zabrinuta lica Aibe i
Vade Katsuko kako ukoeno posmatraju glavu lea. Iz tog ugla nije se mogao
nazreti mlade iznad Vadine usne, usled ega je ona mnogo lepe izgledala.
Kamera se okrete i poe da zumira sve dok ovekovo nago telo, koje se
belasalo, nije ispunilo ceo ekran. Jasni znaci davljenja videli su se oko
njegovog vrata u vidu niza smeih mrlja, brada mu je bila isturena, usne malo
razdvojene, a oi vrsto sklopljene. Iz koe, koja je izgledala kao da je
prekrivena prainom, trala je neuredna brada. Da li je to bio priljean i
vredan knjigovoa koji je imao porodicu i ljubavnicu s kojom se toliko
spetljao da ga je na kraju ubila? Izgledao je mnogo ivotniji, u stvari, mnogo
opasnije nego prole noi kada je, utegnut u svoj flanelski sako, tako uspravno
sedeo na stolici u kafeu sa zdelicom otopljenog sladoleda ispred sebe. Nagnao
me je da se oseam veoma neprijatno.
Konano analize poee. Prvo su izmerili teinu i visinu, to je iznosilo 120
funti, odnosno pet stopa i jedan palac. Zatim su za trenutak mere raznih
delova tela bile izraene kvantitativno i relativno. Mehanike ruke poee da
se kreu. Istovremeno je izvestan broj igala zaboden u razne delove tela. Niz
uzastopnih svetiljki koje su bile vertikalno i horizontalno privrene na zidu i
povezane sa iglama, stade da se pali i gasi kao da prevode rei maine. Kao
odgovor na to, telo u kovegu poe slobodno da se pomera, gotovo kao da je
ivo. To kretanje polazilo je od vrhova prstiju ka gornjem delu tela, na kraju
prouzrokujui micanje usana, otvaranje i zatvaranje oiju, pa ak i rad miia
na licu. Vada stenjui uzdahnu; ak su i Tanomogiju zadrhtale usne, a lice mu
se oblilo znojem.
Doktor Jamamoto ree: "Na ovaj nain odreujemo motorne funkcije.
Kretanje nije isto fizioloka osobina. Ono je takoe povezano sa osobenom
istorijom tela kao pojedinca."
Zatim je usledila analiza unutranjih organa, a kada je to zavreno,
napokon je pristupljeno ispitivanju modanih talasa. Poveao se broj igala u
mehanikim rukama, pri emu se sedam ili osam usredsredilo na lice.
Nadraivale su organe ula kao to su oi i ui. Do uiju je sputen prijemnik,
a ureaj slian velikom dogledu priblien je oima; poee da se javljaju zvuci
i slike nakon ega je na ekranu usledilo divlje lelujanje osamdeset tananih
talasa.
"Za poetak", ree doktor Jamamoto, nastavljajui sa svojim
objanjenjima, "pokuajmo sa nadraajima obinih, svakodnevnih pojava.
Upotrebiemo pet hiljada najobinijih reakcija koje smo proizveli u naoj
laboratoriji. Njima odgovara grupa jednostavnih imenica, glagola i prideva
kojima se oni mogu opisati. Zatim emo upotrebiti pet hiljada malo sloenijih
reakcija koje se sastoje od kombinacija prvih pet hiljada i njima
odgovarajuih opisa: Obino nam je to dovoljno za dokuivanje reakcija na
nadraaje i za izvoenje potrebnih patolokih analiza. Meutim, danas smo,
radi eksperimentisanja, odluili da idemo dalje. To je samo ideja, ali pitam se
ta e se dogoditi ako kao nadraaj upotrebimo rei koje su se pojavile u
filmskim urnalima i lancima iz novina tokom prole nedelje."
"Ideja vam je sjajna", poeh oduevljeno, a Tanomogi mi sa ekrana klimnu
u znak saglasnosti. Stvarno je bilo dobro izvedeno. Nije se uvek dogaalo da
vei slui manjemu. U jednom baenu ribarsku mreu uhvate se i velike i male
ribe. ak i mrea misli, to je tananija tim je bolja.
Ali dok sam posmatrao liniju talasa, ona se nije promenila ve je i dalje
lelujala i podrhtavala poput toplog vazduha nad ulicom.
Nisam mogao da odagnam nestrpljenje koje me je obuzelo dok sam ekao
da se konano upali svetiljka na maini za predvianje, a izlazni kanal pone
da zuji punom brzinom. Pitao sam se ta e telo imati da nam kae?

14.
Doktor Jamamoto okrenu prekida za analizu modanih talasa i klimnu mi
glavom sa ekrana.
"Do sada smo izvrili sve predviene analize."
Zahvalih mu i ugasih televizor, obuzet neprijatnim oseanjem. Dok je slika
nestajala, sa ekrana su me izazivaki gledale nezadovoljne Tanomogijeve oi.
Moda sam zaista bio malo previe grub i neutiv. Svi su znatieljno iekivali
ta e preminuli raunovoa Tuida Susumu imati da kae posredstvom
maine. Ali ja sam imao neke vlastite ideje. Rezultati analiza ne smeju biti
objavljeni dok se ne dovede u nekakav red problem ubistva. Po svaku cenu
moramo izbei da prepadnemo plaljivi komitet senzacionalistikim
glasinama. Ako bi iskrslo bilo ta slino ubistvu to bi bio sasvim dovoljan
razlog za komitet da se povue. to se mene tie, ono to je imalo prednost u
odnosu na ispitivanje kapaciteta maine za predvianje bilo je istraivanje tog
neobinog zloina. (Razgovarau o tome sa Tanomogijem kada se bude
vratio.)
Upravo kada sam hteo da okrenem prekida na odeljku, zazvoni telefon.
Podigoh slualicu i jedan udaljeni, prigueni glas ree: "Halo? Halo? Doktor
Katsumi?"
inilo mi se da poznajem taj glas, ali nisam bio siguran. Zbog gradske buke
koja se ula u telefonu pretpostavio sam da telefonira iz neke javne govornice.
"elim da vas upozorim", nastavi glas. "Bolje da nas se okanete."
"Vas? Ko ste to vi?"
"Pazite dobro ta vam kaem. To ne treba da znate. Policija ve sumnja na
dva momka koja su uhodila tog mrtvog Romea."
"Ko ste vi?"
"Prijatelj, profesore, prijatelj."
Veza se prekinu. Pripalih cigaretu da bih se pribrao, a zatim se vratih do
ureaja za izbacivanje odgovora. Okrenuh prekida i proitah znake. Iz
nekoliko izvora pokupih analize mrtvog oveka, povezah ih i pripremih
mainu za 'indukciju'. ovek je stvarno bio mrtav, ali maina e oiveti i njega
i odgovore, upravo onakve, kakve bi on davao da je iv. Naravno, to ne bi bio
isti ovek. Jasno da bi postojala razlika izmeu njegovog stvarnog tela i onog
koje je projektovano. Bilo bi zanimljivo razmiljati o toj razlici, ali sada nisam
imao vremena za to.
"Moete li mi odgovoriti na jedno pitanje?" otvoreno upitah mainu,
potiskujui uzbuenje.
Posle kratkog vremena dobio sam slab, ali jasan odgovor.
"Mislim da je to mogue, ako je pitanje konkretno?"
Zbunio me je odve srdaan ton, tako da mi se doista uinilo kako se u
maini krije pravo ljudsko bie. Ali ovde je bila posredi samo jedna obina
reakcija. Ona nije mogla da poseduje svest ili volju.
"Pitam se da li stvarno shvatate da ste mrtvi."
"Mrtav?" Jednaina u maini iznenaeno zabrekta. "Mislite na mene?"
Bilo je isuvie stvarno da bih poverovao.
"Da, naravno", rekoh oklevajui.
"Znai tako. Onda mora da sam ubijen, jesam li u pravu?"
"Zar ne znate ko je ubica?"
Glas odjednom postade otar i kripav. "Ali ko ste vi, za boga miloga, da mi
o tome govorite?"
"Ja...?"
"Ne, mislim kakvo je ovo mesto? udno je, zar ne, to govorim i
razmiljam iako sam mrtav", ree glas, nervozno se menjajui. "Ah, vi me
zavitlavate, je li tako? Shvatam. Pokuavate da me preete."
"Ni sluajno. U stvari, vi niste ljudsko bie. Vi ste samo jednaina linosti
oveka po imenu Tuida Susumu, jednaina uskladitena u memoriju
maine."
"Ne zasmejavajte me. I prekinite ovu glupu obmanu. Do avola! Kao da su
nestala sva moja oseanja. Ali gde je ikako? Hej, kako bi bilo da upalimo
svetlo?"
"Vi ste mrtvi."
"Dosta s tim ve jednom. Ne moete me uplaiti."
Obrisavi znoj koji mi je proticao pored ugla oka, pokuah da se priberem.
"Recite mi sada sasvim jasno. Ko vas je ubio?"
Maina ispusti uvredljiv zvuk. "Pre nego to vam ita kaem, voleo bih da
saznam ko ste vi. Ako sam ubijen, znai da ste vi to uinili. Hajde, upalite
svetlo i pokaite mi ikako. Preimo na stvar."
Oigledno je pomislio da sam ja ubica. Ovo je dokaz da mu je svest sezala
sve do samog trenutka kada je bio ubijen.
"ta mislite ko sam ja?"
"Kako bih to mogao da znam?" piskutavo odgovori ovek iz maine, poput
deaka koji je poeo da mutira. "ak i ako moda izgledam tako, nisam toliko
glup da poverujem u ove lai."
"Lai? Kakve lai?"
"Ma 'ajdete!"
Zauh hrapavo, sipljivo disanje, koje kao da mi je zapahnulo lice. Bilo mi je
jasno da je to samo maina, ali me ipak obuze jeza. Oekivao sam apsolutnu
tanost, a bilo je previe nedoslednosti. Moda nisam pravilno postupio. Nije
trebalo da na ovaj nain odmah poloim karte na sto. Nae suoenje bilo bi
objektivnije, da meu nama postoji sigurnosna zona.
Okrenuh prekida i ovek se razlui u elektronske fragmente. Postojanje
mu je bilo toliko ivotno da sam osetio griu savesti kada sam ga izbrisao.
urno okrenuh vremensku saklu koja do sada nije bila ukljuena, za dvadeset
dva asa unatrag, u doba dok je ovek jo ekao devojku u kafeu injuku.
Povezah televizor, a zatim ponovo ukljuih mainu.
Zazvoni telefon. Bio je to Cuda, zapovednik grupe zaduene za traenje
ubice.
"Kako ide? Da li su gotovi rezultati analize tela?"
"Ne, nisu jo", poeh nehajno, ali onda se zgranuh kada sam shvatio da
sam sa mainom upravo doao do jednog vanog dokaza. U razgovoru sa
Tanomogijem predvideli smo najgoru moguu situaciju, da pravi ubica nije
devojka Kondo ve neka sasvim druga osoba. To je jo bilo samo predvianje,
bez stvarnih osnova. Iz razgovora je postalo jasno da je ovek oekivao treu
osobu, nekog drugog, a ne devojku, oveka iji su se interesi kosili sa
njegovim.
"ta se s vama deava? Imate li neku novu informaciju?"
"Ni najmanju. Izgleda da su ga dvojica pratila sve do stana. To je potvrdio
prodavac duvana ija se radnja nalazi blizu te zgrade, ali devojka je ipak
potpisala priznanje. ak i meu detektivima miljenja su podeljena, a niko ne
izgleda kao da je posebno zainteresovan za tu dvojicu."
"Ali kakvo je vae miljenje?"
"Pa, malopre sam razgovarao sa Kimurom koji proverava devojku. Dok se
ne razjasni odnos izmeu ovo dvoje, krajnje su slabi izgledi da je osnovana
pretpostavka kako je ubica neko drugi. A onda, ako i pretpostavimo da postoji
neko drugi, da li je istraga jednog ovakvog dogaaja toliko vana?"
"To neemo znati dok sluaj ne bude reen." Zatim razdraenim glasom
dodadoh: "Neka vas ne brinu zakljuci. Bolje posvetite panju podacima.
Mislim da bi nam dobro doao taan plan devojine sobe."
"Ali ne razumem. Kako nam takve stvari mogu pomoi u pravljenju plana
predvianja?"
"Rekao sam vam. Neemo to znati sve dok ih ne isprobamo!"
Odmah sam se pokajao zbog svog ljutitog ispada. "Svi emo zajedno o tome
kasnije na miru porazgovarati. Nestrpljiv sam, jer nemamo mnogo vremena.
Dozvolite da ponovim: uvajte se novinara. Oni bi na smrt preplaili komitet."
Stvari su zaista polako postajale sve zamrenije. inilo se da u imati pune
ruke posle da se opravdam, umesto da smiljam plan koji e komitet usvojiti.
to sam se vie batrgao, izgledalo mi je da sve dublje tonem.

15.
Spustih slualicu i pogledah uokolo. Na ekranu se pojavilo nekadanje
oblije Tuide Susumu iz vremena kada je jo bio iv, pre dvadeset i dva sata.
Ponovo sam osetio ponos zbog sposobnosti maine. Kada promenih
koordinatnu ravan, ovek se potpuno okrete zajedno sa pozadinom. Ali ova
pozadina je ipak predstavljala ovekov unutranji pejsa, tako da se jasno
razaznavalo samo ono to je on video; ostalo je bilo iskrivljeno, nepravilno i
nejasno. Tako je prostor u kome je trebalo da se nalazimo Tanomogi i ja bio
sasvim crn, kao da u njemu nije nita postojalo. Sladoled na stolu bio je
potpuno istopljen.
ovek zari kaiku u kau i srknu malo vrhovima skupljenih usana. Za to
vreme nije skidao pogled sa vrata. Oh, da, pomislih, prebirajui po seanju, za
to vreme. Uskoro e zasvirati du-boks i ovek e pogledati u naem pravcu.
Saekajmo da vidimo.
Konano se zau muzika upravo kako sam i predvideo i ovek se okrete. Da
bih video kako smo izgledali u njegovim oima, okrenuh koordinatnu ravan za
180 stepeni. Veoma jasno su se raspoznavali duk-boks i devojka u mini
suknji; ispred njih mi smo se veoma slabo nazirali, poput senki. (To je bilo
veoma dobro. Ako nas nije video, ne postoji bojazan da nas telo optui.)
Zatim sam pokuao da vreme pomerim za dva sata. ovek je etao ulicom.
Pomerih ga jo za dva sata. Stajao je pred javnim telefonom.
Zatim sam pokuao da zgusnem proticanje vremena u jednu desetinu
normalne brzine. Kao u ubrzanom filmu, ovek naglo uskoi u tramvaj, sie,
pojuri prolazom i stie pred devojin stan. Tada ponovo vratih na normalnu
brzinu.
Od tog trenutka preli smo na deo koji je meni bio nepoznat. Ako bi sve
dobro prolo, ne samo to bismo otkrili ubicu, ve bismo i dobili potpune i
relevantne podatke da pokaemo komitetu, to bi situaciju odjednom
preokrenulo u nau korist. Veoma nestrpljiv, netremice sam posmatrao
ovekovo kretanje.
Popeo se mranim stepenitem i zastao, ukoeno piljei prema kraju
hodnika na drugom spratu. Oklevajui je krenuo napred, pognute glave.
Neujno koraajui, kretao se ka pripremljenoj smrti. Tanomogi se nije
pojavio na slici, ali mora da sve ovo promatra negde iz senke stepenita.
ovek izvadi klju iz unutranjeg depa; poto je nadlanicom otro znoj sa
ela, sae se i otvori vrata. Zvuk otvaranja bio je neobino otar, kao da je
nagovetavao njegovu sopstvenu unutranju napetost. On irom otvori vrata,
ue unutra, a onda ih zatvori za sobom drugom rukom. Ali, sudei prema
zvuku, uinilo mi se da nisu do kraja zatvorena. Ispred njega, u mranoj sobi,
mogao se videti sivi prozor i neka udaljena svetla. On izu cipele i pruivi ruku
du zida s leve strane napipa i okrete prekida. (Ah... Smrt se pribliava!)
Kada se svetlost upali, postade vidljiva soba srednje veliine, oito
devojaka, u kojoj je mali orman skrivao jedan ugao. Nije bilo nikoga. Sobom
se irila napeta tiina. ovekov pogled uzaludno je lutao levo-desno. Iza njega
se zau slabi zvuk. Tiho kripanje koje je dolazilo niodkuda. I upravo kada se
okrenu, mlitavo se presamiti. Pod se nagnuto podie i udari ga po licu.
Ogromna senka, savijena poput kuke, nae se nad njim, ugasi svetlo i lagano
ga poklopi. Ekran uroni u tamu. Tada je umro.
Izvesno vreme sam nepomino gledao u treperavi, crni ekran. On nije video
ubicu. Pa kako nije, postoji mogunost da se izmetne u neprijateljski
raspoloenog svedoka. Devojka nije bila u sobi. To je i izjavila, ali optuena je
na osnovu toga to se kasnije vratila. Znai, da je njeno priznanje ubistva bila
oita la. A to nije bilo sve. Pretpostavimo da je on pomislio da kripa koju je
zauo iza sebe potie od otvaranja vrata. S druge strane vrata nalazio se
Tanomogi. Rezultati analize tela postajali su sve nepovoljniji za nas. Kao da
smo sami sebi vezali ue oko vrata.
Izgleda da sam se izvesno vreme izgubio u mislima i nisam vodio rauna o
stvarima oko sebe. Odjednom postah svestan neijeg prisustva, okrenuh se i
ugledah Tanomogija kako stoli oslonjen leima o vrata. Uopte nisam primetio
kada je uao. (Za trenutak mi se priinilo da se ponavlja scena kojoj sam
upravo prisustvovao, da se ja nalazim na mestu ubijenoga. Stresao sam se.)
Tanomogi se nasmeja, klimajui neprestano glavom i provlaei prste kroz
kosu.
"Dosta nezgodna stvar."
"Da li si video?"
"Da. Samo poslednji deo."
"ta je sa ostalima?"
"Ostavio sam Aibu i Vadu da saekaju tamo preko. Mislio sam da e
moda biti potrebno neto dodati analizama."
"ekao sam da mi se javi telefonom."
Tanomogi uhvati prstima znojavu koulju i odvoji je od koe, a zatim se
lagano obliznu. Okrenuh stolicu i pogledah u njegovom pravcu, nastavivi
pakosnim tonom koi je ak i mene zaudio.
"Zamisli. Neki tip mi je pretio preko telefona."
"ta?" ree Tanomogi, a telo mu se ukoi u poloaju u kome se nalo kada
je uhvatio naslon stolice u koju je upravo hteo da sedne.
"Rekao je da se suvie ne meamo. Rekao je da je policiji ve dato do
znanja da su dvojica uhodila Cuidu. Moda je istina. Isto to kae i Cuda u
svom izvetaju."
"Pa?"
"Pa, momak koji me je nazvao zna da smo te uhode bili nas dvojica."
"Naravno." Tanomogi ispusti neki hrapav zvuk, a zatim savijajui svoje
dugake, vitke prste, ree: "To onda znai da je tamo bio jo neko."
"Upravo to i elimo da oni poveruju."
"Shvatam", ree Tanomogi ujevi se za donju usnu, a pogled mu skliznu u
blizinu mojih grudi. "Moda je momak koji je telefonirao pravi ubica. A vi ste,
gospodine, jedini s njim razgovarali. Uostalom, vi ste moj sauesnik. Ako
policija ozbiljno pone da traga za dvojicom uhoda, nai emo se u miolovci."
"Razmiljao sam o relativnom poloaju senke na prozoru i rasporedu u
sobi. Ta senka je sasvim sigurno ona koju sam video kada se Cuida sruio. Ali
jedino si ti mogao da vidi drugu senku sa mesta na kome si se nalazio."
"Ako bi me optuili da je to bila moja senka, ne bih mogao da poreknem",
promrlja on uz vetaki osmeh, cokui jezikom. "Za nas je kobno to na
model nije video ubicu. Namuili smo se da bi ispitali telo, a ono je sada
postalo na neprijatelj. Dospeli smo u situaciju u kojoj biste me vi, ako se
pojavi i najmanja mogunost da sam imao bilo kakav motiv, odmah
osumnjiili, a ja tu nita ne bih mogao."
"Motiv je jo jedna tekoa koju treba razjasniti, jer nee biti lako navesti
ga da prizna." Objasnih mu zatim kako je ovek, mada je predstavljao samo
reakciju maine, tvrdoglavo odbio da poveruje kako je s njim uopte bilo teko
razgovarati. Tanomogi me je bez rei sasluao. Zatim tiho ree: "Pa, onda se
tu nita ne moe, nego da ga podrimo u tom uverenju."
"ta time hoe da kae?"
"Hou da kaem kako treba da ga navedemo da misli da je jo iv."

16.
Moda se moe rei da smo manje-vie uspeli. Utuvili smo u njegovu -
mislim - glavu maine da se u stvari nalazi u bolnikom krevetu i da nije u
stanju da vidi ili osea jer se jo nije oslobodio oka koji je doiveo. Takoe
smo mu rekli da e se brzo oporaviti, posle ega je on poeo, bez ikakvih daljih
natezanja da nam pria, vapei za osvetom. Bili smo dovoljno lukavi da ga
navedemo da govori, pretpostavljam da smo u tome uspeli, mada je i dalje bilo
neizvesno u kojoj meri e nam to biti od pomoi.
Mrak se brzo sputao, a jo nije bilo ni est sati. Poela je da pada kia.
Velike kapi su prskale po prozorskom oknu. Sluao sam priznanje maine, sve
vreme se oseajui kao da sedim na stolici sa dve noge. Ovo to sledi
predstavlja verbalni izvetaj onoga to je rekla.

IZVETAJ

MORAM DA PRIZNAM, DA BI BILO BOLJE DA SAM MRTAV. OVO
JE SRAMOTNO. RAZUMETE? DOVOLJNO SAM STAR DA BIH TO
ZNAO. ODVRATNA ENETINA. PITAM SE TA KAE MOJA
SUPRUGA. ONA MI TO NIKADA NEE OPROSTITI. NIKADA NISAM NI
NAJMANJE BIO NEZADOVOLJAN NJOME. ISKRENO GOVOREI...
(IZOSTAVLJEN PARAGRAF.)
DEVOJKA KONDO IKAKO PEVALA JE U KABAREU. ALI BILA JE
MIRNA I DOBROUDNA: NlKADA NE BISTE POVEROVALI DA JE
BILA OD ONIH. TELO JOJ JE BILO UGLASTO I KOATO, ALI LEPO.
TO SE MENE TIE - MOETE BILO KOGA DA PITATE - JA SAM U
PRILINOJ MERI PURITANAC; NIKADA NE ODLAZIM NA TAKVA
MESTA. TE VEERI SAM PRATIO PREDSEDNIKA NAE KOMPANIJE,
I TAKO... (IZOSTAVLJEN PARAGRAF.)
STVARNO NE RAZUMEM. DEVOJKA KOJA PRISTOJNO ZARAUJE
I JEDAN NIMALO ZGODAN PROELAVI PEDESETOGODINJAK.
IMAO SAM RAZLOGA DA IZGUBIM GLAVU. LUPKALA BI ME PO
BRADI SVOJIM GLATKIM, MALIM VRHOVIMA PRSTIJU. ZNATE, BIO
SAM ZAHVALAN. STVARNO NE UMEM TO DA IZRAZIM REIMA;
KAO DA SAM SE IZGUBIO. BIO SAM SREAN. ZNAM DA TO NIJE ZA
SVAKOGA. SAMO JEDNU STVAR TREBA DA SHVATITE: NIJE BIO U
PITANJU NOVAC. MODA NE VERUJETE, ALI ISTINA JE. NARAVNO,
POMAGAO SAM JOJ MALIM SVOTAMA SVAKOG MESECA. REKLA
JE DA JOJ JE TO DOVOLJNO. TELO JOJ JE IZGLEDALO KOATO,
ALI ZAISTA JE TO BILA NENA DEVOJKA. NIJE BILA ZALJUBLJENA
U MENE, ALI SAM JOJ SE DOPADAO. NIJE TO PORICALA.
OTVORENO MI JE REKLA. IMA NETO TO BI TREBALO OVIH DANA
DA TI... (IZOSTAVLJEN PARAGRAF.)
ZATIM JE SUMNJA POSTEPENO POELA DA POMALJA SVOJU
RUNU GLAVU. NAKON TRIDESET GODINA RADA KAO
RAUNOVOA POSTAO SAM PRILINO KRT KADA SU U PITANJU
NEKE STVARI. BIO SAM NERVOZAN; PITAO SAM SE NEE LI MI
TRAITI JO NOVCA, A BIO SAM VOLJAN KADA TO NIJE UINILA. U
CELOJ STVARI POSTUPILA JE SUVIE ISKRENO. U TO VREME JE
ISKRSAO JEDAN MALI INCIDENT. PA, NIJE TO BA BIO PRAVI
INCIDENT, ALI JEDNOG DANA KADA SAM DOAO U NJENU SOBU
PRIMETlO SAM DA JE KUPILA VEOMA SKUP TEPIH. SHVATATE?
IMAJUI U VIDU NJENA PRIMANJA, TO JE BILO LUKSUZIRANJE.
ZNAO SAM TO, POTO SAM STALNO OPERISAO NOVCEM. JO SAM
SE VIE ZAUDIO KADA SAM JE UPITAO ZATO GA JE KUPILA.
ODGOVORILA MI JE DA JE TRUDNA, A KADA JE UPITAH DA LI GA
JE KUPILA DA BI PROSLAVILA TAJ DOGAAJ, SRCE POE DA MI
KUCA NA NEPRIKLADAN NAIN ZA OVEKA MOJIH GODINA. BIO
SAM NA IVICI SUZA. TO JE BILO DIVNO, JER MOJA ENA NIJE
IMALA DECE. NE, NE BIH SMEO DA KAEM DIVNO. U SVAKOM
SLUAJU BILO JE ROMANTINO I OSEAO SAM ELJU DA OVAJ
DOGAAJ SAOPTIM CELOM SVETU. NALAZIO SAM SE U TAKVOM
STANJU DA SAM BIO UBEEN KAKO BI I MOJA ENA, KOJA NITA
NIJE ZNALA O DEVOJCI, BILA SRETNA ZBOG MENE DA JOJ OVO
KAEM. AH, DA LI TO PADA KIA? UJEM JE. OH, SAMO
TRENUTAK. DOLAZIMO DO ONOG GLAVNOG U CELOJ PRII.
(KRATKOTRAJNO KALJUCANJE) ONO TO SADA SLEDI
PREDSTAVLJA ANTIKLIMAKS. IZNENAENI STE, ZAR NE? KAE DA
JE DANAS ABORTIRALA. PA, TO JE BILO U REDU. SHVATIO SAM
MADA NISAM MNOGO VEROVAO U IVOT. ALI KAKO MI NITA
NIJE REKLA OSEAO SAM SE KAO BUDALA. JEDNOSTAVNO SAM
POBESNEO. OPTUIVAO SAM JE NA SVE MOGUE NAINE: NIJE
ZNALA IJE JE DETE ILI JE BILA UPLAENA, REKAO BIH, DA GA
ZADRI I RODI. AH, DA, RAZUMEO SAM. OSTALA JE U DRUGOM
STANJU S NEKIM KO JE BOGAT, PA JE TO ISKORISTILA KAO
IZGOVOR ZA IZNUIVANJE NOVCA. AKO TO MJE TANO, ODAKLE
JOJ NOVAC ZA TEPIH?
HM... DA LI JE TO ONDA ZNAILO DA SVE TREBA DA SE SLOMI O
MOJA LEA? ELEO SAM DA ZNAM. ONA ODMAHNU GLAVOM I
BRIZNU U PLA. NE, OVO NEMA NIKAKVE VEZE SA ONIM TO SE
SINO DOGODILO. SINO SE UOPTE NISMO VIDELI. TO SE
DOGODILO, SAMO TRENUTAK, PRE GOTOVO DVA MESECA.
DOZVOLITE DA NASTAVIM. ISPRIAO SAM VAM KAKO SAM JE
PRITERAO U OAK. PLAKALA JE. ZNAO SAM DA NE PRIPADA
VRSTI DEVOJAKA KOJE SU SPOSOBNE DA IZNUUJU NOVAC, ALI
NIJE POSTOJALO DRUGO OBJANJENJE, ZAR NE? OAJNIKI SE
BRANILA. ALI NJENA ODBRANA BILA JE VEOMA SMENA. REKLA
MI JE DA POSTOJI BOLNICA U KOJOJ IZVRE ABORTUS I UZ TO JO
DAJU SEDAM HILJADA JENA, AKO FETUS NIJE STARIJI OD TRI
NEDELJE. TO JOJ SE UINILO UDNIM, ALI JE IPAK OTILA U
BOLNICU DA SE RASPITA. REKLI SU JOJ DA JE UPRAVO U TREOJ
NEDELJI TRUDNOE. TAKO SU JOJ ODMAH IZVELI ABORTUS. DA LI
BI NEKO MOGAO DA POVERUJE U TO? POSTOJI GRANICA AK I ZA
OVAKVE IZMILJOTINE. UPITAO SAM JE ZA NAZIV BOLNICE... NA
TA MI JE ODGOVORILA DA NE MOE, DA JE OBEALA DA NE
KAE I DA BI VEROVATNO DOSPELA U GRDNE NEPRILIKE KADA BI
ODALA. POVIKAH NA NJU DA PRESTANE I UDARIH JE. BILO JE TO
PRVI PUT DA SAM UDARIO JEDNU ENU, MADA SAM O TOME
ITAO U PRIAMA. U STVARI, NIJE MI SE DOPALO. OBESHRABRILO
ME JE I TOG DANA ODLUIH DA ODEM BEZ REI.
NISAM BIO ZADOVOLJAN NJENIM OBJANJENJEM. OD TOGA
DANA MUILA ME JE SUMNJA. NEKAKO U JE PRITERATI U
OAK? TAKO DA NEE MOI DA SE IZVUE. SREOM IMALA JE
RAUN U BANCI I ISPRAVNU TEDNU KNJIICU. UDNO JE BILO
TO JE UVALA I STARE RAUNE KOJI NIEMU NISU SLUILI. TO
JE ZA MENE BILO VANO OTKRIE, RAZUMETE, JER SAM
RAUNOVOA. OTIAO SAM U NJEN STAN KADA JE BILA ODSUTNA
I DETALJNO SAM GA PRETRAIO. BROJKE SU VEOMA ZANIMLJIVE
U ZAVISNOSTI OD TOGA KAKO IH ITATE. ONE SU MI RAZJASNILE
MNOGE STVARI. IMALA JE POTPUNO NEOBJANJIVA DODATNA
PRIMANJA. NAJVIE DVAPUT NEDELJNO, A NAJMANJE DVAPUT ILI
TRIPUT MESENO. NIJE BILO NIKAKVE SUMNJE. POKAZAO SAM
JOJ DOKAZ. TO JE BILO TANO PRE TRI DANA. OPET JE BRIZNULA
U PLA, ALI NIJE UPALILO. OVO NIJE MOGLA POREI. PONOVO JE
POELA SA SVOJIM SMENIM PRAVDANJIMA. OPET JE POTEGLA
TU SMENU PRIU O NEVEROVATNOJ BOLNICI, ISPRIAVI MI
KAKO MOE DA DOBIJE DVE HILJADE JENA SVAKI PUT KADA
DOVEDE ENU IJA TRUDNOA NIJE ODMAKLA DALJE OD TREE
NEDELJE. REKLA MI JE DA BOLNICA HOE DA KUPI SVAKI FETUS,
AKO NIJE PROLO VIE OD TRI NEDELJE OD ZAEA I DA ONA
DOPUNJUJE SVOJU PLATU RADEI KAO NJIHOV POSREDNIK.
UDNA PRIA. BIO SAM VIE ZABRINUT NEGO SUMNJIAV. PITAO
SAM SE DA NIJE POLUDELA. KADA SAM RAZMISLIO O TOME,
ZAKLJUIO SAM DA TO I NIJE MOGUE. KAO ENI, NEDOSTAJALE
SU JOJ STRASTI. KADA SAM ZATIM NASTAVIO DA JE ISPITUJEM,
REKLA MI JE DA NE ZNA TA E SE S NJOM DOGODITI, AKO SE U
BOLNICI SAZNA DA MI JE SVE OTKRILA. ODISTA JE BILA
ZAPLAENA, TVRDEI DA BI JE MODA I UBILI. OKUPLJENI FETUSI
NISU UMIRALI. ODRAVAO IH JE NAROITI UREAJ U BOLNICI I
ONI SU SE RAZVIJALI U SAVRENIJA BIA NEGO TO JE TO SLUAJ
SA ONIMA KOJA RASTU U MAJINOJ UTROBI. NAE DETE JE IVO I
DOBRO. KAKO VAM SADA TO IZGLEDA? DRHTITE, ZAR NE? AKO JE
TO BILA ISTINA, ONDA JE U PITANJU STVARNO NETO KRUPNO, A
AKO NIJE, ONDA NI KAO LA NIJE BILO BA SITNO. DA SE NE BI NA
TOME ZAVRILO, REKOH JOJ: 'ODVEDI ME ONDA U TU BOLNICU.'
AKO SAM POMISLIO DA E SE NAI U KRIPCU, PREVARIO SAM SE.
OZBILJNO MI JE PREDLOILA DA O SVEMU PORAZGOVARA SA
BOLNICOM. AKO JE TO ONO TO ELIM.
NJEN ODGOVOR SAM DOBIO JUE, NETO POSLE PODNEVA.
TELEFONlRALA MI JE U KANCELARIJU I REKLA DA E NEKO IZ
BOLNICE DOI S NJOM TE VEERI U R-KAFE U INJUKIJU POSLE
SEDAM I DA E MI SVE OBJASNITI. TAKO DA TREBA DA ODEM
TAMO. BIO SAM IZNENAEN. JER NISAM PRETPOSTAVLJAO DA E
TO STVARNO UINITI. POTO ZAMKA SADA NIJE DOLAZILA U
OBZIR, ZAKLJUIO SAM DA JE SILA S UMA. EKAO SAM JE I
EKAO U KAFEU; NIJE DOLA. TADA SAM SE JO ZALUDNO PITAO
DOK SAM POSTAJAO SVE NERVOZNIJI, DA LI BI JE SLEDEEG
DANA MODA TREBALO SMESTITI U NEKU BOLNICU ZA NERVNO
POREMEENE. OSTALO ZNATE. LEPO SAM UPAO U KLOPKU. NE,
NE GOVORIM O LJUDIMA IZ BOLNICE. MORA DA JE U PITANJU BIO
NEKI MUKARAC. PRETPOSTAVLJAM DA SAM JOJ SMETAO, MADA
TO NIJE REKLA, JER JE BILA STIDLJIVA. POTO JOJ JE BIO
POTREBAN IZGOVOR, IZMISLILA JE POSAO SA BOLNICOM KOJA
KUPUJE FETUSE. AKO ME BA NIMALO NIJE VOLELA, ZATO MI TO
NIJE REKLA? NE ELIM DA ME U OVOM DOBU NAZIVAJU
NERAZUMNIM. ONA NE BI UINILA NITA TAKO NASILNO; NE BI
ME NAMERNO NAMAMILA DA ME NEKO PRETUE. OSTAJE
INJENICA DA SAM DUBOKO POVREEN.

17.
"Pravi problem predstavlja, naravno, devojka, zar ne?"
Ugrizoh se za usnu, uzdravajui se da ne kaem kako bi se stvari jo vie
zapetljale da je i devojka umeana.
"Ali devojka je priznala da je ona ubica i oigledno nema nameru da
izmeni priznanje, nije li tako?"
"To je ono to je udno. Ako poverujemo ubijenome, ona je pomalo
neurotina."
"Da je neto nije uplailo, pitam se?"
"Moda se jednostavno boji sopstvene senke ili, naprosto, pokuava da
prikrije pravog ubicu. Naravno, uvek postoji mogunost da joj je neko stvarno
pripretio, bar pretpostavljam."
"Praktino govorei, prve dve mogunosti su verovatnije, ali kad razmislim
o preteem pozivu od malopre, nikako ne bih vie odbacio i mogunost
zaplaivanja."
"Oh, da, telefonski poziv." Celo Tanomogijevo lice se namrgoeno zgrilo
kao da pokuava da dokui znaenje iz ovog miljenja. "Onda bi to mogao da
bude njen ljubavnik, zar ne? Ne, ne. Od poetka sam bio protiv hipoteze o
ljubavniku. Teko je zamisliti da on promiljeno ubije jednog tako
dobroudnog oveka koji njoj nita ne znai. Motiv je isuvie labav."
"elite li da kaete kako bi trebalo da prihvatimo hipotezu da je bila
umeana u nabavku fetusa?" Tanomogijevo klimanje glavom prekide smeak
koji se javio na mojim usnama.
"Ne treba da me shvatite tako bukvalno. Ako ne prihvatimo hipotezu da je
ubica ljubavnik, mogu samo da pretpostavim kako Cuida zna neto nezgodno
o ubici ili da mu je neto uinio. Neto tako strano da je ovaj morao da ga
ubije. Ovo obavetenje ili ovakvo Cuidino ponaanje trebalo bi da se nazre u
priznanju koje je nedavno dao. Isto tako, ak i hipoteza o trgovanju
tronedeljnim fetusima zasluuje panju zbog svoje udnovatosti."
"Ako ni zbog ega drugog, a ono zbog razgovora."
"Naravno, samo zbog razgovora. Ogranienje na tri nedelje i fetus mogu
predstavljati neku vrstu tajnog jezika. ta mislite da i devojku podvrgnemo
testu maine? ini mi se da bi to prvo trebalo uraditi."
"Pa, do gue smo se uvalili u ovo", rekoh nevoljko uzdahnuvi.
"Ali kad smo ve dovde doli, ne moemo se sada povui. Moramo da se
suoimo sa situacijom, nema nam druge."
"Pitam se da li bi trebalo. Pitam se nee li drugi obavestiti policiju im
shvate da smo zainteresovani za devojku. Oni ne bi oklevali da bilo koga ubiju,
ako im to ide u raun."
"ak i ako sedimo skrtenih ruku posumnjae na nas. U pitanju je samo
vreme. Ne moete da oekujete pobedu, ako ne uinite prvi korak. A ne
moramo ni da je lino vidimo. Moemo nagovoriti komitet da poalje po nju
kola koja e je od stranjeg ulaza u policijsku zgradu odbaciti do bolnice.
Zanimljivo... predvianje i tog tipa devojine budunosti."
Izgubio sam orijentaciju, pronicljivost i nalazio sam se na ivici oajanja. Ali
smesta sam telefonirao Tomojasiju, koji je predvodio komitet; oseao sam se
nelagodno poput nekog nespretnog bicikliste, sve dok on nije progovorio.
Pokazalo se da je oduevljen to se neke vane linosti zanimaju za projekat,
dodavi da smo uspeli da dobijemo odobrenje za analizu tela. Ukoliko ovo
odobrenje shvatimo u najirem smislu, primetio je, lako moemo da ukljuimo
i devojku. Sloio se sa mojim predlogom i smesta je dobio efovo odobrenje.
Na njegovo pitanje kako stvari napreduju, neodreeno odgovorih da su
rezultati veoma zanimIjivi. Odluih da devojku prebacim iz policijske stanice
u ordinaciju Doktora Jamamotoa u Centralnoj socijalnoj bolnici, ne
pomenuvi pri tom IKT. Bio sam zadovoljan to se prebacivanje odvijalo bez
problema, ali brinula me je brzina kojom sam gubio tle pod nogama.
ekajui da devojka stigne u ordinaciju Doktora Jamamotoa, naloio sam
mainu da i dalje razloi rezultate analize lea, na taj nain to bi ih podelila
na opte i posebne inioce; to jest, na elemente koji su zajedniki svim ivim
biima i elemente svojstvene ovom oveku. Jedna takva informacija bila bi za
nas veoma korisna. Da bismo dobili celu linost, bie dakle potrebno izvriti
analizu samo onih inilaca koji su karakteristini za samu osobu, a zatim ih
dovesti u vezu sa elementima zajednikim svima. U svakom sluaju, poto su
podaci jo bili nepotpuni, nisam mnogo oekivao. Ali odgovor sam dobio
zaudujue lako. Elementi osobeni za jednog oveka - promenjivi parametri i
jednaine linosti - bili su oito jednostavniji nego to sam mislio. Shvatih da
su vrlo verovatno gotovo svi promenjivi parametri svodivi na relativne
veliine, na mnotvo fizikih karakteristika. Isto e se ponoviti i pri ispitivanju
modanih talasa; bilo bi dovoljno istraiti hiljadu modela nekih dvadeset
tipova. Odlian materijal koji se moe pokazati komitetu. Otkucao sam listu
promenjivih parametara, odnosno, fizikih karakteristika koje su potrebne za
analizu elemenata osobenih za jednog oveka. Uspeo sam da ih navedem na
samo jednom listu hartije za kucanje: sled uobiajenih rei koje se koriste u
medicini i elementarnog japanskog. To je napokon predstavljalo neto to se
moglo nazvati ovekovom individualnou.
"Sluaj, Tanomogi, ako nas pritisnu moemo ovoj listi dodati i praktian
primer i smatram da smo time u stanju da im sledei put zamaemo oi. ta ti
o tome misli?"
"Da, vrlo verovatno. Sa komitetom nee biti problema. Ideja o predvidanju
ljudske budunosti je ionako prola."
"Ne sasvim. Jo je samo neformalno prihvaena."
"To je isto, ako uzmete u obzir dosadanji stav komiteta."
"Da, pretpostavljam da je tako, ali..."
Pozvah Doktora Jamamotoa. Izgleda da devojka jo nije stigla. Kada sam
ga obavestio o sastavljanju liste osobenih elemenata linosti, nije bio u stanju,
kao to sam i oekivao, da prikrije uzbuenje. Prepustio sam slualicu Vadi
Katsuko; odluio sam da sadraj liste pohranim u kompjuter bolnice.
Tanomogi mi je sipao kafu. Dok mi je zaeereni napitak tekao niz grlo, koje
me je peklo od preteranog puenja, ubijao sam vreme razmiljajui o
glasinama koje su kruile o mamutskom predviau Moskva III, koji, kako su
nam rekli, uskoro treba da bude konstruisan. Oigledno bi preuzeo na sebe
opte predvianje finansija za sve neutralne i komunistike oblasti,
pokrivajui tako pola sveta. Oseao sam se bedno dok sam razmiljao o tome.
U Rusiji se maina za predvianje sve vie razvijala, postajui spomenik ovog
doba; a u Japanu je predstavljala samo jadnu miolovku za gonjenje jednog
ubice. ak se i tehniar previjao i borio sa pacovom koji ga je drao za nogu.
Postepeno sam postajao sve zabrinutiji. ekao sam i ekao, ali nikako nisu
javljali da je devojka stigla. Odluio sam da proverim Tomojasija.
"Ali, gospodine, mnogo polaem na tu miolovku. Bilo ta da kaete,
maina je to sama izabrala, zar ne? Maina, u svakom sluaju postupa
logino."
"Ja ni u kom sluaju ne elim da odustanem."
"Tomojasu je javio da je devojka ve krenula iz policijske stanice. Ali ako
jo nije stigla u bolnicu, zaista se trebalo zabrinuti."
I Tanomogi je bio zabrinut, gledajui tamo-amo po kontrolnim ekranima i
istovremeno neto mrmljajui.
"Problem je u sastavljanju programa. Ako ne ele da prihvate socijalne
podatke, pa dobro, ne moraju. Smatram da nam je slabo mesto to to smo
odve zaokupljeni socijalnim podacima. Da nam je vidokrug iri, sigurno
bismo mogli da izvrimo odlina predvianja prirodnih pojava koja uopte ne
bi zaostajala za onima to ih vri Moskva II. Ukratko, treba da nastavimo sa
radom."
Zazvoni telefon. Tanomogi zgrabi slualicu i prinese je uhu. Isturio je
bradu; oi mu se iskolaie.
Vesti su sigurno loe.
"ta se dogodilo?"
"Mrtva je." Lagano zavrte glavom.
"Mrtva? Zato?"
"Ne znam. Izgleda samoubistvo."
"Je li to sigurno?"
"Samoubistvo otrovom."
"Poveite je smesta sa mainom u Jamamotoovoj ordinaciji. Ako izvrimo
podrobnu analizu kao i u sluaju mukarca, odmah emo saznati motiv
samoubistva i kako je dola do otrova."
"Bojim se da to nije mogue", odgovori on, ne odvajajui ruku sa sputene
slualice. "Umrla je od veoma jakog nervnog otrova. Nervni sistem joj je
potpuno uniten. Izgleda da nema nade da dobijemo bilo kakav normalan
odgovor."
"Kakva zbrka", promrmljah, upkajui vrh cigarete kojom sam oprljio
prste. Nisam ak ni osetio toplotu. Mada sam mislio da sam smiren, kolena su
mi klecala od silnog uzbuenja.
"Pokuajmo ipak da ubedimo doktora Jamamotoa."
Razgovor je samo potvrdio da nema nade. Doktor Jamamoto nam je rekao
da je retkost dobiti le sa tako unitenim nervima. Postoji optimalna doza koja
se uzima pri trovanju otrovom. Ako se prekorai, dolazi do povraanja, tako
da se uneta koliina smanjuje. Doza u devojinom telu bila je toliko velika da
je trebalo da postane nedelotvorna, sem ako otrov nije potkono unet u telo.
Otrov joj je proao kroz celo telo, pa ipak nije pronaen nikakav znak uboda
igle. Kako je posle izlaska iz zatvorske elije stalno bila pod nadzorom
straara nije bila u prilici da sebi da injekciju. Postojalo je samo jedno
razumljivo reenje: da je prethodno oralnim putem uzela neku drogu, na
primer, derivat opijuma, od ega joj se paralisao centar za povraanje, tako
da joj je to omoguilo da zatim uzme prejaku dozu. Ali to je bilo suvie
komplikovano.
Nagovestio nam je da emo, ako budemo tragali za nekim prihvatljivim
objanjenjem, naravno stii do ubice. Shvatih da doktor Jamamoto pokuava
da me izazove, ali nisam se dao. Ne bi vredelo pretvarati se kao da znam neto
to drugi ne znaju. Dok ne saznam ko su mi protivnici, moram da igram na
sigurno.
im sam spustio slualicu, telefon je ponovo zazvonio. Ovoga puta zauh
opor kripav glas.
"Profesor Katsumi? Lepo sam vas upozorio. Nije bilo pametno od vas.
Poto ste predaleko otili..."
Nisam saekao kraj, ve dodao slualicu Tanomogiju: "Zastraiva."
"Sluajte. Ko ste vi? Kako se zovete?" povika Tanomogi ali telefon istog
trenutka zauta.
"ta je rekao?"
"Da je policija postala revnosna."
"Zar vam se ne ini da ste ve uli ovaj glas?"
"Oh?"
"Ne mislim toliko na glas, koliko na naglasak." Neto mi u deliu sekunde
sinu na povrini seanja, ali odmah se ugasi.
"Moda bih ga prepoznao kada bi ponovo nazvao."
"Ne mislim da je on potpuni stranac. Suvie brzo saznaje novosti. To je
neko iznutra."
"ta emo sad?"
Izvlaei prste, Tanomogi je stao da se osvre oko sebe kao da trai vealicu
na koju bi odloio eir. "Sve mi se ini da se krug zatvara. Uhvaeni smo ako
ne pronaemo neku rupu."
"ta bi se desilo da policiji iznesemo ceo sluaj onako kako se stvarno
odigrao?"
"Policiji?" Tanomogi napui usne. "Moemo li da im pruimo dokaze da je
naa pria verodostojna?"
"Zar devojino ubistvo nije dovoljan dokaz da mi nismo krivci?"
"To nee upaliti. ak ako za sada i pretpostavimo da je devojka ubijena,
Cuda i Kimura su slobodno poseivali policijsku stanicu, tako da su sigurno
bili u prilici da joj se priblie. Od kada smo dobili zeleno svetlo od onih sa
vrha, za izvesno vreme smo skinuti sa spiska osumnjienih za ubistvo
raunovoe. Ali ako sumnjaju na nas, onda e posumnjati i na Cudu i
Kimuru. U stvari, to pre zvui kao da vodimo institut za ubistva. Ba dobra
dosetka. Svetska akademija za ubistva."
"isto nagadanje. Sve o emu si govorio predstavlja samo puko
nagaanje."
"Tano. Ono to i jeste."
"Danas policija visoko ceni injenine dokaze. Kada je, na primer, devojka
dobila otrov uzela je..."
"Gospodine, komitet nam je iziao u susret zato to je smatrao da e naa
maina odigrati kljunu ulogu u reavanju ovog sluaja, nije li tako? To smo
isto i mi mislili. Verovali smo u njene sposobnosti. Ali nai protivnici su
neoekivano jaki. Zar smatrate da je policija u stanju da slomi neprijatelja
protiv koga je ak i maina nemona?"
"Neprijatelja?"
"Da. Jasno je da je re o neprijatelju."
Oborih pogled i zadrah dah. Ne smem da se uzbudim. Ne postoji zakon
koji bi mi zabranio da sasluam Tanomogija. Ako je neprijatelj zaista
postojao, onda sve ono to se dogodilo sigurno nije predstavljalo samo
sluajnost.
Cuda upade u kancelariju. Uhapsili su jednog sumnjivog ali su ga odmah i
oslobodili. Pogreno utvren identitet; prodavac cigareta je pogreno pokazao
na njega meu onima koji su odgovarali opisu. Rekao je da je jedan od
kriminalaca bio onii ovek, naizgled gospodskog dranja, sa blizu
primaknutim oima koje su okrutno sijale. Odluih da preutim Tanomogiju
sadraj Cudinog izvetaja. Nisam mogao da obuzdam gorak osmeh.
"ta misli kako izgleda ovaj kriminalac?"
"Sve sam uvereniji da nije re o jednom oveku, ve o organizaciji."
"ta?"
"Ne umem tano da objasnim. U pitanju je samo predoseanje."
Kia je prestala i neprimetno se spustio mrak.
"Prolo je sedam. Pitam se ne bi li bilo pametno poslati ostale kui."
"Obavestiu ih."
Sluajno pogledah kroz prozor; kod glavne kapije opazih nekog oveka sa
cigaretom. Bilo je mrano, tako da nisam mogao jasno da mu vidim crte lica.
On odjednom podie pogled i primetivi me, urno se udalji.
"Misli li da je to ista ona organizacija koja kupuje fetuse mlae od tri
nedelje?"
"Pa, ne znam", odgovori izgubljeno Tanomogi dok je okretao broj na
telefonu. "U celom svetu se ve vre izuavanja vanmaterinog razvoja
sisara."
"Vanmaterian razvoj?"
"Da."
"Hm... Da li ti je to upravo sada palo na pamet ili si ekao zgodnu priliku
da mi to saopti?"
"Ne, razmiljao sam o tome, ali nisam imao prilike da vas izvestim."
"Tano je, nisi imao. Logino je da bi trebalo da postoje takve organizacije.
Ali dopusti da ti kaem, sve je to izmiljotina. Zaboravi na to."
"Zato?"
"Zato to time prikriva istinu."
"Da li je tako... da li..."
"U redu. Nastavi, zavri telefonski razgovor."
"Ali", ree Tanomogi i ne okrenuvi se prema telefonu, "video sam pacove
sa krgama kako ive u vodi. Prave vodene ivotinje koje nisu izgubile osobine
sisara."
"Besmislica."
"Istina je. Kau da vanmaterinim razvojem fetusa namerno odvajaju
razvoj pojedinanog stvorenja od njegovog filogenetskog referencijalnog
okvira, odnosno, od normalnog razvojnog konteksta karakteristinog za
njegovu vrstu. Nikada nisam video vodenog psa, ali on, kako se ini, stvarno
postoji. Teko je odgajiti biljojedne ivotinje, ali je zato prilino lako odgajiti
karnivorne i omnivorne sisare."
"Gde sve to postoji?"
"Nedaleko od Tokija. U laboratoriji koja pripada bratu nekoga koga vi
poznajete, gospodine."
"Ko je to?"
"Doktor Jamamoto iz Centralne socijalne bolnice... njegov stariji brat.
Poznajete ga, zar ne? Danas je kasno, ali razmiljao sam da vas pozovem da
sutra poemo tamo. Naravno, ne mislim da ve vre istraivanja na ljudskim
fetusima. Ali moda izvedemo neki zakljuak. To je na izvestan nain
zaobilazan put, ali kako smo sada ostali bez pravih izvora obavetenja zbog
dva ubistva, nemamo ta da izgubimo."
"Prestani. Dosta mi je te igre detektiva. Tamo napolju se nalazi neki
sumnjiv momak koji motri na nas. Ako nije iz policije, verovatno je ubica."
"Stvarno?"
"Uveri se sam."
"Pozvau straara da proveri ko je."
"Moe takoe da javi policiji kada si ve kod telefona."
"Da im kaem kako vas eka neki ubica?"
"Reci im ta hoe", odvratih ustajui sa stolice. Promenih cipele i uzeh
poslovnu tanu. "Idem kui. Bilo bi bolje da i ti poe kada obavesti ostale."

18.
Zbog neega sam bio nervozan, ali ta nervoza nije se ni na koga posebno
odnosila; i mada sam eleo da stvari dovedem u red, nisam znao odakle da
ponem. Nije u pitanju bio nedostatak putokaza, jer njih je bilo i previe.
Jedan drugom su protivreili i nisam znao koji da sledim.
Na putu kui, nisam primetio da me iko prati. Na zvuk ulaznih vrata, moja
ena odjednom irom otvori ona od predsoblja. Zbog neega je iekivala moj
povratak. Ne saekavi da skinem cipele, iznenada me je oslovila tihim,
hrapavim glasom.
"ta se danas dogodilo u bolnici?"
Bila je obuena za izlazak; ili se upravo vratila ili se spremala da negde
poe. Pa ipak, dok je stajala tu sa kosom koja se ocrtavala spram svetiljke u
holu, zbog neega je bila uasno uznemirena. Nisam mogao da razaberem o
emu govori. to se tie bolnice, jedino mi je padala na pamet soba za
elektronsko dijagnoziranje u Centralnoj socijalnoj bolnici koja je postala
sredite mojih tekoa. Ali kako mi je ena saznala za to? I zato je, ako je ve
saznala, zbog toga zabrinuta?
"Kako to misli, ta se dogodilo? Valjda, da li se neto dogodilo?"
"Oh, dragi..."
Kazala je to tako drhtavim glasom i tako patetinim tonom da sam se i
nehotice ukoio u mestu. Mogao sam da ujem najstarijeg sina Joia kako se u
dnevnoj sobi na mahove razdraujui smeje u skladu sa muzikom na
televizoru. ekao sam ta e moja ena dalje da kae. ak sam osetio da je
naslutila neku omaku koja je mogla da mi se potkrade, ma kako to
neverovatno izgledalo. Nisam mogao da se setim da sam ita spomenuo o
Jamamotoovoj laboratoriji za elektronsko dijagnoziranje. Ali ona je oigledno
ekala da ja progovorim.
Posle kratke, neprirodne tiine, ona konano poe.
"Uradila sam onako kako mi je reeno. Zaista si neodgovoran, kada
zaboravlja i da si telefonirao. ak i da jesi, sramota je to nisi doao po
mene."
"Telefonirao? Ja... telefonirao?"
ena me iznenadeno pogleda.
"Pa da, zar nisi?"
"Ja tebe pitam. O kakvom to telefonskom razgovoru govori?"
Video sam kako je progutala knedlu.
"Ali ti si nazvao. Tako su mi rekli u bolnici. Jesi, zar ne?"
ena mi je bila potpuno zbunjena. To se moglo i oekivati. Bila je ljuta i
uzbuena zbog neega o emu ja nisam imao pojma, ali njen nemir postao je
potpuno neosnovan usled injenice da ja nisam uopte znao o emu je re.
Sastavio sam njenu isprekidanu i nepovezanu priu i na kraju je ispalo ovo:
Oko tri sata, ubrzo nakon to se Joio vratio iz kole, moju enu nazvao je
porodini ginekolog. Radio je u skromnoj optoj bolnici koja je od nas
udaljena pet minuta autobusom. Direktor je bio moj prijatelj. (Kada mi je ovo
rekla, setih se: ba pre nekoliko dana, ena je dobila pozitivne rezultate
trudnoe - poto je imala jednu vanmaterinu trudnou, bila je veoma
nervozna zbog svog stanja - i razgovarali smo ta da uradimo. Pitala me je da
li da zadri dete ili da ode na abortus. Meutim, ja joj nisam nita odreeno
kazao. Upravo u to vreme bio sam usred krize sa mainom.) U pozivu je mojoj
eni reeno da sam ja poruio da odmah toga dana treba da se podvrgne D i C.
Oklevala je. Oito je pomiljala da odbije. Odmah me je pozvala u
kancelariju, ali nisam bio tamo. (Oko tri sam bez sumnje bio u Tomojasijevoj
kancelariji gde sam pregovarao oko preuzimanja tela. Ko god da je primio
poruku bio je toliko zatrpan tekuim poslom da je sigurno zaboravio da mi je
prenese.) Mada nerado, ipak je otila.
"Znai ipak si otila na abortus?" Moj nehotice prekoran ton, nesumnjivo
je imao za cilj da prikrije zabrinutost koja me je obuzela.
"Jesam. ta sam drugo mogla?" nastavi ona prkosno, pratei me do moje
radne sobe na drugom spratu. Joio me nezainteresovano pozdravi u hodniku.
"U svakom sluaju elela sam da o tome porazgovaram sa doktorom, ali nije
bio tamo mada me je sam pozvao da doem. To me je naljutilo i odluila sam
da se smesta vratim kui. Upravo kada sam se spremala da krenem, jedna
ena koja je liila na bolniarku sa madeom na desnom obrazu, poe za
mnom. Ree mi da e se doktor uskoro vratiti i upita me da li bih bila ljubazna
da uzmem lek i saekam malo u ekaonici. Bio je to neki gorak prah umotan u
crvenu hartiju. Pomislila sam da crveni papir moda ne predstavlja oznaku za
otrov. U svakom sluaju bilo je neto vrlo jako. Nakon kraeg vremena oseala
sam se veoma udno, kao da mi se celo telo uspavalo sem oiju i uiju. Posle
toga... ne seam se. Sve je nejasno, kao da stvari nisam gledala sopstvenim
oima. Mislim da su me prihvatili s obe strane i smestili u kola koja su me
odvezla u drugu bolnicu, sa jednim dugakim crnim hodnikom. I doktor je bio
neki drugi. Kazao mi je da je moj lekar obaveten o ovome, a zatim su izveli
operaciju. Nisam imala vremena ak ni da razmislim. Kada je sve bilo gotovo,
ne znam zato, dali su mi gomilu sitnog novca pre nego to sam otila."
"Sitnog novca?"
"Da. Zar mi nisi ti to ostavio?"
"Koliko?" rekoh, nehotice ustajui.
"Sedam hiljada jena. Mada ne znam kako je ba ispalo tako okruglo."
"Ako se dobro seam, bila si manje od tri nedelje u drugom stanju, zar
ne?" Kada sam pokuao da dohvatim paklo cigareta, sruio sam au s vodom
koja je tu ostala neispijena jo od noas.
"Da, ini mi se da je bilo ba negde oko tri nedelje."
Prosuta voda se podlila pod neke knjige koje sam tu naslagao. "Donesi
neto da obrie ovo." Sedam hiljada jena... trudnoa koja nije prela tri
nedelje. Ukoenost mi se irila od potiljka niz vrat i lea, kao da sam se peo uz
planinu sa ruksakom tekim stotinu funti. Izbegao sam enin pogled koji mi je
podozrivo uputila dok je starim novinama upijala prosutu vodu. "Koja je bila
ta bolnica."
"Stvarno ne znam. Sela sam u kola koja su mi pozvali i dola pravo kui."
"Da li se bar sea mesta?"
"ekaj da razumislim... Bila je prilino daleko, to znam. Mislim da je dosta
daleko prema jugu, blizu okeana. Dremala sam na putu." A zatim dodade
sumnjiavim glasom: "Ali ti sigurno zna koja je to bolnica, zar ne?"
Nisam ni potvrdio, ni porekao. Doao sam do odreenog zakljuka, ali ne
onakvog kakav je moja ena oekivala. U svakom sluaju, da sam na to neto
odgovorio samo bih je podstakao da i dalje postavlja pitanja na koja bih
morao da odgovaram. Kada sam se ponovo pribrao, pomislih kako sam
situciju shvatio bar delimino, ako ne potpuno; u stvari, nita nisam shvatio.
Moja zbunjenost se sve vie poveavala. Odjednom sam se toliko razljutio na
nedopustiv postupak kojim su i moju enu uvukli u istu zamku gde i mene,
tako da mi je vidokrug postao uasno suen.

19.
Siao sam da telefoniram. Moja ena je pokuala da natera Joia da ugasi
televizor, ali sam mu ja namerno dozvolio da ga i dalje gleda. Kakva zbrka
ako je i ona umeana u ovu fantastinu rabotu.
Prvo sam telefonirao u bolnicu moga prijatelja, i zamolio da mi pronau
adresu naeg stalnog ginekologa. Dali su mi broj njegovog kunog telefona.
Bio je kod kue. Potpuno sam ga zbunio svojim pitanjima. Odgovorio mi je da,
naravno, nita ne zna ni o kakvoj mojoj poruci, pa, dakle, da nije pozvao moju
enu. Pored toga mi je jo rekao da je jue u to vreme imao zakazanu kunu
vizitu. Da bih bio sasvim siguran, pitao sam ga da li poznaje enu, odnosno
bolniarku, koja je mojoj supruzi dala lek. Odgovorio je da ne poznaje
nijednu bolniarku sa madeom na obrazu. Obistinilo se ono najgore, ega
sam se potajno i plaio.
Dok sam okretao broj Instituta, osetih bol u grudima kao da mi se
ustreptalo srce spustilo u stomak. Jasno je da se poreklo ovog plana nahodi u
injenici da se tok dogaaja koji su se odjednom zbili, ne obazire na opte
pravilo prema kome se dogaaji uvek odvijaju u pravcu najvee verovatnoe.
Sedam hiljada jena... fetusi stari tri nedelje... vanmaterino razvie... mievi
sa krgama... vodeni sisari.
Sluajnost je uvek neoekivana iz jednostavnog razloga to se zbiva
naizgled bez uzroka - kao u nekoj melodrami. Mukareva smrt, sumnja,
devojina smrt, tajanstveni telefonski pozivi, kupovina i prodaja fetusa, zamka
u koju je upala moja ena - lanana reakcija, koja je poela sasvim sluajno,
nastavila se od jednog dogaaja do drugog, da bi se na kraju pretvorila u
jedinstveni lanac koji mi se obmotao oko vrata. Proganjao me je, kao to se
inilo neki ludak bez ikakvog cilja i motiva. To je bilo neizdrivo za moj
racionalni um.
Telefonirao sam deurnom uvaru i raspitao se da li jo gori svetlo u sobi sa
kompjuterima. Nakaljao se, proistivi grlo, a zatim hrapavim glasom
odgovorio da su svetla pogaena i da oigledno tamo nema nikoga. Pojeo sam
sendvi sa sirom, zalio ga pivom i spremio se da odmah krenem. ena mi je
stajala zbunjena, grebuckajui noktima leve ruke ukruenu podlakticu desne
kojom je podboila bradu. Budui da je dola do zakljuka kako sam se
razbesneo usled neprijatnosti koja se dogodila u bolnici, bez sumnje se sada
oseala krivom zbog naina na koji je reagovala u prvom uzbuenju.
"Zato se ne okane svega? Mora da si umoran."
"Da li je sedam hiljada jena bilo u nekom kovertu?"
"Ne, samo neupakovana sitnina."
Spreih je da ode po novac i obuh cipele.
"Kada e imati malo vremena? elim o neemu da porazgovaram s
tobom... o Joiu. Uvek krene u kolu, aIi kau mi da ne ode na asove.
Razgovarala sam sa uiteljem o tome."
"Zaboravi. Jo je dete."
"Hoemo li na plau prekosutra, u nedelju?"
"Hoemo, ako komitet sutra donese neku odluku."
"Zna, Joio to oekuje."
Jednu za drugom razbijao sam krhke ljuske jajeta u svom srcu; kada sam
zavrio s tim, otioh, bez rei. U svakom sluaju, u pitanju su bile samo krhke
ljuske jajeta. ak i da ih nisam smrskao, neko drugi bi to sigurno uradio.
Umesto da budem nervozan, iekujui kada e se razbiti, trebalo je da budem
zadovoljan to sam ih sam smrskao.
Kada sam iziao, zauo sam zvuk koraka koji prelaze ulicu, urei
prolazom prema kapiji. Kretoh uobiajenim putem u pravcu glavne ulice,
kada koraci napustie prolaz i nastavie da me prate, toboe sluajno. To je
sigurno bio onaj isti koji je nedavno tumarao ispred Instituta. Iznenada se
okrenuh i kretoh u suprotnom smeru, pravo prema svom uhodi, koji je
zbunjeno potpraio pete niz ulicu. U poreenju sa uhodama o kojima sam
itao u romanima ovaj je bio veoma glup. Pravi amater. A ako to nije sluaj,
onda je moda namerno pokuavao da mi otkrije svoje prisustvo. Pa ipak,
nastavio sam za njim urnim korakom.
Bio sam neto bri od njega. Dugo nisam trao, ali izgleda da jo i danas
imam koristi od kolskih treninga. Pored toga, momak je za trenutak zastao
na sledeoj raskrsnici, pitajui se kuda da krene, tako da sam jo vie smanjio
udaljenost koja nas je delila. Kretali smo se po ljunkovitom terenu i ja sam ga
dostigao posle stotinak jardi, a onda provukao svoju desnu ruku ispod njegove
leve i povukao ga. Pokuao je da pobegne, ali je izgubio korak i pao na koleno.
Umalo da i mene nije povukao za sobom, ali uspeo sam da se zadrim na
nogama i da ga ne ispustim. Poeli smo da se rvemo, bez rei, teko diui,
pokuavajui da se naemo u nadmonom poloaju. Kada je bilo u pitanju
tranje, imao sam vie izgleda da pobedim, ali to se tie elastinosti tela,
dobro sam znao da nisam mogao da se poredim s njim. Izvivi se u stranu, on
se odjednom baci napred i ulete svojom masnom glavom u moj stomak.
Zateturah se unazad i padoh, izgubivi vazduh, poput komada olova.
Kada sam se povratio, zauo sam udaljeni bat njegovih urnih koraka.
Oito sam za trenutak izgubio svest. Ali nisam imao snage da ga gonim; za
mene se zalepio odvratan smrad njegove pomade. Kada ustadoh, zabolelo me
je ispod rebara kao da se unutra neto slomilo. Presamitih se i povratih pivo
pomeano sa stomanim kiselinama.
Kada sam se oistio, uputih se ka glavnom prolazu i pronaoh taksi.
Zamolio sam ga da me saeka ispred Tanomogijevog stana u Takata no Babu.
Raspitao sam se kod vratara, ali Tanomogi nije bio tamo. Rekao mi je da ovaj
ne samo to nije iziao, ve uopte nije ni dolazio kui. Taksijem sam smesta
otiao u Institut.
Guvajui pekir koji je obmotao oko vrata, straar je izgledao veoma
nervozan kada me je ugledao. Bio je do pola go.
"Sluajte vi. Svetla su upaljena."
"Oh... da, vidim da jesu. Pozvau da proverim. Verovatno su se upalila dok
sam se kupao. Samo trenutak, molim vas."
Ne obraajui panju na njega, uoh u Institut. Zgrada je bila utonula u
mrtvu tiinu. Progutala me je tama i svaki korak koji sam napravio nagonio je
tiinu da uti poput tmastog lista hartije. Konano je svetlost, koja je sijala
kroz jedna vrata, odala neiju prisutnost. Jedine kljueve smo imali ja i
Tanomogi; jedan rezervni se nalazio u straarnici. Mora da je Tanomogi ostao
i dalje da radi (u tom sluaju vratar mi je zbog neega lagao.) lli se moda
vratio da uzme neto to je zaboravio? Bilo ta da je posredi, ponovo sam se
naao licem u lice sa jednom sluajnou. Bie, meutim, da sam na neki nain
napola predvideo da u zatei Tanomogija kada doem ovamo. Nisam mogao
tano da objasnim zato, ali oseao sam to. Tanomogi bi me, bez sumnje,
pozdravio rekavi neto to bi izazvalo utisak da je ovamo doao sa namerom
da me vidi. Da li bi to bila istina ili la? Nisam znao, ali u svakom sluaju dok
bude govorio na prijatnom licu e mu igrati osmeh. Pomislio sam kako nikada
ne bih imao hrabrosti da mu sa smekom odgovorim. Nisam eleo da mi se
takve misli motaju po glavi, ali imao sam sve jai utisak da vie neu moi da
podnosim Tanomogija s takvom blagou kao do sada. Mada je bilo
nerazumno pretpostaviti da je kovao sa neprijateljem zaveru protiv mene,
predstavljao je krajnje neverovatnu sluajnost da smo odluili da kao sluaj
za testiranje u svrhu predvianja uzmemo ba raunovou koji je odmah
potom ubijen. I bilo je sasvim neshvatljivo da je od samog poetka trebalo da
uzmem zdravo za gotovo splet sluajnosti kao to je bila i ova izmiljena pria.
Ipak, on kao da je znao vie od mene i video u budunost korak dalje od mene.
(On je bio taj koji je prvi pomenuo tako ekstravagantnu ideju kao to su
vodeni sisari i na taj nain podrao hipotezu o prodaji fetusa.) Inae bi cela
stvar izgledala kao puka fantastina predstava detinjastog raunovoe.
Tanomogi je tada oigledno eleo jo neto da kae; ali izgledalo je suvie
smeno; ja sam otiao, bandoglavo, ne sasluavi ga. Sada, meutim, nije bilo
vremena za svojeglavost; eleo sam neki trag, bilo kakav.

20.
Vrata su bila otkljuana. Potiskujui bol u rebrima, okrenuh kvaku i
otvorih ih jednim pokretom. Iznenadih se kada mi obraze zapahnu hladan
vazduh. Ali jo vie me je zaprepastila osoba usiljenog osmeha sa kojom sam
se suoio; ruke su joj bile poloene na naslon stolice ispred maine. Bila je to
Vada Katsuko. Vada se osmehnu, a onda joj se na licu pojavi iznenaenje.
Oito je oekivala nekog drugog.
"To ste vi?"
"Oh, iznenadili ste me."
"U stvari, ja sam, iznenaen. ta radite ovde tako kasno?"
Duboko uzdahnuvi, Vada se okrete na potpeticama i polako se spusti u
stolicu. Pitao sam se da li je i sama bila toga svesna: izgledala je potpuno
nezainteresovana, mada sam ja smatrao da je veoma ozbiljna devojka.
"ao mi je. Imala sam zakazan sastanak sa gospodinom Tanomogijem."
"Nita zato. Da li ste i ranije ovde zakazivali sastanke?"
"Dolo je do veoma udnog nesporazuma", ree ona, odvrativi pogled i
lagano odmahnuvi glavom levo-desno. "Zaista smo nameravali da s vama
mnogo ranije porazgovaramo, gospodine, ali..."
Znai bila je istina. Tako uasna istina. Gorak, nehotian smeh pokulja
negde u meni.
"U redu, u redu", rekoh. "Ne brinite. Da li je on trebalo da doe ovamo?"
"Ne, on je trebalo da me eka ovde. Ali kada sam dola da ga potraim, svi
su ve bili izili. Otila sam na trenutak kui, zatim do njegove kue, ali ga ni
tamo nije bilo."
Najednom me je podila jeza.
"Ali straar je upravo zvao, zar ne?"
"Jeste, ali im je rekao da je profesor stigao, bila sam sigurna da je to
Tanomogi", odgovori ona, samouvereno se smeei - moda nije shvatila
promenu u mom glasu.
Sa straareve take gledanja, naravno Tanomogi je takoe bio profesor.
"Ah ova prostorija je dosta rashlaena. ini mi se da je maina bila ukljuena
do pre nekoliko minuta."
Vada zbunjeno pognu glavu. "Zato sam odluila da saekam. Mislila sam
da namerava odmah da se vrati."
To je imalo smisla. Nije bilo nieg sumnjivog. Bio sam malo previe
nervozan. ak se straareva zbunjenost mogla objasniti: on je potajno
pomagao i podsticao sastanke. Ljubav. Ako je ljubav bila u pitanju, nije bilo
mesta za zabrinutost. Obian ljubavni sluaj. Nije postojalo nita sigurnije od
tog svakodnevnog nagona za produenjem.
"Ali nisam primetio da su stvari meu vama toliko odmakle."
"Nisam elela da prestanem da radim ovde."
"Sigurno vam odgovara da radite na istom radnom mestu, zar ne?"
"To je zapetljano. Zbog mnogih stvari."
"Hm... Moda."
Nisam u stvari razumeo na ta misli pod tim 'mnogim stvarima', ali osetih
olakanje i poeleh da se nasmejem.
"Kada smo ve kod toga, pitam se da li biste mene uzeli kao uzorak i
predvideli mi budunost."
To bi bilo zanimljivo. Ako bih je uzeo za uzorak, saznao bih o njenom
odnosu sa Tanomogijem i bio bih u stanju da izbegnem celu ovu guvu.
"Mislim to ozbiljno", ree ona, prevlaei svojim dugim noktima lagano
du ruba maine. "Nema ni svrhe, ni razloga zato bi onda neko trebalo da i
dalje ivi."
"Hajde, hajde. Pa, to nije tako ravo... kada se ima neko."
"Pod tim izrazom: 'imati nekog', verovatno mislite na brak."
"Oh, kako god hoete. Ne ivimo zato to je sve objanjivo. Stvari elimo da
objasnimo zato to smo ivi."
"Svi tako govore. Ali zaista se pitam da li bi iko eleo da nastavi ivot kada
bi saznao svoju budunost."
"Da li to treba da znai da hitno elite da saznate svoju budunost da biste
proverili valjanost prosidbe? Opasno je to to govorite."
"Kako stvari stoje sa vama?"
"Kako to mislite?"
"injenica, da ne znate ta e budunost doneti, omoguava vam da ivite.
Ako je ivot stvarno tako vana stvar kako je onda mogue pobaciti dete koje
treba da se rodi?"
Progutah knedlu i slegnuh ramenima. Negde u pozadini zauo sam neki
zvuk slian lomnjavi. Vada je govorila strano nehajnim glasom. Naravno, to
je splet sluajnosti. Rekoh: "Nema nikakvog razloga odnositi se prema
nekome ko jo ne poseduje razum kao prema normalnom ljudskom biu."
"Zakonski, ne, bar pretpostavljam", nastavila je jasnim otrim glasom, "ali
prilino je protivureno rei s jedne strane, da se sme ubiti dete u majinoj
utrobi tokom devetog meseca trudnoe, dok to isto vie ne vai za bebu koja je
pre vremena roena. Trebalo bi da pomislim kako tolerisanje jednog takvog
objanjenja ukazuje na nedostatak mate."
"Ako nastavite da razmiljate na taj nain, videete da nema kraja. Prema
toj logici znailo bi da su ena kojoj se pruila prilika da ostane u drugom
stanju i koja je nije iskoristila i mukarac koji se naao u situaciji da izazove
trudnou i nije to uradio, oboje posredno ipak ubice." Nepotrebno sam se
glasno nasmejao. "ak i sada dok ovako brbljamo mi moda ubijamo."
"Moda", ree ona, pomerivi se na stolici i pogledavi me pravo u oi.
"Moda nam je dunost da spasemo tu decu."
"Da, moda jeste", sloi se ona, ali bez smeka.
Zbunjen, uputih se ka prozoru, dok sam stavljao cigaretu u usta. Proelo
me je udno, grozniavo oseanje, kao da su mi zarali zglobovi.
"Znate, vi ste opasna devojka."
uo sam kako je Vada ustala. Nepomino sam oekivao da se neto dogodi.
Nisam vie mogao da podnesem tiinu, pa se okrenuh i pogledah unaokolo.
Stajala je ukrueno sa odlunim izrazom lica koji jo nikada nisam video kod
nje. Pokuah da kaem neto, bilo ta; ali dok sam traio rei, ona progovori:
"Molim vas, odgovorite mi bez okolienja. Uzdam se u va sud, gospodine."
Nasmejah se... besmisleno. Zatim se i ona blago nasmei.
"Vrlo ste udna devojka."
"Ovo je suenje", ree ona, ponovo se uozbiljivi.
"Znai li to da vi ne smatrate da je ubijanje fetusa zloin?"
"Ovo nas nikuda nee odvesti."
"Onda, vi zaista nemate hrabrosti da uz pomo maine predvidite vlastitu
budunost."
"ta time hoete da kaete?"
"Oh, nita. Pustimo to."
Odjednom, proradie konice i srce mi u zamahu izlete iz tela. Vada
pogleda u tavanicu svojim velikim, irom otvorenim oima, a zatim klimnu
glavom u znak razumevanja. Da joj izraz lica nije bio tako nevin, sigurno bih
zavritao.
Ona pogleda na sat kao da se nita nije dogodilo i uzdahnu. Povevi se za
njenim primerom i ja bacih pogled na svoj sat. Bilo je 9,05.
"Zakasnio je, zar, ne? Mislim da e najbolje biti da krenem kui."
Ona podie pogled, nasmei se, a zatim se brzo okrete kao da neto uzima iz
vazduha i, zadravi taj ploaj tela, izlete iz sobe. Iznenadila me je, tako da
nisam znao ta da uinim. Mogao sam jedino da je posmatram kroz prozor
kako razgovara sa straarem i bez oklevanja izlazi kroz kapiju.
Ukrutih i opruih noge. Na taj nain sam izrazio svoje oseanje da dalje
neu dozvoliti da se sa mnom poigravaju. Neverovatno je da bi Vada bila tako
ravo raspoloena prema meni, i da bi zauzela tako udan stav kada sam ja u
pitanju. Posmatraju li se stvari spolja, to bez sumnje nije imalo nikakvog
znaaja. Da nije stvar bila u tome to sam ja bio toliko zabrinut i zbunjen, jer
sam mislio da je to udno? Moram da se smirim i objektivno razmotrim stvar.
Moram da utvrdim koje stvari od sada imaju prednost i da jasno razluim ta
je vano, a ta ne.
Izvadih hartiju iz radnog stola i na njoj nacrtah veliki krug. Nameravao
sam da nacrtam jo jedan, manji, unutar prvoga, ali dok sam to radio slomila
mi se olovka tako da nisam mogao da ga zavrim.

21.
Bezbroj puta sam se spremao da krenem, ali bih se predomislio i nastavljao
da ekam. Tanomogi e sigurno doi kada bude saznao da sam ovde. Upravo
je dolo vreme za to. Ili me moda namerno izaziva? Ne, moram prestati da
muim sebe besmislenim pretpostavkama.
Dvadeset minuta... etrdeset pet... pedeset. Konano u 10,10 telefon je
zazvonio.
"Gospodine? Upravo sam sreo Vadu." Glas mu nije odavao zbunjenost, ve
naprotiv, ivahnost. "Da. Imam neto vano da vam kaem. Ako elite, doi u
kod vas kui... shvatam... Onda odmah dolazim... za pet minuta."
Pribrao sam se dok sam stajao pored prozora. Stojei nepomino i
gledajui u duboku no, neprestano sam ponavljao prve rei koje sam
nameravao da izgovorim kada ugledam Tanomogija. Tanka, bela opna kao da
se prostirala izmeu neba i vrhova krovova. Dole, na uzdignuu leala je
stanica. Tamo se bezbroj iskustava i ivota meusobno guralo poput talasa.
Liilo je na more, koje, gledano sa vrha planine, izgleda mirno. U daljini sve se
uvek ini ureeno. Bez obzira na tokako dogaaj bio udnovat, on nikada ne
moe da izie van okvira, iz poretka koji poseduje ovaj udaljeni vidik. Taksi se
zaustavi i iz njega izie Tanomogi. Pogleda prema prozoru i mahnu mi rukom.
Trebalo mu je tano pet minuta.
"Sve vreme smo se mimoilazili."
"Hm. Sedi", rekoh, pokazavi na stolicu gde je i Vada sedela. Ostadoh da
stojim, dok mi je svetlost dolazila s lea. "Zna, dugo sam ekao. Da li si se
mimoiao sa Vadom?"
"Ne. Istinu govorei, sve vreme sam bio napolju. Tamo gde sam bio, morao
sam da ekam."
"Shvatam. U redu", rekoh, suzdravajui se da ne pokaem napetost u
glasu. "To je mogue, pretpostavljam. eleo bih da maina snima na
razgovor."
"Kako to mislite?" Tanomogi nagnu glavu na jednu stranu kao da me nije
razumeo, ali nije izgledao naroito uzrujan.
"Voleo bih da paljivo preispitam dogaaje koji su se od jutros odigrali."
"Dobra ideja", ree on, kratko klimnuvi glavom i ustro se pomerivi u
stolici. "Upravo sam i sam imao nameru da ih na neki nain dovedem u red.
Naravno, pomislio sam da se vi neete sloiti s tim. Bio sam malko zabrinut.
Seate se da ste bili prilino uznemireni kada ste polazili kui."
"Da ini mi se da jesam. O emu smo ono tada razgovarali?"
"Rekli ste da vam je dosta igranja detektiva."
"Oh da, i bilo mi je. Hajde da odatle ponemo. Okreni prekida."
Tanomogi se nagnu nad kontrolnu tablu i iznenaeno uzviknu.
"Ostao je upaljen! Signalna svetiljka je pregorela. Zato nisam primetio.
udnovato!"
"ta je sa snimanjem?"
"Ukljuen je veoma osetljiv mikrofon."
"Znai da nas je sve vreme snimala?"
"Oigledno", ree on poto je veto otvorio mainu specijalnom odvrtkom,
strogo vodei rauna o dugmadima i izboinama sloeno prepletenih bakarnih
nervnih vlakana. "Hm... Znate, Vada je uporno tvrdila da sam sigurno bio
ovde do malopre. Kao dokaz navodi rashladni ureaj koji je radio. Mislio sam
da je ono to je rekla udno, ali sada razumem."
Bio sam razoaran. Vie me je porazilo to to su me tako lako prevarili nego
sumnja da je i ovo moda bilo isplanirano. Kada je odgovorio da je sve vreme
bio napolju, potajno sam bio oduevljen, mislei da sam ga uhvatio u
protivrenosti: u vezi sa rashladnim ureajem. Ali nema pomoi od
prethodnice poraene vojske. Nije imalo svrhe da gunam.
"Pa, kao prvo, hajde da nastavimo sa rekapitulacijom situacije", rekoh.
"Samo napred."
"Prvo izabrali smo oveka koji je trebao da nam poslui kao uzorak koji
emo predstaviti komitetu za programiranje. Izbor je bio potpuno neplaniran.
U stvari, pretpostavljao je istu sluajnost. Ali oveka je neko iznenada ubio.
Zatim je prirodno porasla mogunost da sumnja moe da padne na nas, poto
smo se nalazili na mestu zloina."
"Naroito na mene."
"Njegova ljubavnica je privremeno osumnjiena za ubistvo. Ali policija se
izgleda nije time zadovoljila. Da li oni zaista nisu bili zadovoljni, ili je neko -
sauesnik ubice - to namerno nagovestio da bi nas zaplaio? Za mene su to jo
otvorena pitanja."
"Slaem se."
"Ovako ili onako, ali bili smo priterani u oak. Da nita nismo preduzeli,
pre ili kasnije bi nas uhvatili. Upustili smo se u 'analizu' mukarevog lea da
bismo izazvali pravog ubicu. Da nam je to uspelo, na prvi eksperiment bi dao
odline rezultate. Ali analiza nam je jedino pokazala da je ubica neko drugi, a
ne devojka, a telo nam je isprialo neku maglovitu priu o posredniku u
kupovini fetusa. Dalje, kao to zna, slede pretei telefonski pozivi."
"Treba da obratimo naroitu panju na brzinu kojom nepoznati dobija
obavetenja."
"Tano. A takoe sam ubeen da sam taj glas ve ranije uo."
"I dalje ne moete da se setite?"
"Ne. Na vrhu mi je jezika. U svakom sluaju, krajnje je izvesno da je u
pitanju osoba iz nae neposredne blizine."
"Prema mom miljenju posredi je verovatno neko ko je na izvestan nain
dobro obaveten o maini za predvianje. To je i razlog to je, dalje, kada smo
reili da ispitamo sumnjivu devojku, on - ili oni - osetio opasnost i zakljuio da
je treba ubiti pre nego to stigne do nas. ak i da je tako, ne razumem kako to
da je smrt mukarca, koga smo tako arbitrarno izabrali, dovela do toga da se
u ceo sluaj umea i neko iznutra."
"Naravno, moemo tvrditi da je to bila ista sluajnost. Ako je tako, onda
bi zamka, koja nam je bila postavljena, u krajnjoj liniji predstavljala samo
ubicinu samoodbranu. Ali on nije znao za nas. Pretpostavimo, stoga, da je sve
na naki nain bilo povezano, onda bi znaaj zamke bio mnogo vei."
"Kako to mislite?"
"Moda je krajnji cilj da se diskredituje sama maina."
"Ne shvatam."
"U redu, nastavimo. U svakom sluaju izgubili smo sve tragove."
"Naizgled, da."
"Ali naim neprijateljima jo ne ponestaje daha. Pretei telefonski poziv se
ponovio i straar je zauzeo svoje mesto. Zatim ti je, kako mi se ini, pala na
pamet ta zaprepaujua pria o vodenim sisarima. to se mene ticalo, eleo
sam da se manem cele te stvari."
"Vodeni sisari, u stvari."
"Dozvoli da nastavim. Meutim, kada sam stigao kui zatekao sam
iznenaujuu situaciju. Dok sam bio odsutan moju enu su silom naveli da
abortira."
"Zaista!"
"Bila je manje od tri nedelje u drugom stanju. ta vie, kada je krenula
kui dali su joj sedam hiljada jena. To, ipak, ne znai da sam zbog toga
prihvatio hipotezu o kupovini i prodaji fetusa. Moda je neko ko se nije
zadovoljio samo telefonskim pretnjama smislio ovo kao efikasnije sredstvo
zastraivanja. Lukava hulja pribegava gomili sitnih lai da bi sakrila jednu
veliku. ini mi se da je pokuao da mi skrene panju pomou sedam hiljada
jena na najbeznaajnije elemente koji su izili na videlo za vreme analize
mrtvaca. U redu, dozvoli da zavrim. Njegova namera se jednostavno sastojala
u tome da me psiholoki podrije. Cilj tu i nije bitan. Vana je jedino injenica
da su osoba ili osobe koje su zamislile ovu prljavu rabotu znale sadrinu
analiza ubijenoga mukarca. To je istina, zar ne? Jer, da nismo doznali iz
priznanja samoga lea za trgovinu fetusima, ne bi mogli da nas zaplae
koristei se elementima kao to su sedam hiljada jena i vremensko razdoblje
od tri nedelje. Oni su to znali. Zar ne misli tako? Postoji samo dvoje ljudi na
celom svetu koji su upoznati sa sadrinom analiza. Samo ti i ja. To ne moe
porei."
"Ne, to ne mogu." Tanomogi preblede. Oborio je pogled i neko vreme ostao
nepokretan.
"Naravno da ne moe. Zato se u tome i krije prava istina."
"Kakva prava istina?"
Polako se okrenuh prema Tanomogiju. "Ti. Ti si ubica!" Viknuo sam,
naglaavajui svaku re, kao da mu zavidim i upirui pri tom kaiprst prema
njegovom elu.
Ali, nasuprot mojim oekivanjima on se nije ni pokunjio ni uzbudio. Nije
mogao da sakrije napetost, ali me je ipak pogledao pravo u oi, neoekivano
mirno, a zatim rekao: "Da li ja imam motiv?"
"Ako za trenutak pretpostavimo da si ti ubica jednostavno je pronai
motiv. Na primer, ja sam sreo ubijenoga sasvim sluajno, ali ti si ga moda
traio od samog poetka. Tog dana nismo imali nikakav odreeni plan u vidu,
a i bili smo iscrpljeni. Nije ti bilo teko da me odvede u kafe i skrene mi
panju na oveka koga si ranije domamio pomou devojke Kondo. Uspeno si
to izveo. Divno si me uhvatio u klopku. Prema tvom planu trebalo je da budem
u stalnom strahu od policije, dok si ti uspeo da sa sebe skine sumnju
pretvarajui se da sarauje u gonjenju ubice. Mnoge stvari su ti pri tom ile
na ruku. Kakva teta to te je na kraju odalo ono u ta si najvie verovao.
Previe si raunao na nedostatak motiva."
"Pretpostavimo da mi je polo za rukom da ostanem neotkriven recite mi
ta bi se po vaem miljenju zatim dogodilo?"
"To je jasno, zar ne? ekao si samo da ti se ukae prilika da objavi lano
predvianje kako sam ja sateran u oak i kako sam izjavio da je ubica
devojka koja je poinila samoubistvo."
"Zanimljiva pretpostavka. ta sada nameravate da uradite s njom,
gospodine?"
"Mogu samo da te prijavim policiji."
"Moete li? I da im niim ne objasnite injenicu da nemam motiv za tako
neto?"
"Motiv?"
"Mislim da je motiv jo ostao neobjanjen."
"Bolje je da potrai advokata to se toga tie. U svakom sluaju, mislim da
emo preduzeti zakonske mere i podvrgnuti te testu maine. Ali moram da
priznam da si celu stvar dobro zamesio." Iznenada me snaga napusti i
preplavi me oseanje malaksalosti, kao da sam do nosa zaronjen u hladnu
paru. "Ko bi pomislio da e neto takvo uraditi. A toliko nade sam polagao u
tebe. Neshvatljivo je i strano to to si uinio."
"ta vam je Vada rekla dok je bila ovde?"
"Vada? Nije rekla nita odreeno. Uinilo mi se da je i ona s tobom u vezi i
da je zabrinuta za tebe. Da, na nesreu i nju si zaveo. Pa, sada je suvie kasno;
to je uinjeno, uinjeno je."
Tanomogi uzdahnu, snano odmahujui glavom. "Zanimljiva pretpostavka,
racionalna, sasvim nalik na vas, gospodine. Sa jednim izuzetkom, jednom
grekom tako tipinom za vas."
"Grekom?"
"Ako greka nije prava re, nazovimo to onda previdom."
"Ne vrdaj. Maina sve ovo registruje."
"Sasvim tano. Da zatraimo od nje da presudi." Pomerivi se na stolici,
Tanomogi se okrete prema maini i poto je pritisnuo nekoliko dugmadi ree u
mikrofon.
"Pripremi se za presudu."
Upali se plava svetiljka. To je bio znak da su pripreme zavrene.
"Postoji li ili ne greka u upravo iznesenoj pretpostavci?"
Upali se crvena svetiljka, oznaavajui da greka postoji.
Tanomogi ukljui zvunik i ponovi pitanje.
"Ukai na pogreku, molim te."
Deli sekunde potom, maina se oglasi kroz zvunik: "Postoji greka u
postavci prve hipoteze. Svako ko je bio upoznat sa kupoprodajom fetusa
predvideo bi da e ta trgovina izii na videlo pri analizi mrtvaca."
"Hej, to je glas sa telefona!" povikah, nehotino stegnuvi Tanomogijevu
miicu.
"Ali to je va glas, gospodine."
"Ah, zaista." Kada smo maini davali glas, jednostavno smo upotrebili moj.
Nije bilo nikakve sumnje da sam taj glas uo preko telefona. Bilo je prirodno
to sam se seao da sam uo sebe kako govorim. Neko je iskoristio mainu da
snimi glas. Povikah u trijumfu i povukoh Tanomogija za ruku. Najzad sam
otkrio varalicu. Ljigav tip. Pravi lupe. Ali nikada se ne pobeuje trikovima.
Izvrenje uvek predstavlja kaznu za zloin.
Tanomogi ostade nepomian, lica okrenutog na drugu stranu i ne
pokuavajui da mi protivurei. Zaustavljena daha ekao je da prestanem, a
zatim ree tihim, gotovo pokajnikim glasom: "Ali to nije dokaz, zar ne? uti
glas nije isto to i videti lice."
Zagrcnuh se i oi mi se napunie suzama. Podigoh ruku s namerom da ih
otrem. Izbegavajui me, Tanomogi zaobie stolicu napravivi dva ili tri
koraka. "Pa, kao to je maina upravo rekla, sve vae ideje zasnivaju se na
jednom previdu, na fiksnoj ideji da je kupoprodaja fetusa samo puko
fantaziranje ubijenoga. ak i vae nepogreivo rezonovanje, s kojim ste se
toliko namuili, u potpunosti pada ako umetnete znak pitanja posle ovog
previda. Naravno, ne postoji dobar razlog zbog koga bih i ja trebalo da sam
upuen u pravu prirodu ove trgovine. Meutim, poto nisam mogao da traim
putokaze na mestu zloina ispred nosa policije, nije bilo drugog naina sem da
se krene okolinim putem i da se ovi nagovetaji uzmu kao putokazi, zar ne?
Naravno, to je samo hipoteza. Ali ako uslovno prihvatimo injenicu da stvarno
dolazi do kupoprodaje fetusa moemo doi do podjednako zanimljivih
zakljuaka kao to je onaj da sam ja ubica? Na primer, prema zvaninom
izvetaju koji je Socijalno nedavno izdalo, broj prekinutih trudnoa otprilike
je isti kao i broj roene dece. Blizu dva miliona godinje. Ako sada
pretpostavimo da je kupoprodaja fetusa verovatna, onda je sasvim blizu
pameti da ga sprovodi iroko rasprostranjena organizacija. Ukoliko je to
tano, postoji velika mogunost da je ovek koga smo izabrali za uzorak bio
povezan sa tom organizacijom, mada smo mi stekli utisak da je na susret bio
sasvim sluajan."
"Smeno. Lepa pria za nekoga ko ima vremena na pretek."
Ugrizavi se za usnu i napravivi kretnju kao da sebi klima glavom,
Tanomogi izvue iz depa jednu fotografiju veliine razglednice i mirno je
poloi na stolicu.
"Bacite pogled na ovo. To je slika vodenog psa. U stvari, do malopre sam
bio u laboratoriji brata profesora Jamamotoa. Otiao sam da zatraim
odobrenje za posmatranje i prouavanje njihovog rada, ali dok sam bio tamo
doao sam do ovog dokaza."
Slika je zaista predstavljala psa koji je plivao u vodi. Glava mu je bila
zagnjurena, prednje ape povijene, a zadnje opruene. Tanki niz mehuria
izlazio mu je iz vrata i iao du kime.
"Meanac. Moete da primetite tamne linije na mestu gde se vrat suava.
To su krge. Ui mu izgledaju udno zbog ugla slikanja. Posle roenja, oito
moraju da pribegavaju lukavstvima, ali oblik mu se ne razlikuje od oblika
normalnog psa. Kao to vidite, oi su mu promenjene. Prilagoavanje plua
zahtevalo je i modifikaciju razliitih lezdi; transformacija oiju je neizbena,
jer dolazi do atrofiranja suznih lezdi."
"To je, naravno, sintetiko udovite napravljeno operativnim putem."
"Ni sluajno. Prava ivotinja koja bi stvarno imala krge poput ovih bila bi
velika kao ajkula. Moete li da zamislite ukrtanje psa i ajkule? Ovaj pas je
verovatno nastao primenom nove tehnike planirane evolucije koja poinje u
fetalnom stadijumu. Kada biste to samo videli sopstvenim oima..."
"Vidim sada. Ti tvrdi da je cilj trgovine fetusima da stvori Ijudska bia
sposobna za ivot ispod vode."
"Telo tronedeljnog fetusa jedva je palac i etvrt dugako. Zar bi bilo
isplativo dati sedam hiljada jena za neto poput toga, a zatim ga upotrebiti za
hranu?"
Oprezno podigoh odvratnu fotografiju i dok sam je posmatrao imao sam
utisak da ono to moje oi vide ne moe biti istina. inilo mi se nestvarnim da
van ove sobe postoje ulice i da u njima ive ljudi.
"Misli da e mi dozvoliti da pogledam?"
"Da, dosta sam se namuio dok sam to sredio", ree on, naginjui se
napred, "ali sloili su se, s tim da vi nita ne objavite."
"Ali to nema smisla. Pretpostavimo za trenutak da trgovina fetusima
stvarno postoji; iz toga proizlazi da je raunovoa ubijen jer je pokuavao da
izmami tajnu. Kako bi onda jedna tako zastraujua tajna organizacija ikada
dozvolila ak i da joj se pribliimo?"
"Naprotiv, moda imaju razloga za to."
"Razloga? Ah, stvarno divni razlozi. Ako te zanima moje iskreno miljenje,
oni nam nikada ne bi izdali dozvolu da su i pomislili da mogu prozreti njihovu
podvalu. injenica da su nam je ipak dali znai da nema svrhe ii tamo, zar
ne?"
"Gospodine", ree tiho Tanomogi progutavi pljuvaku, "mislim da nam je
ovo moda poslednja prilika."
"Misli da e prekinuti sa radom?"
"Ne govorim o samoj poseti, mislim da je to moda vaa poslednja prilika,
gospodine."
"ta? Ma hajde..."
"Pa, ako zaista ne elite da poete, diem ruke od celog posla, ali mislim da
bi trebalo to da uinite."
ta je ovo? Seam se da sam ve negde uo u dlaku isti razgovor. Da, to su
bile rei koje je malopre izgovorila i Vada Katsuko, ako me pamenje dobro
slui.
"Moe li ovaj pas da lovi ribu?"
Tanomogijeve oi sevnue. "Oh, da, sve vrste. Upravo ga obuavaju. Ako
odemo tamo, mogli bismo da ih nagovorimo da nam pokau kako to izgleda."
"udno je da si tako veseo kada je u pitanju odlazak na neprijateljsku
teritoriju."
"Ja? Pa, ako sve krene kako treba skinuu sumnju sa sebe, zar ne?"
"Da li ti je palo na pamet da se, kada jednom odemo tamo, moda vie
neemo vratiti?"
Tanomogi se nasmeja.
"Pa onda, ostaviemo pozdravnu poruku."

22.
"U svakom sluaju, odloimo to za sutra. Iscrpljen sam", zavrih umornim
glasom, povukavi dva prsta sa ploe gde sam ih drao. Vrhovi prstiju koji su
pobeleli i bili spljoteni od pritiskanja, izvesno vreme nisu povratili svoj
normalni oblik.
"Ali", ree Tanomogi svojim uobiajenim glasom, premda uporno, "smem
li jo jednom da vas podsetim da bi najbolje bilo, ako uopte odemo, da to
uradimo veeras?"
"ta?"
"Da vidimo vodene sisare."
"ali li se? Pa, ve je skoro jedanaest."
"Znam. Ali vreme je sada dragoceno. Ostalo nam je jo samo tri dana do
sastanka komiteta za programiranje, a ako emo gospodinu Tomojasiju
unapred da predstavimo program rada imamo jo samo sutranji dan."
"To je tano, ali neemo li stvoriti neprilike ljudima iz laboratorije ako
doemo tako kasno? Sada tamo verovatno nikoga ni nema."
"Ima. Glavom profesor Jamamoto koji je namerno pomerio svoje nono
deurstvo za veeras."
"ef laboratorije deura nou?"
"Tamo je kao u bolnici. Rade sa ivim stvarima, ne zaboravite. Razumeli
biste kada biste otili i pogledali. U stvari, nou imaju vie posla."
"uj me dobro sada", rekoh, palei cigaretu za kojom nisam oseao
potrebu i sputajui jednu ruku na pokretnu stolicu. Bez sumnje sam ovom
promenom poloaja eleo da Tanomogiju, a i sebi samom pokaem kako sam
potpuno oputen. "Otvoreno govorei, smatram da nisi bio ba iskren sa
mnom."
Tanomogi se ugrize za usnu. Oigledno je eleo mnogo toga da kae, ali nije
izustio ni rei.
"Ima mnogo stvari o kojima bih eleo da govorim", nastavih. "Nisam
zadovoljan razvojem dogaaja, ne samo teorijski, ve i sa stanovita onoga to
oseam. Oprosti na izrazu, ali avolski sam nesrean."
"Da, mislim da razumem."
"Hajde da priamo o onome to zasigurno znamo i prestanimo sa ovim
eksperimentisanjem. Kao prvo, saterani smo u oak. I ruke i noge nam je
vezalo neto to ne razumemo. Dok ne znamo ko su nam protivnici, nema
naina da preemo u protivnapad. Ko bi imao koristi od toga da nas dovede u
ovakvu situaciju, za boga miloga?"
"Mogu da zamislim da to ine, jer se boje maine za predvianje."
"Nemogue. Oni sigurno ne znaju nita o njoj. Ubili su devojku ne ostavivi
nikakav trag. Pored toga oni se nimalo ne boje."
"Ne moemo se povui. Tu je na prvom mestu komitet koji oekuje da mu
izruimo pravog ubicu i nikada na to ne bi pristao."
"to se toga tie, moemo im zamazati oi analizama elemenata linosti
mrtvog raunovoe."
"Pa, ne znam. Glavni efovi policije znaju na emu radimo. Pristali su na
taktiku ekanja, kako mi se ini samo zato to se nadaju da emo neto otkriti;
to je ujedno i razlog to sarauju sa nama. Pretpostavimo da nismo u stanju
da otkrijemo pravog ubicu. Na poloaj postae veoma opasan, ako sluajno
ponu na nas da sumnjaju. Nemogua situacija, potpuno nemogua."
"U redu, uzimamo onda da je sve onako kao to si rekao. Ali onda se moe
pretpostaviti da je krajnji cilj bandine taktike u zastraivanju - naravno, ako
banda uopte postoji - uklanjanju svedoka i skretanju panje policije na nas."
"Zaboravite na to. Ovakvo vae razmiljanje upravo je ono to ide njima u
prilog. Kukavicu uvek uhvate. Sa vukom ispred vrata, oni moda sve vreme
znaju da e umreti od gladi, ako nita ne preduzmu, ali umiru poput pacova u
rupi. Ne, ao mi je, ljuti me cela ova situacija."
"To nema veze. I sam znam sve o kukaviluku. Ali kada si ve bio tako
ljubazan da sve ovo kae, palo mi je na pamet da bismo se mnogo bolje
oseali kada bismo otili u policiju i sve im do u tanine ispriali."
Tanomogi podie pogled i zagleda se u mene, ugrizavi se za usnu usled
zapanjenosti ili zabrinutosti. "Usuujem se da kaem da bi neko bio
oduevljen", promrmlja on. "Mnogo naih kolega volelo bi da nas proteraju
odavde i mesto pretvore u podcentar specijalizovan za elektrine mozgove.
Pored toga, vi odbijate da prihvatite injenicu da kupoprodaja fetusa stvarno
postoji tako da ak i uvlaenje vae ene smatrate za bacanje praine u oi. U
stvari, organizacija uopte ne krije svoje postojanje, ve se zaista nametljivo
pokazuje. Ovo se", dodade on, lagano lupkajui vrhovima prstiju po rubu
maine, iznenada spustivi glas, "moe shvatiti kao upozorenje da su u bilo
kom trenutku spremni da upotrebe silu protiv vas. Da navedem dva sluaja:
ubistvo mukarca i smrt devojke."
"Pa ta onda predlae da bi trebalo initi?" U jednom trenutku pre toga -
ni sam nisam bio svestan kada - proao sam kroz uski prostor izmeu maina.
"Nita nam drugo ne preostaje nego da pronaemo u emu je, u stvari,
zamka." Poto nisam odgovorio, on produi sa navaljivanjem. "ta ako
odluku o razreenju situacije prepustimo maini?"
"Sad je dosta!" Bio sam zabezeknut iako to nisam eleo, a i ljut zbog toga.
Izgledalo je kao da sam njegove rei ve neko vreme oekivao. Da, tako je, ali
zbog toga ih se nisam manje plaio.
"Zato? To znai da ne verujete u mainu, zar ne?"
"Maina dela samo teorijski i nije stvar u tome da li joj verujem."
"Hoete da kaete..."
"Hou da kaem kako nije vredno truda traiti pomo od maine."
"udno. Da li onda priznajete da uviate vrednost moje ideje?"
"Nema u tome nieg udnog."
"Ali vi se kolebate, gospodine. Moete li da verujete u mainu a ne u
teoriju?"
"Misli to ti je drago."
"To nee moi. Vi se vrsto drite samo onoga to maina izvede; otvoreno
priznajete da vas ne zanima priroda predvianja."
"Ko je to rekao?"
"Istina je, zar? Razlog to ne donosite odluku nije u tome to ne moete da
verujete, ve u tome to ne elite. Na kraju ete priznati ono to imaju da kau
protivnici maine za predvianje. Vi ste tip oveka koji ne moe da podnese
predvianje budunosti; posle svega vie neete biti merodavni za posao koji
se ovde obavlja."
Odjednom, Ijutnja mi se pretvori u kajanje, a lice mi se namreka i postade
crveno od umora.
"Pa, moda je onako kako ti kae. Ljudi tvojih godina bez mnogo
razmiljanja govore okrutne stvari."
"Nemojte tako." Istog asa njegov ton postade prijateljski. "Trebalo bi da
bolje od bilo kog drugog znate kako sam strano neuglaen. Znam da je to
uvredljivo."
"Ne elim da odem odavde. Ne bih znao ta da inim ako napustim posao
koji sam sam razradio. Pod uslovom da stvari izmaknu kontroli,
pretpostavljam da u sve napustiti i dati ostavku. Ne postoji druga mogunost,
zar ne? Zaista je smeno da jedan strunjak za predvianje odbija da sazna
svoju vlastitu budunost. Ali ne elim sa mainom da raspravljam o onome to
bi trebalo da uinim."
"Umorni ste."
"Ti si lukav momak, zaista."
"Zato to kaete?"
"Mislim, nisi iskren."
"Ali ako ne mogu da vas nateram da mi kaete na osnovu ega... ",
proguna Tanomogi.
"Slaem se, za sada, da treba uloiti sve napore u pronalaenje zamke. Ali,
pitam se, da li zbog toga treba pod hitno posetiti vodene sisare. Oh, uopte ne
sumnjam u to ta ti misli. Protraio si pola dana u laboratoriji i sada, ovako
kasno, avolski uporno eli, zbog neega, da me odvue tamo. Razumem. Ali
iz nekog svog razloga nisi ni pokuao da mi objasni zato ti je do toga stalo.
Kae da bi nam se u laboratoriji za vetako vanmaterino odgajanje fetusa,
ako njihova kupoprodaja nije puka izmiljotina, verovatno pruila prilika da
naiemo na neki trag. Ali sasvim je neshvatljivo to si se toliko uzbudio oko
naeg odlaska tamo iz jednog tako neodreenog razloga. Kao to i sam kae,
preostala su jo samo tri dana do sastanka komiteta. Ako nisi vrsto uveren u
uspeh, ne predstavlja li traenje dragocenog vremena razgledanje vodenih
pasa i mieva? Ubeen sam da jo neto krije."
"Priinjavaju vam se stvari." Tanomogi se samouvereno osmehnu, moda
zato to sam govorio blagim tonom. "Moja je ideja da bez pogovora treba
tamo otii, da se utvrdi istina o kupoprodaji fetusa, sa ciljem da se napravi
jasan plan akcije. Ali nemam nerava da vas primoram na to, gospodine.
Dovoljno sam svestan koliko je lud ovaj poduhvat. Nije ugodno kada oveka
primoravaju da razmilja o neem nezamislivom. Pa ipak, ako uspem da vas
odvedem da vidite kako ive ti vodeni sisari, bar ete poverovati da je trgovina
fetusima mogua. U stvari, kada sam saznao kako ive, gotovo da sam i sam
bio u stanju da tu neobinu trgovinu prihvatim kao injenicu koja je izvan
svake sumnje."
"Ali sumnjam da je ii tamo samo da bismo njih videli vredno truda. Zato
ne bismo jednostavno prihvatili hipotezu da oni postoje i imavi to u vidu
napravili konkretan plan akcije?"
"Moete li neto ozbiljno da prihvatite, ako ne verujete u to?"
"Ubediu sam sebe."
"Ne, vi jo ne verujete. Ne moe se samo tako poverovati." Ja se nehotice
usiljeno nasmejah. "Znai", ree on, primetivi to, "nasmejali ste se. To
dokazuje da ne verujete."
"Ba si smean."
"Da makar malo verujete ne biste mogli da se smejete. Razmislite o
mogunosti proizvodnje nekoliko miliona vodenih ljudskih bia iz godine u
godinu."
"Ima tako mnogo praznina u onome to govori."
"Dok mi ne poverujete moete samo da uzimate u obzir mogunost da
postoje praznine. Ne moemo napraviti nikakav plan akcije dok se ovako
ponaate."
"Znam. Znam. Neka bude. Oni svake godine mogu da proizvedu nekoliko
miliona vodenih ljudskih bia."
"A meu njima i vae roeno dete, gospodine."
Prasnuh u smeh. Kako god da je moj ton bio suv, ipak je to bio smeh.
Stvarno, kako sam drugaije mogao da odgovorim, sem smehom? Iz dubine
seanja izroni najednom s naporom se probivi razgovor koji sam pre
nekoliko dana vodio sa enom i na koga nisam obratio posebnu panju. Jasno
sam se prisetio: dogodilo se to uvee onog dana kada je odran poslednji
sastanak komiteta. Sedeo sam na krevetu meajui viski i sodu, dok mi je ena,
koja se nalazila tik uz mene, neto govorila, pokuavajui da mi privue
panju. Bez razloga sam bio nesrean. Nisu bile u pitanju samo tekoe koje
sam imao sa komitetom; nervirala me je moja iscrpljenost; da mi zbog toga
panja nije bila pojaana, ne bih se ni osvrnuo na nju. Titalo me je i samo
njeno prisustvo, kao da me je optuivala. "Zato ne ode i kupi ga", rekoh,
postrance bacivi pogled na katalog elektrinih aparata na kome je kaiprstom
upravo napravila magaree uvo na vrhu strane. urno prinesoh au usnama.
"Da kupim? ta da kupim?"
"Pitala si me za taj ureaj za provetravanje, zar nisi?"
"Zaista! Uopte me nisi sluao dok sam govorila!"
To je bila istina. Tanki pramenovi kose koji su joj pali preko ela izgledali
su upadljivo sedi naspram svetlosti i veoma nametljivo su svedoili o
prolaznosti vremena. Malopre je govorila o bebi.
Ovo je bio nastavak razgovora od prethodne veeri. Moja ena dobila je
pozitivne rezultate da je u drugom stanju i mi smo razgovarali o tome da li bi
trebalo da prekine trudnou. ak i da nije to bilo u pitanju, ene izgleda vole
da razgovaraju o takvim stvarima. Neposredno pre ovoga vodio sam sluajan
razgovor sa Vadom Katsuko na istu temu. Naravno, kada sada razmislim o
tom razgovoru, sumnjam da je bio ba sluajan. Kako god bilo ne postoji
razlog da moj odgovor bude drugaiji. Problem je bio u fizikom ustrojstvu
moje ene, jer je naginjala vanmaterinim trudnoama. Nita drugo nismo
mogli da uradimo sem da odluku prepustimo doktoru; u ovom trenutku nije
imalo svrhe prepirati se. Meutim, mada je moja ena shvatila beskorisnost
svega toga, elela je verbalni okraj. Razumeo sam kako se oseala, ali ak i u
tom sluaju mi je izgledalo glupo da se sloim s njom. Nisam eleo dete, niti
sam uopte eleo decu. Deca ne stvaraju ivot, ve ona bivaju stvorena.
Doktor je rekao da ovog puta postoji mogunost da je trudnoa normalna,
ali da bi bilo sigurnije odluiti se na D i C i ukloniti fetus. Predstavljalo bi isto
naklapanje u ovakvu situaciju, koja ne zavisi od donoenja bilo kakve odluke,
uplitati moral. Moda je teko razlikovati abortus od edomorstva, ali nije
teko praviti razliku izmeu abortusa i kontracepcije. Moda je tano rei da
ovek postoji u budunosti, budunost e zauvek ostati projekcija sadanjosti.
Ko moe da preuzme odgovornost za budunost neega to nema ak ni
sadanjost? Takva osoba pokuava da se odrekne stvarnosti u ime
odgovornosti.
"Kae da bi trebalo da pobacim?"
"Tako neto nisam rekao. Kaem samo da odluku preputam tebi."
"Hou da ujem tvoje miljenje."
"Nemam neko odreeno. Sasvim mi je svejedno." Ako je svaa bila
besmislena, onda bi njeno izbegavanje bilo veoma nepoteno. Napokon Ijudi
koji su meusobno bliski moraju ovako bezoseajno da vreaju jedno drugo.
Ali verovao sam jedino u svoju logiku i razjasnio sam stvari kada sam rekao
da mi je svejedno ta e uiniti. Polako sam ispio drugu au viskija i nisam
krenuo za enom koja je iznenada ustala i zguvala katalog. U sledeem
trenutku potpuno sam zaboravio na celi razgovor.
Ali samo jedna Tanomogijeva reenica o tome kako i moje dete moe da
postane vodeno ljudsko bie iznenada je potkopala sigurnost. Moje dete koje
nije trebalo da se rodi, nepomino je zurilo u mene iz mranih dubina vode.
Tamne linije na vilicama bile su krge. Ui su mu izgledale normalne, ali su
kapci bili sasvim drugaiji. Bele ruke i noge mlatarale su u tamnoj vodi. Moje
dete koje nije trebalo da se rodi. Moje dete, oblikovano dok sam ja sedeo na
krevetu prekrtenih nogu, naslaujui se oseanjem psiholokog zadovoljstva
izazvanog ranama koje smo ena i ja naneli jedno drugom. Nemarna
samoodbrana i glupa uobraenost te veeri sada mi se svete. I tako su, rane
koje smo jedno drugom naneli postale samo moje. ena me je okrutno ibala
utvarama naeg deteta koje je naterano da ivi. to sam vie eleo da ga
zatitim, vie sam mu zla nanosio; ali kada sam pokuao da pobegnem, nalo
se ispred mene; ekalo me je u vodi sa svojim iroko otvorenim, nepominim
oima.
Prestadoh da se... neprijatno smejem.
Tanomogi me je netremice posmatrao. "Ne, to nee moi, je li tako?" ree
on kao da zavrava reenicu. "I dalje elim da vidite ono pravo u
laboratoriji."
"U redu. Ubedio si me u neophodnost toga."
"ta ete preduzeti?"
"To u ti rei kada odemo tamo i vidimo to to ima da se vidi."
Tanomogi s olakanjem posegnu za olovkom koju je gurnuo u prednji dep
svoje koulje i brzo se dade na doterivanje maine.
"Hej, pa zar je maina sve ovo snimala?"
"Niste rekli da je iskljuim, pa sam je ostavio da radi."
Otvorivi prozori i pokazavi mi hronometar, on dodade nestanim
glasom: "Ovo e nadomestiti testament, za svaki sluaj."
Razlee se slabo, blago brujanje koje ispuni sobu. Maina, tiha kao i uvek,
nekako se inila drugaijom nego obino. Izgledalo je kao da e se pred njom
svakog trenutka ukazati put budunosti. Odjednom, budunost vie nije
predstavljala jednostavan shematski plan to je do sada bila, ve je izgledala
poput izbezumljene ive stvari koja je posedovala volju nezavisnu od
sadanjosti.
PROGRAMSKA KARTICA BR. 2
Programiranje je u sutini operacija svoenja kvalitativnog na
kvantitativno.

23.
Napolju je bilo sparno i mirno. Znoj mi se cedio izmeu prstiju kao da sam
na rukama imao rukavice koje su upravo osuene na nekom izvoru toplote.
Nije bilo zvezda, a crvenkasti mesec pokazivao je pokatkad svoj puni krug
kroz procepe u oblacima. Na izlasku smo se zaustavili u straarnici odakle je
Tanomogi telefonirao. Straar nam veselo donese neki voni sok kao da nas je
oekivao. Bilo je krajnje neprijatno zadrati nehajan izraz na licu.
"Da li si razgovarao sa njima?" upitah nasumice.
"Da, jesam", odgovori Tanomogi opora osmeha, urno krenuvi.
Od tada smo utali. Nije bilo nikakvog znaka da nas neko prati. Kada smo
stigli u glavnu ulicu zaustavili smo taksi. Izvadih maramicu, ali ne dovoljno
brzo da uhvatim kapljicu znoja koja mi se skotrlja niz nos.
Tanomogi je izdao uputstva: "Od Cukijia idite kroz Harumi, zatim preko
mosta koji vodi u 12. oblast na isuenom terenu. Znate... mislim da ga zovu
Joroi Most. Preete ga i to je odmah tu."
Sredoveni voza sa pekirom obmotanim oko glave ispod slubene kape,
podozrivo baci pogled preko ramena, ali bez rei dade gas. Nizovi tunih,
drvenih kua, koje su se umrtvile na toploti, jednolino su promicali pored
prozora taksija. Ulice su postepeno upile zaparu. Poto smo se vozili oko jedan
sat ostavili smo za sobom Harumi, a predeo je postao krajnje sumoran sa
nepotrebno irokim putem oivienim betonskim zidovima. Za vreme vonje
avrljali smo o estim malim zemljotresima, zemljitu koje tone, nepoznatom
poreklu velikih plima, iznenadnim promenama vremena koje se godinama
neprestano ponavljaju. Stekao sam utisak da sam odremao nekih deset do
petnaest minuta.
Konano se, kroz magloviti morski povetarac, pojavi Joroi Most, zeleno
svetlucajui. Bilo je neeg duboko uznemirujueg u upadljivom osvetljenju
usred surovog pejzaa. Upravo kada smo preli most odnekud zauh kratak,
tihi zvuk parne sirene. Oigledno je oznaavala pono.
Pored puta stajala je jedna limuzina. ovek sa baterijskom lampom bio je
nagnut nad motorom naizgled nastojei da otkloni neki kvar. Tanomogi
zaustavi taksi i plati vonju. "Evo nas", ree on, krenuvi prema kolima pored
puta. ovek sa baterijskom lampom se uspravi i utivo klimnu glavom kada se
pribliismo.
Preli smo u kola koja su dola da nas saekaju i nastavili smo da se vozimo
jo nekih dvadeset minuta. I ovaj drum bio je irok i pogodan za vonju; ali
stalno je kruio. Na kraju sam izgubio orijentaciju; kada smo preli preko
neka tri velika mosta, moda se vie i nismo kretali u pravcu 12. oblasti na
isuenom terenu. Nisam se ak ni potrudio da pitam, jer sam shvatio da ne bih
dobio otvorem odgovor, jer je cela ova rabota bila suvie zapetljana. A zatim,
ako budu eleli da mi odgovore, to mogu da uine kasnije uz pomo mape.
Iznenada smo stigli. Naputeni grad velikih skladita. Stajali smo pred
malom, drvenom jednospratnom zgradom koja je bila okruena obinim
betonskim zidom spreda proseenim i od koga je put vodio ka moru. Tabla je
bila obeena gotovo van domaaja pogleda, u uglu ulaza: 'Jamamotoove
Laboratorije'. U vrtu se nalazio izvestan broj praznih, tronih, cisterni. Brzo
pogledah u nebo, ali na nesreu mesec su skrivali oblaci. ak i da sam ga
video, nisam se zanosio da bi mi mnogo pomogao da otkrijem kakvo je ovo
mesto. Okolna obala pruala se na sve strane sem na sever.
Jamamoto je lino doao da nas doeka. Bio je to krupan ovek, bleda,
prljava lica. "Moj brat je va veliki dunik", ree on modulisanim, energinim
glasom; i ponudi mi vizit kartu koja se lagano pojavi meu njegovim debelim
prstima sa upalim noktima. Poto je to rekao, prisetih se da njegov mlai brat
rukovodi odeljenjem za elektronske dijagnoze u Centralnoj socijalnoj bolnici;
nisam mogao da odagnam pomisao kako u toj vezi postoji neka neobino
pretea lozinka. Kada je neko zbog amnezije prognan iz prirodnog poretka
sveta, pretpostavljam da mu se sve pojavljuje u zagonetkama kao to je ova.
Pokuavajui da prikrijem svoju nelagodnost, izvalih glupost otpozdravljajui
mu.
"Kad ve spomenuste, dosta liite."
"Oh, ne. Braa smo, ali preko supruga."
Jamamoto se od srca nasmeja i krenu ispred mene.
Ovde su takoe nosili bele mantile i sandale, kao i mi, ali su im ogrtai bili
strano umrljani uljem, jer su radili sa ivim stvarima. Velike ake su mu
visile mlitavo pored tela i izgledale su previe teke. Pitao sam se da li takvi
prsti mogu uopte bolje da izgledaju dok rade na osetljivim ivim stvorenjima.
To se razlikovalo od manipulisanja apstrakcijama, nevidljivim stvarima,
kojima smo se mi bavili. U stvari, ovi prsti mogu biti iznenaujui veti.
Unutranjost zgrade bila je veoma oronula i oljutena poput neke stare
osnovne kole. Ali uprkos svemu tome, na kraju hodnika, s leve strane, nalazio
se lift u izdubljenom oknu. Uosmo u njega, a profesor Jamamoto pritisnu
dugme; odjednom lift krenu nadole. Kada razmislih o tome, i morao je da ide
nadole, jer je zgrada imala samo jedan sprat. Ali poto sam iz navike oekivao
da krene nagore, bio sam toliko iznenaen da sam i protiv svoje volje zavikao.
Profesor Jamamoto se, kao da je ovo i oekivao, glasno nasmeja. Bio je to
prostoduan smeh, dovoljan da zaboravim kako je jedan sat ujutro i da se
nalazimo u udnoj situaciji. On sigurno nije nalikovao tipu zaverenika. Moja
prvobitna zla namera da otkrijem njegovo pravo lice pretvorila se u svoju
suprotnost, u izvesno iekivanje.
Lift se sporo kretao, ali mislim da smo se spustili sa visine koja bi otprilike
odgovarala treem spratu jedne obine kue. Nali smo se u dugakom
poprenom hodniku sa nizom vrata. Izuzev udne hladne vlage koja se
oseala, mesto se nije razlikovalo od bilo koje laboratorije. Skrenuvi desno,
proosmo kroz vrata na kraju hodnika.
Pred nama se ukazao zapanjujui prizor: ureaji koji kao da su bili
napravljeni od blokova prljavog leda, pravi trodimenzionalni akvarijumi.
Veliki i mali tankovi vode bili su meusobno sloeno povezani; a unutra su se
nalazile cevi, termometri i merai. Gvozdeni mostovi za radnike, napravljeni
kako bi oni mogli da se kreu iznad tankova, pruali su se u svim pravcima
granajui se na pojedinim mestima i u tri nivoa. ovek bi pomislio da se nalazi
u strojarnici nekog broda. Oroeni zeleni zidovi, udno, ivo komeanje, miris
poluisuene obale nekog pliaka - sve je to bilo nalik na san koji se javlja pre
nekog jakog nazeba.
Na mostu upravo tik iznad nas, dolazile su i odlazile u belo obuene prilike,
sa sandalama koje su lupkale, oitavajui merae i pravei beleke. Uopte se
nisu osvrnuli kada smo uli, ali kada je profesor Jamamoto pozvao nekog
Haradu, njegov glas jo nije zamro meu tankovima, a ve se pojavilo jedno
iznenaujue prijatno lice.
"Harada, da li biste bili ljubazni da nam otvorite sobu za rast broj tri,
molim vas."
"Sve je spremno, gospodine."
Profesor Jamamoto klimnu glavom i pogleda unaokolo. "Pa, hoemo li
onda? Za sada je ovo moja soba", ree on, uputivi se preko glavnog mosta.
"Pogledajte", uzviknu Tanomogi, dodirnuvi me za ruku i skrenuvi mi
panju na tankove sa vodom na drugoj strani. I da to nije uinio, ja sam
pomno motrio na sve jo od trenutka kada sam uao.
U prvom tanku nalazio se par vodenih mieva. Sem to su im se tanki
prorezi boje breskve otvarali i zatvarali meu nakostreenim dlakama u dnu
vrata i to su im grudi bile male i liile na bure, nije postojala gotovo nikakva
razlika izmeu njih i obinih poljskih mieva. U vodi su se kretali
iznenaujue graciozno. Njihov psei nain plivanja podseao je na plivanje
kopnenih ivotinja, ali su zato bili izuzetno pokretljivi poput rakova,
opruajui i skupljajui celo telo kao oprugu. Jo nisu izgubili crte glodara, jer
se jedan od mieva propeo do povrine vode i apicama zgrabio pare drveta
koje je plutalo, glodui ga dok je na leima polako tonuo prema dnu. Drugi
iznenada skoi prema meni, ali neposredno pre nego to je udario u staklo
tanka, elegantno skrenu u stranu i pogleda me velikim, okruglim, trepuim
oima, palacajui iljatim crvenim jezikom meu poluotvorenim usnama.
U sledeem tanku kao i u onom do njega takoe su se nalazili mievi. U
etvrtom je bio zec. Razlikovao se od mieva: izgledao je veoma snudeno i
jadno sa mokrom i zalizanom dlakom. Mirovao je sklupan poput lopte blizu
dna tanka slian nekoj vrei. "isti biljojedi ne oseaju se ba najbolje",
primeti profesor Jamamoto, lupnuvi noktom po tanku iznad zeca.
"Pretpostavljam da je to zbog toga to na poseban nain asimiluju energiju.
Prva generacija uspeva da preivi, ali ne i naredne."
eleznim stepenicama popeli smo se do jedne prostorije s desne strane koja
je bila slina kutiji obeenoj o tavanicu. Pre nego to sam uao sluajno
pogledah unaokolo. Jedna ogromna ivotinja, koja se tamno svetlucala u
tanku veliine vagona smetena u udaljenom kraju sobe, navali ka povrini
vode, ustalasane poput meda i ispusti bolan urlik. Bila je to krava.
"Zadivljujue, zar ne?" ree profesor Jamamoto, osmehnuvi se i zatvorivi
vrata. "ak bismo mogli i da uzgajamo biljojede da ne zavisimo od vetake
stone hrane. S obzirom na to da krave daju meso i mleko, mogli bismo dobro
da zaradimo proizvodei ove artikle u velikim koliinama. Ali one su u vodi, a
ureaj za muu stvara nam potekoe. Za sada koristimo malu vakuumsku
pumpu, ali teko da mogu da kaem da je to idealno reenje." On izvadi krag
od kineskog porculana iz friidera u zidu i napuni au. Bilo je to mleko.
"Probajte malo. Svee kravlje mleko. Gotovo je isto kao ono koje se dobija od
kopnene ivotinje. Analitiki, neto je vei procenat soli. Samo mleko ga ne
sadri, ali slana voda prodre u njega za vreme mue. Ah, njegova najbolja
odlika je sveina."
Brzo ispih malo mleka da ne povredim oseanja moga domaina. Moda je
to bilo stoga to su posebnu panju posveivali hrani, ali bilo je ukusnije od
mleka koje kod kue pijemo. Smestih se u donetu stolicu. Ispijanje mleka pre
nego to smo seli predstavljalo je veoma upeatljiv nain da se stvori
prijateljska, neformalna atmosfera. Ako je sve ovo bilo nameteno, teko e
biti nagoditi se sa mojim domainom.
"Mora da ste umorni u ovo doba. Mi smo se do sada ve navikli na to
ovde", ree profesor Jamamoto, sklapajui svoje debele prste na grudima, a
leima se naslonivi na zid du koga su bili postrojeni mikroskopi i razni drugi
instrumenti koji se koriste u hemijskim eksperimentima. Na poleini svakog
prsta izraslo mu je desetak nakostreenih, debelih dlaka, kao na etki za
timarenje. Iza nas se nalazio krevet, iji je jedan deo bio sakriven zastorom i
nekim visokim policama za knjige.
"Oh ne, i nama se esto deava da ostanemo do kasno u no na nogama",
odvratih.
"Pretpostavljam da je tako. Mora da ste veoma zaposleni. Za nas ne bi ba
bilo tano rei da smo zauzeti. Ali zbog prirode posla ovde gotovo da ne
moemo praviti razliku izmeu dana i noi. Tako je to. Ima mnogo nonih
tumarala meu mesojedima, pa nam ne polazi za rukom ni da ih zavaramo
palei svetlo. Za obuavanje psa, na primer, potrebno je izii napolje, tako da
otpada rad po danu. Ne udimo ba previe da nas neko vidi, znate."
"Nije valjda?"
"Naravno!" uzviknu on, toplo se osmehnuvi. "Ako budemo imali vremena,
pokazau vam, ali malo kasnije. Smem li da vas ponudim jo jednom aom
mleka? A tebe, Tanomogi?"
Zgranuto pogledah Tanomogija. Povrnost pitanja, bez obzira na
Jamomotoovu pristupanost, nije mogla da bude prihvatljiva za ljude koji su
se videli svega nekoliko puta. Ali Tanomogi nije ni pokuavao da sakrije kako
se ovde osea kao kod kue; ba naprotiv.
"Ne treba da brinete zbog pasterizacije, gospodine", ree on, nastavljajui
razgovor koji je Jamamoto zapoeo. "Voda u ovom delu tokijskog zaliva
sasvim je ista. Vetaki je filtriraju i proiavaju."
"Sasvim tano. Dozvolite da vam pokaem model zgrade", ree Profesor
Jamamoto, ustavi i skinuvi prekrivku sa stalka koji se nalazio u uglu pored
police za knjige. Iznenada se die stub praine. "Izvinite. Ovde nije ba isto.
Pogledajte ovo. To je presek jednog dela laboratorije. Iznad nje, sve dovde,
prostire se more; pretpostavljam da ima oko trideset stopa do povrine. Voda
dolazi kroz ovu cev. U njoj se nalaze filtri koje pokree prirodni pritisak vode.
Kapacitet im je dva miliona galona po jedinici; pored njih imamo dve rezervne
jedinice od po petsto hiljada galona, tako da smo dobro snabdeveni. Ako je
filtriranje suvie uspelo, to nije dobro za rast, verovatno zato to se poremeti
takozvana prirodna ravnotea. Dolazi do smanjenja sposobnosti varenja a
umnoavaju se alergijska oboljenja. Ovde, u ovom tanku, organske i
neorganske materije su izmeane tako da tvore neto veoma nalik morskoj
vodi. Moemo da napravimo bilo koju vrstu elite: vodu Crvenog mora,
antarktiku vodu iz dubina Japanskog mora. Upravo vrimo istraivanja vode
najpogodnije za tov prasia."
"Znai vi ovde nemate problema oko nabavke svee prasetine za predjelo,
umesto kavijara."
"Sasvim tano. To je na poseban delikates. Nekom ko nije naviknut
sigurno se ne bi dopala, ali mnogo je ukusnija od govedine. Kada se jednom na
nju naviknete, jednostavno vie ne moete bez nje. elite li da probate malo?"
"Hvala, ali mislim da danas ne bih", odgovorih, besan to se ponaa kao da
smo saradnici. "Vie bih voleo, ako nemate nita protiv, da odmah preemo na
cilj nae posete." Poto sam to izgovorio, shvatih kakav sam eprtlja ispao, ali
sada nije bilo povratka i ja nastavih ne znajui kako e se sve ovo zavriti.
"Veoma mi je ao to vam dosaujem u tako neprikladno vreme, ali verujem
da ste od Tanomogija manje-vie saznali razlog nae posete."
"Pa, jedino mi je reeno da je u pitanju neko istraivanje. Ali nita zato.
Zaista je zadovoljstvo priati sa nekim kao to ste vi. Ovde ivim odseen od
sveta. Dobijanje dozvole je veoma dosadan posao, tako da retko imamo priliku
nekoga da vidimo, mada ivimo u samom centru Tokija."
"Mislite 'dozvolu' da iziete?"
"Ne, ne, dozvolu da pozovemo nekoga u posetu."
"Da li to znai da je ova laboratorija pod nadletvom nekog vladinog
urea?"
"Ne, nikako. Vladin ured slian je porodici: nita ne moe da ostane tajna.
Uostalom nije to ba tako teko." On podie svoju veliku aku ispred mog lica,
kao da eli da mi preprei put. "Ne, ne mogu dalje da odgovaram. Vidite, ak
ni ja ne znam ko ovde zapoveda. Ali moni su. Sada govorim intuitivno. ak
oseam da oni poseduju celu zemlju. Nije mi palo na pamet da dublje ispitam
stvari dok nisam bio potpuno siguran."
"Znai ti zna?" otvoreno upitah Tanomogija.
"Ne, apsolutno ne!" Tanomogi zatrese glavom i preterano podie obrve; na
njegovom licu nisam mogao da primetim ni najmanji drhtaj.
"udno, zar ne. Kako si onda dobio dozvolu za mene?"
"Preko mene, naravno", nasmeja se profesor Jamamoto, otkrivajui
dugake, iroko razmaknute prednje zube, kao da je uivao u razgovoru.
"ak ni ja koji vodim ovdanji posao ne znam, pa kako bi onda neko izvana
poznavao glaveine? Jedino sam ja mogao da podnesem zahtev za vas, zato to
samo ja znam kako da stupim u vezu sa njima."
"Shvatam", rekoh, osetivi da drim adut u rukama. "Onda bi to znailo",
dodadoh natenane uivajui u svom uzbuenju, "da je, onog asa kada je
Tanomogi prvi put saznao za postojanje ove laboratorije, morao da dobije
dozvolu za obilazak na neiji zahtev, zar ne? Ako nije tako, vae objanjenje
pada u vodu."
"Naravno da je tako", upade profesor Jamamoto, preduhitrivi
Tanomogija, koji je zaustio da neto kae. "Dozvolite da vam to jednostavno
objasnim. Re je o prijemu novog lana ekipe. Kao to sam ve rekao, rad u
ovoj laboratoriji zahteva tajnost i nju moraju da potuju kako posetioci tako i
lanovi ekipe. Naravno, ovde ne postoji nikakvav zakon ili bilo ta slino. Ne
traimo od vas da potpiete nikakvu zakletvu i nema formalnih ogranienja.
Meutim, mere bezbednosti su zbog toga mnogo stroe. Ono ime se ovde
bavimo pokazujemo samo onima za koje smo sigurni da e uvati nau tajnu.
Kao ishod toga, gotovo da nije nita procurelo napolje."
"Kada kaete 'gotovo' znai li to da je dolazilo do krenja obeanja o
tajnosti?"
"Hm, pitam se. Mislim da, sigurno, moemo da zakljuimo kako nije dolo
ni do jednog, poto se o naem radu nikada nije raspravljalo u javnosti. Ali
uo sam da su se neki neobrazovani radnici razbrbljali pod dejstvom alkohola.
U njihovom sluaju primenili smo vrlo otre mere."
"Da li su ubijeni?"
"Naravno da ne. Nauka je napredovala na svim poljima. Ne morate da
ubijate; postoje mnogobrojne druge metode: brisanje pamenja, na primer."
Moj adut je oigledno bio onaj pravi. Profesor Jamamoto je zadrao svoj
preanji blagi izraz lica i poslovnu otrinu glasa. Ali Tanomogijevo nervozno
lupkanje prstima po ivici stola - koga ni sam nije bio svestan - stavilo mi je do
znanja da se razgovor ve pribliio sutini situacije.
"Meutim", nastavih sa ispipavanjem situacije, "ne moete naterati
mrtvaca da govori dok od njega ne napravite mleveno meso."
Profesor Jamamoto prasnu u smeh, kao da ga sve to jako zabavlja, dok su
mu se ramena tresla.
"To je moda istina. Ako bismo dotle stigli nali bismo se u gadnom sosu."
"Ali ne razumem. Ako se toliko plaite da e se va rad obelodaniti, uopte
nije trebalo da izdajete povlastice za posetu. To se jo moe dopustiti u sluaju
nekog upornog zahteva izvesnog datog molioca, ali ne postavljate li zamku na
taj nain to na silu nekom dodeljujete dozvolu, a pri tom mu zapretite da ete
ga ubiti, ako progovori o onome to je video? Znanje koje ne moe nikome da
prenese ne slui niemu. Meni va cilj izgleda suvie uznemirujui."
"Preuveliavate, gospodine", zapoe Tanomogi. "Onima koji ovde rade
uopte nije zabranjeno da razgovaraju o poslu koliko god ele."
"Naravno", nastavi profesor Jamamoto, "u principu se zahtev za dozvolu
uruuje preko tree osobe; na taj nain uveavamo broj ljudi simpatizera
naeg posla koji nemaju nita protiv uvanja tajne. Anonimna miljenja poput
javnog mnenja i glasina, sasvim su neto drugo nego sud odgovornih
pojedinaca, simpatizera, sloiete se."
"Simpatizeri, simpatizeri, kaete. S ime, za ime boga, oni treba da
simpatiziraju?"
"To je upravo ono to u vam sada pokazati."
Profesor Jamamoto ivahno ustade, otrevi dlan o preklop belog mantila i
zadovoljno skupivi oi. "Voleo bih da ono to ete videti posmatrate
intelektualno, a ne injeniki. Krenuemo od soba za rast, ali pre toga izloiu
vam pojednostavljenu istoriju nastanka naeg istraivanja."
"Samo trenutak. Pre nego to nastavite, eleo bih jo neto da raistimo."
Ja takoe ustadoh i povukoh se za jedan korak, sputajui podignute ruke
polako na sto. "Tanomogi, shvatam da si ti podneo zahtev za mene, ali ne
razumem ko ga je podneo za tebe. Ako je osoba kojoj je bilo dozvoljeno da
proui ovdanji rad neki na kolega, zar nemam pravo da saznam ko je to? Ko
te je izabrao i zato?"
"U redu. Kazau vam", ree Tanomogi blago se osmehnuvi dok je ustajao.
"Budui da mogu, uiniu to. Ali ako se ljutite samo zato to vam ranije nisam
rekao, to je veoma loe."
"Niko se ne Ijuti. Jedino hou da saznam istinu."
Profesor Jamamoto se umea, govorei kao da uopte ne zna u emu je
stvar. "Da, stvarno, istina je zadivljujua, zar ne? Bar je teak teret skinut sa
Tanomogijevih plea."
"Bila je to Vada", ree Tanomogi sveano se obliznuvi.
"Vada?"
"Pre nego to je poela da radi za vas, neko vreme je bila zaposlena ovde",
dopunio ga je profesor Jamamoto, podigavi ruku. "Bila je sposoban radnik i
posedovala je, za devojku, zadivljujuu ustrajnost. Ali patila je od slabosti
koja se ne moe tolerisati na ovom mestu: nije mogla da podnese krv. Tako je
otila i zaposlila se kod vas. Ako se, meutim, dobro seam, za nju je u to
vreme jamio moj mlai brat iz Centralne socijalne bolnice."
"Tano. To je sasvim tano. Sada se seam."
Odjednom se karike lanca povezae i zatvorie krug... suvie brzo. Ali iako
sam prestao da sumnjam, problem je jo postojao. Karike su po redu birane iz
vazduha, ali suvie velika tanost kojom je spajanje izvreno naterala me je da
naslutim neko skriveno lukavstvo. Na alost, maioniar koji je izvodio ovu
opsenarsku majstoriju jo se nije potpuno otkrio. Sumnjao sam, ali me je i
zadivio nain na koji je povezao karike svoga lanca. Iznenada je izmeu mene
i glavne figure koja je izgleda predstavljala samo sluajnost bio iscrtan novi
dijagram, tako da je naa veza postala jasna i jaka. Do izvesnog stepena
mogao sam ak i da shvatim Tanomogijev razlog zbog koga me je doveo
ovamo. Bar je objanjenje bilo smisleno. Mada nisam iao toliko daleko da mu
poklonim svoje poverenje, poinjao sam da nasluujem mogunost da se to
jednom dogodi. Polako sam izdahnuo vazduh tako da drugi ne primete da sam
ga duboko udahnuo.

24.
"Prvi istraivaki projekat nae grupe bio je vezan za metamorfozu
insekata. Profesore Katsumi, verujem da znate neto o genetici?"
"Oh, ne. Smatrajte me za potpunog amatera. Zaboravio sam ak da li se
prvo stvara unutranji ili spoljanji zametni sloj."
"Dobro. To e olakati posao; moi u da vam izloim stvari jednostavnim
reima", ree profesor Jamamoto, lupkajui naizmenino s oba kraja
neupaljene cigarete o sto. "Naravno", nastavi on sporim glasom kao da
odmerava svaku re, "na cilj nije bila sama metamorfoza insekata. Govorei
uopteno, teili smo planskoj rekonstrukciji ivih bia. Izvesna poboljanja su
ve postignuta. U stvari, bili smo ve u stanju da, kada su biljke u pitanju,
udvostruimo broj hromozoma. Meutim, to se tie ivotinja, naa nastojanja
nisu otila dalje od isto eksperimentalnog nivoa na planu poboljanja vrste.
elimo da ovakva poboljanja ivih bia postanu korenita i dobro isplanirana.
To je ambiciozan projekat: nameravamo da izazovemo vetako i ubrzano
odvijanje evolucije u odreenim pravcima. Kao to znate, razvoj jedinke
predstavlja ponavljanje razvoja porodine loze. Strogo govorei, ona ne
ponavlja taan oblik predaka, ali ipak je u sutinskoj vezi sa njima. Prema
tome, uz dosta zalaganja, u stanju smo da izdvojimo ivo bie u stadijumu
razvoja iz njegove normalne vrste i umetnemo ga u potpuno nove vrste. Sa
naim sadanjim krajnje elementarnim metodama, stvorili smo tako
groteskna, abnormalna stvorenja kao to su na primer, dvoglavi gregorci i
aba sa ustima gutera, ali to ne znai, u pravom smislu te rei, da smo ih
poboljali. Dete moe da razbije sat, ali da bi se on napravio potreban je
specijalizovan tehniar. Rast kod ivotinja uvek uslovljavaju dva suprotna
hormona, ili stimulativne supstance. Pozitivan nadraaj potpomae
dezintegraciju, a negativni je obuzdava. Kada je pozitivan nadraaj jak, dolazi
do zgruavanja velikog broja malih elija, a u sluaju da preovladava
negativan nadraaj, one se uveaju, ali ostaju neizdiferencirane. Sloeno
odvijanje ovog naizmeninog procesa ini bitan zakon rasta ivih bia. Ako
elite, mogu to da vam predstavim jednostavnom inegriskom jednainom."
"To je ono to bismo mi nazvali kombinovanom povratnom spregom, zar
ne?"
"To je kompleks povratne sprege. Da bismo detaljno ispitali njegovo
dejstvo, prouavali smo metamorfozu insekata. Ve izvesno vreme se zna da
metamorfozu insekata kontrolie hormon za specijalizaciju koji lue nervne
elije i hormon larve koji dolazi iz corpus allatum; nali smo se u prilici da
ustanovimo ta e se dogoditi kada se odstrani jedan ili drugi tokom datog
perioda. Ali tehniki je teko kontrolisati razvoj pipavom i kvantitativnom
regulacijom. Meutim, tano pre devet godina Amerikanci i Rusi su, gotovo
istovremeno, uspeli da eksperimentalno ostvare ovu kontrolu. Sledee godine
je naa grupa, koja je radila potpuno nezavisno, takoe otkrila tu tehniku.
Stvorili smo neke veoma udne insekte. Evo, pogledajte samo ovamo."
Profesor Jamamoto iznese iza zaklona neku napravu koja je podseala na
veliki kavez za ptice. U njoj su dva pljosnata, siva stvorenja veliine dlana
puzala unaokolo. Bilo je odvratno i pogledati te insekte sa oklopom od sivih
ekinja ija je povrina bila prekrivena lepljivom opnom.
"ta mislite, koji su ovo insekti? Imaju est nogu, pa ipak su insekti. To su
muve. Iznenaeni ste? U pitanju su larve iji je rast zaustavljen, ali koje su ve
potpuno razvijene. Pogledajte ovamo... imaju ista usta kao i muve, a uz to
mogu da se i razmnoavaju. Ovo ovde je mujak, a ono tamo enka. Oni
predstavljaju novinu; nisu od velikog znaaja. Drimo ih kao uspomenu na
na prvi uspeh. Divlji su. Ako zavuete ruku u kavez, ujee vas. Kada se
dobro oseaju, verovatno u doba parenja, isputaju udne, kripave zvuke.
Dozvolite da vas sada povedem u sobu za rast."
Spustili smo se mostom iz sobe za razmnoavanje i poto smo proli kroz
vrata koja su se nalazila na suprotnoj strani od onih kroz koja smo uli, izili
smo ponovo u jedan mraan hodnik. Grupu je predvodio profesor Jamamoto
sa glavom nagnutom na jednu stranu, neprestano priajui.
"Od tada je meunarodna razmena obavetenja pala na mrtvu taku. Ne
ba sasvim; objavljeno je poneto o vanmaterinom raanju sisara. Ali sve je
to veoma apstraktno, a sem toga veo utanja obavio je daljnju razmenu. Kada
se o tome razmisli, to se i moglo oekivati. Za nas koji uestvujemo u jednom
takvom istraivanju znaenje tog utanja isuvie je jasno. To vie nije
jednostavno pitanje uevnosti ili tehnike. Svako ima predoseanje neeg
mnogo stranijeg. Taj strah je tim vei zato to rekonstruisanje ivota izgleda
mogue ne samo teorijski ve i tehniki. elim da to vidite. U ovoj je sobi."
Doli smo do gvozdenih vrata na kojima je bio ispisan broj tri. Ugledah
jednu kutiju, zastakljenu sa tri strane, veliine oko trideset est kvadratnih
stopa. Kroz staklo se mogla videti unutranjost. Vei broj prenosnih traka na
nekoliko razliitih nivoa sporo se kretao udesno i ulevo. Pored njih je stotine
maina, nalik na glaala soiva radilo, lagano se kreui gore-dole. Na dnu su
se etiri oveka odevena u bele mantile pripremala za neku operaciju nagnuti
nad dugaak radni sto.
"Ne mogu da vas pustim da uete. Unutranjost je sterilizovana. I ja sam
obino odavde izdajem nareenja. Pogledajte. Samo u ovoj sobi smo u stanju
da obradimo trinaest hiljada fetusa dnevno. Odvajamo ih od njihove prirodne
linije razvoja prema unapred utvrenom programu. Ono to vidite pravo pred
vama su fetusi vodenih krava. Da, istina je. I sami smo bili dobrano preplaeni
kada smo se prvi put nali pred tim", ree profesor Jamamoto, saoseajno me
gledajui dok su mu se u uglovima oiju pojavile bore. "Ipak, mi smo
prirodnjaci. Uvek su nam pripisivane razne prekomernosti - mi kaljamo
prirodu - ali i dalje idemo napred. Istinu govorei, bili smo uasnuti jedino
dok smo razmiljali o mestu za realizaciju metamorfoze fetusa."
"Za mene je sve to i dalje uasno."
"Ne krivim vas. Krnja budunost uglavnom u pojedincu izaziva udno
oseanje. ujem da su izvesni primitivci iz Afrike kada su prvi put doli u
grad i ugledali visoke zgrade mislili da su one klanice za ljude. Oh, izvinite; ne
shvatajte me doslovno. Hou da kaem da sve ono za ta ne moemo da
pronaemo vezu sa ljudskim iskustvom, nuno postaje zastraujue. Neto to
nema smisla, a to je jae od nas."
"elite li da kaete da ste iz nekog razloga uspeli da u sebi obuzdate
drhtanje pri pomisli na ovo fantastino istraivanje?"
Profesor Jamamoto odluno klimnu glavom sa samouverenom iskrenou,
bezoseajan poput doktora koji ubeuje pacijenta da da pristanak. Nije mi
odmah odgovorio, ve je otvorio metalnu kutiju koja se nalazila sa strane i
okrenuvi prekida, poe da govori kroz staklo onima unutra...
"Harada, da li biste bili ljubazni da nam pokaete jedno od zrna koje
pripremate", ree on, a zatim se okrenu. "Obino biramo neobraeni fetus tek
odvojen od posteljinog 'semena'."
Jedan od radnika potvrdno klimnu glavom preko ramena, podie sa stola
pljosnati stakleni kontejner i popevi se eleznim stepenicama, doe do nas. Na
licu je imao suzdran osmeh, a oi su mu nestano svetlucale. Da bi malo
ublaio moju ukruenost, Tanomogi mi se nakalja blizu uveta.
"Ovo je jorkirska svinja", ree ovek kroz prijemnik.
"Da li su na svom mestu?" uzvrati pitanjem profesor Jamamoto.
"Da. Sve se odvijalo glatko."
Tanke niti krvnih sudova koje su izlazile iz crvolikog sredita tamnocrvene
elatinske supstance stajale su ratrkane unaokolo poput sitnih plamiaka
vatrometa.
"Najtei deo", objasni profesor Jamamoto, "jeste privrivanje semena za
vetaku posteljicu. Prvo to uradimo. Slino kalemljenju, pretpostavljam.
Naravno, imamo problema oko nabavljanja semena i njegovog uskladitenja
dok ne stigne do nas. Ono tom prilikom nuno dolazi u dodir sa spoljanjim
svetom i tada postoji najvea opasnost da tajna negde procuri."
"Sadanja stopa uspelih implantacija svinja iznosi sedamdeset i pet
procenata za jorkirsku rasu."
Profesor Jamamoto klimnu glavom glasu iz prijemnika. "Na radnom stolu,
tamo dole, moete videti kako ih biraju. Jedino se taj posao obavlja runo.
Kada se on zavri sve ostalo je mehanizovano, kao to moete da vidite. Na
ovaj kraj prenosne trake stavljamo samo uspeno implantirano seme, vetake
posteljice i sve ostalo. Zatim ih maina jedno za drugim prenosi. Potrebno je
oko deset dana da sa jednog kraja stigne na drugi. Vidite li one slavine, sa
glavama koje se klate, smetene na odreenim razmacima du trake? One
ubrizgavaju odreenu dozu krajnje izdiferenciranih hormona u svaki fetus. U
pravoj utrobi uzajamno meudejstvo hormona koji dolaze kako iz fetusa tako
i iz majinog tela izaziva siune promene. Ispitujemo ih kvantitativno i
vremenski i shodno tome odreujemo dozu hormona. Ako izvedemo proces
koji se nee razlikovati od onoga koji se odvija u stvarnoj posteljici, prirodno
je da emo dobiti kopnenog sisara slinog majci. Ali ove svinje su stvorene pod
malo izmenjenim uslovima. Ovu promenu moemo da izrazimo kao jednainu
luenja, u kojoj a izraava stopu hormonalnog toka, ali pustimo to."
"Ali seme poinje da se razlikuje posle odreenog broja asova ili dana
nakon zaea. Kako uspevate to da ujednaite?"
"Dotakli ste jedno vano mesto. U sluaju svinja, naa ustaljena praksa je
da uzimamo fetuse stare oko dve nedelje, ali naravno, i meu njima postoje
razlike. Verujem da je nepotrebno dodati, da sve dok se promena u njihovom
razvoju odvija prema funkciji a koju sam gore pomenuo, pa do presudne
take u kojoj fetusi postaju vodena ili amfibijska bia, ne treba se brinuti o
stopi rasta.
Materice se takoe razlikuju: neke su mlade neke starije. Jedino kada
kucne presudan as trebalo bi praviti razliku. Odavde to ne moete jasno
razabrati, ali boja posteljice se razlikuje. Malo je bleda. Kada se ovek
navikne, moe je lako uoiti."
Mladi radnik Harada smesta ode da donese jednu. Dok smo ga ekali da se
vrati, profesor Jamamoto pripali napola popuenu cigaretu koju je gurnuo u
dep svog belog mantila, rekavi da je puenje dozvoljeno.
"Kakve udne navike imamo mi to udiemo vazduh", promrmlja on,
pratei oima dim kao da prisustvuje neem zaista neverovatnom.
"Na primer, ovde se obavlja posao za koji je zaduena soba za razvoj broj
tri", ree Tanomogi ne promenivi boju glasa. Moda je poeo da ga savlauje
umor.
I sam sam bio iznuren i bez obzira na napregnutost drhtao sam kao da sam
uinio neto nedopustivo. Ali profesor Jamamoto nije na to uopte obraao
panju.
"Proces se odvija ovim redom: soba broj jedan, odstranjivanje neistoa;
soba broj dva, presaivanje u vetaku posteljicu; zatim dolaze ovamo. Kada
se boja posteljice promeni premetamo ih u sobu broj etiri gde napokon
poinju da se preobraavaju u vodene sisare. Ah, naao je jednu."
Mladi koji se malopre udaljio urno se vratio, nosei drugaiji stakleni
kontejner, koji je zatim podigao da bismo mogli da ga vidimo. Poto mi je bilo
objanjeno, prepoznao sam fetus i jednu nerazgovetnu senku u oblasti iz koje
su izbijali krvni sudovi.
"Eto vidite. Jasno je da je u fetusu dolo do novog unutranjeg luenja.
Kada opazimo da je dospeo u ovaj stadijum, smesta ga prebacujemo u sobu
broj etiri. Harada, pokaite nam prednji deo, molim vas. Brzo se razvijaju. U
ovom razdoblju je karakteristino da se gotovo zavrava formiranje kime, a
prvi bubrezi i krge postaju veoma aktivni. Veliki nabori pri dnu glave
predstavljaju krge. Kako to da su prvi bubrezi i krge koji kasnije nestaju,
tako aktivni samo u ovom stadijumu? Izvinite za ovu lekciju iz biologije, ali to
je veoma vano."
Saeta verzija objanjenja profesora Jamamotoa: "U teoriji evolucije
veoma je vano naelo meusobnog odnosa. Prema ovom zakonu, promena u
jednom organu ive jedinke neminovno izaziva i promene u drugim organima.
Nas ne zanima puko ponavljanje prolosti, to jest, ponavljanje linije ivota
vrste kroz pojedinani proces, ve nunost daljeg nastavljanja ivotnog
procesa. Naravno, ne ponavlja se ba sve. Na primer, krv iz prvih stadijuma
razvoja fetusa gotovo je istovetna sa onom kod odraslog fetusa. Jedino se
ponavljaju oni elementi koji kasnije nestaju, a ipak su neophodni u narednom
stadijumu razvoja. Na primer, ak i kada su svinje u pitanju, postoji stadijum
u kome imaju prvi bubreg. Kod odraslih jedinki ovakvu vrstu bubrega
sreemo jedino kod zmijuljice. U ostalim sluajevima prvi bubreg atrofira za
nekih pet dana ne obavljajui pri tom bilo kakvu funkciju. Zatim se kasnije
formira drugi bubreg. Na prvi pogled to izgleda besmisleno, ali kada u tom
razdoblju doe do eliminacije prvog bubrega, drugi bubreg jo nije formiran.
Prema tome, atrofiranje bubrega ne predstavlja puko nestajanje; on ima
ulogu svojevrsnog unutranjeg organa za luenje koji vode do stadijuma
drugog bubrega. Drugi bubreg, takoe, prolazi kroz specijalizovanu
transformaciju i pretvara se u organ sa unutranjim luenjem, od koga se na
kraju, u poslednjem stadijumu, formira pravi bubreg.
Isto se dogaa i sa krgama. Polovina blia glavi ima ulogu samo kao lezda
sa unutranjim luenjem i pomae u evoluciji druge polovine, koja se
preobraava iz krga u plua. Organi koji uestvuju u preobraavanju krga
su grudna lezda i tiroidna lezda.
Sada se postavlja pitanje ta bi se dogodilo da razvoj okonamo, na primer,
na stadijumu krga i ne dozvolimo njihov preobraaj u lezde sa unutranjim
luenjem. Kao to je sluaj sa ribama ija je evolucija prestala upravo na tom
nivou. Ali ak i da tu zaustavimo rast fetusa sisara, on se ipak ne bi pretvorio u
ribu. Najvie to bismo uspeli da stvorimo bilo bi neko udovite poput pua
golaa lieno bilo kakve vitalnosti, jer bi veliki broj elemenata bitnih za
nastanak ribe ve atrofirao, bez ponavljanja svih elemenata."
Kada je stigao dotle u objanjavanju, profesor Jamamoto me upitno
pogleda dok su mu se debele usne izvile u smeak.
"Da li sam ovo dobro objasnio?"
I ne saekavi odgovor on se uputi prema vratima. "Sada u vas odvesti u
sobu za rast broj etiri, koja je sledea na redu. Ali tamo se nalaze samo
staklene kugle koje se neprekidno okreu u potpunoj tami, tako da emo je
preskoiti i otii do poslednje sobe, sobe broj pet."
"Da", ree Tanomogi preko ramena dok me je proputao, "kada me je
Vada prvi put ovamo dovela ili smo istim putem."
"Ako elite, mogu vam kasnije pustiti film snimljen pri infracrvenoj
svetlosti."
"Ne, hvala. Verovatno bi za mene bio odve specijalizovan."
"Naravno. Ako vas to posebno ne zanima s tehnike strane, stvarno nema
potrebe. Ali eleo bih da vidite sobu broj pet. Zaista je zanimljiva."

25.
Ponovo se uputismo dugakim, kosim hodnikom koji se sputao nadole.
"Ba kao u sluaju metamorfoze insekata, kvalitet hormona koji dolaze iz
nervnih elija predstavlja inilac koji na stadijumu krga odreuje da li e se
one do kraja razviti kao takve ili, pak, pretvoriti u lezde sa unutranjim
luenjem", nastavi Profesor Jamamoto, malo spustivi glas, svestan
akustinosti hodnika. "Nervni sistem je zaista udna stvar. Ne samo da je
neophodan za opstanak ivota ve je i izvor energije u evoluciji. Ako se
zaustavi protok tih hormona, smesta prestaje i specijalizacija na datom
stadijumu. Na tom principu stvorili smo pueve prasie dugake oko dve
stope."
"Da li su za jelo?" upade podrugljivo Tanomogi.
Izgledalo je kao da se razmee svojim banalnim ponaanjem, to je meni,
pod ovakvim okolnostima, izgledalo krajnje neprilino.
"Pa, ne vidim razlog zato ne bi bili", odgovori Profesor Jamamoto ni
najmanje uvreen. "Ali sa prekidom specijalizacije, prestaje u isto vreme i
razvoj nervnog sistema i to na veoma niskom stupnju. Kao rezultat toga dolazi
do sporije evolucije miia, to jest proteina. Zato mislim da nemaju ba
najbolji ukus."
Neki mukarci i ene odeveni u belo klimnue glavama dok su prolazili
pored nas. Hodnik se nastavljao na niem nivou i odatle pa nadalje tavanica je
bila zasvoena lukovima. Donja kosina je izgledala mnogo vea. Imao sam
utisak da ujem huk okeana, ali to mi je verovatno zvonilo u uima.
"Ako smo u stanju ovo da postignemo na stupnju pueva-prasia", ree
profesor Jamamoto, napravivi pokret rukom kao da pridrava nevidljivu
kutiju i okrenuvi se prema meni, "ne bi trebalo da nam predstavlja veu
tekou ni zadravanje krga kod fetusa sisara. Ali teko je zadrati organe za
disanje na stadijumu krga, a pri tom pustiti ostale organe da se normalno
razvijaju. Naa opta teorija o pozitivnoj i negativnoj funkciji hormona nije
dovoljna. U svakom sluaju moemo veoma biti zadovoljni dosadanjim
rezultatima."
"Ovo je ba grozno dugaak hodnik, zar ne?"
"Gotovo smo stigli. Samo da zademo za sledei ugao. Preli smo ceo put oko
zgrade izgradene u obliku slova 'U'. Da li ste umorni?"
"Moda je uzrok tome vlaga."
"To je neizbeno; nalazimo se ispod nivoa vode."
Na sobi nije bilo vrata. Du zidova, od kojih ga je delio prostor irine oko
dva jarda, bila je u centralnom delu izdubljena duboka rupa do vrha
ispunjena vodom. Delovala je kao mali zatvoreni bazen. Ali razlika je bila u
tome to je unutranjost tanka bila osvetljena, tako da se jasno videlo ta se
unutra dogaa; kao da se mogla dotai rukom. Voda je usled dejstva
prelamanja svetlosti, sa mesta na kome smo stajali, izgledala duboka, a na
drugom kraju iznenaujue plitka. Na zidu, s nae leve strane, bili su nizovi
prozoria sa manometrima, a s desne strane nalazilo se nekoliko poveih
okana. Dva oveka sa bocama za kiseonik radila su neto ispod vode pred
jednim od prozora sa manometrima; od njih su se dizali stubovi mehuria koji
su blistavo sijali.
"Ovo su veterinari i odgajivai", prigueno se nasmeja profesor Jamamoto,
zaobiavi ivicu bazena i povevi nas ka maloj prostoriji s desne strane. Bio je
to veoma neprivlaan sobiak sa medicinskim inventarom, hirurkim
instrumentima, bocama za kiseonik i raznim drugim elektrinim napravama
udnih oblika - sve je to stajalo ratrkano i bez reda. Ureaj za ventilaciju
buno je zujao, a jedan izrazito otar zadah zapahnu mi nozdrve. Jedan
omanji ovek niskog ela, koji je iscrtavao dijagram na listu hartije, smesta
ustade i ponudi svoju stolicu. Odbih poto sam video da postoje samo dve.
Nisam eleo dugo da se zadrim.
"Ova gospoda su dola da malo razgledaju. Da li biste bili ljubazni i
zamolili tehniare da nam demonstriraju svoj posao."
Krenusmo za ovekom, koji je iziao napolje vukui za sobom kabl malog
mikrofona, a zatim unu kod ivice bazena. Odgovarajui na njegov poziv dva
oveka u vodi podigoe glave i otpozdravie mahanjem ruku.
"Za dva minuta stii e sledei fetus", ree ovek, osvrnuvi se prema
profesoru Jamamotou. Dok je govorio, jedan od ljudi dade znak podizanjem
dva prsta.
"Ovde se oni raaju u intervalu od svakih pet do osam minuta", ree
profesor Jamamoto, klimnuvi glavom oveku u vodi. "Dok ne stignu ovamo
fetusi u stadijumu krga, poput onih koje ste videli u sobi broj tri, razlikuju se
prema vrstama; ali kao i prasii ostaju uskladiteni u susednoj sobi broj etiri
nekih est ili vie meseci. Znam da neobino zvui kada se za neto kao to je
ovo upotrebi izraz 'uskladititi'."
"Ali", iznenaeno uzviknuh i protiv svoje volje, "zar se stopa od jednog
fetusa na svakih pet minuta ne penje do vrtoglave cifre u est meseci?"
"Naravno. Sa pet nivoa, od kojih svaki proizvodi esnaest hiljada, u stanju
smo da obraujemo celokupnu zalihu od osamdeset hiljada komada", ree
nizak ovek iskezivi se, dok je umrljan kraj prsta podneo pod nos i poeo da
uvlai miris duvana.
"Da ste strunjak za ovu oblast", nastavi profesor Jamamoto, zagledan u
tank, "usuujem se da kaem da bi vas zanimalo ustrojstvo sobe broj etiri.
Posebno nain na koji se obavlja snabdevanje hranom i uklanjanje nuz-
proizvoda, regulisanje toplote i pritiska - naroito toplote, koju smo regulisali
tako da bude neto nia od toplote ljudskog tela - dodavanjem vetakih
izlunih supstanci koje prekidaju specijalizaciju krga, a istovremeno
dozvoljavaju drugim organima da se dalje razvijaju. To je, u stvari,
kontrolisanje otrova otrovom. Odnosno, ne ba sasvim. Kako se, na primer,
mogu kristali soli uiniti nerastvorljivim u vodi? Uzme se, naravno, prezasien
rastvor. U svakom sluaju, uspeli smo da obustavimo samo razvoj krga, a da
to ne utie ni na jedan drugi organ."
Jedan manometar kraj prozora bazena zasija crveno. "Dolazi", pozva nas
oveuljak, eui se po perutavoj glavi.
"To je vetako roenje", uzviknu Tanomogi, poloivi ruke na ivicu
bazena i nagnuvi se preko nje.
Ljudi u vodi dadoe znak mahanjem ruku, a zatim se pomerie prema
prozoru, drei se to su vie mogli po strani tako da nam stubovi mehuria ne
ometaju vidik. Iznenada jedna metalna kutija tamne boje ispuni prozor, dok
je sklisko prolazila, zaustavivi se na oko dve stope odatle. Ljudi smesta poee
da rade oko manometara.
"Uklanjaju vetaku posteljicu."
Poto su otvorili vrata kutije, izvadie iz nje plastinu kesu. Kesa se pred
naim oima pretvorila u veliku loptu. Bila je ispunjena prljavom,
crvenkastom tenou. Jedan od ljudi ubaci u nju instrument u obliku creva
koji je spajao manometar sa loptom i okrete slavinu.
"Izvlae tenost iz unutranjosti. Kada se odstrani posteljica, poinje
refleksno disanje na krge, tako da ova operacija mora veoma brzo da se
obavi."
Lopta se skupi, vrsto prionuvi uz ono to se nalazilo u njoj; bilo je to
prase. Prasence poe da krui unaokolo miui nogicama. Drugi ovek gurnu
no u prednji deo kese i brzo je skide kao da je koulja. Mada ga nisam
primetio, oveuljak je dohvatio dugaak tap i stojei iznad sada
neupotrebljive kese, izvukao ju je jednim uvebanim pokretom i ubacio u
bubanj u uglu. Odatle je poticao onaj otri miris koji sam malopre osetio.
Prase, koje je i dalje plivalo unaokolo, gnjurci uhvatie za prednje noge i
naterae ga da izlui neto nalik na smesu boje mesa. ovek koji je pomagao
natae etku na kraj creva i obrisa sa tela otpadni materijal, a zatim ga usisa.
Da to nisu radili, voda u bazenu bez sumnje bi se zagadila. Prase se najednom
zgri kada su mu jednim metalnim potkonim instrumentom ubrizgali neto u
ui.
"Bubna opna niemu ne slui, a i lako se inficira, tako da je unapred
zamenjuju plastinom, kao to ste upravo videli."
"Poto se razvija... ", poe Tanomogi, ali odjednom ponovo zauta. Moda
je osetio da bi se ono to je eleo da pita potiralo sa mojim pitanjem.
"U redu. Pitaj prvo ti", rekoh.
"Moje pitanje je jednostavno", nastavi on. "Pitao sam se da li zapuai ne
popuste kada prase poraste."
"Popustili bi, ali ova plastika poseduje neka zanimljiva svojstva. Na nju ne
deluje gravitacija i ona se pomera u pravcu vee toplote. iri se preko oblasti
do kojih direktno dopire telesna toplota. To je potpuno istraeno. Sada je na
vas red, doktore Katsumi."
"Pa, eleo bih da pitam neto u vezi sa zvukom. Kako stoji sa problemom
zvuka pod vodom?"
"U ovom trenutku nismo jo sve reili. Za ribe je uvo veoma korisno mada
ga pokriva kost, tako da zvuk moda prodire i kroz plastine zapuae."
"Hoete li da kaete da vodene ivotinje nisu gluve?"
"Naravno. Naroito su vodeni psi osetljivi ak i na vrlo slabu buku."
"More uvek nazivaju svetom tiine, ali ono u stvari uopte nije tako tiho,
zar ne?" ree Tanomogi znaajno.
"Besmislica!" uzviknu oveuljak, proguravi se izmeu nas. "Nema
bunijeg mesta od mora, ako samo umete da sluate. Ribe krete poput ptica u
umi."
"Problem je pre u tome", ree profesor Jamamoto, podigavi visoko glavu i
prelazei prstom du nosa, "kako se stvara zvuk, a ne kako se uje. Bia koja
diu na krge ne mogu da koriste glasne ice, to nam je zadavalo mnoge
potekoe. Pas koji ne moe da laje nije ba pogodan za uvara. Naravno, pse
smo uspeli i da obuimo."
"Hoete da kaete da ste ih obuili da laju?"
"Ne, ne. Nauili smo ih da krguu zubima, a ne da koriste glas. Ideju su
nam dale izvesne vrste riba i veoma smo ponosni to je ona bila tako dobra."
ovek, koji je zavrio ienje, jednim zamahom dopliva blizu povrine
vode i isprui malo prase koje je drao u rukama da bismo ga mi videli. Bilo je
svetlo-ruiaste koe prekrivene belim ekinjama, dok su mu se krge, poput
nabora na koi, brzo otvarale i zatvarale. Ono nam uputi iznenaen i
razrogaen pogled kroz vodu.
"Da li je ve otvorilo oi?"
"Da, zar ste primetili?" ree profesor Jamamoto, veselo se smejui. "Rekao
sam da dolazi do promena samo u organima za disanje, ali ako se upustimo u
podrobnije ispitivanje videemo da se, u stvari, deavaju mnogobrojne izmene.
Nije stvar toliko u tome to su oi otvorene, ve to su kapci atrofirali."
ovek pod vodom smesti prase pod miku i poravna svoje bledoplave
gumirane nogavice kombinezona koje su se uvrnule. Zatim popreno presee
bazen i nestade kroz prozor na suprotnoj strani kao da je usisan u njega. Za
njim ostade trag u obliku belog pojasa srebrnastih mehuria koji su se rasipali
unaokolo.
"Kuda je otiao?"
"Na farmu za dojenad. Naoare!" ree oveku do sebe, poto je otiao na
stranu sa prozorima. "Nameravam kasnije da vam pokaem anatomsku
kartu, ali izvestan stepen uticaja ostaje, razume se, kod nekih organa pod
kontrolom hormona koji potiu iz atrofiranih krga. Najvie upada u oi
nestanak lezda sa spoljanim luenjem kao to su suzne, pljuvane i znojne.
Osim toga, izgubili su se glasovni organi, a kapci atrofirali. Zatim, tu su i plua
kod vodenih sisara. Pored krga su im ostala i plua, mada je dunik potpuno
nestao, a bronhije direktno ulaze u probavni kanal. To nisu plua u pravom
smislu rei; verovatno bi tanije bilo kazati da su oblikovana poput neobino
razvijenog ribljeg vazdunog mehura. Pretpostavljam da je u pitanju jedna od
tajni prirode, ali nedostatak suznih ili pljuvanih lezda ne predstavlja
smetnju ni za jedno vodeno stvorenje."
"Pa, to onda znai da ne mogu da se smeju ili plau", rekoh.
"Da li od ivotinja oekujete da se smeju ili plau?"
Drugi ovek, koji je jo bio u vodi, pope se eleznim lestvama. Oito je
trebalo da se zameni sa oveuljkom koji je bio napolju. Ovaj drugi je doao
nosei preko ramena dugaku, tanku cev duine oko est stopa obojenu belim
emajlom. im nam ju je predao, ponovo se povukao i poeo da navlai
tamnoplavo ronilako odelo. Profesor Jamamoto spusti cev u vodu i upravi
njen kraj u obliku kljua, sa ugraenim soivom, prema prozoru, a zatim
pogleda kroz okular koji je ostao iznad vode. Bio je to obrnuti periskop, da ga
tako nazovem.
"Moete pogledati kroz ovo. Izvolite."
Podstaknut ovim, uhvatih cev obema rukama i prislonih oko uz okular, ali
nisam mogao nita da razaznam. Celo vidno polje sijalo je neodreenom,
mlenom svetlou. Mislei da su soiva moda bila zamagljena, upravo
htedoh da izvuem maramicu.
"Ne, sve je u redu", ree profesor Jamamoto. "Samo nastavite mirno da
gledate. Zamagljenost koju vidite, u stvari je prljava voda." Nastavivi da
gledam, stekao sam pouzdano utisak da bih neto moda i mogao da
razaberem.
"Ove stvarice to se kreu unaokolo su prasii. Veliki predmeti oblika saa
koji vise predstavljaju vetake grudi. Odojci ne mogu da spree oticanje
mleka prilikom sisanja tako da je voda tu prilino prljava."
"Ali kako to da neista voda ne prodire ovamo? Ne postoji nikakav
specijalan ureaj da je zaustavi, zar ne?"
"Izmeu se nalazi zavesa tekue vode. Sama hranionica je podeljena
pomou etiri vodene zavese. One stvaraju etiri razliita nivoa u kojima se
temperatura kree od trideset pet do ezdeset etiri stepena Farenhajta. Kroz
vodene zavese se moe nesmetano prolaziti. S vremena na vreme menjamo
nivoe hranjenja tako da ivotinje privikavamo na iznenadne promene
temperature, bilo da im se to dopada ili ne. To takoe pogodno dejstvuje na
rast krzna, masne lezde u koi i potkono salo."
Oi su mi se postepeno irile, navikavajui se na tamu. Nekoliko desetina
prasia visilo je ustima priljubljeno za mnotvo predmeta u obliku grudi, od
kojih se svaki zavravao izratajem, nalik na belu bradavicu. Bili su
prekriveni beliastom plesni i veoma su liili na grozdove koji su suvie dugo
leali u radnji. Senke ljudi sa bocama za kiseonik na leima, koji su se
neprestano probijali izmeu njih, plivajui poput talasavih zastava, pripadale
su verovatno straarima.
"Ovde ih hranimo oko jedan mesec dok se ne odbiju od sise, a zatim ih
aljemo u vodeni svinjac."

26.
Narudbenica br. 112
Primalac: Laboratorije Jamamoto.
Poiljalac: Niigata M. - Farma na dnu mora broj 3. Molim vas smesta
poaljite ekspresno kopnenim putem sledee narudbine:
1) dva grla rasplodnog jorkira.
2) dva psa straara protiv ajkula
3) pet kosmatih lovakih pasa
4) osam poboljanih krava za muu broj 3
5) dve stotine vakcina protiv groznice morske pene.

Prevezli smo se jednom podvodnom farmom veliine manjeg jezera, u
amcu opremljenom reflektorom; vazduh je bio teak, a disanje oteano.
"Kada kau 'rasplodni Jorkir', da li to znai da svojstva koja ovde
stvarate postaju nasledna?"
"Ne. Za prvu generaciju je to nemogue. U stanju smo da odgajimo prvu
generaciju vodenih ivotinja, ali one ne mogu da se razmnoavaju. Istim
procesom stvaramo drugu generaciju, takoe van materice, ali ona poseduje
regenerativne moi. Ovu drugu generaciju koju je ovek stvorio zovemo
'rasplodna prasad' ili 'rasplodne krave'. Poto je proces dug, a cena visoka, jo
nismo razgranali posao, ali dolazi vreme u kome vodene ivotinje koje su u
stanju da se same razmnoavaju nee predstavljati nita neobino."
"Ali kakve su to Niigata farme na dnu mora?"
"Upravo ono to i sam njihov naziv kae: farme smetene na morskom
dnu."
"Proizvode li one za trite?"
"Stvarno ne znam da li to rade ili ne. Ali narudbine poput ove poele su da
bivaju sve ee od pred kraj prole godine. ini mi se da je prva bila Boso A.
- farma na dnu mora br. 1, a posle nje su nikle mnoge kao to su Pacifik KL -
duboke morske farme, ne mogu svih da ih se setim. Broj ivotinja koje smo do
sada proizveli, prasadi i krava zajedno, penje se na oko dve stotine hiljada
komada - to iznosi oko pet procenata od svih kopnenih grla u celoj zemlji.
Poto su farme vrlo verovatno deo jedne jedine organizacije, one oito
predstavljaju veoma unosan posao."
"Neverovatno!"
"Ni ja sam to ne razumem. Te gomile smetene na morskom dnu verovatno
isputaju tragove morske pene. Kau da je to izvrsna hrana za prasie. Ako
jeste, onda su njihove zalihe hrane neiscrpne. Tamo se ak mogu napasati
poput ovaca. Nije li sasvim razumljivo da se to pretvori u masovnu industriju?
Pogledajte. Tamo dole. Tamo se muzu pomou vakuumskih maina za muu."
"Stvarno ne mogu da poverujem da svet nije otkrio tako razgranat posao."
"Tano. To je vrsta organizacija", brzo upade Tanomogi, koji je veslao,
kao da pokuava da me izvue. Poto jo nisam bio naisto da li mi je
Tanomogi bio prijatelj ili neprijatelj, nisam mogao da presudim kome je od
nas dvojice uputio primedbu.
Zaista sam bio zbunjen. Ova poseta je, naravno, uticala na korenitu
promenu mojih ideja. Dogodilo se tano ono to je Tanomogi rekao. Oseao
sam da je teorija o posredniku u kupovini fetusa, za koju nisam hteo ni da
ujem, imala osnova. Ako je to bilo tano, onda moram iz poetka razmotriti
znaenje lanca dogaaja koji su se zbili tokom nekoliko poslednjih dana.
Ubistvo raunovoe nije vie moglo samo po sebi da predstavlja glavni
dogaaj.
U jednom trenutku nestalo je moje prvobitne reenosti da gonim ubicu i
jedina stvar koja me je sada zaokupljala bilo je dete koje su mi oduzeli. to se
ubice tie, eleo sam ak da se nagodim: mogao sam da izvuem lanu izjavu iz
predviaa koja bi potvrdila da je ubica ljubavnica; ako bih time mogao da
spasim mainu. U izvesnom smislu, dolazak ovamo za korak me je pribliio
istini, ali isto tako sam oseao da sam bio dalje nego ikada od reenja ubistva.
Ako je i bilo tako, neka i ostane, nije me bilo briga. Dosta mi je bilo paanja u
takve stvari. Tanomogi je rekao neto o tome da je policija postala sumnjiava,
ali ak i za policiju prividi imaju vanosti. Poto bi la bila la maine za
predvianje, smatrao sam da je ak i to bolje nego uopte ne rasvetliti
dogaaje. Sada sam jedino eleo da to pre odem odavde i smestim se pred
svoju vedru i nepogreivu mainu za predvianje.
Ah jo neto sam morao da uradim pre toga: da pronaem to moje dete
koje je bilo ukradeno i da mu prekratim ivot pre nego ga pretvore u nekog
vodenjaka. Kada to budem uradio dii u ruke od cele ove rabote. Sledei put
u uzeti neku zaista obinu osobu i sve zapoeti iz poetka. Da, ini mi se da se
seam kako je Vada rekla da bi volela da sazna svoju budunost. Bila bi divna
kao uzorak. Ali kada bi ostarila, ak ni ona vie ne bi bila ljupka. Do samog
kraja mirna, tiha budunost ostala bi neotkrivena, jedna petlja sitnih
zadovoljstava i sitnih boli. Nikoga ona nije zanimala, pa ipak kao uzorak imala
je najmanju mogunost da doe do pogreke.
"A zato moramo da budemo tako tajanstveni?" Tanomogi prekide tiinu
kao da vie nije mogao da je podnese. Upravo u tom trenutku amac stie na
suprotnu obalu. Profesor Jamamoto iskoi s lakoom koja nije bila primerena
njegovoj debljini.
"Zato to je ovaj na poduhvat suvie revolucionaran", ree on, nimalo
uznemiren pitanjem. "To bi jako odjeknulo i kod nas i napolju. Ali mi
nastavljamo sa radom, premda ak ni uprava organizacije nema jasnu
predstavu o ishodu."
"Zato radite neto ije perspektive ne moete da predvidite?" upitah.
"Pa, od budovana iz finasijskog sveta dobili smo dozvolu da podignemo
vetake kolonije poput ove. Kao i u prolosti, nestae zaostalih zemalja s
kojima se moe trgovati, tako da se to na kraju pokazuje kao bolja investicija
nego rat. Da je predvianje budunosti u vaem Institutu ostalo potpuno tajno
i da se nije raulo po novinama, budovani bi doli da saznaju budunost ovih
vodenih kolonija. Zadovoljstvo predstavlja ak i razmiljanje o odgovoru koji
biste im dali. Maina Moskva predvidela je da je komunizam talas budunosti,
ali to je zbog toga to im ideja o podmornikim kolonijama nije uopte pala na
pamet."
"Odluili smo da ne vrimo nikakva politika predvianja."
"Naravno. Protivilo bi se duhu liberalizma da se drutvo sputava
predvianjima, zar ne?"
Vodenu farmu opasavao je visoki betonski zid. Na njemu su bila vrata, a iza
njih se nalazio jo jedan zatvoreni bazen. Bio je neto vei od onoga koji smo
upravo videli i na etiri strane imao je probuene rupe, sa instaliranim
reetkama. Upravo u tom trenutku trener sa bocama za kiseonik isprobavao je
psa. ivotinja je tamno svetlucala kao da je na sebi imala oklop.
"Ovo je dugodlaki lovaki pas pomenut u narudbenici koju ste malopre
videli. Duga dlaka mu je slepljena specijalnom pomadom; ona titi kou.
Znate, on mora da se uvlai na razliita mesta. Pogledajte, ima za ape
privrene gumene koice za plivanje. Kada se sasvim navikne na njih,
trening je zavren. Sutra e izii napolje. Poslednji put prolazi kroz obuku."
Iznenada pas isprui vrat i spustivi glavu izmaknu se u stranu; telo mu se
pretvorilo u pravu crtu kada se bacio prema jednoj od reetki, a zatim
odskoio od nje. U sledeem trenutku u zubima je drao ribu.
"Tim trikom se navikava kako da je ne ubije ujedom", dodade Tanomogi.
"Poto pas ne moe da die dok neto dri u ustima", nastavi profesor
Jamamoto, "primoran je da izbacuje vodu iz nosa kroz krge. Samo pas koji
je proao ovaj trening moe to da uradi."
Pas zagnjuri njuku u torbu koju je drao trener, ekajui da je on zatvori i
tek tada ispusti ribu. Bila je to stvarno istina, riba je unutra vrlo ivahno
nastavila da pliva.
"Gospodine", ree Tanomogi kao da mu je to upravo u ovom trenutku palo
na pamet, "znate li na koji nain kopnom prevoze ovakve ivotinje? To je
veoma zanimljivo. Videli ste cisterne koje se koriste za transport nafte, one za
kojima se vue niz prikolica...? alju ih u njima. Pametno, zar ne? Uvek me
zadive kada ih vidim po pet ili est kako prolaze."
"Da li se vi to pretvarate da sve znate?" podrugljivo upita profesor
Jamamoto.
"Ni najmanje", odvrati Tanomogi nervozno, a onda obojica prasnue u
smeh kao da je to bilo neto smeno i mnogo zabavno.
Meni se tu nita nije uinilo smeno. Nisam mogao ak ni na silu da se
nasmejem. Osetio sam kako mi se, dok su se oni smejali, umorne oi postepeno
sklapaju.

27.
Poto su kola, koja su nas vratila, bila ista ona koja su poslali po nas iz
laboratorije, uvali smo se vozaa i nismo zapodenuli razgovor. eleo sam
samo jednu stvar da kaem Tanomogiju. To je bilo sve. I on je izgledao
umoran tako da je sve vreme utao. Na kraju sam utonuo u dubok san.
Nalazili smo se ve pred mojom kuom kada me je Tanomogi probudio. Imao
sam stranu glavobolju.
"Spavau do sutra u podne."
"Sutra? Ve je etri asa izjutra."
Tanomogi se slabo osmehnu i ja krajikom oka nejasno primetih kako mi
mae kroz prozor dok sam se teturao prema kui. Jedva sam uspevao da se
odrim na nogama. ena mi nita nije rekla, a ja nisam bio u stanju da i o
tome brinem. Posegnuo sam za viskijem koji se nalazio pored uzglavlja, ali pre
nego to sam i dotakao au ve sam zaspao.
U snovima sam se stalno vraao u Jamamotoove laboratorije. Naao bih se
u kolima i krenuo, ali svakog puta bih stigao u neke drugaije laboratorije
Jamamoto. Kao da sam se nalazio u sobi sa ogledalima; svi putevi su bez
prestanka vodili u pravcu Laboratorija Jamamoto. Iza vrata ivelo je neto
zastraujue. Nisam tano mogao da objasnim u kom smislu zastraujue, ali
to je izgledalo toliko snano da nisam bio kadar da izdrim. Zakasnio sam na
posao i predstojala mi je kazna. S druge strane kapije protiv mene su podizali
optubu. Sa svakim otkucajem srca optuba je postajala sve tea. Morao sam
da pourim; morao sam da pobegnem. Na kraju vie nisam znao da li beim ili
idem napred. A zatim ponovo, upravo na tom mestu, ekala je jedna nova
kapija Laboratorija Jamamoto.
Prolo je deset. S olakanjem sam odahnuo kada sam shvatio da se nalazim
u postelji. Pomislih kako je udno to mi je laknulo i poeh da se smejem i
protiv svoje volje. Takvi snovi su me morili u mladosti kada sam mogao da se
vratim kui pijan. Pokuao sam ponovo da zaspim, ali odjednom je neto
poelo da me brine i ovog puta san mi nikako nije dolazio na oi.
Ustadoh, istraujui odakle dolazi zvuk usisivaa. uo se iz moje radne
sobe na drugom spratu.
"Da li ti smetam?" upita me ena, ne podigavi glavu i ne prekinuvi rad.
"Ne osobito. elim neto da te pitam?"
"Za boga miloga, gde si bio jue?"
"Radio sam."
"Dugo se nisi vratio, pa sam nazvala kancelariju."
"Radio sam na drugom mestu!" rekoh, postajui sve razdraeniji, sa
oseanjem da sada s pravom mogu stvarno da se naljutim. Upravo kada sam
hteo da planem, zazvoni telefon. Prekid je doao u pravom trenutku.
Zvali su me iz redakcije jednih novina. Moskva II je predvidela aktiviranje
mnotva vulkana na dnu Pacifika; zbog toga su eleli da taj dogaaj poveu sa
nedavnim neobinim temperaturama; rekoe da mole za saradnju strunjaka
iz Japana. Ali postavljalo se pitanje da li e IKT predvia prihvatiti ovaj
predlog. Kao i obino odbio sam da dam bilo kakav komentar, rekavi da sve
to je u vezi sa tom novou mora da ide preko komiteta koji je u sastavu
Statistikog Biroa. Ponienje koje sam osetio svaki put kada bi me zbog neeg
slinog zvali danas je bilo izrazitije i kao da je imalo neko posebno znaenje.
S one strane prozora jedan blistavi sjajan loptast oblak, koji je menjao
oblik, rastopi se pred mojim oima. Ispod njega su se videle lisnate grane, krov
susedne zgrade i bata. Do jue sam verovao da je svakodnevni oseaj
neprekidnosti krajnje pouzdan. Ali sada je bilo drugaije. Ako je ono to sam
sino video stvarno postojalo, pretpostavljam da u morati da priznam kako je
ovaj moj svakodnevni oseaj bio la koja je veoma liila na stvarnost. Sve se
preokrenulo.
Izgleda da je bilo glupo od mene to sam verovao da e svet, kada dobije
mainu za predvianje postati povezaniji, mirniji, prozraniji, poput
neorganskih kristala. Pravo znaenje glagola znati bilo je promatranje haosa,
a ne reda i pravilnosti.
"To je odista neto veoma vano. Neto u vezi sa klinikom na koju su te
primorali da ode jue, sea se? Voleo bih da se samo priseti kakvo je to
mesto bilo."
ena me je podozrivo osmotrila i nita nije odgovorila. Naravno, nisam
mogao od nje da oekujem da shvati vanost pitanja a ona, pak, nije mogla ni
da pomisli da sam ja u to umean. Poto nisam bio u mogunosti da joj pruim
bilo kakvo objanjenje, postadoh nestrpljiv i uzrujan. Na mene nije izvren
nikakav arbitraran pritisak da strogo uvam tajnu, pa ipak bi se stvari samo
jo vie zapetljale kada bi moja ena saznala istinu. Obeshrabrio sam se i pri
samoj pomisli na njenu reakciju kada bi saznala ono to ja znam o mestu gde
je abortirala i prodala nae dete.
Ali morao sam to da ustanovim na ovaj ili onaj nain. Zar ne bih mogao
neto da smislim?
"Smatra li da je to bilo pravo porodilite?"
"Zato me to pita?" uzvrati ona, pomalo uznemireno i iznenaeno.
"Oh, istinu govorei, bojim se da je neko bio zloban."
"Kako to misli?"
"Mislio sam na onog starog doktora, moga prijatelja, akuera koji je
poludeo."
Bila je to oigledna la koju pod normalnim okolnostima ne bih mogao da
ispriam, a da se ne nasmejem, ali kako sam je izrekao sa ozbiljnim izrazom
na licu, rezultat je usledio istog trenutka. ena mi se skamenila na moje oi.
Za jednu enu nije bilo veeg ponienja. Da je ono to sam rekao bila istina, to
bi znailo da je ona bila poloena na krevet i iz nje istrgnut fetus, tek tako,
radi neije zabave.
"Pa, sada na neki nain oseam da to nije bila prava bolnica."
"Kako je izgledala?"
"Hm", zamisli se ona, vrtei glavom, koju je zabacila unazad, levo i desno i
sve vie kiljei. "Bila je naputena... i strano mrana."
"Misli li da se nalazila blizu morske obale?"
"Da, ini mi se."
"Da li je zgrada bila jednospratna... dvospratna?"
"Ah... bila je jednospratna."
"Nije li po bati lealo mnogo cisterni?"
"Hm... pa... ne znam."
"Kako je izgledao lekar? Da li je bio krupan ovek?"
"Da, ini mi se da jeste."
"Kako to misli? Zar se uopte ne sea?"
"Pa, dali su mi taj udan lek. Mislim da se maglovito seam, ali to pamenje
kao da ne pripada meni. Ipak se vrlo jasno priseam stvari koje se se dogodile
pre nego to su mi dali lek. Da ikada sretnem bolniarku sa mladeom na licu
smesta bih je prepoznala."
Ali ja u laboratorijama Jamomoto nisam sreo nijednu enu sa mladeom na
licu. Izgledalo je kao da mi je preostao samo jedan put. To bi znailo da enu
moram podvri ispitivanju maine za predvianje i podstai njeno seanje. Ali
taj put je bio veoma opasan. Na njegovoj sredini devojka Kondo ikako bila je
otrovana. Da li je pokuaj bio ba vredan izlaganja tolikoj opasnosti? Pitao
sam se.
Moja odluka da je podvrgnem ispitivanju maine za predvianje nije bila
mnogo razumna. Grunula je iz slepog besa koji je u meni rastao. Nisam vie
mogao samo da usvajam hipoteze i predoseanja. Sve bi bilo u redu da sam bio
paljv i da je nisam isputao iz vida nijednog trenutka. Ipak prezirao sam
samoga sebe kad bih samo i pomislio da to moe biti opasno.
"Pouri i spremi se. Izlazimo", rekoh joj.

28.
ena me je podozrivo pogledala, ali nije pokuala da me dalje ispituje.
Moda ju je moj odsean ton osujetio u tome. Morala je da se povinuje bez
objanjenja.
Ipak, posmatrajui ukrueni izraz njenog lica dok se sputala niz stepenice
da bi se presvukla, poeo sam da traim neto, ma koliko to udno izgledalo,
to bi opravdalo ovakav moj postupak. Da li sam ja to ozbiljno pokuavao da
je zatitim ili sam jednostavno nastojao da je iskoristim kao orue?
Razmiljao sam, tresui glavom, dok su mi savest optereivale ove sumnje. Ali
zaista nisam umeo da objasnim zato su me one najednom obuzele. Moda
zbog toga to sam u srcu ve predosetio izvestan uasan zakljuak do koga
emo na kraju doi.
Bilo je istina da sam u sve izgubio poverenje. Nisam doneo nikakav stvarni
sud. Jednostavno sam bezrazlono bio zabrinut, ispunjen jednim negativnim
oseanjem, da pokuam beg po svaku cenu. Ali drhtao sam, pitajui se ta e
nae dete, roeno kao vodeno bie sa krgama, misliti o nama, svojim
roditeljima, kada odraste; nisam ak znao da li je u pitanju deak ili devojica.
U poreenju sa ovakvom sudbinom, edomorstvo je predstavljalo otmen i
human in.
Kapljica znoja kanu mi sa vrha nosa. Pokuao sam da se malo priberem.
Desetak minuta ostao sam da stojim tupo zurei preda se; jo se nisam ni
umio. Kada sam konano siao i oprao zube, obuzela me je neka munina kao
da sam mamuran.
Zazvoni telefon. Da li je to bio iznuiva? Jedan od onih neprijatnih poziva
kada su mi stavljali do znanja da su im poznati svi moji koraci? Pourih
prema telefonu, ne stigavi da isperem usta. Ali bio je to Tomojasu, iz komiteta
za programiranje.
"Zovem vas zbog predloga za saradnju koji je uputila Moskva II."
Nisam se kao obino naljutio zbog njegovog nadmenog tona. "Nije uspelo?"
uzvratih pitanjem.
"Ne, ne, nije sasvim propalo. Za sada ekamo."
Kao i obino, novine ponovo nee obratiti panju na nas.
Drei se stava ekati i videti nikada neemo dospeti u novine. Opte
zanimanje je oslabilo, moda i zato to su u poslednje vreme veoma dosledno
sprovodili propagandu da je maina za predvianje nehumana. Ali za mene to
sada i nije bilo vano. Nisam imao vremena da se brinem za takve stvari. Da je
taj plaljivi Tomojasu, koji je mislio da je epao budunost za vrat, znao
samo stoti deo onoga to sam ja video sino... Poto nita nisam rekao,
Tomojasu nastavi: "Uzgred budi reeno, kako napreduje posao? ekam na
preksutranji sastanak."
"Mislim da mogu da sastavim zanimljiv izvetaj o osnovnim stvarima, kao
to je na primer opti karakter elemenata."
"A ta je sa ubicom?"
Sa ugla usana skliznu mi bela pljuvaka na ruku. "Danas sastavljam skicu
za izvetaj. Tanomogi e je izloiti", rekoh, iznenada spustivi slualicu da bih
izbegao nastavak razgovora.
Onoga trenutka kada sam spustio slualicu, telefon ponovo zazvoni. Ovoga
puta je to odista bio iznuiva, sa mojim glasom.
"Profesor Katsumi? Ala ste brzo podigli slualicu. Kao da ste oekivali moj
poziv", kikotao se moj glas rugajui se. Ne saekavi odgovor on iznenada
pree na normalan ton, liei na mene vie nego ikada ranije. "Ne, nije ba
tako izgledalo vi ste, meutim, ipak oekivali moj poziv, zar ne? U svakom
sluaju, profesore, neto kriom smiljate i ja bih eleo da vas zbog toga
upozorim."
To je bila istina. Delimino sam oekivao njegov pretei poziv. Svaki put
kada sam eleo neto da preduzmem ovo pakosno ometanje me je spreavalo.
Onoga trenutka kada sam to naslutio, najednom vie nisam znao ta da
preduzmem. Na um mi je pao jedino Tanomogi koji je odlino bio upuen u
sve to sam do sada radio, kao osoba kadra da predvidi moj plan da enu
podvrgnem ispitivanju maine za predvianje. Sem ako mi se u kui ne nalaze
prislukivai. Ne bi, meutim, bilo razlono da se Tanomogi, koji je do sada
bio tako domiljat, najednom otkrije kao ovek koji stoji iza cele ove rabote.
Stresoh se, osetivi prisustvo nevidljivog posmatraa tik uz mene.
"Mislite da sam vas oekivao? Verujte mi, bilo je sasvim sluajno."
"Znam. Upravo ste okonali razgovor pre nego to sam nazvao, zar ne?"
Zbunio me je. Prema onome kako sam ja to shvatio, to je u najboljem
sluaju bila traka iz maine za predvianje sa mojim glasom. Bez obzira na
razvoj dogaaja, nikada nisam sanjao da e tako savreno da se koristi mojim
renikom.
"Ah, ha. Iznenaeni?" ree govornik, oito svestan moje zbunjenosti. Huk
vazduha odbi se o mikrofon; moda je to bio smeh. "Da li sada nazirete ko
sam?"
"Ko ste vi?"
"Ko? Pitam se. Jo ne znate? Pa, dau vam jo jedan mig. Malopre ste
razgovarali sa Tomojasijem iz komiteta za programiranje."
"Ah! To je Tanomogi! Ne, naravno, ti si maina, puki glas. Ali mora da
Tanomogi povlai konce. Tamo si, znam ja to. Hajde. Odgovori mi!"
"Nerazumni ste. Ako ja govorim, onda ja i sluam. Samo sam eleo da vas
pozovem. Mislite li da maina kojom neko upravlja moe tako brzo da
odgovara? Govorite punim ustima. Verovatno ste prekinuli pranje zuba i doli
na telefon, je li tako? Je li tako? Ako elite, saekau da isperete usta. Oh,
izvinite. Nisam pokuao da se naalim. Ali injenica je da govorim, jer to
elim."
"Ba zato bi trebalo da mi kaete ko ste!"
"Da. Moda bi trebalo. Ali zar stvarno niste pogodili? Ne, moda niste. Ali
ste zato, profesore, primetili koliko moj glas podsea na va. Vi profesore
moda mislite da je u pitanju sluajna slinost sa glasom nekog potpunog
stranca. Ne? Dobro. Ne pokuavate da saznate, ne ulaete dovoljno napora da
dokuite ko sam ja u stvari; to to sam primoran da vas sada ovako zivkam
preko telefona ipak predstavlja, da tako kaem, samo drugu stranu istog
novia. Tako je na kraju svako saoptavanje ove vane stvari..."
"Pa, zato onda ne doete ovamo da se vidimo? Kada biste doli bilo bi
mnogo lake s vama razgovarati."
"Mislite li? To, na alost, nije mogue. A to se razgovora tie, telefon nije
nikakva prepreka."
"Pa, onda preimo na stvar."
"Odlino", dopre malo prejak odgovor. "Doneli ste neopozivu odluku."
Shvatih da moram da budem na oprezi. injenica da je moj protivnik
mogao da izdaje naredbe dostojne jednog gangstera, a pri tom da se slui
izrazima nekog vladinog slubenika, znaila je da on nije obian ovek, ne
neko ko pred sobom ima samo jedan cilj. Ako elite da oznaite profesiju koja
dolazi u direktan kontakt sa ljudima, zavirivanjem iza maske drutvenog
poloaja i profesije, pretpostavljam da bi to bio detektiv ili ucenjiva. Moda,
pretvarajui se da ita moje misli, pokuava, i vie nego to sam oekivao, da iz
mene izvue neku nepovoljnu izjavu, postavljajui mi znaajna pitanja.
"Naravno", ree moj sagovornik, poto nita nisam odgovorio, a zatim ga
za trenutak spopade prigueno kaljanje. "Smatrate da nije neosnovano to
me sumnjiite. Ali jasno mi je. Spremate se da iziete sa svojom enom. Zar
nisam u pravu? Oh, ne, ne zamiljajte da vas kroz dogled promatram iz neke
oblinje zgrade. Pa ipak, istina je da neko u ovom trenutku straari pred
vaom kuom. Oh, slobodno pogledajte kroz prozor u pravcu kraja prolaza.
Ali brzo!"
Poto mi je radoznalost bila zagolicana, odloih slualicu i uradih kako mi
je reeno. Opazih mog uhodu upravo dok je prolazio sleva nadesno i primetih
dosadu na njegovom licu. Kroz slualicu se zau zvuk. Neujno se vratih i
lagano je podigoh.
"Onda?" Iako nisam napravio nikakav um, znao je da sam se vratio. "To
je momak s kojim ste se potukli onog dana. On je strunjak za ubistva."
"Odakle zovete, za ime boga?"
Strpljivo podnosei ukruenost lea koja se irila ka vratu, pokuah da sebi
predstavim kue kroz ije prozore su mogli da me vide kada telefoniram.
"Ne, ne. Rekoh vam da ne zovem iz okoline. Evo, prolaze poarna kola.
Otvoriu prozor. ujete ih? Ali ta buka se ne uje u vaem kraju."
"Takav trik se lako moe izvesti pomou magnetofona."
"Sasvim tano. Pa, kako bi onda bilo da vam kaem svoj broj? Kada
saznate broj vae sumnje e nestati. Spustite slualicu i okrenite ovaj broj. U
redu?"
"Dosta. Prekinite."
"Oh, ne, ne mogu", ree glas, iznenada poprimivi upozoravajui ton. "Ovo
je odluujui trenutak. Sve mogu da vidim."
"Pa ta s tim?"
"Hm. Ne shvatate, zar ne?" Pretei glas duboko uzdahnu. Bilo je neeg
tako zloslutnog u tom tonu tako da sam preao preko naina obraanja koji se
promenio kao da je sagovornik poeo da me smatra sebi ravnim. "Iako sam
vam ovoliko rekao, jo niste uspeli da shvatite. Ovo nisam ja. To ste vi sami: Ja
sam vi!"

29.
Neko vreme ostadoh nepokretan. Ne samo telo ve su mi se i misli sasvim
primirile. Nije me obuzelo puko oseanje iznenaenja. Kako bih rekao? Bilo je
to neobino oseanje, meavina smirenosti i pometnje, kao da sam to znao sve
vreme, ali bio na pragu ludila. Smirenost bih mogao da uporedim sa aljivim i
smenim, kao kad bi neko primetio da je neko drugi postao vodeno bie, a
zatim utvrdio da se gleda u ogledalu. Pometnja se mogla uporediti sa
neprijatno gorkim oseanjem oajanja kao kada, na primer, sanjam da sam
mrtva dua, koja lebdi blizu tavanice, gledajui odozdo svoj vlastiti le.
Tekom mukom sklopih reenicu.
"To znai... vi se sastojite od mene, sazdala vas je maina za predvianje."
"Moe i tako da se kae, ali stvar nije ba jednostavna. Nita tako obino ne
bi bilo u stanju da na ovaj nain vodi razgovor."
Bez razmiljanja klimnuh nevidljivom sagovorniku. "Ali vi sigurno niste u
stanju da opaate?"
"Pobogu, ne", odvrati glas, nerazgovetno mrkui. "Ja ne posedujem telo
u pravom smislu te rei. Upravo kao to ste pretpostavili, ja sam samo
unapred snimljena traka. Naravno, nije mi podareno nita tako delikatno kao
to je opaanje. Ali sam zato pouzdan i siguran, to nadmaa opaanje. Znam
ta vam se mota po glavi znatno pre nego to to artikuliete u misli. Bez obzira
na to koliko god pokuavali da se ponaate nezavisno, niste u stanju da
napravite nijedan korak van programa koji je u meni unapred pripremljen."
"A ko vam nalae ta da govorite?"
"Niko. Neko ko je neminovno nastao iz vas."
"Pa onda..."
"Pa, posedujem vrednost dragog predvianja koje, kroz prvo predvianje,
predskazuje vau budunost. Ukratko, ja sam vi. Ja sam vi koji zna sve o
vama."
Iznenada se osetih kao veoma udaljen, sitan, nejasan predmet. Mesto na
kome sam se do sada nalazio bilo je glomazno i masivno i po njemu je kruio
tihi bol razdraljivom brzinom brijaa.
"Mora da vas je neko kao Tanomogi, naterao da telefonirate, zar ne?"
"Stalno ponavljate jedno te isto. Oito jo niste potpuno pnhvatili situaciju.
Moja volja jeste vaa volja. Ali to jo niste shvatili. Ja inim samo ono to biste
verovatno i vi uradili da sluajno poznajete vlastitu budunost."
"Kako magnetofon stupa u akciju?"
"Ne ponaajte se glupo. Ali, naravno da postoji neko ko rukovodi svim tim.
Kao to ste pretpostavili i Tanomogi je umean. Ali ne moete pomisliti da je
to neka njegova mahinacija. Sve to je do sada uradio bilo je na moj zahtev. A
moje naredbe nisu nita drugo do vae naredbe. Ako sumnjate u Tanomogija,
onda isto tako moete da sumnjate i u samog sebe."
"U redu, neka bude po vaem. Ali zato ste pokuali da me sludite tim
preteim pozivima?"
"Nisam pokuavao da vas sludim. Upozoravao sam vas."
"Nije bilo potrebe da se toliko okolia. Poto vam je poznata moja
budunost, sigurno su vam poznati i moji neprijatelji, zar ne? Nije li postojao
neki krai put da se sve to izvede?"
"Neprijatelji... vaa uobiajena opaska. Neprijatelj je unutra. Sam ovakav
nain razmiljanja o stvarima je va neprijatelj. Samo sam pokuavao da vas
spasem od propasti. Oh da, upravo na vreme. Stigla je vaa ena, Sadako. Ne,
nije vano u kojoj meri ja mogu da budem vi, pretpostavljam da vas vrea to
ovako govorim. Spremna je i eka kod vrata. Izgleda da s puno panje
prislukuje ovaj neobini poziv. eleo bih da je neto upitam. Pozovite je i
dajte mi je, hoete li?"
"Naravno da neu."
"Hm. Pretpostavljao sam da ete to da kaete. Ako joj bilo ta pomenemo,
moraemo sve da joj kaemo. Ali vi nemate hrabrosti za to. U stvari, jo joj
niste rekli ni zato izlazite, zar ne? Naravno, sada vie gotovo da nema smisla
izlaziti."
"Zato? Nemam nameru da preem tako olako preko ovoga."
"U redu. Ako ne elite da je pozovete na telefon, onda je sami to upitajte. A
sada o lanoj bolniarki koja ju je namamila. ini mi se da se seam kako je
vaa ena rekla neto kao da je ova imala made na obrazu, ali pitam se da
nije pogreila. Made se nalazio iznad gornje usne, a ne na obrazu, zar ne?"

30.
Teko zadahtah kao da sam zaboravio da diem. Iz velike daljine pomoli se
slabani zrak svetlosti i stvari oko mene poprimie sasvim drugaiji izgled.
ena sa madeom iznad gornje usne, a ne na obrazu. S obzirom da se svega
seala krajnje neodreeno, moda je tako dolo do ove zabune. Ako je u tome
bila stvar, onda je bolniarka bila moj pomonik, Vada Katsuko. Vada je
imala made iznad gornje usne. To joj je smetalo, tako da je obino saginjala
glavu kako se on ne bi primetio. Kada bi to uradila, izgledalo je, naravno, da
se made nalazi nie na licu. Nejasno upamen, lako je mogao da se premesti
na obraz.
"Oh, Sadako!" uzviknuh potresen, glasom koji je odzvanjao kroz celu
kuu. "Made te bolniarke..." Istog asa se vrata ispred mene otvorie i
pomoli se iznenadeno lice moje ene.
"ta je bilo? Uplaio si me."
"Made... nije se nalazio na obrazu, nego negde ovde, zar ne?"
"Da, sada kada si to pomenuo, mislim da je tako."
"Reci mi. Gde se tano nalazio?"
"Setila bih se kada bih ga videla, ali... da, stvarno mi se ini da se tamo
nalazio."
"Ah, tano!" umeah se ja sa telefona.
urno mahnuh eni rukom, pokuavajui da je udaljim, ali ona je ostala
nepomino zurei u mene sa hladnim sjajem u oima. Nisam razumeo zbog
ega je imala takav izraz lica. Drei slualicu vrsto priljubljenu uz uvo,
utao sam leima okrenut prema njoj.
"Pa", nastavi glas drugog ja, "ta ena je bila Vada, kao to ste nagaali.
Ove Nove godine, kada su svi ostali lanovi Instituta doli da vam estitaju,
Vada se iznenada prehladila i nije mogla da doe sa njima. Prema tome vaa
ena nije mogla da je prepozna. Ako je ovo jasno, onda je takoe jasno da nije
mnogo vano da li vam je ona prijatelj ili neprijatelj, zar ne?"
"U redu, ako je tako. Uradila je to to je uradila, na moj odnosno va
zahtev."
"A vi se s tim ne slaete?"
Obazrivo se osvrnuh unaokolo. ena mi vie nije bila u sobi.
"Pa, izgleda da se sve urotilo protiv mene."
"Tako izgleda", ree smireno maina - da li sam ja to zamiljao - saaljivim
tonom. "Na primer, vi ste sami sebi neprijatelj i tu nema spasa. Trudili smo se
da vam pomognemo onoliko koliko smo mogli."
"Znam. Dosta s tim!" Iznenada se bezrazlono naljutih. "Kakav je va
zakljuak? Dosta mi je vrtenja u krug. Za boga miloga, ta mi savetujete da
uradim?"
"udno. Mislio sam da je zakljuak jasan. Ne treba da izazivate neprilike
podvrgavajui enu ispitivanju maine."
"Zato bi to izazvalo neprilike?"
"Izazvalo bi. Ili ste mislili da e pokorno dopustiti da sa njome radite ta
hoete, bez ikakvog objanjenja? Ba ste se glupo poneli, ako ste to imali na
umu. Oito laskate sebi da ste hladnokrvan ovek, sposoban da simulira
neznanje, ali ste samo jedan dosadan reakcionar. ena vam vie nee dozvoliti
da joj zavirite u um. Zato? Jer postoje neke stvari u njenom srcu koje ne bi
elela da saznate. Ne, ne brinite, nita u vezi sa neverstvom ili ljubomorom. Ali
postoji i neto gore od toga: pomirenost i prezir."
"To je besmislica!"
"Ne. Zaseda se nalazi uvek tamo gde je najmanje oekujete. Prepreka na
neoekivanom mestu predstavlja prekretnicu sudbine. Ako elite da iznudite
pristanak od svoje ene, na preostaje vam nita drugo do da joj otkrijete bar
jedan deo istine. A obeanje koje ste dali u Laboratorijama Jamamoto istog
asa e biti prekreno i protiv vae volje."
"Ako se oslanjate na takvu hipotezu..."
"Oh, ne, nije to hipoteza. To je izvesno. Posredi je ispravan zakljuak. Da
vas nisam pozvao telefonom, vi biste sigurno prekrili obeanje i neto otkrili.
Naravno, postojao je izlaz iz te tekoe. Mogli ste, na primer, ranije da
zatraite, dozvolu za posmatranje svoje ene, preko profesora Jamamotoa, ali
teko da ste to nameravali da uinite. Misli su vam usmerene u suprotnom
pravcu. Zar ne? Mada ste posetili laboratoriju, poinjete da smatrate kako
ono to je do sada bilo uobiajeno predstavlja moda izokrenutu stvarnost.
Jedino mislite na to kako da pobegnete iz izokrenutog sveta i da prekinete veze
sa budunou ubistvom sopstvenog deteta. Seate se da je Vada sino rekla,
dok ste razgovarali, da je ovo suenje? I bilo je, pravo suenje. A presuda je
moda ono to ja sada govorim. Vi ste roeni reakcionar koji nema nikakve
slinosti sa stvaraocem maine za predvianje. Zaista ste zapanjujui
reakcionar."
"Da li ste me zvali samo zato da mi odrite propoved?"
"Ne govorite kao da ste neko drugi. Ja sam vi, to znate."
"U redu. U svakom sluaju, eleo bih da broj rtava svedem na najmanju
moguu meru. Sada, kada znate da je bolniarka bila Vada, nema potrebe da
enu podvrgavate ispitivanju maine. Ako se slaete, bar smo u tome uspeli."
"Ali time hoete da kaete da je moje dete smeteno u vetaku posteljicu
za vodena bia?"
"Upravo tako."
"Ali zato? Zato je to bilo potrebno?"
"Znao sam da e vas zanimati razlog. Profesor Jamamoto je oito
predvideo da ete postaviti pitanje o stvaranju Ijudskog ivota van materice i
koliko sam shvatio smejao se vaoj stidljivosti da to i uradite. Zbog toga sam
podneo i drugi zahtev kako biste videli odgajanje vodenih ljudskih bia. Od
nas se oekuje da podnesemo odvojene zahteve. Moda je proveravanje ve
zavreno, ali da biste to saznali najbolje je da pitate direktno komitet. Neko e
doi po vas posle pet sati."
"Samo jo neto: ko je, za ime boga, ubio raunovou?"
"Naravno, Tanomogi. Ali ne prenagljujte, ja sam to jest, vi ste izdali
nareenje."
"Nisam to znao!"
"ak i da niste, ja tu nita ne mogu, tako se desilo."
"Tanomogi je tamo, zar ne? Upravo se nakaljao."
"Ne. To je Vada."
"Ne tie me se ko je. Dajte mi ga smesta."
"elite li da razgovarate?" zapita maina kao da se okrenula prema
nekome. Odjednom se zau Vadin nosni, zvonki smeh. "Ali profesore,
razgovarate sami sa sobom."
To je bilo sasvim tano. Poto sam se ve nalazio tamo, bilo bi smeno da i
lino doem bez obzira kako neko gleda na stvari. Ali kakav bi trebalo da je
moj poloaj? Odjednom mi je otupelo ulo dodira; i slualica, vlana od znoja,
gotovo da mi je ispala iz ruke. Dok sam se brzopleto upirao da je uhvatim,
prekinuo sam vezu. Pokuao am da je ponovo uspostavim, ali mi je
odgovorilo samo tiho zujanje.
Moda je tako bilo i najbolje. Ako je maina bila moje drugo ja i ako je
znala sve o meni, sigurno je predvidela i ovu nesmotrenost. Ali to se mene
tie, ja sam jo imao da postavim neka pitanja. Pod pretpostavkom da je moje
drugo ja naredilo ubistvo raunovoe, to bi u najmanju ruku znailo da je ono
postojalo i pre samog dogaaja. To jest, to mora da znai da je moje ja ve
postojalo pre nego to se dogodilo da predviam budunosti pojedinaca. Kako
u ime boga, da tano odredim kada je nastalo? I ko je bio odgovoran za
njegovo nastajanje?
Pokuah da telefoniram Tanomogiju. Nije bio kod kue. Naravno, ni Vade
nije bilo.
ena me pozva kroz vrata.
"Spremna sam."
"Ne idemo."
"Ne idemo...? ta to treba da znai?"
"To znai da ne treba da poe sa mnom."
"Shvatam. Bio je to veoma udan razgovor, zar ne?"
Otvorih vrata i zastadoh na ulazu u dnevnu sobu. ena mi uzvrati pogled
skinuvi kariku koja je privrivala earpu, a zatim je baci pored toaletnog
stola.
"Samo as. Da li me to prezire?"
ena me iznenaeno pogleda, a zatim se, kao da uopte nije raspoloena za
to, nasmeja, ali samo glasom. "Svuda oko usta ima beli prah od paste za
zube."
Postao sam manji od makovog zrna. I dalje sam pokuavao neto da kaem,
ali bio sam manji od makovog zrna. I ne sanjajui da lica kakva smo pokazali
jedno drugom - enino depresivno i nasmejano i moje glupo i umazano pastom
za zube - vie neemo videti, vratih se u kupatilo, zatvorivi joj pred nosom
vrata. Isprah usta i poeh da se brijem.

31.
Svakih pola sata pozivao sam istraivaku sobu u Institutu, pokuavajui
da pronaem Tanomogija. Duge razmake ispunjavao sam itajui novine. Kao
i obino: MEUNARODNI SPORAZUMI, PROBLEMI TERITORIJALNIH
VODA, FINANSIJSKI PIJUNI. NEOBINI TALAS TOPLOTE,
POVEANJE MORSKOG NIVOA. ZEMLJOTRES, zatim LEPOTICA,
UBISTVO. POAR I PRIA O PONOSNOM DUHU. Meutim, bilo je udno
to to je ova stereotipna gomila naslova izazvala u meni prilino
sentimentalnosti. U etrdeset i est godina zavirio sam malo u budunost, ali
nisam mogao da odagnam pomisao kako su svi ovi svakodnevni dogaaji
pripadali veoma dalekoj prolosti. Oseao sam se kao da sam u njoj iscrpljen
zaostao.
Sedei tako u jednom trenutku sam zadremao. Vlana mrlja veliine lica
pojavila se na novinama zguvanim pod mojom glavom. Joio, koji se upravo
vratio iz kole, odbacio je kolsku torbu i odmah se okrenuo da ponovo izie.
Iznervirani glas moje ene razlegao se za njim. Nevoljno ustadoh. eleo sam
da pozovem Joia i porazgovaram sa njim, ali ve sledeeg trenutka njegovi
laki koraci nestali su niz neki udaljeni prolaz.
Sioh dole. ena mi doviknu iz kuhinje: "eli li neto da pojede?"
"Ne. Ne sada. Mislim da u kasnije."
Navukavi klompe, izioh. Nameravao sam samo malo da protumaram po
susedstvu i da za to vreme osuim koulju, koja je bila natopljena znojem.
Samo to sam kroio napolje ugledah uhodu. Upravo mi se pribliavao
sporim hodom; na licu mu se ocrtavala dosada i na svaka dva-tri koraka
utnuo bi neki kameni na koji bi naiao na trotoaru, as levo as desno.
Primetio me i iznenaeno se zaustavio. Prioh mu; ovog puta nije zbrisao ve
klimnuo glavom i zbunjeno se osmehnuo. "ta smerate?"
"Uh."
Pokuah da proem, ne obraajui panju na njega. Ali on se okrete i poe
za mnom. Pa, neka radi ta hoe. Bio bi lud da pokua neto na jednom
ovakvom mestu. uo sam neprestanu viku dece koja se igraju, video
mnogobrojne prolaznike. Poto smo neko vreme tako hodali, primetih, sa
namerom da budem neprijatan, kako je na brzinu zbrisao pre neki dan, ali on
se glasno nasmeja na najprostoduniji nain.
"Oh, ne. Postupio sam onako kako su mi rekli."
"Vaa tehnika ubijanja oito je vrlo dobra."
"Ja jedino sluam nareenja?"
"Pa..." On iznenada zbunjeno obori pogled. "Tja, pa, reeno mi je da
motrim na vas."
"Ko vam je izdao to nareenje?"
"Hm. Pa, vi lino, profesore."
Znai tako. To drugo ja oito je bilo spremno da prihvati bilo kakvo
nareenje, ak i za ubistvo. Ali uopte mi nije bilo jasno gde se u meni krila
takva jedna linost. Da nisam bio toliko potiten, moja agonija bila bi toplija i
od vazduha koji me je okruavao, a ja bih uprkos tome poeo da drhtim poput
nekoga ko je dobio groznicu.
"Uzgred budi reeno, koliko ste ljudi do sada ubili?"
"Nijednog od kada sam poeo da radim za vas."
Ote mi se uzdah olakanja. "A ranije?"
"Jedanaest, tja. Moje naelo glasi: bez tragova. Prvo ih onesvestim.
Zatvorim im nos. Zapuim usta. Guenje. Od toga boli zadnjica, ali metod je
veoma siguran. Kada elim da izgleda kao da su se udavili, ne zapuim im nos.
Pomou gumene cevi ubacim im vodu kroz njega. Pritisnem grudi, kao pri
vetakom disanju i na taj nain ubacim vodu u plua. Verujte mi, niko ne
moe da utvrdi da se rtva nije utopila. Takoe sam razradio i sistem
davljenja. Ovako ispruenim dlanom pritisnete ovde, oko Adamove jabuice,
tako da ne ostaju tragovi. To traje neto due. rtva ponekada moe i da se
opire, tako da prethodno moram dobro da je sredim. Ukoliko nisam oprezan
moe gadno da me pree. Zato joj slomim zglavke na prstima. Iskopam
noktom oko. Tako se to radi. Nikada ne koristim orue, zato to ono ostavlja
tragove. Radim golim rukama. Moda zvui kao da se hvalim ali obino
smesta mogu da kaem koji metod treba upotrebiti za koju rtvu.
Pretpostavljam da je to neka vrsta hipnoze. Pritisnem neki vitalni deo i gotov
je. Uzmemo, na primer, vas, profesore. Znam ta bih s vama uradio, ali, ovaj,
ne mogu ba sve da vam kaem. Ako suvie znate moe stvar da mi ne uspe.
Ali vama bi to bilo svejedno zar ne, profesore, ha? Meni bi bilo svejedno. Za
vas bih, ini mi se, izabrao neko mesto na licu ili na bonom delu grudi."
Zato li je, za ime boga, mome drugom ja bio potreban jedan ovakav
ovek? Unajmljen je i do sada nije obavio nijedan posao, to je verovatno
trebalo da znai da je odreen za mog telohranitelja; takoe je bilo verovatno
da se njegova uloga sastojala u tome da me stalno dri na oku. ta god da je
bilo u pitanju, sve je to bilo veoma udno. Nisam video nikakvu potrebu da
etam unaokolo sa momkom kao to je ovaj.
"U redu, sada moe da ide kui."
"Oh, ne, ne nasedam ja na to", zacereka se, lukavo me gledavi krajikom
oka. "Zar niste sami rekli, profesore, da ne izvravam usmena nareenja, ak i
u sluaju da ih vi izdate? Ne nasedam ja na to. Da li biste poli sa mnom u neki
mali bar ako imate vremena? Zaboravio sam da ponesem ruak kada sam
jutros krenuo. Ne bih smeo da vas gubim iz vida, ali ako poete sa mnom,
onda se to nee kositi sa nareenjima. ta kaete na to, profesore? Sve mi
odgovara: rezanci, paprika..."
Shvativi da u teko moi da odbijem i da u tavie samo dobiti time to
u da ga astim, ponudih mu porciju rezanaca u oblinjoj radnji. Setih se da ni
ja nisam nita od jutra jeo. Nisam bio gladan ali poto sam ve bio u
restoranu, naruih porciju rezanaca od heljdinog brana. Uprkos vruini moj
krvoedni pratilac narui neku vrstu orbe sa rezancima i povrem koju je
posipao paprikom dok nije dobila svetlocrvenu boju, a zatim ju je pojeo
polako srui kaiku za kaikom kao da je proba. Toliko se u to udubio da nije
primeivao muvu koja mu se motala po licu. ovek preda mnom ne samo to
je bio ubica, nego je imao i neeg avetinjskog u sebi.
Dnevni televizijski matine koji se prenosio iz pozorita upravo se zavrio i
ja shvatih da je bilo pet sati. ovek automatski ustade i pogleda unaokolo. "U
pet treba da obavim jedan telefonski razgovor kako bih saznao gde treba
noas da vas vodim", ree on nervozno, a zatim pohita prema telefonu i poe
da okree brojeve. Izgovorio je dve ili tri rei, klimnuo glavom, a zatim naglo
spustio slualicu i vratio se do stola ivahnog izraza lica. "Svi su tamo; ele da
smesta doete."
"Tamo? Kuda?"
"Vi kaite kuda. Sve je dogovoreno, zar ne? Trebalo je da doem u pet sati
po vas."
Ovo je bio ovek koga je po mene poslalo moje drugo ja u dogovoru sa
Jamamotom i njegovom druinom odgajivaa vodenih sisara. Sve je bilo tako
jednostavno, a u isto vreme i veoma zapetljano.
"Ali koga ste to upravo pozvali?"
"Profesora Tanomogija, naravno."
"Tanomogija? Zato Tanomogija? Zar je on u vezi sa komitetom?"
"Tja, pa..."
"Znate li gde je on?"
"Naravno da znam."
Kao da me je neko pourivao ja smesta izioh iz radnje i zaustavih jedan
taksi. Klupe se postepeno odmotavalo, lovac koji je postavio stupicu stao je da
se pomalja, a kroz gustu kronju poelo je da se nazire stablo. Sve se polako
uklapalo; sada emo videti ta su mi pripremili. Uopte me nije brinulo to
sam iziao u izguvanoj koulji i klompama, kao ni to to mi je ostalo samo
trideset jena kada sam platio raun u restoranu. Tanomogi e nas ekati. On
e platiti taksi.
Kao to bi se i oekivalo od jednog ubice, moj vodi je savreno poznavao
ulice. Namerno je birao uske sokake, terajui taksistu as da skree desno, as
levo. Ali poto smo se kretali u pravcu sasvim drugaijem od onog u kome sam
mislio da emo ii - prema mestu gde su se nalazile laboratorije Jamamoto na
isuenom terenu - postepeno me je hvatala nervoza. Iznenada izbismo na ulicu
koja mi je bila poznata, glavnu arteriju kojom sam putovao svakog jutra i
veeri. "Skrenite tamo... na uglu gde se nalazi prodavnica cigareta", naredi
moj pratilac preko vozaevog ramena. "Ispred bele ograde... tamo, zdesna."
"Ne budite smeni", nevoljno povikah u svojoj zbunjenosi, sputajui ruku
na naslon prednjeg sedita. "Pa, to je IKT-ov aneks. To je moja kancelarija."
"Tano", ree moj pratilac, odmaknuvi se u ugao, "ali gospodin Tanomogi
je rekao da doemo ovamo i kad je rekao - tu smo."
Nije imalo smisla raspravljati se, poto nije bilo osnove za tvrdnju da je
posredi neka greka. U svakom sluaju odluih da iziem i ispitam straara.
On potvrdi da je sastanak u toku. Oito nije dolo do nesporazuma, jer je
rekao kako mu je naloeno da ih obavesti im ja stignem. Moj pratilac klimnu
zadovoljno glavom, ustro trljajui vilicu.
"U kojoj su sobi?"
"Mislim da su u sobi gde se nalazi maina za predvianje na drugom
spratu, gospodine."
Prozori u kojima su se ogledali tanani, sve mraniji oblaci, prazno su sijali i
ja nita nisam mogao da vidim.
Naloivi straaru da isplati taksistu, izioh. Kada sam se okrenuo i
pogledao preko ramena, ugledah ga kako zaueno bulji u moje drvene
klompe. A unajmljeni ubica, koji je stajao pored njega sa ljubaznim izrazom
na licu, smejao se, dok su mu dugake ruke mlitavo visile du bokova.
U holu sam obuo sandale od like namenjene posetiocima.
U prolazu zavirih u kartoteku u prizemlju. Uvek vredan Kimura, sa jo
etiri mlada radnika, predano je radio na klasifikaciji i obeleavanju gomile
raznovrsnog materijala i podataka, iako niko od njih nije znao kada ili u koju
svrhu e se oni iskoristiti. Ovo je bila, takorei, kuhinja koja je snabdevala
mainu za predvianje potrebnim obavetenjima. Bili su zadubljeni u
injeniki, mada jednolian posao, koji ih je, dok god budu verovali samo u
injenice, potpuno zadovoljavao. Njih se nije mnogo ticalo da li su te injenice
prijale maini ili ne. Iskreno govorei, meni se sve vie dopadao ovakav posao.
Soba za istraivanje bila je prazna.
Hodnik na drugom spratu, u kome su se prozori nalazili samo s jedne
strane, ve je bio utonuo u mrak. Oslukivao sam, ali nisam uo nikakve
sumnjive zvuke, ve samo one sa ulice. Tiho koraajui, stigoh do vrata sobe i
pokuah da virei kroz kljuaonicu neto dokuim, ali vidik mi je zaklanjao
stranji deo neije koulje tako da mi to nije uspelo.
U trenutku kada sam poloio ruku na kvaku, na brzinu u sebi ponovih ta
u da im kaem: vidi, vidi, ta se ovde dogaa? Ko je ovo odobrio, za ime
boga? Lii mi na nekakav sastanak. Ne znam zato bih ustupio ovu sobu za
odravanje sastanka za koji nikada nisam uo. Kao prvo, ja sam pod strogom
kontrolom vlade; svaki put kada upotrebim ovu mainu za predvianje,
moram nadlenima da podnesem izvetaj. eleo bih da mi sada objasnite o
emu je re. Ne mogu da vam dozvolim da radite ta vam je volja. Ne znam
kakvu vlast posedujete, ali ovo je sigurno: ovde ja zapovedam.
Procenjujui efekat koji e izazvati ovaj nastup, jednim pokretom otvorih
vrata. Prohladan povetarac pomilova mi obraze i zapahnu oi. Ostadoh
zgranut; nisam izustio nijednu re od onoga to sam nameravao da kaem.
Prizor koji sam ugledao uopte nisam oekivao.
etiri mukarca i jedna devojka pomno su me posmatrali sa osmehom na
licima. Sve su to bili ljudi koje sam dobro znao, ak vrlo dobro. Od napetosti
koju sam oekivao jednostavno nije bilo ni traga.
Na dve stolice ispred stola, s moje leve strane, sedeli su profesor Jamamoto,
zaduen za stvaranje ivota van materice, i Vada Katsuko. U udubljenju
maine stajao je Tanomogi, okrenut prema meni. Zatim, tu je bio jo Aiba,
Tanomogijev miljenik. Zapanjih se kada otkrih Tomojasija, iz komiteta za
programiranje, kako se samouvereno osmehuje u uglu s desne strane pored
televizijskog ekrana. Zgadio sam se nad vlastitom glupou to sam u njemu
video samo birokratskog slugu.
Dovoljno je bilo to se silueta ubice nazirala u tami; injenica da ga nisam
primetio dok smo iveli ivot zajedniki, bila je nepodnoljiva. Bio sam u
neprilici. Nisam imao pojma kako da se uhvatim ukotac sa situacijom.
Iznenada mi je sinulo: najstranije udovite je neznatno izmenjen dobar
prijatelj.
"Oekivali smo vas", ree Tanomogi, napravivi kratak korak prema meni
i ponudivi mi mesto u sredini koje je bilo prazno. Ostali mi pristupie na isti
nain i poelee mi dobrodolicu. Istog trenutka osetio sam olakanje.
Najpre sam otpozdravio profesoru Jamamotou, a zatim sam na ostale
pogledao s visine. "Za ime boga, ta ima da znai ovo dananje okupljanje?"
upitah, poto sam se smestio u stolicu u sredini.
"Kao to vam je malopre saopteno preko telefona, razmotrili smo vau
molbu u kojoj traite da vam se odobri poseta odeljenju za odgajanje vodenih
stvorenja", ree brzo Vada na svoj tipian preozbiljan nain.
"Da", dodade odmah profesor Jamamoto, "izili smo u susret vaem
zahtevu, profesore." On klimnu glavom i na irokom licu mu se pojavi
ljubazan osmeh, kome se i sam povinovao.
Odjednom se opet naoblailo. Prema mom miljenju neto nije bilo u redu.
Nisam bio u stanju da pratim ovu iznenadnu promenu oseanja. Izraz lica mi
je bio odluan, a srce mi je silo u pete.
"Formalni naziv ovog skupa", ree Tanomogi, uzimajui re, "mogao bi
biti Upravni komitet drutva za eksploataciju morskog dna - redovni sastanak
IKT ogranka. Ali to je predugako, a osim toga ne oznaava dobro pravu
sutinu naeg rada. Stoga smo odluili da se nazovemo komitet ogranka."
"Iako smo samo ogranak, smatramo da je naa funkcija veoma vana",
upade Aiba.
"Da, a ja sam takoe u glavnom komitetu", ree profesor Jamamoto,
nehajno se klatei napred-nazad. "Poto je ogranak maine za predvianje
veoma vaan, naloeno mi je da prisustvujem vaim sastancima u svojstvu
specijalnog posmatraa."
"Ko vam je dozvolio da se koristite ovim mestom?" blago promrmljah,
oborivi pogled i zagledavi se u Tanomogijeva kolena koja su se nalazila
pored mene.
Odjednom se oglasi zvunik maine za predvianje: "Ja."
"Vae drugo ja, profesore", ree Tomojasu, pomirljivo, podigavi pogled
prema zvuniku.
Zavlada neprijatna tiina; blagosiljao sam je. Potpuno me je obuzela
pometnja zbog mog potitenog izgleda.
Profesor Jamamoto kresnu ibicu. "Da ponemo?" ree blago Tanomogi.
Aiba ukljui magnetofon.
"Smatram da nema potrebe za formalnostima." Tanomogi je oito
predsedavao sednicom. "Danas emo raspravljati o izvetaju sastavljenom
nakon ispitivanja zahteva profesora Katsumija u kome on trai da mu se
dozvoli poseta, kao i o akciji koju treba preduzeti u vezi s tim."
"Akcija je zakljuak. O tome ne treba raspravljati", umea se maina za
predvianje mojim glasom.
"Tano, akciju koju valja preduzeti jednostavno treba izvriti", sloi se
Vada, uvijajui kosu na elu krajem prsta.
"Sasvim tano. Ali komitet je duan da prui objanjenje. Ako o ovoj akciji
ne treba raspravljati, hoemo li onda kao prvu taku dnevnog reda navesti
objanjenje optuenoga? Na alost, ve smo doneli odluku da se zahtev za
posetu odbija u cilju spreavanja zloina, poto postoji opasnost da profesor, s
predumiljajem, izvri gnusno edomorstvo."
Progutah knedlu i podigoh pogled, ali nisam bio u stanju da izustim
nijednu re.
"Da biste bili u toku stvari", ree blago Tanomogi, "odluili smo da
predvidimo budunost vodenih stvorenja i da vam dopustimo da vidite
rezultate, koji e se pojaviti na ekranu. Ovo je odluio ogranak komiteta, poto
smatramo da ete od ovoga imati vie koristi nego od same posete. Zatim je na
redu 'akcija koju treba preduzeti', o emu je maloas bilo rei. Naravno, pre
nje emo objasniti ceo proces koji nas je doveo do ovakvog zakljuka. Takoe
emo vas obavestiti, moda istovremeno, o onome to je pratilo dogaaje koji
su se zbili u nekoliko prethodnih dana."
"Ti si pravi zloinac", povikah piskutavim, starakim glasom koji je ak i
mene iznenadio.
"Bie problema ako smatrate da se sluaj ubistva moe izuzeti iz konteksta.
Morate nae motive posmatrati u okviru celine."
"Zar", ree Vada, uznemireno tresui glavom, "ne bi trebalo da ponemo
sa onim to izaziva u profesoru Katsumiju najvee podozrenje? Kada i zato je
nastalo ovo njegovo drugo ja."
Da, to je zaista bilo ono to me je najvie zanimalo. Kako je samo
razdraujue oseanje da vas neko skroz naskroz prozire. Nisam mogao da se
suzdrim pri pomisli kako se prema meni kao prema nekoj neznalici do sada
ponaala ak i osoba kao to je Vada. "Samo trenutak", obrecnuh se, ne
obraajui panju na nju. "Najvie bih voleo da saznam, ta za ime boga,
podrazumevate pod tim 'Akcija koju treba preduzeti'."
"Ah, pa..." Tanomogi zbunjeno pogleda oko sebe. Svi su u tiini uprli
pogled u svoje ruke. Konano, poto je ovu tiinu shvatio kao znak
odobravanja, on nevoljno nastavi, prethodno se obliznuvi. "Zakljuili smo da
morate umreti."
"Umreti? Kakva glupa..."
Ne razmiljajui, poeh da ustajem; ali poto nisam bio previe uznemiren,
sarkastino se nasmejah.
"Sada moemo da razmotrimo razloge."
"Ne hvala!"
Mogao bih jednostavno da ustanem i smesta odem, ne obazirui se na ono
to su mi rekli. ta bi mogli da preduzmu? Nita se ne bi dogodilo. Nije
postojao razlog da se neto dogodi. Ali kada ugledah odluan i zloslutan izraz
na svim licima, iznenada me obuze strah.
"Ali gospodine", ree Vada, naginjui se napred, "nemojte jo da se
predate. Treba da izdrite do kraja."
Svi potvrdno klimnue glavama zadravajui ozbiljan izraz na licima.
"To je tano", ree ohrabrujue Tanomogi, "pre svega zakljuak je
logian, a logika se menja u zavisnosti od hipoteza. Nameravamo da uloimo
sve svoje napore kako bismo vas spasli, gospodine. Ne gubite nadu. Ono emu
se mi nadamo jeste, da ete vi sami poto vam je sada poznat zakljuak,
pronai premise koje bi mogle da izmene nau odluku. Zato bih eleo da nas
sada sasluate."

32.
Ali logika nije mogla da ubije. Na kraju krajeva logika koja me je osudila
na smrt bila je neodriva. Ovi ljudi su poinili strahovitu greku. Oito da me
nisu zadrali kako bih se borio da pobijem njihovu logiku, jer sam ozbiljno
shvatio ono to su rekli. U svakom sluaju, sasvim glatko je ubijeno ve dvoje
ljudi, jedan fetus ukraden i, tavie, na pozornicu je izveden glavni ubica. Ma
kakva da je bila logika, da su eleli, lako su mogli da me ubiju. Poniavala me
je i sama injenica to ih uopte sluam. Ali neto mi nije dalo da kroim iz
sobe. Imao sam utisak da i vreme stoji uporedo sa mojom nepokretnou.
"Dozvolite da vam sada po redu objasnim ono to se dogaalo", nastavi
odmah Tanomogi, kao da se plaio upadica. "Saznao sam za postojanje ove
organizacije prolog septembra. Da, upravo u vreme kada su se izvodili
zavrni radovi na maini za predvianje, to jest, u vreme kada smo uspeli da
prikaemo razbijanje ae za vodu na ekranu. Moda se seate. Profesor
Jamamoto iz Centralne socijalne bolnice preporuio je Vadu i ona je dola da
radi u Institut. Vada mi je prva rekla za organizaciju."
Vada mu uputi upitni pogled. "Ali nisam ti odmah saoptila; uradila sam to
kada sam te podrobno ispitala", ree ona Tanomogiju.
"Da, znam", klimnu joj on iskosa glavom. "Bio je to veoma teak test.
Toliko teak da sam u poetku bio zbunjen i pitao se da li me ona odista eli. U
svakom sluaju, ispriala mi je, jednu za drugom, fantastino romantine
prie o naoj budunosti koju bi maina mogla da opie. Bio sam ubeen da je
pesnik. Nisam je uzimao suvie ozbiljno, dok me je ona sve vreme, u stvari
testirala."
"Bio je to test koji je trebalo da pokae do koje mere je spreman da
podnese budunost odvojenu od prolosti. Pokuavali smo da saznamo ta ga
vie zanima, predvianje ili maina za predvianje. Naravno, i sa vama smo
izveli uvodni test, gospodine. Pitam se da li se seate?"
Sada kada je to pomenula, uinilo mi se da se seam. Nisam se spomenuo
nieg konkretnog, ali mi je palo na um da mi se uinilo udno to je ta devojka
priala krajnje besmislice. Pokuao sam da govorim, ali bez obzira na napore
koje sam ulagao da pokrenem jezik, rei jednostavno nisu izlazile.
"Ali pali ste, profesore. Vi oito niste ni pokuali da uzmete u obzir
mogunost da se budunost moe razlikovati od sadanjosti. Kako to da vam
objasnim? Ako se maini za predvianje ne postavi pitanje, ona nije u stanju
da odgovori. Hou da kaem kako ona ne moe sama da izmisli pitanje. Stoga,
da bi maina odista radila, potreban je kompletan ispitiva. Mi, meutim,
smatramo da su vae sposobnosti prilino oskudne u tom pogledu."
"Greite, najvanije su injenice", odbrusih. "Predvianje nije isto to i
prianje bajki. Ono predstavlja logiko zakljuivanje doneto na osnovu
injenica i samo injenica! ta vam znai ta besmislica? To je prava
budalatina."
"Sumnjam, sumnjam da maina moe da se oslanja samo na injenice. Zar
ne treba te injenice preoblikovati u pitanja?"
"Dosta. Dozvolite da vas podsetim da sam ja samo tehniar, ne filozof."
"Sasvim tano. Dakle vi subjekte uvek birate prema odreenom
kriterijumu."
"ta hoete time da kaete?" Pokuao sam da govorim odluno, nagnuvi
se napred i oslonivi se jednom rukom o naslon stolice; ali izgubih dah i rei
mi zastadoe duboko u grlu. "Ne tie me se ta kaete, Tanomogi, ali vi ste, vi
ste ubica. A vi, Vada, vi ste predvodili one koji su otrgli od mene moje dete.
Smatram da ste svi ludi. Vi, Tomojasu, zaprepastila me je vaa dvolinost.
Niste prezali da me izigrate. Ostao sam bez rei!"
"Ne znam za ostale, ali to se mene tie, ja nisam eleo da oteavam
situaciju", ree Tomojasu, zagledavi se u pod kao da trai pomo.
"To je tano", nastavi profesor Jamamoto, ispruivi otvorenu aku kao da
e me odgurnuti. "Gospodin Tomojasu se nalazio u veoma tekoj situaciji.
Poto je eleo da ova dvoznana organizacija ne upada u oi, zauzeo je stav
koji na prvi pogled moe da izgleda sumnjiv."
"Dvoznana organizacija?"
"Samo trenutak. Krenimo od poetka", ree Tanomogi proavi pored
mene. Kada je stigao do vrata okrenuo se i stao poloivi zglavke prstiju na
ugao radnog stola. "Naravno, smatram da imate neku optu ideju, ali pre
izvesnog vremena poeli smo da upotrebljavamo mainu za predvianje za
potrebe Drutva za eksploataciju morskog dna. Ne, to ba nije tano. Mogli
smo da je vratimo u preanje stanje kada god smo to eleli pomou naroitog
ureaja."
"Ko vam je odobrio da to radite na svoju ruku?"
"Vlasti su me dodelile ovoj tajnoj organizaciji. U poetku sam se, naravno,
opirao. Bez obzira na injenicu to su tvrdili da njihov mandat prevazilazi
mandat vlade, alio sam to su me naimenovali bez vaeg odobrenja. Ali
Drutvo je to hitno zahtevalo. Zauzelo je prekomerno revnostan stav, iako je
znalo da je trend ka razvitku podmorskih kolonija neopoziv. Bilo je puno
zebnje zato to nije moglo da razabere budunost. Kada su do njega doprle
glasine da je posao na izradi maine za predvianje priveden kraju, odmah je
pohitalo ovamo. Ali nije dolazilo u obzir da javno iznese ponudu, jer je
organizacija bila potpuno tajna. Tada su poslali Vadu da me ispita; poto je
ona rekla da sam pogodan za to, zakazan mi je sastanak. Ali ja sam odbio.
eleo sam da vas nagovorim da se i vi prikljuite, a to isto su hteli i odgovorni
ljudi koji stoje iza organizacije. To je bilo malo nezgodno zato to smo radili
zajedno. Takoe sam ozbiljno sumnjao da ete prozreti informacije koje su
ulazile u mainu. Naravno, imajui u vidu vau profesionalnu korektnost, vi
apsolutno nikada ne biste upotrebili mainu bez odobrenja komiteta za
programiranje."
"Vidite, gospodine", upade Vada razdraenim glasom, "vas je mnogo vie
zanimala sama maina nego budunost."
"Hajde, hajde. Ne govori tako", ree Tanomogi, prekinuvi je. "Kada je to
uvidelo, Drutvo je, preko Tomojasija, namerno smislilo nain da onemogui
rad komiteta. Ali nije dolazilo u obzir da ih suvie dugo ostavimo nezaposlene.
Trebalo je stvari srediti tako da se odugovlai donoenje odluke..."
"Oh, da, a zatim ste, pretpostavljam, odluili da me ubijete."
"Nipoto. Tek mnogo kasnije smo shvatili da nam ne preostaje nita drugo
nego da vas ubijemo. ak je i Vada, koja ovako govori, bila zabrinuta za vas.
Drutvo je ozbiljno preduzimalo legalne korake da vas iskljui, ali nismo mogli
da se sloimo. Jednostavno nismo bili u stanju da uradimo neto toliko
okrutno. Znali smo koliko vam znai ova maina za predvianje. Upravo je
Vada bila ta koja je predloila da vas analiziramo, ubacimo u mainu i
predvidimo vam budunost. Rezultati testa nisu bili ba najbolji; bilo je malo
neodgovorno donositi zakljuke uz pomo tako neodreenih metoda. Tanije
reeno, odluili smo da maina predvidi vau reakciju u sluaju da saznate za
razvoj podmorskih kolonija."
"I ta se dogodilo?"
"Ah...", zaplete jezikom Tanomogi, napuivi usne. Iscrtavao je mnotvo
malih kvadrata sa zajednikim stranama u uglu stola.
"ta je to? Zemljotres?" iznenada povika Aiba, zagledavi se u tavanicu.
Kada je to rekao postadoh svestan slabih krunih drhtaja zemljotresa koji su
mi se kretali od stopala do kolena. Potres je potrajao oko etiri sekunde, a
zatim je odjednom prestao.
"I onda?" pourih da kaem, ali Tanomogi zbunjeno zatrese glavom.
"Pa... rezultati; verujem da vam je jasno, da su rezultati bili loi."
"U kom smislu loi?"
"Jednostavno govorei, gospodine, vi ne biste mogli da podnesete
predvienu budunost. Drugim reima, u stanju ste da sebi predoite
budunost jedino kao sled raanja i umiranja. Drei se tog ogranienja,
mada ste polagali tolike nade u mainu za predvianje, niste mogli da
prihvatite budunost koja se brzo razvija, budunost koja bi mogla da uniti,
porekne sadanjost - jednu okrutnu budunost. to se tie programiranja, vi
ste moda jedan od najveih strunjaka koje imamo, ali programiranje je
jednostavan proces svoenja kvalitativnog na kvantitativno. Ako se
kvantitativno ponovo ne sintetie u kvalitativno nikada se budunost ne moe
valjano dokuiti. To je oigledno, ali vi ste bili optimista u tom pogledu. Mogli
ste da shvatite budunost jedino kao mehaniki produetak kvantitativnih
injenica. Sledstveno tome vas je moglo da zanima predvianje budunosti, ali
uopte niste bili u stanju da podnesete pravu budunost."
"Ne razumem. ta pokuavate da kaete? Nita ne shvatam."
"Samo trenutak. Objasniu vam to na primerima. Imam u planu da vam
celu stvar prikaem kasnije i na televiziji. Ne samo da ste zauzeli neprijateljski
stav, ve ste u poslednje vreme poeli ak da sumnjate i u sposobnosti maine
za predvianje."
"Ne znam zato se na ovaj nain koristite prolim vremenom?"
"Ne postoji drugi nain. Maina za predvianje je predvidela. Da biste
omeli ostvarenje budunosti, prekrili ste obeanje; hou da kaem, pre
nekoliko sati gotovo ste doneli odluku da otkrijete tajnu organizacije."
"ta bi to promenilo? Nema nieg loeg u tome to je neko protivnik
podmorskih kolonija koje koriste vodena stvorenja. ak i moje protivljenje
predstavlja deo bilo koje mogue budunosti, budunosti koja bi bila drugo
predvianje bazirano na skupu novih uslova. Verujem da vredi upotrebiti
mainu za predvianje da bi se spreila jedna tako smena budunost."
"Hoete da kaete da maina za predvianje ne treba da stvara budunost,
ve da uva sadanjost?"
"Da, upravo to", nestrpljivo upade Vada. "Konano, to je osnovni tok
razmiljanja profesora Katsumija. Nepotrebno je ita vie rei."
"Ovo je ba jednostran razgovor", rekoh, jedva suzdravajui bes koji je u
meni rastao. "Budunost sa podmorskim kolonijama nije neminovna i jedina.
Nema nieg opasnijeg od pokuaja monopolizacije predvianja. Zar vas nisam
uvek na to upozoravao? To je faizam. To je kao da dravniku podarite
boansku mo. Zato ne pokuate da predvidite budunost u kojoj se
odgonetavaju tajne?"
"Ali uinili smo to", promrmlja bezlino Tanomogi. "Ishod je bio vae
ubistvo, gospodine."
"Ko me je ubio?"
"Ubica koji eka ispred vrata."

33.
Znai nameravali su da me ubiju. A za to su imali zaprepaujui razlog. S
obzirom da je predvianje izvreno, mogao bih da razumem da su pokuali da
ga nekako izvrdaju, ali nikako mi nije ilo u glavu da su delali u saglasnosti sa
predvienim i pripremali se da izvre ubistvo. Ukratko, predvianje je bilo
samo izgovor da me smaknu.
"To nije tano", iznenada ree moj drugi glas preko zvunika kao da mu je
ista misao upravo pala na pamet. Uhvatila me je panika; imao sam oseanje
kao da je i sama odea koju sam nosio na sebi postala providna.
"ta nije tano?"
"Ono o emu ste upravo razmiljali."
Tanomogi i ostali upree u mene poglede koji su me probadali.
"U svakom sluaju", nastavi glas iz maine, "dolo je do nesporazuma.
Tanomogi i ostali uopte se nisu krotko potinili predvianju. Daleko od toga.
Poeli su odista predano da trae nain na koji bi mogli da vas spasu. Zatim su
doli da se konsultuju sa mnom."
"To je vae drugo ja, gospodine", umea se brzo Tanomogi. "Vi biste pre
svih drugih trebalo da ozbiljno razmislite o svojoj sudbini. Uostalom,
poznajem vas bolje od vas samog."
"Oigledno", ree glas. "Ono to sledi gotovo se sve zasniva na mojim
planovima. Ovo ja predstavlja vau idealnu projekciju, Katsumi. Drugim
reima, mogli biste da kaete da je boja volja to niste svesni sami sebe."
"Ubistvo...? Klopka...?" jedva izgovorih.
"Tano, niko za to nije odgovoran. Sami ste to uradili."
"U redu, prestanimo da se igramo", obrecnuh se, uputivi zbog neeg otar
pogled Tanomogiju. On obori oi i prstima pritisnu slepoonice.
"Ne, to je u stvari bio teorijski plan", mirno ree glas, ali u njemu se
oseala vrstina koja mi je gnjeila utrobu. "Istina je. Razmislite o tome. Sve
je preduzeto s jednim ciljem. Predmet razmiljanja je bio kako stvoriti uslove
pod kojima vi neete saznati za tajnu organizaciju kada otkrijete budunost.
Sledstveno tome, jasno je da je ak i pravo ubistvo imalo dva cilja. Prvo,
staviti vam do znanja kako ne moete da se pouzdate u spoljanji svet bilo ta
da se desi i kako ste osumnjieni kao sauesnik. Drugo, da vas psiholoki
pripremimo na ono to je zatim usledilo, nametnuvi vam ideju o posredniku u
trgovini fetusima."
"Ali i dalje ne razumem. Sam sam toga dana planirao da predvidim neiju
linu budunost, budunost oveka koji je ubijen, tipa koga sam sasvim
sluajno sreo na ulici."
"Pogreno. Maina mora da vam je dala mig. Sugestija je bila unapred
smiljena poto je cela situacija predviena; da niste doli na tu ideju,
Tanomogi bi vas naveo na nju. A to se tie oveka, nije potrebno ni rei da je i
tu iza svega stajao Tanomogi. Podozrivi knjigovoa je na osnovu tedne
knjiice na kraju ipak naterao devojku da prizna. Devojka se nepromiljeno
izrekla o poslu oko trgovine fetusima i ovek je tako saznao nau tajnu. Prema
zakonu organizacije morali smo, pre ili kasnije, da ih oboje uutkamo. ovek
je prethodno bio pozvan da doe u kafe gde je toboe trebalo da se sretne sa
ljudima iz bolnice, a Tanomogi vas je poveo tamo. Ono to je usledilo i sami
znate. Tanomogi ga je ubio, a ja sam vam pretio preko telefona. Devojka je
popila lek koji joj je dao Aiba i pokorno izvrila samoubistvo."
"Ali sve je to nehumano!"
"Da, moda i jeste."
"Za bilo koji oblik pravde da se zalaete, ne moete da opravdavate
ubistvo."
"Ali ni vi da tako uopteno raspravljate o svemu. Ubistvo je loe ne zato to
rtvu liava fizikog ivota, ve to je liava budunosti. Pa vi ste sami
razmiljali o tome da uskratite ivot svom detetu, zar ne?"
"To je neto drugo."
"Zato? Uopte nije tako. Zato to niste u stanju da se suoite sa ovom
budunou vi mirno moete da se ne obazirete na njegov ivot. U ovim
vremenima koja se menjaju i u kojima ne postoji samo jedna budunost -
vremenima u kojima morate da rtvujete jednu budunost zarad druge -
ubistvo je neizbeno. Da devojka onda nije bila spremna da umre, ta biste vi
uradili? Pitam se. Smesta biste je podvrgli ispitivanju maine i saznavi za
postojanje vodenih stvorenja, podigli biste veliku buku i poviku oko toga, je li
tako?"
"Naravno."
"Poteni ste. To je tano. Javno mnenje bi se uzburkalo, rulja bi napala
farme za odgajanje vodenih stvorenja i budunost bi potpuno bila
zapeaena."
"Otkud to znate?"
"Rekla nam je maina koju ste napravili."
"ak i da je tako, nemate prava da sadanjost podredite budunosti koja
jo nije ni poela."
"Nije re o pravu, ve o volji."
"Tim vie."
"ta to govorite? Vi ste bili taj koji je probudio uspavanu budunost, zar
ne? Oigledno, da jo ni sami ne shvatate ta ste uradili. Kada nekog ujede
pas-ljubimac obino je gazda za to kriv. Pravo govorei, nemate razloga da se
alite poto ste lako mogli jo tada da doivite devojinu sudbinu."
"Da", upade Tanomogi, "bilo je pomena o tome."
"Mi, meutim, nismo prestali da se nadamo sve do samog kraja. Pokuali
smo sve to smo mogli; Tanomogi me je posluao i latio se zadatka da ubije
raunovou."
"Ali ja..."
"Ne, zahvaljujui Tanomogiju, samo zahvaljujui njemu izbegli ste zlehudu
sudbinu da budete smaknuti uopte ne saznavi razlog tome. tavie, videvi
budunost, ma kako provizorno, dali smo vam ansu da ne prekrite na
zakon. Da, da va sin. Oh, pretpostavljam da jo ne znate. Da, deak je. Ovo je
mnogo vie Vadina zasluga nego moja."
Pogledi nam se sretoe, ali Vada ne okrenu glavu. Pobledela je do vrha
nosa, a samo su joj zrnaste oi sijale kao u neke ptice. Iznenada se prisetih
razgovora od sino, u kome je kazala da sam osuen. Tada nije izgledala
zbunjena, ve kao da me je optuivala. Ne moe se strailo zaplaiti tikvom za
maskeradu. Zbunjenost je nadjaala ljutnju u meni, a celo telo mi se ukrutilo
kao daska.
"Zahvaljujui Vadi, uspeli smo da vas veemo za budunost. To to e va
sin nastaviti da ivi kao vodeno bie predstavlja znak zahvalnosti koju vam svi
dugujemo kao oveku koji je usavrio mainu za predvianje. Zar ne
shvatate? U svakom sluaju to znai da ste uspeli da ne poinite nikakav zloin
protiv budunosti. A to je ve mnogo. Zloin protiv budunosti nije isto to i
zloin protiv prolosti ili sadanjosti. On je fundamentalan i neopoziv."
"Ne mogu da poverujem u ono to govorite. Sin e mi biti preobraen u
unakaenog roba. Kako to moe da bude znak zahvalnosti. Ne mogu da vam
opiem koliko sam zaprepaen."
"Samo trenutak. Vae zaprepaenje predstavlja samo nesporazum iji je
uzrok neobavetenost, ali za sada neka ostane tako. Kada ovde zavrimo,
odveemo vas u laboratoriju profesora Jamamotoa. U poetku vam se moda
inilo da je sve ovo besmisleno, niz nepovezanih dogaaja, ali ak ni od
najboljeg suda ne biste mogli da oekujete vie pravednosti. Doli ste u priliku
da vidite deli budunosti koja je u vama pobudila veliko zanimanje, ali ipak
niste smeli o tome da prozborite ni rei. To je sve to sam mogao da uinim.
Nisam imao izbora, do da vas pustim da o ostalome sami donesete odluku.
Polagao sam velike nade u vas. Hoete li hrabro zakoraiti u budunost ili ete
se povui?"
"I..."
"Nema vie potrebe da vas objanjavam vama samome. Uprkos svim naim
zalaganjima niste se nimalo promenili. Svojom neumenou dospeli ste u
situaciju iz koje ne moete da se izvuete, ako eni ne objasnite o emu je re.
Mi smo na neki nain malo okoliali, ali to u krajnjem sluaju nije izmenilo
ishod prvog predvianja. Da smo vas ostavili samog, sigurno biste otkrili
tajnu. Zbog toga smo vas doveli ovamo dok ne donesemo krajnju odluku."
"Ipak, prema onome to je profesor Jamamoto jue rekao, postoje blaa
sredstva od ubistva."
"Tako je. Obino upotrebljavamo neupadljivije metode. Kako bilo da bilo,
Drutvo dnevno doe do proseno osam stotina fetusa. Shvatate li da najmanje
osam stotina trudnica dnevno sazna za trgovinu fetusima? To je godinje dve
stotine i devedeset hiljada. Veoma je zanimljivo da smo tajnu uspeli da
ouvamo. No, da ne biste razbijali glavu oko toga, reiemo vam kako nam je
to polo za rukom; posluili smo se jednim veoma prljavim trikom - usadili
smo u te ene strah priajui im da ono to radimo predstavlja veoma ozbiljan
zloin i da su svi koji nam prodaju fetuse nai sauesnici. Kada dobiju sedam
hiljada jena njihov strah postaje taman toliki da sprei isprazna brbljanja. To
verovatno ne bi uspelo da je transakcija slobodna. Moda smatrate da je
udno dati sedam hiljada jena za pobaeni fetus koji e zavriti u klozetskoj
olji. Ali kada uzmete u obzir razmere podmorskih kolonija koje e biti
izgraene, godinja investicija od nekih tri milijarde jena je beznaajna. Ne
mislite li da je suma od sedam hiljada jena preniska za jedan ljudski ivot? Do
sume od sedam hiljada jena doli su psiholozi i oigledno je da due na
dananjem tritu toliko i vrede. To je veoma zanimljivo. Ali, naravno, sedam
hiljada jena koje smo dali vaoj eni nije imalo tu svrhu. Bila je to samo
opravdana demonstracija. Jasno vam je da cene dua ne mogu da budu
jednoobrazne. U svakom sluaju, ako uzmete u obzir veliki broj umeanih,
oigledno je da stvar mora negde da procuri. Ali bez obzira na to kako se
glasine ire, ako su ove ene svesne injenice da su sauesnice u zloinu, one e
tvrditi da je u pitanju bilo neko stomano oboljenje. to se vest vie proiri,
tim je vei promet fetusa; to nije mnogo opasno, mada bi moglo da bude, ako
se otkrije neka informacija. Glasine iznenada prerastaju u javno mnenje; a
ono natkriljuje pojedinano i iri se poput virusnog gripa. Istog asa moramo
da preduzmemo potrebne mere. U devojinom sluaju morali smo da
primenimo najstrou kaznu za primer ostalima zbog grube greke koju je
poinio glupavi posrednik. To je veoma zapetljano, jer sa svakim upadamo u
iste neprilike; ali tu nema pomoi. Oh, najstroa kazna nije sama po sebi
toliko vana, jer uklanjanje lea predstavlja isto tako problem. Zato se obino
koristimo metodom koja za sobom ne ostavlja tragove. Na primer, jae ih
zastraimo, ili, ako to ne upali, izazovemo vetako ludilo. A ini mi se da vi ne
biste vie voleli ludilo od smrti."
"Moete svata rei kada je u pitanju neko drugi."
"Neko drugi? Govorite gluposti. Vaa smrt je istovremeno i moja. Ali ne
budimo sentimentalni. Ako imate snage da rasuujete i da se oduprete
oseanjima i sami ete sasvim prirodno doi do istog zakljuka. To je sigurno
bolje nego iveti kao biljka, a sem toga lanovi vae porodice dobie odreenu
sumu na ime osiguranja zahvaljujui dobroti naeg Drutva."
"Osiguranje? Ba ljubazno od vas. Ali ako je vaa volja u stvari moja, kao
to vi kaete, onda je ovo svojevrsno samoubistvo, zar ne? Osiguranje se ne
isplauje samoubicama."
"To ne treba da vas brine. Izgledae kao nesrean sluaj. Doiveete strujni
udar dodirnuvi icu visokog napona."

34.
Nisam znao koliko je vremena prolo; ali napolju se ve potpuno smrailo i
pre nego to sam ja to shvatio. Niko se nije pomerio; oajniki sam se drao
samo svog vremena, kao da sam iskusio niz zapanjujuih snova, budei se iz
jednog i zapadajui u drugi. Kada bih samo mogao da ostanem ovako daleko,
tiina bi veno trajala; sledei trenutak nikada ne bi doao.
Da li sam o neemu razmiljao za to vreme? Jasno da jesam ali oito samo o
nevanim sitnicama. Da li je ista ena koja je vodila pansion gde je Tanomogi
stanovao peglala i njegove pantalone? Ili je to bila Vada? Oito sam opet
zaturio raun za televizijsku pretplatu u depu i jednostavno zaboravio na
njega. Nisam uinio ni najmanji pokret, onako izgubljen kakav sam bio u
lavirintu ovih nepovezanih misli. Ali da su moja oseanja imala priliku, ona bi
sama poletela. ekao sam da mi se ukae prilika, svi miii su mi bili napeti,
kao kod make koja posmatra rupu u zidu. Re 'maka' nije bila sluajno
upotrebljena. U tom trenutku sam bio daleko od stvarnosti kao u nekom
ludilu, ali jedan predmet je ostao uz mene kao veza sa svakodnevnim tokom
stvari. Bila je to veranda okupana rasutim mrljama suneve svetlosti koje je
stvarala reetka od letava optoena puzavicom. Sve dok ta veranda bude
postojala, meni nee smeti nita da se dogodi i nee mi se dogoditi.
Uz kripu stolice Aiba iznenada ustade.
"Zar ne bi trebalo uskoro da ponemo? Ve je skoro dolo vreme za to, zar
ne?"
"Da me ubijete?" povikah, nesvesno ustavi i pri tom preturivi stolicu.
"Ne, ne", promuca iznenaeno Tanomogi, dok Vada smesta nastavi:
"Ne, jo. Preostalo nam je jo vie od dva asa do predvienog vremena. Ali
u meuvremenu trebalo bi da vas uz pomo televizije provedemo kroz farmu
za odgajanje vodenih stvorenja kao to smo obeali; ako ste raspoloeni,
veoma nam je stalo da vidite film o podmorskoj koloniji."
"Nema tu nikakvog 'ako', sigurno da elim da je vidim", odvano upade
maina. "To je od poetka bilo na spisku. Vreme za smaknue namerno je
pomaknuto na devet sati. Ma kako da su jaki vai dokazi, subjekat jo nije
ubeen. On jo namerava da prui otpor."
"Pa, onda, moemo da ponemo, zar ne?" ree Aiba preko Tomojasijevog
ramena, pruivi ruku u pravcu maine.
"Mogu li samo da dobijem au vode pre nego to ponemo...", ree
oklevajui Tomojasu, potraivi pogledom Vadu.
"Moe li voni sok?"
"ao mi je, ali strano sam edan."
"Sasvim je u redu. Ionako kasnimo, moram da siem i kaem Kimuri i
ostalima da idu kui."
Iznenada se obratih Vadi, koja je poela da se kree na svoj klizei nain,
dok je telo bilo kruto i uspravno. "Da li to znai da Kimura i ostali ne znaju za
organizaciju?"
"Ne, oni nita ne znaju", ree Tanomogi umesto nje. Gotovo istog trenutka
povih se u pravcu vrata i svom silinom bacih se napred, oduprevi se nonim
prstima o pod. Ali pre nego to sam uspeo da dohvatim vrata, neko ih je spolja
irom otvorio i jedva uspeh da zadrim ravnoteu saplevi se dok sam proletao
kroz njih. Tamo je, prepreivi mi put, stajao mladi, ubica osobenog stila. Na
licu mu je igrao zbunjeni osmeh, dok su mu duge ruke nehajno stajale
oputene uz telo kao da nije znao ta e s njima.
"Ipak ste pokuali? No, no, profesore."
Ne obazirui se, zaleteh se u njega. Jedino to mi je preostalo bilo je da
obavestim Kimuru o situaciji i da zatraim od njega pomo. Ovi ljudi su bili
ludi. Ciljajui levim ramenom u momkove grudi i koristei trenutak dok je bio
izbaen iz stroja, probah da proem s njegove desne strane. To mi je bila
namera, ali neto je oito ispalo pogreno u mojim proraunima. Osetih otar
pritisak s leve strane, a onda me neto snano zavrte i narednog trenutka
obreh se kod suprotnog zida u poloaju koji je teko bilo shvatiti. Kao da je
donji deo mog tela padao negde vrlo daleko. Iz prepona, izmeu prstiju, uiju,
mnotvo oiju buljilo mi je u lice. Konano, s povratkom normalnih
prostornih odnosa, osetih otar bol u predelu slabina.
Vratili su me u stolicu; sa jedne strane me je pridravao Tanomogi, a sa
druge Tomojasu. "Znojite se", ree Vada tihim glasom, gurajui mi u ruku
uredno presavijenu maramicu. Malo dalje stajao je profesor Jamamoto
odmahujui glavom kao da eli da mi kae da sam glupo postupio. Primetio
sam da je mladi koji je zadrao svoj preanji stav razmaknuo tanke usne.
"Da, profesore. Doktor Jamamoto mi je rekao da vas spreim, ako ita
pokuate. Prvo sam pomislio da je to bila ala. Izvinite, ali ta sam drugo
mogao?"
"Dosta. Idi tamo i ekaj", ree maina, ali bilo je jasno da ovek nije mogao
da razlikuje glas maine od mog glasa. Iaeno klimajui glavom, ali ne
naroito zbunjen, on ode. uo sam lepljiv zvuk njegovih platnenih cipela.
"Nita se nije promenilo. Samo nastavite", ree Vada naputajui sobu.
"Sve to uradite, sve to kaete, sve je predvieno", prekorno ree maina,
naglaavajui rei.
Tanomogi ugasi svetla u sobi, a Aiba ukljui televizor.
Odjednom, kao da me je tama ohrabrila, poeh da viem. Ali grlo mi je bilo
suvo i urlik je bio slabiji nego to sam oekivao.
"Zato vam je sve ovo potrebno? I pored svega nameravate da me ubijete,
zato onda ne svrite s tim."
"Nemamo nita protiv", ree Tanomogi, pogledavi s oklevanjem preko
ramena u plavkastu svetlost ekrana. "Pa, ako zaista ne elite da vidite film..."
Ostao sam bez rei i nepokretan, oseajui rezak bol u slabinama.
INTERLUDIJ
Televizijski film o farmi za odgajanje vodenih stvorenja; objanjenja daje
Profesor Jamamoto.

Na ekranu se pojavljuju gvozdena vrata sa belo ispisanim brojem tri.
Ulazi mladi u belom mantilu. Okree se i mirkajui gleda u publiku.
- Kao prvo soba za raanje. Zamoliu vas da pogledate svoje dete.
(Okrenuvi se prema mladiu.) Spremni?
- Da, gospodine. Soba 3.
- Preskoite objanjenja. Pokaite nam samo sina profesora Katsumija.
(Mladi klima glavom i otvara vrata. Unutranjost je gotovo ista kao i u
sobi za rast svinja. Mladi se penje uz neke elezne stepenice i nestaje u
unutranjosti.)
- Kada se proe hodnikom s desne strane, odmah se izbija iza zgrade koju
smo sino videli - sigurno se seate bazena u kome su obuavali psa. Planiramo
da sagradimo nekakav mali tramvaj, jer nam je potrebno vie od pola sata da
peice proemo kroz podzemne prolaze.
(Mladi se vraa drei staklenu kutiju.)
- Sve u redu?
- Da, gospodine.
(Krupni plan staklene kutije. Uvijeni fetus, u obliku gregorca. Providno
srce pulsira poput vlakna vazduha koje svetluca na toploti. Krvni sudovi nalik
na eksplozije vatrometa u tami, elatinska supstanca.)
- Ovo je vae dete. ta kaete? Izgleda veoma zdravo. Nastavimo. (Tama.)
Ah, samo trenutak. Pripremaju se. Ova farma za uzgajanje vodenih stvorenja
podeljena je u tri glavna odeljenja: proizvodno, odgajivako i za obuavanje.
Ali preskoimo podelu raanja, jer je istovetna kao i kod drugih ivotinja.
Razlika izmeu odeljenja za odgajanje i odeljenja za obuavanje sastoji se u
tome to se u prvom radi sa decom do pet godina, a u drugom od pet pa
nadalje. Meutim, deca iznad est godina su roena u vreme dok smo jo
eksperimentisali, tako da sada radimo sa veoma malim brojem u okviru te
grupe: jedan od osam godina, osmoro od sedam i po godina, dvadeset i etvoro
od sedam godina i jedva sto osamdeset i jednim od est godina. Kada se doe
do petogodinjaka broj iznenada skae na etrdeset hiljada; a od etiri pa
nanie, poveava se svake godine, dostiui devedeset, pa i sto hiljada.
Sledstveno tome, od sledee godine pa nadalje, odeljenje za obuku trebalo bi
da poprimi svoje prave razmere, tako da mi sada pourujemo izgradnju na
nekoliko razliitih otvorenih gradilita. Budui da se broj polaznika
ukljuenih u jedan razred kree od tri do deset hiljada, sve u svemu gradimo
dvadeset i jedan centar.
- Izvinite to sam vas ostavio da ekate.
(Upada jedan glas i ekran se zasvetli. Pod vodom, u ogromnom bazenu,
dokle god pogled dopire, nalaze se dugake police podeljene na male odeljke;
one se pruaju u mnogobrojnim redovima i na vie nivoa. U svakom odeljku
lebdi po jedno vodeno sisane u poloaju koji mu odgovara.)
- Ovo je soba za negu, deo odeljenja za odgajanje dece. Ovde ih donose
direktno iz sobe gde se raaju; premaamo pet stotina dnevno, a ima dana
kada dostignemo i hiljadu. Idealno bi bilo drati ih ovde pet meseci dok ne
prestanu da sisaju, ali kada bismo to radili trebalo bi nam najmanje sto
dvadeset hiljada mesta. A to je neizvodljivo. Tako sve bebe drimo ovde dok
ne napune dva meseca, a zatim iz mesene serije izdvajamo tri stotine za
ciljeve istraivanja. Ukupan broj se popne do devet stotina. Ostale, kada uu u
trei mesec, aljemo u odeljenje za odgajanje pri specijalnim podmorskim
eksploatacionim lokacijama. Na alost, strano nam nedostaju instruktori,
tako da nas to zabrinjava. Ali smrtnost je iznenaujue mala. Postoji jo pet
bazena slinih ovome, sa trinaest hiljada mesta; zatim tu su i odeljenja za
odgajanje i obuavanje dece - ogledni bazeni za one izmeu tri i pet meseci i za
one koji dolaze iz takvih oglednih bazena. Pokazau vam sve po redu, ali kao
prvo eleo bih da vidite negovateljske pogodnosti.
(Kamera zumira jedan od odeljaka. To je kutija napravljena od bakelita.
Unutra se nalazi beliasta vodena beba prekrivena naborima, i sa krgama
koje se pokreu, spava u udnom poloaju, sa telom koje lebdi iznad glave. U
gornjem delu kutije nalazi se red izrataja, od kojih je svaki povezan sa
tankam cevi koja je sa svoje strane privrena za jednu drugu odvodnu cev
koja se protee du vrha, Slina jedna cev protee se i po dnu, ali u svakoj
kutiji nalazi se samo jedan ispust.)
- Kroz gornju cev prolazi mleko, a donja je za odvod otpadnih materija.
(Isplivava tehniar sa bocama za kiseonik, klima glavom, Iagano prstom
lupka po poklopcu kutije. Beba se budi i krge joj se ubrzano otvaraju i
zatvaraju. Polako se preokree na lea, glava joj se podie gore i poinje da
sisa jedan od izrataja na poklopcu. Izraz lica joj je istovetan sa izrazom
obinog deteta, osim to je veoma udno to to svaki put kada su joj usta puna,
mleko izlazi kroz otvore krga. Na kraju cela unutranjost kutije postaje bela.
Jasno se vidi da stara voda i svea voda krue kroz donju cev.)
- Na najtei problem nije bilo hranjenje, ve regulisanje telesne toplote.
Pojavom krga dolo je do niza promena u lezdama sa spoljanjim luenjem.
Prema zakonu meuodnosa predvideli smo da e moda doi do promene u
kvalitetu koe i nagomilavanja potkonih masnih tkiva, ali nismo imali
konkretnu ideju u kolikoj meri. Dalje, postojao je i problem otpornosti koe -
na predmete i infekcije. Ovo nas je zaista uznemirilo. Da smo ih obukli u neku
vrstu plastike nakon to odrastu, nikada ne bismo uspeli da im ouvamo
telesnu toplotu, jer je voda slabi provodnik toplote. Ipak smo uspeli u tome.
Pitanje je bilo kolika bi trebala da je temperatura vode za vreme razdoblja
odgoja. Kao to znate, toplokrvne ivotinje zadravaju visoku temperaturu
bez obzira na stepen toplote oko njih i u stanju su da potroe prilino veliku
koliinu energije. Ali kada su u pitanju vodena stvorenja, koja su pretrpela
korenite promene oblika i psihe, njihova sposobnost prilagoavanja okolini jo
se vie aktivirala: tako je sasvim mogue, ako nismo obrazrivi, da im i suvie
snizimo temperaturu. Na primer, telesna temperatura riba razlikuje se od
temperature vode od etiri do est stepeni. Ako nekim neverovatnim
dogaajem doe do prekoraenja toga, ova vodena stvorenja, na koja smo
utroili toliko mnogo vremena, preobrazila bi se u bezvredne budale. Zar ih ne
bi onda trebalo podizati u vodi zagrejanoj do devedeset i est stepeni? Ali to
nije tako jednostavno. Takoe nas je brinulo kako da im pojaamo kou i
potkone naslage sala. Nikako nismo mogli da se odluimo. Ali uspeli smo da
reimo i taj problem. Pogledajte ono tamo. Gornja cev - koja se ne primeuje
spolja - ima dva sloja. Unutranja cev pregraena je na sredini, jedna strana
je za mleko, a druga za morsku vodu od etrdeset pet stepeni. Obino je strana
sa mlekom prikljuena na cucle. Ali operacija koja se izvodi u sobi za preradu,
u cevima tri puta dnevno dolazi do obrnutog procesa; ujutro, u podne i uvee,
est puta u naizmeninim razmacima od deset i osam sekundi, kroz trideset
cucli ubacuje se hladna voda umesto mleka. Drugim reima, to bi se moglo
nazvati masaom pomou hladne vode pod pritiskom. Ovo je dovelo do
neoekivanih rezultata. Na alost, ne mogu sada da vam to prikaem, ali deca
se za vreme masae bune. (On mae rukom smejui se:) Ali dosta o tome.
Idemo dalje. Na redu je ogledni bazen koji ste malopre videli, posle koga ih
prebacujemo u odvojene bazene u zavisnosti od starosti. Nemamo mnogo
vremena, tako da emo preskoiti sva meustanja i pokazati vam na kraju
samo petogodinjake i nain na koji ive.
(Slika polako nestaje. Sledea scena. Bazen veliine jedne uionice u
osnovnoj koli. Oko tridesetoro dece, polovina deaci, zabavljaju se plivajui
slobodno unaokolo u vodi. Za stopala su im privrena gumena peraja. U
svemu lie na prosenu japansku decu, sem to udno bulje i ne trepu, to im
kosa leluja nalik na morske trave, to imaju krge na poetku vrata i slab,
uzan grudni ko u odnosu na torzo.
Zvuk kao kada se taru dva komada zaralog metala, ispunjava celu oblast.
uma isprepletenih cevi visi sa tavanice i mnogobrojni komadi drveta plivaju
na povrini vode. Kolutovi kroz koje se moe proplivavati i zidni izrataji
sloenih i najednakih oblika. Oito predstavljaju deje igrake.)
- Buka koja se uje potie od dejeg krgutanja zubima. Vodena bia
razgovaraju krguui zubima. Glasne ice su im atrofirale, ali ak i da ih
imaju, u vodi im niemu ne bi sluile. Koriste se nekom vrstom Morzeove
azbuke, ali gramatika je istovetna sa japanskom tako da se moe prevoditi.
Prednost je u tome to moete da razgovarate pomou bilo kog instrumenta,
uopte se ne sluei ustima. Dvoje ljudi mogu da vode sasvim privatan
razgovor lupkajui se meusobno po prstima. Takoe se moe drati govor sa
punim ustima lupkajui stopalom o pod. to se tie pisanja, stvorili smo
simbole sastavljene od uspravnih i vodoravnih linija. Danas postoji oko
osamdeset bivih radio-operatora koji veoma teno govore vodenim jezikom.
A od kada smo poeli da se sluimo mainom za prevoenje koja poseduje
elektronski mozak, doli smo do stupnja na kome moemo da im pruimo
prilino temeljito obrazovanje. Pogledajte, uzbueni su. Primili su nareenje
od otpravnika.
(Deca zure u pravcu odakle oito potiu signali. Odjednom pohrle prema
izlazu s leve strane, nastojei da to pre stignu. Kamera ih prati. Dve ene sa
bocama za kiseonik. Jedna stoji pored velike kutije. Druga oito daje neka
uputstva trljanjem dva tapa. Deca se postrojavaju u jedan red pred njima.
Jedna od ena vadi iz kutije neke predmete veliine obinih knjiga i daje ih
svakom detetu. Jedno dete koje je dobilo svoju porciju iznenada je zagrize.)
- Vreme je za obrok.
(ena sa tapovima udara dete koje jede. Ono bei, krguui zubima.)
- Kanjen je, jer se ravo ponaao. Veoma smo strogi to se tie discipline.
Ne dozvoljavamo im da jedu dok se ne vrate u svoju sobu.
- Da li se to dete smejalo?
- Pa, njihovo izraavanje emocija donekle se izmenilo.
To nije smeh u onom smislu u kome bismo mi mislili da jeste. Dijafragma je
atrofirala zajedno sa pluima, tako da oni u stvari ne mogu da se smeju.
Zanimljivo je da uopte ne plau. Ne bi mogli i da hoe. Suzni kanali su nestali,
kao i ostale lezde sa spoljnim luenjem.
- Iako ne liju suze, da li se njihovo plakanje razlikuje jo u neem od naeg?
- Kao to je Dejms rekao, ovek ne plae zato to je tuan; on je tuan zato
to plae. Oni nemaju lezde za plakanje, tako da im je oseanje tuge moda
ak i strano.
(Jedna devojica koja se sprema da dijagonalno proe ispred kamere
iznenaeno se osvrnu. Malo, iljato lice sa svetlim, iroko otvorenim oima.
Iznenada iskezi zube i otro zakrguta, proizvevi rezak zvuk, a zatim promeni
smer i otpliva.)
- Kako je to okrutno?
- ta ste rekli?
- Suvie je patetino.
- (Smeh.) Ne valja vam to. Primoravate sebe da osetite simpatiju pripisujui
im svoja vlastita oseanja. To je gubitak vremena. Idemo dalje. Model
discipline za one iznad est godina.
- (Iz televizora.) eleo bih da napravimo pauzu, ako nemate nita protiv.
- Naravno. Treba da prebacimo kameru podmornicom na malo udaljenije
mesto. U meuvremenu, upalimo svetlo.

Vaan izvetaj koji je sainio Tomojasu,
za vreme pauze, o hipotezama
u vezi sa krajem etvrtog meuledenog doba.
- Ja sam samo funkcioner i zato u da govorim kratko i jasno. Profesoru
Katsumiju je ovo ve poznato, ali moram rei da su jutros ponovo zvali iz
novina, zbog predloga Rusa o zajednikom istraivanju aktivnosti grupe
vulkana na dnu Pacifika. U stvari, mi smo ve odavno okonali ovo
istraivanje uz pomo gospodina Tanomogija. Vrlo je verovatno da su i Rusi
doli do neke opte ideje o onome to mi znamo, ali poznato je da je to deo
politikog cenjkanja.
- Objasnite nam to to jednostavnije, upozori Tanomogi.
- U redu. U svakom sluaju, kako ja nisam specijalista mogu samo
jednostavno da govorim. Dogodilo se da su se aktivirali vulkani na celom dnu
Pacifika. Ova pojava je, tavie, oito povezana sa iznenadnim nedavnim
promenama u vodi, naroito sa nenormalno visokim letnjim temperaturama
na severnoj hemisferi. Ve neko vreme, mogu se uti razliita objanjenja:
mrlje na suncu, porast ugljen-dioksida izazvan sve veim korienjem
energije. Ali ta pojava ne moe se objasniti tako jednostavnim razlozima.
Naravno, znamo da se gleeri i antarktika kapa, preostali iz etvrtog
ledenog doba, tope i da se sledstveno tome poviava nivo mora; ali taj porast
ne odvija se u saglasnosti sa naim proraunima. Isti sluaj je bio i sa
prethodnim treim ledenim dobom, koje je potpuno nestalo za hiljadu godina.
Evo ta imam na umu: proraunavi da e se nivo mora podii za oko tri
stotine stopa, veliki broj zemalja je spakovao svoje gradove i fabrike i
premestio ih na vie nivoe. Sramota je rei, ali japanska vlada jednostavno se
nije obazirala na to i prepustila je stvari svome toku, moda i zato to ovde
nema veih uzvienja.
Meutim, od skoranje meunarodne geodetske godine postalo je sasvim
jasno da ukupno poveanje nivoa mora premaa koliinu otpoljenog leda, za
blizu tri puta ako moemo da se pouzdamo u svoje proraune. Pojedini
naunici idu toliko daleko da tvrde kako premaa ak za tri i po puta. Kada
razmiljam o tome, shvatam da je nemogue objasniti ovo sveopte tonjenje tla
jednostavnom tvrdnjom da je u pitanju opadanje nivoa podzemnih voda.
Morska voda se negde obnavlja. Podzemni vulkani poinju da bivaju izuzetno
aktivni. Vulkanski gas se uglavnom sastoji od pare; sadanja morska voda
potie iz takvih gasova. Moda je istina, ne znam, ali mora da je neto slino u
pitanju.
Pa ipak sudei prema poveanju nivoa morske vode, izgleda da nisu u
pitanju ba male erupcije. Dogaa se oito neto udesno. Na primer, prema
jednoj novoj teoriji - naravno, ja samo parafraziram naunike - ono to
nazivamo zemljom prvobitno je nastalo spajanjem i rastezanjem mesta,
pomou ove vulkanske pare, i to onih mesta na povrini globusa koja su bila
naroito bogata radioaktivnim supstancama. Kao rezultat toga, unutranjost
je ispunjena toplom, kaastom magmom. Vremenom, ova materija se iri i u
neravnomernim razmacima postaju aktivni vulkani; naravno, sve je ovo
veoma uproeno. Sada kada kora postaje sve deblja od lave, teina se
poveava i na kraju postaje preveliika, tako da se sadraji iznenada izbacuju
iz okvira poput krofne ispunjene eleom kada se na nju stane nogom.
Naravno, takve erupcije se deavaju na granici morskog dna i kopnenih
masiva.
Do jednog ovakvog dogaaja dolazi u proseku jednom u pedeset do
devedeset miliona godina i jasno je da je to neizbeno. Kada se problem
podrobnije razmotri, pada u oi da se oblasti oko lanca pacifike obale udno
pomeraju. To je oblast estih zemljotresa poznata pod nazivom Pacifiki
vatreni krug. Pa, iskreno govorei, ja to ne razumem. Ako je sve ovo tano,
porast temperature i morskog nivoa ne predstavljaju pojavu meuledenog
doba ve su verovatnije ishod jedne od tih velikih kataklizmi koje se deavaju
jednom u pedeset miliona godina. Ovim se iscrpljuje hipoteza o kraju etvrtog
meuledenog doba.
Kada je ova hipoteza prvi put izloena - ne znam tano gde - mnoge zemlje
uhvatila je panika tako da je odmah ukinuta meunarodna geodetska godina.
Razlog to su se uznemirile bila je pretpostavka da e u srazmerno skorijoj
budunosti izuzetno snano proraditi nekoliko stotina puta vie vulkana nego
danas; odmah bi se naglo poveao i nivo mora za vie od devedeset stopa
godinje. Za etrdeset godina poveanje bi premailo tri hiljade stopa. Da je
ovo prodrlo u javnost, to je malo mogue, dolo bi do katastrofe. Dolo bi do
potpunog sloma javnog reda i discipline. Pored Rusije, sa njenim ogromnim
prostranstvima, bila bi zbrisana i Evropa, kao i Amerika izuzev Stenovitih
Planina. Od Japana kau da bi ostalo svega pet ili est izolovanih planinskih
vrhova. Dok se ne preduzmu odreene protivmere, dunost vlade je da ne
obavesti stanovnitvo.
Svaka vlada je odluila da se ne mea u poslove drugih zemalja s tim da se
niko ne mea ni u njene probleme. Ali budui da stalno dolazi do promena u
vladama, ne moemo biti sasvim sigurni da e se ovakva politika nastaviti.
Zbog toga je oformljena neka vrsta komiteta za protivmere, okupljenog oko
finansijera. A ovaj komitet se zatim razvio u Drutvo za razvoj podmorskih
kolonija.

"Postupili ste krajnje nepoteno!"
Oseao sam se kao da sam na silu popio neku virulentnu kiselinu. Goreo mi
je ak i vrh jezika. Da li sam stvarno bio ljut ili sam samo mislio da treba da
budem, ili sam pokuavao da iskoristim ovu provokativnu situaciju? Nisam
znao, ali sam oseao da u ovom trenutku po svaku cenu moram da
progovorim.
"Ako ste sve ovo znali...", jedva izgovorih, vrsto stegnutih vilinih miia
koji nisu hteli da me sluaju, "zato to odmah niste rekli? Da sam to znao od
poetka, sasvim drugaije bih postupao."
"Pitam se da li biste?" ree otro Tanomogi, podigavi pogled.
"Ali naravno da bih", povikah, pomislivi kako je to bilo i vie od povika.
"Ne rei nita o tako katastrofalnom toku dogaaja naprosto je udovino."
"Ne mislim tako. Da sam dogaaje ranije izloio, smatram da biste vi lutali,
pokuavajui da se vie nego ikada uhvatite za postojee stanje stvari."
"Ali zato?"
"Zato to bi vas propast zemlje uzbudila."
"Pa, svakako da bi!"
"Da li vam se ini da bi postojanje vodenih stvorenja ublailo vau
brinost?"
Pokuah da odgovorim, ali nisam bio u stanju. Samo zabrektah kao da sam
nazebao, poput neke male beznaajne ivotinje. U gornjem delu tela oseao
sam toplotu, ali od kolena nanie bio sam udnovato hladan. Kao da je smrt
odatle poela da puzi navie.
"A zatim", ree polako Tanomogi, "ini mi se da je bavljenje podmorskim
vulkanima posao drugorazrednog znaenja."
"Kako to?" ree Tomojasu, veoma uzbuen. "Ovo nije bilo koje
meuledeno doba, ovo je kraj etvrtog meuledenog doba. Moda i poetak
potpuno novog geolokog ustrojstva."
"Nije ija nego vrat. Bez obzira na to da li preti ili ne prirodna propast,
pronalazak podmorskih naselja je sam po sebi od mnogo veeg znaaja. Ne
zato to su neizbena, ve zato to u pozitivnom smilu predstavljaju stvaranje
jednog izvanrednog novog sveta. Ja jednostavno smatram da je problem
poveanja podmorskog nivoa dobra prilika da se ljudi od znaaja odlue na
akciju."
"Jeres, Tanomogi, jeres."
"Neka je. Na je poloaj izgleda drugaiji od Tomojasijevog. To je istina,
profesore. Izabrali smo istu sudbinu, ali to ne znai da su nam i miljenja
istovetna. Smatram da ete se sloiti, Tomojasu, da nai finansijski magnati u
stvari planiraju da na ovome zarade mnogo novca. Ili moda tvrdite da ulau
u fondove za budunost iz vlastitih depova?"
"Preterujete", ree Tomojasu, ljutitog izraza lica, isturivi bradu. "Ne tie
me se da li je u drugom planu ili ne, ali jedna je stvar sigurna: gradovi, zemlja
i sve ostalo e potonuti. Bilo ta da kaete, to je izvesno."

Na televizijskom ekranu ponovo se pojavljuje kola za obuavanje vodenih
bia i uju se komentari profesora Jamamotoa.

(Predmet u obliku lale koji stoji na jednoj stabljici i beliasto sjaji naspram
tamnog morskog neba, plovi u uzdrhtaloj vodi.)
- Ovo je model zgrade za obuku. Ne mislite li da je arhitektonsko reenje
veoma zanimljivo? U celosti je sagraena od plastike; zidovi su uplji i
ispunjeni gasom. Gas joj omoguava da plovi. Upravo suprotno kopnenim
strukturama kojima zapoveda gravitacija. Tavanica i podovi nisu potrebni, jer
je nastanjuju slobodno-pokretna vodena bia. Nije bitno ni da li je privrena
na nekom nivou ili ne. Ulazi i izlazi su okrenuti prema gore. Sloiete se da je
konstrukcija veoma jednostavna. A zatim, bilo ta da kaete, veliku pogodnost
predstavlja to to im u sobama nije potreban vazduh; ne postavljaju se
problemi proputanja vode ili njenog pritiska. Morske dubine su miroljubive i
tihe. (Pribliavamo se zgradi.)
- Velika je, zar ne?
- Danas u njoj ivi svega dvesta etrdeset itelja, ali kako dece ima sve vie,
planirano je da se taj broj popne na hiljadu. To je kombinacija kole i
spavaonice. Kakva zgrada! U budunosti e postojati niz od dvadeset i jedne
zgrade kao to je ova. Svake godine bie tri stotine dece od pet do sedam
godina starosti, ukupno dvadeset i jedna hiljada. Lako ih je izgraditi. Uskoro
emo prei na masovnu proizvodnju. Sada se trenutno grade etiri zgrade, od
kojih svaka kada je saeta zauzima priblino mesto jednog kamiona. Privrste
se za dno okeana, uduva se gas, i to je sve to treba uraditi. Pretpostavljam da
je malo tee postaviti samo temelje za koje se privruju.
(Kamera putuje uz jednu od strana zdanja. Jedan za drugim pojavljuju se
prstenovi slabe svetlosti nalik na fluorescenciju. Jasno je da je izvor svetlosti
ugraen u zidove. Ne ekranu svetluca jato malih riba.)
- Paljivo gledajte. Ove trake svetlosti koje se pale i gase namerno su
postavljene. Ritam smenjivanja svetlosti i tame blago se razlikuje od jedne do
druge trake kada se kreete nanie. Njihova je uloga da mame ribe. Svaka
vrsta ribe ima odreenu jainu svetlosti koja je najvie privlai i one
nesmotreno hrle prema dnu pratei taj ritam. Tamo ih oekuje usisiva za ribe
sa irom otvorenim ustima. ini mi se da podsea na usavreni mamac za
muve. Smatram da e ovakvi naini ribarenja i lova biti rasprostranjeni u
budunosti. Vrlo su efikasni. Dodue, ribari iz tog podruja...
- Gde je to 'podruje', za boga miloga?
- Negde izmedu Urajasua i Kisarasua.
- Kako vam je uspelo da ostanete neprimeeni?
- Sluaj je hteo da se dubina mora u toj oblasti kree od sto pedeset do sto
osamdeset stopa. Pored toga, uklonili smo blato - tano sedamdeset i pet stopa,
upravo onoliko koliko je zgrada visoka. Nemogue je spustiti se na tu dubinu
bez ronilakog odela. A na uenike se pomno pazi.
- ta rade obuavaoci?
- Produuju drae dok vrh ne doe na oko ezdeset stopa ispod povrine.
(Kamera se penje na vrh graevine. U sredini izrezbarenog ispupenja
nalazi se velika okrugla rupa. Jedan malian pliva u vodi, jednu nogu
zakaivi za ivicu rupe. U blizini njegovog ramena pliva riba pribline veliine
dlana.)
- Izlazi da nas pozdravi. Ovo je vodeno bie broj jedan. On je najstariji.
Ove godine puni osam godina, ali izgleda kao da ima dvanaest, trinaest, pa ak
i vie. Istina je da nema majku. Ali u moru sve zaprepaujue brzo sazreva.
Proitao sam u publikaciji koju je izdala ruska Akademija nauka da ak i
biljke pokazuju porast bioloke efikasnosti od oko sto posto u poreenju sa pet
odsto kopnene flore. Slonu je potrebno etrdeset godina da potpuno odraste;
veliki kitovi se razmnoavaju ve dve do tri godine posle roenja.
(Malian malo otvara usta i krguui zubima povija glavu. Pokretom ruke
otera ribu koja pokuava da se trlja o njegove usne. Dobija se utisak da se on
gotovo smei, ali moda i nije tako. Celo telo mu je obavijeno sivom jaknom i
hula-hopkama; peraje su mu privrene za stopala. Kosa mu lebdi oko glave
kao dim. Sem otrine njegovih udno irom otvorenih, ovalnih oiju, graciozan
stav podsea gotovo na devojaki, moda i zbog toga to ga sa svih strana
podrava pritisak vode. Samo krge i iljati grudni ko na neki nain deluju
sablasno.)
- Riba je pitoma. Deak voli domae ivotinje. Njegovo ime prevedeno na
na govor glasi Iriri. To je samo simbol, da tako kaem. Pogledajte sada gore...
krov na vrhu.
(Kamera se pribliava povrini krova. Ispod pokrivke, oito napravljene od
plastike, bujno raste neto to podsea na crnkaste mehurove.)
- Zove se scenedesmus quadricauda, vrsta chloreolle, ali od samog poetka
prilagodili smo ovu slatkovodnu vrstu na morsku vodu. To je u stvari idealan
izvor hrane. Sadri vie od dvanaest vrsta svih vanih amino kiselina. Krekeri
koji se od nje prave predstavljaju deju poslasticu.
(Malian lagano savija kolena i u tom poloaju mirno poinje da se sputa u
rupu. On zubima poziva svoju ribicu. Ona polazi za njim. Kamera ih prati
otpozadi. Malian se gri u loptu i poto je uvukao glavu poinje bre da se
kree. Vrhovi stopala, na koja su privrena peraja, pokreu mu se u finom
ritmu. S druge strane ga eka mnotvo dece, drei se za doruje koje se
protee du zida rupe i u pravoj liniji preseca put ispred kamere. amor nalik
na zujanje insekata.)
- Vrlo pitoma ribica. Ako nastavimo na ovaj nain da ih pripitomljavamo,
ribe e postati domae ivotinje. (Govori u mikrofon.) Hoete li da prekinete
ovde? (uje se tup glas kroz zvunike.) elite li da vidite radnu sobu?
- U redu... ali samo za trenutak.
(Kamera se zaustavlja. Zid. Dugaak niz ovalnih vrata veoma lii na
konicu.)
- Kako je sada niko ne koristi, gotovo da je prazna. Ovde je uionica -
uglavnom za praktinu nastavu. (Pribliavamo se jednim vratima. Drei ribu,
malian joj stavlja malo svoje kose u usta i pretiui nas, sklizne u sobu.)
- Nazivamo je uionica, ali kada bude gotova, bie to mala fabrika, za
potpuno praktinu svrhu. Biemo u stanju da izvodimo eksperimente iz fizike,
upravljamo mainama, proizvodimo namirnice. Za pet godina, kada najstariji
razred postane redovno radno osoblje, bie dovoljna za svakodnevne potrebe.
- ta se dogaa kada neko od njih zavri kolovanje?
- U izgradnji su podmorske fabrike, a zatim potrebni su nam ljudi i za rad
u podmorskim rudnicima i na naftonosnim poljima. U podmorskim
skladitima osea se veliki nedostatak radne snage i bie oduevljeni da dobiju
svrene uenike. Planiramo da one sa naroito dobrim ocenama prebacimo u
odeljenja za specijalnu obuku, osposobimo ih za doktore, uitelje i tehniare,
kako bi pomagali nama ljudima i u dogledno vreme nas zamenili.
- (Tomojasu, upozoravajui.) Ali dijametralno suprotno stanovite da ovo
specijalno obrazovanje...
- To nema nikakve veze. Mogunosti kopnenog oveka su ograniene, a
osim toga njegov broj je sasvim nedovoljan.
(Unutranjost sobe. Nema specijalnog radnog stola, ali iz poda, zidova i
tavanice, tre police, izrataji, kuke. Na njima su zakaeni plastini baloni u
kojima se nalaze alatke.)
- Pogledajte, to su Iririjevi izumi. (U mikrofon.) Da li bi pokazao kako se
upotrebljavaju, molim te? (krgutanje. Malian klima glavom, hvata alatku i
balon i povezuje ih sa cevi koja izlazi iz ugla sobe.)
- Komprimiran vazduh. To je glavna snaga pod vodom. Takoe, imaju
gasni barut i teni gas.
(Malian okree ruicu. Alatka poinje da se trese i da isputa mehurie.
Mehurii prolaze ispred nas i odlaze ka tavanici gde se skupljaju u veliku kap
koju lagano uvlai otvor na tavanici. Riba ih prati, zagrizajui u njih. Kada
malian postavi vinilsku dasku pored sebe, preko izrataja koji se trese,
mehurii prestaju da izlaze.)
- To je automatska kruna testera. Dragocen pronalazak. Sve je sam
izradio. Naravno, runo. Ova soba za preradu plastike opremljena je
uobiajenom opremom. Plastika je za ivot pod vodom, ono to je gvoe za
ivot na kopnu, tako da se moe rei, kako ovladati u potpunosti njome
predstavlja osnovno umee ovdanjeg ivota. Ali to je pomalo udno... dete od
jedva osam godina. U moru sazrevaju mnogo bre, i to ne samo fiziki.
- Kako dolazite do energije? Za proizvodnju plastike potrebne su vam
prilino visoke temperature, a zatim tu je i osvetljenje u ovoj sobi...
- Elektricitet, naravno. Razvojem tehnike izolacije to je bilo veoma lako. To
je jedan od goruih problema ivota pod vodom. Kako god se okrene, ivot bez
elektriciteta je nemogu.
- Stvarno?
- Sigurno. ak iako se pronae zamena za grejanje i energiju. Uzmimo, na
primer, telegraf: poto se elektrini talasi ne mogu prenositi kroz vodu,
moraju se, naravno, upotrebljavati supersonini. Ali elektricitet je nezamenjiv
pri odailjanju i primanju. Osim toga, eleli bismo da u dogledno vreme sami
obezbeujemo komprimirani vazduh. Sada smo kablom povezani sa kopnom,
ali u budunosti e postojati mali atomski generator, ili emo izmisliti
delotvoran generator na teko ulje ili pak, proizvesti generator na gas koga
pokree sopstvena plovnost. Moramo da ostvarimo nain opstanka koji e biti
nezavisan od kopna. Tada emo takoe biti u stanju da podignemo
laboratoriju privrenu za morsko dno, daleko od bilo kog mesta. ak bi bilo
mogue podii i ogromne gradove. Dobro, dobro. Jo jedan izum.
(Na treini razdaljine od dna pojavljuje se malian vukui ravan tap sa
prikaenim pedalima i propelerom na donjem kraju ije su elise postavljene
pod pravim uglom. Uspravljajui ga, on se penje i poinje da okree pedale.
Ide navie. Kada se nagne napred, poinje da se kree u stranu.)
- Podvodni bicikl. Ponosan je to ga vidimo na njemu.
- Iznenadujue je dobroudan, zar ne?
- Tako je. Iriri je naroito mio. Taj deak je bio na prvi eksperimentalni
uzorak, pa smo moda napravili malu pogreku u razvojnom procesu. lezde
sa spoljanjim luenjem nisu sasvim nestale. Primetili ste, zar ne, da mu je
oblik oiju ovalan? U levom oku primeuju se neznatni tragom suznih lezdi.
One su moda uzrok nepotpunog sagorevanja.
- Nepotpunog sagorevanja?
- Morate imati u vidu da ovekove emocije u velikoj meri zavise od
osetljivosti njegove koe i sluzavih membrana. Na primer 'oseati se ljigavo',
'najeiti se', 'oseati svrab' - uzmimo samo nekoliko ovakvih senzacija koje se
javljaju na povrini tela - sve su one metafore za raspoloenja ili atmosferu.
Ukratko, ove povrinske senzacije predstavljaju nagon da se more u nama
sauva od vazduha. Moda vam se ini da sam se udaljio od predmeta
razgovora, ali ipak vas molim da me sasluate; moda e vam koristiti. Kao to
znate, ljudska bia su visoko razvijene kopnene ivotinje ije je telo gotovo u
potpunosti sainjeno od morskih sastojaka, poev od krvi i kostiju, pa do
plazme. Ne samo da su prvobitni ivot predstavljali morski kristali, ve je
ivot i dalje nastavio da zavisi od mora. Pa ak i kada se preselio na kopno,
doneo je sa sobom more zavijeno u svoju kou. U sluaju bolesti mora da
primi injekcije soli. Koa nije nita drugo do transformacija mora. Mada je
njena otpornost jaa od bilo ega drugog, povremeno mora da se okrepi
morem. lezde sa spoljanjim luenjem predstavljaju morska pojaanja za
otvrdlu kou. Suze su more oiju. I tako, u krajnjoj liniji naa oseanja,
odnosno, stimulacija i kontrola lezda sa spoljanjim luenjem, samo su borba
mora koje nastoji da se odbrani od kopna.
- Bez njih ne bi bilo ni oseanja?
- Ne, nisam ba to rekao, ali njihovo svojstvo je sasvim drugaije nego to
mi to obino zamiljamo. Danas se vodena bia nalaze u vodi i u ovom
trenutku ne moraju da se bore sa atmosferom. To je kao da kaemo da se riba
ne plai vatre.
(Malian spretno upravlja vodenim biciklom, igrajui uge sa ribom
ljubimicom.)
- U stvari, kada posmatram drugu decu sem Iririja, uznemiruje me
injenica to ne pokazuju da imaju ba mnogo oseanja. Naravno, time ne
mislim da kaem da ih uopte nemaju. Re je, naprosto, samo o drugaijoj
vrsti, ali...
- Hoete da kaete da jedino ovo dete ima osobine ljudskog bia?
- Do tog ste zakljuka doli posmatrajui ga. (Sentimentalno.) Zar
posedovanje ljudskih oseanja pod morem ne predstavlja samo nepotpuno
sagorevanje?
(Pratei ribu malian promie pored kamere i izlazi iz sobe.)
- Nije li to razlog to je on tako pametan?
- Ne, ostala deca ne zaostaju za njim to se tie same inteligencije. Dete tri
meseca mlae od njega, napravilo je sat koji radi na principu promene
vazdunih mehuria. Nazivamo ga sat, mada se kazaljke pomeraju svakih
petnaest minuta.
(Kamera prati maliana koji se lagano kree prema svojim drugovima.)
- (On se pribrao i ponovo progovorio svojim poslovnim glasom.)
- Ovaj srednji sloj odreen je za stanovanje; ispod se nalaze obine uionice
za grupe razliite starosti. Tok poduavanja je isti kao i kod nas, poinje
itanjem pisanjem i aritmetikom, ali posle toga nismo sigurni kako bi trebalo
nastaviti. Za sada se drimo programa koji daje prednost nuklearnoj hemiji i
hidrofizici, koje su znaajne za njihove uslove ivota. I pored svega nismo u
stanju da se sasvim stavimo u njihov poloaj. Naravno, samo onda kada iz
njihovih redova ponu da izlaze uitelji, donee se odluka o definitivnom toku
nastave. Ipak su voda i vazduh suvie razliiti, gledano sa stanovita senzacija.
(Niz balkona, jedan iznad drugog. Deca se igraju. Neka pokazuju otvorenu
znadelju; ostali su gotovo sasvim nezainteresovana.)
- Pretpostavljam da ne treba istai kako oni uopte ne prouavaju istoriju,
geografiju ili sociologiju. Nismo mogli da odluimo koji bi nain bio najbolji
da im prikaemo odnos izmeu Ijudi i njih samih.
- (Tomojasu, frkui.) Govorei to vi precenjujete ljude sa kopna.
(Sva deca, bilo da su znatieljna ili nezainteresovana imaju jedno
zajedniko svojstvo. Nenormalno su hladni. Kada nekog gledaju, taj osea da
je to on sam u obliku ivotinje. Tada shvata izraz profesora Jamamotoa, da se
ini kao da oni nemaju oseanja. Bacajui poglede na kameru, jedan avolasti
momi pokuava da prekrije soiva obema rukama. Obgrlivi zid, devojica
pohlepno promatra jednog crva. Razred maliana opkoljava Iririja i prouava
njegov bicikl. Devojica hvata zalutalu ribicu i ubacuje je u usta. Deak koji se
nalazi u blizini gura joj prst u nos i grubim drmusanjem, natera je da ju
ispljune. Druga devojica pliva na leima doputajui da je deak lie ispod
pazuha. Meovita grupa, moda deurnih, prelazi preko zidova usisivaem na
komprimirani vazduh. Jedan deak priljubljuje obraz uz njuku vodenog psa
koji je podavio rep pod noge.)
- Bojim se da je to bilo vrlo povrno. Oh, Aiba, hoete li molim vas, da
iskljuite energiju?
(Neko nesvesno isputa duboki uzdah. Slika na ekranu zatreperi, skuplja se
u tananu taku i nestaje.)
SHEMATSKI PLAN
35.
Gledali smo kako je slika na televizijskom ekranu zatreperila, pretvorila se
u jednu taku i nestala. Izvesno vreme niko se nije pomerio. Niko nije pokuao
da upali svetla u sobi, niti je iko to zatraio. Moda je trebalo jo neto da se
pojavi. Pri toj pomisli uzdahnuh. Bar bih ostao jo malo due u ivotu.
Ali kako se tiina nastavljala, odjednom me obuze strah. Bilo je udno to je
tako delovalo na mene ono to su mi pokazali, kao i sama injenica da sam se
emocionalno opirao, a u dubini srca smatrao da je sve veoma zanimljivo. I ne
shvatajui ta radim, pokuah da odredim razmeru deaka i devojica - po
svoj prilici broj im je bio priblino jednak - a onda pustih mislima na volju da
dokuuju budue oblike braka. Osetih kao da i sam, zajedno sa njima, vrim
eksperimente nad ljudskim biima. Ali kada se povratih, okruen tamom, ja
sam bio taj na kome su sve vreme vreni eksperimenti. ekao sam smrt.
Trunka saaljenja za jednog osuenika na smrt. Da li bi mogli da kau kako je
dolo do promene u samoj prirodi smrti?
Nokti mi se zarie u dlanove. Imao sam oseaj kao da sam u gipsu;
jednostavno sam se drao svakog trenutka. Uprkos ovom oseanju, da li me je
ovo moje drugo ja navelo da mislim kako elim sopstvenu smrt? Ono to je
unosilo sumnju u sposobnost maine bilo je to to sam sledio njenu osudu, a
kada sam to shvatio i prihvatio, zapao sam u smean i opasan krug, kao da
sam proricao sopstvenu sreu noviem koji je imao dve jednake strane. Ne,
da bih odbacio besmislenu smrt nije mi bio potreban nikakav drugi razlog,
sem toga to nisam hteo da umrem.
Mislio sam da vie nisam u stanju da to podnesem. Ali do akcije ne dolazi
pukim razmiljanjem. Naravno, nije se moglo rei da nisam upao u nepriliku.
Iz velike nevolje u kojoj sam se naao nisam se mogao izvui dok su mi
oseanja napeta, ve pre ako se na neki nain opustim. Vezivala me je
napetost, telesni miii bili su kruti poput stare koe, tako da bi se zaulo
pucketanje kada bih pokrenuo makar samo i glavu.
Konano Aiba podie glavu, pomerivi se na seditu kao da namerava da
postavi pitanje. Iskoristivi priliku, urno se promekoljih na stolici. Ali kao
da su mi glasne ice bile uvijene u parafin; glas mi je zvuao saalno. Moje
samopotovanje sasvim je iilelo.
"Sigurno je tee iveti na kopnu nego u moru. Ali to je zbog same potekoe
to su se iva bia razvila u ljudska bia, zar ne? Ne mogu da odobrim ni deli
od ovoga", rekoh.
"Tako sam i mislila", promrmlja Vada.
"To je predrasuda", ree profesor Jamamoto, ponovo navukavi masku
veselosti. "Uopte ne dolazi u pitanje da su se iva bia razvila kao ishod svoje
borbe sa prirodom. Takoe je izvesno da su etiri ledena doba i tri
meuledena doba uzrokovala evoluciju ljudskog roda od australopitekusa do
modernog oveka. Kako bee? - neko je to veoma lepo objasnio rekavi da je
stvorenje koje nazivamo ovekom, uenik roen ispod maioniarskog plata
gleera. Pa ipak, ljudske vrste su konano pokorile prirodu. ovek ju je
poboljao. Preao je iz divljine u stanje koje je stvorio sopstvenim rukama.
Tako smo stekli mo da evoluciju preobratimo iz neeg sluajnog u neto
sraunato. Shodno tome moemo smatrati da i cilj kome su teita iva bia u
svom puzanju iz mora na kopno vie ne postoji. Svoja stara soiva morali smo
da glaamo, ali dananja plastina soiva su ista od samog poetka. U
dananje vreme se vie ne moe rei da tegobe oblikuju oveka - rebus
adversis severus factus. ovek se oslobodio svog prirodnog stanja. Zar ne bi
onda bilo logino da se on rekonstruie? Kada bi to uradio, krug borbe i
evolucije bi se zatvorio. Uskoro e kucnuti as kada e se vratiti u more kao u
svoj dom, ne kao rob ve kao gospodar."
"Ali rob ostaje rob", rekoh, povrativi snagu, mada sam zbog neeg
duboko odahnuo. "Ova stvorenja su pre svega kolonijalne jedinke; nemaju ni
svoju vladu ni dravnike."
"Ne, nemaju", upade nestrpljivo Tanomogi, "ali u svakom razdoblju novi
Ijudi neprestano su se raali kao potomci robova, zar ne?"
"Ali prihvatanje vodenih bia tek tako, predstavlja poricanje samog
oveka? Ljudska bia na zemlji ive kao naslednici prolosti."
"To moramo da podnosimo. Na trajni prekid sa prolou daje nam mesto
u budunosti."
"Ali ako sam ja izdajnik vodenih bia, zar svi vi niste izdajnici onih koji
ive na kopnu?"
"Ali, profesore, kako bi bilo da na to gledamo na ovaj nain?" On zatrese
glavom, pokazujui time kako je cela stvar bila lako shvatljiva. "S jedne
strane, ulice su pune nezaposlenih, a mogunosti zapoljavanja su sve gore i
gore."
"Naravno, naravno. Uvek za sve imate opravdanje. Pa ipak, nemate
nikakva prava da ovakve zastraujue planove krijete, kao to ste to radili do
sada."
"Oh, da, imamo. To pravo je vodenim biima dala maina za predvianje.
Osim toga, kada za to doe vreme, objaviemo ono to bude potrebno."
"Kada?"
"Kada veina majki bude imala bar po jedno vodeno dete. Kada nestane
predrasude prema vodenim stvorenjima, kada iezne strah koji izvre
stvarnost. Do tada e strah od potopa postati stvaran, tako da e ljudi morati
da biraju izmeu rata, u kome e se otimati za zemlju, i prihvatanja vodenih
bia kao nosilaca budunosti. Naravno", dodade on povukavi buno unazad
stolicu na kojoj je sedeo, "opredelie se za vodena stvorenja."
Kada je zavrio okrete se i pogleda unaokolo, a zatim dade Aibi neki znak.
Meni je taj pokret izgledao strano nemilosrdan i bio sam zaprepaen kao da
sam iznenada nabasao na oak u tami. U tren oka Aiba ustade i gurnu ve
pripremljenu programsku karticu u prorez na maini. Poe da okree raznu
dugmad, posmatrajui kroz okance.
Iznenada osetih bol kao od uboda iglom. Nije bila u pitanju igla, ve
Tanomogijeva desna ruka koju je neno spustio na moje levo rame. Uopte
nisam bio svestan kada je stao iza mene i nagnuo se.
"To je predskazanje budunosti, gospodine", blago promrmlja. "Shematski
plan onoga to e se stvarno dogoditi. Znam da ste nestrpljivi da ga vidite."

36.
I maina ispria sledeu priu.

Na dubini od petnaest hiljada stopa debeo sloj mulja na dnu beivotnog
mora bio je proaran jamama i izgledao je uperast kao da je prekriven
dlakom neke atrofirane ivotinje. Odjednom, mulj poe da se uzdie.
Trenutak potom on se raspri i preobrazi u taman oblak koji kulja nagore,
trnui poput zvezdane takice planktona, koje su vrvile povrh prozranog
crnog zida.
Naborane litice ostadoe ogoljene. Svetlucajui poput smeeg elatina i
bljujui ogromne mehurove vazduha masa zatim pokulja navie, beskrajno se
ravajui poput grana stoletnog bora. Pena se raspri, a magme, koja je sijala
tamnim sjajem, nestade. Nakon toga, jedino je jo ogromni stub pare zaparao
morski sneg, kovitlajui se uvis dok se nije beumno rasuo. Ali stub je iezao
meu velikim molekulima vode u trenutku kada je dotakao udaljenu povrinu
mora.
U tom asu na oko dve nautike milje odatle putniki teretnjak je plovio
prema Jokohami; putnici i posada za trenutak su izgubili orijentaciju i osetili
neoekivano kripanje i ljuljanje brodskog trupa. Slaba, ali iznenadna
promena boje koja se odigrala na povrini mora i jato delfina koje je
pometeno iskakalo iz vode upozorili su drugog oficira na komandnom mostu,
ali on to nije smatrao vrednim da bude uneto u brodski dnevnik. Julsko sunce
sijalo je na nebu poput otopljene ive.
U meuvremenu se nevidljivo pulsiranje mora ve pretvorilo u ogromni
plimski talas koji je kroz vodu hrlio ka kopnu, neverovatnom brzinom od 480
milja na sat.
Plimski talas proe kao lagani povetarac preko bezbrojnih redova
podmorskih farmi, naftonosnih polja i uma lala. Vodena stvorenja,
zaokupljena traenjem ribljih jaja, nisu ga ak ni osetila.
Sledeeg jutra plimski talas zbrisa obalski deo od izuoka do Poluostrva
Boso. Poto je primio telegrafsko obavetenje o unitenju Jokohame, Nanko
Maru se jednostavno zaustavio na otvorenom moru.
Kapetana broda sasvim je zbunio izraz 'uniten', ali dranje putnika bilo je
jo neobinije. ta je znaio ovaj mir? Ali to udno ponaanje nije, u stvari,
tek tako poelo. Grupa koja je zakupila ceo brod ukrcala je jednu glomaznu
mainu. Mada su stigli do svog odredita, nisu ni pokuali da je iskrcaju.
Naredili su da brod krene nazad, nastavivi pri tom da nespretno barataju oko
maine; neprestano su odlazili i dolazili iz brodskog skladita, kao da je on bio
neka vrsta eksperimentalne laboratorije. Ko bi mogli da budu taj Tanomogi i
ostali?
- Znai vi ste?
- Tano.
- Niste nita rekli kada ste saznali da je luka Jokohama potpuno unitena?
- Ne, nisam. Zahvaljujui prethodnom upozorenju, gotovo svi su se spasili.
- Pa, jesam li i ja na tom brodu?
- Ne, profesore. Vi ste mnogo pre toga...

Poplava se nije povukla. Jedan deak i devojica gramzivo su eprkali po
obali u potrazi za blagom. Podigoe neto, mislei da je grivna, ali bila je to
samo proteza. Nije bilo nieg vrednog. Zatim devojica ugleda nekog
udavljenog oveka. Uplai se i poele da se vrati, ali deak je hteo da ga okrene
vrhom tapa. Telo cerei se i isplazivi jezik, promeni pravac i nestade. Bilo je
to, u stvari, vodeno stvorenje koje je dolo da izvia, ali devojicu, koja to nije
znala, obuze histerija i ona se onesvesti.
Ne samo da se voda nije povukla, ve su stalni zemljotresi i udno
govorkanje o utopljenicima izazvali nemir. Ali razlog za mnogo veu
zabrinutost izazvao je neprovereni izvetaj da je vlada nestala. Bile su to,
naravno, samo glasine, pa ipak ne sasvim neosnovane. Jer vlada je ve bila
prebaena u more.
Tamo su vladine zgrade bile smetene na uzvienju sa dobrim vidikom i
okruene umama morskog korova i stenovitim pustinjama prvog
podmorskog kvarta. Na drugoj strani, u podnoju blage uzviice, odvojene
jarugom dubokom ezdeset stopa, nalazile su se narandaste fabrike u obliku
lala, po tri sa svake strane, specijalizovane za proizvodnju magnezijuma i
plastike. Usred ovog udnog pejzaa, zvanina lica uurbano su se pripremala
za radio emitovanje u jednoj lebdeoj strukturi oblika cilindrine cevi
ispunjenoj vazduhom i privrenoj na tri noge.

Konano je emitovanje poelo iz antene koja je bila izdignuta iznad
povrine vode.
- Napokon smo stigli do kraja etvrtog meuledenog doba i uli u novu
geoloku eru; moramo izbei sve prenagljene reakcije.
- Vlada je u tajnosti stvorila vodena bia da bi odrala meunarodne
odnose i s uspehom nastavila da podie podmorska naselja. Danas, postoji ve
osam podmorskih gradova sa vodenim stanovnitvom iji broj premaa tri
stotine hiljada.
- Ova populacija je srena i posluna; obeali su potpunu saradnju u
sadanjoj nesrei. Uskoro ete poeti da dobijate pomo u hrani. Gotovo sve se
alje sa morskog dna.
- Dalje, razmatra se raspodela specijalnih sledovanja za majke vodene dece.
Molim vas pratite naa naredna javljanja.
- Na kraju, Japan istie svoja prava na posedovanje teritorijalnih voda ije
je prostranstvo ranije utvreno.
(Naroito je bio popularan deo o specijalnim sledovanjima, jer je pretena
veina majki imala pravo na te povlastice.)
Iza vladinih zgrada stajala su u nizu tri malo manja zdanja istog oblika.
Bile su to stambene zgrade, mudro sagraene; na krovovima su stajali
akvakopteri. U bati, okruenoj bodljikavom icom, u koju je vodenim biima
bio zabranjen ulaz, nalazile su se jaruge, potopljene stene i ume raznobojnog
morskog korova. Vedrim danima stanovnici koji su udisali vazduh, ak i oni
koje nije zanimalo sakupljanje insekata, stavili bi boce sa kiseonikom i
posmatrali uzdiue sunce kako se iri i skuplja kroz vodu poput krajika
zaleenog stakla. Ili bi cela porodica izila na izlet, sa harpunskim pukama u
rukama. Ali najam za sobe bio je preterano visok, tako da je bilo teko uspeti
bez subvencije vlade. Tu se nije moglo iveti samo zato to to neko eli.
Na kopnu se ivot i dalje nekako odvijao. Postojali su generatori, fabrike i
ulice sa nizom radnji. Prosean ovek je uprskos svemu nastavio da ivi na
kopnu, mada ga je gonila plima i obala koja se sve vie pribliavala. ivot je
bivao sve tei, a kada bi stvarno postao nepodnoljiv, ljudi bi bili primorani da
se zapoljavaju kao nadzornici na nekoj od podmorskih farmi. Dolo je do
udne aktivnosti meu majkama sa kopna koje su elele da odravaju prisne
veze sa svojom decom. Ali vodena bia uopte nisu bila u stanju da razumeju
njihove elje, tako da nisu ak ni odgovarala. Vlada se pravila luda. Umesto
toga, osnovane su poznate kompanije koje su organizovale grupna putovanja
na morsko dno; zainteresovanih je bilo na pretek.
Dogodio se jedan incident. Neko dete sa kopna sa bocama za kiseonik,
pucalo je i ubilo jedno vodeno dete preko ogradnog zida za vodena bia. Vlada
nije znala koji zakon da primeni na ovaj sluaj, to je razbesnela vodena
stvorenja nagnalo na trajk, mada samo delimian. U svojoj pometenosti vlada
je odluila da prizna jednakost prava pred zakonom i vodenim biima. Nije
bilo nikakvih problema, ali od tada pa nadalje, odnosi meu njima u mnogome
su se izmenili. Nekoliko godina kasnije trojica predstavnika vodenih bia - za
sudstvo, trgovinu i inenjerske poslove - ula su u sastav vlade.
Tokom vremena poveala se brzina rasta morskog nivoa. Ljudi su
nastavljali da se neprekidno sele prema viim oblastima i u tom procesu
izgubili su naviku da ive na jednom mestu. Nije vie bilo eleznice ili
generatorskih stanica. Ljudi su besciljno bitisali zahvaljujui milostinji koju
su im davala vodena bia. Na pojedinim obalama postavljeni su vodeni
teleskopi, tako da se razgranao posao posmatranja ivota u moru; bio je to
veliki uspeh. Stariji, kojima je bilo dosadno, troili su svoje oskudno bogatstvo
posmatrajui decu i unuke.
Ali nekoliko godina kasnije ak je i teleskope prekrivala ra na dnu mora.
- Pa, ta se dogodilo sa ostalima, sa onima kojima nije bilo dozvoljeno da
iziu?
- Nastavili su da ive u zgradama ispunjenim vazduhom.
- U sigurnosti?
- Da, u sigurnosti. Ali straari koji ih obilaze sa harpunskim pukama ne
nose vie boce za kiseonik. Njih su zamenili vodeni straari. Vodena bia su
odluila da sauvaju kopnena bia kao izrazite primerke svoje ljudske
prolosti.
- Je li to dovoljno, Tomojasu?
- Hm. Pa, ja i onako negde u to doba umirem.
Konano su vodena bia dobila svoju vladu. Priznale su je sve zemlje sveta.
Razne drave sledile su njihov primer i usvojile njihove metode.
Ali muilo ih je samo jedno. Jedan na deset ili dvadeset hiljada oboljevao je
od jedne udne bolesti. To je oito bila posledica ravog naslea. Moda
nasledstva lezda sa spoljanjim luenjem koje je, u prvoj generaciji, zadrao
Iriri. Zvala se kopnena bolest i im bi je otkrili, bio bi preporuen hirurki
zahvat.

37.
"Rekoh vam", uzviknuh pakosno i pobedonosno.
"ta to?"
"Sada je doao red da zemlja njima stvara probleme."
Niko mi nije odgovorio. Iako se nisam osvrnuo onaokolo osetio sam
pobone izraze lica oko sebe, kao da su se skupili oko odra. ak je i Vada, koja
je bila pripravna na ovo, napuila usne sa izrazom kao da je prevazila i
ljubav i mrnju. U ovom odsudnom asu tvrdoglavost niemu ne bi sluila.
"To je sve tako daleko da u se onesvestiti", promrmlja neko iza mene. Bez
sumnje profesor Jamamoto.
Kako je samo daleka bila ova budunost, a istovremeno i tako nejasna
poput drevne prolosti. Iznenada zadrhtah, tako da mi se vazduh koji sam
izdisao vrati unutra, proizvevi buku u mom grlu koja je nalikovala zvuku
slomljene flaute.
Oito je to bilo sve to je trebalo da znam. Ali ta mi je valjalo initi? Zar je
trebalo da se pretvaram kako odobravam takvu budunost kako bih uluio
priliku da celu stvar obznanim javnosti? Ako je pravda posedovala i trunku
morala, trebalo bi tako da postupim. Ako pak ne, da li je trebalo da shvatim
kako sam ja sam neprijatelj svoje budunosti i pomirim se sa smru. Moda bi
i valjalo tako postupiti, ako ast jo poseduje neke moralne vrednosti. Ukoliko
ne verujem u budunost, trebalo bi da prihvatim prvu mogunost. Ako
verujem, onda bi trebalo da se povinujem drugoj.
Ne bi bilo sasvim ispravno rei da sam bio zbunjen. Tanije bi bilo kada bih
rekao da sam jednostavno ubeivao sebe da bi trebalo da budem. Bez sumnje
e me ukloniti kao ubre, koje je ostalo do samog kraja. Najgore je bilo to to
sam ja sam izgubio veru. Izgledalo mi je da sam bezvredan, ba pravo ubre.
Moda je maina stvarno sve tano predvidela.
Imao sam utisak da razgovaram sam sa sobom ali misao mi se pretoila u
rei. "Da li moemo mainu da smatramo nepogreivom?"
"To je va uobiajeni nain razmiljanja, zar ne?" U Tanomogijevom glasu
zatitrae iznenaenje i naklonost.
"Postoji mogunost pogreke, zar ne? to je budunost udaljenija, greka
je sve vea. Ako je u pitanju samo greka, jo je sve u redu, ali ko je u stanju
da dokae da sve ovo nije samo zaludno razmiljanje maine? Veoma lako je
mogla sve da izmisli menjajui ono to nije razumela ili uproavajui, a zatim
istupivi sa veoma ubedljivim rezultatima. Uostalom, ako se stvori neto to
ima tri oka, maina je u stanju da jedno odstrani."
"Onako je kako je predvieno. U izvesnom smislu, gospodine, kada ste
poeli da sumnjate ak i u mo predvianja same maine..." Drugi deo
reenice omeo je napad kalja.
"Nisam rekao da sumnjam. Zar sumnja u neto i prihvatanje neeg nisu
dve potpuno razliite stvari? Lino smatram da jedna sasvim drugaija
budunost..."
"Drugaija budunost?"
"Svi se vi ponaate kao dobrotvori vodenih bia, ali da li e vam morska
populacija budunosti iskazati zahvalnost koju oekujete? Oni e vas sigurno
mrzeti."
"Svinja se ne ljuti kada je nazovete svinjom. Naravno da smo dobrotvori."
Odjednom mi telo postade teko kao olovo i ja se ukoih; rei su mi
zapinjale. Oseao sam se kao da gledam u beskonanost svemira, buljim u
zvezde i s naporom zadravam suze u oima. Bilo je to neto nalik na
ravnoteu izmeu ogranienosti misli i oseanja fizike bespomonosti, to
nimalo nije liilo ni na oajanje ni na oseanje.
"Ali", rekoh, traei rei i govorei sasvim nasumice, "ta je sa mojim
detetom?"
"Potpuno je bezbedno", odgovori Vada kao iz daljine.
"To je na poklon vama, gospodine. To je najmanje to smo mogli da
uinimo."

38.
Maina nastavi.

Na podmorskim naftonosnim poljima iveo je jedan mladi, egrt. On nee
zaboraviti neobian oseaj koji je iskusio kada se jednom prilikom obreo na
povrini bez vodenog skafandra, dok je pomagao oko opravke radio tornja
koji je pripadao koncesiji i koji je visio iz plastinog amca na povrini vode.
(To je bilo radno odelo sa ureajem koji je stalno slao sveu vodu u krge;
nosila su ga vodena bia dok su radila izvan vode.) Zdravstvene vlasti su
najstroe zabranjivale naputanje vode. Hvatanje prekritelja povlailo je
kaznu. Tako je mladi bio primoran da tajnu sauva i nikome ne ispria o
svom iskustvu.
Ali poto nije mogao da odagna iz glave neprijatno oseanje da mu je vetar
otro kou, neto ga je stalno iznova mamilo iz grada i on bi plivao daleko od
njega. Odredite mu je bila jedna ravnica za koju su govorili da je ranije
pripadala kopnu. Tamo je podizanje i sputanje plime stvorilo oblasti brzih
voda i vrtloga, a trake blata su na morskom dnu kovitlanjem obrazovale pruge
i pokretne stene koje su se pretvarale u zidove magle. Mladi je sve ovo video i
zamiljao je oblake iznad povrine zemlje. Naravno, ak je i sada bilo oblaka
na nebu; u naunoj uionici pokazali su mu stvarne filmove. Ali oblaci su sada
bili jednolini. Nekada, dok je kopno jo prekrivalo veliki deo globusa,
govorilo se da je sloena konfiguracija zemlje izazivala veliku raznolikost
oblaka. Celo nebo bilo je prekriveno oblacima iz snova. Kako li su se oseali
ljudi, pitao se, koji su iveli na kopnu u tim drevnim vremenima, kada su ih
posmatrali?
Naravno, sami ljudi nisu bili naroito neobini za mladia. Mogli su se
videti u aeriumu muzeja u svako doba, kako tavore pod stegom sile tee, meu
kunim nametajem za koji se govorilo da je verodostojan; sudei prema
izgledu, oni su bili dosadna bia, koja su se nezgrapno kretala unaokolo puzei
po podovima. Imali su neprikladan grudni ko, veoma naduvan, da bi u njega
mogle da stanu vazdune komore koje su nazivali plua. Bila su to
hendikepirana bia, primorana da se koriste udnim sredstvima nazvanim
stolice samo da bi zadrala uobiajeno dranje. Nije bio u stanju ni u snovima
da zamisli na ta bi liio takav ivot. U uionici za umetnost vodena bia su
uila da je stara kopnena umetnost bila gruba i neprijatna u poreenju sa
njihovom.
Na primer, muzika je prema definiciji predstavljala umetnost vibracija. To
jest, to je bilo neto to bi obavijalo celo telo u vodi vibracijama razliite
duine. Ali kada je re o kopnenim biima, muzika se sastojala samo od
vibracija vazduha. A te vazdune vibracije mogle su se registrovati jedino
malim, specijalizovanim organima zvanim bubnjii. Naravno da je onda
muzika bila jednolina i neraznovrsna.
Pri posmatranju kopnenih bia u muzeju obuzme vas ba to oseanje. Ali
takvim jednostavnim sagledavanjem stvari, nemogue je zamisliti kakva je
muzika u stvari bila. Nije li se tamo nalazio neki naroiti svet sasvim drugaiji
od onoga to bi neko ko ivi pod vodom mogao da zakljui? Prozraan,
promenjiv vazduh... oblaci koji igraju na nebesima, poprimajui sve mogue
oblike... svet basnoslovnih snova, sve u svemu, jedan nestvarni svet.
U istorijskim knjigama bilo je zapisano kako su se preci vodenih bia, mada
desetkovani, hrabro borili do kraja na toj unitenoj, bedom ispunjenoj zemlji.
Kada se pogleda unazad, vidi se da su posedovali pravi graniarski duh.
Uprkos svom konzervatizmu imali su dovoljno hrabrosti da zariju skalpel u
sopstveno telo i pretvore se u vodena bia. Bez obzira na njihove pobude, mora
im se ukazati poast i zahvalnost zbog hrabrosti, koja je omoguila postojanje
dananjih vodenih bia.
Ali mogu li se osetiti ta hrabrost, ta odvanost, u kopnenim biima iz
muzeja? Naunici su njihovu inferiornost nazivali degeneracijom proisteklom
iz injenice da nisu uzimali pozitivno uee u drutvu kao pojedinci. To bi
moglo da bude tano, ali zar se ne bi moglo rei da je u njima samima bilo
neeg nerazumljivog? Nemogue je bilo tvrditi da su posedovali samo
graniarski duh. Mladieve ideje nisu bile koherentne, ali poto je iskusio
lahor na povrini, bio je zadivljen i opsednut svetom prolosti koji se odvijao s
one strane zida od vazduha. Prouavanja oblika ivota iz vremena kada se
ivelo na kopnu dostigla su prilino visok nivo. ak su i udbenici osnovnih
kola posveivali veliki broj stranica razdoblju kopnenog ivota. Ali unutarnji
ivot ljudi mogao je da se shvati jedino posredno, s obzirom na protivurenost
izmeu oseanja vodenih i kopnenih bia. Postojao je poseban strah od loih
uticaja do kojih je mogla da dovede nostalgija za kopnom, premda je ona
mogla da predstavlja i samo neku vrstu uroenog nervnog rastrojstva. Moda
zato to je istorija ivota u vodi jo bila srazmerno kratka i zato to su u
drutvu vodenih bia jo postojali izvesni eksperimentalni i pogreni elementi,
oni su jo mogli da se raire i na taj nain utiu na svaije miljenje. Kao
rezultat toga, njihova istraivanja nisu ba naila na podrku. Pa ipak,
iskuenje da se prekri tabu o naputanju vode dosta je delovao na mlade.
Pre nego je to shvatio, za mladia je postalo uobiajeno da posle zavrenog
posla odlazi na svakodnevne tajne izlete. Vozio bi se unaokolo na motociklu za
vodu, u potrazi za tragovima ivota Ijudi sa kopna, sve dok ne bi dolo vreme
za spavanje; prolazio je kroz mehurove vazduha, koje su fabrike neprekidno
izbacivale poput vulkanskih grotla, iznad oblasti aeroskopskih postrojenja
koja su visila sa mnotva plovaka, preko podmorskih panjaka koji su se
pruali na dnu obasjanom zelenom svetlou. Iznad njega talasi su prigueno
svetlucali kao da ih posmatra kroz namrekano staklo.
Ali, sputan vremenom, nije mogao da dospe do dovoljno visoke visoravni sa
koje bi bio u stanju da dosegne povrinu vode. U oblasti gde se nalazio kopna
vie nije bilo.
Jednog dana mladi zaustavi svog uitelja muzike i usudi se da mu postavi
neka pitanja. Nije li kopnena muzika bila neto vie od puke umetnosti zvuka
koji je mogao da se uje samo uima, ve neto to se moglo iskusiti kroz kou
poput vetra? Uitelj je to nedvosmisleno porekao, odmahnuvi glavom.
- Vidi, vetar predstavlja jednostavno kretanje vazduha, a ne njegovu
vibraciju.
- Ali zar ne kaemo 'pesma se prenosi kroz vazduh'?
- Voda prenosi muziku, ali voda nije muzika. Ako vazduhu pridaje
znaenje koje prevazilazi njegovu glavnu svrhu kao sirovine za industrijske
potrebe, to onda znai da si zapao pod nesrean uticaj misticizma.
Ali mladi je iskusio da je vetar neto vie od pukog industrijskog
materijala. Mada je lino njegov uitelj to porekao postojala je mogunost
greke. Reio je da jo jednom, sebe radi, utvrdi da li je vetar muzika ili ne.
Posle izvesnog vremena dobili su trodnevni odmor. Koristei priliku,
otisnuo se zajedno sa prijateljem na izletnikom plovilu koje je obilazilo
ruevine. Bilo je to ekspresno plovilo koje ih je za svega pola dana dovezlo do
velikih kopnenih ruevina koje su se ranije nazivale Tokijo. Tamo je bio
smeten dobro opremljen kamp sa radnjama u kojima su se prodavali divni
suveniri, pa ak i zooloki vrt sa kopnenim ivotinjama, poznat irom sveta.
Mesto je postalo najomiljeniji cilj izletnika. Istraivanje lavirinta pukotina i
prolaza groznih ruevina zbijenih poput svenjeva kutijica, dok se unaokolo
vrzmalo mnotvo sitnih riba, predstavljalo je veoma uzbudljivu zabavu. Kada
se sa visine pogleda na grad, vidi se neto udno to su nazivali ulice koje se
ire na sve strane, nalik na mreu. Moete ih nazivati beskrovnim tunelima za
etnju. Kako su kopnena bia mogla da se kreu samo po povrini i nisu bila u
stanju da se otisnu od tla, ovako neto im je bez sumnje bilo potrebno. Ali
kakvo je to bilo bezumno traenje prostora. U poetku je izgledalo smeno, ali
kada se o tome bolje razmisli, stvar je postajala tuna. Tragovi borbe njihovih
predaka protiv zida koji je predstavljao zemlju. Njihovi napori i sheme da
postanu malo laki, da se bar malo oslobode gravitacije. Tamo bi ak i mala
plastina kutija ispunjena vazduhom pala pravo na tle. Otimanje za zemlju i
njena podela. Pokretali su tela odbijajui se o zemlju pomou dve tanke noge.
Prazan prostor... suvoa... vetar... gde je ak i sama voda, koja je dolazila u
obliku razbacanih kapi nazvanih kia, padala odozgo nadole.
Ali mladi nije imao vremena da se divi ovim udesima. Preputajui
uivanje i radoznalost svom prostodunom prijatelju, on je otplivao, tiho i
sasvim sam, dublje u pozadinu, kao to je i nameravao. Ako celog dana bude
plivao u pravcu severozapada, stii e do ostataka kopna o kojima je uio u
geografiji. Sunce je postepeno tonulo prema obzorju. Bilo je to doba dana
kada su talasi najlepe svetlucali, ali to je dalje odmicao, okolni morski pejza
postajao je sve tamniji i jednoliniji. inilo se da senke smrti vrebaju u pojasu
kopna koje je more nedavno potopilo.
Osvrui se unaokolo mogao je da vidi, iznad ruevina Tokija, svetlost
teleskopske rasvete kako pliva po vodi poput neke blistave ribe. Odjednom se
uplai i zapita da li bi moda trebalo da se vrati, ali i protiv njegove volje noge
ga odvukoe dalje.
Mladi je plivao i plivao. Nailazio je na duboke jaruge, skrivene stene i sve
neravniji reljef. Mrtvi oblici kopnenog rastinja liili su na bodlje. A zatim bi
ugledao prozirne bele mrlje grupisane na vrhu uzvienja. Moda su to bile
kosti kopnenih ivotinja koje su umrle u gomili, saterane tu nadolazeim
morem.
Mladi je nastavio da pliva cele noi. Tri puta se odmarao, okrepljujui se
ribama koje je ulovio i nekim slatkastim eleom koji je poneo sa sobom. Ali
kako nikada nije plivao due od petnaest minuta bez motocikla, toliko se
zamorio da je jedva oseao ruke i noge. Ali ipak nije odustao. Upravo kada se
raala zora stigao je do traene zemlje. Uspravio se i probio kroz povrinu
mora. Da, bilo je to kopno, ali samo siuno ostrvo jedva pola milje u obimu,
koje je s mukom izdizalo glavu iznad povrine vode.
Poslednjom snagom mladi uspuza na kopno. Zamiljao je da e morati da
se uspravi na noge kako bi bio u stanju da uje muziku vetra, ali kada je
ispuzao nije mogao ni da se pomakne i ostao je da lei na tlu, teak sam sebi,
kao da mu je telo iznenada poprimilo teinu celog sveta. Mogao je da podigne
samo jedan jedini prst. Pored toga, disanje mu je priinjavalo bol, kao da je
primio teak udarac u toku rvakog mea. Ali pretpostavljajui da u vazduhu
ima kiseonika, uspeo je da ga udahne u maloj koliini.
Duvao je vetar za kojim je udeo. Zapljuskivao mu je naroito oi i iz njih
pocuri neto kao reakcija na ovo dejstvo. Bio je sretan. Pade mu na um da su
to moda bile suze, jasni znaci kopnene bolesti. Vie nije oseao da se pokree.
Uskoro je prestao da die.
Posle nekoliko dana more je progutalo i malo ostrvo, a mrtvog mladia su
odnele morske struje.

Razmiljao sam da li mogu da podignem prste. Ne, moda ne mogu. Kao i
prsti vodenog mladia koji je ispuzao na kopno i moji su bili teki poput olova.

Negde u daljini uo se slabi zvuk tramvajskog zvonca. Projurio je kamion
od koga se zatresla zemlja. Neko lagano proisti grlo. Zadrhta ram prozora i
jednom ili daput zatrese se okno - moda je poeo da duva vetar.
Konano su se, s one strane vrata, pribliili kripavi zvuci ubiinih onova.
Ali jo nisam mogao da poverujem u to. Moe li se ovek naterati da preuzme
na sebe odgovornost samo zato to postoji? Moda je tako. U svai roditelja i
dece, deca su uvek ta koja presuuju. Moda je prirodno da tvorcu sude oni
koje je stvorio, bez obzira na to kako je prvobitno bilo zamiljeno.
Ispred vrata, koraci se zaustavie.
POSTSKRIPTUM
Rasprava oko toga da li je budunost pozitivna ili negativna traje ve
mnogo godina. U mnogobrojnim knjievnim delima data je pozitivna ili
negativna slika sveta iz perspektive budunosti.
Meutim, ja se nisam drao ni jednog ni drugog puta. U stvari, veoma je
problematino da li neko ima prava da sudi o vrednostima budunosti.
Verujem da ako oveku nije dato pravo da porie datu budunost, onda nema
prava ni da je afirmie.
Smatram da se prava budunost manifestuje kao 'stvar' s one strane
provalije koja je odvaja od sadanjosti s one strane vrednosnih sudova
sadanjosti. Na primer, kada bi ovek iz petnaestog veka mogao da se vrati iz
mrtvih da li bi on sadanjost smatrao za pakao ili za raj? ta god da pomisli,
jedna stvar je jasna, a to je injenica da on vie ne bi bio merodavan sudija.
Sadanjost je ta koja presuuje i odluuje, a ne on.
Zbog toga verujem da budunost moram shvatiti ne kao neto o emu treba
doneti sud, ve pre kao neto o emu presuuje sluajnost. Na taj nain
budunost nije ni utopija ni pakao i ne moe da postane predmet znatielje.
Ukratko, to nije nita drugo do drutvo budunosti. ak i da je to drutvo
dostiglo vii stepen razvitka nego dananje, ono je samo povod za patnju u
oima onih koji su zaaureni u mikroskopske okvire kontinuirane,
predvidljive sadanjosti.
Budunost oglaava krivom ovu neprekidnost dnevnog ivota. Smatram da
je ovaj problem u naem kritinom vremenu. Stoga sam odluio da pokuam
da stvorim sliku budunosti koja uznemirava sadanjost, budunosti koja
sudi. Na uobiajeni oseaj za kontinuitet mora nestati onog trenutka kada se
suoi sa budunou. Da bi se razumela budunost, nije dovoljno samo iveti u
sadanjosti. Moramo biti potpuno svesni injenice da u samom uobiajenom
poretku stvari koji nazivamo svakodnevnim ivotom postoji stvarno zlo.
Moda uopte nema okrutne budunosti. Budunost je, tanije reeno,
okrutna ve samim tim to je budunost. Odgovornost za ovu budunost ne
treba pripisivati budunosti, ve sadanjosti nesposobnoj da prihvati provaliju
koja ih razdvaja. Ovaj roman izlazio je u nastavcima u Sekai magazinu tokom
devet meseci; za to vreme i sam sam oseao okrutnost ove provalije. I shvatio
sam da nisam bio u stanju da je sasvim izbegnem.
Naravno, itaocu je doputeno da u romanu pronae ili nadu ili oaj. Ali
bilo ta da izabere, sumnjam da e uspeti da izbegne konfrontaciju sa
okrutnou budunosti. Ako izbegne iskuenje, postojan u ubeenju da u
budunosti ima nade, ta nada ne prelazi s one strane carstva elja. Bilo da je
re o nadi ili oajanju, bojim se da nas prevazilaze subjektivne presude koje ne
izlaze iz okvira nae svesti o neprekidnosti.
Ovaj roman se zavrava smru tog oseanja neprekidnosti. Ali on ne nudi
ni razjanjenje ni bilo kakvo reenje. Tebe, itaoe, mue mnoge sumnje. Ni sa
mnom nije bolji sluaj. Kakav je, na primer, taan stav asistenta Tanomogija?
Da li on samo predstavlja kapitalistu? Ili je njegovo delanje revolucionarno, i
upravljano nareenjima vodenog drutva koje je stvorila maina za
predvianje? Ili je on reformista ija je namera da manipulie kapitalistima
koji na taj nain ine dobro u elji da ine loe? Moja nesigurnost je rasla za
vreme pisanja; jo je nerazjanjena.
Ipak, ispuniu jedan od ciljeva romana, ako uspem itaoca da nateram da
se suoi sa okrutnou budunosti, da izazovem u njemu duevni bol i napetost
i da ga nateram da zapodene unutranji dijalog.
I tako, kada budete ostavili ovu knjigu, pred vama e leati vaa stvarnost.
Da parafraziram profesora Katsumija: stvar koja izaziva najvie straha na
ovom svetu jeste otkrivanje nenormalnog u onome to nam je najblie.