1.

OSI MODEL---Otvoreni sistem i njegova univerzalnost zasniva se na layer sloj arhitekturi tj

arhitekturi nivoa! Sistem povezivanja se ostvaruje preko sedam nivoa koji definisu komunikacioni
protokol: fizicki (), nivo kanala, mrezni, transportni, nivo uspostavljanja komunikacije, adaptivni,
aplikativni. Ovi nivoi su medjusono povezani, a slanje pomocu ovih sistema se vrsi od aplikativnog
nivoa u tom sistemu prema njegovom fizickom, a zatim od fizickog nivoa sistema koji prima podatke
pa do njegovog aplikativnog nivoa. !ri slanju svaki nivo komunicira samo sa svojim susednim. "a
fizickom nivo se ostvaruje direktna komunikacija izmedju dav sistema npr mernog i racunarskog.
#omunikacija na visim nivoima nije direktna, i da i se ona ostvarila na informacije koje razmenjuju
izmedju see dodaju se headeri i traileri.
2. SEDAM NIVOA OSI POVE Z IVANJA--- ($) fizicki nivo gde se definise procedura funkcije koje
trea ostvariti da i se transformisao tok podataka kroz medijum za prenos. (%) nivo kanala oavlja
funkcije koji oezedjuju da se razmena podataka oavi izmedju pojedinih cvorova u sistemu. dodaje
se adresa ko prima i ko salje(&) mrezni nivo nam oezedjuje pravilno isporucivanje podataka ako je u
pitanju komunikacija izmedju razlicitih mreza(') transportni nivo nam oezedjuje vezu od jednog do
drugog kraja, kompatiilnost rzine prenosa i proveru tacnosti prenosa(() nivo sesije vrsi koordinaciju
izmedju aplikativnih procesa, vodi racuna o tome da se veza uspostavi, sinhronizuje i odrzava())
prezentacioni nivo vrsi pretvaranje podataka u pogodan olik za prezentaciju (*) aplikativni nivo koji
je orijentisan ka korisniku. Oezedjuje korisniku pristup otvoranom sistemu razmene podataka.
3. SERIJSKE KOMUNIKACIJE ---!ostoje standardni serijski interfejsi koji sluze za direktno
povezivanje na rastojanjima do $%++m. ,li ako se radi o vecim razdaljinam onda moramo imati na
strani na kojoj saljemo modulator signala a na strani koja prima signale mora postojati demodulator.
-O./-... Serijski prenos podataka moze iti asinhron(prijemnik se sinhronise na odnosu na predajni
uz pomoc start ita na pocetku svakog ajta odnosno karaktera. "ovi karakter mo0e iti prenet u ilo
kom trenutku, a razmak izme1u karaktera je proizvoljan) i sinhron (podaci se prenose u lokovima pri
2emu karakteri nemoraju iti propraceni start i stop itima. #od sinhronog prenosa predajnik
kontinualno prenosi signal, a kad se zavr3i predaja lokova on salje sinhronizacioni krakter). !o smeru
komunikacije mogu iti simple4(jedan smer), half duple4(oa smera ne u isto vreme), duple4(oa
smera istovremeno). "ajcesce se koristi rs%&%.
4. SERIJSKI INTERFEJS (RS-232) ---!odaci se prenose preko para provodnika pri 2emu je
naponski nivo od 5 $%6 odgovara logi2koj jedinici, a naponski nivo od 7$%6 odgovara logi2koj nuli. 8
cilju otklanjanja gre3ke u vidu 3uma i smetnje koristi se 3irok naponski opseg signala (za nulu od (9
$(6, a za jedrinicu od 9( do 9$(6). !rijemnik prihvata naponske nivoe od &6 do %(6 i od 9&6 do 9%(6.
-o0e se primeniti kod prenosa u zavisnosti od rzine prenosa na nekoliko desetina metara
(maksimalna du0ina prenosa do $(m, a maksimalna rzina prenosa do %+kps) to je i osnovni
nedostatak ovog interfejsa, malo rastojanje i male rzine prenosa.Serijska veza perifernog ure1aja i
ra2unara se koristi kad se ne zahteva velika rzina prenosa. .o $%++m ure1aji se mogu povezati
direktno, a na ve:im daljinama koriste se modemi. Serijski prenos podataka mo0e iti asinhron
(prijemnik se sinhroni3e u odnosu na predajnik kori3:enjem start ita na po2etku svakog ajta odnosno
karaktera. "ovi karakter mo0e iti prenet u ilo kom trenutku, a razmak izme1u karaktera je
proizvoljan) ili sinhron (gde se podaci prenose u lokovima pri 2emu karakteri ne moraju iti
propra:eni start i stop itima. #od sinhronog prenosa predajnik kontinualno prenosi signal,a kad se
zavr3i predaja lokova on 3alje sinhronizacioni karakter). ;nterfejs <S9%&% prvoitno io predvi1en da
pove0e hardverski razli2ite ure1aje. =og velike imunosti na smetnje pokazao se koristan, pa je
standardizovan od strane /;, asocijacije. ;nterfejs se po smeru komunikacije deli na: simple4, half
duple4 i duple4. Sinhronizacija se vr3i na padaju:oj ivici, a 2ita na rastu:oj. .a i se komunikacija
uspostavila mora u potpunosti iti definisano 3ta se de3ava na fizi2kom nivou.1. brz!" #r$!%&"
(izme1u sendera i receivera moraju iti uskla1eni >and <ate parametri)?
2. !"'! &!(r%!z")*$? 3. +" , - b,%.- .%* &$ /",*$ #%&0%* #r%1$r" #"r!%&0 (kontrola gre3ke na
fizi2kom nivou). Ovaj interfejs je predvi1en za povezivanje % ure1aja: .@/9.ata @erminal /Auipment9
ra2unar i .B/9 .ata Bommunication /Auipment9 modem. #od ovakvog povezivanja !B aktivira
zahtev za slanje <@S pa aktiviranjem linije B@S daje potvrdu da je prijemnik spreman. !a kad aktivira
.@< racunar aktivira i linije .S< i .B. koje potvrdjuju da je modem spreman."a ovaj nacin !B
doija informacije da je drugi uredjaj uvek spreman da primi podatke. ;sti pristup se sprovodi i na
strani .B/ uredjaja.
2. EIA 422#oristi se za serijski prenos podataka na veca rastojanja i za vece rzine. 8mesto jedne
linije za predaju i jedne linije za prijem koriste se po % linije za svaku operacije. #Od interfejsa <S9'%%
nisu C9ocifreni pinovi linije za upravljanje prenosom, to je ura1eno u dodatnom /;, <S9'DD standardu
koji je omogu:io da se uz pomo: odgovaraju:ih adaptera mogu me1usono povezivati ure1aji sa <S9
'%% i <S9%&% standardnim interfejsom. !renos logicke jedinice vrsi se tako sto je donji signal na visem
potencijalu od gornjeg (za nulu ornuto). "aponska razlika izmedju dve linije mora iti veca od +.'6 i
manja od $%6. Elavne karakteristike za '%%, su da na jedan predajnik mozemo imati $+ prijemnika,
maksimalna duzina linije $%++m, ma4 rz prenosa je $+-Fs. Salju se dva signala u isto vreme koji su
inverzni (oa su u rasponu napona izmedju 9) i )6).
3. EIA 442Ovaj serijski interfejs je vrlo slican po elektricnim karakteristikama '%%, znaci ma4 duzina
kala $%++, protok $+ -Fs, ali glavna razlika je da na njegovu magistralu moze iti povezano do &%
predajnika i &% prijemnika. Omoguceno je povezivanje vise prijemnika i predajnika u komunikacionu
mrezu preko zajednicke linije po sistemu multi 9 drop. 8glavnom se koristi master slave koncept rada
magistrale. @o znaci da jedan primopredajnik preuzima ulogu mastera dok su svi ostali slave. #ontroler
moze da prenosi podatke u svakom trenutku a svi ostali mogu to ciniti samo kad od kontrolera doiju
odgovarajucu komandu. Svaki primopredajnik mora imati jedinstvenu adresu.
5. PARALELNA KOMUNIKACIJA;nterfejs je zasnovan na centroniks(proizvodjac stampaca)
standardu. !renos podataka preko ovog sistema je io moguc samo u jedno smeru i to od racunara
prema stampacu. ,li godinam se to razvilo u dvosmernu komunikaciju, tako da se moze koristiti i za
povezivanje dva racunara. !renos podataka se kod paralelnog interfejsa odvija preko C linija cime je
oezedjen jednovremeni prenos podataka velicine jednog ajta, 2ine ga: stro linija ( koristi se za upis
podataka u stampac), linija za povrdu (generise stampac kad prihvati podatak), tri upravljacke linije ka
stampacu (prelaz na novi red, resetuje i rise afer, stampanje) i cetiri statusne linije ka racunaru (kad
nema papira, nije spreman, spreman, greska u radu). Standardno se koristi &) pinski kon. "a !B se
koristi %( pinski. !renos moguc na rastojanju od 'm pri rzini od $++ kps do %++ kps.

4. PARALELNI CENTRONIKS INTERFEJS IEEE 1244!renos podataka preko ovog interfejsa
mogu: je samo u jednom smeru9od ra2unara ka 3tampa2u. !renos podataka se kod paralelnog interfejsa
oavlja preko C linija 2ime je oeze1en jednovremeni prenos podataka veli2ine $ ajta. !aralelni
interfejs !B9a ima & osmoitna registra: registar podataka, statusni (reg stanja) i upravlja2ki registar.
,socijacija ;/// je donela standard ;///9!$%C' kojim se defini3e ( mogu:ih na2ina ovog interfejsa.
@o su: 1.K%6#"0b,! r"+ (SPP) - originalan na2in rada: koji funkcioni3e u skladu sa centroniks
specifikacijom za interfejs 3tampa2a, to zna2i da je komunikacija u jednom smeru od ra2unara do
3tampa2a? 2. Nb, r"+ - standardizuje se prenos podataka od perifernog ure1aja( 3tampa2a ) prema
ra2unaru kori3:enjem statusnih ulaznih linija. >ajt podatka se prenosi u % koraka preko 2etiri statusnih
linija 9%4' ita?3. 7"*0 r"+ - .vosmerni prenos podataka preko linija podataka. ;informacije se 3alju
kao C9itne preko linija podataka. !otreno je modifikovanje kola paralelnog interfejsa da se oezedi
promena smera podataka. Smerom se upravlja preko (9og ita u upravlja2kom registru? 4.
P.I.#r%/r$!( 6%8-9!%&0 (ECP) - /4tended Bapailities !ort. /B! rad daje mogu:nost asinhronog
idirekcionalnog C 5 itnog komuniciranja ra2unara i perifernog ure1aja preko linije padataka. /B! rad
podr0ava idirekcioni prenos stim 3to nema promene na2ina rada pri promeni smera podataka. !ostoji
mogu:nost da pored podataka, periferni ure1aji i ra2unar razmenjuju i komande. -ogu:e je slati "
kopija ajta podataka sa istim sadr0ajem (null length encoding)? 2. U&"1r/$! P.I.(EPP) : #oristi
relativno kompleksan hardver. !reko C9itne idirekcione magistrale prenosi i podatke i adrese u
odre1enim ciklusima. .ef. se ' ciklusa: ciklus upisa adrese, ciklus upisa podataka, ciklus o2itavanja
adrese i ciklus o2itavanja podataka. Ovaj interfejs omogu:uje da se na jednom selektovani registar
prenese u % ajta kori3:enjem samo jedne ;O instrukcije po ajtu. Ovde se koriste (9$+ puta ve:e
rzine prenosa nego kod standardnog !.;.
;. INSTRUMENTACIONI INTERFEJS IEEE 444 Sredinom )+9tih godina kompanija GeHlet
!ackard razvila je G!;> (G! ;nterface >us). $D*C god. ;/// je standardizovao ovo kao E!;> 5
instrumentaciona magistrala op3te namene.Standardom su sprecificirane mehani2ke karakteristike
konektora, raspored pinova i elektricne karakteristike koje se odnose na nivo signala, logicka stanja i
vremenske odnose, karakteristike kontrolnog uredjaja i prijemnika kao i samog kala za povezivanje.
#ontroler koji je zadu0en za upravljanje radom sistema, preko magistrale je povezan sa svim
ure1ajima. #ontroler utvrdjuje koja dva uredjaja zele da razmene podatke i koju funciju trea da izvrsi.
.a i ovo ilo moguce svaki uredjaj mora imati svoju adresu. =a rad merno 9 programiilnog uredjaja
potreno je izvrsiti tri tipa funcija: selektrovanje uredjaja, prenos podataka i upravljanje prenosom.
#od sinhronoh prenosa rzina je sinhronizovana prema utvrdjenoj prihvatljivoj rzini prenosa, a kod
asinhronog penosa rzina je prilagodjena najsporijem ucesniku u posmatranom prenosu. -agistrala se
sastoji od $) linija od kojih je C namenjeno za prenos podataka, a preostalih C su upravlja2ke linije. Od
C upravlja2kih linija , & se koriste za upravljanje prenosom podataka, a ( za druge upravljacke f9je.
Svaki uredjaj priklju2en na magistralu moze raditi kao predajnik ili prijemnik, ali na magistrali mora da
postoji arem jedan koji ce upravljati magistralom. "ajmanje mora da upravlja. "a magistralu se mo0e
linijski ili u vidu zvezde priklju2iti $( uredjaja, pri 2emu jedan ure1aj mo0e imati vi3e funkcija..
;nterfejs ;/// prenosi podatke u oa smera izme1u !S9 magistrale i ;/// 5 'CC magistrale. Softverski
drajver za upravljanje ;/// 9'CC magistrale sme3ten je u <O- memoriji koja se nalazi na kartici.
1<. KOLO ODMERI : PAMTI--Sluzi za privremeno pamcenje trenutne vrednosti promenljivog
analognog signala. "ajcesce se koristi na ulazu ,F. konvertora jer da i oni pravilno funkcionisali
potrean im je konstantan ulazni signal. #olo odmeri 9 pamti ima ulaz i izlaz za analogni signal ili
komandu. #olo pamti vrednost tek kad za to doije komandu, a kad to preko upravljackog ulaza doije
on zapamati trenutnu vrednost signala na ulazu. .rugim recima se zove simple 9 hold (S F G). Osnovne
karakteristike kola odmeri 5 pamti su rzina i tacnost. "einvertuju:i ulazni stepen kola sa slike
oeze1uje visoku ulaznu impedansu, a povratna sprega slu0i da se minimizira gre3ka pam:enja
vrednosti signala. .iode u povratnoj sprezi ulaznog stepena slu0e da zadr0e kolo u stailnom stanju
kada se prekida2 otvori odnosno kada kolo pre1e u fazu pam:enja. .a i napon na ulazu konvertora io
konstantan za vreme konverzije, na ulazu ,F.B koristi se odmeri 5 pamti kolo. 6reme akvizicije kola
odmeri 5 pamti je definisano j9nom. =a ostvarenje zahtevanih performansi akvizicionog sistema veoma
je vazno izarati kolo odmeri 5 pamti i ,F . konvertor odgovarajucih karakteristika. Osnovni
parametar odmeri 5 pamti kola koji utice na ukupnu rzinu rada akvizicionog sistema je vreme
akvizicije.
11. D=A KONVERTORI--Sluze za konverziju digitalnog signala diskretnog u vremenu u vremenski
kontinualan analogni signal. =naci digitalna velicina se pretvara u napon ili struju koji mogu posluziti
za upravljanje aktuatorima, prikaz signala ili sintetizovanje govora. >inarno kodovana rojna vrednost
data u paralelnom formatu upisuje se u stacionirani registar. ,ko je digitalni podatak u serijskom
formatu, mora se dodati pomera2ki registar koji :e izvr3iti konverziju podataka iz serijskog u paralelni
format. 8kupan roj diskretnih vrednosti koje izlazni napon .F,B mo0e da ima naziva se rezolucija
.F,B. Odstupanje napona na izlazu konvertora od nule za kodovani roj + naziva se gre3ka nule ili
ofset nule. Iinearnost .F,B defini3e se kao odstupanje napona na itlazu od prave linije koja spaja nulu
i ta2ku koja odgovara punoj skali. Osnovne karakteristike.F,B su roj ita inarnog roja koji se
konvertuje, ta2nost i linearnost konverzije i vreme konverzije. ;zlaz iz .F,B mo0e iti napon ili struja,
jednog ili oa polariteta. Od dole (.+) IS>a prema gore do (.n9$) koji upravlja nizom prekidaca u
zavisnosti od inarne vrednosti. 6outJ6refK<+Fsuma<i. (6outJ6inK4Fl)
12. D=AC SA TE>INSKOM OTPORNOM MRE>OM (sairaju:i .F,B)99.igitalno kodirani roj
od n ita upisuje se u stacionirani registar preko cijih izlaza se upravlja radom analognih prekidaca.
8laz operacionog pojacavaca nalazi se na nultom potencijalu. 8 i9toj grani mreze struja ce teci samo
ako je prekidac u toj grani zatvoren. Operacioni pojacavac vrsi sairanje struja koji su preko prekidaca
dovedeni na otpornike. #ada je prekidac u i9toj grani zatvoren, napon na izlazu operacionog
pojacavaca je jednak proizvodu referentnog napona 6ref i odnosa otpornosti otpornika u povratnoj
sprezi i otpornika te grane. "apon na izlazu dat je izrazom: 6iz J 9<f F < K 6ref L % K ai . !rekidaci
su otvoreni ako ai ima vrednost + a ako ai ima vrednost $ onda su zatvoreni i tece struja. =a precizno
generisanje odgovarajucih analognih napona, odnos otpornosti u tezinskoj mrezi mora iti tacan. ,ko
imamo n ita trea nam n7$ otpornika, tako da otpornika koji je vezan za -S> (it najve:e te0ine)
mora iti %na n9$ puta manji od otpornika pridruzenog IS>u (it najmanje te0ine). .F,B sa
te0inskom otpornom mre0om svoju primenu na1u samo u slu2ajevima gde se na zahteva velika ta2nost.
13. PARALELNI ILI FLAS? A=DC--@o su najrzi ,F.B. Svaki komparator ovog konvertora ima
referentni napon koji je za $ IS> visi od referentnog napona predhodnog komparatora u lancu. #ad se
doije napon na ulazu svi komparatori kod kojih je referenti napon manji od ulaznog napona na izlazu
ce dati logicku jedinicu a komparatori kod kojih je referenti napon veci od ulaznog napona na izlazu ce
dati logicku nulu. Ereska se resava tako da se na pocetku pocinje sa pola IS>a nize i zavrsava sa isto
toliko ranije. @o radimo da ismo imali ma4imalnu gresku od pola ita. !rioritetni dekoder prevodi %n9
itni u n9itni inarni pogodak. "ajveci nedostatak je veliki roj komparatora.
14. PRATE@I A=DC--!rate:i ,.B za konverziju napona u digitalni kod koriste metodu pore1enja
nepoznatog ulaznog napona sa naponom na izlazu .F,B. Ovaj konvertor se sastoji od oostranog
ojaca (napred 9 nazad rojac), .F, konvertora i komparatora napona. "a ulaz rojaca dolazi signal
takta, pa komparator uporedjuje ulazni napon sa naponom na izlazu .F, konvertora. 8 slucaju da je
napon na ulazu veci od napona na izlazu rojacu se setuje da roji unapred. #ako se sadrzaj rojaca
puni, napon raste, vrednos digitalnog roja pa i izlazni napon. #ada izlazni napon postani veci od
ulaznog menja se stanje rojaca i on se setuje da roji unazad. ,ko napon na izlazu ostane konstantan
rojac ce da roji po jedan inpuls nazad i jedan napred a izlazni napon ce oscilovati u opsegu od $
IS>. >rzina promene napona 6iz zavisi od ucestanosti signala takta. Osnovni nedostatak prate:eg
,F.B je relativno mala rzina za datu rezoluciju. 6reme konverzije J ucestanost F ma4 rez
15. ELEKTRIANI MERNI PRETVARAAI--@o su tehnicki sistemi koji ulaznu velicinu transformisu
u elektricni signal. "a danasnjem nivou velik znacaj i sve siru upotreu imaju elektricni merni
pretvaraci koji energiju ulaznog signala transformisu elektricnu, kao npr naponski signal, strujni signal,
itd. Elavne grupe karakteristika po kojima mozemo da damo detaljan opis o tome kako u stvari /-!
rade su :
K"r".0r$&0.$ 6$r!$ 1$,)!$, koji opisuju osetljivos na uluznu velicinu. !od opsegom mernog
pretvara2a podrazumeva se minimalna i maksimalna vrednost merne velicine koja se mo0e meriti..
!reoptere:enje jeste maksimalna (minimalna) vrednost merne veli2ine koja se moze dovesti na ulaz
mernog pretvara2a, a da pri tom ne dodje do promene performansi.E,$.0r)!$ ."r".0$r&0.$ gde se
definise napajanje (podrazumevaju se karakteristike napona, struje i dr. koji se moraju dovesti mernom
pretvara2u za njegov pravilan rad. =a izvor napajanja neophodno je poznavati i impedansu izvora (=s)
tj. impedansu napajanja. /lektri2ni merni pretvara2 poseduje impedansu svog ulaza (=in), kao i
impedansu izlaza (=out) definise odnos ulaznog izlaznog napona od uzemljenja, definise izlazne
velicine, koji odnos signalFsum, itd.
M$("!'.$ ."r".0$r&0.$ koji su vazne jer se njima oezedjuje ugradnja na mesto merenja i zastita
od agresivnih sredine.
14. MERNI PRETVARAAI TEMPERATURE---erenje temperature pripada jednom od najstarijh i
najraspostranjenijih merrenja. Sa termodinami2kog stanovi3ta odnos apsolutnih @ dva toplotna
rezervoara jednak je odnosu koli2ine toplote koja se preda radnoj materiji od strane rezervoara sa
vi3om temperaturom i one koli2ine toplote koju radna materija preda rezervoaru ni0e @ u idealnom
#arnoovom procesu. @$F@%JM$FM%"a ovoj termodinami2koj skali, apsolutnoj nuli odgovara @
rezervoara sa kojim nije mogu:e oaviti #arnoov proces. ,psolutna @ se def kao linearna f9ja
specifi2ne zapremine. pvJ<@ pJconst @Jkv? pJpritisak idealnog gasa, vJspecifi2na zapr idealnog gasa,
<Juniverzalna gasna const id.gasa Svi termometri koji oeze1uju merenje apsolutne @ posredstvom
merenja drugih veli2ina koje se mogu izmeriti apsolutnim metodama nazivaju se termodinami2kim
termometrima. -ane ovakvog na2ina merenja @ su kompleksnost aparature i potrea ta2nog
poznavanja pona3anja realnog gasa sa kojim se oavlja merenje. =ato je uveden pojam Nempirijska
temeraturska skalaO koja oeze1uje merenje @ sa dovoljnom ta2no3:u, na me1unarodnom nivou.
=vani2an naziv joj je ;@S9D+ (@he ;nternational @emperature Scale Of $DD+). =a prakti2nu
temperatursku skalu usvojena je Belzijusova skala, a jedinica je #elvin #. #ao jedinica prakti2ne
skale def je stepen Belzijusa PB. Odnos B prema # je t
D+FPB
J@
D+Fk
5 %*&.$
12. A=DC SA SUKCESIVNIM APROKSIMACIJAMA--#ori3:enjem tehnike sukcesivnih
aproksimacija mogu se realizovati ,F.B visoke rezolucije (do $) ita) i relativno velike rzine rada
(do C -Gz). <ezultati konverzije su nezavisni, jer se pre zapo2injanja konverzije vr3i resetovanje
konvertora. >inarno kodovan roj doija se pore1enjem napona na ulazu nepoznate amplitude sa
precizno generisanim internim naponom koji se doija na izlazu .F,B. 8laz u .F,B povezan je sa
izlazom ,F.B. "akon pristiglog napona upravljacka jedinica postavlja logicku jedinicu na mesto
najznacajnijeg ita (-S>) u registar, .F, konvertor generise napon polovini napona pune skale (pola
QSa) koji se uporedjuje sa ulaznim naponom, i ako je ulazni napon veci -S> inarno kodiranje roja
je $ (da je manji ulazni signal -S> i doio vrednost +). #ontrolna logika ovo upise na mesto -S>a u
registar .F, konv a na mesto lakseg susednog ita upise $. !oredjenjem novopostavljenog napona na
izlazu iz .F, opet se uporedjuje sa ulaznim naponom i doijaju se redom vrednosti sve lakseg i lakseg
ita sve dok se ne doije najmanje tezine. #ad se ovaj postupak zavrsi preko statusne linije se
signalizira da je na izlazu iz ,F. konvertora prisutan vazeci rezultat. =a pravila rad ove vrste ,F.a
potreno je da na ulazu imamo konstatnu vrednost u toku konverzije.
13. A=DC SA DVOJNIM NABI7OM---!ripada grupi ,F.B integracionog tipa. #od ovih ,F.B do
rezultata konverzije dolazi se indirektno. !re pocetka konverzije zatvoren je gornji prekidac !c, tako da
je napon na izlazu integratora 6c J +. "a pocetku se rojac resetuje i upravljacka logika otvara gornji
prekidac !c, a donji prekidac !u stavlja na ulazni napon 6ul. "apon na izlazu se pojacavaca pocinje
linearno da raste sto dovodi do promene stanja izlaza komparatora i rojac pocinje da roji. "akon %n
takvih inpulsa rojac je tigao do svoje ma4imalne vrednosti. "apon 6ul je naravno konstantan u
intervalu @$. !rvi taktni inpuls rojaca posle ma4 vrednosti vraca vrednost rojaca na pocetno stanje a
upravljacka jednica preacuje donji prekidac u drugo stanje (na 6ref). Sad integrator integrise struju
koja stvara prikljuceni referenti napon suprotnog polariteta od ulaznog i na njegovom izlazu napon
pocinje da opada. 8 trenutku t% kad napon ude jendak nuli komparator sprecava dalje dovodjenje
inulsa takta na ulaz rojaca. ;majuci u vidu da je u vremenu @$ odrojano n$ taktnih ipulsa periode @c,
a da je tokom intervala @% odrojano n% taktnih impulsa iste periode, dolazi se do jednacine koja
prikazuje da je sadraj rojaca n% u trenutku t% proporcionalan vrednosti ulaznog napona
6ul.;ntegraciona ,F. konverzijasa dvojnim nagiom ima vi3e dorih osoina. <ezultat konverzije ne
zavisi od vrednosti otpornosti <, kapacitivnosti B ni od perioda takvih impulsa. "a ulazu konvertora
nije potreno koristiti SFG kolo. ;ntegracijom signala smanjuje se uticaj 3uma na ta2nost konverzije i
usrednjavaju se promene do kojih dolazi tokom konverzije.
1;. METAL-OTPORNI TERMOMETRI--Otpornost metala je dulje definisano tek posle
upoznavanja strukture atoma. Sa pove:anjem @ pove:ava se roj sudara sloodnih elektrona. 6reme
relaksacije je sve kra:e, pa specifi2na provodnost pada sa porastom @. Specifi2na otpornost je otpornost
provodnika jedini2nog popre2nog preseka po jedinici njegove du0ine i izra0ava se u Rm
%
Fm tj. u Rm.
!rovodnik sa def du0inom l i presekom S na temp t ima:e otpornost:
t t
l
R
S
=
? -etalni merni pretvara2i
pomo:u kojih se merenje @ ostvaruje na osnovu promene njihove otpornosti zovu se metal9otpornim
mernim pretvara2ima. =a njihovu izradu nja2e3:e se koristi platina (!t). ;zor metala zavisi od vi3e
faktora, a najvi3e od slede:ih (vrednost specifi2ne otpornosti, tehnologi2nost, linearnost porasta
otpornosti, stailnost elektri2nih karaktersitika, vrednost temperaturskog koeficijenta otpornosti). =a
njihovu izradu je mogu:e koristiti akar i nikl. ;@S uvodi novu veli2inu
( ) D+ X
r
W
koja predstavlja odnos
otpornosti standardnog platinskog mernog pretvara2a @ na @ S
D+
i njegove otpornosti na @ trojne ta2ke
vode.
( )
( )
( )
D+ F
D+
D+ F %*&.$)
k x
k
T
r X
T
R
W
R
=
=
=
Ova veli2ina se zove relativna otpornost platinskog mernog pretvara2a @. 8
industrijskim merenjima gde nije potreno posti:i visoke ta2nosti prihva:ena je upotrea polinoma
drugog odnosno tre:eg reda.
( )
% &
+ $ % &
$
t
R R t t t = + + +
2<. TERMOPAROVI---erni pretvara2i @ koji se sastoje od dva provodnika izra1ena od homogenih
metala tj legura, 2iji je jedan kraj spojen i koji toplotnu energiju transformi3u u elektri2nu, nazivaju se
termoparovi. #ao posledica dovo1enja toplotne energije nastaje elektromotorna sila koja se naziva
termoelektromotorna sila. Svaki elektron atoma nalazi se na odre1enom energetskom nivou i mo0e da
pre1e na drugi samo pod dejstvom spolja3nje energije. .ovo1enjem toplotne energije atomima metala
njihovi valentni elektroni se pou1uju i prelaze na vi3e energetske nivoe. -etali su provodljivi jer
imaju nepopunjene spoljne, valentne slojeve svojih atoma koji se lako prevode u vi3e energetske nivoe.
"a svakom spoju dva metala koji se nalazi na @ ve:oj od apsolutne nule formira se
termoelektromotorna sila koja se naziva !eltijeova ems, a fenomen !eltijeov efekat. P$,0*$ je formirao
kolo od dva razli2ita metala, propustio struju i doio toplotnu energiju. .okazao je da nije od zna2aja
da li se struja formira usled ems ili spoljnjeg izvora kao i to da je proces reverziilan jer je toplotni
fluks menjao smer sa smerom struje (u jednom smeru spoj se hladio u drugom grejao).P%1$9"!*$6 @
metala njegovi valentni elektroni prelaze na vi3e energetske nivoe i osloa1aju se od svojih mati2nih
atoma. Tto se metalu dovodi vi3e toplote, energija i gustina sloodnih elektrona je ve:a, 3to zna2i da :e
postojati potencijalna razlika izme1u dva kraja jednog metalnog provodnika 2iji su krajevi na razli2itim
@. Ova ems se naziva T%6&%!%1" $6& i znatno je manja od !eltijeove. Sb$. je ranije otkrio da kroz
elektri2no kolo formirano od dva metala 2iji su spojevi na razli2itim @ te2e elektri2na struja. =ir
!eltijeove i @opsonove ems naziva se Siekova ems. P$,0*$%1 $C$."0D (@7U@)V !
,>
(@7U@) 5toplotna
energija apsorovana na toplijem kraju @? (@) V 9!
,>
(@) 5toplotna energija osloo1ena na hladnijem
kraju @? T%6&%!%1 $C$."0 ,V9W(U@) 5toplotna e osloo1ena u provodniku (W je @omsonov
koeficijent)? ,VW(U@) 5tolp e apsorovana u provodniku? #raj na kome su dva provodnika termopara
spojena naziva se merni kraj, a drugi referentni kraj. -erenjem napona na referentnom kraju odre1uje
se kolika je ems formirana na mernom kraju i tako se vr3i merenje @. !omo:u termoparova se vr3i
merenje razlika temperatura mernog i referentnog kraja. Z".%! -6$0!-0%8 6$0","D algearska suma
tems u kolu sastavljenom od ilo kog roja razli2itih materijalaje nula ako su sva kola na uniformnoj @.
Z".%! 6$E-0$6#$r"0-r$D ,ko % razli2ita metala kada su njihovi spojevi na t @
%
i @
&
proizvode tems
/
$
, a kada su im spojevi na t @
$
i @
%
proizvode tems /
%
, tada :e oni proizvoditi tems /
$
7/
%
kada su im
spojevi na t @
$
i @
&
. Z".%! (%6%8$!%8 6"0$r*","D ,ko su % provodnika od istog, homogenog
materijala upotreljena za formiranje termoelektri2nog kola rezultuju:a tems i:e nula. d/
,>
Fd@JX
,
9X
>
.
;zmerena tems na referentnom kraju nije posledica delovanja samo jednog termopara (na mernom
kraju)ve: vi3e njih, 3to dovodi do gre3ke merenja tj gre3ke referentnog kraja.
21. TERMISTORI--Su poluprovodni2ki elementi koji menjaju svoju otpornost u funkciji @. @a
osoina svrstava ih u merne pretvara2e @ kod kojih se merenje @ ostvaruje na osnovu merenja
otpornosti. 8 zavisnosti od karakterapromene otpornosti u f9ji @ dele se na one sa negativnim
temperaturskim koeficijentom ("@B) i pozitivnim temperaturskim koeficijentom (!@B). "@B se 2e3:e
koriste u olasti merenja @, a !@B kao za3titini elementi. !oluprovodnici su u pogledu provodnosti
izme1u provodnika i izolatora. "ajpoznatiji takvi materijali su Si, germanijum Ee i B. #od provodnika
ne postoji striktna razdvojenost provodnog i valentnog sloja elektrona. #od izolatora je ona jako 3iroka
i naziva se energetski procep. #od poluprovodnika nije tako 3iroka kao kod izolatora i egzitirani
elektroni lak3e prelaze u provodni sloj. !rovodnost poluprovodnika zavisi od specifi2ne gustine
sloodnih elektrona. W JW
+
e
9YF@
W je spec provodnost na temperaturi @, a W
+
na temperaturi @J@
+.
@emperaturski koef otpornosti X Jd<
t
F<d@J9YF@
%
defini3e relativnu promenu otpormosti termistora u f9
ji @ tj predstavlja osetljivost termistora. Ona nije konst vrednost ve: opada sa porastom @.
22. RADIJACIONI TERMOMETRI--Svaki egzitirani elektron te0i da se vrati u svoje najni0e
energetsko stanje i pri tome emituje elektromagnetno zra2enje. !rema tome, svako telo koje se nalazi
na @ vi3oj od apsolutne nule, zra2i. ,ko se poznaje funkcionalna zavisnost toplotnog zra2enja tela od
njegove @, mogu:e je razviti merne pretvara2e @ koji koriste ovu pojavu. Stefan9>olcmanov zakon:
Z

JW@
'
W je S> const, @ je aps temp tela u #? Z je snaga emisije po jedinice povr3ine tj gustina ili
fluks zra2enja sveden na jedinicu povr3ine. ;dealno crno telo je telo sa idealnim emisionim svojstvom ,
netransparentno telo koje apsoruje celokupni toplotni fluks okoline. @oplotni fluks koji emituje
okolina na realno telo se deli na Za,Zr,Zt (apsorovani, reflektovani i transparentni deo zra2enja
okoline). ZaFZ7Zr
@
FZ7Zt
@
FZJ$? a je koef aps, r koef refleksije i t transparentnosti, pa sledi a 7 r 7
tJ$ #od idealnog crnog tela tJ+, aJ$, pa prema tome ono apsoruje celokupan fluks. #oef emisije
realnog tela [ predstavlja odnos energije koju to telo na t @ zra2i u odnosu na energiju koju zra2i
idealno crno telo iste @.
[ JZe
@
FZ,e
@
8kupno toplotno zra2enjeZ distriuirano je u spektru talasnih du0ina \. Snaga
elektromagnetnog zra2enja u pojedinim delovima spektra definisana je !lankovim zakonom:
Z,e
@
(\)JB
$
(\
9(
Fe
B%F6@
9$) gde su B$ i B% prva i druga konst zra2enja -erna emisija idelanog crnog tela
najve:eg je inteziteta u olasti talasnih du0ina od +.$ do nekoliko desetina ]m, pa se pretvara2i
toplotnog zra2enja uglavnom lociraju u ovoj olasti. @alasna du0ina \ na kojoj se posti0e ma4
spektralna gustina zra2enja ;B@ definisana je Zien9ovim zakonom: \ (Z
@
,ma4
)J%CDCF@ ;delano sivo
telo je svako telo 2iji je koef emisije u oznaci [
g
manji od $ i konstantan kroz ceo emisioni spektar tj.
nije f9ja talasne du0ine. .a i se stvarilo ta2no merenje @ na osnovu toplotnog zra2enja mora se znati
emisivnost tela 2ija se @ meri. #ako se nikada ne radi sa ;B@ ili ;S@ to zna2i da trea znati emisioni
koef tela 2ija se @ meri u delu spektra koji se meri
23. MERNI PRETVARAAI RADIACIONI? TERMOMETARA--.ele se na toplotne (svoj rad
aziraju na promeni vlastite remperature koja je proizvod fluksa zracenja) i fotoelektricne (svoj rad
aziraju na principu promene otpora ili napona koje generisu). -edju toplotnim mernim pretvaracima
najvecu primenu imaju termoparovi, termistori... !retvaraci se u velikoj meri razlikuju u pogledu
talasne duzine zracenja na koju su osetljivi. -etalotporni termoparovi su najmanje osetljivi.
24. MERNI PRETVARAAI RELATIVNE DEFORMACIJE-MERNE TRAKE--Ova merenja su
posle merenja temperature najcesca poseno u masinskoj i gradjevinskoj industriji gde su
nezamenljiva. Otpor metalnog provodnika: < J ro K l,, gde su ro 5 specificna otpornost, l 5 duzina
provodnika i , 5 povrsina poprecnog preseka provodnika. .ejstvom optere:enja na tehni2ke materijale
javljaju se deformacije. -erenjem deformacija se mo0e posredno izmeriti sila, urzanje,... 8sled
dejstva sile dolazi do deformacije provodnika. ;zme1u relativne uzdu0ne deformacije [
4
JdlFl i relativne
popre2ne deformacije metala [
y
JdrFr postoji odnos [
y
J 9][
4
gde je ] !oasonov koef prili0no $F&. ,ko
je poznat ovaj odnos mogu:e je posredno, merenjem promena otpornosti meriti relativnu deformaciju,
pa metalni provodnik postaje merni pretvara2 relativne deformacije pod uslovom da je @ provodnika
const. Ovde je metalni provodnik je merni pretvara2 2ija je ulazna veli2ina relativna uzdu0na
deformacija, izlazna veli2ina relativna promena otpornosti, a osetljivost const. d<F<FdlFlJc($9% ])
7$7%]? k faktor predstavlja osetljivost i iznosi %.+'& -etalne trake su merni pretvara2i relativnih
deformacija kojima se oeze1uje merenje te veli2ine na osnovu merenja relativne promene otpornosti.
-erna traka se savija i postavlja na tanak izolator. On se fiksira za predmet 2ija se relativna
deformacija meri. !rema na2inu izrade postoje merne trake sa 0i2anim provodnikom fiksiranim na
izolatoru i -@ sa metalnim filmom nanesenim na izolator. =a materijal mernih traka zna2ajan je k
faktor jer uticaj relativne deformacije ne postoji kod konstanti kao i specifi2na otpornost i koef
linearnog 3irenja. !o3to ima malu masu merna traka uvek ima istu @ kao i ojekat na kom se nalazi. @o
zna2i da se njena @ menja sa ojektom 3to dovodi do promene specifi2ne otpornosti ojekta,a samim
tim i otpornosti merne trake. @rea te0iti materijalima kod kojih je X trake prili0no X ojekta. "ajve:i
roj legura za izradu mernih traka ima k faktor % i otpornost $%+9&(+R. !rednost poluprovodni2kih
mernih traka na azi Si i Ee je visoka stopa osetljivosti, ali mana je nelinearnost k faktora tj, velika
osetljivost poluprovodni2kih materijala na promenu @. Zheatstone9ov most oeze1uje ta2no merenje
malih otpornosti.d<F<Jk[
22. MERNI PRETVARAAI SILE I MOMENTA---erni pretvara2i sile i momenta uglavnom se
realizuju implementacijom mernih traka na metalne nosa2e. Osim njih koriste se i piezo9elektri2ni i
magnetno9strikcioni. -erni pretvara2i sile sa mernim trakama se realizuju implementacijom mernih
traka na metalne, naj2e3:e 2eli2ne nosa2e. !rincip rada tih traka se zasniva na merenju relativne
deformacije metalnog nosa2a koja je posledica optere:enja. ?%%.-%1 z".%!D W J/ [? W je normalni
napon u preseku upravnom na pravac sile, / je modul elasti2nosti nosa2a, [ je relativna deformacija u
pravcu sile Ovaj zakon va0i samo u olasti proporcionalnih deformacija, pa se za nosa2e koriste
materijali sa visokom granicom elasti2nosti, ez zaostalih napona, otporno3:u na uticaj amijenta,
stailnim karakteristikama u vremenskom domenu. /lasti2ne deformacije nosa2a prenose se na mernu
traku i posle konverzije u digitalan olik prevode u vrednost sile. 6eliki nedostatak ovakvog mernog
pretvara2a je izuzetna osetljivost na poreme:aje.!od dejstvom sile dolazi do promene relativne
deformacije trake, pa se zato moraju postaviti ar 2etiri merne trake.
23. PIEZOELEKTRIANI MERNI PRETVARAA SILE--Ovo je posena grupa mernih pretvara2a
sile. #oriste u olasti merenja sa izra0enom dinamikom. <azvojem pizoelektri2nih polimera, cena im je
pala i olast primene se pro3irila. !izoelektri2ni efekat je pojava da tokom deformacije neki od
izolatora kristalne strukture imaju osoinu da generi3u elektricitet. Oni su odli2ni merni pretvara2i sile,
urzanja, pritiska i ostalih mehani2kih veli2ina u elektri2ne. /lektricitet stvara potencijalnu razliku na
elektrodama koje su sastavni deo mernih pretvara2a koja se rzo gui usled elektri2nog pra0njenja kao
posledica provodnosti materijala i ulazne otpornosti mernog ure1aja. Sistem pretvara29kal9poja2ava2
ima dinami2ki odgovor na poudu u f9ji od otpornosti i kapacitivnosti svih njegovih delova. -erni
pretvara2i pizoelektri2nog tipa pogodni su za merenje promena fizi2kih veli2ina u frekvntnom opsegu
od $+Gz do nekoliko desetina kGz. UMF,JdUW? UM je koli2ina naelektrisanja, , je pov3ina elektroda,
UW je promena mehani2kog naprezanja i d je koef pizoelek pretvara2a.
25. MABNETNOSTRIKCIONI MERNI PRETVARAAI SILE--#retanje elektrona u svakom
atomu ima za posledicu izazivanje magnetnog polja. "ajve:i roj elemenata ima slaa magnetna
svojstva. /lektroni osim kretanja oko atomskog jezgra kre:u se i oko svoje ose tj. imaju spin. #od
samo ' elementa u prirodi veliki roj elektrona imaju spin u jednu stranu i oni imaju izra0ena magnetna
svojstva i nazivaju se feromagnetim elementima. @o su gvo01e, koalt,nikl, gadolinijum. Osim
elemenata, takva svojstva imaju i razne legure. Qeromagnetni materijali se dele na tzv. meke koji po
prestanku dejstva magnetnog polja ja2ine G zadr0avaju malu magnetnu indukciju > i tvrde koji
zadr0avaju indukciju u ve:oj meri.!osena vrsta je ona koja menja magnetna svojstva u zavisnosti od
nivoa optere:enja i naponskog stanja i zove se magnetnostrikciona.
24. D=A KONVERTORI SA LESTVIAASTOM OTPORNOM MRE>OM--.F,B sa lestvi2astom
otpornom mre0om za konverziju inarno kodovanog roja u analognu vrednost, koriste otpornu mre0u
koja ima olik lestvice. =a realizaciju lestvi2aste otporne mre0e koriste se otpornici 2ije su vrednosti <
ili %<. Svi otpornici lestvi2aste mre0e i otpornik u povratnoj sprezi operacionog poja2ava2a realizovani
su na istoj podlozi tj. nalaze se na istoj @. @o zna2i da i pri promeni @ odnosi <F%< i <
f
F< ostaju
konstantni. Iako se dolazi do napona na izlazu operacionog poja2ava2a .F,B, 6o J 9<f F %< K 6ref F &
K $F % K L % ai, gde ai J$ ozna2ava da je %< otpornik i9te :elije spojen na referentni napon , a ai J+ da
je ovaj otpornik spojen na masu. Svaka :elija otporne mre0e koju 2ine par <9%< mo0e iti povezana
na uzemljenje ili na referentni napon, pa se koriste dvosmerni prekida2i.
2;.DIBATALNO ANALOBNI MNO>AAI--#od .F, mnozaca 8ref se mo0e menjati. .F, mno0a2i
se koriste za digitalno upravljanje faktorom skaliranja. #od programailnog filtera koji je propusnik
niskih u2estanosti, grani2na u2estanost se pode3ava digitalno preko .F, mno0a2a slika:
#ada vrednost inarno kodovanog digitalnog roja raste ili opada, .F,B prelazi kroz manje ili vi3e
izra0ena prelazna stanja. "ajizra0enije prelazno stanje de3ava se na sredini opsega, kada -S> promeni
stanje i svi lak3i iti promene stanje. =og impulsnog optere:enja izvora napajanja i zog razalike u
rzini rada logi2kih kola i prekida, dolazi do stvaranja kratkih impulsa koji se u radu sa .F,B
manifestuju kao smetnje. =a otklanjanje uticaja koje impulsi smetnje imaju, na izlazu rzih .F,B se
postavlja kolo odmeri 9 pamti. ;nterno generisani 3um nema ve:i uticaj kod .F, konverzije. Tirinski
modulisan talasni olik sastoji se od impulsa fiksne periode ponavljanja 2ija je 3irina srazmerna
amplitudi 0eljenog analognog signala.
3<. ANALOBNO DIBITALNI KONVERTORI--,F. konvertori konvertuju kontinualni analogni
signal u digitalno kodovan roj. 8zimanje odiraka, kvantizacija i dekodovanje su f9je koje sadr0i
svaki ,.B. #onverzija analognog signala u digitalni oavlja se periodi2no sa periodom @s koji
odgovara inverznoj vrednosti rzine uzimanja uzoraka fs. >roj nivoa kvantizacije defini3e roj ita
inarno kodovanog roja tj. rezoluciju ,F. konverzije. >inarno kodovanom roju od n ita odgovara
%
n
nivoa kvantizacije. <ezultat ,F. konverzije uvek sad0i gre3ku konverzije u granicama ^$F% ls.
Slika ,.B sa sukcesivnim aproksimacijama:
>inarno kodovan roj doija se pore1enjem napona na ulazu nepoznate amplitude sa precizno
generisanim internim naponom koji se doija na izlazu .,B. 8laz u .,B povezan je sa izlazom ,.B.
"akon zapo2injanja konverzije upravlja2ka logika konvertora postavi logi2ku jedinicu na mesto 8S> u
registra .,B. On generi3e napon 8J8fsF% koji poredi sa 8lu. ,ko je 8ul_8fsF%, 8S> je $, ornuto +.
kontrolna logika ovu vrednost upisuje na 8S>, a na mesto susuednog lak3eg ita upi3e $.=a ispravan
rad ,.B mora 8ul iti konstantno. =a to se postavlja S" kolo. -a4 rzina rada ,.B `J (@7t
aop
)9$
gde je @ perioda, a t
aop
vreme S" kola.
31. PARALELNI A=DC SA PODOPSEZIMA--#ori3:enjem % ili vi3e paralelnih ,.B manje
rezolucije mo0e se realizovati ,.B rezolucije od $+ do $) ita sa vremenom konverzije od %+ ns do
$++ ns . 8lazni napon prvo prolazi kroz )9itni a zatim ide na ulaz ).,. <azlika napona 8ul i 8iz je
gre3ka kvantizacije ),.B. Ovaj napon poja2an , puta ulazi u ',.B. =a eliminisanje prolema koristi
se tehnika digitalne korekcije para ,.B sa podopsezima. 8 novije vreme dosta se koriste proto2ni
,.B (pipeline). !roto2ni ,F.B su vi3estepeni, pri 2emu svaki stepen sadr0i po jedan ,F.B i .F,B
veoma male rezolucije, naj2e3:e jedan ili dva ita. Oni na svakom stepenu imaju po jedno odmeri9
pamti kolo. #onverzija zapo2inje tako 3to se ulazni napon zapamti u SFG kolu prvog stepena, a on
konvertuje ovaj napon u digitalni ekvivalent. <ezultat je -S> koji se upisuje u prvi le2. <azlika
zapam:ene vrednosti ulaznog napona i izlaza .F,B prvog stepena predstavlja ostatak koji se poja2ava i
3alje na naredni stepen u kome se opisani proces ponavlja. .ok i9ti stepen konvertuje ulazni signal 8i9
$, (i7$)9ti stepen konvertuje poja2ani ostatak 8i koji je u i9tom stepenu ora1en u prethodnom taktnom
intervalu. #a3njneje podataka je proporcionalno roju stepena koji 2ine konvertor.
32. KONVERTORI ANALOBNOB NAPONA U UAESTANOST--#onverzija analognog napona u
u2estanost oavlja se pomo:u kola koje na svom izlazu generi3e signal 2ija je u2estanost linearno
srazmerna nivou napona na ulazu. .o rezultata konverzije dolazi se merenjem u2estanosti signala na
izlazu konvertora u odre1enom vremenskom intervalu. ,.B napona u u2estanost kod kojih se
pra0njenje integracionog kondezatora vr3i uacivanjem odre1ene koli2ine naelektrisanja preko kratkog
strujnog impulsa, nazivaju se ,F.B sa alansom naelektrisanja (charge alance ,.B).
33. DELTA-SIBMA ADC--.elta 5 sigma ,F.B predstavlja najnoviju varijantu konvertora
integracionog tipa. Ovaj tip konvertora nalazi sve ve:u primenu, poseno tamo gde se ne zahtevaju
ve:e rzine konverzije. .elta9sigma ,.B se sastoji iz % osnovna dela: modulatora (koji konvertuje
analogni signal sa ulaza u digitalizovani $9itni signal) i digitalnog filtera (koji konvertuje $9itni
digitalni signal u n9itni digitalni ekvivalent). "apon na izlazu diferencijalnog poja2ava2a predstavlja
razliku napona na ulazu 6in i izlaznog napona .,B, te otuda delta. <azlika napona integri3e se preko
integratora koji sledi dif.poja2ava2 te otuda sigma. 8 su3tini, u okviru modulatora vr3i se konverzija
napona u u2estanost. aedna od najprostijih formi digitalnog filtra je usrednjavanje roja takt9impulsa u
predodre1enom vremenu.
34. KONVERTORI POMERAJA U DIBITALNI KOD--.igitalni merni pretvara2i koji vr3e
direktno kodovanje merne informacije (ecoding9pa se zovu enkoderi) se koriste za merenje
translatornog i ugaonog pomeraja. Ovoj grupi pretvara2a pripadaju: tahometar, inkrementalni enkoder
i apsolutni enkoder. "a izlazu tahometra doija se povorka impulsa, tako da je merna veli2ina
srazmerna vremenskom razmaku izme1u impulsa. ,ko se pomeranje vr3i jednosmerno, mo0e se
koristiti roja2. @ahometar se koristi kada se smer kretanja ne menja.,psolutni enkoder se naj2e3:e
koristi za konverziju ugla od + do &)+P u digitalni kod, naziva se i enkoder polo0aja osovine. Osnovni
deo konvertora je kodni disk koji je pri2vr3:en za osovinu 2iji ugao pomeranja se meri. #odni disk je
podeljen na n koncentri2nih prstenova, a svaki prsten na %
n
segmenta. .ekodovanje polo0aja ortne
osovine vr3i se pomo:u skupa optoelektronskih ili magnetskih senzora (fotodioda). 8glovi ve:i od
&)+P mere se pomo:u kodera sa dva kodna diska. !rvi disk meri ugao od + do &)+P, a drugi pokazuje
roj punih ortaja prvog diska.;nkrementalni enkoder koristi jednostavniji disk, njegov disk sadr0i dva
kodna prstena. !omeranje prstena detektuje se optoelektronskim ili magnetnim sezorima. Sa jednog
prstena se doija signal o jedini2nom ugaonom pomeraju osovine, dok drugi prsten slu0i za
detektovanje smera ortovanja osovine. Odre1ivanje smera ortanja zavisi koji signal sa kodnog
prstena do1e prvi. .odavanjem tre:eg referentnog izlaza mogu se konvertovati uglovi ve:i od &)+P.
32. UPRAVLJANJE PRENOSOM--Standardni digitalni komunikacioni interfejsi dele se na:
paralelne9 gde se dig podatak du0ine n ita prenosi tokom jednog ciklusa preko n linija podatka ili
jednu ili vi3e upravlja2kih linija 5vi3e itpva u isto vreme? serijske 5 za prenos se koristi jedna linija
tokom ciklusa, it po itSlanje podataka zapo2inje start itom. 8 mnogim primenama va0e:i podaci su
prisutni samo u odre1enom trenutku , te se o2itavanje mora oaviti u tom trenutku. =og izostatka
signala koji i signalizirao kada slanje novog podatka nije ezedno, pri ve:im rzinama prenosa mo0e
do:i do prolema, odnosno predajni ure1aj mo0e slati podatke r0e nego 3to prijemnik mo0e da ih
primi. <e3enje ovog prolema nalazi se u uslovljenom prenosu ili prenosu sa odzivom. !renos
podataka sa odzivom predstavlja osnovu asinhronog prenosa.
33. UNIVERZALNA SERIJSKA MABISTRALA (US7)--8S> je standardizovan $DD). godine.
6erzija $ oeze1uje prenos rzinom od $.( -Fs ili $% -Fs, a verzija % od 'C+ -Fs. 8niverzalna
serijska magistrala slu0i za povezivanje perifernih ure1aja na samo jedan personalni ra2unar i nije
koncipirana da radi kao lokalna mre0a niti sadr0i mre0ne servise. =a grananje magistrale koristi se 2vor
(hu). Elavni 2vor (root hu) za 8S> magistralu je !B ra2unar. 8 8S> sistemu postoji samo jedan
glavni 2vor. !omo:ni 2vorovi ili f9je (node) mogu iti nezavisni ili su realizovani u okviru pojedinih
perifernih ure1aja kao 3to su tastatura ili printer. 8re1aji povezani na 8S> rade u asinhronom (ure1aj
3alje ili prima podatke po zahtevu) ili izohronom na2inu rada (kontinualni podaci koji se numeri3u u
realnom vremenu). 8S> magistrala se mo0e prikazati preko tri nivoa: !1%" US7 !0$rC$*&" (koji
oeze1uje fizi2ku vezu za prenos), !1%" US7 -r$E"*" (koji omogu:uje sistematskom softveru 8S>
da oavi op3te f9je nad 8S> ure1ajem) i !1%" C-*$ (preko kojih se ostvaruju dodatne f9je ra2unara u
u8S> sistemu). !odaci koji se 3alju preko 8S> dele se u pakete od ma4 C#. <a2unar deli vreme u
intervale du0ine $ ms. 8 svakom intervalu 3alje jedan paket 2iji je po2etak precizno vremenski
definisan.
35. 7RZA SERIJSKA MABISTRALA IEEE-13;4-FIREFIRE
"amenjena prvenstveno za povezivanje video ure1aja sa ra2unarom. Osnovne karakteristike ove
magistrale su: K!ovezivanje na magistralu ez isklju2ivanja ra2unara, Kaednostavno rukovanje i
automatska konfiguracija, KQleksiilna topologija, ure1aji mogu iti me1usono povezani na razli2ite
na2ine, K6elika rzina prenosa, K<azli2ite rzine prenosa, K/konomi2an,predvi1en za ure1aje 3iroke
potro3nje. !ostoji mogu:nost izohronog prenosa. !odacima koji se 3alju prethodi adresa.!ostoje dve
kategorije serijske magistrale ;/// 5 $&D', a to su:
K"b, : magistrala koja povezuje periferne ure1aje pomo:u kala. -re0a se sastoji od odre1enog roja
grana povezanih preko mostova magistrale. -re0a ne sadr0i zatvorene puteve i ima topologiju stala.
"ajve:a du0ina kala izme1u dva 2vora je '.( m. 8 jednoj grani mo0e iti do $) kalovskih veza
izme1u 2vorova.
I!0$r!" 6"8&0r"," 5 koristi se za povezivanje internih ;/// 5 $&D' ure1aja. "a taj na2in mogu:e je
npr.hard disku iz jednog ra2unara pristupiti preko drugog ra2unara posredstvom ;/// 5 $&D'
magistrale.
1. OSI model--Otvoreni sistem i njegova univerzalnost zasniva se na layer sloj arhitekturi tj arhitekturi nivoa! Sistem povezivanja se
ostvaruje preko sedam nivoa koji definisu komunikacioni protokol: fizicki (), nivo kanala, mrezni, transportni, nivo uspostavljanja
komunikacije, adaptivni, aplikativni. Ovi nivoi su medjusono povezani, a slanje pomocu ovih sistema se vrsi od aplikativnog nivoa u tom
sistemu prema njegovom fizickom, a zatim od fizickog nivoa sistema koji prima podatke pa do njegovog aplikativnog nivoa. !ri slanju svaki
nivo komunicira samo sa svojim susednim. "a fizickom nivo se ostvaruje direktna komunikacija izmedju dav sistema npr mernogi
racunarskog. #omunikacija na visim nivoima nije direktna, i da i se ona ostvarila na informacije koje razmenjuju izmedju see dodaju se
headeri i traileri.
2. 7 nivoa OSI povezivanja --($) fizicki nivo gde se definise procedura funkcije koje trea ostvariti da i se transformisao tok podataka
kroz medijum za prenos. (%) nivo kanala oavlja funkcije koji oezedjuju da se razmena podataka oavi izmedju pojedinih cvorova u
sistemu. dodaje se adresa ko prima i ko salje(&) mrezni nivo nam oezedjuje pravilno isporucivanje podataka ako je u pitanju komunikacija
izmedju razlicitih mreza(') transportni nivo nam oezedjuje vezu od jednog do drugog kraja, kompatiilnost rzine prenosa i proveru
tacnosti prenosa(() nivo sesije vrsi koordinaciju izmedju aplikativnih procesa, vodi racuna o tome da se veza uspostavi, sinhronizuje i
odrzava()) prezentacioni nivo vrsi pretvaranje podataka u pogodan olik za prezentaciju (*) aplikativni nivo koji je orijentisan ka korisniku.
Oezedjuje korisniku pristup otvoranom sistemu razmene podataka.
3. Serijske komunikacije--!ostoje standardni serijski interfejsi preko koji sluze za direktno povezivanje na rastojanjima do $%++m. ,li ako
se radi o vecim razdaljinam onda moramo imati na strani na kojoj saljemo modulator signala a na strani koja prima signale mora postojati
demodulator. -O./-... Serijski prenos moze iti asinhron(prijemnik se sinhronise na odnosu na predajni uz pomoc start ita na pocetku
svakog ajta) i sinhron (podaci se prenose u lokovima i karakteri nemoraju iti propraceni start i stop itom. predajnik kontinualno prenosi
signal, a kad radi predaju lokova on salje sinhronizacioni krakter). !o smeru komunikacije moze iti simple0(jedan smer), half duple0(oa
smera ne u isto vreme), duple0(oa smera istovremeno). "ajcesce se koristi rs%&%.
4. EIA 232D---1og velike imunosti na smetnje se pokazo pouzdanim u industriji. !odaci se prenose preko para provodnika pri cemu
naponski nivo od 2$% odgovara logickoj jednici a nivo od 3$%4 logickoj nuli. 5 cilju otklanjanja greske u vidu suma i smetnje koristi se sirok
naponski opseg signala. (za nulu od ( do $(4 a za jedninicu od 2( do 2$(). !rijemnik prihvata nivoe od & do %(4 i od 2& do 2%(4. -ozes se
primeniti kod prenosa u zavisnosti od rzine prenosa na nekoliko desetina metara ($(m ma0 prenos %+ kps). 6o je i osnovni nedostatak
ovog interfejsa, malo rastojanje i male rzine prenosa. !redvidjen je za povezivanje racunara(.6/) i modema(.7/). #od ovakvog
povezivanja pc aktivira zahtev za slanje 86S pa aktiviranj linije 76S daje potvrdu da je prijemnik spreman. !a kad aktivira .68 racunar
aktivira i linije .S8 i .7. koje potvrdjuju da je modem spreman."a ovaj nacin !7 doija informacije kao da je drugi uredjaj uvek spreman da
primi podatke. 9sti pristup se sprovodi i na strani .7/ uredjaja.
. EIA 422---#oristi se za serijski prenos podataka na veca rastojanja i za vece rzine. 5mesto jedne linije za predaju i jedne za prijem
koriste se po % linije za svake operacije. !renos logicke jedinice vrsi se tako sto je donji signal na visem potencijalu od gornjeg (za nulu
ornuto). "aponska razlika izmedju dve linije mora iti veca od +.'4 i manja od $%4. 7rtez u korz t kljucno )' i 2'2) signal prihvat a izmedju
' i ). Salje se jedan signal. :lavne karakteristike za '%%, su da na jedan predajnik mozemo imati $+ prijemnika, maksimalna duzina linije
$%++m, ma0 rz prenosa je $+-;s. Salju se dva signala u isto vreme koji su inverzni (oa su u rasponu napona izmedju 2) i )4).
!A"#AS$I%I
&. EIA 4'---Ovaj serijski interfejs je vrlo slican po elektricnim karakteristikama '%%, znaci ma0 duzina kala $%++, protok $+ -;s, ali
glavna razlika je da na njegovu magistralu moze iti povezano do &% predajnika i &% prijemnika. Omoguceno je povezivanje vise prijemnika i
predajnika u komunikacionu mrezu preko zajednicke linije. 5glavnom se koristi master slave koncept rada magistrale. 1naci jedan
primopredajnik preuzima ulogu mastera dok su svi ostali slave. #ontroler moze da prenosi podatke u svakom trenutku a svi ostali mogu to
ciniti samo kad od kontrolera doiju odgovarajucu komandu. Svaki primopredajnik mora imati jedinstvenu adresu.
7. (aralelna komunikacija---9nterfejs se zasnovan na centroniks(proizvodjac stampaca) standardu. !renos podataka preko ovog sistema je
io moguc samo u jedno smeru i to od racunara prema stampacu. ,li godinam se to razvilo u dvosmernu komunikaciju, tako da se moze
koristiti i za povezivanje dva racunara. !renos podataka se kod paralelnog interfejsa odvija preko < linija cime je oezedjen jednovremeni
prenos podataka velicine jednog ajta, stro liniju (upis podataka u stampac), liniju za povrdu (generise stampac kad prihvati podatak), tri
upravljacke ka stampacu (prelaz na novi red, resetuje i rise afer, stampanje) i cetiri statusne linije ka racunaru (kad nema papira, nije
spreman, spreman, greska u radu). Standardno se koristi &) pinski kon. "a !7 se koristi %( pinski. !renos moguc na rastojanju od 'm pri
rzini od $++ kps do %++ kps.
'. IEEE 12'4---8adi prosirenja primenu paralelne komunikacije uvodi se ovaj standard koji definise ( nacina rada paralelnog interfejsa. =$>,
#ompatiilan rad koji funkcionise u skladu sa centroniks specifikacijom, znaci komunikacja je u jednom smeru prema stampacu,=%> nil mod
standardizuje se prenos podataka i od stampaca do racunara, koji se vrsi preko cetiri statusne linije u dva koraka preko dva cetiriitna
segmenata,=&> ajt rad dvosmerni prenos podataka preko linija podataka, potreno je modifikovanje kola paralelnog interfejsa da se
oezedi promena smera podataka. Smerom se upravlja uz pomoc ( og ita u upravljackom registru, ='> /7! rad daje mogucnost asinhronog
itnog komuniciranja racunara i perifernog uredjaja preko linije podataka,=(> /!! je usavrsen paralelni interfejs koji koristi kompleksan
hardver, preko idirekcionalne magistrale se prenose i podaci i adrese.
). IEEE 4''--Standardom su sprecificirane karakteristike konektora, raspored pinova i elektricne karakteristike koje se odnose na nivo
signala, logicka stanja, karakteristike kontrolnog uredjaja prijemnika i samog kala za povezivanje.
*r+ez.#ontroler utvrdjuje koja dva uredjaja zele da razmene podatke i koju funciju trea da izvrsi. .a i ovo ilo moguce svaki uredjaj mora
imati svoju adresu. 1a rad merno programiilnog uredjaja potreno je izvrsiti tri tipa funcija: selektrovanje uredjaja, prenos podataka i
upravljanje prenosom. #od sinhronoh prenosa rzina je sinhronizovana prema utvrdjenoj prihvatljivoj rzini prenosa, a kod asinhronoj je
prilagodjena najsporijem ucesniku u posmatranom prenosu. -agistrala se sastoji od $) linija od kojih je < namenjeno za prenos pod a < za
upravljacke, od toga & za upravljanje prenosom a ( za druge upravljacke komande na magistrali. Svaki uredjaj mozeiti predajnik ili
prijemnik, ali na magistrali mora da postoji arem jedan koji ce upravljati magistralom. -oze iti prikaceno $( uredjaja $ moze da ima vise
funkcija.
1,. -olo odmeri-pam+i---Sluzi za privremeno pamcenje trenutne vrednosti promenljivog analognog signala. "ajcesce se koristi na ulazu
,;. konvertora jer da i oni pravilno funkcionisali potrean im je konstantan ulazni signal. Ovo kolo ima ulaz i izlaz za analogni signal ili
komandu. #olo pamti vrednost tek kad za to doije komandu, a kad to preko upravljackog ulaza doije on zapamati trenutnu vrednost
signala na ulazu.
11. Di.i+alno analo.ni konver+or---Sluze za konverziju digitalnog signala u vremenski kontinualan analogni signal. 1naci digitalna velicina
se pretvara u napon ili struju koji mogu posluziti za upravljanje aktuatorima, prikaz signala. ?inarno kodovana vrednost se upisuje u registar.
Od dole (.+) @S?a prema gore do (.n2$) koji upravlja nizom prekidaca u zavisnosti od inarne vrednosti vrednosti. 4outA4refB8+;suma8i.
(4outA4inB0;l)
12. Di.i+alno analo.ni konver+or sa +e/inskom o+pornom mre/om---.igitalno kodirani roj od n ita upisuje se u stacionirani registar
preko cijih izlaza se upravlja radom analognih prekidaca. "a ovaj nacin se vrsi povezivanje otpornika na referentni napon. Operacioni
pojacavac vrsi sairanje struja koji su preko prekidaca dovedeni na otpornike. !rekidaci su otvoreni ako je vrednost + a ako je vrednost $
onda su zatvoreni i tece struja. ,ko imamo n ita trea nam n3$, tako da otpornika koji je vezan za -S? mor iti %na n2$ puta manji od
otpornika pridruzenog @S?u.
13.(aralelni ili 0las1 AD konver+or---Svaki komparator ovog konvertora ima referentni napon koji je za $ @S? visi od referentnog napona
predhodnog komparatora u lancu. #ad se doije napon na ulazu svi komparatori kod kojih je referenti napon manji od ulaznog na izlazu ce
dati logicku jedinicu a komparatoji kojima je referenti napon veci od ulaznog napona dace logicku nulu.
:reska se resava tako da se na pocetku pocinje sa pola @S?a nize i zavrsava sa isto toliko ranije. .a i imali ma0imalnu gresku od pola ita
14. (ra+eci A2D konver+or---Ovaj konvertor se sastoji od oostranog ojaca (gore dole rojac), .;, konvertora i komparatora napona. "a
ulaz rojaca dolazi signal takta, pa komparator poredjuje ulazni napon sa naponom na izlazu .;, konvertora. 5 slucaju da je napon na ulazu
veci od napona na izlazu rojacu se setuje da roji unapred. #ako se sadrzaj rojaca puni napon raste vrednos digitalnog roja pa i izlazni
napon. #ada izlazni napon postani veci od ulaznog menja se stanje rojaca i on se setuje da roji unazad. ,ko napon na izlazu ostane
konstantan rojac ce da roji po jedan inpuls nazad i jedan napred a izlazni napon ce oscilovati u opsegu od $ @S?.
1.AD konver+or sa sukcesivnim aproksimacijama---"akon pristiglog napona upravljacka jedinica postavlja logicku jedinicu na mesto
najznacajnije it (-S?) u registar .;, konvertor generise napon polovini napona pune skale (pola CSa) koji se uporedjuje sa ulaznim
naponom, i ako je ulazni napon veci -S? inarno kodiranje roja je $ (da je manji ulazni signal -S? i doio vrednost +). #ontrolna logika
ovo upise na mesto -S?a u registar .;, konv a na mesto lakseg susednog ita upise $. !oredjenjem novopostavljenog napona na izlazu iz
.;, opet se uporedjuje sa ulaznim naponom i doijaju se redom vrednosti sve lakseg i lakseg ita sve dok se ne doije najmanje tezine. #ad
se ovaj postupak zavrsi preko statusne linije se signalizira da je na izlazu iz ,;. konvertora prisutan vazeci rezultat.
1a pravila rad ove vrste ,;.a potreno je da na ulazu imamo konstatnu vrednost u toku konverzije.
1&. A2D konver+or sa dvos+rukim na.i3om---!re pocetka konverzije zatvoren je gornji prekidac, tako da je napon na izlazu +. #od
pocetka se rojac resetuje i upravljacka logika otvara gornji prekidac a donji stavlja na ulazni napon. "apon na izlazu se pojacavaca pocinje
linearno da raste sto dovodi do promene stanja izlaza komparatora i rojac pocinje da roji. "akon %n takvih inpulsa rojac je tigao do svoje
ma0imalne vrednosti. "apon je naravno konstantan u intervalu 6$.
!rvi taktni inpuls rojaca posle ma0 vrednosti vraca vrednost rojaca na pocetno stanje a upravljacka jednica preacuje donji prekidac u
drugo stanje (na 4ref). Sad integrator integrise struju koja stvara prikljuceni referenti napon suprotnog polariteta od ulaznog i na njegovom
izlazu napon pocinje da opada. 5 trenutku t% kad ude jendaka nuli komparator sprecava dalje dovodjenje inulsa takta na ulaz rojaca.
9majuci u vidu da je u vremenu 6$ odrojano n$ taktnih ipulsa, a tokom intervala 6% odrojano n% taktnih impulsa iste periode dolazi se do
jednacine koja pokazuje da je sadraj rojaca n% u trenutku t% proporcionalan vrednosti ulaznog napona!
17. Elek+ricni merni pre+varaci---6o su tehnicki sistemi koji ulaznu veliciniu transformisu u elektricni signal. "a danasnjem nivou velik
znacaj i sve siru upotreu imaju elektricni merni pretvaraci koji energiju ulaznog signala transformisu elektricnu, kao npr naponski signal,
strujni signal, itd. :lavne grupe karakteristika po kojima mozemo da damo detaljan opis o tome kako u stvari /-! rade su : 2 #araktreistike
merne velicine, koji opisuju osetljivos na uluznu velicinu, opseg koji defisnise minimalnu i ma0imalnu vrednost merne velicine koja je
izmerljiva i preopterecenje (ma02min vrednost koja se moze doneti na ulaz a da ne dodje do promene performansi), 2 /lektricne
karakteristike gde se definise napajanje (da li je potreno, i ako da koje su karakt napona), odnos ulaznog izlaznog napona od uzemljenja,
pa definicija izlazne velicine, koji odnos signal;sum, itd. D -ehanicke karak koji su vazne jer se njima oezedjuje ugradnja na mesto
merenja i zastita od agresivnih sredine.
1'.4erni pre+varaci +empera+ure----erenje temperature pripada jednom od najstarijh i najraspostranjenijih merrenja. Senzor za merenje
temperature naziva se termometrom. 5 praksi se temperatura najcesce izrazava 7elzijusevim stepenima. Svi termometri koji oezedjuju
merenje aps temp posredstvom merenja drugih velicina nazivaju se termodinamickim termometrima. Sva napred opisana ogranicenja pri
merenju term temp dovele su do potree da se definise na medjunarodnom nivou empirijska temperaturna skala. (definisu se karakteristicne
temperature za razlicite materijale, uz pomoc kojih se vrsi merenje, temperature) "pr. 96S E+...
1). 4e+al o+porni +ermome+ri---!ovecanjem temp kod metala vreme relaksacije je sve krace pa specificna provodnost pada sa porastom
temprature. 6emperatura utice na otpornost metala i uz pomoc promene otpornosti se definise temp. -etal se koristiti za merenje se
odredjuje se po karakteristikma metala. "pr gleda se koliko je otporan metal na visoke temp, kolku ma0 otpornost moze da oezedi, kolko
je stailan sto se tice elektricnih karakteristika, itd. "ajcesce se koristi !latina.
2,. %ermoparovi----erni pretvarac temperature koji toplotnu energiju transformise u elektricnu. Sastoji se od dva provodnika izradjena od
homogenih metala koji su na jednom kraju spojeni. Spojeni kraj se zove merni kraj a drugi je referentni kraj. -erenjem napona na
referentnom kraju odredjuje se kolika je /-S formirana na mernom kraju i na taj nacin se vrsi merenje temperature. #ao sto i pomenuh
malopre mozemo koristiti ilo kojaF dva metala ali neki od njih su pogodniji za merenje ove vrste. #arakteristike po kojima se odredjuju
metali za merenje ovim nacinom su: koja je tacka topljenja, stailnost pri promeni temperature, olik zavisnosti tems od razlike temp
mernog i ref kraja."akon ume+nu+o. me+ala5 ,,?,7 "acrtati termopar, treferentni kraj na temp t$ a merni na t% izmedju ?i7 temperature
ts$ i ts%.
21. %ermis+ori---!oluprovodnicki elementi koji menjaju svoju otpornost u funkciji temperature. !oluprovodnici su gledajuci na provodnost
negde izmedju provodnika i izolatora. "ajpoznatiji su silicijum, germanijum i ugljenik. -erenje temperature se ostvaruje preko izmerene
otpornosti. 5 zavisnosti od karaktera promene otpornosti dele se na one sa negativnim temp koeficjentom "67 (ovi su u upotrei cesce) i
one sa pozitivnim !67. Osetljivost termistora po rastu temperature opada. -erna olast "67 termistora je tipicno od 2(+ do $%+ 7. "a
visokim temperaturama stailnost termistora opada.
22.!adijacioni +ermome+ri---5sled dovodjenja spoljne energije na neki materijal vrsi se poudjivanje atominih elektrona koji prelaze na
vise energetske nivoe. !osto elektroni imaju tendenciju ka nizim stanjima izrazena je zelja da predju u svoje najnize stanje pri cemu emituju
elektromagnetno zracenje. 6ako da svako telo koje je na vecoj temperaturi od apsolutne nule zraci. 6oplotno zracenje je u olasti od
+.+$*mikro m do $++. ,ko se poznaje zavisnost izmedju toplotnog zracenja tela i njegove temp moguce je napraviti merne pretvarace
temperature koje koriste ovaj fenomen. 5kupno emitovana zracenja idealno crnog tela po jedninici povrsine definisana je Sefan ?olcmanovim
zakonom: GAHB6
'
H D predstavlja Stefan2?olcmanovu konstantu (HA(,))*B$+
2<
G;m
%
#
'
), 6 D predstavlja apsolutnu temperaturu tela (#).
!od idealnim crnim telo podrazumeva se netransparentno telo koje apsoruje celokupni toplotni fluks okoline.
IAGe
6
G,e
6
gde je I2 koeficijent emisije realnog tela,Ge
6
2 emitovana energija,G,e
6
D emisija idealnog crnog tela konstantne
temperature.#oeficijent emisije realnog tela predstavlja odnos energije koju to telo na temperaturi 6 zraJi, u odnosu na energiju koju zraJi
idealno crno telo iste temperature.
23. 4erni pre+varaci radiacioni1 +ermome+ara---ele se na toplotne (svoj rad aziraju na promeni vlastite remperature koja je proizvod
fluksa zracenja) i fotoelektricne (na principu promene otpora ili napona koje generisu). -edju toplotnim mernim pretvaracima najvecu
primenu imaju termoparovi, termistori... !retvaraci se u velikoj meri razlikuju u pogledu talasne duzine zracenja na koju su osetljivi.
-etalotporni termoparovi su najmanje osetljivi.
24. 4erni pre+varaci rela+ivne de0ormacije6merne +rake7---Ova merenja su, posle merenja temperature, najJeKLa poseno u maKinskoj
i graMevinskoj industriji gde su nezamenjiva. Otpor metalnog provodnika: 8ANB l , gde su: O2 specifiJna otpornost, l2 duPina provodnika,
,2povrKina popreJnog preseka provodnika. 5sled dejstva sile doLiLe do deformacije provodnika. IAdl;l gde je dl;l relativna deformacija.
-etalni provodnik je merni pretvaraJ Jija je ulazna veliJina relativna uzduPna deformacija, izlazna veliJina relativna promena otpornosti, a
osetljivost konstantna veliJina.
1. OSI 6%+$,
2. 5 !1%" OSI #%1$z1"!*"
3. S$r*&.$ .%6-!.")*$
4. EIA 232D
2. EIA 422
3. EIA 442
5. P"r",$,!" .%6-!.")*"
4. IEEE 1244
;. IEEE 444
1<. K%,% %+6$r-#"60
11. D80",!% "!",%8! .%!1$r0%r
12. D80",!% "!",%8! .%!1$r0%r &" 0$G!&.%6 %0#%r!%6 6r$G%6
13. P"r",$,! , C,"&( A=D .%!1$r0%r
14. Pr"0$) A=D .%!1$r0%r
12. A=D .%!1$r0%r &" &-.)$&1!6 "#r%.&6")*"6"
13. A=D .%!1$r0%r &" +1%&0r-.6 !"8b%6
15. E,$.0r)! 6$r! #r$01"r")
14. M$r! #r$01"r") 0$6#$r"0-r$
1;. M$0", %0#%r! 0$r6%6$0r
2<. T$r6%#"r%1
21. T$r6&0%r
22. R"+*")%! 0$r6%6$0r
23. M$r! #r$01"r") r"+")%!( 0$r6%6$0"r"
24. M$r! #r$01"r") r$,"01!$ +$C%r6")*$(6$r!$ 0r".$)
22. M$r! #r$01"r") &,$ 6%6$!0"
23. P$z%$,$.0r)! 6$r! #r$01"r") &,$
25. M"8!$0%&0r)%! 6$r! #r$01"r") &,$
24. D=AC &" ,$&01)"&0%6 %0#%r!%6 6r$z%6
2;. D=A 6!%z")
3<. A=D .%!1$r0%r
31. P"r",$,! A=DC &" #%+%#&$z6"
32. K%!1$r0%r "!",%8!%8 !"#%!" - -)$&0"!%&0
33. D$,0" : &86" A=DC
34. K%!1$r0%r #%6$r"*" - +80",! .%+
32. U#r"1,*"!*$ #r$!%&%6
33. U!1$rz",!" &$r*&." 6"8&0r"," US7
35. 7rz" &$r*&." 6"8&0r"," IEEE : 13;4