I I I

..

I I

Latinska epigrafika

)fIoQue sals-je?«

LE POINT DE.S CONNAISSANCES AcrUELLES

,

L'EPIORAPHIE

LATINE

Par

RA YMOND BLOCH

Dlrecteur d'etudes a r£cole pratique des Hautea ~des

Presses Universitaires de France 108, Boulevard Saint ... Germain, Paris 1952

RAYMOND BLOCH

LATINSKA EPIGRAFIKA

prevod

ANKA MILOSEVIC

7 I

I 1'\ .. 'l" &J' t:

, ... ~ 4111 .... ' :.."":-. ' •

I'" ... f

..

.

!' ! . ~

I~- ,;,.~5~t!

.. '

•• r '.

'. -~~".j_i2

.. ....

BEOGRAD 1971.

•

Izdaje:

ARHEOLOSKO DRUSTVO JUGOSLA VIJE Beograd - Knez Mihajlova 35

GLAVA I

DEFINICI1A, PREDMFr, PROUCAVANJE I KOpmANJE NATPISA

Latinska epigrafika je jedna od pomoCnih nauka rlmske istorije i njen znaea] u domenu rimskih starina je veoma vellki. Ova nauka proucava natpise, ciji je grCki naziv F3I'1ypmpQ istog porekla kao i naziv ove nauke. Izraz fr~ epigIa .. phe (zastarela ~ pozajrnljena u francuskorn iz grckog jezika 1694; iz nje je kasnije izveclen naziv epigraphie, potvrden u francuskOlTI jeziku prvi put 1845), kao i drugi francuski izraz in .. scription (pozajmica ad latinskog inscriptio, potvrdena prvi put u francuskom jeziku 1496), ove dve reo grBcog i latinskog porelda imaju istu etimoloAku vrednost i oznafavaju nelto Ito j e napisano ( ypaq>8ro t scribere) na (E:1tt , in) nekom trajnom materijalu kao Ato je: kamen, terakota, metal, stakIo, kost, Ituk, mozaik: epigrafija je nauka koja se bavi ovim natpisima.

Ustvari, domen epigrafije se Cesto dodiruje sa predmetima drugih disciplina stare istorije. Tako latinska paleografija pruoeave latinsko pismo, i to po pravUu ono toje je ispisano na materijalu koji nije trajan, kao Ito je papirus i pergament, Ali ona ne mole da zaobide i 81»rnenike ad kamena ill metala koji t:ine najsta~ rija dokumenta sa latinskim pismom. Obrnuto, paZnju eplgrafieara privuCiCe vostane rimske t ablice na kojima se nalaze natpisi. Ali se pra-

5

LATINSKA EPIGRAFlKA

_&_------------- .... -. _...........--~

•

vac ovih dveju disciplina razlikuje cak i onda kada proueavaju isti predmet, Paleograf prvenstveno izueava pismo studirajuci njegova slova i evo!uciju kroz vekove. EpigrafiCar pat, koristi podatke koje mu pruza paleografija, da bi mogao da procita i po moguenosti da datuje natpise, ali se ne zadrzava u tim granicama. PeAto proucava prvenstveno sadrza] splsa, a ne njegov spoljni izgled, epigraficar ce se starati da prodre u najraznovrsnije oblasti rimske istorije: po-Iitieku, administrativnu, pravnu, ekonomsku i versku, Ustvari tesko se maze zamisliti da j~ dan istoriCar Rima nije bar donekle epigrafiear, ali se sasvim sigurno ne moze zamisliti epigrafi~ar koji nije u isto vreme i istoriear. Ova pomocna disciplina rirnske istorije vi§e nego ikoja druga utapa se u saI11U istoriju. Ko se odluei za Iatinsku epigrafiku mora, dakle otpoceti sa proueavanjem opstih prirucnika rirnske istorije, a naroeito priruenika -Histoire de Rome-! ad A. Piganiol-a koji sadrzi veoma vazne bibliografske odeljke,

Novae, geme i karneje pruzaju naueni materijal nurmzmaticarima i nauenicima koji proueavaju artes minores, Epigraficar sa svoje strane takode se zivo interesuje za natpise na takvim objektima. Uostalorn, uzaludno je, pa ~ak i opasno, postavljati po svaku cenu utvrdene grantee i pregrade izmedu raznih pomoenih na .. uka koje doprinose proueavanj u antieke i posebno rimske istorije koja nas ovde interesuje. Medu njima nerna ustvari, nikakve neprelazne pregrade. Njihovi predmeti prouCavanja i njihove metode mogu svakako biti izrazito razliciti, ali ni jedna od ovih nauka ne mose dati plodove ako deluje kao samostalna disciplina. One se neprekidno moraju pozivati jedna na

1 ColI. -cue- p~ U~ F. Paris 2. izd, 1945.

6

DEFINICIJ~ PREDMIii, PROUCAVANJE

drugu da bi razjasnile razne probleme koje izolovano ne bi mogle rellti.

Izvesno je cia su ove rune discipline dostigle takav stepen razvoja, kOjl zahtev,a ocl onoga koji !eli stvarni napredak nauke, da Be specijawt lizira za jednu od. njih, da poatane Jincvist, arheolog, keramolog, numizmati&ir ill epigraft .. ear. Isti sluQj je uostalom i sa danainJim tiziw. carlma koji se individua1no mogu baviti uvek samo jednom sasvim posebnom granom oplte fizike.

Ali u naIoj nauOloj oblasti, viAe nego rna gde, ova specijalizacija je stvar nauauta kOJi svestrano i temeljito poznaju i ostale discipline. Za-

to student ne sme zaboraviti da pre svake spe- ~ cijalizacije mora steCi svestrana znanja i jednu istinski Airoku kulturu. Na taj na& kultura i nauka nisu podvojene i poIeljno je cia ova isti· na spreCi stvaranje ja74 izn.edu Bate erudicije

i op§teg obrazovanja.

Posle ovoga moZemo reci da latinska epigrafika ima svoju posebnu metodu i njena pravtla mora solidno poznavati onaj koji leli da pravllno de§ifruje i protumaCi latinske natpise koji poticu iz raznih provincija rimskog sveta. PQkusacemo cia lzlotimo principe te metode i tehnike Ilustrujue! iznesena pravUa, koUko god nam je to moguee, i konkretnim primerima. V~ z ba i praksa u oblasti epigrafije moraju il5i u poredo sa teorijskim prou&vanjem~ Dok se, na primer, arheologija prou&va u anti&im na .... .azistima Ui po muzejima u direktnom kontaktu ~1 predmetima, znanja iz epigrafije sti~u se orvenstveno ~itanjem i tumafenjem natpisa bilo direktno na precimetima na kojima se ti natpisi nalaze, bilo pak, na reprodukcijama u Imjigama ill u zblrkama,

ViAe puta Cerno reprodukovati proueene nat-

7

LATINSKA EPIGRAFIKA .

----------~--~~~~~~-~.--~-----

...

pise pomoeu detaljnih crteta i ovi faksimili ispisani oblcnim kapitalima biee uvek propraCeni razvijenim istirn tekstom ispisanim malim 810- vima, U takvom tekstu slova koja su postojala u prvobitnom natpisu, ali ih je izbrisalo vrerne ili unistila Ijudska ruka, stavljaju· se izmedu

Cetvrtastih zagrada, Razresenja skracenica stavljaju se U okrugle zagrade, Promena redova u originalnom tekstu natpisa oznaeena je u proeitanom tekstu vertikalnom ertom,

Latinski natpisi se odlikuju kratkoCom redakcije. Vrlo eesto, umesto cele reci, dato je samo poeetno slovo iIi nekoliko poeetnih slova dotiCne refi. Ako je navedeno sarno pocetno slovo skraCenica se zove sigla. Ako je skraeenica u j ednini suglasnik iii se zavrAava suglasnikom, ovaj se suglasnik, kada se r~ javlja u mnozini, umnozava onoliko puta koliko ima lica oznaeenih mnozinom: A VG = A vgustus, A VGG

= Avgusti duo, DN==Dominus noster, DDD NNN=domini nostri tres. Veoma je vafno za buduceg epigrafieara ve!banje u reSavanju ovih sigli i skracenica kojih ima toliko, da bi se od njih mogli sastaviti citavi reenici.

KOd izdavaca latinskih natpisa, na nesrecu, nema jedinstva u upotrebi znakova za oznacavanje dodataka, dopuna, interpolacija, solucija u tekstu natpisa. Malo naucno delo Medunarodnog akadernskog sa veza pod naslovom Emploi des sipes critiques. Disposition de JJapparat dans les editions savantes des textes grecs et letins,2 proueava uporednom metodorn postojece postupke za naueno izdavanje literarnih teksto ...

va, epigrafskih tekstova i papirusa i .preporufuje njihovu sistematizaciju i usaglaSavanje.

Obicno se odvojeno prouCava latinska paganska ad latinske hriseanske epigrafije. Pravila

2 Ciji su autori Bidez i Draclunann; ponovo izdato 1938. g. u Parizu i Brislu (Delatte i A. Severyns).

8

DEFINICIJA, PREDMBT, PROUCAVANJE

----------------~,--.---

jedne i druge se zaista matno r8zlikuju~ Sa socijalnim Ildejnim promenama koje je prouzrokovalo hrilCanstvo duboko se izmenio i sadrlaj natpisa .. Mi eemo se, aem u izuzetnim s1uC!ajevi~ mat bavitl U ovoj studiji prou&vanjem pagan .. ske epigrafije, a u vee pomentom delu A. Piganiol-a rnogu se naci bibliografska uputstva za hriscansku epigrafiju.

Nije tesko uoi:iti da su latinska i gt&a epigrafija medusobno direktno povezane. Mnogi an ticki dokumenti pomati su nem po natipisi .. rna koji su redigovani i na grBcom i na latinskorn [eztku, Mnogi istorijski dogadaji Rima poznati su nam sarno po natpisima na grBtom jeziku. Sta vise, U obe ove oblaati poatupci oko istrazlvanja su sliCni, a krlti~ prou~vanje i restitucija natpisa vrAe se po analognim pravili ... rna. Mec:!utim, obim ove nUe Jmjige ne dozvo. Ijava nam da se bavimo i Sl-&om epigrafljom, a u knjizi He Cohen-a, La Griee et l'heU6nisation du monde 8Iltique.3 mole se naCi odabrana blbliografija dela koja se na nju odnose. Takode i :nnogobrojne studije M. Louis Robert~ 0 gr~ koj epigrafiji sasvim osvetljavaju sve ono ito se istrazlvanjem u toj oblasti mole postia primenom jedne nepogrelive metode, Rezultati koje je postigao ovaj odlimi strumlak eesto su od

intcresa i za latinsku epigrafiju. .

Pre prou~vanja natpisa i pravila koja uslovIjavaju njihovo Citanje, treba podsetiti da trud i rad epigrafifara nisu teorijski i kabinetski. Epigraficar je Cesto putnik koji odlazi u istralivanje dokumenata koji treba da obogate eplgrafski materijal kojim nauenict vee raspola!u.

9

:1 con. -cue- p~ U~ F. Pariz 1934, XVI i d.

4 Up~ naroeito Les Gladiateurs dans l'Orient grec, U Bibliotheque de L'Ecole pratique des Hautes Etudes, Paris 1940 ..

~ ......... ......,..__ __ . .-,. ...... _-------- ------... .. ,_____-_- ............_..----

LATINSKA EPIGRAFIKA

Zaista, ne prode skoro ni jedna godina a da se ne otkriju novi latinski ill grCki natipisi metodskim istrazivanjem nauOlika koji strpljivo proucavaju ovu ill onu oblast grckog iIi rimskog sveta i unose novu svetlost u joA sporna pitanja stare ist.orije.

Razni su istraZiva~ki postupci jednog epigra~ ficara, Oni mogu koristiti arheoloAk.i materijal na lokalitetima koji su se vec pokazali bogatim

i u epigrafskim ostacima. Medutim, mnogi natpisi otkriveni sluCajno ill prilikom kopanja bez : dozvcle nalaze se skriveni po selima i majurima

i nauenik ee cesto pobrati lepu zetvu neobjavljenih natpisa tragajuci po selima ad imanja do imanja kuda ga upuCuju stanovnici toga kraja. IstraZivanje kamene rezerve po muzejima mole takode biti vrio korisno i plod no, jer se Cesto deSava da se ovde pronadu neobjavljeni ill lole

prOCitani natpisi.

vee poznate dokumente treba ponovo ispitati ako njihovo objavljivanje nije dovoljno bri!ljivo izvrseno iii ako je to ueinio neki arnater bez dovoljnog poznavanja pravila epigrafskog desifrovanja. Istrazivae pre odlaska brizljivo pri- . prema svoje putovanje, grupise i proueava sav ~ cpigrafski materijal koji pot ice iz mesta koje ee obici. Na taj naein on ce izbeci da kopira vee poznate tekstove koji su pravilno proeitani i odabrace sarno one cije su kopije nepotpune i pogresne.

Ma kollko da je vest u desifrovanju natpisa, epigraficar se cesto neee zadovoljiti direktnim citanjem, jer pri tome maze da ga omete nepovoljna svetlost ill loA i nepodesan polozaj kamena, Pored toga, on ~esto nema ni vremena da ostane toliko dugo koliko hi zeleo pored tek .. sta koji je pronasao i zato ce prostim. ali efikasnim postupcim.a bri!ljivo izvrsit! taene kopije novih natpisa i pomoeu njih ce ove natpise na

10

DEFIN1CIJA, PREDMET~ PROUCAVANJE

- .. - .. _- .... .... .. -- . . ..-....... _. -.--

-........-...-.------------ .. ,

miru citati i studirati kad se vrati u svoj radni sabinet.

Dva naCina ee mu omoguBtl lzvodenje ovih £o?ija: prvo fotografija, jer se, blagodareci kva·~::etu danasnjlh objelrtiva i fUmova, preciznost ':otografije sve viAe povecava, Epigra1i~r voli ':a Iotografise natpise pri jakoj svetlosti jer se :ako naglasavaju senke koje stvaraju ugravira::a slova, Upotreba fluorescentnih proizvoda,· U izvesnirn slucajevima, moze biti od koristi~ Jed::a uspela fotografija nekog natpisa jasno ocr.anog, dovoljna je za docnije izuavanje. Nezzoda kod ovog nacina kopiranja natpisa donek:€ lezi u tome &to se u momentu fotografisanja :-~e moze sigumo znati da Ii je kliie uspeo. Zbog :-3ga mora se naclnit! viAe snimaka svakog nat~:sa da bi se umanjio rizik neuspeha. lstina,

. ~"'1as postoje aparati ~ije se fotografije mogu :~jmah razviti, ali je kvalitet takvih snimaka ~dsvim osrednji. Sa te strane mora se jo§ ~ sa ti na napredak tehnike.

Kada je gravura slova osrednja i kada je ka .. :-:len znatno ostecen i sa dosta pukotina, foto;:-afija neee biti [asna, EpigruiQr tada pribega va uzirnaniu otisaka, Ovaj postupak omogucava mehanieku i vemu reprodukciju natpisa soji se prouCava. Pri tome naJpre treba brlZljivo oeistiti kamen, a zatim okvastiti povriinu na kojoj je natpis prelazeCi po nJoj sunc!erom koji ~. e natopljen vodom. Zatim se na kamen etav:ja hartija za crtanje na kojoj ~e se dobiti otisak : ova se kvasi sunderom dok se dobra ne prile?i. Pasle toga se pa!ljivo udara po hartiji jedr.orn tvrdom ~om da bi hartija Ito bolje USIa

~ udubljenja slova i sasvim primUa njihov ob~ ik. Ukoliko au slova pliee gravirana utoliko vise treba nastojati da se dobije njihov Ito colji otisak. Cesto se deSava da se hartija iscepa ! tada treba ceo po stupak ponoviti sa novim

11

LATINSKA EPIGRAFIKA

listom koji se stavlja preko onog PrYoR. Na taj nacin otisak je dobijen i preostaje samo da se osusi na suncu, a potom kao svitak da se smesti u valjkastu futrolu od kartona iii metala da se ne bi ostetlo. Alto su dimenzije natpisa velike, tada ce se otisak uzimati po delovima, pri cemu se mora voditi raeuna da se listovi bartije numerisu i da svaki od njih reprodukuje zadnje slovo onog ispred njega, Na taj naOll olakAace se docnije spajanje listova. Otisak se moze izliti u finom gipsu da bi Be s lica natpisa ustanovilo Ata pokazuje nalifje. Ako nema vode tada se hartija stavljena na kamen llloze pailjivo trljati vatom sa grafitnim prahom, Na kraju posla pojavi~e se bela slova na crnoj osnovi. Ali povoljan rezultat ovim postupkorn dobice se sarno ako je kamen sasvim izgla~n, jer ee na neravnoj povrslnl crte biti nerazgovetne.

Pored istrdivanja na terenu epigrafsko tra ... ganje se vrs! takode i eitanjem i kritikom rukopisa koji su nam saeuvali tekstove natpisa koje au procital! raniji putnici istra.Ziva~i i naucnici sa epigrafskih spomenika koji su kasnije unisteni ill su nestali, N atpisi 0 kojima na taj naein dobijemo saznanja, cesto nam stvaraju teskoce pri tumaeenju koje nastaju, ako je u pitanju rukopis, greskom prepisivaea, ill su posledica nemamosti ill pogresnog desifrovanja prvog citaf3a. Razumnim kritiCkiDl rasmatranjem i pro. uQvanjem ovih teikoCa, ~sto se iz pogreAno prenesenog teksta mole rekonstruisati i otkriti autentiou tekst.

N eki retki natpisi nalaze se citirani ill reprodukovani u spisima anti&ih autora.

12

.:

. ,

..

•

GLAVA II LAfl1NSKO PISMO

Prvi deo ovog malog dela bic5e posveCen iapi .. ::'v~anju opAtih znanja koja au potrebna epigra::,carima. Zato Cemo prouQvati jedno za drugim :;tinsko pismo, rimska lima imena, cursas boDOrum, imperijalne titule. U drugom delu knji~ ge analiziraCemo redom glavne osobine ramih Iategorija natpisa, epitafe, posvete bogovima, pocasne natpise, natpise urezane na spomenici· :-:a, javna iIi privatna epigrafska akta i najzad mstrumentum (sprave, alat) ..

Jasno je da je za pravilno ~tanje i tumal!enje :.;tinskih natpisa potrebno duboko i temeljito poznavanje latinskog jezika. Epigrafsld latinsld ~zik i pored toga Ito nesum1jivo poseduje neke specifienosti ipak podlele opltim pravilima Ia::.~skog jezika, te je epigrafimro neophodno p~ zrebna solidna ffioloSka sprema.

Daeemo izvesna uputstva 0 latinskoj azbuci E.oja [e primenjivana u epipafljl, i 0 evoluciji ~ ve azbuke tokom vremena, Takva manja au potrebna ne S8JnO za Btanje natpisa, nego vrlo :esto i za njlhovo· datovanje. Varijante oblika LaVa u raznim epohama, zaista omOlU~vaju :.a se utvrcii period u kome je nastao natpis koji !e proueava, Nije potrebno naglasiti cia 1ma i caleko precimijih hronoloitih kriterija koje & .. 1:0 otkriva i sam sadrlaj natpila, ali u nedo~

13

LATINSKA EPIGRAFIKA

__ ~ , ... 'I.MJCpnzz

tatku ovih kriterija mole i opAti izgled slova doprineti da se natpis hronololki odredi. Ipak, treba biti obazriv t jer vrsta kamena, veitina ka .. menorezaca, brWjivost toju je ulotio pri izradi svog dela, zatim, poreklo natpisa, sve au to ~inioci koji uslovljavaju spoljni izgled natpisa.

Latinska azbuta je adaptacija gr&e azbuke koja je preuzeta preko Srfkih kolonija na Sici .... liji i ju:!noj Italiji~ To je najbolji dokaz utieaja koji je joi sasvim rano ima1a he1enaka civruza~ cija na italske narode, jer kako kale A. Melllet u svojoj sjajnoj knjizi Esquisse d'nne bistoire de Ja tancae latine,s nicim se bolje ne manifea~ tuje uticaj jeclne civili7.acije tao pozajmljivanjem azbuke drugim narodima.

Grcka azbuka imala je 24 slova. Od ovih tri

predstavljaju bezvucne aspirovane okluzive i to au: theta=th, phi=ph, i chi = eh, Ovi glasovi nisu postojali u latinskom te ova tri slova nisu uAla u rimsku azbuku, a sluiUa su samo kao numerieki znaei. Do kraja II veka pre n. e. BimIjani su zamenjivali bezvuene aspirovane okluzive u grckim reeima odgovarajuem bezvuCnim neaspirovanim okluzivima. Talco je izgovarano Corintus <;r:.i K6plV""O<;), 6 Pampilus (gr~ki nap.cptA~). Sirenje gr~kol uticaja u Rimu dovelo je do reprodukovanja gr&lh glasova u fzgovoru i pisanju. Od poCetka I veka pre nove ere, da bi izrazW gr&e bezvume aspirate, Rim-. ljani su iza tvrdih bezvumih glasova p, t, C dodavali h te se taka javljaju grafije Philippus za gr~lti .i)..tjfj'[~ , theatrum za esarpov i td. Kasnije ee pomodna izveSta~nost preterivati sa ovim helenizirajuCim izgovorom ItavljajuCi h i ,de ne treba.'

5 Pans 1928.

6 c. 16 Lit 12 826. 7 c. IA L~ 12 1255 ..

14

LATINSKO PISMO

~------------.y.v. ............... - __ ~ ~ _ _., . T __ ~_

Slovo dzeta koje je u grBcom siutilo za obeleatlvanje sloienog g18sB dz nije postoJaIo u latinskoj azbuci. Slovo G, ranije grBq game, koje j e Grcima sluiilo za obelelavanje zvumOl au .. turala, u ~ je u latiDSkom imalo istu fonetsku vrednost kao i gama. Slova za obe1ezavanje bezvuOUh guturala bila au K koje je postalo od grCkog K (kappa) i pisa]o se ispred a i ispred suglasnika (kaPllt, ...... sacer)9 1 Q koje se pisalo ispred 0 i U (qomes, qura) i u grupi qu koja je slu!ila kao omaka za bezvui!De labiovelare.

Posto je razlika izme4u dve vrste guturala smanjena u latinskom jeziku, bez sumnje pod ~.; ticajem Etruraca kojl nisu poznavali zvume okluzlve, slovo C je poeelo da sId za obelela .. vanje ne samo zvumog, vec i bezvu&aog guturala ispred e i i (eeDsor, eitra)1J Slovo K brzo :'e ispalo iz upotrebe i zadr!alo se B8DlO ispred a i to vrlo retko, u skraCenicama kao Ito au

K=Kaeso, K Di Kallmcaleaclae. 8to Be ti& slova Q onq je sacuvano samo u ~inla tipa quia, aq U3. Latini su po nov 0 osetlli potrebu da razli~ kuju it grafiji zvuble i bezvuCne guturale. 810-.0 C je od tada slulilo sarno za obelef&vanje tvrdog suglasnika. Docnije je taj mat jzmenjen ~ dobijen je oblik G za obelelavanje zvumog guturala, Nelto poale sredine m veta pre Dale ere gramatiCar Spurius Carvllius odredio je slovu G mesto koje ono i danas zauzlma u naloj azbuci (francuskojl), a to je aDO mesto koje Je "J. greko] azbuci zauzimala dzeta. Iz vreroena sada je C slulfio za ispisivanje dva guturala, zvuCnog i bezvumog, po tradiciji au ostale dYe tigle C i eN koje su bile skrat!enice za dva

8 U p~ M~ Niedermann, Precis de phon6tique hlstOrique du Iattn, Paris 1931 ~

9 C, I~ L 12, I

l'

LA TINSK'p"~ EPIGRAFIKA

___.___~~-~-------~----------

praenomina koja au Be izgovarala Gaio i Gna .. eus.

Posle izcezavanja aspirata i pojave slova G, latinska azbuka je imala 21 slovo. Taj broj nam navodi Ciceron u svom delu De Datun. deorum (II, 37, 93)~ Pred kraj republike zavedena su dva nova slova Y i Z za transkribovanje ipsilona i dzete u grekim reeima, Od tada je azbuka imala 23 slova i taj broj je 08taO za sve vreme trajanja rimske imperije.

Rimljani su za svoje natpise upotrebljavali slova zvana capitaIa t]. velika slova ispisane iz~ medu dve paralelne linije. Ova slova - bar iz svog najboljeg perioda - se joA i danas upotrebljavaju u nasim natpisima, na pr, u naslovirna na starnpanim knjigama. Slova koja su koriscena u ranijim natpisima, U I veku pre n. e., imaju izrazit arhajski karakter. Njihove reprodukcije nalaze se u delu F. Ritschl-a koje je publikovano kao dodatak prvoj svesci Corpus InscriptioDum Latinarum pod naslovom Priseae Latlnitatls monumenta epigraphica ad arehetypomlD fidem exempUs Hthograpblds repraesentata'? i u clanku alphabetUID. u DictioDDaire des Antiquites Irec,ues et rom.iDes oji su ~ autori Daremberg, Saglio i Pottier.'! Ako se podsetimo ovih reprodukcija, utvrdiCemo da su slova jo§ uvek nejednaka i nesrazmema. NaroC!.ito su A, E, F i Q ponekad toliko izobliC!ena da se ne rnogu prepoznati. Molda su ovi oblici slova proizisl] iz vrlo starih kurziva, medutim, ovi

elementi kurziva se postepeno gube, taka cia epigrafski t rukopis poeetkom Carstva dostlle svoje savrienstvo. NajveCi broj natpiaa koji je do nas dospeo je iz carskog perioda. Monumen· talno delo Corpus Inscriptionum Latinarum cije

10 Berlin 1882.

11 T. Ii str, 215, 11. 23840

16

LATINSICO PISMO

,. .

II-

je objavljivanJe za~ela 1883 BerliDsb _kademija pod okriljem Th -. Monunsen. koji je posle Borghesi-a veliki inicijator prou~vanja latin .. ske epigrafije (ow delo 6emo navoditi. kato je uobi~ajeno, po&!tnlm alovima namva: C. I. L.) - sadrZi samo jedDU svesku natplsa iz doba pre smrti Cezara.

Cesto izuzetna lepota slova na kamenlm spamenicima iz carskog perioda dolazi otuda Ito su kamenorezci iz tog Vi emma ·-radUi 1& vellkom vestlnom i osobitom painjOlll. Izveanl natpfsi dosti!u zaista stepen umetni&:ih delL Azbuke koje su Be upotrebljavale za vreme carstva, u

svom opitem izgledu.· pokazuju razltke u

detaljima. Pa ipak, i te radiR U IDOgut!-

nost izvelbanorn oku da odredi u ovaJ iii onaJ vek, po koji put ~ak i u jednu ill drugu vladavinu i najbrilljivlje izradene. natpiee• Ovde na levo] strani prib'.IIne au tipime ubuke prime:ljivane u periodima AvguHa. Trajana 1 Konw. ~ :an tina prema delu E. Hubner-a koje je nuta .. · ... ak vee pornenuu. dela F. Ritlchl -a, u Pokuiaj Klaudija, imperatora na i sramati&ara, da uvede u azbuku tri nova llova koja au :.mala ,da ozna~e "1I1asnit V (na primer wei:a!no V u rea vaIpa), glaa ps i medUllas iUIIedu samollasnika i i u (na primer neD srednji saIlloglamik reO bo Ito je 0pt' .. aa), nije pre ziveo doba njegove vI II daviDe.

Slova koja smo opisali nllito IU clrupBJa

sada se radi 0 legial.ativnim • 0 jav-

12 Exempla lerlpturae eplerapb1eae taUpe a caJ!la~ ris d1datoriJI morte ad. IUItlDlard, BerllD 1885. HUbner-ovi fakslm1li =¥Ieni IU prema Otg4 cima koji Diau _vim tafnl. PaIeoarafsJra Itwlija

zahteva ta~niJe reprodukcije,- 10t0 .lDImke i

otiske. Up. zbtrku J. Mallon • ., a, Marl ~ I Ch.

Parrat, L'eerlture latin de 1& e&pltale tbn.lBtne l 1a mlnuscule, Parts 11391t

17

I.ATINSKA EPIGRAFIKA

---------- . ~- .. ----

tel
S co c ~
......
~~ c: .. QJ
C
~ as co :>
....... ~
e ._.. ~-
II)
< e-. e
0 f:"" ctI
cG ! 0 ~ Sl
~ 0 0
0 CO -c
0
Z 'C .Q
"C Z 0 ~ N
.....
!~ N tJ
.- 0
0 0 N E
~ ..... ~
e s 0 fIl
.......
m Ul 5 g.
~a .....
c.
g e=-J ...1 ..... ~ 0
0 c. ~
c 0 1==4
~ .........
11IIIIIIII S • • s:: ....,.
J! J& l .,.
X '3 Z ca
c ai s...
.........
GJ ~ {I)
e e .....
~ =
::s :I U .......
(j § e ::s e
0
t: ~
~ ~ I&t 0
~ t=a
!:J.a ~ '-'- C'1 ..
• CW) Q
....... III •
-;; J.J.JJ UJ ,.....
L.Ll ... In
.......
Q m U
0
(iQ
0

U <
iIQ
sa cO
-<
I
~
.. -
I
,
,
, 18

.....

LATINSKO PISMO

nim iii privatnim aktima, urezanim nR bronzi. Taj rukopia naziva Be tada administrativnim. Kapitala lmaju izdu!eni oblik, veCa im je vis in a nego sirma, relativno su nemamo piaana i sa&vim se razlikuju ad onih e1egantnih kapitala. );a 18. strani ove knjige prikazan je jedan tip ) .... ~akve azbuke - iz epohe Severa - prema Hiibner-u.

Treba naglasiti I postojanje jedne Vlste brzog i slobodnog pisanja za pisma i natpise na zidcrvima i na pl08cama, a to je lmrziv. Od IV veka ::ase ere ovaj kurziv su velika slova koja se na~ovezuju na arhaiena kapitalna 0 kojima smo malocaa govorill, Ovde se radi 0 brzom uprosee:-~QIn pisanju koje se zbog toga ~to vrlo tesko moze desifrovati. Najstariji tipovi toga rukopisa ispisani su grafltom na zidovima kuCa u Pompejima i urezani na voltanim tablicama ko~e su pronac:lene 1875 u kuCi bankara S. Caeeili;lS-a Jucundus-a a potim iz 55/57 godine D. e. Tablice koje au pronadene od 1786. do 185~. u zlatnim rudnicima Verespatak-a, gradiCa u Transilvaniji (stari grad u Daldji koji Be zvao Alburnus Major), sadrle uta urezana kurzivom izmedu 131 i 187. ,oidne naie ere. Ovi ti .. povi kurziva iz I i II veka oje Citanje ~esto stvara teskoee ne razlikuju se mnogo medu sobom. Oni su prikazani (strana 7 i 8) u Coma d'epilraplde ladne oct. R. Cqnat-a. aje Cetvrto izdanje iz 1914. ,odlne jot i danaa ~ini najbolje epigrafsko delo koje do sada postoji.

Uncijalno pisanje slovima koja au sasvim zaokrugljena, vidi se na pBpirusima i pergamenrima, a sreCe se i DB afri&im natpisima po6!v ad kraja In veka nde ere.

Za ~itanje natpisa treba, naravno, poznavati, pored. deta1ja ramih azbuka, jol i kombinacije vise slova koje se obiblo nazlvaju ligaturama.

19

LATINSKA EPIGRAFlKA

~-~-~~_____.. _-_--_. ~ --- ............ "'---~~~--

Tu se radi 0 jednom postupku u cilju ustede prostora, sabijanjem Diza slova na u!.em prostoru nego sto bi ona nonnalno zauztmala. U kurzivnom pismu su ove ligature veoma raznolike i komplikovane. Nasuprot tome, one su mnogo prostije i lakSe za deSifrovanje kod pisanja na spomenicima od karnena jer su ovi zbog tvrdoce materijala manje podesni za mastovite kombinacije slova. Najmnogobrojnije ligature na kamenim spomenicima au one kojima se kombinuju dva slova. Rede su kombinacije tri slova, a najrede su jos sloZenije kombinacije. Ovde CeIDO izneti samo jedan interesantan primer grupisanja inicijala Ciji je smisao nadgrob-

ni natpis i koji bi trebalo da ima sledece znaeenje: o(pto) t(erra) sCit) l(evis)

t(ibi)13 -Neka ti je laka zemlja!

Od Sulinog vremena do sredine III velta ka- ". : menoresci su iznad dugih vokala urezivall oAtri -~

akcent - apex (I), ali njegova je upotreba bila sporadiena, Sto se tice znaka zvanog 8i«~iUeus koji Ima oblik cirkonfieksa ( ........ ), Ill akcenta <I)

on se nalazi iznad sarnoglasnika iIi iznad suglasnika i oznaCava da se dotieno slovo normalno piSe udvojeno, tako na primer ~itamo na natpisu: osa umesto ossa. Ovaj znak Ima ogranieenu upotrebu, a srece se uglavnom poeev od III veka naSe erea

I S8.D1e reei, bilo skracene, bilo potpuno ispi~ sane, ~esto su odvojene jedna od druge posebnim znacima u vidu ispunjenih krufiCat kva .. drata iIi trouglova, Ill strelicama i llsticima, koji su bili vrlo u modi poCevod Avgusta i koji su prerna svojoj ulozi nazvani bederae distlnguentes, Ovi znaci su uvek stavljeni iznad linije U visini polovine slova, Urezivaci slova su

ih cesto koristili kao element ukrasa koj i su .. ~~

-,

13 C. I. L. III, 5577~

..

•

20

LATINSKO PISMO

--.......-1111 -............ __ ..... - _------.------............,_...,...--~

imali da doprinesu lepoti njihovog dela, U tome se i preterivalo pa SU odvajani i svi slogovi, a po koji put i sva slova u reel, Sto se tiee bro[eva oni su u Rimu kao i u GrCkoj, predstavljani slovima koja mozemo da ~itamo utoliko 1ak~ se, sto su saeuvalr istu vrednost kao u naSem pismu. Spisak brojeva nalazi se u vec pomenutoj knjizi R. Cagnat-a, kao i u knjizi F. E. Sandys-a Latin Epigl'aphy.1· Za oznaeavanje hiljada Rimljani su upotrebljavali jednu horizontalnu crtu iznad brojeva koji oznaeavaju broj

--

hiljada: XXCCIII = 20 .. 203~ Za oznaCavnje sto-

tina hiljadi prib~avall su upotrebi nepotpunog

pravougaonika: I X I CCCDC === znaci deset stotina hiljada + 300.000 + 600 == 1,300.600

14 Cambridge, 1919, str .. 54 i dalie.

21

GLAVA m LlCNA IlWDlA

Nale pomavanje rimstih li&l1h imena DBjVe&n delom se zasniva DB epigxafskim poda~ cima. Zaista, sem nekih kategorija natpisa. tao sto su oni koji sadde pravne tekstove~ iDle je elemenat koji Ie najWCe pojavljuje na natpiila sima. Na epitafu stoji, razume Ie, ime pokojnika, DB posvetama je ime onoga kome se Vl~ posveta. DB po6Isnom natpisu je ime liOlosti kojoj se \Jkazuje poCast, u kalendarima (Fasti) navedena su imena magisl:tat&, 8 ill triumfatora. Natpisi DB raznim predmetima, takode, vrlo ~ Be ograni&a.vaju samo na iDle njihovih tvoraca. Obmuto, saavim je razumlji~

_}{o da je poznavanje rimskib imena, njihovog naona obrazovanja i njihovih osobenOlti. neap.bodno potrebno epigrafibuu pi prou&vanju.

Uputstva koja ovde izDosimo u vezi s tim au, mom prilika, sasvtm oplta. Za podrobDije prou .. Q,vanje ovog pitanja treba Be obratiti DB kojlgu

W. Schulze a Zur- GeseIWbte .. ••

Eilenn.mealS u kojoj au riJnaka gentilicija brilljivo prouCena i grupisana po svome zajedbiCkom poreklu i naOnu obrazovanja.

U poeetku, prema Varono, Rimljani su imali same jedno iDle koje je praCeno imenom oca u genitivu, a kocl lena imenom mu!aA Reci fiB..,

.. I

i

I

j

I

15 Berlin 19M.

22

LICNA IMENA

filia, conju su Be evale. Za slobodne ljude ullo je u upotrebu noAenje tri imena - tria Domina: praenomen, DOMeD. i eopIomeD, tj. licno ime, porodimo (gentilno) iDle i cognomen - vrsta nadimka. U doba carstva samo su robovi i Ijudi najniZe klase i dalje oznaCavani jednlm imenom. Trima imenima dodavane su

oznake porekla i plemena, Godine 45. pre D. e. Lex Julia mmddpaUs preporublje clanovima magistrata zadulenim za pop:S stanovniitva da ne ispuste ni jedan ad ovih pet podatata6 Ovaj zakon Be nalazi u Corpus-u (I, 206) i pod broj em 6058 znaeajnog zbornika natfisa H. Dessau-a lnscriptioaes Iatinae selectae1 koja je naj .. milija knjiga svakog epigrafi&ra.

PraeaonMII - (limo ime) - Dok je porodi~ no ime zajedniCko svim &novima roda (gens), praenomen je sasvim limo ime i daje se detetu dcvetog dana posle rodenja alto je mulkarac, a osmog dana ako je devojCi.ca.17 Kad dete obu .. ce muJku togu limo ime Be upisivalo u Hstu popisa stanovnistva. Aka dete prerano umre na njihovom epitafu, pre porodiCnog imena, staja- 10 je njegovo li~no irne ill rec pupos koja je za .. menjivala limo ime male dece, ali je sluZila kao farnilijarni naziv &ak i za rnlade robove kojlma nikada nije davano nlkakvo limo Ime, Prema Varonu izgleda cia je bllo trideset rimskih praenomina. Ustvari, normalno je upotrebljavano ne viAe od osamnaest, pa j ad njih poneka vrlo retko .. Limo ime se obimo pisaJo skraeeno kada [e stajalo ispred gentilnog imena i nadimka, Evo limlh imena koja se naj~e§c!e sreCu: A(ulus),

,

AP(ius), C za Gaius, eN za Gnaeus, D(ecimus), K(aeso), L(ucius), M(arcus), M: za Manius, N(u-

18 3~ voL, Berlin 1892 1918.

1'1 Macrob, Saturnalia I, 18, 36.

23

merius), P(ublius) , Q(uintus) , Ser(vius), Sex(tius), S iIi SP za Spurius, TI ill TIB za Tiberi us, T(itus), V(ibius).

Spisak ostalih liCnih imena koja au mnogo re4e upotrebljavana i rano su zastarela, nalaze se u pomenutom delu R. Cagnat-a (strana 42).

Interesantno je napomenuti da su u nekim. gensima (familijama) davana uvek odredena imena. Tako na primer kod Klaudija Nerona davana su imena Tiberius, Decimus, kad Kornelija Scipiona imena Gnaeus, Lucius, Publius. Pri kraju earstva nadimak, a naroeito porodieno irne koriseena su kao lima imena, U najstarijem dobu prema tVl-denju Varona, !ene su takode irnale liena imena i ova su obicno bila u vezi sa bojom njihove kose iIi ociju, Tako je nastalo ime Eutfla, za lene ride kose, Caesa11ia za one sa sivoplavirn oeima, itd. Najcesce li~

no iDle za !ene bilo je Gaia, a ono se nalazilo i na nekim natpisima iz doba republike. Pod carstvom ova au imena iz~ jer su bila bez gradanskog zna&ja6

Gentilno (rodovsko) ime. - Posle limog ime-

na dolazi porodiCno ime (nomen gentilicium ill nomen gentile) koje je zajednifto svim ~lan~ vima iste famillje (gens), Ijudima i lenamat klijentima i slobodnjacima. Prema Varonu broj ovih porodienih imena jznosio je ako hiljadu. Sto se tire njihov~g oblika upueujemo na vee pomenuto delo W. Sch u1ze-a 11 Najstarija latin- •.

skaLgentilna imena zavriavala su se na -ius, ~cius, aius, cus, aeus DO Ito su Aemilius, Pompeius, Praeduceus, Annaeus .. Mnoga gentilna irnena etrurskog porekla zavrsavala su

~ .

se na -as, -enas, -lDas, -arna 1 =-enna,

-inna, i -ina: DO Ato su Maecenas, Mastama, Persenna, Spurinna, Caecina. Porodiena imena na - anus 1 ~us kao Norbanus i Tettienus

..

24

LICNA lMENA

•

?o poreklu su iz Urnbrije i Picenuma, dok su ~entilna imena na aeus i -auus kao A vidiac:.IS i Amnauus galskog porekla. Gentilna imena po pravilu, ispisivana su svirn sloviIna. Jedlno ona porodicna irnena koja se najCeACe sreCu, : or pripadaju v eli kim porodicama iii Impera~ orima, a prodrla su u rnasu preko njihovih

vojnika i osloboc:lenih robova, ispisivana su u skracenom obliku, kao na primer:' Ael(ius), Ant (onius), Aur(elius), Cl(audius), Fl(avius), Iul(ius), Pompteius), Val(erius), mp(ius).

Cognomen - Poreklo cognomena je novijeg datuma i on se ne pojavljuje u sluZbeniIn dokumentima pre Suline epohe. To se objaSnjava time Ato se cognomen na1azi uvek posle oznake »orekla i familije i lime je prirode, a obiCno .i e postao u vezi sa fiziCkim osobinama onoga kame je dat. Tako imamo Barbatus, Capito, Longus, Nasica i t.d, Ali, cognomina su uskoro oostala nasledna i tada su oznaCavali raz-

...

ne grane iste familije. U gens Cornelia nastali

s u talco Comelii Balbi, Comelii Scipioni i t.d, Ako bi se jedna od grana gensa i sarna dalje podelila, onda je to oznaCeno cognomenom, te irn.amo Cornelii Scipiones Nasicae, Od II veka nase ere poznate su lifnosti koje su [ednovremeno irnali veliki broj cognomina, jer se raJirio obica] da se kao cognomen uzme ime- majke ill dcde po majci, ill imena pomatih limosti. Je-

dan pocasni natpis iz Tibura koji datira iz 169 . rrc'dine n.e. slavi konzula Q. Pompeius-a Priscus-a koji ima preko trideset cognomlna.P

Signum - N ajzad, sem tria DODlina izvesne lienostl Rima dobijale su signum ili vocabulum,

18 CIL I .. L. XIV, 3609. Ovaj obiaj nam je dao, razume se, mnogo prosopografsklh obaveltenja.

25

LATINSKA EPIGRAFIKA

..

t.j. nadimak. Upotreba sipUma potiee iz sredine II veka n, e. To su derivati iz latinskih iii grckih refi iIi su pozajmice iz nekog drugog jezits, §to je zavisilo 04 sluCaja. Signumi su se obieno zavriavali na - ius i tada su pravljeni od prideva, kao na primer Gaudentius od Gau ... dens, Eusebius ad Eude~i}; . Oni zadr!avaju zavrsetak na - ius eat kada su primenjeni na lene. Ispred njib su &sto specijalni izrazi koji jasno pokazuju da su to bill obiCni nadimci bez sluibene vrednostL Tako se primeCuje da se signum pojavljuje posle idem, slve, qui et, qui et vocatur, qui et dictus est, signo, signum, Cesto je sipam postavljen S8IIl, bilo na poCetku bUo na kraju natpisa, u genitivu iIi vokati ... VU, i ato je u vokativu onda ispred njega dola zi re~ vale I vivas!. Obi&lj davanja ovih nadimaka presao je iz Rima na provincije. Za vreme Antonina nosio ga je sarno prost svet, a u III i narocito u IV veku, njihova upotreba raslrila se i na vise druAtvene klase. Besednik Sim.ak imao je nadimak Eusebius.19 Za ostale podatke koristiti studiju od H6 Wuilleumier-a.20

.~ Posle gentilnog imena navodi se poreklo. Ono se izraZava liCnim imenom oca u genitivu ispred reel filius koja se pise skraceno f(iUus) ili fil(ius).

Ponekad se mote naci i krAteno ime dede uz koje dolazi n(epos), pradede ispred pron(epos). pa eak i cukundede ispred abn(epos). Izuzetno poreklo se oznaCava imenom i oea i majke, To je mozda ostatak etrurske tradicije, jer BU kod Etruraca ~ene irnale privilegovan poloza],

Gentilno ime je praCeno takode i navodima o plemenu. Gradani su bili podeljeni na trideset

19 C. I. L. VIt 1699, Dessau, 2948 ..

20 Etude histon.que sur l'emploi et la signification de signa, Memoires presentee A l'Academie des Inscriptiones et Belles-Lettres, XIII, Paris 19321>

26

LICNA IMENA

i pet plemena koja au u poeetku odgovarala teritorijalnoj podell, ali su docnije izgubila ovaj gcografski smisao, Od tada pripadnost plemena nije bila odredena prerna stanovanju nego prerna naslednoj pripadnosti.21 Plemenska pripadnost je znak gradanstva. Od 211. kada je Kara~ kala proAirio gradansko pravo na sve stanovnl:~C carstva ovaj obica] plemenskog oznaCavanja polako se gubi i u IV veku nase ere sasvim je izcezao.

Eva spiska trideset i pet plemena (triba) oja su imena uvek skracena na natpisima. Skraeenice su, uostalom, dosta brojne i ovde se navode samo najce§ce upotrebljavane: Aem(ilia), Ani ... (ensis), Call.(ilia), eICa_dia), CluCstamina), Coll(ina), Cor(neUa)t Esq(uiliDa), Fab(la). Fat(erDa), Gal(eria), Hor(atia). l.em(onia). Maec(ia), Men(enia), Ouf(entina}, PaI(atina}, Papftria). PoI(Iia), POD1(ptina}, Pab(BIla), Pap(inia). Quir(ina), Rom(ilia), Sab(adDa), Seap(tla), Ser(gla), Stel(latina), Sue za Suburana, Teqetina), Tro(mentina), Vel~ (ina), Vol(tiDia), Vot(aria). Sarna rec triba nikada nije ispisivana.

U izvesnim slueajevima navodi se postojbina Iica, njegovo mesto rodenja, Ova oznaka naj- , ccsce se stavlja posle cognomeD~a, a ime mesta rodenja je u ablativu iIi u genitivu Ili u pridevskorn obliku, Tako imamo: Ceaius) Aufldius C (aii) F(iJius) Am(ensl) Bes·tituias Karth(agine)22 ~ -Ka] Aufridije Restitut sin Kajev iz plemena arnanskog poreklom iz Kartagine-,

Nacija kojoj pripada dotieno lice izraZava se pridevom ispred r~i natione: Natione Afer== : \. Ir Ikanac,

21 Oznaka plemena je festo tafno obavestenfe 0 poreklu te Iicnosti. UPt W .. Kubitschek. Imperium romanum tributeon descriptum, Wien 1889.

22 C~ I. L. VI, 220 - Dessau, 2163.

27

LA TINSKA EPIGBAFIKA

1111 I

~ .... 111-

-

IdE

III ....

Svald gradanin pripadao je jednoj opitini koja ~ini njegovu origo, tj. zavii!ajnu opitlnu. To je ozna&vano requ dome iza koje dnlazi ime grada bUo u ablativu bilo u genitivu iii u pri .. devskom obliku: C(ai., Caesias L(asU) ffdius) CaIDi(lla) demo Pilaari2l am Kaj Cesije Bas, sin Lucija, iz plemena Camilja~ gradanin Ptsaurum-a-. Cinjenica da je nelto popisan u Rimu W u nekoj opiUni, davala je dotiblom gradaninu tao origo Rim ill dotimu opftinu. Samo gradani dGlDO Roma imali au pravo na besplatnu podelu lita, DB fruJDea.tum publi .. eum.24

Takve su bile indikacije koje su uslovljavale imenovanje jednog gradanina za vreme carskog perioda, 8to se ti~ tena, kao §to je reeeno, one obiCno nisu imale Hmo ime, a njihovo plane je retko ozna~vano. Med utim , pesle gentUnog irnena, porekla i cognomena, kod lena ponekad je ozna&lvano ime mula u gen1tivu, a podrazu .. mevala se rOO uxor. Na impozantnom nadgrobnom spomeniku kraj Via Appia ispisano je Ime Cecilije MeteleJ zene Krasove, na sledeei na~in: £aeeiliae Q(uinti) (CaedW) Cretiei f(iUae) MeteUae CraasL25 == ..cecWji Meteli Cerci K Yin" ta Cecllija Cretlcus-a, supruzi Krasovoj (sl. 5).

Nasledivanje imena u Rimu vrAilo se na sledeCi nacSn. Zakonito dete rimskog gradanina imalo je, naravno, gentilno Ime svoga oca i, naj6!§Ce. i H&10 ime o&!vo, ako je najstarlji sin~ To naravno, nije hio wont nego samo jedan 00- sto posvedoeen obimj. $to se tire cognomena utvrdeno je da je u vreme carstva vladao sledeei

23 CI 14 L4 III, 2014.

24 UPlt D. Van Berchem, Les distrIbutions de hie et d'argent a la plebe romaine sous l'Empire, oeneve 1939.

25 C. 1. L .. VI; 1274;;:: Desaa~ 881.

28

LICNA IMENA

:bicaj: najstariji sin dobija cOl1lomen oca, sle:::A5 po redu izrdava u svom copomenu gen: .lno ime ill cognomen svoje majke, a treci sin ::0si cognomen koji se zavrsava na - anus, a .zveden je od cognomena ocevog, Izvesni natpisi : ~~~no ilustruju ovaj obica], Bracni par M. Cosi~:us Priscus i Tuccia Prima26 imao je najstari .. . 2g sina M. Cosmius-a Priscus-a, mladeg sina ~.1. Cosinius-a Primus-a, i najmlac:leg M. Cosi ... ~ .. .is-a Prlscianus-a. Najstariji sin imperatora '. - espazijana i Ffavta-e Domitilla-e, Imperator

CAEC~LKAIE . Q:CRlETJCl·F MJETELLAiE-CRA S SI

sl .. 5 Epitaf Cecilije Metele

:::us zvao se T. Flavius Vespazianus, a njihov ::::adi sin, imperator Domicijan, zvao se Tit Fla.. : ::..;_s Dom iclanus.

Vanbraeno dete obieno je dobijalo gentilno ~-:· .. e svoje majke, Ono nije imalo zakonitog oca ~ :-:~egovo poreklo se nije unosilo u natpls, Ipak, -. nekirn prilikama takvom detetu sc pridavalo ::m:sljeno gentilno ime da hi se maskiralo njegovo nelegitimno rodenje. Tako je sin en. Numisiaus-a Berulla i njegove konkubine Allia-e ~ysa-e27 imao irne L. Allius L. f(ilius) Quarti .. !1 us, Dete jet dakle, nazvano kao da je L(ucu) filius, dok se njegov nezakoniti otac zvao GnaC~J.S~ No, 'ponekad se izmedu gentilnog imena i c ognomena vanbraenog deteta stavljane i skra-

26 c. I. L x, 1506~ 27 Cit I. L. X, 42'6~

29

LATINSKA EPIGRAFIKA

-----~~- ----~-~--~

eentce SP. F. Spurius znaci vanbraCno dete, OVa vrlo interesantna pojava navodenja fiktivnog porekla skriva u sebi namernu dvosmislenost,

Usvojeno dete napustalo je svoja tria nomiDa i uzimalo Imena svoga pooeima. Za vreme republike, ovim imenima je dodavan i jedan cog ... DOOlen na - anus. izveden od ranijeg detinjeg gentilnog imena. Sin C. Octaviusa (docnije im-. perator Avgust) posto ga je usvojio C. lulius Caesar, zvao se C. Iulius Caesar Octavianus. ~ vaj obiea] se izgubio pod carstvom. U vreme carstva, naroCito za vreme Flavijevaca, usvojeno dete je zadrlavalo licno ime, ponekad i ostala imena, dodajuci tome jo§ i imena onoga koji ga je usvojio. Imperator Antonin Pobomi prvobitno se zvao T. Au.repius Fulvius Boionius Arrius Antoninus. Polto ga je imperator Hadrijan usvojio, cije je ime bilo P. Aelius Hadrianus, on je uzeo ime Z. Aelius Hadrinaus Aurelius Antoninus. Imperator Marko Aurelije, sin Anija Vera, zvao se najpre M. Annius Verus. Posto ga je usvojio Antonin Poboanl, on je uzeo Ime M. AeUus Aurelius Veru.s~ Ako je usinjenje uclnlla lena, ill je to vrieno u karist neke zene, vaZila su ista pravila.

Stranac koji je dobio pravo rimskog gradanina, obimo je uzimao limo i gentilno ime 0- noga koji mu je dodelio ius civitatis. On je zadrlavao i dalje svoje gentilno ime, ali mu je ono od sada sluZilo kao eopODIeD. Tako je istoriw Pompeius Trogus dobio svoju civitas blagoda .. reCi Pornpeju. U GaIiji je bio veliki broj onih koji su pravo rilnskog gradanina dobili od Ju .. lija Cezara, te su njihova imena poeinjala sa C. Iulius. U doba carstva, stranac koji [e primio podanstvo, naj~eSCe je uzimao gentilno ime Imperatora pod CijOlIl vladavinom je dobio clvi~ tas. Cak i santi gradovi kojima je podaren rim-

30

•

LICNA lMENA

----------...........-------~-.-_-. _ .... --- .......--

I·

ski iIi latinski statut, dobijali su cognomen Izveden iz gentilnog imena imperatora, Ata vise, dobijali su i oznaku porekla po gradu iz kojega j e imperator, ill, ako to iInperator odluei, po

nekom drugom gradu koji on odredi. .

Stranac vrbovan u redove rimske legije, prerna ranijem obicaju uzimao je Umo i gentilno ime imperatora pod cijom je vladavinom stupio u sluzbu, Izuzetak je bio sa sinovima legionara koji su vee u slulbi, jer su ta deca bila nezako ... ta, buduci da legionari nisu mogli skloplti zakonski brak. Zato, ako su i sami hteli da stupe u vojsku, nisu mogli uzeti gentllno ime vladajuceg imperatora, nego gentllno ime svoga oca, a bili su dodeljeni plemenu Pollia.

Stranci koji nisu primili gradansko pravo zloupotrebljavali su ga i uzimali ime nekog roda (gens) i njem.u dodavali svoje vlastito kao cognomen, Klaudije je zabranio takvo iskoril-· cavanje rimsldh imena kako navodi Svetonije:21 Percgrinae condicionis homines vetuit usurpa~

re roman. Domina dumtaxat geaUDd a,

Rob je imao samo jedno ime kome je pridavano i ime onaga oje je on bio vlasniAtvo, ko:ne je pripadao kao stvar. Ime vlasnika roba 0:10 je u genitivu i ponekad mu je pridavana rec servos koja je &sto oznaCavana znakom S. Cesto je rob imao i dva imena: drugo se za-

vrsavalo na - anus i izvedeno je od nekog li~~~og imena, iz ooga se vidi da je taj rob ranije = .. mao gospodara sa tim Imenom, ali je potom

presao u robstvo drugog vlasnika. Taka imamo Successus publ(iC1lS) Valerian.,29 Ato zna~i da : 2' to rob koji se zove Sucsesus, da je ranije pri;:adao vlasniku koji se zvao Valerius, ali da je

,

:3 Claud, 25.

:9 C4 I. L* VI, 2330/a, b :== Dessau, 4993 i 499Sa~

31

"

LATINSKA EPIGRAFIKA

kasnije postao drf.avni rob, ito pokazuje r« publieas. Drugo ime roba moglo je biti i nek:a vrsta nadimka, po kome je trebalo da se rawkuje od 08taHh robova istog imena. Ovaj nadimak je kao i kod slobodnih Ijudi, Cesto poCinjao izraziIna live, qui et, ideDl~ Takav je slu~j u

sledecem nadgrobnom natpisu: D(is) M(anibus) Pbiladelpbi qui et Polydapanus.30

Oslobodeni rob je obiblo pod carstvom, imao tri imena. N jegovi praenomea i Domen su isti kao gospodara koji ga je oslebodto. Njegov cognomen je njegovo ranije ime koje je nosio kao rob i sada IDU sluu kao nadimak. Ispred ovog nadimka, u genitivu je naznaCeno limo ime njegovog ranijeg gospodara koji mu je sada postao patron i ovo iIne pratt re~ Ubertus - slobodan, koji se skraCuje sa I(ibertus) m Ub(ertus). Patron na taj nacin zauzima mesto legalnog oca koga biv§i rob nikada nije imao. Osloboc:leni rob koji je svoju slobodu dobio od imperatora, oznaeava to ispisujuCi ispred svog nadimka Aug (usti) D(OStri) Bb(ertus). Mnogobrojni natpisi koji se nalaze u zborniku Dessau-a pod brojem 1473 i sledeCim, odnose se na robove koje je imperator cslobcdlo.

Rob koga je oslobodila neb lena uzima njeno gentilno ime, ali kako ona obiCno nema liOlo ime, osloboc:leni rob uzima lim.o Ime oca svoje ranije gospodarice. ObuCar Menophilus koji je bio rob Livije koja ga je oslobodila, nazvao je sebe M(arcus) Uvius AlII(ustae) J(ibertus) Menophilus posto se otac Livije zvao M~ Livius Drusus.l' SkraCenice ). L. ozna&vali su lica koja su dobila slobodu ad lene i ove skraCenice su znacile Gaiae I (ibe rt as). Gaia je konvencio-

30 c. I. L .. III, 24886

31 c. I. LI VI, 3939 == Dessau, 1177.

32

LI(!NA IMENA

nalno ime kojim se u Rimu nazivala svaka iena i ono je oznaeavano sa obmutim C. Kvintilijan

pise (Institutions orat oi res , I. 7, 28): GaiU! C littera notatur quae iDte"ersa muUerem deelarat. U izvesnim sluCajevima ova skraCenica je zamenjivana reCju mmieris, oznaCenom cesto sam.o poeetnim slovom, velikim M. Jedan oslobodeni rob Dlo!e imati viAe patrona, aka je kao ro b pripadao raznim gospodarima. Te§koCa je uvek razresavana na sledeCi nacin: da je u pitanju ime oslobodenika potvrduje Cinjenica da je imao vlse gospodara, Ito se opet vidi iz toga Ato se imena tih gospodara ispusisuju ispred reei libertus.

Sto se tiCe bivsih robova municipija W kolonija, bivSih servis ,ubUd, oslobodenik je ~esto uzlmae ime Publieius, koje je pod.seCalo na nj~ govo ranije stanje. Jedan natpis iz Venafruma ~0minje nekog Sex(tus) Venafranias eol(oniae) lib(crtus) Felix.32 Isto taka, oslobodeni rob n~ kog stalezkog udruzenja uzimao je ime koje je pckazi valo profesiju clanova toga udruzenie, Najzad, svaki oslobodenik koji je !eleo da izbrise uspornenu na svoje robstvo, m.enjao je cognom.en svog ranijeg robskog imena u neki drugi nadimak.

32 c. I~ L. X, 5012.

33

OLAVA IV

,.CUBSUS BONORUM+(

Mnogi pocasn! Ui nadgrobni natpisi sadr!e podatke 0 karijeri licnosti koja se slavt iIi podsecaju na njene sadalnje ill ranije zasluge, Da bi se ovi podaci dobro shvatili, potrebno je dobro poznavati rimsku administraciju i njeno sloleno ustrojstvo. A s druge strane, istina je da nam epigrafski podaci daju najdragocenija i najraznovrsnija obaveitenja 0 administrativnoj strukturi rimske drlave u raznim epoharna njene istorij e.

· Skup maglstratura ill funkcija koja vrii [edan Rim.ljanin u drtavi, gradu, koloniji ill u nekom posebnom udruienju, ani njegov eursus honorum. Da bi se postigli rami stepeni u administrativnoj i politiBtoj hijerarhiji, bilo je potrebno ispuniti tamo odredena pravila napredovanja. 0 tim pravilima daeemo brzu i kratku sliku. Doba 0 kome se radi je ustvari carsko: ali u istoriji carstva treba razlikovati dva perioda, od kojih prvi obuhvata prva tri veka nase ere, a drugi nastaje posle Dioklecijanove vladavine, koja, kao Ito je poznato, oznacava duboku promenu u strukturi rimske drf.ave.

Svaki cursus hoaorum. epigrafski se mole predstaviti na dva naeina, nonnalnim redorn, ako su zvanja oznacena onim redom kako su

34

· ~CUR.SUS HONOnUM.-(

.. -- -- • ....... r

srvarno sticana i ako cursus poCinje od najnilih zvanja, pa ide do najvisih, i obrnutim redom, ::";:0 se nabrajanje zvanja poCne od najvisih i ~ vrsi najnizim. Normalan cursu prati i osvet_~J.va Cak i vrernenski tok, a obrnut pokazuje ;_ -pon. U izvesniln privilegovanim slueajevima .zradeni su nat pis i koji na oba naeina pred-

~ :avljaju cursus jedne iste Ii Cnosti. Take jedan &. .tips iz Con stantine33 i jedan iz Timgada34 ~ril{azuju tok napredovanja u sluZbi P. Julia :unijana Marcijalina, konzula za vreme vlade ... ~ .. .leksandra Severa, i to prvi normalnim, a drugi

.brnutim redom. Zapaza se da je konzulska ::Jnkcija uvek na ~lu llste zvanja koje je dotie.:10 lice o bavljalo, Za vreme carstva, funkcija ~onzula i dalje je sacuvala prestiz, te se nije :-:1og1o ni zam.isliti da se ona ne stavi na celo svih magistratura. Isto tako su i svestenicke .unkcije, koje stavljaju licnost u vezu sa bogovima, obicno na felu eursue-a.

S druge strane, U obrnutom eursas-u, izvesne funkcije koje se smatraju leao deo jedne celine, navedene su normalntm hronoloAkim redom, kao sto su razna uzastopna vojna komandovanja podjednakog znaCaja. Jedan cursUI imperatora Hadrijana35 koji je predstavljen obrnutim redOIIl, nabraja tri vojna tribunata koja je ovaj vrsio, po redu kako ih je obavljao,

Razumljivo je da su zvanja i dostojanstva na 'coja je mogao da pretenduje jedan Rimljanin,

bila sasvim razli~ita zavisno od njegovog druA .. tvenog ranga, Zbog toga je potrebno da se iz~ dvojeno prouee eurs~i senatskog, vite§kog i najniJeg reda. OgraniCiCemo se ovde na izlaga-

33 c. I~ L. VIII, 7049 == Dessau, 1177. 34 c. I. L~ VIII, 2392 = Dessau, 1178. 35 c. I. L. III, '50.

35

LA TINSKA EPIGBAFIKA

nje podataka opiteg karaktera. Potrebno je U pogledu grade i podataka oslanjati se uvek na prirumike 0 rimsldm, politiCkim i sudskim in~ stitucijama, kao Ato su priruCnici J. Marquart-a. Th, Monunsen-a i P. Wlllems-a."

Rimljani koji udu u Senat ill u senatorski red svojim rodenjem iIi su u viteAkmIl redu, ali sa sentorskim censusom, im.ali su pred sobom iz ... vestan broj funkcija koje su samo za njih predvidene. Za njih je bila rezervisana titula vir clarissimuI, VI C. ~ija je upotreba bila legalna poCev od Marka Aurelija, dok je pre njega bila vrlo retka, a postala je obiena tek u III veku.

Senatorski cursu hODOrum obuhvatao je vi§e etapa. Bilo je potrebno, Cak pre nego ito bi se dobila kvestura koja je otvarala ulaz u senat, ispuniti neke nile funkcije, vrAiti jednu od duznosti vigintivirata i slufiti godinu dana kao vojn! tribun u jednoj legiji. Vigintivirat je imao dvadeset cianova od kojih su jedni (X viri stilitibus judicandis) upravljali sporovima koji su se odnosili na status gradanskog prava, a drugi (JII viri monetales) kovali bakarni novae za senat, treCi (III virl capitales) pomagali su sudskim magistratim.a, a ootvrti (IIll viri viarum euran .. darum) pomagali su opitinsku upravu -- edlle - u odriavanju ulica u Rimu.

Ova dvostruka sluiba otvarala je put kvesturi kojoj se, ipak, nije moglo pristupiti pre navrsene dvadesetpete godine starostl. To je bila jedna od republickih magistratura koje je saCUV80 Avgust, a koje su isto tako predstavljale prosto lestvice ka vilim zvanjima. Posle kvesture otva .. rao se put za zvanje narodnog tribuna i edila, funkcije saeuvane i pod carstvom, Patriciji, isklju~eni iz plebejskog tribunstva i plebejskog

36 Spisak Be nalad u vee pomenuto] knjizi L'Hlstoire de Rome ad A~ Piganiol-a (str. XX).

36

,.OURSUS HONOItUM«

...____------------_" - -~~"~~"--

cdilstva bili su automatsld razreseni i kurulnog ediltsva, Zatirn je dolazila pretura koja nije rnogla da se vrit pre navrsemh trldeset godlna sta .. rosti. Kvestura, narodno tribunstvo, edilstvo i pretura trajali su po godinu dana. Datum poeetka i prestajanja magistrature bio je razlifit kod svake ad njih. Najzad, sa trideset i tri godine moglo se postati konzulom, bilo obienim ili eponlrnnim sa stupanjern na duznost 1 januara, bilo naknadno izabranim (suffectus consul) koji je stupao U slusbu u toku godine.

Pored magistratura koje su ovakvim cursusom bile predvidene za RiIIlljane senatorskog staleza, njihova iskljufiva privilegija bllo je i vrsenje izvesnih administrativnih, vojnih i svestenickih visokih funkcija, koje su takode obavljane odredenim hijerarhijskiIn redom, Neke od ovih duZnosti bile su odredene za questorii viri t.j, za isluzene kvestore, druge, za islusene pr~ tore praetorii vlrl, i najzad za islu!ene konsule, ccnsulares viri. Posebnorn imperatorovom naklonoscu izvesni Rinlljani su dobijali OVU ill onu magistraturu, ali ova pocasna zvanja nisu ipak i'~Jl::l dalje cd kvestorskog, tribunskog iIi pretorskog, To se vidi i po njihovirn nazivima: adlectus inter quaestorios, inter trib1lDicios, inter praetorios. Ova adlectio dozvoljavala je pre svega vitezoviIna sa visokim ovlascenjlma u upravnom aparatu da otpocnu senatorsku karijeru. Otuda sreeemo pomesane eursus-e koj i spominju viteske pa senatorske Casti koje se oc1.nose na istu Iienost.

Izbor koji SJ110 Izvrsil! po Dessau-u od broja 862 do 1312 omogueava nam da se upoznamo sa senatorskim cursus-ima. Iz senatorskog reda dobijala je riInska adrninistracija pre svega carske I senatorske guvernere provincija, nj ihove za .. rnenike, rimske i provincijske upravnike najvi-

97

•

LA1'INSKA EPIGRAFIKA

sib nadleltava i vojne legate. U III veku, senatorski cursus je pretrpeo itJnene pod uticajem samih promena koje je pretrpela rimska administracija. Od Karakale legijski tribunat postao je neobavezan, od Aleksandra Severa iz~ezao je vigintivirat, a ubrzo zatim i tribunat i edilstvo, Galijen je ociuzeo vojnim licima pravo da udu u senatski red. Sve avo iz osnova je izmenUo senatorski ears,,1.

Smatrall smo korisnim da damo ovde spisak magistratura, svelteni&ih anova i glavnib senatorskih zaduienja, navodeCi i sigle koje slUR u epigrafiji za njihovo obele!avanje. Detaljnije rasprave 0 ovim razliatirn funkcij81D8. rnogu se naci u glavnim prirumicima koje smo naveli,

PreHtninarne funkdje decemvir stllitibus judicancl1s

X v. s. I ill SL, STLIt IVD

quattuorvir viarum curandarum lUI V. V. CVR.

triumvir capitalis

DI V. KA ill CAP. ili KAP. iIi CAPIT ill KAPIT

triumvir monetalia

m v. MON.

trtumvir auro argento aere flando feriundo IU V. A. A. A. F. F.

tribunus militum

TR, TRIB MIL

tribunus legionis lacticlavius

TR LEG. LAT, LATIC, LATICL, LC LT

Senatorske magistrature (otl nilih ka viAim)

quaestor

Q, QUAE, QUAES

quaestor Augustt, Caesaris, Imperatoris Q, A VG, CAES, IMP

38

..

.cURSUS HONORUMofC

--___.__----------- .. -.-._ ._ I~_~_~~

quaestor candidatus

Q~ C, K, CAND q uaestor pro praetore

Q. PR. PR. PRO. PRAET. q uaestor provinciae

Qa PR~ PROV~ quaestcr urbanus

Q, VRB.

t

i

~

! I

AED~ AEDIL. aedilis curulis

AED. CUR. aedilis plebis

AED. Pl. PLEB. aedilis plebis Cerialis AED~ Pl. CER. tricunus plebis

TRt ~rRIB. p~ PL.

tribunus candidatus

TR C. K. CAND.

aedilis

I_

I

.'

i J

P. PR~ PRAET.

.~

· ~

· I

I'

I

· I

praetor

praetor candidatus, candidatus Caesaris P. c. K. CAND.

praetor hastari us

r. HAST.

praetor peregr~us

P~ PER.

praetor urbanus

P. VRB~

praetor aerarii

r. AER.

praetor tutelarius

P. TVTEL.

Ii I I

consul

c COS kasnije CON. CONS. u mnofini COSS, CONSS, COS

consul designatus

c. D. DES. DESIGN ~

LATINSKA EPIGRAFIKA

augur

AVO

augur publicus populi romani Quiritium AVG PVB. P. R~ Q.

fetialis

F fiamen Dialis

FL. FLAM. DIALIS flamen Quirina\is

FL. QVIR.

flamen Augustalis

FL. AVG.

flamen Claudialis

FL~ CLAVD.

frater arvalis

FR. ARV.

lupercus

LUPERC.

pontifex

PONT. quindecbnvir sacris faciundis

XV VIR. s~ F. SACR. F AC~

salius

SAL.

Suus Palatinus SAL.PALAT. septemvir epulonum

vn VIR. EPUL(ON) sodalis augustalis

SOD. A VG. AUGUST.

Sodalis augustalis Claudialis

SOD~ AVG. AUGUST. CLAUDIAL.

Sodalis Hadrlanalis, Titius. ~., rtd, virgo Vestalis

v. v.

Virgo Vestalis maxima V.V.M.

..cuasus HONORUIrI«

Funkeije ko:le sa odredene za Rlmljane senatonk.. retia (alfabetskim redom)

Ab actls senatus (curator actorum senatus) AB. ACT. SENAT.

legatus Augusti pro praetore ad census accipiendos

LEG. AVG. CENS. ACe.

Comes Augusti37 COM. AUG.

corrector

CORR.

curator alvei Tiberia et riparum. et cloacarum urbis

C. CUR. CURAT. ALV. TIB. ET RIP. CLOACURB

curator openun publicorum

C. OPER. PUB.

curator aquarum et Miniciae

C. AQUAR. ET Mm.

curator Miniciae

e. MIN.

curator rei publicae37

C. R. P.

legatus juridicus (provinciae) LEG. IUR. lURID.

legatus augusti pro praetore (provineiae) LEG. A VG~ PR PR.

legatus proconsulis

LEG. PROCOS.

legatus legionis

L. L. LEG. LEG. 00.

PrOBlemo imena najpoznatijih leglja 8a macima kojima se oznaCavaju. Ona se mogu naB u

37 Ova funkCija je isto tako pristupa&a 1 vitezovima.

41

LATINSKA EPIGRAFIKA

--I ....... -

'1 ....

..

tituli militares IX-toj glavi Desseu ... vog zbor-

ika38 n .

legatus legionis I e

I GER.

legatus legionis I adjutricis Piae Fidelis I AD~ ADI. ADIUT~ P. F.

legatus legionis I ltalicae

I IT AL. ITALIC.

legatus legionis I Minerviae Piae Fidelis I M. MIN~ MINER~ P. F.

legatus legionis I Particae

I PART. PARTH~

legatus legionis II Augustae

II AVG

legatus legionis n Adjutricls Piae FideHs II AD. ADI. ADIUT. P. F. legatus legionis 11 Traianae Fortis

II TR, TBAt TRAIAN, F. FOR. FORT~

legatus legionis II ltalicae "Piae Fidelia

iIi II Piae

II ITAL~ ITALIC. P. F.

Iegatus legionis II Particae Piae Felicia, Fidelis Aetemae

II PARTt PARTH. P. F~ F. ili PI. F. FI$ AEe ill AET~

legatus legionis In Augustae Piae Vindicis III AVGft P. V.

legatus legionis III Cyrenaicae III CYR.

legatus legionis III Gallicae III G. GAL.

legatus legionis III Italicae III ITALIC.

38 Epigrafija nam pomaf.e da pratimo istorlju legija i 0 baveAtava nas 0 imenima koj a au joj bila dodeljivana U ovom iIi onom trenutku~ Up~ pre aveg. ~lanak E. Ritterling~a u Real Encyclopedie ad Pauly-Wissowa, t. 12. col. 1186 i d~

42

.

_... .... 'I'" "I

.. -CUBSUS HONORUM~

.---- I II .....

legatus legioniB In Particae

In PART. PABTB. legatus legionis 1m Macedonicae WI Y, MAC.

legatus legionis nIl Scythicae

lID SCYT~ scvra legatus legionis 1m Flaviae Felids 1111 F. F. FL. FEL.

Iegatus legionis V Alaudae V ALAUD

legatus legionis V Macedonicae Piae Fidelis V M. MAC. MACED. P. F.

legatus legionis VI Ferratae Fidelis ConatanUs VI FERR. F. C~

Jegatus legionis VI Victricls Piae Fidelis VI V. VIC, VIeT. VICTR, P. F. legatus legionis VII Claudiae Piae Fidelia VlI C. CL. P. F.

legatus leg10nis vn Gallinae Piae Felleis VII G. GEM. P. F.

legatus legionis VIII Augustae Piae Fidelis Co~ stantls

VIII AVG. P. F_ C.

legatus legionis IX Hispanae IX HISP.

legatus legionis X Geminae Piae Fidelia X G. GEM~ P. F~

legatus legionis X Fretensis

XF. FR.FRET,

legatus leglonis XI. Claudiae Piae Fidelis XI C, CL. P. F.

legatus legionis XII Fulmlnatae Certae Constantia

XU FUUl, FULMI. C. C4

legatus legionia XUI Geminae Piae Fidelis XIII GA GEM. P. F.

legatus legionis XlIII Geminae Uartiae Victri-

•

CIS

43

..

LATINSKA EPIGRAFIKA

XlIII G. GEM. M, MART. V. VIC, VIeT, VleTR.

legatus legionis xv Prilnigeniae XV PRIM, PRIMIG.

legatus legionis XVI Flaviae Finnae XVI F, FL~ F.

legatus legionis XIX

legatus legionis xx Valeriae Victricis

xx V, VAL. V, VIC. VICT. VIeTH.' legatus legionis XXI Rapacis

xx R, RAP.

legatus legionis XXI! Deiotarianae XXII DElOT.

legatus legionis XXII Primigeniae Piae FideUs XXII PRIM, PRIMIG. P. F~

legatus legionis xxx Ulpiae Victricis Piae Fidel is

xxx v. V. P. F.

Nastavak oznaka senatorskih funkcija praefectus

P, PF. PR, PRAE, P.RAEF.

praefectus aerar.li nnUU~

P. AER. MIL.

praefectus aerarii Satumi

P. AER~ SAT.

praefectus alimentorum.

P. ALIMENT.

praefectus feriarum latinarum

praefectus frumenti dandi ex senatus consulto P, F. D. EX S. c.

praefectus urbi, urbis

URB

praeses (provinciae)

PH

proconsul

PRO. PROCO. PROCOS

44

MCuasUS HONORUM«

triumvir, quinquevir, decemvir agrls daodis assignandis judicandis

III VIR, V VIR, X VIR A D. A. I.

Vitelki staid III ~iDili Rimljani 5jl je census iznosio oajmanje 400.000 sesterclja, a koji au

hili upisani u spisak koji 8U sastavljale carske kancelarije. Oni au se nazivali eq1lltes nmaal equo publico (dOlUlto ad ilDperatorea ••• ). Pravo ~~'

na ovaj pololaj dobijao se ill rodenjem ill nak.lonoseu imperatora. Od Marka Aurelija dada ..

van im je, prema funkcijama koje vrIe. naziy

vir epecius V. E. Vir pededllimas V. P. vir eJDinentisilDus V. EM. Posle odslulenja voJne sluzbe vitezovi su prihvatill izveme rjvilne duZnosti, prokuratele iii prefekture, koje au &Ue osnovu rimske administracije. Osnovna dela 0 viteAkom redu 8U O. Hirschfeld-a- i A. Stein~.- Mada je delo O. Hirscbfe1d~a napisano

pre pala yeo, Jol uvek male dobro da posluli~ Obaveitenje je sigurno, pretresanje problema pouzd.ano i taCno, tako da ja ne znam da Ii je ikada bolje prezentiran jedan nepogrelivi me-

tod iz pera jednog zaista naumog duha. Jedno novije dela od II. G. Pflaum~41 pod naslovom

Les proearateurs equestres IOUI Ie Saut Bmpl~

rc romaln je izvrsna dopuna Hirschfeld-ovoj studiji, jer uspostavlja hijerarhiju prokurator .. skih duZnosti u toku prva tri veka nale ere. Is-

ti pisac treba uskoro da objavi jedan Corpprokuratorskog eurs~a vitezova koji Ce da obuhvati sva epigrafska dokumenta do danas

poznata.

Glavna linija vitelke imrijere je sledeCa Pre

nego Ito predu DB civilne funkclje, trebalo je,

39 Die kelaerliehen Verwaltunpbeamten bis auf Dio--kletian. 2. Izd, Berlin 1905.

40 Der romtsehe Rltterstand, Mlnhen 1929. 41 Paris 1950.

45

LATINSKA EPIGRAFIKA

kao Ato smo rekli, da odslute jednu predhodnu vojnu sluzbu koja je trajala najmanje tri godine, Vitez je u tom tog perioda morao vrAiti jednu iIi viAe zapovednlekih dumosti koje su se zvale militiae equestres. a koje su se sastojale iz prefekture iIi tribunata neke pomoCne kohorte, prefeetura eohortis, prefekture jednog konjiCkog krila, praefectura alae, legiskog tribunata sa uskim porubom (angusti clavius) tribu~ netus legionis. Svetonije piSe da je Klaudije rasporedio ova zapovedni§tva po istom redu kako srno ih i mi nabrajali, equestres miUtias ita ordinavit ut post cohortem alam, post alam tribunatum ordinaret.42 Medutitn, epigrafija potvrduje da se ovog redosleda niko nije striktno pridriavao. Ispitivanjem nat pi sa saznajemo is" to tako da jedan od tri gradska tribunata, dutnosti tribanu cohortis urbanae, trihUDUS eohortis vi,Hum iii tribunus cohortis praetoriae - mole da saOnjava jednu od lDiHtiae equestres zamenjujuCi jednu od tri obiat8 zapovednistva. Od Hadrijana mogle su izvesne civilne sluibe sa oslobadanjem od vojne sluzbe otvoriti put prokuraturi. U III veku vreme sluZenja u konjici se produzilo tako da su mesto tri cesto zeuzimana cetiri sukcesivna vojna poloZaja: cetvrti poloza] se dodeljivao kao naroeita pocast. Na natpisirna se tada pojavljuju formule a quat~ tuor milltils ill a tribus militiis ili presto ab equestribus mi6tiis, a milltiis. Ova se p~asna titula ~esto dodeljuje vitezovima koji joA nisu imali efektivnu komandaturu.

Mladi vitezovi mogli su raeunati i na jednu od mnogih administrativnih duznosti koje su bile predvidene za prokuratore iIi za carske 0.punomocene slu!benike~ Ove prokuratele su iile

42 Claud. 25~

46

»CURSUS HONORUM«

~,ednim hijerarhiJIkim redom i po pravilu se it .. ~:J od najnHe prokuratele do najviJih admlnistrativnih upravljanja u rimskoj drlevl Admiw. ~istrativna mesta su bila stvarana prolevoljno, po potrebi i na carevu lnicijativu, a sarno jednom istorijskom studijom mole se dobitl jasna slika 0 rimskoj adrninistrativnoj evolucijl kroz vekove, Vlada Hadrijanova obeldila je jedan znacajan dogadaj U ovoj istoriji. Ovaj impera~ : or je zadrfavajuCi merila svojib predhodnika, reorganizcvao upravni aparat, ogranioo sena:orsku vlast i stabilizirao odnos izmedu ostaIa ::i reda. Vitezovi au tada bili u preimuCstvu: :::~"'e velike dvorske kancelarije preile su sada u njihove ruke i nisu bUe vile pristupame oslobodenicima kao Ato je to bilo ranije.

Gore navedena de1a dopultaju da se prokuratele u raznim epohama svrstaju u nekoliko grupa prema vell~lni plate. Izvesne prokurate1e ~onosile su svojim nosiocima platu od 60.000 sestercija 1 ovakvi au se nazivali leuleJIaril. ad 3S LX. Plata se naravno, poveCavala prema vaznosti funkclje i tako imamo redosled ceIltenarii C ill ad HS C, ducenarii CC iIi ad HS CC, : najzad trecenarU CCC iIi ad BS CCC Cije su odgovarajuee plate imosile 100.000, 200.000 i 300_000 sestreclja.

Visoka zapovednlHva su bila predvidena za vitezove koji su mogll postati zapovednici ~ :ecti) ravenske ill misenske note p. PF, PR, PRAE, CLASS, zapovednici poIarne ~te V1l~~ :apovednici Egipta AEG, zapovednici ._ prefecti pretorija PH, PRAET. Ovi visoki pololaji koje smo naveli polazeCi od najni!eg One nal~ visi domet jedne karijere .koja je obuhvatala fl .. nansijsk.e slu!be poveravane Avgustovim prokuratorima proeuratores A_tit adminiw. strativne i vojne sluibe proJturatora (prusides)

47

LATINSKA EPIGRAFlKA

koji su upravljali prokuratorskim carskim provincijama, sluZbe oficira carskog dvora, Cinovnistva dvorske kancelarije, DO i administraUvne prefeirture koje se brinu 0 posti i Iettnl, Mnoge dulnosti koje au bile predvidene za pripadnike viteSkog staleZa zasluiuju cia se detalinije ispitaju, Ito je dobrim. delom i uCinjeno n~ davno objavljenom knjigom A~ Stein-a koja se odnosi na prefekture Egipta.43

SvesteniCki ~inovi viteAkog staleZa bili su ha· raspex HAR, lupercus LUPERC, saeenlos Laurens Lavinas L. L. LA V, LA V, LA VR. LA Vt tubleen saeronun popuB romllDi Quiritium TUB. SAC, P. R. Q.

Od Konstantinovog perioda dvojnost senatorskih i viteSkih cursusa se gubi, Odriao se samo senatorski red koji je m.alo po malo absorbovao viteAki red iz doba ranog carstva, tako da je cursu honorum sada jedinstven. Postoje ipak dva naeina da mu se pristupi. Prvo, alto je Rim~ ljanin sin senatora, i prema tome clarisimus po rodenju, on ima pravo na stare magistrature, tj. da postane kvestor i pretor. Me4utim, ave su funkcije tesko padale svojim nosiocima zbog velikih izdataka koje su povlaeile za sobom. Pored toga, eesto je pomoeu posebne dozvole kvestura bivala izbegnuta, tako da je mladi plemic prelazio neposredno u preturu koja mu je otvarala pristup U senat, No i kada RiInlja .. nin nije clarisirnus po rodenju, on ipak mole de pro de senatorski cursus jednostavno putem izbora (adlectio) u senatu. Za vreme ranog car .. stva, putem adlectio inter questorios ill inter trlbunlcles ill inter praetorios bilo je mogucno, kao sto smo videli, pripadnicima viteskog reda

43 Up. A.. Stein, Die Prlfekten von Agypten in der romischen Zeit, Bern 1950. u Dissertationes Bernenses u redakciji A. Alfoldi-a, ser. I, fasc~ 1.

48

-CURSUS HONORUM ...

L.. ..

da ulaze u senatorski earI1II I da produ meAoviti cursu tj. polu~vitelkit polu-senators1rt~ Medu~ tim, od sada postoji sarno adlectio later eGIlIlllares pri ~u eoalalarls ne zna6 vile bivli konsul, vee jednostavno senator I: Ina&t, ova re~ adleetio koja se po pravUu odnoaila na ne-sena .. tore kojl au primall senatorske duln08tl, nije Be belezlle u natpisima.

Posle kvesture i preture Ui posle adIectio Iater eo_ularea, ulazilo se u senatorsku kariJeru koja je obuhvatala dulnosti po hijerarhijskorn redu, Ddavni dostojanstvenici su bill podeljeni u tri kategorije: e1ariuimi Ct et ape .. ctabiles CiS, SP, clarlulml i iDlutres C i It IN, INL. Oni au prelazili iz jednog razreda u drugi 8 da nisu DO nekada uprdnjavaU nove magistrature. Svaka kategorija de1ila se na nekoliko podrazreda.

Sam princip canas hODorum-.a odrIao se nepromenjen kroz ceo rimskl period i svaki kan ... didat za drZavne sluZbe je shvatao nufnost napredovanja po utvrdenim pravillma svog doba ito, od najoiteg ka najvilem stepenu cursus honorum-a _per sinplOl padWl4c tako stoji na j ednom natpisu iz srecline IV veta nadenom u Bejrutu.44

TreCa ldasa rimskog drultva do~kala je da joj se otvori pristup brojnim dutnostima razne vrste, vojnim, administrativnim, municlpalnim i raznim kolegijima. Pravila za obelelavanje 0- vih eursus-a nileg reda su iAla kao ion. koja su nazna~lli za senatorska i viteAka zvanja. Ci~ tanje ovih cunas-a nam dozvoljava da pratimo skromne zivote sluZbenika riInske administraci .. j e koji su radili po kancelarijama u Rimu Ui po provincijmna, fivot vojnika ill podoficira ko-

~

•

l-

I

I~

44 C~ I. L. III, 187 == Dessau, lZ34~

49

LATINSKA EPIGRAFIKA

-~~-~~-~----------.........._--

ji su dospeli do centuriona, senatora i lokalnih magistrata po municipijama i kolonijama (dekurtoni, duumviri, kvatuorviri, jure diClllldo). lokalnih sve§tenika i upravnika kolegija. Lista ovih raznih civilnih i vojnih dulnosti naIazi se

u vee navedenom delu R. Cagnat-a str. 134 i dalje. Studija von Domaszewsk0g4S daje dragocen pregled hijerarhije ~inova u rimskoj voj .. sci, a disertacija M. M. Durry-a46 pruZa mnoga objasnjenja 0 raznim interesantnim problemirna ove hijerarhije,

I I

II

i

I

45 Die Rangordnung des romischen Heeres u Bonner Jahrbucher, CXVII, 1908.

46 Les cohortes pretoriennes (Blblioth. des Ecoles francaises d'Athi!l1es et de Rome, T4I 146, Paris 19381

50

GLAVA V CARSKA

IA

Veliki je broj natpisa koji spominju vladara, bilo za Zivota ill poste srnrti i njihovu bUlu rodbinu,

J edan primer Ilustrovaee na& na koji su bfii svrstavani carski nazivi. Trajanov stub koji se gordo uzdi.Ze na severnoj strani Trajanovog foruma i odvija 200 metara friza u reljefu u slavu imperatora Trajana i njegovih pobeda nad Da .. canima, nasi iznad bronzanih vrata koja prolaze kroz juZni bok njegovog piedestala, ugraviran velieanstven posvetni naptis U obliku svitka i okruzen sa dve krilate Viktorije.

Natpis je sastavljen na sledeCi .na~in:47

SENATUS POPULUSQUEL ROMANUS

IMP. CAFSARI DIVI NERVAE F. NERVAE TRAIANO AVG. GERM. DACICO POWI1:F. MAXIMO TRIB. POT. XVII IMP. VI COS. VI P. P.

AD D DUM QUANTAE

ALTITUDINIS

MONS ET LOCUS TANTIS OPERIBUS sa EGESTUS

47 c. I. L. VI, NO" n-u,

51

LATINSKA EPIGRAFIKA

Na sl. 6 nalaz! se faksim.il jednog dela nat ..

pisa, a sam natpis Cita se vrlo lata:

Senatus populusque romanus irop(eratori) caesari divi Nervae f(ilio) Nervae Traiano Aug (usto) Germtanieo) Dacico pontif(ici) maxiIDO trib(unicia) pot (estate) septimum decimum

· S ~E' .0

·N RVAE PONTIF

•

..._.O J.pp

AXI 0

....... "t..,_... DECLAR · MONSFFLOC

•

sl.. 6 Fragtnent natpisa sa Trajanovog stuba

t

i

1

I

imp{eratori) sextum co(n)s(uli) sextum p(_tri) p(atriae) ad declarandum quantae altitudinis mons et locus tantis operibus sit egestus.

Pre nego Ito poCnemo sa ispitiv~jenl rasporeda imena i titula imperatorovih treba objasniti malo detaljnije dva poslednja zagonetna reda koj i mogu izgledati teZi za tumaeenj e. Ovaj spomenik su posvetili Trajailu senat i· rimski

52

CABSKA TITULISANJA

narod (prevoclimo r~ po ~ zavrietka tebta) -da bi posvedOOll koUb je bila visina brdovitog terena (Dlona et locus) U oje je probijanje ulozen tollki trud«, U knjizi R. Paribeni-a41 rezimirane 8U diskusije koje au izazvale ove reci. Njihov je 8l1lisao danas sasvim jasan. 1sJw-. pavanja koja au vriena pre petnaestak godtna da hi se razcistio Trajanov forum, pokazala au da je cela istoma straDa foruma nallonjena na vestaCki stvoren usek: u steni na padinama Kvirinala. Nekada se, dakle, na mestu gde se kaa-nije uzdizala eelumaa coehlis nalazio produietak breluljka, ito je u ndeDl natpisu omai!eno kao mODS i IOCUI, a Kapitol i Kvirinal su verovatno bill odvojeni samo jednim lJskim prolazom. Tra~

jan je dao da se izravna ~ Kvirinala na povriini od preko 13.000 m , a u visini od &rtr .. desetak metara, Senat je odluBo d.a Be podigne Trajanov stub da bi podseCao potomstvo na dogadaj koj i je izmenio izgled jedne prostrane cetvrti u Rbnu. Ostalo jeJ bez sumnje, blla naknadna ideja Apolodora iz Damaska, kome je bio poveren taj posao, nairne, da doda svoju reljefnu dekoraciju ovom ogromnom melmer" nom stubu, Bja bi gola povrlina delovala isu .. viAe monotono (upor .. M. Lugli, Roma antica, il centro monumentalej." Natpis ne pominje irnperatorove pobede Dad DaQnbna koje su dovele 107. gcxline do pretvaranja Dakije u provinciju i bile osnovni podshek Trajanove odluke da podigne svoj ogromni forum, i toje au najzad i glorifikovane reljefima na l8J1lom stu .. bu: natpis podseCa samo na neposredni cUj podizanja Trajanovog stuba, t.j. u apomen gi~ gantskih edllskih radova koje je preduzeo ovaj

vladalac.

48 Optlmus Prineeptl, RIm 1817. 49 Rome 1148.

+

53

LATINSKA EPIGRAFIKA

Da razmotrimo sada razliBte elemente carskog titulisanja. Prvobitni mistil:ni srnisao vecine ovih elemenata doprinosi da se stvara neka vrsta oreola oko imperatorove licnosti. Istorijsko i detaljno proueavanje carskih titula bila bi dragocena stvar, jer je titulisanje uprkos stabilnog i skoro hijerarhijskog karaktera, trpelo, zavisno ad. vladara, i izrnene koje su vrlo resta vladari cdredivali posle dubokog razmiAljanja i u skladu sa SVOjODl politikom.

I -- Imperator. - Kao sto se to vrlo l:esto desava taka se i na OVOIll natpisu ree irnperater pominje dva puta, Prvi put na poeetku natpisa ono sluZi kao pravi praenomen i zbog toga je, normalno, skraceno sa IMP. Sem Tiberija, Kaligule i Klaudija svi su im.peratori uzim.ali ovu slavnu titulu predvi-

denu ustvari za poglavara drzave koji poseduje imperium. U isto vrerne, kao Ito se to ovde vidi, ilnperator napusta praenomen kojl je nosio pre stupanja na presto; no ipak od Antonina Pija, stari praenomen i titula Impelator javljaju se cesto zajedno, Na kraju titulisanja U ovom natpisu sreeemo ponovo avu istu titulu ispred broja VI. On ovde oznacava broj pozdravnih sveCanosti imperatoru od kojih je prva bila ustanovljena i odrZana povodom njegovog proklamovanja za cara, a sledeCe posle svake njegove pobede. Sesta Trajanova salutatio datuje se u 106. godinu, a sedrna u 114. te se prema tome svi natpisi gde se Trajan naziva IMP. VI odreduju izrnedu ova dva datums, Od III veka, posle Karakaline vlade, beleienje imperatorovih uspeha samo se izuzetno nalazilo na spome-

• •

mcima.

54

CABSKA TITULISANJA

II - Caesar. - Ovaj cognomen iz gens Julia uzeli su svi imperatori i spominju ga na onom mestu gde se inafe stavlja gentilno ime.5O

m. ~ Divi Nervae ftliUB. ~ Ova je poreldo imperatora koji se prvobitno zvao M~ Ulpius Traianus, ali koga je 97. godine usinio Nerva. ~iji je kasnije postao i naslednik.

Otac imperatorov, alto se mole uoBti, nije ovde omaCen svojim praenomenom, oje bi zna~enje bilo nedovoljno, vee svojim nomenom pracenim pridevom koji oznaava njegovu domi -

....

naciju.

IV ......... Nerva Trajanus. To su liCna imena im .. peratorova posto ga je Nerva usinio.

v. Aucustus. - Ovde je reC 0 tituli koju je senat dodelio 27. godine pre nove ere osnivaru carstva. Bee je uzeta iz augurskog jezika i davana je onom koj i nosi sveti i re1lgiozni ugled, Dna je slulila kao eGla mnogim impera .. torima i od III veka pratill su je izrazi kao Ito su Pius, Felix, Invictus, Perpetuus i t.d,

R~ju Aupstas zavrlavalo se lmperatorovo ime. Ali 8tavo titu1isanje imperatora sadrli jot izvestan broj i ozn.aka dostojsnstva koji festo predstavljaju dragocene hronoloAke

indikacije. .

VI. Germanieus DadCUl. - Pobede koje au imperatori izvojevali davale su im nadimke izved.ene iz imena pobedenih naroda, Trajan i Nerva su 97. god ine , u znak seCanja, na poraz Sveva, dobili nadimak Germanicus koji sreeemo ovde. Nadimak Dacicua dodeljen je Trajanu krajem 102. godine kada Be vratio u Rim poIto je pobedio Decebala i nJegove neustralive trupe u toku prvog daCkog rata, Ito

I

j

I ~ ;

I

I

.

j

55

I

. i

LATINSKA EPIGRAF1KA

....,.________. .... ----- ,--~-- _ ....... -=, ~----

je, uostalom, zna&O samo privremeno okon~je sukoba, koji je ponovo silovito buknuo 105. godlne, Cd Marka A urelij a , imperatori 8U ~esto propraCal i svoje slavne pobedniCke nadimke epitetom Muiml1S. Tako se vidi kako se manifestuje prirodna temja cia se ojaCaju 00" rednice cija je prvobitna vrednost slablla u toku upotrebe.

VUil Pontifex Maximusw -- Ova je titula predvidena za predsednika kolegija pontif~ najviieg upravlja&og tela rimske reUgije i obi~ja. Cezar i Avgust su primiU ovo najviAe svestenieko dostojanstvo i U ovome su ih sledili njihovi sledbenict, Ovu titulu koja tako uspesno simbolizuje najviiu vlast nad rimskom religijam, uzeli su i same paper rukovodiOci rimokatolicke reUgije.

vm. --- Tribunic:ia potestate XVU. - Avgust je primio 30-te godine pre n.e, tribunsku vlast zbog narodnog karaktera ove funkcije i na neprikosnovenost koju ona donosi. On je brojao godine svoje vladavine od 23. godine, po broju svojih tribunskih ovlaseenja. Ova se vlast dodeljivala njegovim naslednicima u trenutleu njihovog stupanja na presto. Ona je za ... drZala svoj istovremeno stalni i [ednogodisnji karakter. Njeno belefenje sluii stoga za taeno datovanje natpisa na kojima se javlja.

Do Trajana, carska godina vladanja racunala se od dana imperatorovog stupanja na presto, Tra~ jan je dva puta menjao poeetnt datum i uzeo titulu trib. pot, III 10. decembra 98~ godine, U buduCe su po ovom datumu u god.ini njegovi naslednici raCunali svoje vlasti. Sedamnaesta tribaDicia potestas. koja je spomenuta u natpislma na Trajanovom stubu, odgovara periodu od 1D. decembra 112~ do 10. decernbra 113 go-

56

CARSKA

A

dine. Ustvari spomenUc je bio posveCen &tillt vrtog dana i ida meeeca maja 113. godine~S1

IX. - Impentoz VI vidi gore, § 1.

x. .... CoasaI VI. Avgust je istoVi emeno

dobio i diktaturu i dotivotno konzulstvo, koje mu je narod ponudio. Ali i on U~no, kao i svi imperatorl posle DJep, prihvatill au konzulstvo po nekoliko puta t, razume se, U njihovOlD titu~ , lisanju se pominju ava konzulatva koja 8U oJ>. avljali. Alm je natpia napisan u trenutku kada je lmperatoru bilo odredeno novo konzulstvo koje Ce se vriiti sledeCe Iodine, onda se belezi titula COJIIai dealplttua sa rednim brojem njegovog buduCeg konzulstva

XI. - Pater patriae. d Ovu ~asnu titulu dodelio je senat i rimski narod Avguatu 2~ge godine pre nale ere. Posle njega nju au primm njegovi naslednici, sem Tiberi;&, G alb e, Otona i ViteUja i od 'Domicijana ona se nalazi na kraju sastava njihovih titula.

Klaudijet Vespazijan i Tit na neldm epigrafskim spomenicima imaju titulu l:eDlOI', Domicijan ti~u ceDlOr perpetuas, a nekl imperatol'lt ad II veka, titulu proconsul, ~to kada su bill van ltalije.

Neki imperatori au u lelji da se Pljihovoj uspomeni utale posebna pXast, uzdizani posle smrti na stepen bolanatava. Ukazivane su im honores lestes i dodeljivana tituJa 011'111. Tako Be U natpisu koji proUQV8mO Trajan na ... ziva sinom Nerve. Alto jet naprotiv, seCanje na vladara uldnuto dekretom senata, ime vladara se grebalo i talco brisalo sa natpisa

51 Ovaj podatak nam pnda jedan frqlnent lz Faatea iz Ostlje Olden pre dvadelet god1nL Up. Notlzle dean Seavi 1832; atr~ 201 1 Lt An. fptcraPblque 1933" No 80~

6'1

LATINSKA EPIGRAFlKA

gde je staialo, Ako su se posle ove damnatio memoriae vladari rehabilitovali, njihovo ime je ponovo urezi van 0 tamo gde je nekada brisano.

Polto je Hadrijan usinio L. Elija Vera i izabrao ga za svog naslednika, dodelio mu je titulu Cezar. Tako se uobiCajllo da se Cezarom na .. zivaju naslednici prestola Imperii heres. Titula princeps juveatatis davana je Cesto mladim prlneevima iz carske porodice a narocSto naslednicima prestola. Avgust je injcijator i ovom obieaju. N a njegovu inicijativu su C. Caesar i L. Caesar, sinovi JuHje i Agripe, poito su postali njegovi usvojenici, doblli od vitezova titulu Mtprvaci mladosti«, Neke prineese iz carske porodice dobijale su naziv Augusta. Prvi put je ova titula dodeljena Liviji posle Avgu~ tove smrti. Imperatorke su se ~esto nazivale mater patriae, lDater seDatus, mater castronun.

I sama carska porodica se nazivala Domas Augusta, kasnije a na.roBto od kraja II veka, Bomus DiviDa.

58

CLAVA VI

.

RAZNE VBSTE NATPISA - NADGBOBNI SPOMENICI

Drugi deo ove male tnjige bi&! posveb!n proueavanju razliatih kategorija latinskib natpisa. Ima vile naBna da se natpisi poclele u posebne grupe. Radi jasnoCe izlaganja ispitlvaCemo redom epitafe, posvete boianstvima, poCasne natpise, natpise urezane na zgradama, javna i privatna akta, natpise na raznim predmetima. Ova podela je uostalom, sasvim teorijska i slu!i samo DO olaklica prllikom prou&lvanja~ Ove razli~ite kategorije ne obrazuju ustvari posebne celine i ~to Be medusobno pro!imaju~ Tako su mnog natpisi istovrerneno i nadgrobni i pXasni.

Nadpobni Datpisl

Nadgl'Obni natpisi saBnjavaju najvalniju gru ... pu latinskih natpisa koji au dospeU do nas. Zbirka Dessau-a okuplja jedan izvrstan izbor titali sepulaales raaporedenih pod vile od 700

brojeva.S2 -

U ~tku, epitaf u RimU imB vrlo jednostavan oblik. Na nadlP:obnom spomeniku Bta se, u poCetku IAmO ime plkojnika, i to najpre u norninativu, kasnije u ,enltlvu, an. prirodno, ubrzo se pojavljuju raz1iBti elementi koji daju obavettenja 0 dobu starosti, zanimanju po~j-

52 Dessau, 7818 do 8580.

59

LATINSKA EPIGRAFIKA

nita, opisu groba. Slavne poroc1ice (leDta) uvode takode obi&j propraCenja imena pokojnikovog u stihu (eIOliuJD). Saruvali smo nadgrobne natpise (elopa) Scipiona napisane u stihovima. Oni se mogu naci u zbirci F. Biicheler-a, 53 Carmina latina epigrapbica i u Becueil de textes latins arcbaIqaes ad M. A. Ernout-a.54

Eva epitafa L. Komelija Scipionass koji je bio konzul 298. godine pre n~ e.

a) [L~ Corneli]o Cn .. f. Scipio

b) Cornelius Lucius Scipio Barbatus Gnaivod. patre progn atus , fortis vir sapiensque,

quoius fOl~ virtutei parisuma fuit, eonsol, censor, aidilis quei fuit apud vas Taurasia Cisauna Samnio cepit

subigit -omne Loucanam opsidesque abducit.

Koristlce ako odmah dame prevod ovog -vaZnog natpisa na klasieni latinski jezik:

a) L(ucius) Cornelius Gnaei f(ilius) Scipio

·b) Cornelius Lucius Scipio Barbatus

. Gnaeo patre prognatus, fortis vir

..

sapiensque

cujus forma virtuti parissima fuit;

consul, censor, aedilis qui fuit apud vos. Taurasiarn, Cisaunam in Samnio cepit. Subigit omnem Lucaniam obsidesque abducit.

Smisao ovog teksta je aledeCl:

Lucije Komelije Scipion, sin Gnejev,

Lucije Komelije Scipion Barbat, sin Gnejev, Covek hrabar i mudar, aja lepota nije ustupala oi u ceni hrabrosti. On je bio kod vas konzul,

53. Bertin 1895-1887; Supl E. Lommatzch, 1926 ..

54 -Paris 1918.- .

55 C. I. L. 12, 8, ., == Delsau, 1 = BO,cbeler, 'I - Ernout, 13 == Rltachl. pL 37.

60

·~ :~~·::·:{~)/:t\r-:::::~::·(:::.::.::·t:::) /. - -. :.,:

NATPISI --- NADGROBNI ~~1;~NfW;{;}}i:::::::-:·:·""

---~~~. · · - -. - t;:~111~i~':'~;;'u'

cenzor edll, Zauzeo 1- e Taurasil· u i Cizaun~:~h@:lj§f~::::~:~:::::·:::·:::::::

., .:: _. -. _.-::. :-." .. , .: _: -,

Samniji. Osvojio je (doslovno: osvaja) celu 'l%iW6::::::)i;::::~:::::?}:::::r·.·.::.·.·::",

kaniju i odveo taoce.

Ovaj natpis se ~ita na lepom sarkofagu od sedra koji je otkriven s druge strane Kapenske kapije, nedaleko od Apijskog puta, upravo na m.estu gde su se uzdizale grobnice Scipiona~ Ovaj sarkofag, danas u Vatikanskom muzeju, blo je to nam pokazuje natpis - grob L. Kornelija Scipiona koji je bio konzul 298~ godine. N a ovom. epitafu se razlikuju dva dela, najpre prvi red obojen miniumom i jednovremen sa smreu Lucijevom, zatim ostatak natpisa u saturnijskim stihovirna, noviji i bez sumnje iz II veka pre n.e. Zapafa se mnostvo arhaiCnih oblika koji objunjavaju fonetiku i morfologiju starog latinskog [eztka, Tuma~nje ovoga naet .. ce se u pomenutom delu Emout-a.

Evo sada Cuvenog natpisa poznatog pod Ime-

nom epitaf K1audije:!i6

Hospes quod deico paullum est; asta ac pellege.

Heic est sepulcrum hau pulhrum pulcrai feminae.

Nomen parentes nominarunt Claudiam.

Suom marettum corde deilexit sovo. Gnatos duos crea vi t, Horunc alterum

in terra linquit, alium sub terra locat.

Sermone lepido, tum autem incessu commode. Domum servavit, lanam feclt, Dixi. Abei.

Epitaf je sastavljen u §estostopnim jambovima

(jambskim senarlma) i datiran u doba Graha,

Njegov jednostavan i uzdrZljivo izraZen sadrZaj lako se razume:

, I

1

I

I

,

j

r l f

,

•

I

F

1

56 C. I. J.,. I2. 1211 = VI, 15348 :;: Dessau, 8403 ==:

Bucheler, 53 == Ernout, 133.

61

LATINSKA EPIGRAFIKA

StranCe, rnoja beseda nije duga. Zaustavi se i pdljivo pr~itaj ovaj epitaf. Ti vidiS rulan grob jedne lepe zene. Njeni roditelji su joj dali ime Klaudija. Ona je volela svoga mula svim srcem. Rodila mu je dva sina; jednog od njih je ostavila na zemlji, drugog je sahranila. Govor joj je bio sjajan, hod Ijubak. Ona je voclila brigu 0 svome domu i prela vunu, To su moje reB. MozeS da odes,

Ovih osam Sestostopnih jambova ostaju kao tiha i odrnerena pohvala vrlinama rimske matrone~

U Avgustovo doba epitaf se preobraZava i dobija izgled posvete bogoviIna Manima ill posvete uspomeni pokojnika. Tada nadgrobni natpisi Cesto poCinju forrnulom Dis MaDibus, D. M. memoriae, MEM. M. Pojava i razvitak ovih fonnula razlikuje se prema oblastima rimskog carstva i bile bi potrebne posebne studije za precizno upueivanfe u to taka su sastavljeni epitafi u ra ... zlicitirn oblastima riInskog carstva, R. Weynand je joA 1902. godine pratio istoriju epigrafije nadgrobnih spomenika u rajnskoj oblasti.s7 Nad-

grobnu epigrafiju Galije proucio je J. J. Hatt i nedavno izdao 0 tome knjigu.58

Posle poeetnih formula na epitafima dolazi ime pokojnika sa ill bez obaveltenja 0 njegovom po reklu , tribi, prebivali§tu, zanirnanju, poeastlrna koje su mu bile date. Ime pokojnikovo stajalo je ili u nominativu i u tom slueaju praCeno sa vixit, V. hie situs est, HSE. lli u genitivu i tada je zavisilo od poeetne formule, iIi u dativu. Zatim, Cesto dolazi broj godina koje je pokojnik poiiveo, kadkad meseci, dana, pa eak i ~asova kada je r~ 0 nekom. prerano prerninulom dete-

57 Form und Decoration der romischen Grabsteine der Rheinland 1m ersten Jahrhundert. u Bonner Jahrbilcher, 108-109, 1902.

58 La tombe gallo-romalne, P. U. F .•• , Paria 1951.

62

NATPISI - NADGROBNI SPOMENICI

~----- ... ~._. ......... ~ . .... ..---.-. ........

tu: vixit aDOus, lDenses, dies, horas, ~ V A M D HO.

Pored ovih bitnih oznaka koje se, uostalorn, pojavljuju u razlicitlm vidovima, epitaf sadrz! i drug a obavestenja 0 iivotu pokojnika, 0 okolnostima njegove smrti, 0 grobu koji je njegov poslednji stan. Ovaj epitaf nam priCa kako je pokojnika ubio jedan ocl njegovih robova koji se ubio jOsle svog zlocma, Epitaf je naden u Majncu.

Jucundus I M~ Terenti l(ibertus) I pecuarius Praeteriens quicum I que legis consiste I viator, Et vide quam in I digne raptus inane queror. Viver non I potui plures XXX per ann os Nam erupuit ser vos miht vitam et ipse Praecipitem sesse deje cit in amnem:

Apstulit I huic Moenus quod I domino eripuit. Patronus de suo posuit.

J ukunda, oslobodenik Marka Terencija sto .. car ..

Ma ko da si, putnice, koji u prolazu na brzu ruku citaS ave red ove , zaustavi se, znaj da sam bio nedostojno liien !ivota i saslusa] moja uza- 1 udna jadikovanja. Nisam rnogao da prozivim vise od trideset godina. Jedan rob mi je ocluzeo zivot, a on S8I11. se onda bacio u reku .. Maenus (reka) mu je oduzeo !ivot koji je on oduzeo svome gospodaru,

Patron pokojnikov podigao je ovaj spom.enik

o SVO!11e trosku,

Red dodat na kraju ove male pogrebne pesme ukazuju na Iicnost koja [e podigla grob, tj. M. Terencija, patrona ubijenog oslobodenika. Epitaf se vrIo cesto zavrSava oznaCavanjem uslava pod kojima je grob bio sagraden, ex deereto deeurionum, EX D D, Locus publicus datus

63

59 c. I. L. XI1IJ 7070 == Dessau, 851 t = Bueheler, 1007.

LATINSKA EPIGRAFIKA

decreto decurioDum, L~P.D.D.D., testamento (jllius), eura (ilUus) euram 8gente (iDo).

Ponekad i nadgrobni natpis navodi i testament pokojnikov: l!uveni natpis nazvan -Lingonov testament- koji nam je delimieno poznat po jednorn rukopisu iz X veka, saddi preporuke koje je dao neki nepoznati Lingon u vezi sa pogrebom koji feli da mu se priredi, grobom i postovanjem koje treba da mu bude ukazano posle smrti. Ovaj tekst, neobiCno zanimljiv i redak, suvise je dug da bi mogao biti u celini napisan; dacemo nekoliko njegovih odlomaka koji odlieno ilustruju vainost pogrebnog kulta u Rirnu i nastojanja koja preduzirnaju zivi da bi ga uBniH trajnim posle svoje smrti. Ova briga koja moze da zaeud! danaSnjeg roveka, sasvim je razurnljiva, ako se uzmu U obzir primltivna vero ... vanja koja se tiro smrti, verovanja koja nisu prestala da zaokupljaju, viAe ill rnanje zbrkano i nejasno duh Rimljanina, On je, ustvari, mislio da mrtvac u svom grobu nastavlja neku vrstu fivota u smanjenom obliku i da ima potrebu da bi se ponovo osnaZio - sa vinom, ponudama i za krvlju zrtava. Vrt koji okrufuje grob bio je mesto gde je pokojnik nalazio zadovoljstvo i uzivanje. On je ueestvovao na pripremljenoj gozbi za vreme svojih pogrebnih sveeanostt iIi na god isn] icama svoje smrti, U okviru tib dosta neodredenih predstava, on nastavlja da se bavi i pod zemljom. zabavama i igrarna koje su mu bi .. Ie drage za zivota. vee u etrurskim podzemnim grobnicama slike koje su ukrasavale zidove

. predstavljale su zadovoljstva koja je pokojnik mogao da uzlva s one strane groba, gozbe, Igre, zabave, lov i ribolov. Freske cuvenog groba na .... zvanog della casci. e dena pesca, iz Tarkvinije, koje se datuju u poslednju deceniju VI veka pre Hr., prikazuju u iznenadujuci svezim bojarna i sa pravim darom za ukraAavanje, prackare

64

NATPISI - NADGROBNI SPOMENICI

kako nisane ptice i pecaCe veoma zadubljene u svoj posao na moru bogatom ribom. Uspele reprodukcije ovih fresaka u MODUDlenti dena plttura antica seoperti in ItaUa.·

Takvo ubedenje irnao je i Lingon koji je zahtevao. da se sa njegovim telom spale oruda za lov i ribolov koja su InU bila potrebna za njegove omUjene zabave. Eva nekoliko redova ovog dragocenog dokumenta.f .

• ~ a [cella quam. a] edeficavit memoriae perfici volo ad exemplar quod dedi ita ut exe[d]ra sit eo [loco] in quo statua sedens ponatur mannorea ex lapide quam optimo transmarino [vel] aenea ex aere tabulrai quam. optimo alt[a] ne minus p( edes) V .. ~

· .. grobnica koju sam dao sagraditi treba da bude dovriena na sledeCi naein: u polukruinoj dvorani sa sedisttma da se postavi jedna sedeca statua izradena od najboljeg prekomorskog mermera ill od bronzanog lima najboljeg kvaliteta, a visina da ne bude rnanj a od pet stopa ...

• • a Araq(ue) ponatur ante idlaedificlium ex lapide lunensi quam optimo sculpta quam optime In qua ossa mea reponantur. Cludaturq(ue) in aedific(ium) Japide lulnensi ita ut facile aperiri et denun cludi possit a ~ ~

· .. Zrtvenik od najboljeg mennera iz Lune da se postavi ispred ove gradevine i moji posmrtni ostaci da se ovde smeste. Ograda od mer .. mera iz Lune neb okruluje ovo zdanje ali tako, da mole lako da se otvara i ponovo satvara.

• II * Volo autem omne instrumentum meum quod ad ve I nandum et aucupandum paravi mecum cremari CUIll laneeis glad[i]i[s] cultris

80 Sect. I, fasc.. 2: p. Romanelli, Le pitture della tomba della cascia e della pesca, Rarna 1938..

61 C. I. L. XIII, 5108 = Dessau, 8379 == Drioux, Les Lingo ns, Textes et inscriptions antiques 1934, no 314 = Hatt, ouv, clt., str, 68.

65

LA TINSKA EPIGRAFIKA

retibus plagis laqueis [k]alamis tabemaculis formidin bus balnearibus lecticis ... sella ges .. tatoria et ornni medicamento let] instrumento illius studi et navern libumam e[x] sc[i]r[p]o ita rut] inlde nihil subtrahatur et vestis polymit(ae) et plumori[ae] quod.; . quidquid reliquero et stel1as omnes ex cornibus alcinis.. . .

. ~ . i hoeu da say moj pribor za loy i hvatanje ptica bude spaljen sa mnom, moja lovaCka koplja, maeevt, nozevt, mre!e, zamke, omce, prutovi 8 lepkom, ut~ri, straAila za ptice, prostirke za kupatilo .. ~ moja nosiljka, sva pomagala i oruda koja sam upotrebljavao za ovaj posao, moj laki ~c od trske, i da se nista od toga ne spase, ni odeca od damaske svile sa utkanim paper[ern ni bilo §ta sto ell ostaviti za sobom, sve moje zvezde od rogova severnih jelena .. .,

Sa podrobnoseu nesto malo nespretnom ovaj okoreli lovac sastavlja poim.ence spisak svojih oruda za lov da bi bio potpuno siguran da Ce ih ponovo naei 5 druge strane groba, Stellae ex eomibus 81clnb pomenute na kraju ovoga sto nam. je sacuvano od teksta, verovatno su lovaaki trofeji naeinjeni od rogova ubijenih severnih jelena. Ovi izukritani rogovi su verovatno obrazovali ukrase U obliku zvezda.

Lingonov testament je medu epitafima koji su nam. sacuvani na kamenu iii u rukopisima, izuzetan po svoj oj duzinl, Medutil1l, ta preterana briga oko izgradnje i obrazovanja grobnlce srece se u kraeem i sazetijern obliku i u bezbroj drugih, skromnijih natpisa. Grob je deo rerum religiosarum, neprikosnovenih stvari, tabu - a, koji se ne srneju ostetiti, jer bi to znaeilo pravi verski zlo~in. Udruzenje svestenika je budni ~var ius sepulcrorum-a pogrebnih propisa. Njemu se upucuju svi ani koji su u sporu po pred .. metu grobnih meda. Na mnogim grobovlma su paZljivo oznacavane razmene zemljista koje od

66

NATPISI ~ NADGROBNI SPOMENICI

----~-------- .................. ,._ .. • .. lIIl ."", 1111

trenutka kada je postalo pogrebno rnesto prela .. zi iz svetovne u osveCenu oblast. Tako je praktir.an i realistiean dub Rimljana vrlo predostroIan ptema prirgrabljivanju i prisvajanju ~O~ stranog .. ~ Cesto se cita kako odreden grobni nrostar ima tollk:o stopa u §irinu ,.iD fronte petles ••• IN F FIt FRO P .. ~4It i toliko u dubinu ,.,ia qro pedes ••• IN A AG P. ~ .ofC.

Jedna vrlo ~to upotrebljavana fonnula sluH da oznaCi da grobnica· ostaje van svakog nasleds, da ostaje na taj naeln neotudiva svojina umrlog: Boe manam_tum (dve heredem rum seqa.etar, B.M. H N S H M S S H N s~

"l~akode je teste bilo posebno naznaeeno da slohodan pristup grobu (a dttus , ambitus, aeeesws) za vrJenje pogrebDib obreda treba u svim s1u~jevima da bude sa~van. Kada neki grac!a~ nin stekne zemljilte Ide se nalaze jedan iIi vile grabova, ovi grobovi ostaju izvan njegovog vIa .. sniAtva i on je uvek dulan da sa~va na svom zemljiAtu pGlodan put koji dozvoljava da se pride grobovima U Digestarna (47, 12, 5) i!itamo: »Utimur eo jure ut dODlinis fundorum in qui· bus sepulcra fecerint etiam post venditos fun-- ~ dos adeundo:nun sepulerorum sit [ns«, »Imamo takav pravni propis po kome vlasniei imanja na kojima au podignuti grobovi zadrfavaju pristup grobovima, ~ak i ako su prodali svoja imanja«, Vrlo su zanimljivi natpisi koji Ilustruju brigu Rimljana u vezi sa sacuvanjem ius

cepulerorum..62

Vrlo ~esto pokojnik se ne zadovoljava zastitom koju treba da mu osigura ius sepulcri i traZ1 da pljaCa sigurnost svoga prebivaliSta pretnjama i kletvama baeenim na sve bezbozne prestupnike. Bogornrska ruka mozda ce se za-

62 Tako natpis naden u Puzolu koji Je kod Dessau-a pod brojem 8391, c, I~ LA x, 3334~

67

LA TINSItA EPIGRAn1tA

ustaviti pretnjama koje Ce prcXitati na grobovirna. Ove pretnje su ~to poziv srdzbi bogova, kao Ato se vidi na epitafu Mevia Sophe.63 ,.808- pes ita post obitulD sit tibe terla levis ut tu hie Dibil laeseris aut siquis laeserit nee superis COIIIprobetar nee inferi recipiant et sit ei terra gra~. -StranCe, ako nedodime§ ovaj grab, neka ti posle srnrti bude laka zernlja. Ali, ako se neko usudi da ga dotakne, neb ga viAnji bogovi osude, neka ga bogovi podzemlja ne prime i neka mu zemlja bude teska«,

Epitaf ~sto nabraja vrlo odrec!eno kame, veoma teske globe, koje Be plaCaju gradu, drZavi iIi udruzenju provosveStenika u sluCaju oskrnavIjenja groba. I formula desekracije (des~ratio) predstavljaju cesto jednu dosta neodredenu meru za uklanjanje svake stet 4t. groba. Cesta se nailazi na frazu: HUI I" onumento dolus malus abesto, H M D M A. ,.N eka zlo bude daleko od ovog spomenika«,

Mnogo se raspravljalo 0 izrazu aseia, vrsti dvojne sekire, drvodeljskoj i zidarskoj alatki koja se nalazi predstavljena na mnogobrojnim grobovima i 0 formuli "'8ub ascia dedieavit, S A D~ kojom se zavrsava viAe stotina nadgrobnih natpisa, poreklom veCinom iz Galije. Problem je izlosen u Banku Wuilleumier-a L'ascia.64 Ima Ii ova ascia misticno znafenje kako to misli ovaj autor? To je mogueno, ali verovatnije je da ona predstavlja alatku radnika ida, prem.a tome oznaeava da je grab nova i dotle neupotrebljavana gradevina.

Vrlo iscrpna studija F. Cumont-a. Becherehes sur Ie symbolisme funeraire des Bomainst65 ima za zadatak da resi i tacrtije odredi simboli-

63 C, 1+ L .. VI, 7579 = Dessau, 8190.

64 Revue d'Histoire des Religions, 1944, str, 40 i d. 65 Paris 1942.

68

NATPISI -- NADGROSlfI SPOMEl"llCI

~nu f miltfc!nu vrednost koju vrlo Oesto imaju fi.g.uralnl motivi koji ukraJavaju rimske grobnice. 1'. Cumont je dokazao cia, u veCini slu~ .. jeva anti·c!te mitololke scene, irvajane na sarka-faz!ma ~ umama, dobijaju za vreme carstva jedno sasvlm novo ma~enje i prenose u vidu simboliket mistlme tefnje ponikle u Ijudskim dllJama sa razvojem uticaja istoCnjackih religija i pitagorejske i neoplatoniaaske filosofije. Eterf~e dule, nolene vetrovima. penju se u goraju hemisferu i odlaze da borave na mesecu bora.viItu UlDrlih. Otuda je take ~sto prisustvo maaki vetrova na grobnicama, likova dvojice DiGsltum, personifikacija dveju hemisfera. mese6evib znamenja, najzad •. Muza. nebeskih muzWarld, koje atvaraju barmoniju sfera i kOje su mam_ja ltulture koja dozvoljava ooveku da ~ beroiziran i da postigne besmrtnost. F t CurDeDt je, prirodno, iskoristio nadgrobnu epil1afiku i pokazao u kojoj je meri ona potvrdila to Jled.iite" Izvestan broj natpisa stvarno izralava Dade pokojnika u nebesku besmrtnost. Pa ipat, zablduje &ljenica da njihov broj ostaje prilimo neznatan, Bez sumnje, ne treba precenjivati prodiranje takvog misticizma u siroke narodne slojeve.

Tamo gde se pojavljuju, ovaj misticizam dolUi da ubla!i patnju prouzrokovanu gubitkom dragog biea, Mnogobrojni rimski epitafi izrafavaju DB veoma dirljiv nat:in bel za izgubljenim bUsleim srodnikom, naroBto oni gde rnajka ill otac iskazuju lvoj oCaj zbog prerane smrti deteta~ Ima tu najneposrednijih i najdirljivijih izraza Ijudske patnje. Tako Btamo ovaj tulan monolog jedne majke koju su ostavila njena mala deea i koju ne mole da ute!i pomisao da su ona oUIIa u nebesko carstvo. 66

88 BUcheler, 1400.

69

LATINSKA EPIGRAFIKA

Vos equidem nati caelestia regna videtis quos rapuit parvos praecipitata dies.

Sed mihi quae requies onerosa in luce rnorati Cui solus superest et sine fine dolor? r Quam. male de vobis fallacia gaudia vldl

Et decepturus me jugulavit amor,

Reddebar teneris in vultibus ipsaque P~. ~ V98 Tempora credebam lapsa redisse mihl. .

Sencio quid faciat spes irrita: pessima sors est Suppliccii affiicto quem sua vota premunt.

Sigumo, deco moja, vi sada vidite nebesko.

carstvo, vi koje je jedan prerani dan taka mlade otrgnuo. Ali, kakvo cu spokojstvo iInati ja u ovom svetu koji me ti~ti i u korne imam izgleda samo na neprekidnu patnju. Kako su me radosti koje ste mi vi pri~injavali strasno obmanu .. le, kako sam slomljena ljubavlju koja je morala da me izneveri! J a sam ponovo nasla sebe u vasim neznim licim.a i verovala sam, zahvalju .. juci v run 8 , da su mi se prosla vremena ponovo vratila. Sada tek osec am sto donosi izneverena nada, a najgore mucenje je sto gubi svaki smisao sve ono sto sam do sada podnosila podrta~

vana nadom u vas. .

- 70

GLAVA VII POSVE'liE BOZANSTVIMA

Posvete boZanstvima bile su u pocetku vrlo kratke i sadrZavale su sarno nekoliko reci, One su bile urezivane iii slikane na vazama, zrtvenicima, metalnim ploeicama zavetovanim bogovirna, U poeetku na njima je stajalo sarno ime oozanstva, u genitivu ill dati vu , i naziv zavetnog predmeta, Tako se na peharima koji potieu 1. Etrurije i Lacije i::itaju ove jednostavne reel: :\tenervai poeolom67 »pehar Minervi~, Vestai pocolo61 »pehar Vesti~ i t. d. Posvete bo!anstvirna prirodno vrio brzo postaju slofenije. Ime ::edikanta pocinje da se pojavljuje, vrlo ~to sa njegovim titulama, Pominju se pobude pos~ .. ete, oznaCava se suma koja je posvecena do ticnom bofanstvu i poreklo te sume, datum per svete je tame naznaeen. Ako je posveta u vidu ::ekog spomenika, natpis pominje osobine mes .. :a na kome se on podize. Ukoliko ima m.esta, :-,_a vode se i imena liCnosti" koje su dozvolile pocizanje spomenika, koje su uCestvovale u posvecivanju iii pomagale dedikantu. Veoma raz~cite formule koje objaSnjavaju an darovanja =tve, zavrSavaju natpis sa: dat, D, dedit~ DID~ :J. posuit, P; fecit, F; dedicavit D, DED, DD ;

L I

,

71

I,

j"

i

€7 CI I. L. 12, 447 = Ernout~ 107. 58 C. I. L. 12, = Ernout, 111.

LATINSKA EPIGRAFIKA

poni juuit, P. I; faeiendum curavit, F. F AC. C. CUR; dedit iiemqlle dedicavi~ D, D. D; dono dedit, D, D; votum solvit. V. S; IibeDs fedt, L. F; testamento fieri jussitol T. F. I; ex voto, E. V; I votom libens solvit, V. L. S; Votum solvit Bbal animo, V. S~ L. A.

Navodimo neke ad ovih posveta. Evo natpisa koji nesumljivo potiru iz doba Graha, urezanog na obe strane jednog bronzanog seBva koje je otkriveno u Falerijama. Predmet su poldonlli faliACanski kuvari nastanjeni u Sardiniji i posvetili ga Jupiteru, Junoni i Minervi, kapitolskom trojstvu.69

a) Iovei, Iunonei Minervai r Falesce quei in Sar .. dinia suntldonum dederunt. Magistreis I L. latrius K. f, Salv[e]na Voltai f. coiraverunt.

b) Conlegium quod est aciptum aetatei aged

[ail Opiparum a[d] veitam quolundam festosque dies

Quei soveis a[ast]utieis opidque Volgani Gondecorant sai[pi]sume convivia loidosque Ququei hue dederu [nt i]nperatoribus sum-

..

meis,

Utei sesed lubent[es belne iovent optantis.

Prevedirno odmah na klaslcni latinski jezik ovaj natpis koji obiluje arhaizmiIna i dljalektiz .. mima:

a) J ovi, junoni, Miervie Falisci qui in Sardinia sunt donwn dederunt; magistri L(ucius) Latrius K(aesonis) f(ilius) Salvena Voltae f(ilius) curaverunt,

b) Collegium quod est acceptwn aetati agendae Opiparum ad vitam colen dam. festosque dies Qui suis astutiis opeque Volcani

69 c. I. L. 12, 364 == Dessau, 3083 = Btlcheler,. 2 == Ernout, 62.

72

POSVETE BO!ANSTVIMA

----....,..._-_---------------- ............ .,_

Condecorant saepissime convivia ludosque, coqui hoc dederunt irDperatoribus summis Uti sese libentes bene juvent optantes.

Na prvoj strani seciva, kao Ito se vidi, nalazi se jednostavna formula posvete, Na drugoj strani su saturnijski stihovi, uzgred reeeno nepravilno sastavljeni, i potseCaju na ugodnosti koje donosi Ijudima umetnost kuvara - dedikanata.

a) Fali§Canima koji five na Sardiniji zaveAtali su ovaj dar Jupiteru, Junani i Minervi. Upravnici udruzenja L. Latrije, sin Kesona i Salvena, sin Volte, uzeli su na sebe da izvrse ovaj zavet,

b) UdruZenje koje pruza vazda dobro dolle gurmanluke na ovom svetu i cini da se ooveku mill da zivi i da svetkuje, koje svojim specijalitetima, uz pomoe Vulkanat ulepAava gozbe i igre, to udruzenje kuvara prinelo je ovu zrtvu vrhovnim bogovim.a da bi ani blagonaklono udovoljill njihovim !eljama. Vulkanova pomoc je, razume se, aluzija na

vatru koja je neophodna kuvarima.

Evo, sada, jedne posvete u saturnijiskim sti .. hovima urezane na kreCnjaku. Posveta je ot~ kri vena u XVIII veku u Rimu na bregu Celiju, a sada se nalazi u VatikanskoDl muzeju.70 Radi se 0 posveti jed.nog hrama i jedne statue koje je L. Mumije, posle zauzeCa GrCke i razorenja KGrinta 146~ godine pre D. e. zavetovao Herkulupobedniku. Na natpisu vojskovoda daje na znanje, kako se to obieno desava, da ovde ispunjava zavet koji je zamisllo u toku rata. Neki oblicl na vode na pornisao da se ovde radi 0 dosta poznoj kopiji prvobitnog natpisa.

L(ucius) MUJDrni(us) L(ucii) f(ilius) co(n)s(ul) Duct(u) auspicio imperioque ejus Achaia capta

70 c. 19 L. 1,2 826 == Dessau, 20 = Bucheler, 3 = Ernout, 129 == Ritsch!, str, 51 A.

73

Corinto deleto Romam redieit triurnphans.

Db hasce res bene gestas quod in bello v over at Hanc aedem et signum Herculis victoris Irnperator dedicat.

Lucije Mumije, sin Lucijev, konzul. Pod nj~ govim rukovodstvom, okriljem i zapovedniitvorn Abaja je bila osvojena. Posle razaranja Korinta on se vratio u Rim kao pobedilac. Povodom svojih uspeha, pobedonosni vojskovoda, kao Ato se bio zavetovao za vreme rata, posveCuje ovaj hram i kip Herkulu-pobedni .. ku.

Ova vrsta posveta, ad kojib smo naveli dva primera iz republiekog perioda, postala je brojnija pod carstvorn.

Mnogobrojni epigrafski spomenici svedoce nam 0 popularnosti istoCnjackih religija. Doistat doprinos epigrafije istoriji religije je za stari vek od najvece vaznosti. Ako se zeli pratiti istorija i evolucija ovog ill onog kulta, epigrafski materijal ostaje nesumljivo jedna od osnova 0- vih proueavanja. Knjiga F. Cumont-a pod naslovom Textes et DlODuments ficu.r& relatifs aux mysteres de Mithra,71 unela je dosta svetlosti u to kako treba pri prouCavanju mitrinog kulta u Rimskom carstvu koristiti istovremeno natpise, knjitevne tekstove i likovne spomeni .. ke, ova razlieita dokumenta koja objaSnjavaju jedni druge.

Mesta gde su otkriveni natpisi dopuitaju da se ad oblasti do oblasti prati rasprostranjenje ovih misterija. Cesto broj epigrafskih tekstova kazuje viAe nego njihova du!ina. Period u kojem je kult dominirao u nekom gradu iii nekoj provinciji moze da bude odreden i daturnorn posvete. N aravno, treba biti obazriv i vest u dono§enj u zakljueaka na osnovu datuma i vazno-

71 Brisel 1899~

LATINSKA EPIGRAFIKA

74

....

F * ..... 1' 1111 #bs

•

sti epigrafskog materijala~ Natpisi nas takode obavestavaju 0 organizaciji mitraisti~kih udru .. zenja, 0 njihovom sastavu i administrativnom sistemu, Postoje spiskovi posveCenih (eultores) D.. I. M. dei iavicti Mithrae sa njihovom neprikosnovenom hijerarhijom; tu je navedeno i ~ dam stupnjeva kroz koje je vernik trebalo da redom prolazi~

Nasuprot tome, kratak, jezgrovit stil iskljucuje svaki detalj 0 ceremonijama koje se vrse u toku misterija, kao i 0 samom u~enju koje su oni propovedali. Tu se treba obratiti knjiZevnim tekstovima, istina mrsavim i neodredenim, no koji ipak prufaju podatke, sa ure<lenjem podzemnih kapela, spelaea, u kojirna su se izvodili kultni obredi, i 0 skulpturama koje su ukrasavale zidove ovih mitreja.

Tako je F. Cumont mogao da otkrije smisao i da odredi Airenje ove iranske religije koja se rasprostirala na zapadu, naroato od doba Flavlievaca, a zatim uzela sve viAe maha pod Antoninima i Severima, taka da sve do sredine IV veka predstavlja najvaZJliji paganski kult .. Slew deci kratak Mitrin natpis otkriven je u Wiirtem~ bergu u blizini Heilbronn-a:

Soli invicto I Mitrae I sacrum I p_ Nas[e]Wus Pr (oc]li I anus [7] leg(ionis) VIII Aug(ustae) v(otum) s(olvit) l(ibens) m(erito),n

Nepobedivom Mitri~Suncu, P. Nazelije Proklijan, zapovednik (centurijon) VIII A v gusto ve legije, sa zadovoljstvom je ispunio svoj zavet.

U sledeCem natpisu koji je otkriven u Fikulu, umbrijskom gradu darodavac je- zavetovao bogu podzemnu kapelu sa statu BIlla, !rtvenikom i svim potrebnim kultnim predmetima,

Soli Invicto I Mithrae I Tiberius Claudi Ius Ti ..

72 Dessau, 4191.

75

LA TINSkA EPIGRAFIltA

beri filius I Thermodon spelaeum cum I signis et ara , ceteris que I voti compos dedit.73

line boga festo se javlja u skracenom obliku:

I. M, Invietus Mithras, D. I. M.J Deus invietus Mithras, D. S. I. M, deus Sol invlctus Mithras.

Cumont-ovo delo 0 Mitrinirn misterijama mogli bi njegovi sledbenici da nastave sa drugim vaznim kultovima koji bi zasluzivali posebne monografije. Tako je proucavanje likovnih spomenika i natpisa. omogueilo nedavno M. Melart-u i A. H. Kan-u 74 da prikaZu, u naporedo nastalim rad ovima , istoCnjacki Ilk boga porek .. 10m iz rnalog grada Doliheja u Komageni, Jupltera Dolihenus-a, starog sirskog Baal-a, ciji su se obredi takode slavili u celom rimskom. carstvu. Eva dva primera posvete OVOID bo!anstvu cijem se sirenju kulta, od II veka nue ere, doprineli Iegionari, Prva posveta potiee iz Cibinuma, varoAice u Dakiji:

I. O. M. D I EX PRAECEPTO I NUM~ AESCU ..

LAPI I SOMNO MONIT. VETURIUS MARCI I AN. VET. L. XIII G. P. S. s. SVORQ75

U razvijenom obliku se cita:

J(ovi) O(ptiIno) M(aximo) D(olicheno) ex precepto num(inis) Aesculapi somno rnonit(us) Ve~ turius Marcian(us) vet(eranus) l(egionis) XIII G(eminae) p(ro) s(alute) s(ua) suorumqtue),

Jupiteru Dolihenu, neizm.erno dobrom i neizmerno velikom, po zapovesti Eskulapa koji m.u se javio u snu, Veturije Marcijan, veteran trinaeste legije Gemine, za svoj spas i spasenje svojlh,

73 C. I~ L. XI, 2684 == Dessau, 4223.

74 A. H. Kan, Juppiter Dollchenus, Sammlung der Inschriften und Bildwerke, Lajden 1943. i P. Merlat, R~rtoire des inscriptions et monuments figures du culte de Jupiter Dolichenus, Paris 1951.

75 c. I~ L. III, 1614.

76

POSVETE BOZANSTVIMA

Cesta je pojava da su paganska bolanstva navodno objavljivala svoje zelje ljudirna pojavljivajuCi im se u snovima; rnnogobrojni stari kultovi primenjivali su tumafenje snova.

Sledecu posvetu, takode nadenu u Dakiji, za ... vestao je jedan carski rob za spas cara Karkale i njegove majke; natpis je mogao biti taeno datovan: 1. novernbra 216. godlne, zahvaljujuc5i tome Ato je navedeno konzulstvo i dan kada je posveta postavljena.

[I(ovi)] O(ptimo) Maximo D(olicheno) I pro salute I imp(eratoris) M(arci) Aureli I Antonini Pii

Augusti et Juliae I Aug(ustae) matri kastr(orLIm) J Achllleus eorum t dem. servus kal(endis) novembn(ibus] I Sabino II et Anu I lin 0 co(n) s( ulibus). 76

76 c. I. L~ III, 18W1i1

77

GLAVA VIII POCASNI NATPISI

Najstariji rimski poCasni natpisi su elogija (nadgrobni natpisi u stihu) koji su stavljani ispod portreta predaka (iDlqines majonun) u atriju rimske kuee, NaroCito od. drugog Punskog rata, u Rim.u su podizane statue u spomen slavnih pokojnika, a na njihovom postolju bUa su urezivana elogija, Oeigledno je da su takvi nat-

pls\ U usk.O) ve~i sa epita1\ma pisanUn u ~st clanova euvenih porodiea (gentes) kao sto su epitafi Scipiona koje smo ovde vee ranije ispi .. tivali.

Najstariji od elogija koji su dospeli do nas je natpis urezan na stubu govornice podignute u cast C. Duilija, konzula iz 206. godine povodom njegovih pomorskih pobeda nad Kartaginjantrna. Ostala nam je jedna ostecena kopija ovog natpisa iz A vgustovog perioda." A vgust je obnovio obica] da se ukazuje po~t proslavljeniin Ijudima podizanjem statua u njihovu slavu, ta.., ko da su se oko Avgustovog foruma redom per dizale statue onih koji su svojim zaslugama i [unackim delirna doprineli velicin! Rima. Na bazi ovih statua bila je ispisana elogija, cije su kopij e pravljene u Rimu i drugim gradovima Italije. Pronadeno je mnostvo ovih kopija u A-

'l7 C~ I. L. 12, 25 =Dessau, 65 == Ernout, 147.

78

POCASNI NATPISI

recu i u Pompejima, a nedavno je P. Romaaelli prODalao fraemente e10eija slawdb. Etruraca prilikom iskopavanja aDti~kih lukumonlja .(Irablje etrurskih sveltenika - plemi61) \l T..rbJ-

lliji.7' ~

U Inscription •• It.Ij_. zna&ljAOj koja je zaporeta jol 1930. IodiDe, predvicSeno je da svaka oblast iz doba Avpata ima avoju Imji-

gu, a svaki znameniti grad vlje. A.

Degrassi je 193'1. godine Izdao u tra60J

svescl trinaestog tom. ave pubJikadje. Eva elo gija Apija Klaudija Cekus-a koja je urerana u mermemoj ploCi otkrivenoj u Areeu u ltVI veku.79

AP(pius) Claudius I C(ai) f(illus) c.us I 0IDICIr co (n)s(ul) II dictator inten ex m I pt(aetor) D aed(ilis) curulls II q(uestor) tribunUl mjlituln III. Com I plura opida de Samnltlbua cepit, I Sab\narum et Tuac:.O'Nm ~xerc:i \ tum tudi\, vacem

fieri cum I [P]yrJ1ho rep prohibuit. In _

viam I Appiam straYit et aquam in f Urbcm adduxit. Aedem bellODae facit.

Na poCetlru atoji u nOlllinativu ime II&lGati kojoj se ukazuje po&st, njeno porek10 i om" magistrature koje je mio. Zatim, Be pomlnju dela koja so proslavila DjegoVO !me: ..on je eduzeo SamniCanima vile utvrdenih gradova OIl je naterao u begstvo vojske Sabinjana I Etrura .. ca; osujetio je sk1apanje mira sa kraljem Plrom.. U toku svog cenzorstva on je izgl-adiO Apijsld put i sproveo vodu u grad. On Je Mllraciio Selonin hram«.

78 Up. BBnak P. RomaneUI-a u Notiz1e cleI11 ScaYI 1949, str, 193 i d. I J. Heuraon, L'eloIJum d'un magistrat etrusque decouvert a Tarqlunia, U II. langes dtArcheotogie et d'Histoire, 1851, IV. 118 aq.

79 c. I. L. 12, str. 192 == C.. I. L XI. 182'1 -= Delsau, 54 == Degrassi, 79.

79

. .

LATINSKA EPIGRAFlKA

•

------~.~--------------

Proslavljeno cenzorstvo Apija Klaudija Cekus-a stavlja se u 312. godinu pre D. e. Nekoli .. ko fragm.enata ovog elogium-a pronac.1eno je u 'Avgustovom forum.u u Rilnu_80

U vreme carstva pocasni natpisi sliCni su nat .. pisima sa posvetama, N a poeetku natpisa sta .. jalQ je ime i titula liCnosti kojoj se ukazuje pocast ~ obiCno u dativu, ponek.ad u genitivu - kojima je predhodila formula: in honorem. Ka~ da je rec 0 caru sve njegove titule su oplimo navedene, sa taeno navedenim brojem konzulstava koja je vr§io, tribunskih vlasti, triumfalnih doeeka koji su IIlU priredeni do trenutka pisanja posvete, Kada se radi 0 privatnom lieu, posle imena sledt njegov cursus bonorum, zatmi, u nom.inativu, im.e lica ill opstlne koja daje da DiU se natpis urese ill statua podigne, a na treeem mestu lzlozeni su razlozi ukazivanja ove poQsti tom _liCU, njegove vrline, zasluge, ova iIi on a' dela- po kojima je slavan U otad!bini, Ato se izrafava fonnulama: pro sinlUlaribas erla elvitatem Dostram meritis, ob jnsip_ Uberalitatel in r.,abIiQm, ob eximiam adfeetionem t8m in sm.uIos quam in uDiver80S dves. ~. itd. N~tpts .se ~esto zavriava odlukom koja objaAnjava . rasloge - zaAto je podignuta statua ill Israden poeasm spomenik, »ex senatus CODSulto« EXrS C( deereto deeurioaum D. D. ~ili se pominje onaj koji se brine oko izrade« euram aceDte IUo, c. A~~, oznaCava se i surna koja je blla potrosena tom prillkom (pecunia publica, P. P. PEe. PUB; pecunia sua, P. S; de suo D. S.

Kada licnost u ciju je Cast podignuta statua, prima na sebe sve izdatke i oslobada op§tinu troAkova, na natpisu se to obelezava izrazima kao 8tO su ,..bonore contentus, H. C; honore eODtentus sua pecunia posult, H. C. s. P. P.; henore

80 Degrassi, 12.

~---------.....-------, -- _,_"" -------

usus impensam remisit, H. V. I. R.; sumptan, reIDisit, S~ R~; bonore aeeepto impensam remlsit, lf~ J\~ I~ ll~~~

Navedimo kao primer nekoliko poCasnih natpisa, Eva jednog natpisa iz 112" godine D. e. urezanog na tri slicne baze otkrivene u Rimu, sada na Trajanovom forumu.

S(enatus) p(opulus) q(ue) r(omanus) I imp(erato-ri) Caesari divi Nervae f(ilio) Nervae Traiano Augusto I Germanico Dacico I pontif(ici) max (imol tribunicia I potest(ate) XVI, imp(eratori) VI, P{atri) p(atriae), optime de republica I merito domo forisque_lt

Posvetu su dali Senat i rimski narod caru Trajanu cije su sve titule op~irno opisane i koji je bio, kako se na kraju teksta kale, veoma zasluZan za drZavu kako u miru tako i u ratu.

Evo, sad a, jedne posvete Marku Aureliju iz 1764 godine n, e. Ona nam Ie saeuvana sarno u rukopisima i to nepotpuno:82

S(enatus) p(opulusque) r(ornanus) imp(eratori) Caes(ari) divi Antonini fil(io) divi Veri Parthi .. ci Max(imi) fratri, divi Hadriani nep(oti) divi Traiani Parth(ici) proneptott), divi Nervae abnep(oti) M(arco) Aurelio Antonino Aug(usto) Germ(anico) Sann(atico) pontif(ici) max(imo) tribunic(ia) pot(estate) XXX imp(eratori) vln co{n)s(uli) III p(atri) p{atriae) quod omnium an .. te se maximorum imperatorum glorias supergressus, belicosissimis gentibus deletis aut su ..

bactis A ••

Ovu posvetu je takode uelnio Senat i rimski narod caru Marku Aureliju cije se poreklo po-

81 c. I. L~ VI,959 = Dessau, 2926 82 c. I~ L. VI~ 1014 == Dessau, 374~

81

LATINSKA EPIGRAFIKA

_- ------ ~----. -------------------- -.- --

minje pocevsi od njegovog pra ... pradede Nerve, i cije se sve titule nabrajaju, Poslednja, nedovrsena recenica velica njegovu slavu: on je nadmasio slavu naiveeih rimskih careva koji su mu predhodili, on je razorio ili pokorio najratobornije narode. ~ .

N ajzad, evo, jednog natpisa nadenog u Taragonu i posvecenog M. Porciju Aperu, coveku koji je otpoeeo vitesku kari~ru u trenutku kada je posveta bila sastavljena,

M(arco) Porcio M(arci) f(ilio) Aniens(i) (tribu) Apro duumviro praefec(to) fabr(um) trib(uno) rnilittum) leg(ionis) VI Ferrat(ae proc(uratori) August(i) ab alimentis flarnini p(rovinciae) H (ispaniae) C(iterioris) provincia H(ispania) C(iterior).

Posle imena, porekla i tribe M. Porcija Apera rcdom su nabrajane pocasti koje su mu date: gradska duznost duumvira, slusba praefectus fabrurn-a koja cini prelaz izmec.1u minicipalnih poeastii viteskog zvanja - pripravno ovlascenje za vitesko zvanje koje je on vrSio posto je bio vojnicki tribun u 6-toj legiji Ferrata, - zatim, jedina duznost viteskog zvanja koju je primio pre sastavljanja posvete - duznost procurator Augusti ab alimentis i najzad, svestenieka duznost flamina u provinciji Spaniji Citerior. Natpis se zavrsava imenom ove provlncije koja je poklonila spomenik podignut u cast M~ Porcija Apera~

83 c. I~ L. II, 4238a

82

CLAVA IX

NATPISI KOJI SU UREZANI NA ZGRADAMA

Natpisi na javnim gradevinama, hramovima, pozoristima, gradskiIn zidovima i kapiiama, mostovima, slavolucima, vodovodirna, stubovima tituH operum publicorum. - bili su u poeetku istog tipa kao i poCasni natpisi. Agripa koji je 27. godine pre D. e. posvetio Panteon, dao je da se na njemu ure!e OVO: M. ApiPP. L. f(IUns) co(n)s(ul) tertium fedt." N at pis samo sadrZi u nominativu ime Iienost! koja [e dala da se podigne iii obnovi gradevina i glagol koji oznacava ovde izgradnju fecit, a na drugom. mestu obnovu restituit.

U doba carstva sastav natpisa postaje nesto slosenljl. U poCetku natpisa mofe da stoji ime boZanstva kome se spomenik daruje ill ime li~nosti kojoj se time zeli da ukaze poCast pa se tako poCinje s fonnulom.: pro salute imperato ... tis, PRO SAL IMP; in hOD 0 rem domus dimae, IN H D D~ Ponekad u poCetku natpisa stoji ime onaga koji je bio podstrekac radova, ex auctoritate ... zatim se nabrajaju imena i titule onoga ill onih koji su dali da se spomenik podigne, Najzad dolazi, u akuzativu, ime spomenika koji je sagraden Ili koji je obnovljen: aqueduetum, areum, forum, porticum •.. U dru-

84 c. 1. L. VI, 896 == Dessau, 129.

83

LATINSKA EPIGRAFlKA

---_ -_ ........ _ ..... _.-_._....... ~- .......... .......--..........._---

gom slucaju, pom.inje se stanje gradevine pre poeetka novih radova: vetustatae corruptum, longa aetate negleetum •.• ; navodi se ko je donco odluku da se radovi zapoCnu: deereto decurlonum, D. D; senatus eensulte, S. C; porninje se i ko daje novae za izgradnju, i najzad, [ednim glagolom se izraZava ideja gradenja iIi obnavljanja ~ aedificavit, fecit, faciundum curaviti a solo fecit, renovavit, restituit .••

N atpisi koji su se urezivali na gradevinama izvodeni su posebno brizljivo i lepo, a naroeito, razume se, oni na vaZnim objektima, hramovi ... rna, triumfalnim lukovima, U takvirn slueajevirna cesto su umetana i bronzana slova, ali ih je nestalo, [er su ih lakorni ljudi skidali i odnosili. Da hi se dobila slika 0 toj umetnosti i 0 brizljivosti i trudu koje su rimski kam.enoresci znalacki ulagali U ovaj posao, smatrao sam za korisno da iz istog Hubner-ovog dela prilozim faksimile nekih natpisa koje cemo ovde pomenuti,

Evo, pre svega, natpisa koji je pronaden na arhitravu ulaznih vrata Izidinog hrama u POD1- pejima .. 85

N(urnerius) Popidius N(umerii) f(ilius) Celsinus f aedem. Isis terrae motu conlapsam I a fundamento p(ecunia) s(ua) restituit. Hunc decurion-es ob liberalitatem. I cum. esset annorum sexs ordini suo gradis adlegerunt.

Numerije Popidije Celzin, Nurnerijev sin, dao je da se 0 niegovom trosku potpuno obnovi Izidin hram. koji je zernljotres srusio, Clanovi gradskog veca (decuriones) uveli su ga besplatno u svoj red zbog njegove dareZljivosti, iako je bio samo sest godina star,

Zemljotres 0 kome je ovde rec nagovestio je katastrofu koja je 79. godine n. e. lavern, pepe-

85 C .. I. L. X~ 846 = Dessau, 6367.

84

NAT~mNAZGBADAMA

V) ~
2~~




~s;c

~< III
~u
~ · ;i:S§~

V);Z_tl
O~ ~
~O~,.·
e
J=WUZ~ ........
~
I)
Oat Cl.
>~ e
~
i-- ~~
... QUO :s

.... > IU
~~~!:: e
e
" .. Uz
.c

~z~ 8
<>Q
" .« .......
"0
ln~t:9 tJ
......
~~~ CIS
u.I
w---w III
.....
~t;;5~ 0..
......
as
Z
,. t ~ ~
t-w
~== f~ ~ ~ •
.....
CD

It ,
P=ttnz%
'a <
. ......
~~,:..
1&1 ~ ~

~Qz~
r:~
'-. w.1 >
«u
85

LATINSKA EPIGRAFIKA

-----_............_----___.,...._---

------las I • - __

10m i kamenjem progutala vesele kampanske gradove Pompeje i Herkulanum, Sesnaest godina pre toga, 63. godine, zernljotres je, doista, ozbiljno ostetio Pompeje, u isto vreme kad i mnogobrojne druge gradove u Kampaniji, Grad Pornpeji, obogaCen trgovinom i industrijom, nije dopustio da ga unisti ovaj udar sudbine i poceo je brzo da se obnavlja. Erupcija 79. godine unistila je grad koji se say razlegao od vike radnika i zidara. Arheoloskim iskopavanjima pronadene su mnoge gradevine koje je u toku obnavljanja zadesio zemljotres. Natpis koji smo naveli je, kao sto smo rekli, sa Isaeum-a, koji je najbolje ocuvan od potnpejanskih hramova i jedan od najznacajnijih Iseja gr&o-rirnskog sveta. Statue, ukrasi, obredni predmeti, otkriveni su u Izvrsnom stanju i danas se nalaze u jednoj od sala Arheolo§kog muzeja u Napulju.

Hram se nalazi iza pozorista, na jugu grada i ima proDaos i pravougaonu celu (cella) na uzdignutom. podijum.u. Njegova slika se nalazi u Izvrsnom malom vodicu A. Maiuri-a, Pompe], koji je objavljen u seriji »Itinerari dei Musei e Monumenti d'Italia-tC.S6 Ovaj hram, posvecen egipatskoj boginji Izidi, l!iji su kult i obredi irnaIi veliki uspeh u riInskom carstvu, bio je u potpunosti rekonstruisan, zahvaljujuci plemenitosti jednog sestogodisnjeg deteta, koje su pompejanski senatori pozurili da uvedu, putern adlectio u svoj stale!. To je bila poeasna nagrada, koja je sigumo bila naroCito prijatna ocu malog Numerija Popidiju Celzinu.

Raz1i~iti natpisi su urezani na spomenicima koje i danas postavljaju u Rimu.

Na bazarna dva egipatska obeliska, koji su otkriveni, jedan u Circus Maximus-u, drugi na Marsovom polju, a koji su postavljeni u moder ..

U6 4. Izd, 1945t tab. XVIII, sl, 32<t

86

NA~INAZGRADAMA

-- -_. _ ____._.-- -----------

nim vremenima na Trgu naroda i na trgu Monte - Citorio nalaze se dva istovetna natpisa koja govore da ih je car Avgust posvetio Bogu Suncu izmedu meseea jula 10. i jula 9. godine pre n.e.

Imp(erator) Caesar Divi f(iUus) I Augustus I pontifex rnaximus I irnp(erator) . XII co(n)s(ul) XI trib(unicia) pot(estate) XIV I Aegipto im potestatem f populi rornani redacta I Soli donum dedit.87

I MP.CA ESAR· 0 V · F

AVi S S

+

rONTIFE~MAXIMV5

1M PX n·COS~J:rRIDPOl·XIV

~

AEGVPTOINPOTESTATEM

. , ..

POPVLI·ROMANl·REDAtTA

so L14D6NVM'DIDIT

sl, 8 Natpis sa obeliska na trgu Naroda u Rimu

Irnperator Cezar Avgust, sin boZsnskog Julija. prvosveltenik, dvanaesti put irnperator, [edanaesti put konsul, podaren sa Cetrnaest tribunskih vlasti, posto je prisajedinio Egipat vlasti rim .. skog naroda, darovao je ovaj spomenik Suncu.

Plinije Stariji nas obaveAtava81 da je Avgust naredio da se ovi obelisci prenesu iz Egipta u Rim.

8'1 C~ I. L. VI, 701. 702 = DeRsau, 91. 88 N. H.; 36, 71.

87

. .

•

LATINSKA EPIGRAFIKA

- ---~

_- -~~------ ..... -_._---.....-..--_

Evo natpisa koj i je urezan na bazi jednog obeliska koji je Kaligula dao da se podigne u Circus Vatieanus-u" i koji je papa Sikst V preneo na trg Sv. Petra gde se i danas nalazi:

Divo Caesari divi Julii f(ilio) Augusto' Ti(berio) Caesari divi Augusti f(ilio) Augusto sacrUlTl .. 90

Posveeen bozanskom Cezaru A vgustu, sinu bozanskog Julija i Tiberiju Cezaru Avgustu, sinu bozjeg A vgusta,

Taka Kaligula posvecuje ovaj obelisk uspom.eni dvojice svojih predhodnika, Avgustu i Tiberiju; ovaj poslednji nije dobio pas1e svoje smrti titulu divus, koja je, medutim, bila data Avgustu.

Onaj ko na putu za Rimski forum. prelazi preko Svetog puta, odmah mora da zapazi jedan od najslavnijih spomenika antiekog Rima, Titov slavoluk, koji je bio podignut posle Titove smr'ti, kao uspornena na zauzirnanje Jerusalima koji je ovaj car osvojio 70. godine n.e. Slavoluk kakvog ga danas vidimo, potpuno je restaurisao arhitekt Valadier. Na boCnirn unutarsnjim stranarna jedinog otvora izvajani su reIjefi koji predstavljaju carey triumf posle pobe de nad J evrejima, Poznato je kakva izuzetno rnesto zauzimaju u rimskoj umetnosti ovi reljewfi koje je izradio neki um.etnik kame je poslo za rukom da dozivi predstavljenu gomilu ljudi i da prizorom u celini stvori iluziju dubine i perspektive. Lep i jednostavan natpis s posvetom urezan je na atici slavoluka:

89 Plinije, N. H., 36, 74t

90 Ct I. L. VI, 002 = Dessau, 115.

88

NA~mNAZGRADAMA

~~ .

~ZO ~<~

e-- 4 i : ~

.~

.....,a __

as

- ;> ~

p • ::J g

~ .. tI.: ca

~ ~ ~ ~ <. ~

lJ1 po ~ '; r"R ~ '\l ttl

l=Ll ~ 't? J)~~ 4 ~

~ ~ ~ :>w

~~ u

~ f!:: ·

89

LATINSKA EPIGRAFIKA

Senatus populusque romanus I divi Tito divi Vespasiani f(ilia) I Vespasiano Avgusto."

Sasvim blizu Koloseuma, na antickom putu koji je vodio od fiavijevog amfiteatra do CittUS Maximus-a, bio je podignut u IV veku velieanstveni triumfalni luk sa tri Airoka otvora, Njegova dekoracija, kako se to Cesto deSava na spomenicima sa kraja rimskog carstva, bila je sasta vljena od delova koji su pripadali razlicitim epoharna i bila je predmet mnogobrojnih studija ad kojih je najnovija ad H. P. L Orange-a i A. von Gerkan-a, Der spiitantike BUdschmuck des KODstantinsbogens92 Na obem.a stranama atike urezan je natpis koji govori 0 okolnostima pod kojiJna je slavoluk pod.ignut:

lmp(eratori) Caes(ari) Fl(avio) Constantino MaxiIno P(io) F(elici) Augusto senatus p(orulU5) q(ue) r(omanus) I quod instinctu diviitatis m.agnitudine CUIll exercitu suo I tam de tyranno quam de omni eius I factione uno tempore iustis I rempublicam ultus est armis I arcum triumphis insignem dicavit.93

Caru Cezaru Flaviju Konstantinu, najveeem, poboZnorn i sreenom Avgustu, Senat i rimski narod posvetio je ovaj triumfalni luk, 8tO je na podsticaj boZanstva i velicinom svoje duse, osvetio drZavu od tirana i svih njegovih nedela, zahvaljujuei pravednom oruzju svoje vojske.

Ovde formula ima jos izgled posvete, ovog puta Konstantinu Velikom, da bi se sacuvala us ... pomena na pobedu koju je on odneo 28. oktobra 312~ godine nad svojim rivalom Maksencijem, nazvanim ovde tiraninom, u cuvenoj bitci kod Milvijskog mosta. Natpis reeima instinetu divinitatis aludira na poznato prividenje koje je

91 c. I. L. VI, 945 == Dessau, 265e 92 Berlin. 1939.

93 C .. I. L. VI, 1159 = Dessau,894.

90

NATPISI NA ZGRADAMA

-------- ~-~~--~ .. --

91

LATINSKA EPIGRAFlKA

Konstantin imao i koje ga [e, kako se tvrdi, zajedno sa njegovim genijem dovelo do pobedeq.t

N eki spom.enici su ad naroeite vaZnosti za poznavanje saobraeajne mreze rimskog carstva, a to su miljokazi. Duz antiCkih puteva bile su oznaeene sve milje, sto znaei da su deonice puteva bUe odvojene razdaljinom od 1480 metara koje su se sastojale od kamenih stubova visine 2 do 3 metra i precnika od 0,50 do 0,80 meta ... ra. Najpotpunije obavestenje 0 ustanovljavanju i ograniCavanju rimskih puteva dao je A" Grenier u VI - 1 tomu Manuel d' Archeologie prehistorique, celtique et Ialto - remaine od J~ Dechelette-a."

Na miljokazima su najCeICe razli~iti natpisi sto zavisi od raznih okolnosti, Tom XVII C~IAL .... a koji je u pripremi, grupisaCe sve do sada poznate natpise rimskih miljokaza. Naj~uveniji miIjokaz posvetid je P. Popilije Lena, konsul lz 132. godine pre n.e, na Popilijevom. forumu, a danas se nalazi u Poli u Lukaniji. Ovaj natpis je pravi Popilijev e)ogium" i njegov faksirnil se nalazi u vee navedenom. delu Ritschl-a (pl. LI bis).

Medutitn, ovde je r~ 0 jednom izuzetnom sluCaju. Najce§ce miljokaz nosi brojni malt koji oznafava broj milja koji razdvaja mesto gde je postavljen od poeetne ill zavrsne taCke puta (ovaj broj ima iIi nema siglu M~P~ milia passunft); pored toga, na m.Ujokazu je oblenn i ime

94 Up. A. Piprulol, L'empereur Constantin, Paris 1932.

95 Pariz 1934~

96 C. I. L.. 12, 838 ~ X, 8950 =Dessau, 23 == Emout, 131+ Istorijski komentar u knjizi H. GIt Pflaum-a koji obrac.1uje rimske slulbe: Essai sur le cursus publicus BOllS Ie Haut Empire Romaine, str, 53 sq., u Memolres pr&entes a l'Aead .. des Inscr .. et

Belles Lettres, lXIV, Paria 1940.

92

N AT PiS I 1IA 'G~~iiiiJlf~pJBj%;0;t;Wi~.

--._- - - -- -- mi~JJ[f~g.f&liNI:I~fil~r{jW;f;'(ti~

magistrata iIi eara kOl·i J- e dao da se izhi.%@~:~~~~~.~j~:;~i~~~I~/:::)\.·· .

1·.: .:: ::.:.: .. :::: : .. :)1: :.::.: .. ::..-. ,~ ... :~ :.:.: -: g::."/.:::: :::

U Galiji i Gomjoj Gennaniji razdalj~~:~:~~}I!~f~~r1:!:~:~¥?li**J:{::~~;:~:~~\:;::::::\~~:!(: ..

to b -I x.. .... t bi .lit-. .. n"" :::·:::··:·::··::·:·:·:::··:·:::··:·::··::·:::·X··:::::.:.:::::.:::.:::.::.:: .. ::.:::.:.:.:.:::::.::::

S 1 e raeuna e ne U 0 iemm m JanJ.:$$/?:~)\w.tffi.f*~t.:i.?:?}f.*t{~\fi;:.!.!}:~~·?i;:t;:{::::::::.:.:.)::.:

........ : 1]· ama L I-Ii LEUG len-as koje ).:.·:.:x:~·)i}~·{:}:/¥!!iij;t/:i..FJi.t:}N:"::::::::::~·;:;·:::::::::\\:::/::.:;:.~:~:).:::?~.!.}::: ..

II J.J.1 - ,..., :P;fW:..:~::.~{:::;::ik}f.::ff!J?jft:7!.:::::::.:}:::./::::::::(:;::.(:::::::::::\:::::///:\.

stavli 1 meru od 2222 met a U okvi ·:::···::·:·:·::::~.~·;':·:?.;;::··::·):';{:·ti·;·::·::·:::·:.:.::.:.:.:::.::.:.:.::.:::: -, ::-:::;.:.:.:.:.:.:::.:::.:.:: .. ::.:.:.:::::

l a e .. .& A r. nfl -, :::··::·)/:::~:f1T·w+~7:?:.::·.:;:~·:·::·:::·:·:.::::.:.:: .. :::.:.:;::::: .. ::::>::.::.:::.::/.::":: ..

k "'1- k ta bell • · .. t bal d ::::·:·;·:·:·::··:::·i?it·::--::·:j(::::::·:::::jjj·;::;:·::::::::.::::::.:.:::: .. ;.:::.::{:::.:::::.::::.:.:.:\.::.::.::::;\:~:.:::':·::::.~:::::·i::·~:

a mujo aza, aru Je re 0 a ::::·:}t¥R@·:+~~~Flt:s:::·::::·:·:~::·:::::·.:··::··::·.:··.:·:::.":.·::::·:::i(:·::::.:·:\·:/:

vaju stadije; stadij je merio u poCetku ·148~·5"(f·m·······························:···:···:·

a zatim 8 stadija u jednoj milji, Natpisi na miljokazima, daju, kako kOji, uopsteno iIi potpu-

no podatke 0 poCetku i svrietku puta, 0 stanju

puta pre popravke, 0 teskoeama na koje se na-

ilazilo prilikom njegove izrade, isto tako daju

imena magistrata koji su odredeni da nadgle-

daju izvrsene radove,

Jedna druga vrsta meda pokazuje granice javnih iIi privatnih zemljiSta; tako su medasi (cippus-i) slu1ili za obeleiavanje deonica korita Tibra. Razdaljina od jednog do drugog clppus-a oznaCena je formulom R. R. PROX. elP. P ... r(eda) r(egione) prox(imo) cip(po) p(edes) ••• Pi .. tanje tibarskih cippus-a proueio je u doktorskoj disertaciji (odbranjenoj 1951. godine) J. Le Gall9'7 Granice izmedu naroda, gradova i teritorijalnih oblasti bile su takode obelezene medarna sa natplsom.

Zemljiste aka kolonija bilo je podeljeno u pravilne parcele, nazvane centurije, koje je drlava dodeljivala Ijudima raznih staleza, Tragovi ovih centurija nalaze se i danas na thi mnogih oblasti, kao recirno, U Severnoj ltaliji i Africi. Snimanjem iz vazduha omogueeno je da se sa~ gled.aju citavi obrisi ovih antiBtih zemlji§nih podela. Ovo je izneo vrlo jasno pukovnik J _ Ba .. ra~ svojoj lmjizi, Fosatum Afrieae9., a epi-

. I

97 Cipusi Graha obaveltavaju nu 0 agrarnoj aktlvnosti braee Grab&, Up. I. Carcop~ Autour des Gracques, Etudes critiques, Paris 1928.

98 Al!ir 1949.

93

I

; I

LATINSKA EPIGRAFIKA

-~~--......----- ._ _. ---.--

grafija nas je upoznala sa oznakama anti~kih katastarskih planova, Novim iskopavanjima ce se resti tuisa ti rnnogi delovi katastra iz oblasti Orange-a. U vezi S ovim treba pogledati saopstenje A. Piganlol-a, Sur un fraplJent nouveau du cadasre d'Oranle.99

Katastar Orange-a predstavljen je u vidu table preseCene s leva na desno kard~m, a ad gore na dole decumBD1IS~m. Ona je podeljena na Cetvorougaonike od 200 jugera i svaki od njih predstavlja jednu centuriju. Natpis oznaCava za svaku centuriju da Ii ona ~ini deo za zemljiSta koje je dodeljeno JOB U vreme osnivanja kolonije (nazvanog extr(ibutario), isklju6mog iz e,er tributarius-a) zemljiAta koje je vraCeno Trfkastinima, prvobitnim vlasnicima zemlje (Tric(astiuis) redd(iti), ill zemljiste koje je pripadalo koloniji reip(ublicae) col(oniae), ill koje je iznajrnljeno privatnim liciIna po tarifama koje su oznaeene sa velikom ta~noscu.

Ovaj gradski dokurnent potlce iz vrernena vladavine Vespazijana100 i ceni se da je »isto toliko dragocen za istoriju galske zernlje koliko i za

istoriju agrarne republike Rima-e -

99 Comptes rendus des seances de I' Acad~e des insCriptions et Belles Lettres, IHO, Itr. 60 I d.

100 To znamo sa natplsa lznad katastra. Up~ A. Pigamol, ibld., 1951, 1, str. 89~

94

GLAVA X

JAVNI I PBIVATNI SPISI

Javni i privatni spisi sa kojima su nas upoznali natpisi, sadrze jedan od najdragocenijih delova epigrafskog materijala koji je dospeo do nas. Ali, prostor kojim raspolaZemo ne dozvoljava nam da detaljno proueimo razliCite vrste ovih spisa. Njihov naeln sastavljanja nije cisto epigrafski; mnostvo ovih natpisa pojavljivalo se u pravniIn tekstovima i kod starih pi-saea. Eva samo nekoliko veoma uop§tenih uputa u vezi S ovim.

Tekst zakona i plebiscita koji su nam pomati iz epigrafije, objavljen je u mnogim. zbirkama, posebno u zbirci P. F. Girard-a, Les textes de droit romain.101 Zakoni i plebisciti sadrZe tri dela: praeseriptio koja iznosi detaljno okolnosti glasanja, sam tekst zakona, i najzad, saudio, koja taeno odrec!uje nacin saglasnosti zakona sa ranijim. propisima. Medu zakonima sa kojima nas je epigrafija upoznala jedan ad naj~uveni .. jih je Lex luna municipalis koji potil:e iz 45~ godine pre n.e., a koji je pronaden u blizini Herakleje u Lukaniji. U njemu Cezar odreduje gradsko municipalno uredenje u celom C~ stvu_l02 Municipalni zakoni iznose statut name-

101 8. izd G. Senn, Paris 193741 102 C. I. L. 11, 206 == Dessau, &as.

85

LA TINSKA EPIGRAFIKA

~--.---- .. - - - -. -

njen.ovorn ili onom gradu, kao sto su zakoni Salpensan8 i Malacitan8. koje je odobrio Domicijan 81 i 84. godine n.e. name1en spanskim municipijama Salpense i Malake, 1

Isto tako i senatske odluke sastavljene su iz tri dela i imaju uvod, izkaz- relatio t.j. predlog senatu podnesen od. strane predsednika i, najzad, samu odluku senata, Relatio se zavrSava recima koje ukratko izlazu pitanje postavljeno skupstini: quid 'de ea re fieri plaeeret~ Q.D~E.R. F. p~; odluka poeinje formulom koja najavljuje doneto resenje: de ea re ita eensueeunt, D.E.Rw ·I.C~ Izvesne senatske odluke (senatus consultus) poznate su nam iz pisma magistrata; taka je ~uvena senatska odluka 0 Bahovim praznicima koja potiee iz 186~ godine pre n.e, a saeuvana je u pismu koje su konzuli poslali stanovnicima ager Teuranus-a u Bruttiurn-u .. l04

Za vreme carstva zakonodavna moe cara izrazava se iIi putem leges rogatae koje je on izdejstvovao od biracke skupstine, komisije ill putem senatskih odluka koje je izdejstvovao svojim govorima u senatu, ili zakonskom odlukom neposrednoobnarodovanom. U CeRi govor koji je odrzao Klaudije u senatu 48. godine n.e, zalduci se za dodeljivanje ius honorum-a prvaciIna (priJnores) cisalpijske Galije, ilustruje drugi od ovih postupaka; govor je pronac.1en na jednoj velikoj bronzanoj ploei otkrivenoj u LiODU 1528~ godinel05 Carske ustavne odluke irnaju vise oblika, Edicta izricu opsta administrativna

103 C. I. L. II, 1963 I 1984 = Dessau, 8088 i 6089~

104 C~ I. L. 12, 581 = X, 104 == Dessau, 18 == Ernout; 126.

105 C. I. L. XIII, 1668 == Dessau, 212. Up. Ph~ Fabia, La table. clauciienne de Lyon, Lyon 1929 .. i J~ Carcoplno, Points de vue sur I'lmpertalisme romaine, Paris 1934, str. 159.

JAVNI I PRIVATNI SPISI

----------------~----- .. ---,--

pravila Mandata su uputstva koja car daje svojim einovrncima. Deereta su pravne odluke koje car donosi. Epistolae ill rescripta sadrle odgoYore koje daje vladar na tra!enje obaveAtenja od strane javnog ill privatnog Iica,

Vainost ovih raznih ·tekstova je izuzetno zna ..

Cajno za istra!iva~e Rima, Bronzana ploCa nedavno otkrivena u Magliano-u, u oblasti etrurskog grada Hebe, otkriva nSm tekst jedne lex rocata, koja se datira u p~etak 20.~te godine n,e, Ovaj tekst se odnosi na zvaniCne powti namenjene da ovekovece uspom.enu na Germanika koji je nedavno umro, Ova rogatio daje valna obave§tenja 0 mehanizmu izbora glavnih magistrata u doba Tiberija, a naroeito 0 zakonskoj proceduri destinatio, koja je bila zvanifna ocena kandidata na Izborlma, Tek ito je objavIjen, ovaj zakont06 je izazvao mnogobrojne studije i kornentare medu kojima treba pomenuti one od W. Seston-a iF. de Visscher-a.107

Mec.tu leaes clatBe koje neposredno obnaroduje car, ad velikog su interesa dokumenti koja sadrie vojniCke diplome. Ove diplorne su bile prepisi carskog zakona koji se neposredno daju zainteresovanima. Ovim diplomama se dodjeIjuje gradansko pravo posle odslulenog roka .. honesta missio - veteranima stranog porekla, ill se daje pravo na zakons1d brak (jus eODubB) sa zenama stranog porekla veteraninma koji su biIi rimski grattani. Taj zakon je bio urezan u bronzi i izlo!en na Kapitolu u Rimu, a od Do-

108 Od u. CoU ... a u Notizle deaU Scavi 1147, Iir. tI 1 d. lOT Up. W. Sesto~ La table de btoUJt:.de Magliano et la reforaae e1ectorale d' Augus~UriJptea rendus de l'Acadl des Inscriptiones et Bfanea-'Letbea lIDO. Itr.· 105 1 d 1 P. de Viaac:her, :La table de He. et la decadence des eemtees :turiatel, Revue blBtoriques du Droit fran~ et t!traDler, janvier-mars 1951.

LATINSKA EPIGRAFIKA

___ - - • r

" ..... _...... '

rnicijanove vlade na Palatinu iza hrama Bot.anskog A vgusta, dok je diploma, uz prepis teksta zakona navodlla i ime vojnika kome je diplorna predata i bila urezivana na dve jednake bronzane ploeiee koje su se drzale metalnirn zicama. Spoljna strana j edne od ovih ploCica predstavljala je prepis diplome, a spoljna strana druge nabrajala je imena sedam rimskih gradana koji su [amcil! za taenost prepisa i istinitost teksta, H. Nesselhauf je grupisao sva diplomata Dlilitaria u sesnaestom tomu Corpus-a koji je objavljen 1936~ godine.

Evo teksta vojnicke diplome koju je car Galba dao 68. godine jednom veteran u iz legije I Adiutrix:

Ser(vius) Galba imperator Caesar August(us)

pontif( ex) max(imus)

trib(unicia) pot(estate)

(co (n) sCull des(ignatus) II veteranis gui militaverunt in legione I Adiutrice honestam missionern et civitatem dedit,

98

....... _--

quorum nomina subscripta sunt, ipsis, libel tis posterisque eorum et conubium. cum uxoribus quas tunc habuissent cum est civitas iis data, aut siqui caelibes essent cum iis quas postea duxissent dumtaxat singuli singulas. A(nte) d(iem) XI K(alendas) Ian(uarias), C(aio) Bellico Natale, p(ublio) Cornelio Scipione co(n)s(ulibus).

Diom.edi Artemonis f(ilio) Phrygio [L]audic

(ea). .

Descriptum ex recognitum tabula aenea quae fixa est Romae in Capitolla in ara gentis lullae.IOI

Tekst je propraCen imenima sedmorice gradana koji sluze kao jernci dokumentu.

Car Servije Galba Cezar Avgust prvosveltenik, podaren tribunskom vlaACu, po drugi put naimenovan za konzula, dao je zaslu!en odm.or i gradansko pravo veteranima koji su slufili u I legiji Adiutrix i ~ija su imena dole navedena, njima samima, njihovoj deci i njihovim potomcima i pravo zakonskog braka sa zenama koje su imali u trenutku kada im je gradansko pravo bilo dato, ill za ne!enjene, sa onima kojima ce se docnije ozeniti, pod uslovom da svaki ima sarno jednu. 22 decernbra, pod konzulstvom K. Bellka Natala i P. Kornelija Scipiona.

Data Diomedu, Artemonovom sinu Frigijcu iz Laudike.

Prepisano i overeno pre:m.a bronzanoj plol!i koja se nalazi prikovana u Rirnu na Kapitolu, na irtveniku gensa Julija.

Ova diploma je nadena u S tab ima, Dve su.~ ne diplome, ali koje, naravno, sadr!e druga ime .. na korisnika zakona i potpisnika, bile su pronadene: jedna isto taka u Stabimat09 a druga na

lOS C~ I. L, III, Itr. &11 = X, '170 ~ XVI, 'I == Desau, 1988.

109 C. I. L .. IIJ,. Itt. MB -= X • .,'1 - XVI. I

89