POJAM ETIKE I MORALA

Nastavna pitanja:

1. POJAM MORALA
2. POJAM ETIKE
3. ODNOS ETIKE I MORALA
4. POSLOVNA ETIKA

1. POJAM MORALA

 Moral – lat. - mos, moris, označava običaj ili narav.

 Moral čini sistem moralnih pravila, skup normi koje određuju čovekovo ponašanje u
društvu i to prema društvu u celini, prema radu, prema drugim pripadnicima zajednice i
prema samom sebi.

2. POJAM ETIKE

 Etika - grčke reči ethos, u značenju karakter, navika, običaj.

 Pod etikom podrazumevamo sistematsko naučno ili filozofsko izučavanje (promišljanje)

morala -moralnosti.

 Koja pitanja obuhvata (izučava) etika:

o problem izvora ili porekla moralnosti;

o problem uspostavljanja moralne svesti i savesti;
o problem oblika moralnosti;
o pitanje svrhe i smisla moralnosti;
o problem izgradnje moralne hijerarhije vrednosti.
 Etiku možemo definisati kao sistematsko nastojanje da se naše individualno i društveno moralno
iskustvo učine smislenima tako što će se odrediti pravila ispravnog ponašanja, vrednosti kojima
treba težiti, kao i karakterne osobine koje treba razvijati.

 Suštinska ideja grčke filozofije i celokupnog pogleda na svet čini ideja harmonije ili skladnog
jedinstva čoveka sa samim sobom, sa drugim slobodnim ljudima u zajednici i sa celokupnim
kosmosom kao uređenim i svrhovitim svetskim poretkom stvari. Spoznaj samog sebe i drži
meru.

 Otac evropske etike kao sistematske discipline - atinski filozof SOKRAT (469. do 399. god. p.
n. e.).

 Za moralni život i ostvarenje najvišeg dobra presudno je čovekovo saznanje, razmišljanje o

vlastitom delovanju i posledicama moralnih izbora. Spoznajući samog sebe, čovek osvešćuje
moralne principe koji su smešteni u dubini njegove duše. U svakom čoveku postoji unutrašnji
glas, glas savesti koji mu pomaže da razlikuje dobro od zlog ponašanja. Vrlina je znanje, i može
se naučiti i razviti mišljenjem i samospoznajom.

 Niko ne greši svojevoljno, smatra Sokrat, nego svako greši zato što ne zna šta je dobro, a ne
zato što neće da čini dobro.

 Termin etika i osamostaljivanje etike kao filozofske discipline vezani su za ARISTOTELA

(384-322. godine p.n.e.). Aristotel ističe značaj praktične moralne akcije.

 Dobar čovek postaje se samo činjenjem dobrih dela.

 Određuje vrlinu kao zlatnu sredinu između dve krajnosti u ljudskom ponašanju.

 HRABROST kao vrlina predstavlja sredinu između kukavičluka i prenagljenosti.

 DAREŽLJIVOST je sredina između rasipništva i tvrdičluka; ponos je sredina između

sujete i poniznosti.

 Pojmovi moral i etika često koriste kao sinonimi. Preciznije je termin etika koristiti u
značenju nauke o moralu.
 Celokupno polje etičke nauke može se podeliti na:

 OPŠTU etiku - deskriptivnu etiku, norinativnu etiku i metaetiku.

  POSEBNE etike - obuhvata primenu opšte etike na specijalizovana polja
društvenog života. (poslovne etike, medicinske etike, medijske etike, advokatske
etike i sl.)
3. ODNOS MORALA I ETIKE

 Moral su norme, vrijednosti i uvjerenja ugrađena u socijalne procese koji definišu

ispravno i neispravno ponašanje za pojedinca i zajednicu.

 Etika se bavi izučavanjem morala i načinima primjena specifičnih pravila i principa

koji određuju ispravno i neispravno u pojedinim situacijama. Ti principi i pravila su
teorije etike.

Moguća rešenja
MORAL ETIKA TEORIJE ETIKE etičkih problema

Etika racionalizira ...da proizvede ...koja može biti

moral... teoriju etike... primenjena u
određenoj situaciji

OSNOVNI ETIČKI POJMOVI

uočiti i imenovati osnovne oblike ispoljavanja moralnog fenomena u svakidašnjem životu.
Moralni sud - moralno prosuđivanje i ocenjivanje. Svako od nas iskazuje moralne sudove, govoreći da
nešto jeste dobro ili zlo, da nešto treba, a da nešto ne treba činiti.
Predmet moralnog suda jesu neki postupak, držanje, ponašanje ili karakter nekog drugog čoveka ili
grupe, ili nas samih kada moralno sudimo o sopstvenom karakteru ili ličnosti.

Kriterijum, merilo po kome se prosuđuje. Takva merila ili modele prihvatljivog ponašanja
predstavljaju moralne norme i pravila.
(da treba ispunjavati svoja obećanja ili da treba pomagati prijateljima u nevolji, onda smo naveli dva
primera moralnih pravila ili normi).
Mi svojom moralnom svešću ili savešću uviđamo i osećamo da je poštovanje ovakvih normi naša
dužnost i obaveza, čak i ako ih u praksi uvek ne ispunjavamo.

Postojanje moralnih normi i obaveza koje iz njih proističu, počiva na VREDNOSTIMA koji su u
njihovoj osnovi.
Propisivati neku normu i nalagati obavezu da se ona poštuje, ima smisla samo ako se ispunjavanjem te
norme ostvaruje neka vrednost ili neka svrha koju smatramo, doživljavamo ili procenjujemo kao vrednu
i značajnu za pojedinca ili društvo.

Za fenomen vrednosti karakteristična je njihova stepenasta ili hijerarhijska postavljenost – sistem

vrednosti.

Veoma često dolazi do konflikta vrednosti. Da bismo ovaj konflikt uopšte mogli razrešiti i odrediti koje
ponašanje treba preduzeti i oceniti kao moralno ispravno, neophodno je da imamo jasnu skalu vrednosti
koja sadrži ideju mogućeg usaglašavanja i podređivanja jednih vrednosti drugima.

Opšta moralnost je skup moralnih načela koja regulišu uobičajene moralne probleme, sistem pravila i
normi po kojima se odvija naš svakodnevni život.
Osnovni nosilac morala jeste čovek kao slobodno i samosvesno biće i zato je i postojanje i važenje
moralnih normi jedino moguće u društvu.
Specifičnost morala u odnosu na neke druge norme, na primer pravne, leži u dvostrukoj obaveznosti,
društvenoj i unutrašnjoj.
Kod morala je zapravo najvažnija unutrašnja obaveznost, kada čovek po vlastitoj savesti i slobodi sam
odlučuje da deluje na moralno ispravan način.

 Karakteristike unutrašnje obaveznosti morala su:

o bezuslovnost - moral je cilj samom sebi, to je kategoričnost, apsolutnost, samociljnost

morala;
o dobro - kao vrhovna moralna vrednost;
o posebno moralno osećanje — moralna norma se ne uviđa samo razumom nego se i oseća
„srcem" i celim osećajnim bićem;
o trenutnost - moral se oseća trenutno, bez ikakvog vremenskog razmaka, čim se subjekt našao
u moralnoj situaciji;
o autonomnost - moralna obaveza je autonomna, nju čovek oseća kao zapovest koju sam sebi
izdaje, pa ona često traži i žrtve od čoveka;
o griža savesti kao sankcija - nju izriče moralni subjekt sam sebi i primenjuje je kada je
prekršio određenu moralnu normu.

 Spoljašnja obaveznost morala podrazumeva:

- Da je moralna norma društveno uslovljena.

- Društvo zahteva od svojih članova da se ponašaju po određenim normama
- Za kršenje tih normi primenjuje odgovarajuće sankcije.

Moralne društvene sankcije podrazumevaju:

 Moralni prezir sastoji se u oceni moralnog prekršioca kao nedostojnog bića, nečoveka
 Moralno gađenje se sastoji u smanjenju odnosa i veza sa prekršiocem, koje može da dovede do
potpunog isključenja prekršioca iz određene društvene zajednice.

4. POSLOVNA ETIKA

 Proučava primenu moralnih normi i vrednosti na aktivnosti i ciljeve preduzeća i organizacija.

 To nije poseban moralni standard, već kritička studija o tome kako poslovni kontekst postavlja
svoje specifične probleme pred moralnu ličnost kao element svakodnevnog života i rada.

 Poslovna etika bavi se moralnim pitanjima na širokom polju biznisa - institucija, tehnologija,
transakcija, aktivnosti i težnji koje nazivamo svetom biznisa.

 Kao oblast posebne ili primenjene etike, ona izučava moralne standarde i njihovu primenu u
sistemima i organizacijama kroz koje moderna društva proizvode i distribuiraju dobra i usluge,
kao i na ljude koji rade u tim organizacijama.

Zašto je poslovna etika važna

Snaga i utjecaj poslovnih subjekata nikada u povijesti nije bila veća i jača

Poslovne odluke imaju potencijal da naškode pojedincu, zajednici i okolini

Potražnja za poslovanjem da bude “ispravan” sve je veća, stoga poslovna etika daje sredstvo
kojim se bolje upravlja tom potražnjom

Poslovna etika nudi menadžerima adekvatna znanja i alate koji im pomažu da identificiraju,
dijagnosticiraju, analiziraju i donesu prava rešenja etičkih problema

Istraživanje provedeno u SAD je pokazalo da je 48% zaposlenih učinilo nešto ne etično u 2003
godini. Znanja iz poslovne etike nam daju mogućnost da sagledamo razloge tih postupaka, te
donesemo odluke kako rešavati ovakve probleme

Poznavanje poslovne etike nam daje mogućnost razrade scenarija za upravljanje etikom u
organizaciji

U širem kontektstu znanja o poslovnoj etici nam daju mogućnost da sagledamo širu i
sistematičniju sliku globalnog društva u kojem živimo i poslujemo.
 POSLOVANJE I DRUŠTVO

ODRŽIVI RAZVOJ

Održivi razvoj se bavi dugoročnim održavanjem ekonomskog, socijalnog i ekološkog sistema

Današnje poslovanje nema samo Ekonomija Životna sredina

zadatak stvaranja ekonomskih

Društvo
vrednosti, nego i društvenih i
ekoloških vrednosti.

UZROCI ETIČKIH PROBLEMA U POSLOVANJU

Lična korist – sukob ili konflikt ličnog interesa i interesa organizacije, odnosno
društva, (privatne laboratorije i bacanje otpada),

Konflikt individualnih vrednosti i organizacionih ciljeva - isključivo sticanje

profita,

Menadžerske vrednosti i stavovi – individualne vrednosti i moralni kvaliteti

rukovodilaca,

Pritisak konkurencije – da se u jakom konkurentskom okruženju koriste ne etički

postupci.

Kulturne razlike – etički standardi se razlikuju u pojedinim zemljama.

GLOBALIZACIJA

Globalizacija je progresivna erozija relevantnosti fizičkih teritorija za socijalne, ekonomske i

političke aktivnosti, procese i odnose

Glavni faktori globalizacije

– Komunikacijske tehnologije
– Razvoj globalnog transportnog sistema
– Razvoj globalne politike
 Primjeri
– TV CNN – čitav svjet vidi odmah reportažu
– Model automobila – svuda je isti
– Bankarstvo – kartice, online banking

GLOBALIZACIJA I POSLOVNA ETIKA

Deteritorijalizacija ekonomskih aktivnosti je relevantna za poslovnu etiku u sedećim područjima:

Kultura – kontradikcija globalizacije je u tome što s jedne strane promoviše globalnu kulturu, ali
s druge strane otkriva ekonomske, političke i kulturne razlike, te ih nameće ljudima.

Zakoni –kako se poslovanje širi na više zemalja, automatski se menjaju zakonski okviri
poslovanja – odnosno moguće su veće špekulacije – a poslovna etika počinje tamo gde zakon
prestaje.

Odgovornosti – multinacionalne korporacije postaju značajnije od Vlada. Problem je što Vlade

direktno odgovaraju čitavom stanovništvu, a korporacije manjem broju ljudi. Što rezultira
povećanim pritiskom šire javnosti na postupke velikih korporacija.

INTERESOVANJA PRIMENJENE ETIKE

 Svetsko siromaštvo – bogati i siromašni,

 Izbeglice,

 Lični odnosi

 Feminizam

 Jednakost i diskriminacija – polova, rasa, vera i dr.

 Oslobođenje i prava životinja

 Biodiverzitet – mreža života

 Etičke implikacije naučnih istraživanja – genetska istraživanja i kloniranje

 Ljudska prava – prava i zloupotreba dece, bioetika i ljudska prava, smrtna kazna,
eutanazija i sl.
 Etika rata i mira – terorizam i sl.

 Mediji i medijski kriminalitet