Uvod

Etika i moral su veoma iroki, sadrajni i razvojni pojmovi. Njihova znaenja su toliko povezana i tako se prepliu da se esto pod pojmom etika podrazumeva moral i obratno. Meutim to su ipak dva pojma i svaki od njih ima svoje znaenje. Za etiku je bitno znaenje da je teorija, a za moral da je praksa. Etika, kao teorija o moralu, izuava sve pojave koji su povezani sa moralom. Ona prouava: poreklo, nain postojanja ( nastanka i razvoja ), saznavanja i vrednovanje morala. Ustvari, etika je filozofska nauka o moralu. Etika predstavlja pravila i principe koji definiu pravilno i pogreno ponaanuje. Savremena ekonomska i poslovna dinamika trai sve veu otvorenost, slobodu i liberalizam svih ekonomskih subjekata. To podrazumeva visok stepen poverenj ili socijalnog kapitala, odnosno pokree dilemu u odnosu izmeu ekonomije i etike. Potie od grke rei ETOS to znai obiaj, navika, znaenje, ud. Etika je filozovska disciplina koja ispituje smisao i ciljeve moralnih htenja, osnovne kriterijume za moralno vrednovanje, kao i uopte zasnovanost i izvor morala. Dakle, etika je nauka o moralu nema samo zadatak da upozna ljude sa tim ta je to moral i koje su njegove osnovne komponente, ve i da zauzme kritiki stav prema postojeoj moralnoj praksi. Zadatak etike nije samo da ukazuje na stav razliita gledanja ljudi, nego i da daje vrednosne ocene i ukazije na prave i iskonske vrednosti.

Menaderska etika
Pojam i znaaj etike
Predmet prouavanja etike je moral, odnosno aktivnost i praksa koja uzima u obzir vanost dobroga i loeg, kao i pravila koja reguliu te aktivnosti. Kao teorija morala, etika se bavi njegovim izvorima, razvojem principama i normama ljudskog ponaanja, utvrujui pravila moralnog, koji se objedinjuje u etiki kodeks. Poslovna etika je nain koncipiranja, sklapanja, komuniciranja i izvoenja poslova u istovremenom skladu s duhovnim, sociolokim, biolokim i prirodnim zakonitostima oveka i okruenja ili, jednostavnije, poslovnu etiku moemo objasniti kao prirodno voenje poslova, odnosno poslovanje u skladu s prirodom. Poslovanje u skladu s prirodom znai i poslovati najekonominije, uz najmanji utroak energije, najmanju entropiju i ekoloki troak, to ujedno znai i poslovati najetinije. Poslovna etika zahteva dvostruko zadovoljavanje ciljeva i potreba. Poslovni subjekt da bi bio etian treba realizovati ciljeve i potrebe drugoga i biti poten i etian u tome kao to mora biti poten i etian spram samoga sebe. Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja, a to su kolektivna, grupna etika i etika pojedinca. Kolektivna etika ukljuuje etike postupke u poslovnim odlukama rukovodstva i menadmenta kompanija koje se odnose na spoljanje subjekte i okruenje, ali i etike odnose unutar samih kompanija. Na drugoj strani, pojedinac koji ne poseduje elementarne principe line poslovne etike, i ima deficit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvri prevaru, da stavi svoje line interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi obiajnog poslovnog morala i ljudskog odnosa, da narui poslovnu klimu i atmosferu. Etika u menadmentu meuljudskih resursa podstie vrednosti i primenu etikih naela u poslovnim odnosima i aktivnostima; postavljaju standarde potenja, pravde i socijalne odgovornosti. Briga oko etikih standarda u poslovnom sistemu poveava se svakog dana i namee potrebu izgradnje etikog kodeksa. Neke od specifinih etikih pitanja, koja stvaraju potekoe na podruju menadmenta ljudskih resursa su: - koliko informacija o zaposlenom treba dati ili uskratiti drugom zaposlenom.

- Treba li pri zapoljavanju kandidata proveriti njihove kompentencije bez njihovog znanja. - Koje su obaveze prema zaposlenima sa dugim staom, koji je postao neefikasan. - Da li bi puaima trebalo zabraniti puenje na poslu. - Sme li se inae kvalifikovanom kandidatu, odbiti molba jer njegovo dete ima zdravstvenih problema. U internacionalnim uslovima etiki pritisci rastu. Svi menaderi, ukljuujui i menadere ljudskih redursa, treba da budu osetljivi na rtika pitanja i svesni njihovog dalekosenog delovanaja. Etika pitanja u menadmentu imaju vie dimenzija. Zatvaranje pogona i selidba na nivou lokacija utiu na zaposlene, na njihove porodice, zajednice i na druge odnose.

Poslovna etika
Osnovno pitanje koje se postavlja u analizi poslovne etike je: gde je granica koja odreuje da li je neto u poslovanju moralno ili nije? Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca i menadera, ali i za sve zaposlene ljude. To je pitanje line odluke, vlastitog doivljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje kulturnog naslea, oekivanja i pritisaka koji dolaze iz preduzea i okruenja. Poslovna etika predstavlja polje dveju razliitih perspektiva: moralne ili etike i poslovne ili ekonomske perspektive. S jedne strane, moralna perspektiva za svoje polazite uzima moralne vrednosti kakve su istina, pravda, poverenje, potenje solidarnost. S druge strane, poslovna perspektiva temelji se na ekonomskim vrednostima i kategorijama kakve su profit, efikasnost, konkurentnost, uspenost. Moglo bi se rei da je predmet poslovne etike upravo prosek koji se dobija ukrtanjem moralnih i ekonomskih aspekata poslovanja. Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja: - kolektivna etika - etika pojedinca - Kolektivna etika ukljuuje etike postupke u poslovnim odlukama menadmenta kompanija koje se odnose na spoljane subjekte i okruenje, ali i etike odnose unutar samih kompanija.
3

- Pojedinac koji ne poseduje elemente principe line poslovne etike, i ima dificit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvri prevaru, da stavi svoje line interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi obiajnog poslovnog morala i ljudskog odnosa, da narui poslovnu klimu i atmosferu. Posmatranje odnosa izmeu poslovanja i etike moe se proiriti i na nain rada, korienja prirodnih i ekonomskih resursa, vlasnike odnose, rukovoenje preduzeem, kvalitet rada, odnos prema zaposlenima, odnos prema lokalnoj zajednici, regiji, dravi. Mnogi e konstatovati da istorijski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja mnogo argumenata za tezu da su etika i poslovanje u neposrednoj vezi. Drugi e pak rei da etika i nain rada pogotovo upravljanjem preduzea nain njegovog organizovanja, nemaju nita zajedniko. Na drugoj strani postoji miljenje da poslovanje bez moralnih kriterijuma i ekonomija bez etike ne mogu dati trajnije, stabilnije i znaajnije rezultate niti neku konkretnu zajednicu uiniti prosperitetnijom. Zbog toga se esto govori o potrebi uvoenja etikog kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovoenja u svim preduzeima. Tu se jo javlja dilema da li je poslovna etika stvar line savesti menadera, slubenika, radnika, ili je to rezultat kolektivnog i zajednikog morala neke grupe, zajednice, sredine, drutva. U dananje vreme, oznaeno kao doba globalizacije, ova dva suprostavljena stava o odnosu izmeu poslovanja i etike dobijaju sve vie na znaenju i trae to potpuniji i urgentniji odgovor koji e biti potkrepljen svestranijim interdisciplinarnim istraivanjem. ini se da je ovo pitanje danas ponovo aktuelizovano i ono postaje nezaobilazno, kako u razvijenijim zemljama, zemljama u procesu i periodu tranzicije, tako i u onim nerazvijenijim ekonomijama i drutvenim prostorima.

etiri gledita etike

etiri perspektive u etici: utilitaristiko gledite gledite ljudskih prava teorija pravednosti teorija integrativnih drutvenih ugovora

- Utilitaristiko gledite na teritoriju kae da su etike odluke donete samo na osnovu njihovog ishoda ili posledica. Utilatiristika
4

teorija koristi kvantitativan metod za donoenje etikih odluka pronalaenjem naina da se obezbedi najvee dobro za najvei broj ljudi. Pratei utilatiristiko gledite menader moe da doe do zakljuka da je ukidanje 20% radne snage po njegovom planu opravdano, zato to e poveati profitabilnost fabrike, poboljati sigurnost zapoljenja za ostalih 80% radnika i da e raditi u najboljem interesu za akcionare.Utilatirizam podstie efikasnost i produktivnost i konzistentan je u stvaranju maksimalnog profita. Meutim to moe da dovede do stvaranja predrasuda u alokaciji resursa, posebno kada su neki oteeni zbog nesdostatka predstavljanja ili odsustva glasova prilikom donoenja odluka. Utilitarizam takoe moe da rezultira time da se prava nekih stejkholdera ignoriu. - Pravilno gledite etike, koja je zainteresovana za potovanje i ouvanje slobode i privilegija pojedinaca kao to je i pravo na privatnost , sloboda svesti, sloboda govora, ivota i sigurnosti reavanje zaostalih procesa. Ovo bi obuhvatilo na primer, zatitu slobode govora zaposlenih koji su izvestili o krenju njihovih prava od strane poslodavca. Pozitivna strana prava perspektive je ta da titi osnovna prava pojedinca, ali nezgoda je u tome to to moe da sprei efikasnost produktivnosti stvaranjem radne atmosfere koja vie brine o zatiti prava pojedinca nego o obavljanju posla na pravi nain. - Teorija o pravednosti etikog gledita. U ovom postupku, menaderi postavljaju i uvruju fer pravila i nepristrasnost , a to rade primenjujui zakone i pravne propise. Menader koji koristi ovu teoriju treba da obezbedi istu visinu plate pojedincima koji su slini po nivou vetine, izvravanju dunosti, ili odgovornostima, a ne da baziraju svoje odluke na proizvoljnim razlikama, kao to je muki i enski rod, linost, rasna pripadnost ili lina pristrasnost. Korienje pravednih standarda takoe ima dobre i loe strane. titi interese onih stejkholdera koji moda nisu dovoljno predstavljeni ili imaju nedostatak moi, ali moe da podstakne na neki nain davanje prava koje moe da uini da zaposleni smanje preuzimanje rizika, inovacije i produktivnost. - Teorija o integrisanim drutvenim ugovorima predlae da etike odluke budu bazirane na postojeim etikim normama u delatnostima i zajednicama da bi se utvrdilo ta je dobro, a ta je pogreno konstituisano. Ovo gledite etike bazirano je na integraciji dva ugovora: opteg drutvenog ugovora, koji dozvoljava firmama da posluju i definie prihvatanja osnovna pravila, i neto specifinijeg ugovora izmeu lanova zajednice koji se bave nainom prihvatljivog ponaanja. Mada je ova teorija usmerena da prati postojeu praksu, problem je u tome to neke od ovih praksi ne mogu da budu neetike.

Znaaj poslovne etike

Poslovna etika najbolje dijagnostifikuje i odslikava ponaanje, delovanje i imid poslovnih ljudi. Nedostatak poslovne etike predstavlja prvi i osnovni uzrok da e, u "pogodnom" trenutku, u nekom preduzeu, kompaniji ili bilo kom poslovnom subjektu, doi do izbijanja skandala i poremeaja poslovne atmosfere. Poslovna etika nije samo prisutna u odnosima izmeu kompanija i okruenja, ona je vana i u odnosima unutar same kompanije. Odnos poslodavaca, menadmenta i rukovodstva meusobno, kao i njihov odnos prema zaposlenima u kompaniji mora se posmatrati kroz prizmu poslovne etike i moralnog postupanja. Svakako najvanije pitanje trokova i tete koje izostanak poslovne etike nanosi preduzeima, pojedincima i sredini uzrokuje, direktno ili indirektno, poveane trokove, gubitak profita i smanjenje zarade, a to smanjuje konkuretsku sposobnost preduzea i time naruava njegov ugled u poslovnom okruenju. Poslovna etika mora biti zastupljena u svim segmentima preduzea, kao i kod svih zaposlenih, od direktora do portira. Ali je njeno prisustvo neophodno i u uem i irem poslovnom okruenju. Pravednost, moralnost, ekonomska racionalnost i koristoljube stalno se prepliu i meaju u odnosima. Poslovna etika nije samo prisutna u odnosima izmeu kompanija i okruenja, ona je vana u odnosima unutar same kompanije. Odnos poslodavca, menadera i rukovodstva meusobno, kao i njihov odnos meu zaposlenima u kompaniji mora se posmatrati kroz prizmu poslovne etike i moralnog postupanja. Nijedan segment rada i poslovanja, bez obzira na veliinu preduzea ili poslovnog subjekta, ne moe se zapostaviti i osloboditi od brige za etikim delovanjem i postupanjem. Ako je nizak moral zaposlenih u jednom preduzeu onda je i najboljem menaderu teko da postigne neke znaajnije rezultate. Protok informacija je vaan element poslovne etike. Ako informacije od presudnog znaaja za uspeh i pruanje ansi svima u preduzeu zadravaju ili obrauju pojedinci ili grupe, koji tako stiu prednost nad ostalim zaposlenim, onda je tu izostanak poslovne etike oigledan. Pokretljivost osoblja unutar preduzea, uspon u karijeri, mogunost dodatnog rada i poveanja zarada, predstavljaju stalni izazov za primenu ili izostanak principa poslovne etike. Nijedna sredina nije imuna na prevare, podvale i skandale u oblasti poslovanja. Zbog toga se u razvijenom svetu toj problematici poklanja posebna panja. Ipak poslovnu etoku je potrebno mnogo vie praktikovati u nerazvijenijim i tradicionalnijim zemljama i sredinama, kakva je naa. Ova tema je u naoj sredini potpuno zapostavljena, bolje reeno ona je jo
6

nepoznata, a rasprava o njoj jo uvek nepoznata. Izostanak moralnih nazora u bilo kom segmentu poslovanja uzrokuje; direktno ili indirektno, poveane trokove, gubitak profita i smanjenje zarade, a to smanjuje konkurentsku sposobnost preduzea i time naruava njegov ugled u poslovnom okruenju. Poslovna etika mora biti zastupljena u svim segmentima preduzea, kao i kod svih zaposlenih, od direktora do portira. Ali je njeno prisustvo neophodno i u uem i u irem poslovnom okruenju.

Znaaj granice u odreivanju poslovne etike

Poslovni ljudi ekonomisti, analitiari i istraivai stalno vode raspravu i ostavljaju dilemu o tome da li je izvesna doza varanja i lai u poslovanju neophodna. Da li je ta vrsta igre neminovana, te da li je svesno ili nesvesno prisutna u svakoj trinoj utakmici i svakoj poslovnoj komunikaciji. elja za profitom, za poslovnim uspehom, za sticanje prednosti na trita, kap i za linom koristi, bogatstvom predstavlja izazov za pojedince i grupe da po nekad napuste utvrena pravila igre, kako bi stekli prednost u takmienju sa drugima. Ako menadment skriva neke informacije o svom poslovanju, koje moe da iskoristi konkurencija na tritu da ih preduhitri, oni time ulaze u igru koja moe da im donese prednost jer nastupaju prvi sa nekom idejom, proizvodom, poslom. Oni tada nisu prekrili etika pravila poslovnog ponaanja i direktno ugrozili druge, ostali su u okviru preduzea, te znaju za njegove slabije poslovne rezultate pre nego to su obelodanjeni u izvetaju, i prodaju svoje akcije koje e kasnije doiveti pad, onda su izali iz predvienog okvira poslovne igre sa etikim predznakom, i ako nisu uinili nita protivzakonito. Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca i menadera, ali i za sve zaposlene ljude. To je pitanje line odluke, vlastitog doivljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje kulturnog naslea, oekivanja i pritiska koji dolaze iz preduzea i okruenja. Kod ljudi koji imaju moralne dileme prilikom postupka i poslovnih aktivnosti, one mogu nastajati iz dva pravca. Jedan je pravac kada su akcije, postupci i odluke nametnuti od strane kolektivnog subjekta, a drugi je kada pojedinac sam preduzme neke aktivnosti, postupke ili odluke koje nisu u skladu sa njegovim linim nadzorom, a sve u cilju postizanja boljih rezultata u koklektivu. Znati prihvatiti zastoj i problem u poslovanju i prebroditi ih bez moralno sumljivih postupaka prema drugima, kao i postizati kontinuirani
7

uspeh u povezivanju ne nanosei nepravdu i tetu drugima, predstavlja veliki uspeh u povezivanju kolektivnog i induvidealnog zahteva i oekivanja u poslovnoj etici.

Zakljuak
Kao i u svakidanjem ivotu, tako i u svetu biznisa vai stav da i najbolji ljudi imaju moralne probleme i dileme, kao to su: pohlepa, krenje obeanja o rokovima, poniavanje kolega i klijenata, favorizovanje, diskriminacija, dodvoravanje, korupcija, napredovanje na raun drugih, sukob interesa itd. Cilj poslovne etike je da nas upozna sa osnovnim etikim pojmovima i principima, sa prirodom etike argumentacije i odluivanja, da stvori sposobnost sagledavanja i vrednovanja moralnih situacija, da praktino pomogne u razreavanju moralnih sukoba i da doprinese razvoju linosti. Razgradnja sistema moralnih i duhovnih vrednosti jedna je od najteih posledica viegodinje drutvene i ekonomske krize u naoj zemlji. Stoga je obnova moralne svesti i samosvesti na svim nivoima drutvenog organizovanja i delovanja, a posebno obnova odgovornosti kao sutinske etike kategorije u upravljanju i rukovoenju, pokazatelj i mera spremnosti za prevazilaenje krize i ukljuivanje u evropske i svetske integracione procese. Otuda proistie i vanost izuavanja poslovne etike. Uverenje o vanosti etikog obrazovanja i vaspitanja temelji se na jednoj od pouka starogrkog poimanja moralnosti koja je kolevka moderne zapadnoevropske kulture i civilizacije: moralnost se moe i mora vebati i uiti i naroito dobrim primerom pokazati, a opomenuta mogunost proizilazi iz sutinskog identiteta znanja i vrline. Trokovi i tete u poslovanju su velike, a poslovne afere este. Ovoj temi je potrebno posvetiti mnogo vie panje kroz edukaciju i istraivanje, kao i neposredne primere u poslovnoj praksi.

Literatura
- Dr Duan Jari, OPERATIVNI MENADMENT Novi sad, 2007. - Dr eljko Vukovi, Mr Tatjana Markovi, BIZNIS I MORAL Novi Sad, 2005. - www.google.co.yu - www.vikipedia.org

10