Uvod

Etika i moral su veoma široki, sadržajni i razvojni pojmovi. Njihova značenja su toliko povezana i tako se prepliću da se često pod pojmom etika podrazumeva moral i obratno. Međutim to su ipak dva pojma i svaki od njih ima svoje značenje. Za etiku je bitno značenje da je teorija, a za moral da je praksa. Etika, kao teorija o moralu, izučava sve pojave koji su povezani sa moralom. Ona proučava: poreklo, način postojanja ( nastanka i razvoja ), saznavanja i vrednovanje morala. Ustvari, etika je filozofska nauka o moralu. Etika predstavlja pravila i principe koji definišu pravilno i pogrešno ponašanuje. Savremena ekonomska i poslovna dinamika traži sve veću otvorenost, slobodu i liberalizam svih ekonomskih subjekata. To podrazumeva visok stepen poverenj ili socijalnog kapitala, odnosno pokreće dilemu u odnosu između ekonomije i etike. Potiče od grčke reči ETOS što znači običaj, navika, značenje, ćud. Etika je filozovska disciplina koja ispituje smisao i ciljeve moralnih htenja, osnovne kriterijume za moralno vrednovanje, kao i uopšte zasnovanost i izvor morala. Dakle, etika je nauka o moralu nema samo zadatak da upozna ljude sa tim šta je to moral i koje su njegove osnovne komponente, već i da zauzme kritički stav prema postojećoj moralnoj praksi. Zadatak etike nije samo da ukazuje na stav različita gledanja ljudi, nego i da daje vrednosne ocene i ukazije na prave i iskonske vrednosti.

1

Menadžerska etika
Pojam i značaj etike
Predmet proučavanja etike je moral, odnosno aktivnost i praksa koja uzima u obzir važnost dobroga i lošeg, kao i pravila koja regulišu te aktivnosti. Kao teorija morala, etika se bavi njegovim izvorima, razvojem principama i normama ljudskog ponašanja, utvrđujući pravila moralnog, koji se objedinjuje u etički kodeks. Poslovna etika je način koncipiranja, sklapanja, komuniciranja i izvođenja poslova u istovremenom skladu s duhovnim, sociološkim, biološkim i prirodnim zakonitostima čoveka i okruženja ili, jednostavnije, poslovnu etiku možemo objasniti kao prirodno vođenje poslova, odnosno poslovanje u skladu s prirodom. Poslovanje u skladu s prirodom znači i poslovati najekonomičnije, uz najmanji utrošak energije, najmanju entropiju i ekološki trošak, što ujedno znači i poslovati najetičnije. Poslovna etika zahteva dvostruko zadovoljavanje ciljeva i potreba. Poslovni subjekt da bi bio etičan treba realizovati ciljeve i potrebe drugoga i biti pošten i etičan u tome kao što mora biti pošten i etičan spram samoga sebe. Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja, a to su kolektivna, grupna etika i etika pojedinca. Kolektivna etika uključuje etičke postupke u poslovnim odlukama rukovodstva i menadžmenta kompanija koje se odnose na spoljašnje subjekte i okruženje, ali i etičke odnose unutar samih kompanija. Na drugoj strani, pojedinac koji ne poseduje elementarne principe lične poslovne etike, i ima deficit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvrši prevaru, da stavi svoje lične interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi običajnog poslovnog morala i ljudskog odnosa, da naruši poslovnu klimu i atmosferu. Etika u menadžmentu međuljudskih resursa podstiče vrednosti i primenu etičkih načela u poslovnim odnosima i aktivnostima; postavljaju standarde poštenja, pravde i socijalne odgovornosti. Briga oko etičkih standarda u poslovnom sistemu povećava se svakog dana i nameće potrebu izgradnje etičkog kodeksa. Neke od specifičnih etičkih pitanja, koja stvaraju poteškoće na području menadžmenta ljudskih resursa su: - koliko informacija o zaposlenom treba dati ili uskratiti drugom zaposlenom.

2

- Treba li pri zapošljavanju kandidata proveriti njihove kompentencije bez njihovog znanja. - Koje su obaveze prema zaposlenima sa dugim stažom, koji je postao neefikasan. - Da li bi pušačima trebalo zabraniti pušenje na poslu. - Sme li se inače kvalifikovanom kandidatu, odbiti molba jer njegovo dete ima zdravstvenih problema. U internacionalnim uslovima etički pritisci rastu. Svi menadžeri, uključujući i menadžere ljudskih redursa, treba da budu osetljivi na rtička pitanja i svesni njihovog dalekosežnog delovanaja. Etička pitanja u menadžmentu imaju više dimenzija. Zatvaranje pogona i selidba na nivou lokacija utiču na zaposlene, na njihove porodice, zajednice i na druge odnose.

Poslovna etika
Osnovno pitanje koje se postavlja u analizi poslovne etike je: gde je granica koja određuje da li je nešto u poslovanju moralno ili nije? Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca i menadžera, ali i za sve zaposlene ljude. To je pitanje lične odluke, vlastitog doživljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje kulturnog nasleđa, očekivanja i pritisaka koji dolaze iz preduzeća i okruženja. Poslovna etika predstavlja polje dveju različitih perspektiva: moralne ili etičke i poslovne ili ekonomske perspektive. S jedne strane, moralna perspektiva za svoje polazište uzima moralne vrednosti kakve su istina, pravda, poverenje, poštenje solidarnost. S druge strane, poslovna perspektiva temelji se na ekonomskim vrednostima i kategorijama kakve su profit, efikasnost, konkurentnost, uspešnost. Moglo bi se reći da je predmet poslovne etike upravo prosek koji se dobija ukrštanjem moralnih i ekonomskih aspekata poslovanja. Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja: - kolektivna etika - etika pojedinca - Kolektivna etika uključuje etičke postupke u poslovnim odlukama menadžmenta kompanija koje se odnose na spoljašne subjekte i okruženje, ali i etičke odnose unutar samih kompanija.
3

- Pojedinac koji ne poseduje elemente principe lične poslovne etike, i ima dificit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvrši prevaru, da stavi svoje lične interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi običajnog poslovnog morala i ljudskog odnosa, da naruši poslovnu klimu i atmosferu. Posmatranje odnosa između poslovanja i etike može se proširiti i na način rada, korišćenja prirodnih i ekonomskih resursa, vlasničke odnose, rukovođenje preduzećem, kvalitet rada, odnos prema zaposlenima, odnos prema lokalnoj zajednici, regiji, državi. Mnogi će konstatovati da istorijski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja mnogo argumenata za tezu da su etika i poslovanje u neposrednoj vezi. Drugi će pak reći da etika i način rada pogotovo upravljanjem preduzeća način njegovog organizovanja, nemaju ništa zajedničko. Na drugoj strani postoji mišljenje da poslovanje bez moralnih kriterijuma i ekonomija bez etike ne mogu dati trajnije, stabilnije i značajnije rezultate niti neku konkretnu zajednicu učiniti prosperitetnijom. Zbog toga se često govori o potrebi uvođenja etičkog kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovođenja u svim preduzećima. Tu se još javlja dilema da li je poslovna etika stvar lične savesti menadžera, službenika, radnika, ili je to rezultat kolektivnog i zajedničkog morala neke grupe, zajednice, sredine, društva. U današnje vreme, označeno kao doba globalizacije, ova dva suprostavljena stava o odnosu između poslovanja i etike dobijaju sve više na značenju i traže što potpuniji i urgentniji odgovor koji če biti potkrepljen svestranijim interdisciplinarnim istraživanjem. Čini se da je ovo pitanje danas ponovo aktuelizovano i ono postaje nezaobilazno, kako u razvijenijim zemljama, zemljama u procesu i periodu tranzicije, tako i u onim nerazvijenijim ekonomijama i društvenim prostorima.

Četiri gledišta etike
Četiri perspektive u etici: utilitarističko gledište gledište ljudskih prava teorija pravednosti teorija integrativnih društvenih ugovora

- Utilitarističko gledište na teritoriju kaže da su etičke odluke donete samo na osnovu njihovog ishoda ili posledica. Utilatiristička
4

teorija koristi kvantitativan metod za donošenje etičkih odluka pronalaženjem načina da se obezbedi najveće dobro za najveći broj ljudi. Prateći utilatirističko gledište menadžer može da dođe do zaključka da je ukidanje 20% radne snage po njegovom planu opravdano, zato što će povećati profitabilnost fabrike, poboljšati sigurnost zapošljenja za ostalih 80% radnika i da će raditi u najboljem interesu za akcionare.Utilatirizam podstiče efikasnost i produktivnost i konzistentan je u stvaranju maksimalnog profita. Međutim to može da dovede do stvaranja predrasuda u alokaciji resursa, posebno kada su neki oštećeni zbog nesdostatka predstavljanja ili odsustva glasova prilikom donošenja odluka. Utilitarizam takođe može da rezultira time da se prava nekih stejkholdera ignorišu. - Pravilno gledište etike, koja je zainteresovana za poštovanje i očuvanje slobode i privilegija pojedinaca kao što je i pravo na privatnost , sloboda svesti, sloboda govora, života i sigurnosti rešavanje zaostalih procesa. Ovo bi obuhvatilo na primer, zaštitu slobode govora zaposlenih koji su izvestili o kršenju njihovih prava od strane poslodavca. Pozitivna strana prava perspektive je ta da štiti osnovna prava pojedinca, ali nezgoda je u tome što to može da spreči efikasnost produktivnosti stvaranjem radne atmosfere koja više brine o zaštiti prava pojedinca nego o obavljanju posla na pravi način. - Teorija o pravednosti etičkog gledišta. U ovom postupku, menadžeri postavljaju i učvršćuju fer pravila i nepristrasnost , a to rade primenjujući zakone i pravne propise. Menadžer koji koristi ovu teoriju treba da obezbedi istu visinu plate pojedincima koji su slični po nivou veštine, izvršavanju dužnosti, ili odgovornostima, a ne da baziraju svoje odluke na proizvoljnim razlikama, kao što je muški i ženski rod, ličnost, rasna pripadnost ili lična pristrasnost. Korišćenje pravednih standarda takođe ima dobre i loše strane. Štiti interese onih stejkholdera koji možda nisu dovoljno predstavljeni ili imaju nedostatak moći, ali može da podstakne na neki način davanje prava koje može da učini da zaposleni smanje preuzimanje rizika, inovacije i produktivnost. - Teorija o integrisanim društvenim ugovorima predlaže da etičke odluke budu bazirane na postojećim etičkim normama u delatnostima i zajednicama da bi se utvrdilo šta je dobro, a šta je pogrešno konstituisano. Ovo gledište etike bazirano je na integraciji dva ugovora: opšteg društvenog ugovora, koji dozvoljava firmama da posluju i definiše prihvatanja osnovna pravila, i nešto specifičnijeg ugovora između članova zajednice koji se bave načinom prihvatljivog ponašanja. Mada je ova teorija usmerena da prati postojeću praksu, problem je u tome što neke od ovih praksi ne mogu da budu neetičke.

5

Značaj poslovne etike
Poslovna etika najbolje dijagnostifikuje i odslikava ponašanje, delovanje i imidž poslovnih ljudi. Nedostatak poslovne etike predstavlja prvi i osnovni uzrok da će, u "pogodnom" trenutku, u nekom preduzeću, kompaniji ili bilo kom poslovnom subjektu, doći do izbijanja skandala i poremećaja poslovne atmosfere. Poslovna etika nije samo prisutna u odnosima između kompanija i okruženja, ona je važna i u odnosima unutar same kompanije. Odnos poslodavaca, menadžmenta i rukovodstva međusobno, kao i njihov odnos prema zaposlenima u kompaniji mora se posmatrati kroz prizmu poslovne etike i moralnog postupanja. Svakako najvažnije pitanje troškova i štete koje izostanak poslovne etike nanosi preduzećima, pojedincima i sredini uzrokuje, direktno ili indirektno, povećane troškove, gubitak profita i smanjenje zarade, a to smanjuje konkuretsku sposobnost preduzeća i time narušava njegov ugled u poslovnom okruženju. Poslovna etika mora biti zastupljena u svim segmentima preduzeća, kao i kod svih zaposlenih, od direktora do portira. Ali je njeno prisustvo neophodno i u užem i širem poslovnom okruženju. Pravednost, moralnost, ekonomska racionalnost i koristoljube stalno se prepliću i mešaju u odnosima. Poslovna etika nije samo prisutna u odnosima između kompanija i okruženja, ona je važna u odnosima unutar same kompanije. Odnos poslodavca, menadžera i rukovodstva međusobno, kao i njihov odnos među zaposlenima u kompaniji mora se posmatrati kroz prizmu poslovne etike i moralnog postupanja. Nijedan segment rada i poslovanja, bez obzira na veličinu preduzeća ili poslovnog subjekta, ne može se zapostaviti i osloboditi od brige za etičkim delovanjem i postupanjem. Ako je nizak moral zaposlenih u jednom preduzeću onda je i najboljem menadžeru teško da postigne neke značajnije rezultate. Protok informacija je važan element poslovne etike. Ako informacije od presudnog značaja za uspeh i pružanje šansi svima u preduzeću zadržavaju ili obrađuju pojedinci ili grupe, koji tako stiču prednost nad ostalim zaposlenim, onda je tu izostanak poslovne etike očigledan. Pokretljivost osoblja unutar preduzeća, uspon u karijeri, mogućnost dodatnog rada i povećanja zarada, predstavljaju stalni izazov za primenu ili izostanak principa poslovne etike. Nijedna sredina nije imuna na prevare, podvale i skandale u oblasti poslovanja. Zbog toga se u razvijenom svetu toj problematici poklanja posebna pažnja. Ipak poslovnu etoku je potrebno mnogo više praktikovati u nerazvijenijim i tradicionalnijim zemljama i sredinama, kakva je naša. Ova tema je u našoj sredini potpuno zapostavljena, bolje rečeno ona je još
6

nepoznata, a rasprava o njoj još uvek nepoznata. Izostanak moralnih nazora u bilo kom segmentu poslovanja uzrokuje; direktno ili indirektno, povećane troškove, gubitak profita i smanjenje zarade, a to smanjuje konkurentsku sposobnost preduzeća i time narušava njegov ugled u poslovnom okruženju. Poslovna etika mora biti zastupljena u svim segmentima preduzeća, kao i kod svih zaposlenih, od direktora do portira. Ali je njeno prisustvo neophodno i u užem i u širem poslovnom okruženju.

Značaj granice u određivanju poslovne etike
Poslovni ljudi ekonomisti, analitičari i istraživači stalno vode raspravu i ostavljaju dilemu o tome da li je izvesna doza varanja i laži u poslovanju neophodna. Da li je ta vrsta igre neminovana, te da li je svesno ili nesvesno prisutna u svakoj tržišnoj utakmici i svakoj poslovnoj komunikaciji. Želja za profitom, za poslovnim uspehom, za sticanje prednosti na tržišta, kap i za ličnom koristi, bogatstvom predstavlja izazov za pojedince i grupe da po nekad napuste utvrđena pravila igre, kako bi stekli prednost u takmičenju sa drugima. Ako menadžment skriva neke informacije o svom poslovanju, koje može da iskoristi konkurencija na tržištu da ih preduhitri, oni time ulaze u igru koja može da im donese prednost jer nastupaju prvi sa nekom idejom, proizvodom, poslom. Oni tada nisu prekršili etička pravila poslovnog ponašanja i direktno ugrozili druge, ostali su u okviru preduzeća, te znaju za njegove slabije poslovne rezultate pre nego što su obelodanjeni u izveštaju, i prodaju svoje akcije koje će kasnije doživeti pad, onda su izašli iz predviđenog okvira poslovne igre sa etičkim predznakom, i ako nisu učinili ništa protivzakonito. Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca i menadžera, ali i za sve zaposlene ljude. To je pitanje lične odluke, vlastitog doživljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje kulturnog nasleđa, očekivanja i pritiska koji dolaze iz preduzeća i okruženja. Kod ljudi koji imaju moralne dileme prilikom postupka i poslovnih aktivnosti, one mogu nastajati iz dva pravca. Jedan je pravac kada su akcije, postupci i odluke nametnuti od strane kolektivnog subjekta, a drugi je kada pojedinac sam preduzme neke aktivnosti, postupke ili odluke koje nisu u skladu sa njegovim ličnim nadzorom, a sve u cilju postizanja boljih rezultata u koklektivu. Znati prihvatiti zastoj i problem u poslovanju i prebroditi ih bez moralno sumljivih postupaka prema drugima, kao i postizati kontinuirani
7

uspeh u povezivanju ne nanoseći nepravdu i štetu drugima, predstavlja veliki uspeh u povezivanju kolektivnog i induvidealnog zahteva i očekivanja u poslovnoj etici.

8

Zaključak
Kao i u svakidašnjem životu, tako i u svetu biznisa važi stav da i najbolji ljudi imaju moralne probleme i dileme, kao što su: pohlepa, kršenje obećanja o rokovima, ponižavanje kolega i klijenata, favorizovanje, diskriminacija, dodvoravanje, korupcija, napredovanje na račun drugih, sukob interesa itd. Cilj poslovne etike je da nas upozna sa osnovnim etičkim pojmovima i principima, sa prirodom etičke argumentacije i odlučivanja, da stvori sposobnost sagledavanja i vrednovanja moralnih situacija, da praktično pomogne u razrešavanju moralnih sukoba i da doprinese razvoju ličnosti. Razgradnja sistema moralnih i duhovnih vrednosti jedna je od najtežih posledica višegodišnje društvene i ekonomske krize u našoj zemlji. Stoga je obnova moralne svesti i samosvesti na svim nivoima društvenog organizovanja i delovanja, a posebno obnova odgovornosti kao suštinske etičke kategorije u upravljanju i rukovođenju, pokazatelj i mera spremnosti za prevazilaženje krize i uključivanje u evropske i svetske integracione procese. Otuda proističe i važnost izučavanja poslovne etike. Uverenje o važnosti etičkog obrazovanja i vaspitanja temelji se na jednoj od pouka starogrčkog poimanja moralnosti koja je kolevka moderne zapadnoevropske kulture i civilizacije: moralnost se može i mora vežbati i učiti i naročito dobrim primerom pokazati, a opomenuta mogućnost proizilazi iz suštinskog identiteta znanja i vrline. Troškovi i štete u poslovanju su velike, a poslovne afere česte. Ovoj temi je potrebno posvetiti mnogo više pažnje kroz edukaciju i istraživanje, kao i neposredne primere u poslovnoj praksi.

9

Literatura
- Dr Dušan Jarić, “OPERATIVNI MENADŽMENT” Novi sad, 2007. - Dr Željko Vučković, Mr Tatjana Marković, “BIZNIS I MORAL” Novi Sad, 2005. - www.google.co.yu - www.vikipedia.org

10

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful