UNIVERZITET EDUCONS

FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

kolska 2016./2017.
I godina studija

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA POSLOVNA ETIKA

MORALNE DILEME ZAPOSLENIH

Student:
Novi Sad, decembar 2016.

Tamara Nenezi E30/2016

Seminarski rad-Moralne dileme zaposlenih

Uvod
Od samog poetka poslovanja i razvoja preduzea i kompanija, sticanja profita, naina
rada i poslovanja, bogatstva i ostalih pogodnosti koje prua dobro i uspeno poslovanje namee
se jedno pitanje: da li poslovanje ima dodirnih taaka sa moralom i moralnim ponaanjem
pojedinca i grupa? Moemo takodje imati i dilemu oko toga da li bogatstvo neminovno
podrazumeva i sumnju, zavist i nepoverenje u nainu sticanja, poreklu i gomilanju istog.
Posmatranje odnosa izmedju poslovanja i etike moe se proiriti na nain rada, korienje
ekonomskih i prirodnih resursa, rukovodjenje preduzeem, vlasnike odnose, odnos prema
zaposlenima, kvalitet rada, odnos prema lokalnoj zajednici, religiji, dravi. Mnogi e konstatovati
da istorijski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja mnogo prostora za tezu da su etika i
poslovanje u neposrednoj vezi. Drugi e ipak rei da etika i nain rada i poslovanja, upravljanje
preduzeem i njegovo organizovanje, nemaju ba nita zajednikog. Neki e moda zakljuiti da
ekonomija nema ba nikakvu obavezu niti potrebu da bude moralna, a ima i onih koji bi dodali da
ekonomija i poslovanje, po svojoj sutini, ne moe biti etina sve i da bi to i htela da bude.

Na drugoj strani, postoji miljenje da poslovanje bez moralnih kriterijuma i ekonomija

bez poslovne etike ne mogu dati trajnije, stabilnije i znaajnije rezultate, niti neku konkretnu
zajednicu uiniti srenom i prosperitetnom. Zbog toga se esto govori o potrebi uvodjenja etikog
kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovodjenja u svim preduzeima. Tu se jo javlja dilema o
tome da li je poslovna etika stvar line savesti direktora, menadera, slubenika, radnika, ili je to
rezultat kolektivnog i zajednikog morala neke grupe, zajednice, sredine, drutva. U dananje
vreme, oznaeno kao doba globalizacije, ova dva suprostavljena stava o odnosu izmedju
poslovanja i etike dobijaju sve vie na znaaju i trae to potpuniji i hitniji odgovor koji e biti
podupret svestranijim interdisciplinarnim istraivanjem. ini se da je danas ovo pitanje ponovo
aktualizovano i ono postaje nezaobilazno, kako u nerazvijenim zemljama, zemljama u procesu i
periodu tranzicije, tako i u onim najrazvijenim ekonomijama i drutvenim prostorima.

Page 2

Seminarski rad-Moralne dileme zaposlenih

Izmedju line i poslovne etike

Uvek se postavlja pitanje zato se ovek ponaa drugaije prilikom donoenja odluka u
privatnom zivotu, u krugu porodice, prijatelja i njegovom odnosu i ophodjenju sa drugima, nego
prilikom donoenja odluka u preduzeu ili drugom poslovnom okruenju. Odakle ta neizbena
razlika izmedju linog (individualnog) i kompanijskog (kolektivnog) morala prilikom donoenja
odluka i poslovnih aktivnosti. Kako to da line vrednosti kao to su estitost, poverenje,
tolerancija, iskrenost, potenje, vrednoa, dranje obeanja, potovanje drugih, nestanu kada se
pojedinac nadje u prostoru gde je potrebno doneti odluke koje se tiu raspodele novca, poloaja,
moi, gde se ostvaruje neka dobit ili druga korist i kompenzacija. Zato se ovek od moralne,
vaspitane i tolerantne osobe iz privatnog ivota, transformie u potpunu suprotnost kada zapone
poslovne aktivnosti i pone da donosi vane poslovne odluke? Da li su poslovni ljudi i radnici
vie izloeni moralnim dilemama i izazovima i time vie skloni grekama na tetu drugih, nego
to je to sluaj u ostalim segmentima ivota? Na kraju se moe postaviti pitanje da li bi svi ljudi
varali, lagali, donosili odluke koje su korisne prvenstveno za njih i njihove prijatelje, ako bi
dobili priliku i dospeli u ,,povoljnu poslovnu poziciju, da budu ,,korak ispred drugih? Odnosno,
da li kolektiv vie ,,kvari pojedinca, menjajui njegove predstave o moralnom dignitetu,
nameui mu potrebe koje izlaze iz okvira moralnih vrednosti, ili je samo re o pojedincu koji je
ve imao neke sklonosti ka niskom poslovnom moralu pa ih je nekako lako ispoljio? A moda se
radi o ,,dobroj kombinaciji obe naznaene mogunosti i poslovne sklonosti. Tu se otkriva veliki
prostor za istraivanje i edukovanje u oblasti poslovne etike.

Veina poslovnih ljudi, posebno direktori, menaderi, poslodavci i vlasnici, ali i

zaposleni, suoavaju se sa pitanjima i problemima koji mogu naneti nepravdu i tetu drugima, ali
doneti korist sebi ili svom preduzeu. Od njihovog moralnog profila i linog oseaja pravinosti
zavisi kakve e odluke doneti, kako i kada e ostati u granicama poslovne etike i time, moda,
privremeni gubitak, ili izmakli dobitak, pretvoriti u dugoronu korist i uspeh. Osetiti granicu iji
prelazak moe kolektivnu korist ostvariti na utrb neije line i pojedinane tete, ili linu korist
ostvariti nanoenjem tete nekom kolektivu, veliki je moralni zadatak i pokazatelj line vrednosti
svakog poslovnog oveka i njegove spremnosti da gaji poverenje i timski rad. Ali takve stvari
nisu lake niti mogu biti urodjene, zahtevaju ogroman napor svakog pojedinca i punog poverenja
izmedju razliitih poslovnih grupa i kolektiva.
Pojedinci imaju dosta problema da pomire svoje line etike standarde sa zahtevima
preduzea ili nekog poslovnog kolektivnog izbora i postupka. Pojedinac koji u linom ivotu ne
bi nikada oduzeo nekome neto pripadajue i zaslueno, niti bi pribavio neku nezasluenu korist
ili uinio protivpravni postupak, pod dejstvom kolektivne psihologije, logike i pritiska drutva on
se esto nadje u situaciji da neto tako uini. Nije lako svakom oveku da na deklaraciju nekog
Page 3

Seminarski rad-Moralne dileme zaposlenih

proizvoda stavi podatke koji nisu do kraja istiniti, ili da prikrije informacije koje njegov klijent
treba da zna unapred, da reparirani ili restrukturisani proizvod proda kao nov, da smanji proviziju
nekom dobrom prodavcu-dileru i slino. Naravno, postoje i oni ljudi iji lini moralni nazori nee
izazvati dilemu kod prethodnih postupaka. Oni e se lako uklopiti u manje etine poslovne
postupke svakog kolektiva, pa ak i doprineti daljem irenju korektnosti na tritu koja prelazi
granice dobre poslovne etike. To podrazumeva i objavljivanje izvetaja o uspenosti poslovanja,
stavljanje javnosti na uvid odredjenih poslovnih ugovora, ispunjavanje datih obeanja, nain
oglaavanja i reklamiranja, poveanje tolerancije i smanjenje distinkcija izmedju verske,
nacionalne, polne i svake druge razliite grupe u kompaniji, kao i ukljuivanje osoba sa posebnim
potrebama u proces rada i proizvodnje i nagradjivanje i motivisanje zaposlenih.
Kod ljudi koji imaju moralne dileme prilikom postupaka i poslovnih aktivnosti, one mogu
nastajati iz dva pravca. Jedan je pravac kada su akcije, postupci i odluke nametnuti od strane
kolektivnog subjekta (tima, kolektiva, kompanije, sredine, preduzea, lokalne zajednice), a druga
je kada pojedinac sam preduzima neke aktivnosti (u svoju korist ili na svoju tetu), postupke ili
odluke koje nisu u skladu sa njegovim linim shvatanjima, a sve u cilju postizanja boljih rezultata
za kolektiv. On tu moe biti vodjen i tenjom da se dokae ili nametne u timu, ili da uoi svoju
linu korist koja proizilazi iz nekog kolektivnog ina i akcije. ,,Svi poslovni ljudi zdravog
razuma, naglaava Albert Kar, vie vole da govore istinu, ali su retko skloni da kau celu istinu.
Zaista je potrebna velika vetina i pokazatelj volje, irine, obrazovanja, inovativnosti i razuma da
ljudi u poslovnim okruenjima pomire individualne i kolektivne zahteve za etikim poslovnim
postupcima i odlukama. Znati prihvatiti zastoj i problem u poslovanju i prebroditi ga bez moralno
sumljivih postupaka prema drugima, kao i postizati kontuinirani uspeh ne nanosei nepravdu i
tetu drugima, predstavlja veliki uspeh u povezivanju kolektivnog i individualnog zahteva i
oekivanja u poslovnoj etici. Takvih ljudi i postupaka u naoj poslovnoj sredini je, zaista, veoma
malo. Zbog toga su trokovi i tete u poslovanju velike, a poslovne afere veoma este. Potrebno
je ovoj temi posvetiti mnogo vie panje kroz edukaciju vlasnika, poslodavaca, menadera i
ostalih zaposlenih, vriti savremena istraivanja, kao i davati konkretne primere u praksi.
Uvoenje etikih kodeksa i normi
Etikim kodeksima se definiu vrednosti i na njima zasnovana ponaanja, uspostavlja vii
moralni nivo u preduzeima i radnim organizacijama, takva ponaanja koja se od zaposlenih
oekuju ili ona koja se nee tolerisati. Time se utvrdjuju norme i uverenja organizacije, a preko
toga se utvrdjuje namera da se podstakne poeljan model razmiljanja. Medjutim, etiki kodeksi
se razlikuju od etikih pravila; etika pravila ukljuuju i zahteve da se ponaa na odredjeni nain i
ne odnose se samo na predloge, oekivanja, zahteve ili molbe da se pojedinci ili radni kolektiv na
odredjeni nain ponaaju ve takve neto konkretizuju. U takvom sluaju etika pravila imaju
sistem prinude preko kojih definiu ono to se mora uraditi, metodama zakonskih propisa. Sa
druge strane etikim kodeksima elimo podii vii moralni nivo kod zaposlenih. Veliki broj
kompanija i organizacija ima razvijene etike kodekse, rade na tome i preduzimaju akcije u cilju
preciznog definisanja svojih etikih kodeksa. U tom smislu moemo rei da etika postaje
Page 4

Seminarski rad-Moralne dileme zaposlenih

institucionalizovana. Prednost definisanja etikih kodeksa u radnim organizacijama odnose se na
preciziranje ponaanja rukovodilaca o tome ta za njih predstavlja neetiko ponaanje, a
zaposlenima da razmiljaju o etikim pitanjima i pre mogueg suoavanja sa njima u praksi
mogu da odbiju izvrenje nekog neetikog postupka na koji mogu da naidju, neku radnju koja se
direktno kosi sa etikim kodeksom organizacije, da jasno postave granice izmedju poeljnog i
nepoeljnog ponaanja i da se utvrde mehanizmi preko kojih bi se reagovalo u slinim
situacijama.
Postavlja se pitanje da li je etiki kodeks potpuno odriv u praksi i povodom toga se
javljaju brojne nedoumice oko pitanja koje su prednosti postojanja etikog kodeksa u radnoj
organizaciji. Zamera se tome kako se ne moe odrediti striktna lista smernica koja e obuhvatiti
sve potencijalno mogue oblike i vrste neetikog delovanja, dodaje se i to da su etiki kodeksi
kao takvi previe uopteni da bi dobili na vrednosti, da su im magloviti etiki prioriteti, a da, kada
je pojedinac kao individualni fenomen u pitanju, etiki kodeks nema ba nekog prevelikog uticaja
i moe biti efikasan samo u sluaju ako je deo linog ponaanja i da u njega duboko veruje.

Profesija, etiki kodeks i moralne dileme: Javno dobro nasuprot kompanijskog dobra
Kunem se Apolonom, lekarom Asklepijem, Higijejom i Panekejom i svim bogovima i boicama,
zvau ih za svedoke da u se po svojim silama i svojom saveu drati ove zakletve i ove obaveze.
Ovako bi glasio poetak lekarske zakletve u doba stare Grke. Poreklo etikih kodeksa moemo
nai jo kod najstarijih civilizacija. U V veku pre n.e. nastaje Hipokratova zakletva, na ijim se
osnovama zasnivaju svi kasniji medicinski kodeksi i deklaracije. U starom Rimu, pored etikih
postojale su i jasne pravne norme kojima je regulisana lekarska profesija. Kodekse ponaanja bi
trebale imati sve profesije. Specifini moralni zahtevi vezani za osobenosti razliitih zanimanja,
bez obzira na njihovu univerzalnost, u raznim oblastima aktivnosti javljaju se u specifinom
obliku. U svakoj lee jednaki zahtevi radnog i poslovnog morala, ali postoje neki posebni zahtevi
vezani za specifinost odredjene profesije. Svi ti zahtevi su vezani za profesionalnu ast i
potenje, a sadraj propisa svake profesionalne etike odredjen je optim principima moralnosti,
kao sto su humanost, asno ispunjavanje svojih obaveza i dunosti, dostojanstvo, odnos prema
radu, stav prema vlastitom poslu. Iz ovoga se moe doi do zakljuka da svaka profesija, manje
ili vie odgovorna, od zaetaka prvih civilizacija pa sve do danas ima neku vrstu svog etikog
kodeksa i da pored svih pojedinosti koje ih razlikuju jedne od drugih, u osnovi im je dosta toga
zajedniko.
Svaki ovek ima moralne dileme, a mnoge od ivotnih situacija koje nas dovode u krizu
zasnovane su upravo na moralnim dilemama. Od toga da li prekinuti prijateljstvo ili emotivni
odnos, preko pitanja o moralnoj odgovornosti za roditelje ili decu, do odgovornosti za imovinu,
obaveza prema porodici ili firmi, prava na poslu, ugroavanja zaposlenih kroz mobing ili neki
suptilniji nain vrenja pritiska na njih, do obuke u etici poslovanja, organizacije radnog mesta
Page 5

Seminarski rad-Moralne dileme zaposlenih

ili disciplinskih postupaka za zaposlene, sva ova pitanja ukljuuju brojne konflikte i moralne
dileme koje naruavaju uspostavljeni obraz funkcionisanja i na individualnom i na
organizacionom nivou.
Uslovi koje namee savremeno poslovanje su takvi, da je moralni odnos na relaciji
kompanije -potencijalni potroai -javnost pod uticajem velikog broja internih i eksternih
inilaca meu kojima se istiu: zahtevi investitora, pritisak u cilju ispunjenja nerealnih
poslovnih rokova, profit po svaku cenu, pritisak konkurencije, globalizacija, itd. Vlada
miljenje, da poslovne aktivnosti treba da budu tako pozicionirane da potencijalnim
potroaima ponude ono to im treba, kad im treba, gde i kako im treba, ne birajui sredstva
kako bi postigla taj svoj cilj. U skladu sa prethodnim, brojni teoretiari morala poeli su da
naglaavaju znaaj moralnosti, ukazujui na osnovne probleme savremenog poslovanja, kao to
su: obmanjivanje u pogledu kvaliteta proizvoda, izbegavanje da se ukae na mogue tetne
efekte proizvoda, proizvodnja i prodaja nebezbednih i opasnih proizvoda, nemoralno
oglaavanje, itd. To je problematika koja najedan kraj stavlja moral, a na drugi brzu zaradu i
profit. Namee se pitanje, da li je zaposleni moralno obavezan da osudi takve radnje, da dobro
javnosti stavi ispred dobra kompanije i izazove moralnu paniku adresiranu na potencijalne
potroae.
Veina poslovnih ljudi (direktori, menaderi, poslodavci i vlasnici) veoma esto se suoavaju
sa problemom kako da donesu neku odluku koja e kao krajnji rezultat doneti korist svom
preduzeu ali e zato moda doneti tetu i nepravdu drugima. Upravo ovde govorimo o
linostima koje treba da imaju oseaj za moral i upravo od njihovog moralnog profila i linog
oseaja pravinosti zavisi kakve e odluke doneti, kako i kada e ostati u granicama poslovne
etike. Osetiti granicu iji prelazak moe kolektivnu korist ostvariti tako to e nekom drugom
izazvati tetu (ili ne mora da bude rei o kolektivnoj koristi) veliki je Seminarski rad Etika
u savremenom poslovanju 6 moralni zadatak i pokazatelj line vrednosti svakog poslovnog
oveka i njegove spremnosti da gaji poverenje i timski rad. Ali ovakve stvari zahtevaju
ogroman napor svakog pojedinca. Vrlo esto se nailazi na dilemu odakle razlika izmedju
linog (individualnog) i kompanijskog (kolektivnog) morala prilikom donoenja odluka i
poslovnih aktivnosti. Ono to se deava je da line vrednosti kao to su estitost, poverenje,
tolerancija, iskrenost, potenje, vrednoa, dranje obeanja i potovanje drugih nestanu kada
se pojedinac nadje u prostoru gde je potrebno doneti odluke koje se tiu raspodele novca,
poloaja, moi, gde se ostvaruje neka dobit ili druga korist i kompenzacija. Postavlja se
pitanje zato se ovek od moralne, vaspitane i tolerantne osobe iz privatnog ivota,
transformie u potpunu suprotnost kada zapone poslovne aktivnosti i pone da donosi vane
poslovne odluke. Pojedinci imaju dosta problema da pomire svoje line etike standarde sa
zahtevima preduzea ili nekog poslovnog kolektivnog izbora i postupka. Kod ljudi koji imaju
moralne dileme kod izvravanja poslovnih aktivnosti, one mogu nastajati iz dva pravca. Jedan
je pravac kada su postupci nametnuti od strane kolektivnog subjekta (tima, kolektiva,
kompanije, sredine), a druga je kada pojedinac sam preduzima neke aktivnosti, postupke ili
Page 6

Seminarski rad-Moralne dileme zaposlenih

odluke koje nisu u skladu sa njegovim linim nazorom, a sve u cilju postizanja boljih
rezultata za kolektiv. On tu moe biti voen i tenjom da se dokae ili nametne u timu, ili da
uoi svoju linu korist koja proizilazi iz nekog kolektivnog ina i akcije. Zaista je velika
vetina i pokazatelj volje, irine obrazovanja, inovativnosti i razuma da ljudi pomire
individualne i kolektivne zahteve za etikim poslovnim postupcima i odlukama. Znati
prihvatiti zastoj i problem u poslovanju i prebroditi ga bez moralno sumljivih postupaka
prema drugima, kao i postizati kontinuirani uspen ne nanosei nepravdu i tetu drugima,
predstavlja veliki uspeh u povezivanju kolektivnog i individualnog zahteva i oekivanja u
poslovnoj etici. Takvih ljudi i postupaka u naoj poslovnoj sredini je, zaista, veoma malo.
Zbog toga su trokovi i tete u poslovanju velike a poslovne afere este. Potrebno je ovoj
temi posvetiti mnogo vie panje kroz edukaciju i istraivanje, kao i neposredne primere u
poslovnoj praksi.
Institucionalni okviri za razreavanje moralne dileme
Kao mogua reenja za da javnost i preduzee zatire zaposlene koji se odlue da izazovu
moralnu uzbunu protiv nemoralnog ponaanja su: bolja zakonska zatita, strukture u samom
preduzeu koje e podupreti praksu uzbunjivanja (interni kanali za prijavljivanje,
ombudsman za etika pitanja), primena etikih kodeksa kao temelja poslovnog ponaanja.
Primeri iz zakonodavstva i etikih kodeksa u Srbiji su sledei:
ETIKI KODEKS ASOCIJACIJE MENADERA SRBIJE u lanu 5. Donosi pravila u
odnosu sa zaposlenima:
Zaposlene emo uvaavati i potovati kao linosti i kao saradnike. Zaposlene emo voditi
tako da se razvijaju u samostalne i profesionalno kompletne osobe koje sa zadovoljstvom
rade u preduzeu kojim mi rukovodimo. Trudiemo se da svakom zaposlenom bude
dodeljena jasno utvrena i korisna uloga, primerena njegovom znanju i sposobnostima.
Pravovremeno emo ih obavetavati o svemu to je u vezi sa njihovim zadacima,
materijalnim poloajem i perspektivom u preduzeu. Trudiemo se da radno okruenje ne
predstavlja rizik za bezbednost i zdravlje, kao i da obezbedimo to prijatnije uslove za rad, uz
kreiranje klime dobrih medjuljudskih odnosa i profesionalnu internu komunikaciju. Na sebe
emo preuzeti obavezu da u saradnji sa zaposlenima planiramo njihov lini razvoj, kao i to da
stvaramo atmosferu stalnog usavravanja i klimu kontinuiranog uenja. Ni u kom sluaju
neemo diskriminisati zaposlene na polnoj, rasnoj, verskoj, politikoj ili bilo kojoj drugoj
osnovi. Pravo da raspolaemo njihovim znanjem i sposobnosti neemo shvatiti kao pravo da
raspolaemo njihovim ivotima. Prema stavovima drutvenih partnera Evropske komisije i
Evropske konfederacije menadera razvijaemo projekte koji doprinose harmonizaciji
profesionalnog, privatnog i porodinog ivota. Ni u kom sluaju neemo sebi dozvoliti da
zaposlene zlostavljamo na bilo koji nain i na bilo kojoj osnovi. Podraemo svako
Page 7

Seminarski rad-Moralne dileme zaposlenih

organizovanje zaposlenih koje ima za cilj ostvarenje zbirnih i zajednikih ciljeva preduzea i
koje je u interesu svih nosioca interesa: potroaa, vlasnika kapitala i zaposlenih.
Pravilnik o unutranjem uzbunjivanju
03.juna 2015. Objavljen je Pravilnik o unutranjem uzbunjivanju, Na osnovu lana 17. Zakona o
zatiti uzbunjivaa (Slubeni glasnik RS, broj 128/14), iji je cilj zatita osoba koje su doli do
informacija o nezakonitostima i povredi javnog interesa.
Uzbunjiva pripada malom krugu ljudi koji mogu biti svesni ugroavanja ili povrede javnog
interesa, tj. povrede propisa i ljudskih prava, kao i rizika po javno zdravlje, bezbednost i ivotnu
sredinu. Bez njegovog obelodanjivanja tih tzv. insajderskih informacija javnost ne bi mogla
tako lako da sazna za opasnosti ili nezakonitosti koje utiu na druge (ili drutvo u celini). Da bi
imao pravo na zakonsku zatitu kada obelodanjuje informacije koje sadre tajne podatke,
uzbunjiva mora potovati za to zakonom propisanu proceduru.
Do ovih informacija uzbunjiva dolazi kroz svoje radno angaovanje; u postupku zapoljavanja;
korienjem usluga organa javne vlasti, nosilaca javnih ovlaenja ili javnih slubi; poslovnom
saradnjom i pravom vlasnitva na privrednom drutvu. Zakon o zatiti uzbunjivaa iroko
posmatra radno angaovanje ono obuhvata radni odnos, rad van radnog odnosa, volontiranje,
vrenje funkcije, kao i svaki drugi faktiki rad za poslodavca.
Povezana lica takoe imaju pravo na zatitu
I osobe koje nisu lino obelodanile informacije imaju ista prava koja su data uzbunjivaima ako
pretrpe tetnu radnju jer su pogreno obeleene kao uzbunjiva; ili zato to su na neki nain
povezani sa uzbunjivaem npr. kao lan porodice, prijatelj ili kolega sa posla.
Drutvena korist naspram line koristi
Iskustvo pokazuje da uzbunjivai rizikuju da budu predmet odmazde onda kada veruju da e
podnoenje prijave protiv onih koji su zloupotrebili ovlaenja ili izdali poverenje javnosti
dovesti do neke promene od znaaja za celo drutvo. Lice koje uzbunjuje po pravilu nije direktno
i lino pogoeno tom nezakonitou, odnosno nije jedino lice koje je pogoeno nepravilnostima
koje otkriva. Uzbunjiva retko ima lini interes za ishod postupka kojim se proveravaju njegovi
navodi. Akcenat je na drutvenoj, a ne linoj dobiti.
Zabrana preduzimanja tetnih radnji prema uzbunjivau
Ukoliko je uzbunjiva stavljen u nepovoljniji poloaj zbog uzbunjivanja ili proveravanja da li
postoji neka opasnost ili zloupotreba, ili mu je samo zapreeno da e se nai u nepovoljnijem
poloaju ukoliko uini neto od toga, onda on trpi tetne radnje (odmazdu) na radnom mestu.
Samo je mata granica u pogledu oblika odmazde. Pretnja (ili sprovoenje pretnje u delo)
raskidom ugovora o radu, odbijanje unapreivanja ili uskraivanje obuke samo su neki od
Page 8

Seminarski rad-Moralne dileme zaposlenih

najeih oblika tetnih radnji. Zakon o zatiti uzbunjivaa zabranjuje sve aktivnosti kojima se
uzbunjivai stavljaju u nepovoljniji poloaj i tako obeshrabruju od obelodanjivanja informacija.
Veoma je vano je da se uzbunjivai upoznaju sa svojim pravima (ali i obavezama), kako se ne bi
desilo da ne mogu da ih iskoriste onda kada im to bude potrebno.

Page 9

Seminarski rad-Moralne dileme zaposlenih

Page 10

Seminarski rad-Moralne dileme zaposlenih

Zakljuak
Svaki privredni subjekt ima odgovornost i treba da potuje etike vrednosti ljudi, zajednice, ali i
prirodnu okolinu. Etiko poslovanje postaje sve ee tema razgovora u poslovnim krugovima.
Na popularizaciju i uestalije razmiljanje o poslovnoj etici uticalo je vie motiva. Jedan od
najvanijih je poslovni neuspeh ili gubitak ugleda. Neodgovorni pojedinci i same organizacije
svojim odlukama i delovanjem mogu kompanijama naneti velike gubitke. A ako se neki takav
propust desi vrlo je teko ili gotovo nemogue nadoknaditi tetu koju je izazvao. Upravo svesni
toga da se ugled kompanije moe vrlo lako izgubiti mnogi su zapoeli da ozbiljnije vode brigu o
etici u poslovanju. Najvaniji preduslov za implementaciju poslovne etike je postojanje svesti o
vanosti etike. Onda se definiu konkretni ciljevi i ustanovljavaju vrednosti na kojima e poivati
kompanija i sastavlja Etiki kodeks. Etiki kodeks je pisani dokument koji sadri izjave,
standarde i modele ponaanja i vrednosti prema kojima neka organizacija posluje. Svi znaajniji
privredni subjekti imaju etike kodekse kojih se pridravaju i koje nastoje poboljati. Briga za
etinost poslovanja, zadatak je i drave i samih kompanija. Takodje, potrebno je oformiti i tim
koji e biti odgovoran za implementaciju, tim koji e edukovati zaposlene, koji e pratiti
ponaanje zaposlenih i reavati sluajeve povrede etike.
Savremena ekonomska i poslovna dinamika trai sve veu otvorenost, slobodu i liberalizam svih
ekonomskih subjekata. To podrazumeva visok stepen poverenja ili socijalnog kapitala, odnosno
pokree dilemu o odnosu izmedju ekonomije i etike. Novija istraivanja u ovoj oblasti pokazuju
da odsustvo etikih normi u poslovanju nanosi veliku tetu kako pojedinim kompanijama, tako i
ukupnoj svetskoj ekonomiji. Zbog toga se ovoj temi posveuje sve vie panje u istraivanjima i
edukaciji.

Page 11

Seminarski rad-Moralne dileme zaposlenih

L I T E R AT U R A

Milorad Vukovi, Predrag Risti, "Poslovna etika", Beograd 2010 god.

Dr Dragan Suboti, "Poslovna etika i vetine komuniciranja", Beograd 2007 god.
Bil Bein i Don Dramond, "Poslovna etika", Beograd 2001. god.
materijal sa interneta

Page 12