TRUDNOĆA

PRIPREME ZA TRUDNOĆU, POROĐAJ I ROĐENJE DETETA

Za vreme trudnoće bi trebalo da same o sebi brinemo i da prihvatimo brigu prijatelja i

porodice. Više se ne misli da je dovoljno samo "redovno ići kod lekara" ili "prepustiti sve
lekaru". Posete lekaru svakog meseca, a zatim svake nedelje, pokazaće kako se sami brinete o
sebi. Kada vaše zdravstveno stanje zahteva preglede i medicinsku negu, naročito treba da
brinete o sebi da biste bili u najboljoj formi i da biste moguće komplikacije sveli na minimum.
Da bi vaše majčinstvo bilo uspešno, pre svega treba da vodite računa o svom zdravlju.

Pravilna ishrana

Veoma je važno da se pravilno hranite tokom trudnoće. Čak i kada samo pokušavate da
ostanete u drugom stanju dobro je da promenite i poboljšate svoju ishranu, jer kada dobro
jedet, kada ste zdravi, najverovatnije će beba takođe biti zdrava.

Pravilnom ishranom:

 Povećavate zapreminu krvi i udovljavate povećanim potrebama koje trudnoća zahteva

od vašeg organizma. Krv ispira i obliva placentu gde se vrši razmena kiseonika i
hranjivih materija.
 Potpomažete materici i ostalim tkivima da pravilno rastu i budu elastičnija, da vaša
beba raste do svog potpunog genetskog potencijala i da bude teška onoliko koliko bi
trebalo.
 Postižete odgovarajuću telesnu težinu i zdravu posteljicu što povećava verovatnoću da
ćete se lako poroditi. Pravilnom ishranom se smanjuje rizik od komplikacija kao što su
infekcije, anemija i toksemija kod majke, prevremeni porođaj, malu težinu
novorođenčeta, mrtvorođenje, oštećenje mozga ili retardiranost bebe.
 Vaš organizam deponuje masti i tečnosti koje će vam biti potrebne kada počnete da
dojite. Treba da nastavite da se pravilno hranite i nakon što je vaša beba rođena.

Posebne potrebe u ishrani tokom trudnoće

U trudnoći se povećava vaša potreba za kalorijama i proteinima. Vaše potrebe za proteinima
se udvostručuju. Skoro sve vrste hrane sadrže proteine. Biće potrebno da uzimate raznovrsnu
hranu, jer su hranjive materije sastojci različitih vrsta hrane.

FOLNA KISELINA

Folna kiselina se nalazi u zelenom lisnatom povrću. Ona je bitna za sintezu proteina u ranoj
trudnoći kao i za stvaranje krvi i novih ćelija. Folna kiselina je potrebna za rast bebe.
Simptomi nedostatka folne kiseline su anemija i umor. Anemija može da ima i druge uzroke.
Folna kiselina se ne deponuje u organizmu, pa je u slučaju anemije treba unositi.

Ako ste uzimali pilule za kontracepciju, a sada ste trudni, možda ste iscrpeli zalihe vitamina
B6 i B12 i folne kiseline i možda su vam potrebne dopune. Ako planirate da zatrudnite,
uzimajte dopune folne kiseline pre trudnoće.

GVOŽĐE

Gvožđe se može dobiti iz soka od šljive, sušenog voća, povrća, posnog mesa, džigerice,
žumanca i kuvanjem hrane u gvozdenim šerpama i tiganjima.

Gvožđe je glavni sastojak hemoglobina, koji je sačinjen od kompleksnih molekula proteina i

gvožđa. Hemoglobin prenosi kiseonik do vaše bebe, tkiva i ćelija.

KALCIJUM

Potrebe za kalcijumom takođe su veće u toku trudnoće i dojenja.

TEČNOSTI

Tečnosti potpomažu cirkulaciju krvi i telesnih tečnosti i distribuciju mineralnih soli i

stimulišu varenje i apsorpciju hrane. Pijte osam do deset čaša tečnosti dnevno. Pazite koliko
kofeina pijete.

Telesna težina, ishrana bez soli, diuretici i pilule za dijetu

Ranije su lekari savetovali da se vodi računa o telesnoj težini i ne uzimanju soli tokom
trudnoće. Takođe su davali ženama opasne pilule za dijetu (amfetamine) i diuretike (koji
pospešuju izlučivanje tečnosti iz organizma). To su činili zato što su smatrali da ove mere
opreznosti mogu da spreče stanje zvano toksemija, ili, kako se ono danas zove, preeklampsija.
Oni su grešili. Trudnice treba da se dobro hrane i dobijaju na težini. Umerena količina soli je
neškodljiva, a povremeno oticanje šaka i stopala je normalno. Uživajući u hrani koju jedete i
hraneći se izbalasirano, pravilno se brinete o sebi i o svojoj bebi.

Zdravstveni radnici, medicinski sistem i ishrana

Babice, medicinske sestre i lekari opšte prakse ističu važnost dobre ishrane više nego
ginekolozi. Medicinsko obrazovanje sadrži malo ili ništa o nauci o primenjenoj ishrani.
Mnogi ginekolozi smatraju da je dobra ishrana jedva dostojna pominjanja sem opominjanja
"jedite izbalasiranu dijetu". Oni uče da spasu ženu i bebu tehnikama, lekovima i operacijama
kada se pojave problemi tokom trudnoće, porođaja i rađanja deteta.

Supstance i procedure koje u trudnoći treba izbegavati

DROGE

Uobičajene supstance poput kafe, čaja i lekova koji su u slobodnoj prodaji, npr. aspirin su
droge i sadrže mnoge hemikalije, potencijalne faktore koji mogu uticati na trudnoću i porođaj.

Većina lekova koje uzimamo tokom trudnoće prelaze posteljičnu barijeru. Fetus je veoma
osetljiv na lekove, naročito u prva tri meseca, kada se razvijaju vitalni organi. Postoje tri
različita tipa direktnih uticaja supstanci na trudnoću i fetus: teratogeni (koji izaziva defekte
ploda), toksični (koji izaziva ozbiljne farmakološke efekte na fetus) i adiktivni (koji izaziva
zavisnost). Iako se utvrdilo da malo lekova pokazuje teratogena svojstva, postoji mnogo toga
što ne znamo o drugim mogućim efektima lekova i ostalih sredstava na trudnoću i fetus. Zato
bi trebalo da uzimate što manje lekova tokom trudnoće. Ponekad treba da odaberete rizik od
bolesti nasuprot poznatom ili nepoznatom delovanju leka. Na primer, ako imate visoku
temperaturu tokom prvih meseci trudnoće, najbolje rešenje bi bilo da uzmete lek da bi spustili
temperaturu, jer produžena visoka temperatura može da bude teratogena. Ako bolujete od
dijabetesa ili hipertenzije, trebalo bi da uzimate prepisane lekove da biste kontrolisali taj
poremećaj, zato što vaša bolest može da utiče na razvoj bebe. Ako patite od poremećaja kao
što su glavobolja, muka ili zatvor, prvo probajte ne medicinske lekove. Ako oni ne pomažu,
konsultujte svog lekara pre uzimanja bilo kojih lekova, propisanih ili nepropisanih.

Poneka čaša vina ili piva ne bi trebalo da su štetne, ali bi bilo pametno da se alkohol ograniči
il potpuno izostavi. Kofein je uobičajena droga koja se nalazi u kafi i čaju, čokoladi i u
lekovima u slobodnoj prodaji. Postojeći dokazi, iako ograničeni, ukazuju da umerene količine
kafe (tri šolje dnevno) ne predstavljaju poseban rizik. Pušenje, s druge strane, dokazano štetno
deluje na fetus. Žene strastveni pušači, koje puše više od 15 cigareta dnevno imaju veći rizik
od pobačaja, mrtvorođenja, preranog rođenja ili bebe sa malom težinom na rođenju. Ako ne
možete da potpuno ostavite pušenje bar smanjite broj popušenih cigareta i jedite dobro.

RENDGEN ZRAČENJE
Preglede rendgenom treba odložiti za vreme posle porođaja. Sa gledišta prakse, ne postoji
granica sigurnog izlaganja fetusa zračenju. Rendgen se može zameniti ultrazvukom.
Izbegavajte postupak utvrđivanja veličine karlice (pelvimetrija) pomoću rendgen zračenja.
Rendgen je opasan, nije precizan i povećava mogućnost carskog reza.

FIZIČKA AKTIVNOST I VEŽBE

Fizička aktivnost i vežbe su veoma važne u trudnoći. Tokom cele trudnoće žene mogu da
plivaju, trče, brzo hodaju, igraju i izvode joga vežbe. Budite razumni dok vežbate i ne
preterujte sa vežbama, ali dok vam prija ono što radite, ne treba da odustajete od vežbi.

Kako se osećati ugodno tokom trudnoće

Razmišljajte o svojim i partnerovim očekivanjima i strahovima koji se tiču trudnoće, i

roditeljstva. Zamislite kakav porođaj biste želeli. Saznajte što više o bebi koja raste u vama i
šta se dešava tokom porođaja. Vežbajte tehnike relaksacije, čitajte knjige. Okupite što više
ljudi oko sebe - svog partnera, stare i nove prijatelje - da vam pomognu savetima i podrškom.
Ako ne poznajete neku trudnicu, potrudite se da je upoznate. Žene ne treba da prolaze kroz
trudnoću same.

Mnoge od žena upoznaju druge trudnice i uče o trudnoći i porođaju na časovima za trudnice.

KEGELOVE VEŽBE

Kegelove vežbe su jednostavne - napinjanje karličnih mišića. One pomažu u pripremama za

porođaj.

Dobar način da isprobate svoje karlične mišiće je da raširite noge i da zaustavljate i puštate
mlaz mokraće - to pokazuje koliko su vam snažni mišići. Još možete da probate da se stegnete
oko (muškarčevog) penisa u erekciji tokom snošaja (ovo može biti veoma prijatno za njega, a
može pojačati i vaše zadovoljstvo). Ili upotrebite jedan ili dva prsta.

Počnite vežbe sa napinjanjem mišića, prvo jako na sekund, potom potpunim opuštanjem.
Ponovite ovu vežbu deset puta uzastopce. U toku jednog meseca pokušajte da odradite do
dvadeset vežbi dnevno (oko sedam minuta ukupno). Ovo možete da radite u bilo koje doba-
dok sedite u kolima ili u autobusu, dok pričate telefonom, ili čak kao vežbu za buđenje.
Neki od nas su primetili poboljšanje mišićnog tonusa, ponekad i povećanog zadovoljstva
tokom seksa za samo nekoliko nedelja.

INVALIDKINJE

Mnoge od žena sa fizičkim nedostacima mogu da rode zdravu decu. Ako razmišljate o
materinstvu, verovatno vas muče iste brige kao i većinu žena. Trebalo bi da razmislite kako će
trudnoća uticati na vaš život i kako da obezbedite podršku, tj. kako će materinstvo uticati na
vaše zdravlje i vaše lične potrebe. Trebalo bi da usaglasite brigu o sebi tako što ćete povezati
svog lekara i lekara specijalistu za invalidnost, ako ga imate i da obezbedite da, ako odete u
bolnicu, osoblje bude upućeno i spremno da izađe u susret vašim potrebama. Takođe bi
trebalo da unapred mislite kako da prilagodite opremu za bebe svojim sposobnostima.

OGRANIČENOST IZBORA

Možda roditelji neće biti upućeni u sve moguće načine porađanja i oblike zaštite majke zato
što su ponuđeni izbori ograničeni i roditelji nisu zaista slobodni da odlučuju. Akušerska nega
je organizovana na način koji ograničava izbor, pošto je to herijarhiski sistem kojim
dominira model rađanja u kojem oni koji su zaduženi za negu roditelje kontaktiraju veoma
kratko, veoma se brzo menjaju. Kod ovog modela je važna efikasnost, a za usvojenu
tehnologiju bi se pre moglo kazati da više ograničava nego što oslobađa.

U zemljama gde su žene uspele da prošire alternative rađanja, moguće je izabrati i lekara i
mesto rađanja. Dakle, birate između porodičnog lekara i akušera, do medicinske sestre i
babice, dakle od porodilišta do porođaja u kući.

Grad u kojem živite, najbliži grad možda ima samo jednu kliniku, jednu bolnicu, jednog
lekara ili grupu lekara iste ideologije. Ekonomske nedaće mogu smanjiti moguće opcije.
Obično se lekar vezuje za određeno mesto. Većina lekara neće hteti da vas porađa u kući.
Najveće mogućnosti izbora načina porađanja imaju žene iz gusto naseljenih predgrađa i
krajeva grada. Žene u seoskim područjima i centralnim delovima grada imaju veoma malo, a
ponekad uopšte nemaju izbora što se tiče lekara akušera i mesta rađanja. Većina žena koja
živi u centru grada prisiljena je da ide u klinike gde o njima brinu ginekolozi ili akušeri koji
su tu na stažu. U takim situacijama je najbolje da vi i vaš partner budete što bolje informisani.

Vaš izbor je takođe ograničen činjenicom da je medicinski establišment ujedno - medicinski

sistem. Neke knjige i predavanja o porođaju zastupaju liberalnu iluziju da je unutar sistema
moguće napraviti izbor koji nije medicinski. To je moguće, ali samo do određene granice.
Kada se nađete u bolnici, uprkos knjigama, predavanjima i "najboljem lekaru u gradu",
imaćete veoma ograničen uticaj na svoju okolinu. Šanse i sreća igraju veliku ulogu u svemu
onome što će se dogoditi tokom porođaja. Tako, na primer, lekar kome verujete, je zauzet
drugim porođajem ili je na godišnjem odmoru, a drugi lekar kojeg do tada niste videli, misli
da su vaše ideje o porođaju apsurdne i radi po svome ne obazirući se na vas. Da stvar bude
gora, lekovi i razna oprema, kao i osoblje koje je rešeno da sve to upotrebi, učiniće da
ostanete bez izbora ako u trenutku porađanja ne budete imali pravu podršku.

Ukoliko imate mogućnost izbora u mestu u kome živite, zapitajte se šta vam je najvažnije.
Gde i sa kim se osećate najsigurnije? Na vama je da donesete odluke koje se tiču porođaja, jer
samo vi znate šta može da bude više ili manje važno. Vaši prioriterti se mogu razlikovati od
prioriteta drugih žena. Takođe, svaki kraj ima svoju tradiciju, akušersku i porodiljsku praksu
koju ne treba zanemariti. Vaš izbor ne mora uvek biti jasan i jednostavan. U mnogim
slučajevima ne postoji potpun odgovor. Iako ste doneli odluku, ostavite ipak mogućnost za
promenu odluke ako bude potrebno.

VRSTE LEKARA

Posle svakog pregleda i svake posete lekaru, trebalo bi da se žene osećaju punije i bolje.
Svaki oblik zaštite i način njenog sprovođenja, bez obzira ko to vodi, ne bi trebalo da samo
prati tok trudnoće, već i da edukuje i ohrabri, trebalo bi da ženi pruži osećanje da je
sposobna da dobro obavi ono što radi.

LEKARI

U svaka većoj zajednici postoje lekari. Akušeri/ginekolozi obučavani kao hirurzi, žene
povremeno pregledaju i obično nisu uz ženu tokom porođaja, često stignu baš pred samo
rođenje deteta. Oni često rade u grupama da bi zadovoljili potrebe bolnice ili čak čitavog
regiona. Njihova praksa obično ne obuhvata seoske oblasti. U većini gradskih područja samo
akušeri/ginekolozi imaju privilegiju da im stoje na raspolaganju sobe za porađanje. U
bolnicama koje vrše obuku lekara svi stažisti su lekari te bolnice na obuci. Iako je većina
akušera obučena da obavi "normalan" porođaj, njihovo poznavanje hirurgije nije dovoljno u
pravim hitnim slučajevima. Štošta se može prigovoriti načinu ispoljavanja brige za trudnice.

Kad idem na preglede u dispanzer sestre proveravaju moju težinu, mokraću i pritisak. Doktor
sluša rad srca moje bebe. Nikada me ne pitaju kako se osećam, šta jedem, da li se dovoljno
odmaram, da li vežbam i da li imam neka pitanja i probleme.

Porodični lekari i akušeri, koji poznaju naše probleme i spremni su da saslušaju naše želje,
nauče nas mnogim stvarima, a i oni od nas uče i tako unapređuju svoju lekarsku praksu.
 

Porodični lekar:

Kada sam pored žene koja se porađa, saživim se sa njom najviše što mogu, do osećanja da
sam žena i ponekad znam da su potpuno otvorene zato što i ja osećam grčeve u stomaku.
Razgovarao sam sa babicama o tome i rekle su mi da se to i njima dešava.

Majka:

Kada sam bila spremna da rodim dete, sestra je rekla: "Gurajte zatvorenih usta",a ja sam u
sebi razmišljala (to nije bilo baš razmišljanje), da to nije najbolji način da beba dobije
kiseonik. A ja sam htela da urličem, istinski sam urlikala i vikala glasno gurajući kćerkicu
napolje. Lekar je bio zaprepašćen. Nikad pre nije čuo takve zvuke, ali oni su tako dobro
delovali, pa je rekao da će ih predložiti drugim ženama.

Retko imamo priliku da sretnemo ovakve lekare.

BABICE

Vekovima su brinule o trudnim ženama. U mnogim društvima cenili su ih kao mudre žene od
kojih se savet tražio i o drugim temama osim rađanja kao što su bolest, abortus i zdravlje
deteta.

Babica koja radi u bolnici kaže:

Želim da budem sa ženama tamo gde one žele da budu. Fascinirana sam snagom sa kojom
izlaze iz tih iskustava rađanja i menjaju svoje živote.

Kada je babicama ostavljeno da rade onako kako misle da je najbolje, neguju nas tokom cele
trudnoće, uz nas su dok se porađamo i posle rođenja su sa našim bebama.

Šta treba da rade babice:

 
  Posmatraju ženu u okviru njene porodice i porodičnih zbivanja. To pomaže novim
roditeljima da srede osećanja i da se suoče sa uobičajenim stvarima.
 Unesu u svoj rad snažnu spregu praktičnosti i duhovnosti, što je važno za dobrobit i
zadovoljstvo žene koja se porađa, kao i za sigurnost majke i bebe.
 Ohrabre ženu da preuzme brigu o sebi i da se oseća jednako odgovornom, te da ima
potpunu kontrolu nad ovim iskustvom.
 Poseduju znanje o normalnoj trudnoći, porođaju i rođenju.
 Poštuju proces rađanja, veruju u posebnost svakog pojedinačnog porođaja, sa
strpljenjem gledaju kako se porođaj odvija i hrabre ženu da traži ugodan, efikasan
položaj i pomognu ženi da što lakše donese bebu na svet.
 Pomagnu u teškim momentima, ponekad preokrenu ono što izgleda kao komplikovan
porođaj u sasvim normalan.
 Prepoznaju komplikacije koje zahtevaju lekarsku pomoć i zovu lekara kada je to
neophodno.

ŠKOLOVANE MEDICINSKE SESTRE - BABICE

Sve je više sredina sa bolnicama u kojima rade medicinske sestre obrazovane po

visokoškolskim programima kao specijalisti za normalnu trudnoću, rađanje i negu žene. One
prate organizovani program studiranja napravljen tako da ih upozna sa najnovijim
standardima znanja, veštine i procene. Diplomci dobijaju ocene i sertifikat nakon polaganja
ispita.

IZBOR LEKARA

Proverite sve mogućnosti u mestu u kome živite, raspitajte se za imena lekara koji su vama
dostupni. Napravite svoj izbor u onome što vam se nudi, prethodno bi trebalo da tačno znate
koju vrstu trudnoće, porođaja, rođenja i postporođajnog iskustva želite. Rasitajte se kod
drugih žena koje su se nedavno porađale. Posetite lekare ili se raspitajte telefonom o njihovim
uverenjima i metodama rada. Neki će se lepo ophoditi sa vama i dočekaće vaša pitanja sa
dobrodošlicom, dok će neki drugi biti ozlojeđeni, čak neprijateljski raspoloženi prema vašim
naporima da ih procenite, zato što nisu navikli na to. Međutim, budite uporni sa svojim
pravom da napravite izbor. Dok razgovarate sa lekarom, iznesite svoje želje. Svoja pitanja
postavljajte jasno i sa taktom. Istrajavajte od samog početka. Tražite jednako jasne i određene
odgovore. Povedite nekoga sa vama zbog društva i podrške, a i da se podsetite onog što ste
hteli da pitate. Poželjno je da to bude osoba koja će sa vama deliti trudnoću, rođenje i negu
deteta. Verujte svojoj intuiciji. Ako vam se učini da lekar odbija vaša pitanja, vaš zadatak u
tom trenutku nije da ga edukujete, mada ako nema drugog lekara u jednom trenutku moraćete
se i toga prihvatiti. Veoma je važno da, ukoliko svojim odnosom sa lekarom niste zadovoljni,
kao ni njegovim odgovorima na vaša pitanja, razmišljate o promeni, ukoliko je ona moguća.

Ponekad može biti teška i sama pomisao o menjanju lekara. U trudnoći ste emotivniji nego
inače, možda ćete oklevati da napravite tako veliku promenu, pogotovo ako niste sigurni u
sebe. Zatražite od svog prijatelja ili partnera pomoć. Pošto ste doneli odluku, može vam se
učiniti da je zaista lako naći drugog lekara. Nikad nije kasno za promenu.

SIGURNOST

Svaka od nas želi da bude sigurna. Nijedna ne želi da rizikuje svoj život ili život svog deteta.
Od detinjstva nas uče da su bolnice mesta za bolesne, kada su naši životi u opasnosti. Ove
predrasude se odnose i na porođaj. Istina je da procenat smrtnosti majki u bolnicama nije
velik. Trudnoća i porođaj nisu bolesti. Bolnice nisu najbolja mesta za rađanje dece, a žene
obično teško dolaze do negativnih statistika i činjenica koje se tiču bolničke nege. Učili su nas
da verujemo da se smrt majke ili deteta u bolnici nije mogla izbeći, a ukoliko se smrtni slučaj
dogodi za vreme porođaja u kući, da se mogao izbeći.

Može biti istina da smo najsigurnije tamo gde se osećamo najugodnije. Istina je da se
najsigurnije osećamo tamo gde nam je najugodnije, a da okolina često koristi koncept
sigurnosti kao jedan od načina zastrašivanja koji neke od žena sprečava da traže alternative
koje bi bile u skladu sa njihovim sistemom vrednosti i uverenjima. Razmislite o tome šta vaša
okolina i vi podrazumevate pod pojmom sigurnost.

POROĐAJ U BOLNICI

U većini bolnica je lakše da se prema svim ženama isto odnose. Bolničke procedure mogu, a
ne moraju da se podudaraju sa onima koje sprovodi vaš lekar. Pripremite se najbolje što
možete. Prošetajte kroz bolnicu da biste se upoznali sa okolinom i pitajte sve što želite.
Ukoliko možete, razgovarajte sa medicinskim sestrama. Neke sestre žene ohrabruju da imaju
što je moguće prirodniji porođaj.

Odluka o mestu porođaja

Prvo dvoje dece sam rodila u bolnici. To su bila dobra iskustva, ali tek nakon rađanja u kući
znam šta je zaista dobro iskustvo. Osećala sam se odmornom, zdravom i spremnom da rodim
dete. Moj muž je takođe bio uključen koliko god je mogao. Htela sam da sve prođe sa što je
moguće manje intervencija. Moji prijatelji su bili oko mene. Bila mi je nezamisliva pomisao
da radim najtežu, najintenzivniju stvar koju sam ikad radila u životu na potpuno nepoznatom
mestu. To je najintimnije iskustvo i ne treba ga deliti sa strancima. Ovako sam bila u svom
krevetu, u svojoj odeć,i u dobro poznatoj atmosferi.

Izabrala sam bolnicu zato što sam htela da celo iskustvo odvojim od ostatka mog života.
Tamo sam se takođe osećala najsigurnije.

TOK TRUDNOĆE

Tokom trudnoće se istovremeno događa nekoliko procesa: fizičke i emotivne promene, a

takođe i beba raste u vama. Vaša trudnoća ima dosta zajedničkog sa trudnoćom kod drugih
žena. Ali ipak je ona samo vaša, jedinstvena i svaka trudnoća kroz koju ćete prolaziti biće
drugačija od one prethodne. U razgovoru sa ženama koje su trudne kao i vi, otkrićete da ne
postoje pravila.

Mnoge promene se dešavaju u vašem telu dok se fetus razvija. Neke od ovih promena su
podnošljive dok neke mogu biti povremeno veoma neprijatne. Iskusićete mnoge promene i
nelagodnosti, ili uopšte neće biti tako. Želećete sigurno da znate šta su te promene i zašto se
pojavljuju, i kada će se obično pojavljivati. Pravilna ishrana i vežbanje smanjuju ili eliminišu
pojavu mnogih neugodnosti. Treba znati da male neugodnosti ukoliko se zapostave mogu da
dovedu do velikih komplikacija. Morate znati da kod svake trudnoće postoji mogućnost
pobačaja, pa ako vam se ovo i dogodi nećete biti nepripremljeni. Vaša osećanja će se strašno
menjati, uticaće na njih vaš odnos prema rađanju, vaše prethodne trudnoće i, iskustva sa
abortusom, ako ste ih imali. Na vaša osećanja uticaće vaše detinjstvo, vaši roditelji, ili ljudi
koji su vas odgajili. Značajno je da li imate partnera ili ne, i ako ga imate šta osećate prema
njemu. U svakom momentu možete se osećati konfliktno, ali i harmonično. Ponekad ćete se
osećati pozitivno, ponekad negativno. Imaćete sumnje i strahove. Važno je da znate da se ovi
strahovi i sumnje pojavljuju tokom "normalne" trudnoće, jer je vaše telo u procesu koji ne
možete da kontrolišete. Učešće u trudnoći možete preuzeti aktivno, učeći i otkrivajući šta se
dešava u vašem telu, tj. sa vama a istovremeno i sa fetusom koji raste. Njegov rast je
dinamičan i uzbudljiv.

Društvo ima tendenciju da se prema trudnoći odnosi kao prema individualnom, kliničkom
iskustvu. Mnoga neindustrijalizovana društva se odnose prema trudnoći gotovo sa
pobožnošću i poštuju je kao promenjeno fizičko i psihičko stanje, i slave je kao značajnu ne
samo za par već za celu zajednicu. Stvaranje i produbljivanje veze sa ljudima koji čine da se
osećate posebnom, može biti važan izvor snage.

Datum porođaja

Trajanje normalne trudnoće varira između 240 i 300 dana. Dobro je da barem približno znate
datum svog prođaja, ali nemojte da se vežete za određeni dan. Samo 5% žena porodi se na
izračunati datum. Pošto tokom trudnoće postoji mnogo promena, kako fizičkih tako i
emotivnih, bolje je posvetiti im se po tromesečjima.

Prvo tromesečje - prvih dvanaest nedelja

Fizičke promene

Rani znaci trudnoće mogu biti izraženi, retki ili potpuno odsutni. Ako ste imali redovne
menstruacije prvi jasan znak je njen izostanak. Neke žene mogu da imaju krvavenja prva 2 ili
3 meseca čak iako su trudne ali ove menstruacije su obično kratke i sa malo krvi. Oko 7. dana
nakon začeća, mala grupa ćelija od kojih nastaje embrion pripaja se za zid materice te se može
javiti slabo krvavenje tzv. inplantativno krvavenje. Napravite test na trudnoću.

Može se javiti češće mokrenje zbog povećanog rada hormona. Hormoni hipofize utiču na rad
nadbubrežnih žlezda. Nadbubrežne žlezde regulišu količinu vode u organizmu. U trudnoći
dolazi do zadržavanja vode u telu. Uvećana materica pritiska bešiku.

Dojke se povećavaju. Može se imati osećaj golicanja, bola ili kuckanja. Mlečne žlezde u
dojkama počinju da se razvijaju. Zbog povećanog dotoka krvi u dojke vene se više ocrtavaju.
Bradavice i područje oko njih postaju tamniji i širi.

Možda ćete osećati blagu mučninu, ili čak povraćati. To je zato što se vaš organizam menja.
Jedno od mišljenja je da se povećani nivo estrogena akumulira čak i u ćelijama stomaka i
izazva iritaciju, dok kiselina ima tendenciju da se skuplja. Brzo širenje materice takođe može
biti uzrok mučnine. Ukoliko osećate mučninu jedite laku hranu tokom dana umesto teških
obroka. Jedite hranu bogatu belančevinama. Krekeri i tost mogu da pomognu ako ih jedete
ujutru pre nego što ustanete. Izbegavajte masnu i začinjenu hranu. Jedite i pijte polako.
Uzimajte vitamin B6 i ostale vitamine iz grupe B vitamina. Sok od breskve može pomoći.

Zamor takođe može biti prateći znak trudnoće.

Vaginalni sekret može biti pojačan, izgled sekreta može biti providan i neiritirajući ili beo, žut
penušast i može svrbeti. Reakcija vaginalne sredine kao i količina vaginalnog sekreta se
menja. Ako vam je to sve neugodno ili ako ovakvo stanje potraje posetite vašeg lekara.
Prostor između karličnih kostiju se širi i one postaju pokretljivije oko desete ili jedanaeste
nedelje trudnoće. Ponekad razmaknute kosti priklješte ishijadični živac koji se proteže od
početka butina preko zadnjeg dela nogu, što može izazvati bol.

Stolica može biti neredovna, delom zato što povećana količina progesterona opušta glatke
mišiće, pa vaša creva više ne funkcionišu efikasno kao pre. Takođe ako se češće odmarate,
smanjena fizička aktivnost može izazvati zatvor. Jedite hranu bogatu biljnim vlaknima ili
jednostavno dodajte mekinje drugoj hrani. Jedite često salate i sveže voće i pijte voćne
sokove.

Tokom prvih 10 nedelja osetićete samo neznatne telesne promene. Sve navedeno se često
javlja i nije uznemiravajuće, iako mučnina i zamor mogu da budu zaista neugodni nekim
ženama.

Rana trudnoća me je iznenadila. Očekivala sam da ću se osećati mnogo drugačije, a umesto

toga osećala sam se kao pre. Bilo je kao premenstrualna napetost. Osećala sam slabu
mučninu. Neverovatno je da kada sam shvatila da sam trudna, simptomi su postali
podnošljivi zato što oni nisu bili znaci bolesti već života koji se razvija.

Ispitivanja u toku trudnoće

Tokom prve posete lekar će uzeti kompletnu medicinsku, i porodičnu istoriju, uključujući i
istoriju menstruacije, prethodne porođaje, trudnoće, operacije, abortuse, bolesti, lekove koje
koristite, nasledne bolesti kao što su visok pritisak ili bolesti srca. Ponesite svu medicinsku
dokumentaciju koju imate i opišite što je potpunije moguće sve ono što vam se fizički
dešavalo u prošlosti. Trebalo bi da imate opšti fizikalni pregled, zatim ginekološki pregled
koji uključuje i pregled dojki da bi se videlo da li postoje promene u radu žlezda.
Ginekološkim pregledom utvrđuje se položaj i veličina materice, stanje jajnika i jajovoda i
čvrstina i boja cerviksa. Izvadiće vam krv da bi odredili vašu krvnu grupu i Rh faktor. Takođe
se vrši analiza krvne slike i hemoglobina. Može se uraditi test na rubeolu i toksoplazmozu,
bolest koju prenose životinje i koja uzrokuje retardiranost kod novorođenčadi. Analizom
mokraće utvrdjuje se moguće prisustvo belančevina ili šećera i/ili infekcije mokraćnih puteva.
Izmeriće vam težinu i krvni pritisak i možda će uzeti bris za Papanikolau test. Ako kod vas
postoji istorija dijebetesa, ili neki od faktora rizika (velike bebe, nasledni dijebetes ili
mrtvorođenje) sigurno ćete hteti da proverite nivo šećera i da odete na savetovanje o ishrani.

Zatražite potpune informacije o razlozima i rezultatima testova. Imate pravo izbora u svemu
što se radi.

Nadalje će vaše kontrole biti jednom mesečno. Na tim pregledima kontroliše se rad srca i
položaj bebe, mokraća, težina i krvni pritisak. Ako vi ili vaš partner bolujete od genitalnog
herpesa, budite oprezni ukoliko dođe do izbijanja i koristite kondom tokom vođenja ljubavi.
Potrudite se da izbegnete pojavu herpesa tako što ćete dobro jesti i smanjiti stres.

Od osmog meseca trudnoće kontrolišite se na svake 2 nedelje.

Tokom devetog meseca verovatno ćete ići kod lekara jednom nedeljno. Najbolje je da se u
tom periodu izbegnu vaginalni pregledi kako bi se sprečila infekcija.

Za razliku od napred navedenog, mnoge žene koje žive u seoskoj sredini neće se sresti ni sa
medicinskom sestrom ni sa lekarom sve dok ne dođe vreme za porođaj. Uslovi u nekim
bolnicama i klinikama su veoma loši (gužva, dugo čekanje, nedostatak poštovanja prema
ženama i njihovim porodicama, neljubazno medicinsko osoblje) i odbijaju, pa žene time
obeshrabrene uopšte ne žele da dođu na zakazane kontrole.

Ono što sam najviše mrzela u gradskoj bolnici bio je stampedo. Uvek je bila navala na lift,
neposredno pre nego što klinika treba da počne sa radom. Kada bi žena stigala dobila bi
broj. Čekale bismo, sedele na dugim tvrdim klupama. WC je smrdeo, prostorije su bile
prljave i pretople. Medicinsko osoblje je uglavnom bilo prezaposleno i nije obraćalo pažnju.
Sestre i lekari su bili bezlični. Retko da sam videla istog lekara dva puta. Takođe, nikad
nisam srela lekarku.

Osećanja o sebi u trudnoći

Na početku trudnoće događaju se često promene osećanja, od ogromne radosti, pa do duboke

depresije.

Pozitivna osećanja

Možete osećati povećanu senzualnost, neku vrstu seksualnog otvaranja ka svetu, povećanu
percepciju, osećaj zaljubljenosti. Mnogo nove energije. Osećanje da ste plodni, moćni i
posebni. Očekivanje. Veliko uzbuđenje. Nestrpljivost. Harmoniju. Mir.

Osetila sam se zaista ženom. Nikada ranije se nisam osećala seksi. Prošla sam kroz mnoge
promene. To je veoma seksualna stvar. Osećala sam se pohotno.

PITANJA KOJA SE NAMEĆU

Šta će mi se desiti? Kako će me trudnoća promeniti? Hoću li moći da izađem na kraj sa time?
Mogu li fizički da izdržim porođaj? Hoću li pobaciti? Koliko dugo mogu da radim? Ko sam
ja? Ko želim da budem? Kakva će biti moja beba? Šta je sa mojim partnerom?

Negativna osećanja
Šok. Gubim svoju individualnost. Nikad više neću biti ista. Ja sam trudnica. Pripadam toj
novoj kategoriji u kojoj ne želim da budem. Ne želim da budem posuda, nosilja. Ja više neću
biti važna ljudima, svi će brinuti o mojoj bebi. Ne mogu da osećam ništa prema toj stvari koja
raste u meni. Ne mogu da osetim nikakvu ljubav. Uplašena sam. Umorna sam. Osećam se
bolesnom. Volela bih da nisam trudna. Nisam spremna. Ne razumem materinstvo.

Negativna osećanja su prirodna. Kada ih osetite nemojte ih izbegavati ili ignorisati, bolje se
pripremite da se saživite sa njima neposredno pre porođaja i kasnije. Osećanja se menjaju od
jednog tromesečja do drugog najčešće u pozitivnom smislu.

Ponekad mi se činilo da sam ostala u drugom stanju iz ćefa, a tu ogromnu odgovornost da

prihvatim samo zbog ćefa bilo je teško. Ponekad sam bila preplavljena time što sam uradila.
Dosta toga je proizašlo iz činjenice da sam izabrala da rodim bebu bez podrške muškarca.
Sve do trećeg tromesečja bila sam u strahu da neću uspeti.

Neke žene su prezaposlene, pa ne mogu često razmišljati o trudnoći, dok druge imaju više
slobodnog vremena. Nećete uvek podjednako biti zainteresovani za svoju trudnoću, svest o
tome da ste u drugom stanju menjaće se tokom vremena.

Na početku je ponekad olakšanje ako se ne misli o trudnoći. Možete čak zaboraviti da ste
trudni ako to želite. U određenom trenutku tokom trudnoće, možda ćete poželeti da pobegnete
od neizbežnosti onoga što vam se događa.

Rast ploda

Osećaćete da se dešavaju promene u vama. Sistem posteljice i komplikovan organizam vaše

bebe razvijaju se postepeno, odredjenim redom.

Drugo tromesečje - od trinaeste do dvadesetšeste nedelje

Fizičke promene

U četvrtom mesecu trudnoće plod počinje da zauzima više prostora. Vaš struk postaje širi,
odeća vam više ne odgovara, stomak počinje da raste ispod pojasa, i otprilike u četvrtom ili
petom mesecu počinjete da osećate lagane pokrete ploda. Fetus se i do tada pomerao, ali tek
sada to možete da osetite. Te pokrete često ćete osećati neposredno pre nego što zaspite.
Verovatno ćete se u ovom periodu ugojiti. Jedite što bolje možete. Vaš krvotok je pretrpeo
promene i ukupna količina krvi je povećana. Koštana srž proizvodi više krvnih zrnaca i zbog
toga pijete više tečnosti koja se zadržava u telu. Srce menja položaj i neznatno se povećava.

Kod nekih žena područje oko bradavica postaje veoma tamno, što je posledica hormonalnih
promena. Linija od pupka do stidne oblasti postaje tamnija, a ponekad i koža lica potamni,
čineći neku vrstu maske. Pigmentacija lica nestaje nakon porođaja, dok oko bradavica i na
stomaku obično ostaje ali može da izbledi.

Neke žene u trudnoći luče više pljuvačke, i imaju pojačano znojenje što pomaže da se izbace
štetne materije iz organizma. Ponekad se ujutru javljaju gčevi u listovima nogu ili stopalima.
Uzrok tome je poremećena cirkulacija. Kalcijum otklanja ove grčeve. Možete piti čaj od lista
kupine pred spavanje. Dovoljno je i da se samo opustite pa da grčevi prestanu. Držite noge
podignute i na toplom ili pomerajte nožne prste ka kolenima.

Materica se takođe menja i raste. Njena težina se povećava dvadeset puta, a veći deo te težine
postiže se pre dvadesete nedelje.

Stomak se takođe uvećava, a koža na njemu se rasteže tako da se često pojavljuju rozikaste ili
crvenkaste strije. Koža postaje suva, zato dodajte ulje u vašu kupku i mažite kožu.

Do sredine trudnoće vaše grudi, stimulisane hormonima su funkcionalno potpuno spremne za

dojenje. Otprilike nakon devetnaeste nedelje tečnost žućkaste boje ćilibara zvana kolostrum
izlazi iz bradavica, ali još uvek nema mleka. Grudi su veće i teže nego pre. Ako planirate da
dojite bebu, dobro je da polako počnete da masirate bradavice. Ako su vaše bradavice
okrenute na unutra, vucite ih nežno nekoliko puta dnevno tako što ćete staviti palce sa svake
strane pritiskajući bradavice polako na dole a zatim vukući na gore. Perite grudi svakodnevno
blagim sapunom ili samo vodom. Takođe je dobro da nosite prsluče, jer su grudi prilično
teške.

Creva i ceo digestivni trakt usporavaju rad. Može se javiti zatvor i problemi u varenju. Možete
imati gorušicu zbog kiseline u stomaku. Pravilna ishrana i redovno vežbenje mogu olakšati
ovu situaciju. Jedite često, ali male obroke ako je to moguće. Izbegavajte masnu hranu i kafu.
Pijte dosta tečnosti, jedite mekinje i hranu bogatu biljnim vlaknima. Izbegavajte uzimanje
jakih sredstava za čišćenje.

Kao rezultat pritiska karličnih organa vene u završnom delu debelog creva (hemoroidalne
vene) mogu se proširiti i biti bolne. Da biste sprečili pojavu hemoroida možete izvoditi vežbe
koje podrazumevaju vežbe podizanja, međutim bolje da radite vežbe skupljanja mišića
međice. Kad idete u WC podignite noge na hoklicu. Ako imate hemoroide lezite sa
podignutom zadnjicom i stavljajte hladne ili tople obloge. Možete praviti tople kupke ili
stavljati vazelin. Ulje sa vitaminom E može pomoći. Jedite manje začinjenu hranu. Nastavite
sa vežbanjem.

Proširene vene na nogama nisu retkost a mogu da budu bolne. Zbog pritiska vene i krvni
sudovi koji vode krv od nogu do srca ne vrše svoju funkciju lako kao pre. Sklonost ka
proširenju vena može biti nasledna. Mnogim ženama pomaže da nose čarape za vene pola
broja veće nego njihove obične čarape. Preporučuje se dosta odmaranja sa podignutim
nogama, a takođe šetnje i lake vežbe.
Mnoge žene krvare iz nosa, što je rezultat povećane količine krvi i navale krvi ili zbog
povećanog nivoa hormona. Malo vazelina u svakoj nozdrvi može da zaustavi krvarenje.

Otoci

Noge, članci, ruke čak i vaše lice mogu oticati. Kada se normalno hranite, što uključuje i
adekvatan unos belančevina, otoci su normalna pojava i nema razloga za brigu, posebno
tokom druge polovine trudnoće. Hormoni koje u trudnoći stvara posteljica, pogotovo
estrogen, dovode do zadržavanja tečnosti, od čega imate korist vi i vaša beba. Ovim
mehanizmom se održava povećana količina krvi koja je potrebna da bi se hranila posteljica
štiti od šoka, ako izgubite dosta krvi, i obezbeđuje dovoljno mleka na početku dojenja.
Ukoliko se radi o blizancima pojava otoka je veća kao i telesna težina.

Ako se ne osećate dobro lezite sa podignutim nogama nekoliko puta dnevno. Vežbanje
pomaže da voda iz tkiva pređe u krvne sudove. Smanjite unos ugljenih hidrata. Odmarajte se.

Preeklampsia

Posle 24. nedelje trudnoće kod nekih žena se razvija kombinacija povišenog pritiska, otoka i
povećanja belančevina u mokraći. Ove pojave se mogu pojaviti odvojeno, a ponekad iz
različitih razloga i zajedno, ali mogu biti i simptomi preekamsije. Idite na pregled kod lekara.
Trebalo bi da lekar prati vaš krvni pritisak najmanje dva puta u razmaku od 6 sati i da proveri
količinu belančevina u mokraći. Ako se kod vas na početku trećeg tromesečja trudnoće pojavi
veoma visok pritisak, velika količina belanževina u mokraći, smanjena količina mokraće, jaka
glavobolja, oticanje lica ili prstiju, možda se radi o preeklampsiji. Ovi simptomi se mogu
razviti u samo nekoliko sati i ukoliko odmah ne odete na pregled može se pojaviti eklampsia,
konvulzije i koma. Nakon medicinske procene blaži slučajevi mogu biti lečeni kod kuće.
Ozbiljni slučajevi preeklampsije moraju se lečiti u bolnici. Radi se o vašem životu i životu
vaše bebe.

Mogućnost pojave preeklampsije u trudnoći može biti smanjena dobrom negom u toku
trudnoće.

Oblačenje

Nosite široku, udobnu odeću, toplu zimi, laganu leti. Mnoge žene prekrajaju pantalone i
stavljaju lastiš spreda. Korisne su i radničke košulje bez pojasa kao i haljine. Široke muške
majice se mogu nositi takođe. Odeća za trudnice u radnjama je često skupa. Zamolite
prijateljicu da vam pokloni odeću koju je nosila u trudnoći.

Odmarajte se što više možete. Ako ste u gužvi ili zaposleni nađite uvek barem 15 minuta da
se odmorite.
 

Osećanja prema sebi

Kako se osećate i kako osećate svoje telo koje se menja?

Bila sam uzbuđena i oduševljena. Jela sam dovoljno, takođe sam spavala dovoljno, brinula
sam o sebi. Volela sam da šetam ulicama i dopadalo mi se kada bi ljudi primećivali da sam
trudna.

Međutim mnoge od nas gledaju na ove promene sa podeljenim emocijama.

Ne sviđa mi se što sam trudna. Osećam se velikom. Igračica sam i navikla sam da budem
mršava. Ne mogu da verujem kako izgledam iz profila. Izbegavam ogledalo.

Trenutak kada osetite prve pokrete vaše bebe može biti neverovatan.

Osećanja prema bebi

Ležala sam na stomaku i osetila sam nešto, kao da me neko dodiruje iznutra, zatim sam
sedela veoma mirno i u tom neverovatnom trenutku osetila sam svu silinu spoznaje da nešto
živo raste u meni. Onda sam rekla: "Ne, nije moguće, još je prerano", i počela sam da
plačem. Taj trenutak je bio moja prva telesna spoznaja o živom biću u meni.

Nakon prvog pokreta u četvrtom ili petom mesecu možete čekati danima na drugi. Vremenom
pokreti bebe će postati češći i poznatiji. Beba postaje stvarna. Spolja možete videti jasan oblik
svoje materice.

Sinoć su mi bebini pokreti izazvali vrtoglavicu i užasan osećaj usamljenosti. Htela sam da
kažem :"Stani. Stani.Ostavi me na miru." Želela sam da ležim mirno, sama. Ali ja nemam
kontrolu nad ovim novim delom mog bića, i to nepostojanje kontrole me plaši. Osećam se kao
da se ogromnom brzinom kotrljam nizbrdo, a nisam u stanju da se zaustavim.

 
Čak i tokom najnormalnije trudnoće možete imati trenutke, sate, dane depresivnosti,
zabrinutosti i zbunjenosti. Ova depresivnost može biti povezana sa potisnutim osećanjima
koja imate u odnosu na svoje detinjstvo, zatim sumnjama vezanim za identitet, ekonomskim
problemima, postojanjem dece u vašoj porodici i problemima sa partnerom.

Čini mi se da su moja osećanja o trudnoći, o telu, dolasku bebe bila nerazmrsivo zapletena u
moja osećanja, probleme, nadanja i strahove za našu vezu. Veoma je teško da razdvojim koja
su osećanja bila izraz mog nezadovoljsva nama (mnogo loših osećanja se pojavilo zato što je
moj muž pokazivao veoma malo interesovanja za moje uvećano, promenjeno telo), koja od
njih su bila moja lična negativna osećanja zbog manje funkcionalnog tela (htela sam da
nastavim da radim ali nisam mogla jer sam se osećala istrošenom i umornom), i koja su bila
samo izazvana trudnoćom.

Postoje uopšteni strahovi. Prisutan je i strah od nepoznatog, pogotovo ako se radi o prvoj
trudnoći. Bez obzira koliko mnogo znamo o fiziološkim promenama u svom telu, postoji
nešto neobjašnjivo u vezi sa začetkom života. Kada smo u drugom stanju otvaramo sebe
promenama i komplikacijama. Postajemo mnogo svesniji toga da smo ranjivi.

Sećam se da sam bila preokupirana tužnim stvarima koje sam videla, stvarima koje su mogle
da se dese. Budila sam se noću sa mišlju da će ljudi uzeti bebu od mene. Bila sam strašno
uplašena od tih mogućnosti. Uvek sam se plašila iracionalnog, sudbine.

Možete imati živopisne, nepredvidljive snove.

Dve noći unazad, dok polako padam u san, javlja mi se slika iz snova u detinjstvu, padam u
duboku mračnu, pravu rupu kojoj se veličina smanjuje.

Plašimo se da će se beba roditi sa nekim nedostatkom. Iako se većina beba rađaju zdrave, 3-4
% beba rađa se sa nekom bolesti, a 1% sa fizičkim nedostacima. Neke žene imaju snove,
fantazije i noćne more o manama i fizičkim nedostacima svoje bebe. To je normalno.

Moje noćne more i dnevna razmišljanja počela su u šestom mesecu trudnoće, zaista užasni
strahovi da će beba biti deformisana. Mislila sam da će bebina deformisanost biti živi dokaz
svega onog ružnog i lošeg u meni.

 
Plašmo se svoje i detetove smrti.

Činjenica je da neke žene pobace i da neke bebe umiru. Iako je teško, zastrašujuće i tužno
razmišljati o tome, to se ipak događa. Nekad je veoma teško i ne naročito korisno pokušavati
da se pripremite za smrt, ali pomaže saznanje da se to dogodilo nekim ženama. Tako ako sami
ili neko od naših prijatelja iskusi takav gubitak, možemo, na neki način, biti upoznate sa
takvim događajima. Ovo saznanje je vrsta pripreme. Veoma je važno da budemo uz svoje
prijatelje kada im se desi ovakav tragičan događaj i da im olakšamo osećaj usamljenosti.
Takođe, pomaže saznanje da možemo i moramo da tražimo pomoć ako se takva stvar desi
nama.

Svoje prvo dete rodila sam u bolnici. Detetova pluća su se inficirala i umrlo je dva dana
kasnije. Nikad ga nisam videla. Kada sam počela da se okrećem ka sebi shvatila sam da
uprkos tome što sam sebe uveravala da ništa ne može da se desi, sada imam samo prazan
stomak. Ne znam da li treba da prethodno budemo upozorene i da možda brinemo
bespotrebno o onome što se dešava malom broju žena, ali kao jedna od tih žena, osećam da
treba podeliti svoje iskustvo sa ženama koje su u položaju u kome sam ja bila. Ne treba
plakati oko onoga što se desilo, već treba naći načina da se suočite sa drugim ljudima. To je
najteže, jer niko ne želi da se nosi sa smrću, pogotovo ako su neke od vaših prijateljica
trudne, pa se plaše čak i vas, jer predstavljate ono što ne žele da im se desi. Otkrila sam da su
moji prijatelji lčekivali da se pretvaram kao da se ništa nije desilo. Ne smatram da su oni loši
prijatelji, prirodno je želeti da se izbegnu takve stvari. I tako je moja fantastična trudnoća u
kojoj su se desile mnoge stvari u mojoj glavi, u mom telu, koje su mi pomogle da se promenim
i saberem, morala da bude sahranjena. Čak i posle godinu dana, vidim njihov bol i strah za
mene, sada kada se nalazim u osmom mesecu trudnuće sa svojim drugim detetom. Ja sam ta
koja ih smiruje i koja ih uverava da će sada sve biti u redu.

Možete se osećati krivom zbog toga što se plašite. Da li to znači da ćete biti slaba i ne tako
dobra majka? Ne verujte u priče da ne smete sebi dozvoliti ove depresije, jer morate biti jaki,
zreli, puni ljubavi i prihvatanja.

Vaša osećanja su opravdana. Budite slobodni da ih ispoljite i da vas ona ojačaju.

Osećanja muškaraca o vama i vašoj trudnoći

Kako će muškarac sa kojim ste u vezi reagovati na vas? To zavisi od toga šta vi osećate o
sebi, o vašoj vezi i od toga šta on oseća o sebi, očinstvu i gde on vidi sebe u vašoj trudnoći.
Najbolje je da bude uključen u sve koliko je god to moguće. Uživajte u vašoj trudnoći
zajedno, pripremajte se i učite zajedno. Može ga privuči i fascinirati vaše rastuće telo, ali iz
nekih razloga koji imaju veze sa njegovim odrastanjem i određenim problemima, može biti
uznemiren, zbunjen i zastrašen promenama kod vas i onim što će se desiti. Njegova osećanja
mogu mnogo da variraju.
 

Ponekad sam razmišljao kako si divna i kako ti je stomak lep, a ponekad si izgledala kao
smešan, trudni insekt. Tvoj nabubreli pupak izgledao je čudno.

Ukoliko imate problema, razgovarajte o svojim osećanjima. Razgovor vas može, takođe,
podstaći da preispitate konvencionalno poimanje lepote kojem smo svi izloženi. Moguće je da
on neće biti u stanju da razgovara ili da izađe na kraj sa svim promenama i odgovornostima
koje vaša trudnoća podrazumeva. Može biti ljubomoran i odbojan. Neki muškarci traže
drugačiju ženu od one trudne sa kojom žive, bez obzira da li su oženjeni ili ne. Drugi, iako vas
zaista ne napuštaju, mogu se emotivno udaljiti od vas, u ovom presudnom trenutku.

Biti lezbejka u drugom stanju

Sve je više lezbejki koje žele da imaju decu sa svojim partnerkama kroz veštačku oplodnju ili
odnos, i da stvore porodice. Imaćete iste radosti i iste brige kao heteroseksualni parovi. Na
mnogim mestima lekari, klinike i bolnice prihvatiće vas kao par kada idete na preglede, dok
drugi ljudi mogu imati predrasude. U zavisnosti od situacije, možda nećete želeti da se
poverite svom lekaru, možete čak promeniti lekara i ako to učinite možete izazvati pozitivan
efekat.

Zatražila sam na početku trudnoće da Meri bude sa mnom tokom porođaja. Zamolila sam
bolnicu, napisala im pismo, rekli su mi da veće mora da odluči. Stalno su me šetkali. U
međuvremenu razvila sam dobar odnos sa svojim lekarom. Na početku je imao negativno
mišljenje o meni, ali kada me je upoznao, dopala sam mu se i sve se promenilo. Išao je da
moli za mene i dobio je dozvolu da Meri bude uz mene. Takođe mi je kasnije rečeno da je
razgovarao sa osobljem da bi ih pripremio na to da ćemo Meri i ja biti zajedno. Rekao im je
da ukoliko neko ima negativan odnos prema lezbejstvu ne treba da bude tamo gde smo nas
dve. Rezultat je bio da su svi bili puni podrške tokom porođaja.

Vodjenje ljubavi tokom trudnoće

Možete imati podeljena osećanja u vezi vođenja ljubavi tokom trudnoće. Vaše raspoloženje i
želje će se menjati.

Želela sam da vodim ljubav više nego ikad.

 
Imala sam ambivalentan odnos prema vođenju ljubav. Pobacila sam nekoliko puta. Želela
sam da vodim ljubav, ali sam se plašila. Kao samostalna žena bilo mi je teško da nađem
muškarca koji bi me smatrao privlačnom sa tolikim stomakom. Nisam imala seksualni
kontankt poslednja dva meseca.

Možda ćete se osećati otvorenijom i senzualnijom nego ikada pre. Neke žene dožive orgazam
ili višestruki orgazam po prvi put, ali vaša osećanja mogu da se menjaju svakog meseca,
svakog tromesečja. Ako se plašite da vođenje ljubavi može da povredi bebu, ne bojte se -
neće.

Možete koristiti trudnoću za eksperimentisnje sa različitim načinima vođenja ljubavi, od

dodirivanja i senzualnih masaža, pa sve do otkrivanja novih položaja. Pri kraju trudnoće
položaj muškarac na vrhu je najneugodniji za sve žene. Poduprite se jastucima, vi naravno na
vrhu, oboje opušteni jedno do drugog kao dve kašike koje se uklapaju. Probajte uzajamnu
masturbaciju ili bilo šta drugo senzualno i zadovoljavajuće.

Možete koristiti trudnoću kao vreme da naučite kako izgledaju vaši polni organi i kako da
grčite i opuštate karlične mišiće. Orgazam tokom masturbacije i vođenja ljubavi je dobar za
vas. Vođenje ljubavi vas zbližava sa partnerom i može vas pripremiti za davanje, uzimanje,
otvaranje i duboku relaksaciju za porođaj. Trudnoća može biti živopisan izraz vaše
seksualnosti.

Nakon vođenja ljubavi vaše materične kontrakcije se mogu nastaviti. Osetićete da vam se
materica skuplja, a zatim opušta. Ali vođenje ljubavi može dovesti do porođaja pri kraju
tudnoće jedino ako ste spremni da započnete porođaj. Neki istraživači veruju da prostaglandin
koncentrisan u spermi može izazvati materične kontrakcije, ali za to ne postoji potvrda.

Ne bi trebalo da imate seksualne odnose ako imate bolove u stomaku ili u vagini. Odnose
treba izbegavati ako imate materično krvavenje, ako je vodenjak pukao (tada je prisutna
opasnost od infekcije), ili ako mislite da biste mogli pobaciti. Ako vaš partner radi u
okruženju gde postoje mogućnost da se toksini koncentrišu u spermi, trebalo bi da koristi
kondom. Ako vi ili vaš partner imate herpes trebalo bi da izbegavate kontakt sa mestima na
kojima se on pojavio.

Treće tromesečje - od dvadesetsedme do tridesetosme nedelje

Fizičke promene

Materica postaje veoma velika i tvrda na dodir.

 
Sećam se kako su moji prijatelji bili izneneđeni kada bi dodirnuli moj stomak. Očekivali su da
bude mekan i nekako želatinozan, ali bili su zaprepašćeni njegovom čvrstinom.

Materica je snažan mišićni organ. Možete osetiti i videti pokrete vaše bebe i spolja. To su
pokreti koje beba pravi kad menja položaj, kada se prevrće ili štuca. Ponekad beba pritiska
vašu bešiku pa imate potrebu za mokrenjem čak i kada zaista nemate mokraće. Pokreti bebe
mogu da izazovu i bol, ali on kratko traje. Ponekad pri kraju trudnoće beba pritiska nerve što
takođe može biti bolno.

Vaša beba će ležati uvek u određanom položaju, ponekad naglavačke, leđima ka vašoj
prednjoj strani, ili ponekad koso. Beba se često okreće. Lekar vam može pomoći da otkrijete u
kom se položaju beba nalazi. Ponekad beba leži mirno. Poznato je da bebe spavaju u materici.
Ukoliko ne osećate pokrete bebe tri ili četiri dana i uznemireni ste zbog toga pozovite svog
lekara i pitajte ga da li bi možda bilo dobro da se proveri rad srca bebe. Obično su to periodi u
kojima se beba odmara i mogu trajati po nekoliko dana.

Osetićete da se vaša materica s vremena na vreme steže. Za ove bezbolne kontrakcije veruje
se da ojačavaju mišiće materice, pripremajući ih za porođaj.

Postaće vam veoma neudobno da ležite na stomaku, možete ostati bez daha. Materica vrši
pritisak na pluća i dijafragma se može pomeriti naviše čak za par santimetara. Pošto se plućni
volumen u trudnoći povećava, udisaćete više vazduha nego pre. Ponekad kada ležite, za
trenutak možda nećete moći normalno da dišete. Poduprite se jastucima ili se okrenite na
stranu i pritisak na dijafragmu će popustiti.

Srce je najviše opterećeno oko trinaeste nedelje trudnoće. Docnije se to opterećenje do

porođaja ne povećava.

Ako imate hemoroide ili proširene vene izbegavajte dugo stajanje, a dok ležite ili sedite
podignite noge.

Materica podiže želudac tako da se on izravnjava. Loše varenje hrane postaje sve
uobičajenije. Ako imate gorušicu, spavajte sa podignutom glavom i ramenima. Jedite male
obroke.

Ukoliko imate nasanicu, ili probleme sa spavanjem zbog bebinih pokreta, pokušajte da se što
bolje namestite, idite u šetnju ili se kupajte u toploj vodi. Pijte toplo mleko ili čaj od kupine.
Izbegavajte pilule za spavanje. Lake vežbe tokom dana pomoćiće vam da bolje spavate.

Mislim da znam razlog tom nespavanju, treba toliko toga uraditi. Energija se skuplja za
nadolazeće krize. Sećam se kako sam lunjala po kući u ponoć puna energije, i konačno našla
sandalice koje je moje prvo dete nosilo još dok se gegalo. Pažljivo sam ih očistila i izglancala
za novu bebu. Tada sam fino zaspala.

 
Pupak postaje ispupčen.

Pošto je vaše telo otežalo hodaćete drugačije da biste održali ravnotežu, naginjaćete se unazad
da biste uspostavili ravnotežu zbog težeg prednjeg dela. To može da izazove bolove u leđima
za koje takođe postoje vežbe. Delovi karlice su razdvojeniji.

Oko 4 do 2 nedelje pre rođenja, a ponekad već i u sedmom mesecu, bebina glava se smešta u
karlicu majke. Ovo se zove "olakšavanje" ili "spadanje«. Ono olakšava pritiska na želudac.
Neke žene se zaista osećaju mnogo lakše. Ako ste imali problema sa disanjem, više nema
pritiska ni na dijafragmu. »Spadanje« može izazvati zatvor jer su creva pritisnutija nego
ranije.

Što se tiče zadržavanja vode u organizmu, prosečna trudnica zadrži od 3,5 do 6,5 litara
tečnosti. Polovina ove količine bude zadržana u poslednjih 10 nedelja. Oticanje zglobova je
uobičajeno.

Vaša osećanja o sebi i o trudnoći

Počela sam da osećam da sve ovo predugo traje. Slikali su me u osmom mesecu. Moje lice mi
se činilo tužno i odsutno.

Imala sam nesanice. Nisam nikako mogla udobno da se namestim. Nisam mogla da spavam
jer se toliko ritao.

Veza između majke i deteta koje nosi je najlepša i najjednostavnija.

Žao mi je bebe koja mora da izađe iz utrobe.

POLOŽAJI DA BI SE BEBA POSTAVILA U POLOŽAJ

"GLAVA DOLE"

Treba započeti nakon 13. nedelje trudnoće pa sve do četiri nedelje pre porođaja ili sve dok se
promena položaja bebe ne desi.

1. Lezite na leđa, na čvrstu podlogu sa karlicom poduprtom jastucima iznad glave. Želudac
treba da vam bude prazan ovaj stav ispravlja obrnut položaj u položaj "glava dole" kod 89%
beba. Ležanje glavom na dole na metalnoj ploči sa jednim krajem oslonjenim na krevet ili
stolicu je ponekad udobnije od ležanja uz pomoć jastuka. Vežbajte ovo dva puta dnevno po
deset minuta.

2. Položaj kolena - grudi. Klečite na sve četiri, savite ruke i stavite glavu na njih, razmaknite
kolena i držite leđa pravim. Bešika bi trebalo da vam bude prazna. Ako vežbate ovaj položaj
sa glavom na kraju kreveta, možete staviti knjigu ispod tako da možete i da čitate. Vežbajte
dva puta dnevno po deset minuta.

ISPITIVANJA PRE ILI TOKOM TRUDNOĆE

Rh faktor

Rh faktor je sastojak krvi. Najmanje 86% ljudi poseduje ovu tvorevinu koja oblaže crvena
krvna zrnca. To su o Rh pozitivne (Rh+) osobe. Oni koji je nemaju su Rh negativni (Rh-).
Ako neko Rh negativan primi transfuzijom krv koja sadrži Rh+ faktor, organizam postepeno
stvara antitela koja ga štite od neprijateljskog Rh faktora, izazivajući prskanje crvenih krvnih
zrnaca i oslobađanje njihovog sadržaja u cirkulaciju.

Isti proces se može javiti tokom trudnoće, zato što određena količina krvi prelazi kroz
posteljicu između majke i fetusa, mada njihovi sistemi ostaju odvojeni. Na porođaju zbog
odvajanja posteljice od materice može doći do većeg krvavljenja i majka može resorbovati
veću količinu bebine krvi. Ovo mešanje sa ne javlja često. Ukoliko ste Rh negativni, trudni ste
prvi put i niste primili transfuziju koja sadrži Rh pozitivnu krv, sa vašom prvom bebom će biti
sve u redu. Međutim pri porođaju vi možete primiti Rh pozitivnu krv vaše bebe, što izaziva
reakciju u krvi koja počinje da stvara antitela. Ova antitela će biti prisutna u krvi majke u
sledećoj trudnoći. Antitela mogu preći u krvotok vašeg drugog deteta dok se ono razvija, te
napasti i uništiti njegova crvena krvna zrnca. Kao rezultat ovoga beba može biti mrtvorođena,
anemična ili retardirana.

Zbog toga svaka Rh negativna žena treba redovno da pregleda krv, još od početka trudnoće.
Ukoliko je Rh negativna treba da obrati pažnju na sledeće:

1. Mora se proveriti Rh faktor oca. Ukoliko je on takođe Rh negativan sve vaše potomstvo će
biti Rh negativno i nema potrebe za daljim proveravanjem.

2. Treba da znate da li ste prethodno dobijali transfuziju. Moguće je da je žena sa Rh

negativnom krvi primala Rh pozitivnu krv tokom transfuzije i tako već stvorila antitela.

3. Treba da kontrolišete titar antitela tokom trudnoće.

4. Može se uzeti uzorak amnionske tečnosti amniocentezom da bi se videlo da li su krvne

ćelije fetusa promenjene. Ukoliko je nivo bilirubina u amnionskoj tečnosti visok, postoji
mogućnost da plod trpi i da mu treba dati transfuziju dok je još u materici.
 

Rhogam

Preparat pod nazivom Rhogam napravljan je da bi sprečio razvoj antitela. Da bi Rhogam bio
efikasan morate ga uzeti u okviru 72 sata nakon pobačaja, i od drugog meseca pa nadalje
posle svakog sledećeg abortusa ili trudnoće.

Šta se može učiniti ako je krv ploda napadnuta majčinim antitelima? Postoje tehnike za
zamenu krvi fetusa dok se još nalazi u materici. Takođe postoji mogućnost zamene bebine
krvi nakon rođenja. Raspitajete se kod lekara o rizicima i koristima ovih zahvata. Potražite
druge Rh negativne žene i porazgovarajte sa njima o njihovim iskustvima. Zahvaljujući
Rogamu i ovim novim tehnikama najveći broj Rh inkopatibilnih beba rađaju se zdrave.

ISPITIVANJA TOKOM TRUDNOĆE

Odluka

Genetski testovi tokom trudnoće izazivaju mnoge dileme kod žena. U protekloj dekadi,
uvedeni su mnogi novi genetski testovi na "tržište prenatalne nege" neprofitnih, ali i
trgovačkih genetičkih laboratorija. Mnogi od ovih medicinskih i hirurških testova sada se
rutinski izvode na ženama tokom trudnoće da bi obezbedili informacije, sa varirajućom
tačnošću, a bez odgovarajuće informacije o samim testovima i njihovoj sigurnosti. Pošto je
toliko mnogo ovih testova napravljeno, patentirano i pušteno napolje, verovatno će vas ubediti
da im se podvrgnete i to ne za vaše dobro ili za dobro vaše bebe, već da bi omogućili lekarima
da steknu iskustvo u izvođenju tih testova i postizanju rezultata, a vi ćete možda biti uključeni
u izvesna ispitivanja i studije.

Imate pravo da odbijete svaki test.

Ispitivanja su opravdana kada postoji sumnja o rizičnoj trudnoći zbog nekog zdravstvenog
problema.

Rađanje deteta uvek uključuje nepoznanice, i čak sa svim raspoloživim testiranjima mnogi
problemi ne mogu biti otkriveni. Često verujemo da u našoj tehnološkoj medicinskoj kulturi
novi testovi gotovo magično sprečavaju bolesti i nedostatke, i da smo zaista neodgovorni ako
odlučimo da im se ne podvrgnemo. Iako se testovi mogu koristiti u određenim slučajevima,
nije opravdano raditi ih rutinski, jer ne moraju uvek biti sigurni za nas i naše bebe. Oni
pretvaraju u medicinski problem našu trudnoću i na taj način mogu izazvati nepotrebnu
uznemirenost. Na žalost, često nas samo njihovo postojanje pritiska i podstiče nas da im se
podvrgnemo.

Moj sin je rođen pre 14 godina. U poslednje tri godine imala sam pobačaj, zatim sam ostala
ponovo u drugom stanju. Iako sam planirala da uradim amniocentezu tokom poslednje
trudnoće, pobačaj je promenio moje mišljenje. Kada je medicinski centar izdao informativni
pamflet o amniocentezi u kojem je rečeno da postoji 1,5% mogućnosti za pobačaj ili povredu
fetusa, i kada smo moj muž i ja pročitali dosta o tome, shvatila sam da ako budem morala još
jednom da pretrpim takav gubitak, postaću slučaj. Zato sam odlučila da to ne uradim.

Bila sam pod ogromnim pritiskom, imala sam 38 godina. Moj doktor me je požurivao, kao i
moj otac, roditelji mog muža, moja sestra je takođe uradila amniocentezu kao i sve moje
prijateljice, bez pogovora. Nekako podsvesno sam znala da bih radije imala pobačaj nego
bebu sa Daunovim sindromom.

Tri nedelje sam se užasno osećala. Tada me je jedan od mojih prijatelja pitao:"Šta je najgore
što bi moglo da se desi?" Rekla sam da bi najgora stvar bila da je beba zdrava, a da
amniocenteza izazove pobačaj. To je presudilo-nema amniocenteze. Zaista sam donela
odluku. Dobro smo to preživeli. Moja kćerka je divna i zdrava.

Ne postoji lak odgovor. Veoma je verovatno da ćete biti podvrgnuti velikom broju testova ako
je vaš lekar tehnološki orijentisan akušer, ili ako planirate da rodite dete u velikoj bolnici.
Babice obično ne preporučuju rutinsko izvođenje ovih testova, mnoge veruju da oni uopšte
nisu potrebni, i da, u stvari, vode pretvaranju trudnoće u medicinski problem.

Lekari često nude ili koriste ultrazvuk i amniocentezu. Dok su jedni zainteresovani isključivo
za dobrobit vaše bebe drugi štite samo sebe time što su uradili sve što je bilo u njihovoj moći,
u slučaju da nešto krene naopako.

Moj doktor je insistirao da se uradi amniocenteza i tako smanji svaki rizik. Stalno me je pitao
kada ću to da uradim. Konačno, tokom jednog pregleda uhvatio me je u trenutku kada sam
bila veoma ranjiva. Čak i kada sam se popela na sto da bi mi to uradili, još uvek nisam zaista
odlučila da li to želim.

Veoma je važno da razmislite o tome zašto se testovi rade, da saznate o procedurama i da se

ne osećate kao da ste pod pritiskom, već da se osećate ugodno koliko je god to moguće kada
donosite odluku.
 

Imala sam 37 godina, i već dvoje dece, bila sam zdrava i ponovo trudna nakon 17 godina.
Jednostavno sam znala da ne želim nikakvu iglu u svojoj utrobi.

Nekoliko testova može obezbediti specifične informacije o stanju ploda. Ultrazvuk ili
sonografija (UZ) i amniocenteza su najuobičajenije procedure. Pomoću ovih testova lekari
mogu da identifikuju izvesne nedostatke kod fetusa kao što su spina bifida, Daunov sindrom,
cistična fibroza i neki tipovi mišićne distrofije. Ultrazvuk je jednostavna medicinska metoda.
Amniocenteza je teža, duže traje i skuplja procedura, a sobom nosi rizik od infekcije.

Prvobitno su testovi bili namenjeni ženama koje su imale razloga da budu zabrinute za
zdravlje svoje bebe pošto su već rodile decu sa izvesnim nedostacima, koji su nasledni u
njihovoj ili porodici partnera, ili iz nekog drugog razloga veruju da se njihovo dete može
roditi sa nedostatkom. Međutim, sada se testovi rade gotovo svim trudnicama. Kod približno
95% žena koje su ispitane rezultati su negativni. Naravno, negativan rezultat određenog testa
ne garantuje da beba nema neke druge probleme, mada je verovatnoća manja. Za utvrđivanje
mnogih anomalija testovi ni ne potoje.

Kada razmišljate o nekom testu trebalo bi da postavite sledeća pitanja.

 Kakve je prirode nedostatak koji se testira? Kako mogu da se dobiju informacije od

osoba koje imaju taj nedostatak?
 Koja medicinska ustanova je najbolja za određenu vrstu testa? Koji lekar je najbolji?
 Šta ćete saznati iz testa? Koliko je test tačan?
 Koji su rizici za mene i bebu ukoliko se podvrgnemo testu?
 Koliko dugo se čekaju rezultati?
 Koje su mi mogućnosti na raspolaganju ukoliko test pokaže pozitivan rezultat?

Odlučite da li zaista želite, i da li vam je zaista potreban test kome se podvrgavate.

Razgovarajte o tome sa vašim lekarom, pogotovo ako on rutinski izvodi testove.Trazite da
razgovarate sa genetičarem. Budite sigurni da razumete šta se dešava i zašto. Ukoliko išta
sumnjate tražite još neko mišljenje. Razgovarajte sa ženama koje su se podvrgle testu.

Ultrazvuk

Ultrazvuk se koristi tokom cele trudnoće, iako razlog ukoliko uopšte postoji, za rutinsku
primenu, nije još uvek jasno ustanovljen. Ova metoda koristi naizmeničene, visokofrekventne
zvučne talase da bi se stvorla slika unutrašnjih organa. Procedura se vrši preko trbušnog zida
ili vaginalno. Kod vaginalnog ultrazvuka, koji je noviji, sonda se uvodi u vaginu. Nekim
ženama je ugodnije ako same stave sondu u vaginu. Kod ultrazvuka preko trbušnog zida,
tehničar ili lekar pokreću sondu gore dole preko vašeg stomaka, a kompjuter prevodi u slike
na video ekranu. Kada ga izvodi sposoban tehničar, ultrazvuk može biti dragocen, mada ne
znamo dovoljno o njegovim mogućim neželjenim efektima tako da se dovodi u pitanje
rutinska upotreba ultrazvuka, pogotovo u ranoj trudnoći.

Amniocenteza - pregled plodove vode

To je invazivna metoda kojom se utvrđuje stanje hromozoma i određeni metabolički i

biohemijski poremećaji ploda. Deo je standardne medicinske prakse koju lekari primenjuju na
ženama starim preko 35 godina, zato što je kod njih povećana mogućnost rođenja beba sa
Daunovim sindromom, mongoloidnost. Daunov sindrom je najčešći defekt hromozoma
utvrđen amniocentezom. Približno se javlja jedan slučaj na 400 porođaja kod žena starijih od
35 ili više godina. Rizik se povećava sa starošću i dostiže cifru od jedan u 100 porođaja kod
žena starijih od 40 godina.

Lekari razmatraju upotrebu postupka amniocenteze kada je trudnica blizu 35 godina starosti.
Mnogi lekari amniocentezu preporučuju kad žena ima 38 godina. Neki lekari neće prihvatiti
četrdesetogodišnju ženu kao klijenta ako ona odbija amniocentezu. Ako vam lekar
preporučuje amniocentezu zbog vaše dobi ili genetskih poremećaja u porodici, odluku ćete
doneti pošto razmotrite svoju porodičnu situaciju, svoj odnos prema medicinskim
procedurama i rizicima koji proizilaze iz njih, svoj stav o abortusu i mogućnosti rađanja deteta
sa izvesnim nedostatkom.

Nedostaci se razlikuju po svojoj ozbiljnosti. Upoznavajući decu koja imaju nedostatke i

njihove roditelje može vam pomoći da se uvidite šta bi takva situacija značila za vas i vašeg
partnera. Različiti ljudi imaju različita mišljenja o ovome i važno je da odluku ne donosite
pod pritiskom.

Kada sam iznenada ostala u drugom stanju sa 43 godine, doktor mi je rekao za

amniocentezu. Rekla sam mu da zbog svoje veroispovesti, bez obzira na rezultat testa neću
raditi abortus. Tada je predložio da razmislim o podvrgavanju testu da bismo otkrili u kom se
stanju nalazi beba, te da bismo tako bili uvereni da je sve u redu. Razgovarala sam ponovo o
tome sa svojim mužem i on je smatrao da je predlog razuman. Bilo je veoma uznemirujuće
kada smo saznali da beba ima Daunov sindrom, ali to nije promenilo naše prvobitno
mišljenje. To što smo saznali o bebinom stanju unapred, pomoglo je. Išla sam na kliniku koja
pomaže roditeljima da brinu o deci sa Daunovim sindromom i razgovarala sa mnogim
roditeljima. Kao što smo se mi pripremali tako smo i našoj deci pomogli da znaju šta ih
očekuje. Svi zajedno smo izabrali bebino ime i deca su čekala da dođe kući kako bi i oni
pomogli u njenoj nezi.

Važno je da razmotrite sa svojim lekarom bolesti u svojoj porodici i porodici partnera.

Procedura: lekar izvodi amniocentezu u ambulanti, bolnici ili u svojoj ordinaciji, uz iskusnog
tehničara koji proverava položaj ploda i posteljice. Neki lekari koriste lokalnu anesteziju da
anesteziraju kožu, a drugi ne. Lekar zatim uvodi dugu, tanku iglu kroz trbušni zid u utrobu i
uvlači približno 4 kafene kašičice tečnosti u špric. U retkim slučajevima lekar će proceduru
ponoviti da bi dobio potrebnu količinu tečnosti. Tokom ove procedure osećate bockanje na
koži, grčenje kada igla uđe u uterus i pritisak kada se povalči tečnost. Ove reakcije su
normalne i ne znače da nešto nije u redu, ali treba da se smanje i nestanu u toku dana, ukoliko
ne prestanu javite se vašem lekaru.

Nisam bila uznemirena zbog intervencije, ali kada razmislim drago mi je što je moj muž
došao sa mnom. Niko mi nije rekao koliko je važno imati nekog pored sebe da vas drži za
ruku i podrži vas. Lekar nije mogao da pogodi pravo mesto iglom pa je dugo kružio njome.
To je bolelo i bila sam zaista uznemirena, konačno je izvukao iglu i pokušao ponovo. Drugi
put nije bilo problema, ali već sam bila dovoljno rastrojena. Osoblje i lekari su bili divni, ali
trebalo je da prethodno razgovaram sa nekim ko je prošao kroz to iskustvo.

Ispravna upotreba ultrazvuka i odgovarajuće veličine igle kod amniocenteze je veoma važna.
Kada bolnica koristi neodgovarajuće tehnike rizik za plod se povećava. Možda ćete odlučiti
da odete u drugu bolnicu u kojoj su bolji uslovi a osoblje iskusnije. Raspitajte se ko je
speciajalizovan za ovu proceduru i saznajte koliko amniocenteza rade. Razgovarajte sa
drugim ženama koje su radile amniocentezu. Uzorak plodove vode sastoji se od ćelija i
tečnosti. Ćelije su složene i pravi se fotografija njihovih hromozoma. Možete dobiti sliku
hromozoma (kariotip) ako želite. Neke žene ne žele da vide ovu sliku jer se pol bebe određuje
iz hromozoma. Drugi više vole da saznaju pol bebe pre nego što je rođena.

Amniocenteza se uobičajeno izvodi između 16. i 18. nedelje trudnoće, međutim može se
uraditi već u 12. nedelji.