Slikarske tehnike i likovni elementi

Postoje četiri osnovne grane likovne umetnosti i to su: arhitektura, vajarstvo,

grafika i slikarstvo.

Slikarstvo je umetnost koja pomoću različitih materijala i tehnika prikazuje bića i

stvari na ravnoj površini, oslanjajući se na prirodu ili umetnikovu maštu. Materijali koji se
koriste pri stvaranju dvodimenzionalnog likovnog dela (slike) neodvojivi su od samog
stvaralačkog procesa. Odabirajući određeni materijal, umetnik čini prvi korak prema
ostvarenju svoje slikarske vizije. Izražavajući se u njemu, pokazuje svoju osetljivost
prema svojstvima tog materijala. Vrste materijala direktno utiču na formalne
karakteristike dela, ali ipak, nezavisno od svojstava materijala, postoji umetnikova volja
koja ih može pretvoriti u nešto sasvim suprotno.

Pod tehnikama podrazumevamo materijal i način upotrebe materijala.

Razlikujemo slikarske tehnike u užem smislu reči, kod kojih je boja u prahu (pigment)
vezana različitim vezivnim sredstvima, i druge slikarske tehnike kod kojih su nosioci boje
različiti materijali (kamen, staklo itd.)

Za sve slikarske tehnike kažemo da su direktne, jer slika nastaje tako što se boja
neposredno nanosi na dvodimenzionalnu podlogu. U slikarske tehnike možemo uvrstiti i
crtačke tehnike, s obzirom na dvodimenzionalni karakter crteža.

Sve slikarske tehnike se dele u sledeće grupe: a) suve tehnike i b) mokre

tehnike. U grupu suvih tehnika spadaju: pastel, kolaž, vitraž i tapiserija. U grupu
mokrih tehnika spadaju: akvarel, gvaš, tempera, ulje, akrilik i freska. Tehnike koje se
ne svrstavaju u prethodne dve kategorije su:mozaik, zgrafito i enkaustika.

Pastel je slikarska tehnika u kojoj se koriste pastelne boje. Pastelna boja je bela
kreda pomešana s bojom u prahu. Postoje razne vrste pastela, npr. voštani ili uljani
pastel, ali samo suvi pastel je pastel u pravom smislu reči. Obično se oblikuje u štapiće.
Suvi trag pastela može se razmazati prstima, krpicom, vaticom ili mekom gumicom. Trag
pastela je mekan i baršunast. Pastel se može nanositi u nekoliko slojeva, što
omogucava mešanje boja na samoj podlozi i stvaranje bogatstva tonova.Podloga za
pastel je svaki papir ili karton koji ima takvu teksturu da se trag poteza pastelnom bojom
zadržava na površini. Profesionalni pastelisti uobičajeno nanesu pastel naknadno, kao
prašinu.

Kolaž je slikarska tehnika kod koje slika nastaje lepljenjem raznih materijala na
podlogu. Na jednoj površini lepe se narrazličitiji, prethodno pripremljeni materijali (papir,
tkanina, lišće i sl.).

Vitraž je staklena površina sastavljena od raznobojnih stakala likovno uređenih i

spojenih olovnim trakama, služi za zastakljivanje prozora. Pored klasičnog vitraža postoji
i „Tifani” vitraž (manji komadići stakla, tanje olovne trake) i lažni vitraž (staklo se boji, a
olovne trake lepe).

Tapiserija je posebna slikarska tehnika. Tapiserija je vrsta tkanog ćilima,

okačena je na zid i služi za ukrašavanje enterijera. Izrađuje se od vune, tako što se
između niti osnove provlače niti potke koje oblikuju motive. Provučene niti pritiskaju se
češljem i tako nastaju gusti, jednolični paralelni slojevi.

Akvarel (lat. aqua "voda") je slikarska tehnika koja upotrebljava vodene boje, tj.
boje koje su vezane lepkom koji se razgrađuje u vodi. Tehnikom akvarela slika se
prozirno da se vidi podloga. Često se pre slikanja crta olovkom ono što se želi naslikati,
pa se onda to vidi ispod prozirne (prozračne) boje. Prilikom slikanja akvarelom podloga
ima izuzetno važnu ulogu jer se vidi ispod prozirnog (lazurnog) tankog sloja boje, stoga
se pri radu često koristi poseban akvarelni papir sa zrnatom teksturom. Akvarel se može
raditi na suvoj podlozi (ovim načinom rada se boja svaki put nanosi na suvu podlogu, tj.
sačekamo da se prvi sloj boje koju smo naneli osuši, pa tek onda nanosimo drugi) ili na
mokroj podlozi (papir se najpre navlaži čistom vodom pomoću četkice, sunđera ili
pamučne krpice preko cele površine, a moguće je ovlažiti samo delove papira na kojima
želimo efekte prelivanja i spontanog mešanja boja).

Gvaš je vrsta vodenih boja koja se meša sa nekim belim pigmentom (npr. kreda).
Tako nastaje gušća boja koja nema više onu prozirnost akvarela. Boje budu svetlije pod
uticajem belog pigmenta. Papir za gvaš je obicno toniran Gvaš je tehnika slikanja
vodenim bojama koje se mešaju s gustom belom bojom ili nekim belim pigmentom (npr.
kreda). Dodavanjem bele boje postiže se bogatstvo tonova. Gvaš je gust, neproziran,
pokriva podlogu. Gvaš boje se brzo suše, a sušenjem posvetle. Kao podloga za gvaš
najcešce se koriste tonirani papiri vece gramature, čak i kartoni. Pored papira može se
kao podloga koristiti platno, drvo, pa čak i pločice slonove kosti.

Tempera označava slikarsku tehniku u kojoj boja nastaje mešanjem boje u prahu
(pigmenta) s rastvorom lepka i vezivnog sredstva žumanca ili belanca jajeta,
gumiarabike, kazeina, pčelinjeg voska Tako dobijena boja je gusta te se pri upotrebi
razrjeđuje vodom, ali kad se na podlozi osuši, postaje u vodi nerastvorna. To je stari
recept po kojem su se te boje izrađivale. Danas se koriste već pripremljene pastuozne
boje u tubama. Temperom se može slikati na raznim podlogama: na drvetu, papiru,
staklu, platnu. Po završetku rada slikari su sliku premazivali tankim slojem ulja radi
zaštite i sjaja, jer je inače tempera suva tehnika bez sjaja. Tempera je neprozirna
pokrivna boja. Njome se ne sme slikati u debelim namazima, jer se tada ljušti i puca.
Zbog svoje neprozirnosti i pokrivajućeg svojstva može se slikati sloj na sloj, čime se
prethodno naslikano može prema želji prekriti. Temperna boja nakon sušenja posvetli.
Umesto dubinske svetlosti mokrih boja, nastaje površinska svetlost zbog cega osušena
temperaima mat karakter. Uz podlogu prianja izvanredno, posebno ako su slojevi boje
tanki. Deblji nanosi boje pucaju ili se ljušte. Čista temperna tehnika ne dozvoljava
pastozan nanos boje, tzv. impasto.Boja lakiranjem izmeni izgled. Površinska svjetlost se
zbog prisustva laka mijenja u dubinsku pa boje dobivaju dublji i intenzivniji ton.

Uljane boje nastaju kad se pigment meša s različitim sušivim uljima. Uljane boje
su masne, polako se suše, donji slojevi proziru se kroz gornje namaze. Slikanje uljanom
tehnikom dopušta tanak, proziran namaz (lazurni), ali i nanošenje boje u debelim
slojevima (impasto), mešanje boja i postavljanje boje iznad boje. Omogućuje postizanje
najboljih izražajnih sredstava, te omogućava neograničeni broj tonova. Ovim bojama se
takođe postižu vrlo jaki svetlo-tamni kontrasti, sjajne su (efekt većeg volumena) i
transparentne. Osnovne faze gradnje klasicne uljane slike su: preparacija, crtež,
podslikavanje, lazurno slikanje u slojevima.
 Akrilik je slikarska tehnika u kojoj je vezivo disperzija akrilne smole, koja se
naziva akrilna emulzija. Akrilna emulzija je mlecnobela tečnost. Ucvršcivanjem
(sušenjem) postaje prozirna.Svežoj boji daje svetliji, pastelniji ton, koji se sušenjem
menja i postaje tamniji. Akrilne boje suše se fizičkim putem, isparavanjem vode. Sitne
čestice smole povezuju čestice pigmenta medusobno
i s podlogom. Vreme sušenja je relativno kratko, zavisi od debljine filma i traje 5 do 50
minuta.

Freska je tehnika slikanja na zidu. Slika se bojama, koje se rastapaju u vodi, po

svežem sloju maltera. Boja se suši istovremeno s podlogom i tako se nerazdvojivo
povezuje s njom. Fresco buono je vrsta slikanja koja se izvodi se
na svježem malteru. Zbog brzine sušenja maltera (5-6 sati) i beljenja (kreč prelazi iz
kalcijum hidroksida u kalcijum karbonat) zahteva se brzo i sigurno slikanje od svetlog u
tamno. Rad na svežem malteru zahteva brzinu i sigurnost, jer se naknadne promene
mogu izvršiti, tek ako se ukloni čitav sloj maltera i zameni novim. Zato su slikari
prethodno izrađivali crtež na kartonu koji se po veličini slagao s konačnim delom i
prenosili obrise na sveži malter. Postoji još jedna varijanta fresko- tehnike, a ona se zove
secco (ital. suvo). Boja se nanosi na osušeni malter, koji se pre slikanja osveži gašenim
krečom. Stapanje boje s podlogom nije tako potpuno i zato dolazi do znatnih oštećenja.

Mozaik je odavna poznata slikarska tehnika, koja se izvodi slaganjem

raznobojnih, manje ili više pravilnih kockica kamena, obojenog stakla, glazirane
keramike. Kockice se utiskuju u sveži malter, cement, masu na bazi disperzije veštačkih
smola, raznih lepkova, poliesterskih smola (od koje se mogu praviti i kockice) i slično.
Razlikujemo dva načina izvođenja mozaika: opus tesselatum - sastavljen od kamenih
kockica (nisu uvek istih dimenzija), a između kockica vidljiv je vezivni materijal (tzv. fuge)
i opus vermiculatum - sastavljen od sitnijih kockica, međusobno tesno povezanih, tako
da se jedva vide ivice i međuprostori između njih. Kockice su uglavnom iste veličine, a
izrađene su od kamena, stakla ili glaziranih odlomaka keramike. Izvodenje mozaika
pocinje kad je skica u boji preneta na karton. Slika na kartonu mora biti stilizovana, bez
sitnih detalja jer se oni u mozaiku ne mogu izvesti. Odgovarajuca mozaicka kockica se
svojom najpovoljnijom obradenom stranom lepi na odredeno mesto slike lepkom
rastvorljivim topivim u vodi

Zgrafito je slikarska tehnika građenja debele površine pastelom i struganjem

gornjeg dela pastele.Za tu tehniku najčešće se koristi uljna pastela koja se potom struže
olovkom ili nećim oštrim. Postoji nekoliko vrsta zgrafita. Jedna se bazira na stvaranju
debelih površina pastelom, dok se u drugoj koristi sloj pastela koji je prekriven tušem ili
crnom temperom, pa se tek onda struže gornji sloj. Ta se tehnika najčešće koristi kada
se žele istaći različite teksture i kontrast svjetla.

Enkaustika je stara, tehnika slikanja uz upotrebu boje koja se meša sa

rastopljenim voskom imetalnim štapičem postavčla na čvrstu i suvu podlogu.

Posebnu grupu slikarskih tehnika čine crtačke tehnike kao što su: srebrenka,
olovka, ugljen, tuš i kreda.

Srebrenka je metalna olovka sastavljena od legure olova i srebra. Olovo ostavlja

trag, a srebro daje čvrstoću. Srebrenka je analitička slikarska tehnika. Crtež koji je
napravljen sa srebrenkom može biti savršeno čist, na detalje.
 Olovka spada u slikarske tehnike, grupa crtačkih tehnika. Prvi materijal od kojeg
se izrađivao materijal uloška olovke bilo je srebro. Srebro je ostavljalo sivi trag, no
problem je bio u skupoći materijala. Zatim ga zamenjuje olovo. Ono je mekše pa je
olakšalo pisanje i ostavljalo je postojaniji trag od srebra. olovo je bilo teško pa je
zamenjeno grafitom. Grafit se meša sa glinom, pa može biti različitih tvrdoća - od jako
mekog do tvrdog, pa razlikujemo meke i tvrde olovke. Olovka se u slikarstvu koristi za
skice, a crteži olovkom su cenjeni i kao samostalna umetnička dela. Olovkom se mogu
vući debele, tanke, svetlije i tamnije crte. Ona daje više mogućnosti i neujednačena je.
S olovkom se lako senči, postiže se punoća oblika. Čistoća daje olovci suvi trag.

Ugljen za crtanje dobija se suvom destilacijom (karbonizacijom) uglja, odnosno

sagorevanjem uz minimalnu količinu kiseonika. Ugljen ostavlja suvi, meki i prašnjavi trag
na rapavom papiru, Šiljkom ugljena mogu se izvlaciti crte razlicite debljine i intenziteta.
Za postizanje površina koristi se ugljen položen na podlogu širinom ili debljinom ugljenog
štapica. Ugljen se lako briše. Za osvetljavanje tonova, razmazivanje ugljena i skidanje
suvišnog praha koriste se mekane flanelne krpice ili vata, kao i mekana četkica. Na kraju
se crtež nacrtan ugljenom mora fiksirati. Ugljen daje posebnu mekoću,toplinu i nežnost
crtežu. Prašina je sastavni deo crteža. Lako se senči. Papir ne bi trebao biti gladak.

Tuš spada u crtačke tehnike. Crtež tušem se izvodi metalnim ili ptičjim perom (od
guske, gavrana ili labuda). Ptičja pera imaju oštar i elastičan šiljak koji je osetljiv na
pritisak ruke. Za crtanje tim perima potrebna je veština. Metalna pera ostavljaju oštar i
jasan trag, a crtež deluje oštro, jasno, čisto, puno kontrasta. Kao materijal u crtanju
najčešće služi crni tuš, zatim tuš u boji, tinta, sepija (boja od sipe). Kao podloga služe
finije vrste glatkog papira.

Kreda je jedna od crtačkih tehnika. U prirodi ju nalazimo u beloj, crnoj i sangvina

(krvavo crvena) boji (nijedan crtaci materijal ne može docarati boju ljudske puti kao
sangvina). Kreda strukturom povezuje olovku i ugljen. Zašiljena kreda ostavlja trag
slican tragu mekane olovke. Položena na papir celom debljinom, kao i dužinom, daje
kao i ugljen razlicite tonske gradacije. Kreda se lako razmazuje po papiru, lako se lomi i
menja svoj oblik. Nastale nove oštre
Ivice omogucavaju izvlacenje tankih linija. Odlomljeni komadi prislonjeni cijelom
površinom na papir koriste se za dobijanje vecih površina razlicitih tonova.
Zbog prašnjave strukture i crteži kredom, kao i crteži ugljenom, moraju se fiksirati.

Likovni elementi su elementi koji se koriste u različitim odnosima pri

oblikovanju likovne kompozicije. U likovne elemente spadaju: tačka, crta (linija), boja,
površina, tekstura, prostor, volumen,

Tačka je oblik bez i jedne naglašene dimenzije: ni visine, ni širine, ni dužine.

Tačka je osnova, polazište za sve druge vizuelne oblike: kretanjem i ostavljanjem traga
stvara crtu, a proširivanjem ili zgušnjavanjem mnoštva tačaka nastaje površina. Gušćim i
ređim grupisanjem tačaka možemo dobiti različite svetlosne vrednosti, tonove. Ako je
prelaz od gušćeg nizanja (tamnijeg) prema ređem nizanju (svetlijem) postepen, možemo
dobiti privid trodimenzionalnih oblika na površini. Poentilizam je umetnički pravac koji se
zasnivaanaakorišćenjuatačakaauaboji.
 Linija (crta) je likovni oblik koji nastaje kretanjem tačaka u nizu na površini
podloge. Linija je nacrtana na nekoj površini (npr. papiru) može graditi likove (čvrsto
ograđivati oblike, odvajati ih od pozadine) ili ih razgrađivati (spajati ih s pozadinom).
Svaka linija je trag pokreta rukom nekim sredstvom (olovka, tuš, kreda, itd.) na površini
(papir, platno, ploča, itd.).

Po obliku linije mogu biti: tanke/debele, duge/kratke, ravne/zaobljene, valovite,

isprekidane, spiralne, jednolične/nejednolične itd. Linije mogu biti u različitim kretanjima:
okomiti, vodoravni i kosi (dijagonalni). Nezavisno od smera kretanja, linije mogu biti
zatvorene ili otvorene. Zatvorene linije čine određene oblike.

Razlikujemo takođe i linije po značenju i to:

 konturna (obrisna) linija je spoljašnja linija koja opisuje (ograđuje) neki oblik i
odvaja ga od površine ili drugih oblika;
 teksturne linije: tekstura označava karakter površine, i kao takva može biti
plastička (rapavo ili glatko), slikarska (različite gustoće mrlja koje čine površinu) i
crtačka tekstura, gde se koriste crtački elementi - tačka i crta - za različito
ispunjavanje površine ograđene obrisnom crtom;
 strukturna (gradbena ili karakterna) linija označava strukturu ili građu nekog
oblika. To je linija ili više njih koje ispunjavaju pojedine oblike i daju mu karakter.

Linijama se najbolje može izraziti karakter, temperament ili duhovno stanje

umetnika.

Boja je čulni doživljaj koji nastaje kada svetlost karakterističnog spektra pobudi
receptore u mrežnjači oka. Tradicionalna podela boja u umetnosti je na osnovne i
složene. ili primarne i sekundarne. Tercijarne boje dobivaju se mešanjem primarnih i
sekundarnih Druga podela boja je na tople, hladne i neutralne boje. Boje mogu biti i
svetle i tamne, harmonične i kontrastne, hromatske i ahromatske. Umetnici često koriste
tople i hladne boje kao bi istakli ili stvorili iluziju dubine na slikama (koloristička
perspektiva). Tople boje čine se bližima, a hladne daljima.

Ton je količina svetlosti u jednoj boji. Dodavanjem ahromatskih boja (bela, crna
siva) hromatskim bojama dobivamo tonove hromatskih boja. Ton je dodana količina
svetlosti u bojiTakođe, dodavanjem sivih tonova nekoj hromatskoj boji ona, osim što se
zatamnjuje u tonu, gubi i na čistoći. Tako dodavanjem sive boja bledi, gubi na kvalitetu,
čistoći, intenzitetu ili zasićenosti. To se naziva degradacija boje.

U slikarstvu površina je ravan na kojoj se slika, ali i sve površine koje su isto
obojene. Površina je oblik koji ima samo širinu i dužinu. Površina po karakteru može biti:
velika/mala, uska/široka, tvrda/meka, ravna/zaobljena, oštrih/blagih ivicaa, probušena,
šupljikava, izlomljena, nabrana, geometrijska itd.

Tekstura je osobina (spoljašnji izgled) neke površine. Ona može biti

glatka/hrapava, sjajna/mat. Tekstura u slikarstvu je nestvarna (imitirana, iluzija
teksture). Slikarska obrada površine zove se faktura, a zavisi od toga koliko je (i na koji
način) naneseno boje na sliku. Tako faktura može biti ujednačena/neujednačena, glatka
ili više-manje reljefna. Boja se može nanositi u tankom sloju, prozirno, pa je takav namaz
lazuran (redak), a faktura glatka. Ako se boja nanese u debelim i gustim namazima (ili
se samo istisne iz tube) nastaje pastozan (gust) namaz, a faktura je reljefna. Crtačka
tekstura, gde se koriste crtački elementi - tačka i crta - za različito ispunjavanje površine
ograđene obrisnom crtom.

Prikazivanje prostora na površini je moguće crtačkim ili slikarskim tehnikama i

nastaje na više načina. Umetnici prikazuju prostor na razne načine, svetlim i tamnim
bojama, toplim i hladnim tonovima. Prostor koji je bliži slika se tamnim i jakim bojama, a
udaljeni prostori svetlim bojama Najrealnije i najuverljivije prostor se prikazuje primenom
linearne pespektive Složenije prikazivanje prostora na površini (zasnovano na razlikama
u veličini oblika) nazivamo perspektivom Konglomerat je način prikazivanja kod kojeg je
prostor negiran, a oblici su nabacani na površinu bez ikakvoga reda. Podelom površine
na planove dobiva se najjednostavnija iluzija dubine prostora. Ono što je najbliže je u
prvom planu, a ono što je dalje je u drugom planu itd.

Volumen je osobina prostornih oblika da svojom masom zauzimaju određeni deo

prostora. Privid volumena na površini može se dobiti crtačkim i slikarskim tehnikama, te
može biti izražen grafički, tonski i koloristički. Grafičko izražavanje volumena na površini
(u crtežu ili grafici) postiže se gušćim ili ređim nizanjem crta ili tačaka na površinu – tzv.
grafička modelacija. Tonsko izražavanje volumena na površini postiže se kontrastom
svetla i sene – tonska modelacija. Kod kolorističkog slikarstva za privid volumena koristi
se više boja spektra, i to toplim i svijetlim bojama za osvetljene delove oblika, i tamne i
hladne boje za deo oblika u senci – koloristička modulacija.

Tihomir Petković I4