NELOJALNA KONKURENCIJA (11/1/2002) U sudskim sporovima ima

dosta spornih odnosa oko nelojalne utakmice, odnosno konkurencije. Sudovi to različito
utvrđuju, jer negdje je dovoljno provesti saslušanje svjedoka, građana kupaca robe, a
negdje je potrebno i detaljnije vještačenje.
Često nailazimo na sličnosti među proizvodima.Ima li tu nelojalne konkurencije?
Treba reći da radnja mora biti tako objektivno postavljena da može drugome nanijeti
štetu.
Ako se npr. radi o kozmetičkom proizvodu za njegu usana, onda treba utvrđivati njegovu
istovrsnost s drugim proizvodom konkurencije.
Od kupca možemo očekivati da raspoznaje samo vanjske ambalažne detalje, ali ne i da
spoznaje porijeklo robe koju želi kupiti. Kupac na prvi pogled mora biti u stanju
razlikovati robu u odnosu na porijeklo, a ne usporedbom proizvoda.
Povredom modela, žiga, znaka, uzroka i sl. smatra se i njihovo oponašanje, a oponašanje
postoji ako prosječan kupac robe može uočiti razliku. Ako sud zaključi da postoji takva
slučajnost među proizvodima pa to dovodi u dilemu kupca, utvrdit će se da se radi o
nelojalnoj konkurenciji i dosudit će naknadu štete i zabranu konkurencije.
Ta presuda može se objaviti i u tisku. Nelojalna konkurencija protivi se dobrim
poslovnim običajima. Njome se može nanijeti ili nanosi šteta drugom trgovcu, drugoj
pravnoj osobi ili potrošaču. Nelojalna konkurencija je i prodaja robe s oznakom ili
podacima koji mogu stvoriti zabunu u pogledu porijekla robe.
Neovlaštena upotreba znaka, tuđeg robnog žiga, oznake ili drugog vanjskog obilježja
također je nelojalna konkurencija.
Ako sud, npr. utvrdi sličnost ambalaže onda će zaključiti da se radi o nelojalnoj
konkurenciji, dakako sve u smislu odgovarajućih odredbi Zakona o trgovini.
Vrijeme u kome se odvijaju tržišni odnosi u trgovini su takvi da se dešava da se zanemare
odredbe Zakona, a pristupa radnjama pa makar i ambalaži da se tržište preuzme, a time se
čini šteta konkurentu.

Nelojalna konkurencija protivi se dobrim poslovnim običajima. Njome se može nanijeti

ili nanosi šteta drugom trgovcu, drugoj pravnoj osobi ili potrošaču. Nelojalna
konkurencija je i prodaja robe s oznakom ili podacima koji mogu stvoriti zabunu u
pogledu porijekla robe. Neovlaštena upotreba znaka, tuđeg robnog žiga, oznake ili
drugog vanjskog obilježja također je nelojalna konkurencija. Ako sud, npr. utvrdi
sličnost ambalaže onda će zaključiti da se radi o nelojalnoj konkurenciji, dakako sve u
smislu odgovarajućih odredbi Zakona o trgovini. Izvor

SIVA ekonomija i nelojalna konkurencija (neizdavanje računa, kineske trgovine, Metro)

bile su glavne teme posljednje sjednice Ceha trgovine Hrvatske obrtničke komore
Predsjednik Ceha Boris Vukelić istaknuo je da je, prema procjenama, čak 30 posto
trgovine u sivoj zoni. Izostanak obveze izdavanja računa za neke oblike trgovine Ceh
trgovine smatra neopravdanim.

To se, primjerice, odnosi na trgovine pretežito tiskom i duhanskim proizvodima koje, uz

prodaju robe s istaknutim cijenama (cigarete, tisak, vrijednosnice), znatni dio prometa
ostvaruju prodajom ostale robe, što ih čini privilegiranim paralelnim trgovačkim lancima.
Stoga Ceh trgovine Vladi RH, a posebice Ministarstvu gospodarstva, rada i poduzetništva
predlaže:

a) da se uvede obveza izdavanja računa za sve oblike trgovine, uz izuzetak individualnih

poljoprivrednih proizvođača koji prodaju sezonske proizvode, i to za trgovine pretežito
duhanskim proizvodima odmah, a za ostale u primjerenom roku.

b) da se novim Zakonom o trgovini adekvatno riješi otkup poljoprivrednih proizvoda,

kao i veletrgovina ribom. HOK je kao koautor još 2001. godine dostavio Ministarstvu
gospodarstva, rad i poduzetništva prijedlog Odluke o trgovini na veliko ribom, koja može
biti temelj za zakonsku zaštitu ribara i potrošača.

Ceh je raspravljao i o sve većem broju novootvorenih kineskih trgovina. Članovi Ceha
ponovili su sumnje u odgovarajuću carinsku kontrolu kineske robe, očito je neisticanje
cijena u trgovinama i njihovo višekratno mijenjanje tijekom dana. Ceh traži od Državnog
inspektorata da provjeri prijave radnika. Hrvatska još uvijek, smatra Ceh, može izbjeći
probleme kakvi su u nekim europskim zemljama, prije svega sprečavanjem pretvaranja
turističkih viza u poslovne, te striktnom primjenom zakona.

 Na sjednici je bilo riječi i o veleprodajnoj trgovačkoj kući Metro koja je, zbog izdavanja
kartica i onima koji na to nemaju pravo (djelatnici privatnih i javnih poduzeća, ustanova i
službi) ustvari postala maloprodaja, a time i nelojalna konkurencija članovima Ceha i
ostalim trgovcima, rekao je Vukelić. Metro time zaobilazi novi Zakon o trgovini koji
zabranjuje maloprodaju u veleprodajnim objektima, a za njihove kupce ne vrijedi ni
Zakon o zaštiti potrošača, koji se odnosi samo na kupce u maloprodaji.

Ceh stoga traži da se u Metrou uvede praksa koja se primjenjuje u drugim zemljama u
kojima Metro posluje (primjerice, ovjera otpremnica pečatom).

Ceh trgovine pozdravlja prijedlog da se u većem dijelu godine rad nedjeljom omogući
samo manjim trgovinama, imajući u vidu da se tako potiče kvartovska trgovina, koja je
na rubu opstanka, a vrlo je važna, i s aspekta opskrbe stanovništva, i stoga što po jedinici
prodanog proizvoda zapošljava višestruki broj radnika.

Sažetak

Konkurencija predstavlja jednu od najkorisnijih pojava u privrednom životu. Njene

prednosti su višestruke i prosto se ne može zamisliti normalno odvijanje privrednog
prometa, funkcionisanje tržišta i privrede uopšte, razvoj jednog društva i kvalitetno
zadovoljenje potreba društvenog života bez postojanja konkurencije. Ona je ekonomski
fenomen, predmet proučavanja ekonomske nauke, ali s obzirom da pravo određuje okvir
u kom se ekonomska delatnost odvija i ekonomske pojave manifestuju, predmet je i
pravnog regulisanja. Pravnim rešenjima se obezbeđuje da konkurencija zaživi, opstane i
proizvede svoje pozitivne efekte. Pravna teorija daje veoma malo definicija konkurencije.
Uglavnom je određuje kao neograničeno nadmetanje subjekata u privredi, koje
funkcioniše na bazi lične slobode i ustanove individualne svojine, kako to čini Darvaš dr
Ernest, ili rivalstvo radi osvajanja klijentele kako je definiše Roubier Paul. Ekonomski
teoretičari vrše različite klasifikacije konkurencije, polazeći pri tom od nekih
karakteristika ove pojave kao kriterijuma klasifikacije. Ne smatrajući da je ova
klasifikacija potpuna, može se reći da su ovo neke od njenih vrsta: a. savršena
konkurencija, b. nesavršena konkurencija, c. lojalna konkurencija, d. nelojalna
konkurencija, e. apsolutna konkurencija, f. relativna konkurencija, g. bilateralna
konkurencija, h. unilateralna konkurencija, i. domaća konkurencija, j. međunarodna
konkurencija, k. dopustiva konkurencija, l. nedopustiva konkurencija, m. jednostavna
konkurencija, n. složena konkurencija, o. cenovna konkurencija, p. konkurencija unutar
grane, r. konkurencija među granama. S obzirom da konkurencija predstavlja opšte-
društveno dobro, ona se štiti imperativnim pravnim normama. Te norme čine posebnu
granu prava, pravo zaštite konkurencije, čije su osnovne komponente kartelno i
antimonopolsko pravo.

Ključne reči

konkurencija; privreda; tržište; pravo; država; intervencija; proizvođač; potrošač; ponuda;

potražnja; proizvodnja; robe; usluge; kapital; kartel; monopol; cene; zakon; svojina;
tranzicija

2. 2. Nelojalna konkurencija (nelojalna utakmica)

2.2.1. Pojam nelojalne konkurencije. - Pod pojmom nelojalne konkurencije, nelojalne

utakmice, podrazumevaju se radnje trgovca koje su protivne dobrim poslovnim običajima
i poslovnom moralu kojima se nanosi ili može naneti šteta drugom trgovcu, drugom
pravnom licu (koje se ne bavi trgovinom), kupcu i potrošaču.

695 Član 22. istog Zakona.

U uporednom pravu, postoje tri sistema određivanja nelojalne konkurencije. Tako po

prvom sistemu, sistemu generalne klauzule navode se pojedina dela nelojalne utakmice,
samo primera radi, a ne i taksativno. Ovakav sistem je proizišao iz odredaba Pariske
konvencije za zaštitu industrijske svojine koja navodi da "akt nelojalne konkurencije
predstavlja svaki akt konkurencije koji je protivan poštenim običajima u industriji i
trgovini", a potom navodi neka dela nelojalne utakmice.

696 Član 10. BIS navedene Pariske konvenije.

Ovakav sistem generalne klauzule, pored našeg prava, prihvataju i nemačko, austrijsko i
švajcarsko pravo.
697 Zabel B, Nelojalna konkurencija, Pravni fakultet u Novom Sadu, skripta, 1976, str.
31-36.

Drugi sistem, određuje nelojalnu konkurenciju kao civilni delikt i to je sistem određenja
nelojalne konkurencije sa istovetnim sankcijama kao u sistemu generalne klauzule. Ipak,
između ova dva sistema (sistema generalne klauzule i sistema određenja) postoje razlike.
Tako u prvom sistemu, sistemu generalne klauzule kod nelojalne konkurencije, krug
zaštićenih subjekata je znatno veći, a kod sistema određenja nelojalne utakmice kao
civilnog delikta, naknada štete dolazi u obzir samo prema oštećenom subjektu. Osim
toga, kod sistema određenja nelojalne konkurencije kao civilnog delikta, zahteva se i
nastanak štete, dok je kod sistema generalne klauzule dovoljna i mogućnost nastanka
štete.

Trećim sistem je sistem zabrane pojedinih delova nelojalne konkurencije koji su

taksativno navedeni. To znači da se zabrana odnosi samo na ona dela nelojalne utakmice
koju je zakonodavac izričito naveo Isti sistem je prihvaćen u engleskom pravu.

2.2.2. Elementi nelojalne utakmice. - Iz zakonske definicije instituta nelojalne utakmice,

nelojalne konkurencije, moglo bi se utvrditi postojanje sledećih elemenata nelojalne
konkurencije (nelojalne utakmice) i to: 1) postojanje učinioca dela od strane trgovca, 2)
izvršenje nelojalne konkurencije( nelojalne utakmice) u obavljanju privredne delatnosti,
3) postojanje krivice trgovca (ista ne mora biti namerna ali se sastoji od povrede
zakonske norme, poslovnog običaja ili poslovnog morala), 4) nanošenje ili mogućnost
nanošenja štete drugom trgovcu, drugom pravnom licu, kupcu, odnosno potrošaču, 5)
postojanje uzročne veze između radnje trgovca, kod nelojalne konkurencije i nastale
štete.

2. 2. 3. Pravna priroda nelojalne konkurencije (nelojalne utakmice). - Pravna priroda

nelojalne konkurencije, određuje se na različite načine u pravnoj teoriji. Postoje gledišta,
po kojem je nelojalna konkurencija zloupotreba prava ili preterana upotreba građansko -
pravne slobode, zatim gledišta po kojima je nelojalna konkurencija (nelojalne utakmica)
povreda nečijeg prava (bilo ličnog ili imovinskog prava), kao i treće gledište, po kojima
je nelojalna utakmica civilni delikt posebne vrste.

698 Prica dr R, Pravna priroda nelojalne konkurencije, Pravni život, Beograd, br. 1/63,
str. 3-12. 

2. 2. 4. Neka dela nelojalne konkurencije, nelojalne utakmice koje zabranjuje zakon. -

Zakon o trgovini navodi, primera radi, neka dela nekojalne utakmice - nelojalne
konkurencije koja se najčešće pojavljuju u privredno - pravnom prometu.

699 Član 23. Zakona o trgovini.

Kako nabrajanje dela nelojalne konkurencije se vrši exempli causa, to se u poslovnj

praksi mogu pojaviti i druga dela nelojalne konkurencije. Postoje sledeća dela nelojane
konkurencije koje nabraja zakonodavac, u navedenom članu 23. Zakona o trgovini:
1) Reklamiranje, oglašavanje ili nuđenje robe navođenjem podataka ili upotrebom izraza
kojim se stvara ili može stvoriti zabluda na tržištu o toj robi, čime se određeni trgovac
dovodi ili može dovesti u povoljniji položaj; 

2) Iznošenje neistine i ocrnjavanja drugog trgovca koji štete njegovom ugledu i

poslovanju.

700 Detaljnije o ovim oblicima nelojalne konkurencije Besanović dr V, ibid, str. 157-174
i Zabel dr B, ibid. , str. 85-125.

3) Neistinito označavanje pri prodaji robe sa oznkama ili podacima koji stvaraju ili mogu
stvoriti zabludu u pogledu porekla, načina proizvodnje, količine, kvaliteta ili drugih
svojstava robe;

4) Prikrivanje mana robe ili dovođenje kupaca u zabludu na drugi način;

5) Preduzimanje radnji koje su usmerene na raskid nje poslovnog odnosa između drugih
trgovaca ili radi sprečavanja, odnosno otežavanja zasnivanja takvog poslovnog odnosa;

6) Oglašavanje prividne rasporodaje ili prividnog sniženja cena robe ili vršenja druge
slične radnje, kojom se kupac, odnosno potrošač dovodi ili može dovesti u zabludu u
pogledu cena; 

7) Neovlašćena upotreba zakonom zaštićenih spoljnih oznaka drugog trgovca (kao na

primer, naziv, firma, robni žig, uslužni žig, znak kvaliteta, znak porekla i dr. ) ili upotreba
oznaka koje nisu zakonom zaštićene, kojom se stvara ili se može stvoriti zabluda u
prometu roba na štetu drugog trgovca koji takve oznake koristi u svom poslovanju;

8) Davanje drugom trgovcu ovlašćenja za korišć nje svojih spoljnih obeležja, kada se
time stvara ili se može stvoriti zabluda na tržištu;

9) Neovlašćeno korišćenje usluga trgovačkog putnika, trgovinskog predstavnika ili

zastupnika drugog trgovca i

10) Pridobijanje kupaca ili korisnika usluga davanjem ili obećavanjem nagrada ili neke
druge imovinske koristi ili povoljnosti čija vrednost znatnije prevazilazi uobičajene
reklamne nagrade.

2. 2. 5. Neki posebni oblici nelojalne utakmice - u spoljnotrgovinskom poslovanju. -

Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, primera radi, navodi neke oblike nelojalne
utakmice koji se posebno javljaju u spoljnotrgovinskom poslovanju. Tako se u smislu
ovog Zakona pod nelojalnom utakmicom smatra da, postoji kad:

701 Član 84. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.

1) isto preduzeće i drugo pravno lice, ugovara izvoz robe i usluga po nižoj ceni, od cene
koju je drugo preduzeće i drugo pravno lice već ugotorilo za izvoz takve robe i usluga i
time nanosi štetu tom preduzeću, odnosno drugom pravpom licu;

2) preduzeće i drugo pravno lice preduzima radnju usmerene na raskidanje ugovora o

spoljnotrgovinskom poslu zaključenom između drugog preduzeća, odnosno drugog
pravnog lica i stranog lica ili radi sprečavanja odnosno otežavanja zaključivanja takvog
posla;

3) preduzeće i drugo pravno lice u obavljanju spoljnotrgovinskog prometa, neovlašćeno

upotrebi ime, firmu, žig, oznaku ili drugo spoljno obeležje drugog preduzeća, odnosno
drugog pravnog lica i time stvori ili može stvoriti zabunu na štetu tog preduzeća, odnosno
drugog pravnog lica;

4) preduzeće i drugo pravnplice u spoljnotrgoviriskom poslovanju, daje podatke o

drugom licu, odnosno preduzeću koji mogu biti štetni po ugled ili poslovanje tog pravnog
lica, odnosno preduzeća;

5) preduzeće i drugo pravno lice daje netačne podatke o poslu spoljnotrgovinskog

prometa drugom preduzeću, odnosno drugom pravnom licu za čiji račun obavlja taj posao
i

6) preduzeće, drugo pravno lice, banka i organizacija za osiguranje na račun drugog

preduzeća, drugog pravnog lica, banke i organizacije za osiguranje, obezbedi povoljniji
položaj u obavljanju privrednih delatnosti u inostranstvu i time nanese štetu tom
preduzeću, drugom pravnom licu, banci i organizaciji za osiguranje.

2. 2. 6. Nelojalna konkurencija, nelojalna utakmica - po osnovu drugih zakona. -

Moguće je da i po osnovu drugih zakona budu predviđene odredene klauzule o zabrani
nelojalne konkurencije. Tako se izmenama, ranije važećeg Zakona o preduzeću 702
predviđalo, da preduzeće u skladu sa svojim aktom (dakle, na autonomnoj osnovi)
zaključuje ugovor o uslovima pod kojima direktor i drugi radnici dok se nalaze u radnom
odnosu, najduže do dve godine posle prestanka radnog odnosa, u tom preduzeću, ne
mogu osnovati preduzeće koje bi obavljanjem delatnosti moglo prouzrokovati štetu
preduzeću.

702 Članovi 178a. i 178b. 

Ovakvo isto pravilo, bilo je predviđeno i za osnivanje konkurentskih radnji, pod uslovom
da se tako zakonom predvidi. Radi se u oba slučaja o konkurentskoj klauzuli kojima se
zabranjuje konkurencija između preduzeća, odnosno radnji na tržištu.

Sličnu klauzulu konkurencije ima i Zakon o preduzećima iz 1996. godine,703 po kojoj

član društva, komplementar kpmanditnog društva, član društva sa ograničenom
odgovornošću i član uprave, nadzornog i izvršnog odbora direktora društva sa
ograničenom odgovornošću, akcionarskog društvi društvenog i javnog preduzeća, ne
mogu imati takvo svojstvo, niti biti zaposleni, odnosno prokuristi u bilo kojem drugom
preduzeću, odnosno drugom pravnom licu iste ili srodne delatnosti ili delatnosti koja bi
bila konkurentna, niti mogu biti preduzetnioci koji obavljaju takvu delatnost.

703 Član 92. ovog zakona. 

U slučaju, da napred navedeno lice pre krši klauzulu konkurencije, preduzeće može
da:izrekne prestanak radnog ili drugog ugovornog odnosa; iskljkučiti člana iz društva;
zahtevati brisanje konkurentske delatnosti iz sudskog registra, kao i tražiti nakbadu štete.

Osim navedenoga, u propisima o radnim odnosima, i ugovorima o zapošljavanju može se

predvideti da radnik za vreme trajanja određenog radnog odnosa podatke koje saznaje za
vreme svoga rada, koji predstavljaju poslovnu tajnu poslodavca, ne može takve iste
podatke davati drugoj organizaciji, kod koje radi u dopunskom radnom odnosu, ako bi to
za njegovog poslodavca predstavljalo nelojalnu konkurenciju u skladu sa zakonom.

704 Drašković, Klauzula konkurencije u radnom pravu, Pravni život br. 2/91, str. 153-
168.

Ovakva zabrana se proteže i posle prestanka radnog odnosa, najčešće dve godine.

705 Zabel, ibid, str. 70-72.

Sličnu zabranu čuvanja poslovne tajne predvida i naš Zakon o preduzećima  koji predviđa
da su radnici dužni da čuvaju poslovnu tajnu koju bilo na koji način saznaju (za ispravu
ili podatak koji se smatra poslovnom tajnom) i da dužnost čuvanja poslovne tajne traje i
po prestanku radnog odnosa radnika u preduzeću.

706 Član 178. istog Zakona.

Tu se predviđa obaveza radnika da čuvaju poslovnu tajnu koju saznaju u obavljanju

poslova sa drugim preduzećima. Iz toga indirektno proizilazi, da se poslovna tajna ne
može koristiti u poslovnim odnosima sa drugim firmama i preduzećima i ista ne sme da
se neovlašćeno, pogotovu prenosi konkurentskim firmama, jer bi se u tom slučaju i takvo
prenošenje poslovne tajne imalo smatrati nelojalnom konkurencijom jedne fitme prema
drugoj firmi, odnosno jednog preduzeća prema drugom preduzeću.

Osim napred navedenih slučajeva, mogu se i na ugovornoj osnovi pojaviti određe zabrane
konkurencije, zavisno od potreba i različitih situacija koje se pojavljuju u prometu roba i
usluga. Tako na primer, može se pri zaključenju ugovora o zakupu predvideti odredba o
zabrani izdavanja drugog lokala u istoj poslovnoj zgradi drugom zakupcu - konkurentu,
koji obavlja istu delatnost i dr. Vrlo često u ovim ugovorima se, pored određivanja
predmeta koji se odnose na zabranu konkurencije, mora predvideti i vreme toga dejstva, a
ponekad i prostor
Nelojalna konkurencija stvorena neujednačenim izvoznim
opterećenjem
Objavljeno u kategoriji:- PRIVREDA dana 13.10.2008

ZVORNIK, Generalni direktor Fabrike mineralne vode “Vitinka” iz Kozluka kod

Zvornika Vladan Andrić izjavio je danas da je izvozno opterećenje “Vitinkinih”
proizvoda, koji se plasiraju na tržište Srbije, šest puta veće u odnosu na iste ili slične
proizvode koji se uvoze iz Srbije u Republiku Srpsku (RS).

Andrić je rekao novinarima da je o ovom problemu upoznata Vlada i Privredna komora

RS, jer se ovim opterećenjem, kako je rekao, stvara nelojalna konkurencija.

“Da bi jedan kamion natovaren `Vitinkinom` prirodnom negaziranom izvorskom vodom

pakovanom po 1,5 litara izašao na tržište Srbije opterećen je carinskim i drugim
potrebnim analizama sa 1.279 KM, dok se za sličnu ili istu robu koja iz Srbije ide na
tržište RS, odnosno BiH, plati 205 KM”, pojasnio je Andrić.

On je dodao da se na granici čeka skoro mjesec dana da kamion natovaren “Vitinkinim”

proizvodima prođe kroz te procedure, dok se u obrnutom slučaju procedura završi za dan
– dva.

Govoreći o novim proizvodima “Vitinke”, Andrić je rekao da je tržištu ponuđen novi

ledeni čaj sa okusom brusnice i breskve u pakovanjima od 0,33, pola litra i 1,5 litara u
PET ambalaži.

“Završena je probna proizvodnja punjenja prirodne izvorske negazirane vode `vivia` u

staklenoj ambalaži od 0,25 litra”, rekao je on i dodao da je u toku mikrobiološka analiza
nakon koje će za dva-tri dana krenuti serijska proizvodnja za tržište.

Andrić je najavio da će uskoro tržištu biti ponuđen sok “voćni nektar” sa 50 odsto udjela
voća, kao i punjenje prirodne izvorske negazirane vode “vivia” u boci od šest litara – tzv.
porodično pakovanje.

Prema njegovim riječima, trenutno se radi organizacioni proces obrade tržišta za upotrebu
“Voter kuler” sistema napajanja prirodnom izvorskom vodom “vivia” iz galona 18,9
litara, koji će biti ponuđen ustanovama i preduzećima i drugim institucijama, koje imaju
veći broj zaposlenih.

“Ovaj sistem napajanja ima mogućnost da potrošačima ponudi temperaturu vode po želji
– od pet do 95 stepeni Celzijusa”, rekao je Andrić i dodao da se galon ne baca nego se
ponovo puni kada se isprazni.