Vodonošina priča

Vodonoša je imao dva velika keramička krčaga.

Nosio ih je na obramici okačene na krajevima.
Jedan krčag je imao pukotinu dok je drugi bio
ispravan, i uvek je uspevao da prenose jednu
te istu količinu vode.
Put od izvora do kuće je bio dug i
uvek je u naprslom krčagu donosio
polovinu sadržaja vode do kuće.
Trajalo je to tako dve cele
godine, iz dana u dan.
 Naravno celi krčag je bio ponosan na sebe kako je do
kraja uspešno ispunio obavezu, dok se siroti naprsli
krčag stideo, osećao se poniženo i potišteno, što je uvek
ispunjavao samo polovinu obaveze.
 Jednog dana nakon dve godine
obratio se vodonoši na izvoru.
- Sramota me je, jer voda kaplje iz
mene na celom putu do kuće.
Vodonoša mu je odgovorio:
 - Da li si primetio, da cveće buja i napreduje samo na
tvojoj, a ne na strani drugog krčaga? To je zato tako,
jer sam ja uvek znao za tvoj nedostatak, i uvek sam te
podržavao i nosio sa te strane.
Svaki dan si ih polivao, kada smo se vraćali. Dve godine uživam
u ovom prekrasnom cveću, kojim ukrašavam svoj stol. Da nisi
takav, kakav jesi, onda ni ova lepota ne bi ukrašavala moj dom.
Hoćeš li da znaš, šta je pouka iz ovoga?
 Svako od nas ima poneku manu. Svi smo mi pomalo naprsli
krčazi. Ali, ovi lomovi i mane koje su u svakome od nas, čine
nam život zanimljivijim, interesantnijim i vrednijim. Samo treba
da uvažavamo svakoga onakvim kakav jeste, i gledamo dobru
stranu u ljudima.
Ne možeš da budeš srećan, sve dotle, dok ne naučiš iskreno
da voliš, i ne nađeš svoje mesto na svetu.
Pošalji ovu malu
pouku svakome,
kome želiš, da
bude srećan u
životu!
 Ako samo od
jedne osobe
dobiješ odgovor,
već si uspeo!
 Samo tražim! Nemoj
poruku da brišeš dok
je ne pošalješ bar
jednoj osobi! Ne
zaboravi: bićeš
srećan samo ako
uvažavaš druge, a i
tebe će drugi
uvažavati!
 Nema sreće,
dok ne pronađeš
samoga sebe!
Kako bi lepo bilo
biti I ovde?