Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
3Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Erih Mendelson i arhitktura dinamizma

Erih Mendelson i arhitktura dinamizma

Ratings: (0)|Views: 201 |Likes:
Published by D.V.

More info:

Published by: D.V. on Mar 04, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/02/2013

pdf

text

original

 
Denis SarpERIH MENDELSON I ARHITEKTURA DINAMIZMADoprinos Eriha Mendelsona (Erich Mendelsohn) razvoju moderne arhitekture imajedinstven znacaj. Vizionarski karakter njegovih prvih projekata, njegovo zanimanje zaono sto je nazivao ”kontinuitet arhitekture”i njegova filozofija “dinamizma” i “funkcije”predstavljali su polazne tacke jednog zivotnog dela. Ovo delo, uzeto u celini, ne moze sepodvrgnuti klasifikacijama i mozda ga je najbolje nazvati “mendelsonizam”.Mendelson je rodjen u Alenstajnu u istocnoj Pruskoj 1887.godine. Kao sinutrgovca, izgledalo je da mu je predodredjena karijera u poslovanju. Ipak, privlacnostarhitekture, ubrzo je postala toliko snazna da je napustio studije ekonomije i okrenuo searhitekturi. Studirao je prvo u Berlinu, a zatim se preselio u Minhen 1910. godine, da bistudirao kod poznatog arhitekte i predavaca Teodora Fisera (Theodor Fischer). UMihnenu, centru vec ocvalog Jugendstil-a, ubrzo ga je uhvatila vladajuca revolucionarnaatmosfera ekspresionizma. Upravo je u Minhenu energicna frakcija organizacije NeueKunstler Vereinigung, pod vodjstvom Vasilija Kandinskog, raskinula stradicionalizmom starijih umetnika u Udruzenju i osnovala umetnicku grupu BlaueReiter 1911-1912. godine.Naglasak na simbolizmu i emotivnosti u delima ovih novih slikara predstavljao jeosnovu Mendelsonovog sopstvenog arhitektonskog kreda, a njihova istrazivanja uoblasti grafike pruzila su nove ideje u sferi prezentacije arhitekture, ideje koje je on brzousvojio u sopstvenom radu. I stvarno, citav njegov pristup projektovanju, koji sesastojao u razvijanju arhitektonske ideje iz ekspresionisticke skice, kao i njegova licnafilozofija “dinamizma”, vec u vrlo ranoj fazi pokazali su jedan krajnje lican, alibrilijantan projektanski stav, dok njegovo sustinsko poznavanje oblikovnih problemaarhitekture ostaje jedinstveno.Mendelson se nije direktno pozivao ni na kakve istorijske uzore, a njegovo delo uvreme kada je formirao svoj izraz pocetkom dvadesetih godina izgleda oslobodjeno odbilo kakvog stilskog prizvuka, koga je bilo kod mnogih njegovih savremenika. Bilo jeoslobodjeno eklekticizma kojeg je jos uvek bilo u radu Hansa Pelciga (Hans Poelzig),arhitekte kome se Mendelson veoma divio, a bilo je oslobodjeno i otvorene vizionarskeekstravagantnosti ljudi kao sto su Bruno Taut (Bruno Taut) i Herman Finsterlin(Hermann Finsterlin).Godine 1912. Mendelson je otvorio mali privatni arhitektonski biro u Minhenu.Medjutim, rat koji je zapoceo dve godine kasnije zaustavio je njegov razvoj, aMendelson je uskoro dobio poziv za odlazak na front. Upravo tokom ovih ratnih godinaMendelson je stavio svoje arhitektonske ideje na papir i zapisao svoje mudre bleske oznacenju arhitekture. Ovi lucidni zapisi govorili su o tome da je Mendelson o arhitekturirazmisljao istovremeno sasvim bistre glave, eksperimentatorski i romanticno. Takav stavnece se sustinski promeniti tokom citave njegove duge i raznovrsne karijere.
 
“Arhitektura je jedini opipljivi izraz prostora za koji je sposoban ljudski um”, pisao je on1914. godine. “Arhitektura poseze za prostorom, obuhvata prostor i sama predstavljaprostor.”Ova filozofija arhitekture bila je podloga na kojoj su se zacele njegove ideje oarhitekturi “dinamizma”, ideje koje su imale koren u Niceovoj (Fridrich Nietzsche)filozofiji i koje su nadahnjivale njegovu arhitektonsku viziju.U analizi arhitekture ekspresionizma neophodno je zapitati se na koji nacin jetrebalo da zgrade i projekti na papiru imaju ekpresionisticki karakter.Kada su u pitanju Mendelsonova rana dela, odgovor je prilicno lak; on je pokusaoda uz pomoc moderne tehnologije simbolicki prikaze namenu gradjevine preko njenihspoljasnjih oblika, tako da je fabrika automobila u stvari imala ponesto od duha pokreta iaerodinamicnosti u svom obliku, a “sveta zgrada” je izazivala utisak velicanstvenosti istrahopostovanja koji se vezuju za Boga. To je, dakle, u oblasti arhitekture, predstavljaloproduzetak cilja koji su pred sebe postavili slikari i pisci da simbolicki prikazuunutrasnje znacenje i fizickog zivota i ljudske emocije sluzeci se mehanicistickimjezikom, u mnogim aspektima nalik na futuriste, a ne pomocu naturalististickihorganskih oblika, kao njegovi predhodnici iz Jugendstil-a.Skicu po skicu, Mendelson je od linija i oblika sastavljao dramu, koja je govorilao plasticnom svetu arhitektonskih simbola. Same skice, izvedene ugljem, tusem,olovkom ili pastelom, mnoge tek nesto vece od kutije sibica, bile su pravi umetnickicrtezi – ekspresionisticki crtezi. Kao i drugi crtezi u to vreme, one su vec same za sebebile umetnicka dela sa sopstevnom pricom. Postalo je nemoguce govoriti oMendelsonovom ranim radovima a da se ne pomene opsti koncept ekspresionizma.Neki kriticari lepili su ovu etiketu ne samo na njegove rane skice vec i na sve sto je onradio dok je boravio u Nemackoj. Sam Mendelson svakako ne bi ni prihvatio nipozdravio tako nesto. Kako je istakao Arnold Vitik (Anold Whittick), Mendelsonovbiograf: “ Postoji opasnost…prenaglasavanja uticaja ekspresionizma” na Mendelsonovrad – sto su cinili italijanski kriticari Cevi (Zevi) i Rodjero (Roggero) – i potcenjivanjakasnijih holandskih i americkih uticaja u njegovim projektima.U sprovodjenje ekspresionistickih principa Mendelson je bio prinudjen da popustipred teskocama koje je susreo prilikom gradnje Ajstajnove (Albert Einstein) kule.Ovo iskustvo izgleda da ga je nateralo da prihvati konvencionalnije pravolinijske oblike.Kula predstavlja vrhunac Mendelsonovog ekspresionizma. Kako je sve vise radio, takoga je prakticna priroda njegovih gradjevina sve vise nagonila da odbaci polazne literarno– dramske okvire svoje arhitekture.Rajner Banam (Reyner Banham) sumirao je ovo u jednom clanku u casopisu
Arhitectural Review:
”Kao ‘Dr Mabuze’, njegova poslednja dela nastala su u Nemackojcini se da odbacuju ekspresionizam kao namerno upotrebljavanje ludila i zamenjuju gaosetljivim i humanijim pogledom na svet.Mendelsonov trezveniji pristup, nakon njegove ‘papirne’ faze (neostvarljivihekspresionistickih projekata) odrazio se u jednom predavanju, koje je odrzaoamsterdamskoj grupi
Architectura et Amicitia
1923. godine. U predavanju naslovljenom
 
“Medjunarodna prilagodljivost nove arhitekture ili dinamika i funkcija” govorio je “oopasnosti od nekontrolisanog temperamenta dinamike”, koji odgovara “podjednakovelikoj opasnosti od suvise svesne apstrakcije. I punokrvnost i beskrvnost predstavljajuopasne oblasti za zivo stvaralastvo. “ Zatim je nastavio: “Ako se princip smatra ciljemza sebe…onda ‘forma per se’ ne predstavlja arhitekturu. To je zakon koji vazi za svavremena, ne samo za ekspresionizam ili konstruktivizam.Dakle, u ovo vreme ideja dinamicne arhitekture postala je blisko povezana sfunkcijom, a slobodne krivine i mastovita priroda starijih skica ustupule su mestopravolinijskim blokovima, koji su uglavnom bili rezultat teznje za ostvarljivoscuprojekata.Medjutim, ranije skice su vazne jer je Mendelson na njima slobodno istrazivaomogucnosti plasticnog istrazivanja. “Verujem”, pisao je Mendelson 1955. godine, “dasvi originalni umetnici pokazuju svoj licni znacaj vec u svojim prvim delima – nabijenim novim idejama – i da ona predstavljaju pravi kljuc svega onoga sto ce doci.Jer, kada je prva ideja dovoljno duboka, zivot nije dovoljan da se ona u potpunostiistrazi.Nema sumnje, da je gradnja Ajnstajnove kule bila laksa, ova vrsta istrazivanja bise nastavila. Skice daju tek naznaku toga kako bi izgledala ova ahitektura. S gotovovagnerovskim odusevljenjem Mendelson je stvarao crteze inspirisane muzickim temama(Agnus Dei u uglju) graficke katedrale posvecene njegovom Bogu muzike J.S.Bahu(Johan Sebastian Bach), ali i leprsave skicice, pre posvecene Bahusu. Upotrebljavao jeskice kao sredstvo za stvaranje. Mendelson je u toku rada slusao muziku, kako jeispricao njegov nekadasnji asistent Hans Siler (Hans Schiller), kao “fizicku pogodnost”koja mu je omogucavala da se iskljuci iz spoljasnjeg sveta. Kao sto bi neko navukaozavesu da se odbrani od jakog sunca, Mendelson se “okruzivao muzickom zavesom daiskljuci sve uznemiravajuce spoljasnje uticaje koji bi mogli spreciti da se koncentrise nasvoj stvaralacki zadatak”.Mendelosnovo delo, kako je vec ranije spomenuto, ne da se lako klasifikovati.Da opet upotrebimo reci Hansa Silera, “on stoji kao kreativni umetnik daleko ispredsvog vremena”, kao umetnik “koji je formulisao sopstvene ideje, prorok arhitekturebuducnosti”, koja je “delimicno ostvarena u nekim danasnjim delima ali jos uvenagovestava buduci razvoj. Ova prorocka karakteristika mogla bi podsetiti na njegovojevrejsko poreklo, a svakako je znacajna cinjenica sto su mnogi njegovi velikipokrovitelji u toku uspesnog berlinskog perioda, a i kasnije, tokom prisilne emigracije,bili upravo Jevreji. U njegovim tekstovima moze se osetiti trunka samoproglasenogmesijanskog poziva – da oslobodi arhitekturu okova ‘stila’ i plagijata i da joj udahnenovi originalni, stvaralacki zivot.Na pocetku Mendelsonove arhitektonske karijere njegova originalna vizijaoblikovana je ne samo radom umetnika ekspresionista koji su ga okruzivali, vec inasledjem Jungedstil-a i uticajem secesije. Bio je vrlo svestan mocnog linearnog stilakoji su manje talentovani sledbenici Anrija van de Veldea (Henri van de Velde) “ unizilido komercijalne izrasline poznate pod nazivom Art Nouveau”, a povremeno je, na

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->