LEONARDO DA VINČI

Leonardo je rodonačelnik stila visoke renesanse (XVI vek). Osnovna zamisao

slikara XV veka je detaljan I tačan opis stvarnosti. U XVI veku, od Leonarda, glavni cilj
umetnosti postaje ideja o slici koja počiva u intelektu jednog umetnika.
Leonardo nije bio samo slikar, bio je i naučnik i teoretičar. U svom Traktatu o
slikartsvu on je teoretski razradio svoje stavove. On je pravi homo universale (univerzalni
čovek) i za njega je znanje nedeljivo, što znači da ne postoji odvojeno znanje naučnika i
znanje slikara. Težio je razumevanju principa i zakona prirode, što obeležava i njegovo
slikarstvo, jer je to upravo I zadatak umetnosti. On stalno naglašava činjenicu da je
umetnička imitacija naučni a ne prost mehanički proces. On praktično ismeva one koji
ignorišu teoriju i misle da jednostavnom praksom mogu da proizvedu umetničko delo.
»Oni koji se posvete praksi bez nauke su kao mornari kaji plove bez kormila i kompasa i
koji nikad nisu sigurni kuda idu.«

Njegov traktat bio je okosnica teorije umetnosti XVI veka. U svom traktatu on
kaže da su glavni zadaci umetnika:
1. da predstavi fizički opis čoveka, što je lako, i
2. da predstavi stanje njegove duše, ali ne trenutno, već opšte, što je teško.
Na početku Traktata Leonardo raspravlja o odnosu slikarstva i nauke. Treba imati
u vidu da je on prvo bio naučnik, da se oprobao u svim granama nauke, da se družio
isključivo sa naučnicima, a inače je bio jako usamljen. Malo je kontaktirao sa slikarima,
prema patronima ja bio hladan. Leonardo je secirao leševe, pa je imao dobro znanje o
anatomiji.
Čovek mu je osnova interesovanja, ali ne samo čovek, već i čitava priroda
(slikati noć, maglu…). Zato on za razliku od Mikelanđela shvata da je slikarstvo važnije
od skulpture, jer ono predstavlja dalje od konkretnog. Na to je Mikelanđelo odgovorio:
»Taj koji smatra da je slikarstvo važnije od skulpture zna o umetnosti kao moja
služavka«.
Leonardo je, naravno, potpuno izučio teoriju perspektive ali je ona za njega bila
nešto uzgredno. Leonardo je uveo novi tip perspektive – atmosfersku (vazdušnu)
perspektivu. On slika likove u pejzažu tako da su svi udaljeniji predmeti zamagljeniji,
odnosno slabiji je kontrast svetlo-tamno. Tako se ističu likovi i predmeti u prvom planu
slike, a pozadina se stapa sa likom.
***
Leonardo je rođen u Vinčiju, malom mestu blizu Firence, gde je učio slikarstvo u
radionici slikara Verokija. Prvo Leonardovo delo je deo Verokijeve slike Krštenje Hrista
(Uffizi, Firenca), na kojoj je Leonardo uradio glavu anđela iz levog ugla. Vazari (slikar i
pisac XVI veka koji je pisao o umetnicima renesanse) kaže da je Verokio prestao da slika
kada je shvatio da ga je mladi učenik prevazišao.
*
 Leonardo odlazi u Milano na dvor milanskog vojvode i tamo ostaje skoro
dvadeset godina (1483-1499). Tu je u još većoj izolaciji nastavio razvoj svog slikarskog
otkrića. Bogorodica među stenama (Luvr) je prva velika Leonardova slika koja svedoči
o novom stilu. Leonardov izum i prepoznatljivost njegovog slikanja je sfumato, (fumo-
dim). On nikada ne koristi puno boja, njegova paleta je svedena na nekoliko prirodnih
boja i mnogo njihovih tonova. Zato nema jasne konture, već se likovi i pozadina stapaju u
prelaznim tonovima.
Na ovoj slici se vidi jedno od prvih uspešni rešenja piramidalne kompozicije –
ljudi ukomponovani u prostor, mnogo prirodnije nego što su to uspevali slikari rane
renesanse. To će postati jedno od obeležja slika visoke renesanse.
Tajna večera nalazi se u trpezariji manastira Santa Maria della Gracia u blizini
Milana. Leonardo je eksperimentisao sa ovom slikom. Slikao je direktno na suvom
malteru nekom vrstom uljane tempere čiji tačan sastav još nije poznat. Brzo posle
završetka slika je bila u teškom stanju. Dva puta je preslikana u XVIII veku. Obimni
konzervatorski radovi preduzeti su posle II svetskog rata. Pojedinosti slike poznate su po
pripremnim crtežima.
Bespreporna perspektiva naslikanog prostora u kome se odvija scena izgleda kao
stvarni produžetak trpezarije u kojoj se slika nalazi. Tačka preseka linija u perspektivi
nalazi se tačno iznad Hristove glave, čime je naglašena simbolika. Srednji prozor iznad
njegove glave može se protumačiti kao zamena za oreol.
Leonardo je veliku pažnju posvetio likovima apostola. Radio je veliki broj
pripremnih skica, a u jednom od svojih rukopisa opisao je njihove stavove i emocije.
Kasnije je proučavao svakog, prema živim modelima (od kojih su nekima i mena
poznata). Po prvi put apostoli nisu poređani jedan do drugog, već su po trojica povezani u
četiri grupe. Svaki od njih svojim držanjem i likom otkriva svoj odnos prema Hristu. Oni
su primer onoga što je sam Leonardo napisao da je najviši i najteži cilj slikarstva - da
gestovima i pokretima predstavi stanje čovekove duše.
*
Kada su Francuzi osvojili Milansko vojvodstvo, Leonardo odlazi u Firencu. Tamo
je naslikao nekoliko svojih poznatih dela.
Mona Liza Đokonda(1503-1506) je slika žene istaknutog firentinskog trgovca
Frančeska del Đokonda. Ovo je prvi tipični portret visoke renesanse. Žena se vidi u
tročetvrtinskom profilu do ispod pojasa, blago rotirana ka posmatraču. Obe ruke su
potpuno vidljive, što je bio potpuno nov format koji je ostao popularan u slikarstvu do
devetnaestog veka. Osmeh predstavlja prvo oživljavanje dotad nepomičnih portretisanih
likova. Slika je podstakla brojna tumačenja, a početkom XX veka jedan italijanski
trgovac ukrao ju je iz Luvra iz patriotskih razloga.
*
Leonardo je poslednje godine života proveo u Francuskoj, jer mu je francuski
kralj prepustio jedan dvorac i dodelio mu titulu glavnog kraljevskog slikara, arhitekte i
inženjera. Tada se posvetio najviše naučnim radovima.
 Leonardo je celog života radio brojne crteže i ilustracije, kao i komentare svojih
zamisli, koji su jako bitni za razumevanje njegovih ideja. Crtao je olovkom i perom
biljke, životinje, ljude, prve karikature, anatomske pojedinosti tela itd. Posebno mesto
zauzimaji njegovi crteži iz područja arhitekture, tehničkih pronalazaka i vizionarskih
zamisli (kao što su nacrti za letelice).