TOMAS KUN

STRUKTURA NAUCNIH REVOLUCIJA

NO LIT

BIBUOTEKA

SAZVE2DA

40

UREDNIK

MILOS STAMBOLIC

RECENZIJA ~ AN/SA NOVAKOVIC • CRTF2. NA KORICAMA DUSA IO!:!'TI~ • TElINI(-KI [JREDNJK BOCDAN C Rei'" • KOREKTOR D{)· RI1.A SIM/C • lZDAVAC IZDAVAcKO PREOLZECE NUJl[ BE()('RAD TI:.RAZJ I: • ~TAMPA STAMPARIJA SW ODAN 1m BEOGRAD STOJA.""-A PRO leA 51 • TIRAZ 5 PRIMER K

tc

TOMAS S. KUN

STRUKTURA NAUCNIH REVOLUCIJA

NOLIT

BEOGRAD 1974

Naslov original.
THoMAS S KUHN

THE STRUCTURE

OF SCIENTIFIC

REVOLUTIONS

the University of Chlcago Press t970.

PRE\EO

STANISA NOVAKOVIC

SADRZAJ

Strana
StaniSa

Novakovtc:

Predgovor

STRUKTURA NAUCNIH REVOLUCIJA Prcdgovor. ..... L Uvod. Uloga za istortju II. Put ka norrnalnoj nauci . III~ Priroda normalnc nauke IV. Normalna nauka kao resavanje zagonetki V. Prioritet paradsgrru VI. Nepravifnost i rskrsavanje nau~ruh otkrica VII. Kriza i nastajanje naucnih teorija VIII Odgovor na krszu IX. Priroda i nuznost naucmb rcvolucija X. Rcvolucije kac promene pogleda na svet Xl. Nevrdljivost revolucija XII Razresavanje revolucija . XIII. Progres kroz revolucsje Postcript - 1969~ (1. Paradigme i struktura zajednice - 240. 2 Paradigrne 1 Konstc1acije grupnib vezivanja - 247; 3. Paradigmc kao zajcdmcki pnrneri 254; 4 precutno znanje I intuiclja - 258; 5 Uxorru pruner .. nesamerjjivost i rcvoludje 266. 6. Revolucije i relanvizam - 274~ 7 Pnroda nauke - 276)

31
40

50 65 79 89 99 lIS 128 145 166 194 203 222 238

PREDGOVOR

Ako biste bilo kojeg eksperta u oblasti filosofije nauke zapuau kOla je knl.ga iz: te oblasti poslednitb deceniju-dve izuzvala posebno veliko interesovanje i izuzetno plodne kOlItTOVerze. odgovor bi sasvim sigurno glaslo: Kunova klzjlga 0 strukturi nallenilt revolu. ctia: Istovremeno je skoro s.gurno da bi mnogi od tih eksperata, koji su izgubth: iz vida precizan podatak da se ta kniiga pojavila 1962. godine, " drugoj seriji poznate "Met1unarodne enciklopedije utedinjene nauke", imali utisak da je Kunova knj.ga znatno starijeg datuma. To je i sasvim razumliivo - Struktura naucnih revolucija je ;zazvala vee tolika reagovanja, komentare i polemike da se stice utisak kao da se nalazi u opticaju bar dva pula duze l'Tel1lena. Kao sto i sam naslov kazu]e, iz iirokog skupa pitanja koja spadaju u oblast filosof.je nauke, Kun je u .vojoj knjizi tzabrao grupu problema ko]i su klJucni za razumevanje razvola naucnog saznanja i na njih te usmerio sVOlU pairuu. U toj problematic! Kun je postigao Innogo - on [e temeljuo analizirao sloienu problematiku revolucionarnih. izntena U OstlDVnin'l poimovima nauke i uspeo da pndi sveill i veotna originalnu sltku mehanizma razvoja nauke. Naravno, Kun se pri tom oslanjao na svoia opseina pruucavanja istoriie, pre svega prirodnin nauka [predaje istoriju nauke na univerzitetu u Prinstonul, kao i na svoje siroko znanje " oblasti psiholog.je, flZlke. hemije i astronom'le (st"dlrao je prvobttno f'l.ku, a zatim /ilosofiiu • psiholog"U).

10

STANISA

NOvAKOVIC

Nile stoga nimalo cudno ~to se tokom poslednje decenite vel.ki broj autora - ukl,lla'lllci i najpoznatue predstavmke fdosof"e nauke ~eglJ doba - podva na odrelfene Idele, ill polem.~e sa pojedinim tezama Kllllove kntige, N.je cudno III to !lto te, dYe godine po ob,avl,lt'an,ll ove knl.ge na mternaclOnalnom kolokvttumu za /ilosofiju nallke " Londomi (iula 1965_ godme}, vec do~lo do konfrontaCile gledJJta 0 osnovfilm problemtma kojima se knllga Tomasa Kuna bay. Ova zanimljiva polemika, u kojoj Sll ucestvDvall Dion VotkillS, Stivn Tulmin, Pers VIltlams, Karl Poper, Mar garet Masterman, Imre Lakatos I Pol Fajerabend, ob,avl,ena te 1970. godine pod naslovom Kritika i rast saznanja ("Criticism and the Growth of Knowledge', Cambridge, University Press 1970). S obtirom na tako brojna i lustra reagovanja do kojih je doslo povodom neklh. osnovnih. ideja koie su iznete II knjizi Struktura naucnih revolucija, Kiln je 1970 godine prikljucio svojo] kniiz. jos i podllZi Postscript u kcqem pokusava pre svega da dalje razjasni z produbl te osnovne zeze oko kojih se razvila polemika. U takvim uslovtma mislim da bt za nasega ataoca brIo nannteresantmje da se pored kratkog re.l miranja nekih osnovnib teza Kunove knjige# upozna. II najkractm crtama, sa glavnim primedbama koje su ucinjene tl odnosu na Kunove tete, oonosno sa onim glediStima II kojtma dolaze do izrazaja sasvim drugaCija shvatanja 0 sloieno] problematici strukture nallcnih revoluciia: No, pocnisno sa onll" kljucnim potmovirna kojima Kun operise I kOll Sll II meduvremenu stroko prths ateni, pa su cak stetdi pravo gradanstva • izvan oblast. istorije i f.losofije nauke Rec;e 0 pojmovima "paradtgma' I normatna nauka", koji su inaiie medusobno nanesme povezam Kllnov pojam ,paradlgme" te nutetno slozen I zato mis/1m da nLSIl II pravll om kOll tete ta da] pojam shvate prevde tednostavno, btlo da paradigmu izjednaclIjll sa ,,0SnD''II0m teorqom" III da te identifiklljll sa "OpSWlI metafiZlckllll glediftem" Radi se 0 jed-

PREDGOVOR

11

nom sloienom konceptu koii ima svo], kako naucni tako i frlosofskl, a • svot socioloski aspekt, Prema Iame~ paradigma mie samo OSl10VIUl (til. dominantna) teorqa II smtslu opstepriznauh nauiinth dosttgnuca, vee IStO tako i uspeina metaiuicka spekulacija koja naucnicima tokom [ednog odredenog perioda vremena pruia ne sarno model-probleme, l'ee isto tako i model reienja, a Ilajlad, ona Ie 1 skup opsteprihvacenih In erenja koja {IObllalll ~vo] ksmkretan obltk u nekom udtbenikll iii klas.cPlom naubnom delu Prema tome, partuiigma bi bila, tcako sam Kun precizira i retimtra u svome Postscript ..", s jedne strane citava ona konstelamia uverenja, vrednosti, tehnii» kih procedura itd. koja ie zajedlllcka clanovima jedne odredene naucne zatedmce, dok bi, s druge strane, ot» naiiavala ledtlU vrstu elenlenata u 101 kvu~telacr/l. ona konkrelna resenia naucnih lagonetki koja; kada se primene kao model •• li prtmeri, mogu da posluie kao osnova la resavan]e preostallh zagonetk. normalne nauke. Pod "norllwlnom J'laukom", pak, za razliku od kratkotrainib perioda naucnin revolucija, Kun podraZl4lneva ono sto, po nlegovom sll1'atanju, predstuvlja preovladujuce redo\ flO stanje nauke, 'I. l~/rai.nt.Qu/e kOle Ie Cvrsto ZasnOl'ano na neko] paradigmi koja pruia relativno dugotrajnu osnovu za nekritiiiku. nau· CllU praksu, a ta se praksa llglavnom iscrpljuie k,oz trt klase akuvnostt: prikupljanie znacalnlh crnjenlckill odredenja, demonstraciju slaganla Ci"jenica sa reorijom I artikulactju teortje. Posto smo ukratko dehnisali ove osnovne pojrnoI'e, mozetno da IznesenlO I KUnDIO odredenje nauene
revolucije,

Kun kaZe • ..Karla [normalna nauka zalma; S. N.> - odnosno karla profesi,a ne moze tile da tlbegne nepravtlnosti koje potkopavaju postojecu tradiciju naubne prakse tada poctnju neuotncatena istmiivonia, kOla "ode projestju, ako ntsta drugo, a ono do nekog novog skupa osnovnih. uverenja, do nove omove za upratnja·

12

S1"ANISA

NOVAKOVJC

van]e nauke. Neuobicajene epizode u kojima se to pomeranje protesionalnib uverenja odigrava, jesu one koje se u ovotne ogledu nazivaJu naucnim revolucrjarna .•• - ••. Svaka od njih dove/a je do toga do zajednica (nauenika) odbac. nek .. dotle dugo poslOvan.. nuuiinu teortju, u korist druge koja [e sa njom nespojiva".') Iii, na drugom mestu: ..Nautne revolucije su ovde uzete kao one nekumulallVne razvojne epizode u kojima se stara paradigma u potpunosti iii delimiifuo zamenjuje novom, kOja je nespojiva sa tom starom ",·) Na OSHOVUovih dejinicija, moguCno je izvesti dye osnovne karakterlstike Kunovog shvatansa nauenih revolucija: (1) Revolucije su neuobicaiene; odnosno retke epilOde u nauci, dok bi dugatki periodi ..normalne nau· ke" predstavljali one redovno stanje nauke koje istol'remeno vecini naucnika naibolie odgovara; staviSe, Kun sma Ira da samo tokom perioda .normalne nauke" progres maze da izgleda i oCigledan i obezbeden; (2) Nova vladajuea nauena teorija iii paradigma, nespojtva je sa starom, iii nesamerljiva u odnosu na staru teorijur} Ovakva Kunova koncepcija oeigledno je sasvim specif,ena i niie ntkaks» u skladu sa onim shvauinjem revolucije kOle natazimo kod Popera, najznacajnijeg savremenog filosofa nauke, koji ,e isto taka zaintere· sovan prvenstveno bas za probleme rasta nauiinog saznania. Paper, kao sto je mnogima vee pomato, ne zastupa glediJte 0 razvoju saznanja putem akumulacije posmatranja, vee "p"tem ponovljenih odbacivania nallemh teorija i njthovog zamenjivanja boljim iii" veco] men zadovolja,'ajucim teorijama'r) Ove nove teoriie, .) Kuhn. T. S.• The Structure of Scientdic Revolutions. Chicago. University of Chicago Press. 1962, p. 6 ') Ibid .• p. 91. I) v lb,d., P 162, 6 & 91. 4) Popper, K R. Comuctures and RefutatIOns, New York. Baste Books, 1962, p. 216.

PREOOOVOP.

mada moraiu da objasne i stare cinjenice, mogu ih objasniti na jedan drugaclji naein, a ne onaka kako su to emile stare teorije. V svakom sluruju, od novih teoriia se traii da budu sto je mogucno smelije i neocekivaniie. To zuai':i da naucne revolucije, prema Popero"DIll shvatamu, predstClJVijaju brtnu i nezamenlitvu komponentu rasta naucnog saznania. On kate: ..... Nase kriticko ispttivante teoriia vodi nas poku.slilima da tit proverimo I odbal.lmo, SIO nas dat]e vodi ekspertmentima i posmatraniirua takve vrste 0 kotima niko ne bi nikad sanjao bel. podsttcaia i rukovodenja - kako od strane llaSih teoriia, taka i od strane nase kritike lilt teoriia. I zaista, nasinteresantniie eksperimente i posmatranja mi pazljivo smisljaInO da bismo proverili sl'ole teoriie, narocito svoje nove teonje"_a) Ovako zamrJljen rast nauke susvim prirodno podrazumeva, iii, moida je bolje tako reci, zahteva postoiame rtvalskih htpoteza iii teorua. I stvarno, Paper SInatra da se u vecini slucaieva, iii u svim vafnim slucaievima, baS tako i dogada, posto nam je, da bismo mogli da pronademo sve nedostatke stare teorije, neophodna nova teoniar} Na tai nacin, do pobijanja jedne nauene teorije najcesce dolazi tako sto opovrgavajuci eksperirnent predstavlja krucijalni eksperirnent, tj. ekspertment l.amrJljen da otllua izmedu dveju (iii vise) rivalskih. teorija. Prema tome, nasuprot Kunovom gledHIll, Poper zaslllpa tezu da revolucionarni periodi predstavljaju ono natvredniie u nauct SIO treba podsticati, po§to se II njima ispaljava prava stvaralaeka priroda nauke. To je ujedno olla osnova na kojoj pociva sustinsko razilazenje izmedu ova dva gledHla: naime, dok l.a Popera nauke nema, niti se ana uopste mote zamisliti, ') lbul , p. 216 . •) v Popper, K. R, The Logic of Scientiiu: Discovery, London Hutchinson 1959 (1934), p 87 (na~ prevod: Logtka Ilal<cnog otknca, Beograd, ..Noli I", 1973, Sir. 118-119) & Conjectures and Reiutattons, p. 246.

14

STANISA

NOVAKOVIC

bez kruickog' miJljenja, za Kuna tek odbacivanje krittckog m.sl,enja oznal:ava prelazak na nauku.t} Znaer, 0110 SIO [e stvarno naucno :;a Popera, tesko da uopste predstavlsa naLlku za Kuna, i obratno. S druge strane, 10 nikako ne znal:. da Poper ioJ odavno mie sagledao znacai i ulog .. onih istraisvania kota Kun naZWQ ,.normalnom naukont", 0 cemu svedoci Poperova prtmedba lIa strani 53 n,egave Logike naucnog otkrica, II. sledei3i tekst iz knjige Pretpostavke i pobijanja: .Dogmatsko stanoviste vezivania za jednu leoriju dokle god [e to mogucno, od velikog ie znacaia: Be; niega ne btsmo nikada mogli da pronademo Jta je sve sadriano u jedllol teoriii - napustili bismo tu teoriia pre nego sto blsmo stvarno imali prilike da ustanovinto nienu snagu; sledstveno tome, nikakva teorija ne bi nikada bila u staniu da odigra svoiu ulogu unosenja redll u svet, naSeg pripremanja za buduce dogadaje, prwlacenja naSe painie na dogadaje koje maCe Ile brsr1'l.omkada primetlll.".(l) Ali, ukoliko bismo se cak i sloiii« slime da naubnlei utrose vise radnih. sati na bavljenje "normalnom" nego Ii "neuobicajenom" naukom, moramo se sloiui sa sledeCom primedbom Diona Votkinsa, projesora sa Londonske skole zu ekonomiju i polilicku nauku· sa socioloske tacke gledHta moie bit. sasvim. u redu da se nesto zanemari Zilla JIO [e retko; medutim, sa me~ todoloske taCke glediJw, nesto sto u nauci nije cesto - ideja koja otvara /lOVe horizonte, tli kruciialni eksperiment izmedu dt'e glavne teoriie - moze da bude daIeko ,'aZllije od onoga sto se $Ve vreme od.grava.')

Rese~r~h'~~~~' the GrolVth of Kllowledge Cambridge, At the Unu ersuy Press, 1970, p 6 'J Popper, K R., Conjectures and Refutations, p, 312 'j v, Watkms, J. W. N., ,.Against 'Normal Scicnce'" in. Lakatos & Musgrave (eds ), Crttictsm and the Growth of Knoll ledge p. 32.

L~~t~!-'>"CM~s~~~~~v~s~r ~~h~~~~~~

PRFDGOVOa

1S

Ali, da vidimo kako - po Kunovom shvatanju dola~i do 11/1 neuobicaienin epi~oda II nauci kote on nazlva naucnim revoluctiama, V periodu nnonnalne nauke", kojl nastaje odmah po zamenl [edne partuligme drugom, nova paradigma se raw;ja, razbuktava, artikulile i proiiruie; ukollko se u tom periodu naide fla tin [enice koje se ne slaZu sa paradigmom, na nj ih se ne obraca posebna pcdnia. To je, uopste u~ev, perlod koii se karakterise kao ..proces akumulacije", No, kada mogucnosti razvoja u okviru jedne paradigme pocnu da se iscrpliuju, kada dode do neuspeha u normalnoi aktivnosti resavoma problema, naubnici tada postaju sve vise svesni postojanja raz/iCitih nepravilnosti, sto je onda preduslov za nastaianie bilo kakve prihvatliive promene teorlje.") Kun dadaje: "Svest 0 nepravilnosti ..• (mote da iraie; S. N.) tako dugo i da prodre tako duboko da se podrucja koja 'u napadnuta mogu S pTllvorn oplsati kao da su u staniu lIadoiazeee krize .....) I dalje: " ••. Sve se krtze. zavrsal'aju izrastanjem novoga kandulata za paradtgmu i sleduiucom bitkom oko niegovog prihvatanja ....... ) Prelazak sa paradigme u krizi na nova paradlgmu je kratak, - zapravo, kako Kun kaie, 011 se ne mote odvijati korak po korak, posto se lie obav/ja si10m logike i neutralnog iskustva, Ij. pod uticaiem argumenata - ubedivaniem, vee nastaje kao plod preobracania, tj. mora da se odtgra iznenada i odiednom, kao prebacivanje s jedne gestalt-sllke na drugu U)
JO) v, Kuhn, T. S., .Reflections on My CritICS·, 111: Lakatos & Mu>gra\c Icds I, Crtucism alld the Growth ot K,wwledl!,e, p. 250 & Tile Structure of SCIentific Re1>ollltlons, pp ,5 & 67 ", Kuhn, T S, The Structure Of SCientifrc RemlutlOlIS, p 67. p. 84. I.) v, Ibui., pp. 121 & 149

l!, tu«.

16

STANISA

NOVAKOVIC

To je dakle ta Kunova teza 0 kratkotrainoi, iznenadnos revolucin u nallct~ 0 trenutnom karakteru promene paradigmt, II vladal"e.h nauenzl. teorita - teza koia Ie paz villa brojne krtttke I kant ntare All kao slO cemo vidett, tzvestan. broi krttuikth. prunedbt [e preostar II. gubi rz vida ona mesta 11 Kunovo] knnzi kota mogu b/.ie da odrede neke aspekte ove ntegove teze Naime, Kunu se opravdano zamera to SIO nJegova nova paradigma ne moie nikada da .ma bito kakvu stvarnu predistorisu. I zaist« na OSIZOl'U teze 0 rnonopolskom polotaju vladaiuce paramgme, kuo • teze o nespouvostt stare I. nOVe paradtgme, naucnici bi trebolo, sve do onog iznenadnog trenutka kada dol1e do preobraeania, da mtsle 11 ,ednom sasvun drugaisiem pravcu Zato Dion VOlkins nalazi da bi Kun morao da tvrdt SQSVUfl neodrZivu tezu da [e preiazak na novu paradigm" isto slo I pronalcdente nove paradigme. Duro Susnl'C takode zamera Kunu to sto ne pravt razliku nmedu prihvatanja jedne paradtgme, slO moze da bude 1 relatlvno kratkotrasan proces, i stvaranja te isle paradtgme sto po pravtlu predstavlia [edan dugotraian l veoma slof.en proces, kome ne pogodute ni period krtze, a kamoli krtuak momenat prelaska Sledrre paradtgme na drugu") V potvrdu prethodno uomenute mterpretucue Ku na, Yotkins navodl sledece meSlO rz Kunove knjlgeNova parad.grna ilt naznaka koja I dOl I,IIa za nlenu docmju arttkulactju nastaje odiednom, pone kad usred noel " duhu COl eka duboko Iltonulog " kri~.rl·'U) No, ja mtslim da ovo ruesto ne maze da se uzme kao pon rda VOlk",sovog tnsisttrania ua tome da Kurt mora da 'Zlednaci prelazak na rtom paradsgmu sa pronatazcnjcm te paradigrne, Oval odeliak: Kunovog leks

ta,

U stvaTl

l1na saSllm

drugl

srnisao

Po

monte

mls-

", v Watkms Op cit p 35 & Su~n.ll~ D Otpori krt I.ekam Beograd Vuk Karadtu. 1971 str 68 .. , Kuhn, T. S., Op ell p 89

m"'/,"',II

PREOGOVOR

17

ljenju, on jednostaVlw izrcdava [edna drugo Kunovo ubedenje - koje takode podloino krittci, ali ga ne smemo nikako mesati sa onim prvim - a to [e da se teorije pronalaze [Ii da se stvaraiu nU [ednom komadu". V prilog ovakve interpretaciie navedenog odeljka iz Kuna (mada se un/emu - mislim da je to jasno - ne tvrdi ono sto bt Votkins zeleo), nlZVescu jedno drllgo mesto U istoi kniizi: "Nova teoriia - kate Kun - izgleda kao neposredan odgovor na krizu (- ti. na period koji nije tako trenutan i koji prethodi revoluciii, iIi samome preIasku sa stare na novu paradigmu; S. N.) •• _ Najzad, . __ resellje (- za '1La koii poseban slucaj krize; S_ N.) bar Ie delimicno bilo anticipirano tokom jednog perioda kada nile bilo nikakve krtze u odgovaratuco] nauci; medutim, u odsustvu krize te 5U antlcipacije bile igI.) rlorisane··. Iii: "Cesto nova paradigma nastaie, bar u zametku, pre "ego sto je kriza otisla daleko iii bila eksplicitno sagleda'lIl ... ") IIi, naj zad: "Filosof' nauke su u vile navrata pokazali da ie Ita neki dati skup podataka IIvek mogucno nasaditi vIse od jedne teortiske konstrukcije. Istoriia nauke ukuzuje, posebno u rarum [amma razvoia neke nove paradigme da cak n'le mnogo tesko smisliti lakve alternativne mogucnostt. Ali, takvo pronalcdenje alternativnih rnoguer1osti Ie nesto sto naucnici retko preduumaiu, osim tokom pre-paradigmattiike faze razvoia svoie nauke i u vrlo posebnim prilikama tokom evaluctje koja sled, -.'S) NaraVIW, KUII smatra da ima ."ueajeva kada Ireba da prode prilicru» Vremella izmedu javljanja prve ~\ esti 0 krizi stare teorije i radania nove, i to je sve sto KUn tell da prizna U vezi sa inabe iznenadnim, neoeekivanlm i radikalnim procesom promene paradig-

,e

'"')tu«,

'S) ibtd , p 75 p 86. , ) itxd; p 76.

..

18
rile.

STANlSA

NOvAKOVIC

Zato sr1'l.atram da [e sQSVlm na mestu [edna druga VOlkinsova primedba kota glas • ..Da ana (paradsgma, S N.) moze da se pojavr • pre nego sID 'lie knza uopstc razvda. te da moie sarna da izazove knloU to Ie Iskl1tlCeno Kunovom lde1an 0 viadavlnt. partuitgrne unutar normalne nauker.v} V vezt sa Kunovom mterpretacijom trenutka preIaska sa stare PIa novu paradigmu, interesantno je primetus da su nekr kriticari, narocito Votkins i Lakatos, to protumactli kao ,.iracr.onalni skok vere". Kun, tl'letluum, odbacuje lakvu interpretaciju i u Postscript-a detaliniie obtasniava svoje shvatanje, odnosno razhku izmedu "ubeitzvanja" i npreobracanja". Da bi bio ubeden u to da treba da prihvati novu teoruu, naucnik: mora prethodno da prevede tu teoriiu na sopstveni ,e~lk. Medut.m: ..Prevaden,e jedne teoriie iii pogleda na svet na sopstveni ,eZlk ne znlltl odmalz da je ta teoriia postala naSa. Za to se mora doci do bliskosti, otkriti da mtshmo i radrmo u [ednom lez1ku koji nam [e ramie bio stran, a ne samo da prevodimo sa njega"_") Kako se ..dolaten,e do bhskosti" dogada odiednom; pa niko ne moze sam da bira da li ce to da uiiini, ono ima sve crte .,iskustva preobracansa", Kun takode sugerile da ova tskustva preobracall,a Iakse dolaze kod mladlh ljudi i da naucnik i bez; takvoga ,skustva: ..... moze ipak da kortsti novu teonju, ali ce on to cinili kao stranac u nekoi stranoj sredini, a ta mu [e alternativa dostupna samo zato sto tu vee postote oni koji su domoroci ... lskustvo preobraearua, za kote sam rekao da je nalik na gestalt-prebacivanje, ostaje, prema tome u osnovi revolucionarnog procesa'c"} Ali, nauCna revoluctia, za Kuna, ukliucuie ne samo karakteristiku trenutnosti, takode i karakteristiku neocekivanostl, mada u jednom sasvim drugom. znace· nju od onaga koje bismo mogll da pripisemo Poperu. Prelazak sa stare na novu nauenu teoriiu ,e za Kuna

vee

.. , Watkms Op. <II., P 31. .. , Kuhn, Op. LIt 1970 p, 204. .. , Ibul p 204.

PREDGOVOR

19

neocekivan U 10m smislu Jto ie nova teorija nespoiiva sa starom, iii nesamerliiva u odnosu na staru. Nova paradigma predstavlja rekonstrukeiju datoga podrueja na temelju novin osnovnih. pretpostavki, tako da pro[estia menja euav svoj pogled na to podrucie, mz niegove rnetode i ciljeve; drugtm recima, ..posle revolu· eije naucnici rade u [ednom drugaeijem svetu .....) Moj je utlsak da je Kun naucnu. revoluciiu shvatio, tako da kaiem, isuvise temeliito (da vodi cak do nesamerllivostil, pa onda u stvari i nerealistieki. Stvar te u tome da ni u politiekim revoluciiama ne dolazi nikada do tako temeljitill promena u ekonomskom i politickom sistemu kakve nosioci till revolucionarnitt promena u pocetku pretenduju da postignu, a koje docniie, mzravno. sarno i.ele da predstave kao da su se stvarno zbile. Ono 'to se zaista dogada i u politiCkim i u naucnim revoluctiama, a sto - razume se Hlnoge zainteresovanl' strane 11sCe uvek da priznaju, [este sledece: kada se neva paradtgma dovolino razvije, onda se vid. da ona ima mnego stosta zajednicko sa starom, tj. da nije tako temeljito nova kao sto se na pocetku mislilo. Razlog zbog eega ie 10 tako u nauci, leu prvenstveno u cinjenici da teoreucan, da bi stvorili neku nOvu teorii ... moraju ozbilino da se oslone fla ogromnu koliCinu prethodnog znania koje se 11 dawm trenutku uzima kao opkteprihvaceno. Metodoloski posmatrano, IlajveCi nedostatak KUnGVe koneepcije predstavlia njegova teza 0 monopolskom polotaju vladaiuc« paradtgme, koia iskljul:ule mogucnost naporednog postojanja makar i dvelu a kamoli trt iii vise paradlgmi; koia, drugim reiiima, Iskljutuje postojanje d, ejlL iii vise rivalskih teorija odnosno zabraniuje svaku (makar i ogranuienu} prolijeraciiu naucmt« teoriia: Ova teza u stvari predstavlja previdanje nekih. bltnilz momemzta koje nije tako tesko uocit; u razvoju nauka; naime, lakozvana .normalna nauka" moze, ne samo u razlicitim vremenskim periodirna. vee I u istom vremenskom periodu da se zasnlVQ na dve (ill vise} paradtgmi . .. , v lbui , pp 84 134 & 149.

20

STA.."lISA

NOVAKOVI~

Primere za to nije tesko naci. Poper, recimo, uka,ule na ClnlenlCU da su se, od antickih. vremena, razvijale naporedo rivalske teoriie 0 materiiin), dok Duro Sumjic, koji u svoioi kniizi Otpori kritickom mikljenju citavo jedno poglavlie posvecuje kritiekom razmatranju Kunove koncepcije naucmh. revolucija, razrtuluie primer savremene sociologije koja se, po njegovom millieniu, razvita kroz diskusitu dveiu ravnopravnih paradigmi: [unkcionalisticke I marksisticker], Kun bt, razume se, mogao da tvrdi do, gde god se tako nesto dogada, to sarno pokatuje da doticna nauka joJ nile ,ziJIa iz svoga pre-paradigmatickog stupnla razvoia, odnosno jos ni,e zakoraeila u zreli stupant svoga razvoia. Ali, tada bi se potpuno izgubio svaki iole odredeni kriterijum raslikovanja pre-paradigmaticke I zrele nauke_ To [e, verovatno, i natbitniia prtmedba u vezi sa Kunovrm shvataniem strukture naucnih. revoluciia. Mislim, medutim, da [e svrsishodno da se ukratko osvrnem i na njegovo shvatanje krize u nauci, kao i na tezu 0 "nekorigibilnosti" paradigme u "normalnoj
1WUCth•

Uzroke nastajania krize u okvtru jedne paradigme, Kun vidi pre svega u tome sto Sl aka paradigma 10kom vrenzena iscrpi svoje mogucnosti, samim tim slo je ogrunicen broi relevantruh iii smtsaonih pitanja koja se unutar nje mogu postaviti; drugim recima, pocnil se prekomerno gomilati pitanja na koja dala paradigma nije u stanju da odgovori. Uzrok bi bio, dakle, rastuci spoljaJnji prittsak, 01'0 glediJte, koje sadrZi u sebi nesto tstine, predstavlja zapravo velika ostromasenje u pogledu sagledavanja mogucnih. uzroka krize. Mogucno je navesti vile drugilt IIzroka krize, koje Kun ne pommje: (I) Promena same realnosti; nalme, dok realnosl astronomskilt i fizickil! nauka ostaje relativno ista
ID.

.. ) v; Popper, K R., ,.Normal Science and its Dangers" Lakatos & Musgrave (cds .. Crttictsm mid 11 e Growth of Knowledge pp. 54-55 . .. ) v Suiinjic, Navedeno delo SIr 59--60_

PREDGOvOR

21

kroz prilicno dug period Vremeflll, i samo se menja naSa pereepcija te realnosti u zavisnosti od naSilz teortjskih stanovista, vrednosnih sistema. problema i pot reba. dotle je realnost drustvenilt nauka sama po sebi podloina cestim i kvalitanvnim promenamat"} (2) Teoriiski pritisak; naime, bez obzira na 10 da Ii postoti empirijski priusak di ne, nauena teoriia moi.e doc; u krizu i anda ako se teortiski dovede u pitanje - bilo poiazecl ad metafizitlwg pogleda na svet drugaCijeg od onoga koji leii u njenor osnovi. iii jednostauno ukazivanjem da u njot ima nespoiivosti i nekoherentnosti. Kunovo stwatanje da je "nonnalna nauka' cvrsto bazirana na od redeno] paradigmi i da se ognmicava iskljucivo na artikuiaciju onin pojava i teorija lwje dala paradigma nosi u sebi, podrazumeva I gledrSte da paradigme Ite mogu uopste da se korigulu "nonnalnom naukom' ...). Ovo ovako iskljuctvo glediJte. l:ilti mi se, moie uspesno da se krittkuie Po mome shvataniu, naime, prilikom artikulacije iIi speciflkacije jedne paradigme mi. u stvari, omedavamo skup cinjenica koje potvrduju tu paradigmu, odnosno skup Cinjemea koje joj protivrece. Zar nauenici u takvoj situaciji zaisla sarno zanemaruju protivrecne cinjelliee sve dotle dok data paradigma ima bilo kakse uslove za razvo], Iii om vrlo cesto vrJe t. pravke i modiitkactie paradtgme, da bi 1lU taj naein otklonili [edan broi protivrecnin cinjenica? Zar se mote kritika sasvim iskljuiiiti iz "normalne nauke"? Po moioi oceni, to niie mogucno. Buie svakako interesantno uneu 105 nekoliko krupniim primedbi koje se odnose no osnovne teze Kunove knitge: Tako, recimo, kada se radi 0 Kunovo] koncepciii naueue zaiednice, Dzon Votkins istice da pre,na toj koncepciit itlazi da [e nauena zaiednica jedno bitno zatvoreno drustvo, koje povremeno potresatu kolektivni nervni slomovi, posle koJiIl se ponovo uspostavlja mentalno jednoglasje. Takvoi koneepciji VOIkins suprotstavlja poperovsko gledisle do bi naucna
11&) v, Isto, sir, 61. ") v, Kuhn Op. cit .• pp 24 & 121.

STANISA

NOVAK.OVJ~

zatedruca trebalo da bude, i da u ZHIlCajllOln stepenu stvarno i ,este, ,edna otvoreno drustvo u kojem ruiedna teorita, llr - da upotrebim Kunov Izraz - nijedna ..paradigma", bez obzira koliko btla uspesna iii preovlal1uluca. rute ntkada neprikosnovena"}. Pol Faterabend, sa IIniverziteta U Barkliiu (Kallfornija), stavlja krttuiku primedbu na Kunovo shvata nie 0 tome da postosanse tradicije resavania zagonet: kt predstavl,a de facto onaj krtteruum. pomocu kotega je mogucno tzdvonu nautHu od svth. drugih. ,,"dskih aktivnosti Nairne, ako ,e tradtciia resavanja zagonetki toltko buna, ako je javl,an,e toga svojstva 000 Jto ujedm,II,e I karakterise ,edllu speClfic»u i dobro uocljivu dtsctplinu, onda Faserabend ne vid, kako bismo mogli da iz toga ISkl,UC""O rec.mo Oksfordskll f,'osof',u obicnog ,eZlku. iii, ako In se uzeo ,oJ ekstremmji primer, organizovani zlocin, kod kojeg se, kako ugteda, radi 0 resavanju zagonetki par excellence=j, Isto tako, Fajerabend sasvim opravdano primecu ,e du. ukoliko Kun ieli uspesno da brani svoiu tezu 0 tome da ,e razumno da zrela nauka odbacuje svaku nesputanu bttku izmedu alternatlva, pTlzna,uc. samo normalno tstraiivanje unutar ,edlle odredene paradtgme, on bi morao da pokai;e u cemu ,e onda pozeljnost revoluciia, kao I onoga posebnog naClna na kOjl normalnn nauka "Odl revoluciiama Revolucise, naraVllO, donose promenu paradigme, MedUllin, ukohko se pode za Kunov"n optsom ove prom ene, ill geJtalt-prebacivanja, kako on to zove, ne· mogucno [e reci da su revoluctie vodile necem boljern. To je nemogllcllo reci zato Jto su pred-revoluctona i post-revoluciona paradigma cesto nesamerljive"). sio se tlce same karakteristtke nesamerlnvosti i dovodenja u pitanje kriteruuma progresa prihkom promena paradigmt, tu se Faserabend slaZe sa Kunom.. "l v. Watkms, Op CIt P 26 .. ) \ Feyerabend, P K., ,_Consolation for the SpeCIahst", m- Lakatos & Musgrave (eds) Cruictsm and tne Growth of Knowledge pp. 199-200. ") v ts«, p 202.

PREDGQVOR

23

Poper, medutim, tini mi se sasvim opravdano, ukazuje na to da nesamerliivost 1noie zapravo da postoji samo loa one nautnike koii u odnosu na svo]e omiljene teorije zastupaju verijikaciomsticko stanoviste. Na· ime, ako se naul:nici drze iskljuinvo toga gledlSl<4 moie se dogoditi da ne uzmognu da shvate jedan drugoga. Ali, ukoliko te njihovo stanoviste usmereno krtticki, oni ce rarumett obe teorije i videli u kakvoj se vezi nalaze. Sem toga, mada [e, kao sto prtmecuje Kun, sasvim mogucno da je tesko voditi diskusiju medu. ljudlma kojl su svoje vaspuanje stekli u razlicitim usloVlllla, jednovremeno [e taimo, kao sto tstice Poper, da ..rlo l:esto nista nije korisnije od [edne takve diskusile."} No, za adekvatno sagledavanje mesta i znal:aja Kunove teorije, btce sigurno veoma korisno iznett ne samo gornje krltil:ke primedbe upucene Kunu, vee sasvim ukratko izloiiti i neka drugal:lja shvatanta strukture naul:nih revolucija. Prihvatajuci ad Kuna ono J10 naziva ..princip postojanosti", u smislu uvidanja potrebe da se eesto, i pored krupnih teskoca sa kojima neka teorija moze da se sukobi, i dalje insistira Ita nienom razvijanju j poboljsavaniu, Fajerabend odlul:no ustaje protiv modela: normalna nauka - revolucija - normalna na· uka - revoluciia itd., ..gde se projesionalna glupost periodieno zamenju]e fllosofskim izliwma, da bi se ponovo pojavila na ,viSem n;vou"'41). U poredeniu sa Kunovim mode/om, veliko preimudstvo pripada gledHtu koje dopusta mogucnost poboljsavanja teorije, a i stovremeno prihvata princip prvliferacije, pOJ10 nam dopusta da budemo otvorenog duha sve vreme, a ne samo usred katastrcfe "Nile Ii takode slul:aj - kate Faierabend da se odstupajuce l:inienice cesto uvode od strane kritl· tara neke paradigme, pre nego sto bi se moglo reei "') v, t'opper, Op. cit ; p. 57. V Feyerabend, Op. cit., p 208.

il)

24

ST

ISJ\

NOVAKO"

da th II kruiiiari koriste kao polaznu. tabku za krt 1ku? A ako [e to tacno, ne sledl honda da te prollf r clla pre negol: model normalnost - prollferaclla normalnost, ono JIO karaktense nauku)" } Na osnovu predloiene konstatacqe da su knuoar« festo zapravo uvodili a ne korisnh odstupaluce ernlenICe [nepravtlnosn} kao polaznu tacku svoje krtttke kao • ernlemc da se dogal1a da dobar brot naubntka, usred srune revolucije, resQvQ stare, sune nedoumrce I nepravtlnostt Fajerabend .zvla{;j zaldlucak (doduse ne bez kval.fikaclle ,pm se"} da za rast saznanla ne treba zahva1llVat. akttvnostt resavama nedoumlca, vet akllvnO'" uzalamnom delovanlu razlrcllIl. postojano uporno} zastupomh. gled.!ta Sem toga, tu su i nove id I ' kOle se neprekidno stvaraju I za kOle takode treba obezbedlt. mesta, mada smo ml sklom da 1m poklommo painju tek tokom revoluct]a No, kako ova promena ",. teresa za Fajerabenda ne odraiava nlkakve temelnte strukturalne promen kao sto bl recllno bto prela zak sa reiavanio. nedoumica na ftlosofsku spekulacitu • proveravanje temelsa, to ona ne predstavlta mIla drugo do promenu tnteresa I publlCllela"'}. Uz malo unaginacue • malo vrJe istoruskth. tstraiolVa.nla smatra Fajerabend, moze se konaiino zakiju Clll da proliteracua ne samo da neposredno pretbodi revoluC11ama, v da se odigrava sve vreme Da zavr Jim sa ell 10m ,Nauka kakvu poznalemo - kaie Fajerabend nue vremensks sled normalmb pertoda I perioda prollferaclle vee [e nphovo naporedno posto anle. [, la eu zato govorut 0 normalnoj komponenu I fllosof sko/ komponenti nauke, a ne 0 normal nom periodu i 0 penodu revolucqe ' } Prema lome, ."Quena revotuciia" 1 kod Patera b nOO dllalektlckl pr vazl/lena, 'I tstovremeno i ukt nuta • odriana, uklnuta kao I menski uoclilva polava II k tstortjska clnlenl III po odan model lbrd P 208 v Ibid pp 208-209 I P 212

rREDGQVOR

25

za obiaSniavanie odredemh istoriiskin tbivama u nauci, a saeuvana kao [edna od one dve komponente nauke pomocu kOlih se nauka diialekticki razviia u svakotn s1'o," pertodu. Drugu, II odnosu na Kuna razlicitu koncepciju naucne revolucije, koiu zastupa Poper, vee smo pomeHUIi prilikon' izlagania samoga Kunovog stanvv.sta. Ovde btsmo ipak izneli dva dlvergenlna pravca dalie evaluciie Poperovog glediJla: kod njegovog sledbenika i naslednika niegove katedre, nedavno preminulog Imre Lakatosa, i u nainoviiim radovima samoga ser Karla Popera, Pravac koiim te krenuo Imre Lakatos, vodi zapravo radikalnom negiraniu postojania svake prave nauene revolucije: Radi se 0 sledeca dva nova m0menta: (1) Krajnje relativiziranie moguenosti opovrgava. nia [edne nauene teoriie, i (2) Teza da nema stvarnog prelaza sa stare na novu naUCHU teoriiu, vee da se uvek radi 0 odlllCivanju. izmedu vHe nespoiivin teoriia. Retativiziran]e mogucnosti opovrgavanja se las"i· va na razlikovoniu. izmedu teoriie koja se u odredenom trenutku uzima kao standardna lone koia se nalazi "a proveri. LakatoS kate: .Lako se moze vldeti da onda kada sm'slimo neki eksperiment da bt.smo provertli, odnosno kruikovalt neku teortju, mt uvek moramo nekriticki da upotrebimo neke ,.posmatraeke teoriie", IIstandardne teoriie", iii "interpretativne teorije", ako hocemo da omogueimo njeno "opovrgavanje",. _ Od nuSe metodoloske odluke zavisi na koju cemo teoriiu gleda/i kao na interpretaliv"u teoriju, a za koju cemo smatrati da ie na proveri; ali, ova odtuka ee da odredi na koii cemo deduktivni model da upravimo modus tollens .... ). Druga teza Lakatosa, da nema prelaza sa stare na novu teoriju; zasniva se na sledecem rasudivaniu: .. ) Lakatos, I., ..Criticism and the Methodology of Scientific Research Programmes", Proceedings Of the Aristotelian Society. vol. 69, 1968-1969. p, 156

26

STANISA

NQVAKOVIC

,.N. jedna reorija ne zabranjujc neko stanje stvakoje mote unapred da se specsfrkuje De dogada se da mi predlazcmo neku leon j u a da Priroda uzvikuje NE. Pre b. sc moglo RC' da mi predla7.emo lavirmt teonja a Priroda uzvikuje NESPOJIVO''') Nema dakle, mkakvog zasnivanlQ "eke nove teortje, kojem b. prethoduo neko clHlen.tko opovrgava· nte stare teorqe, vee poston samo odlucwcmje izmedu veceg broja uzalamno nespopvm teorija: Ako b. se, medullm traho razlog za~lo LakaloJ nece da pravr razllku izmedu stare 1 nove teorije, on te dat u ,edno1 drugol njegovoj metodolosko; poucn« nalme, m za [ednu teoriiu ne Ireba reC. da Ie stara s obzrrom na tv da teorqe mogu i sarno prtvremeno da se pOl uku s OOlnog potta (pod nalelom prottvntiikth. argumenala), all se He moral" smatrau poraiemm, one "IOgU ponovo, I u vd'e navrata da se pojave u novo; verZII', pave cavaluci s'VI emptrtjski sadrtal t obezbedulut, verlf' kactqu [ednog dela toga novog sadriala"} . •Ntkakvo preimucstvo jedne strane - kaze Laka ro~- ne moze se smatrati kao sasv.m odlucno, Ntkada nema nieeg neubeinog u pogledu trijumia nekog programa. Isto tako, nema mceg neizbeinog u pogledu njegovog poraza. . Pa .pak mora se ne samo voditi uskoT' protivnuikih. strana, 1-'ec tal skor mora u svako doba da bude dostupan lavnosl. '''}. SIO se (iee samoga Popera on sve vile nagl~ava evolueiom karakter svoje teortie, budue. da [e u evaluctonom pristupu. naSQO upravo moida , ,edlni tvrst oslOllac za zasntvanje naucne racionalnostl, odnosno jedon od najpogodnilil, • nalslllurnij.h izvora postavltanja kriterijuma naucnog progresa. tnaee, sa btololke ii, evoluclOne tacke gleddta, nQuka~ ali progres u na sci, mogu se posmatrati kao sredstva koia ljudski rod konsti da bi se prilagotho svoJOJ oko/"'i: da b. OSVOlio nove pogodne noucije u sreri

.., Ibrd p 161 "') v Ib.d. 1>. 176 .., Lakatos I History of Science and its Rational Reconstruction • 1971 rmrn .• p 16

PREDGOVOR

27

dim u koio] lwi, odnosno da bi cak stvorto neke takve pozicise: U ovome procesu, bitnu ulogu igrasu dva elementa: (l) element instrukcije, koitm se prenosi ono Jto te nasletieno ill tokom. evolucne steceno, • (2) element selekcije, koji na nivou nauke zapravo predstavlia stupam otklanjania pogreske prihkom postavljama nOl'.h probnih. hipoteza Sa ove tacke glediIla progres u nauei Ie oc.gledan, pa cak post oj. nacin da se tal progres mer; Po shvatarqu Popera, to se mote postlci uporedivarqem starin sa novm. problemuna, Ukoliko [e progres kojl [e nacmlen veltki, onda ce nOV' problemi btti takvi 0 kakvima se dotle mie ni sanjalo. Bice to dublii problemi, a bice ih I vise nego ranije. Sto viIe napredujemo u znanju, to jasni,e razaznajemo ogrornnosl na.sega neznania. S log.l:ke tocke gledista, medutim, nova teorija, kOla predstavlia progres u odnosu na staru, moraia bi da protivrec: to] staro; teorisi • da [e odbacuje. U tom smislu, progres u nauci - iii bar ona] upadljiv: progres - uvek je revolucionarnog karaktera. To, na· ravno, ne znaci da progres u nauci ni,e uvek u odredenom smislu I konzervallvan: nallne nova teorita, rna kohko bila revolucionarna, mora uvek da bude u staniu da u potpunosti objasni i uspeh svoje prethodnice, kota se mora pojasnti kao dobra aproksimacua u odnosu na novU teoriiu. Dakle, kao sto smo vtdeli, Klmova teorqa 0 razvolu naoolOg saznanja ne sarno kro; normalne pertode svoga rasta, vec i kroz pronlene revolucionarnog karaktera, nile ,edina koncepcija revoluclOnar'log rasta nauke koja se danas nudi. Upoznali smo joJ tri svakako najznal:alniie alternativne koncepcije. ObaveJtem smo takode 0 nekim najkrupnijim zamerkama koje su upucene na racun Kunove teorije. Sta ie to, onda, sto ovu knligu i dalie dri. u centru paznle savrememh filosofa nouke? Po l1Iome m.Jlieniu, to te l:inienica da nam ova kniiga pruia tzuzetno detalmo razradenu i bruinim pnmerima 'Z istorue nauke potkrepljenu koncepcuu

28

STANlSA

NOVAK()\l[C

o strukturt >zaucnil, revotucila. Sem toga. to [e [edna celovlta, veoma dosledna i soctoloski dosta evrsro fund.rana koncepcqa, kOIU nije lako pollullatt, a lOS mante krtttcki u eel,"i diskvalifikOllati. Neki "Iem delovi su, rQZUtne se, o~btllno dovedent u pitanie, kao SIO su cpet nek. drug! delovi postali takoreCi opsteprihvacen•. U svukorn slucalu, KUHOVOdele i dalje predslavlja [ednu od veoma li\>ih alternatlVa za sve one koti raem.sllalu 0 rome kako se odv'la rust covekovog nauc"og samanla. 81anib NOVAKOVIC

STRUKTURA NAUCNIH REVOLUClJA

Dzejmsu koji je pokrenuo B. Konanu ovu knjigu

PREDGOVOR

Ogled koji je pred varna predstavlja prvi potpuni objavljeni izvestaj 0 jednom projektu koji je prvobitno bio zarmsljen pre skoro petnaest godina. U to vreme, kao student post-drplomac, nisam bio dalekv od zavrsetka svoje disertacije Srecan sticaj okolnosti mojeg ukljueivanja u jedan eksperimentalni kurs, koji jc trebalo da prezentira fiziku anima koji nisu studi rali prirodne nauke, doneo mi je prvi susret sa istorijom nauke Na moje potpuno iznenadenje ovo izla gan je pre, azidene nauene teon je I prakse radikalno je uzdrmalo ncke od mojih osnovnih koncepcija 0 pri rodi nauke i 0 razlozima njenc posebnc uspesnosti Rec je 0 konccpcijama koje sam ranije izvukao delimleno iz samog studiranja nauke, a delimieno iz jednog dugotrajnog uzgrednog interesa za filosofiju nauke All, bez obzira na svoju pedagosku korisnost i apstraktnu prihvatljivost, ovi pojmovi se nekako msu uopste uklapali u ana Sto su donosila istorijska istrabvanja. Pa ipak su ani bill I jesu fundamentalru za mnoge diskusije 0 nauci, pa [e izgledalo vredno terneIjitijc rspitati njihove slabostr u pogledu bliskosti isti ni, Rezultat JC bio drastil:ni zaokret u planovima za mOJu kanjeru, zaokret od fizike na rstoriju nauke, a onda, postepeno, od relativno neposrednih Istortjskfh problema nazad na vise filosofska interesovanja koja su me prvobitno odvela istonji lzuzev nekohko clanak~ ovaj ogled je prvi od mojih objavljernh radova u

32

STIlUKTURA NAUCNIH REVOLVCUA

kojem preovladuju ta rana interesovanja. On, pre svega, jednim delom predstavlja pokusa] objasnjavanja, I men; samome i mojim prijateljima, kako je do~lo do toga da budern odvucen od nauke na njenu istoriju. Prva prilika da dublje istrazujem neke od ideja koje su izlofene u tekstu koji sledi pruzila mi se dok sam bio mladl clan Drustva naucnih stipendlsta Harvardskog univerziteta. Da nije bilo ovog slobodnog perioda prelazak na novo polje istrazlvanja bio bi daleko tezi i rnozda ga i ne bib postigao. Deo svog vremena tokom tib godina posvetio sam fistoj istoriji nauke. Posebno sam nastaviO sa proucavanjem spisa Aleksandra Kojrea i prvi put se susreo sa delima Emila Mejersona, Helene Mecger i AneIize Majer ). Ova grupa je ' jasnije od vecine drugih ucenjaka nasega doba pokazala kako se naucno mislilo u vrerne kada su se kanani toga nauenog misljenja veoma razlikovall od onih koji su danas u opticaju. Mada sve vise dovodim u pitanje neke od njihovih posebnih istorijskih interpretacija, njihova dela, zajedno sa knjigom A. O. LavdZoja, bila su, uz Izvorne materijale koji su bin primarrn, presudna za oblikovanje mojeg shvatanja 0 tome ~ta mozc da bude istoriJa naul:nib Ideja, Dobar deo svog vremena tib godina proveo sam Ipak u istrazivanju takvih oblasti koje nemaju ocigledne veze sa istorijom nauke, ali u kojima istrazivanje sada otkriva probleme slicne anima na koje mi je istorija skrenula paznju. Jedna fusnota, na koju sam slucajno naisao, odvela me je do onih eksperimenata kojima je 2.an Pijafe osvetlio istovremeno razlicite svetove deteta ko]e raste, kao i sam proces prelaska iz
I) Naroeito su hili uticajni: Alexandre Koyre, Eludes Gahleennes. 3 vols., Paris, 1939; Emile Meyerson, Idenliry and Reality, trans. Kate Loew~ New York, 1930; Helene Metzger, Les doctrines chimiques en France du debul du XVII. 0. la fin du XVIlIe siecle, Paris, 1923, i Newlan, Srahl, Boerhaave ella doctrine chimique, Paris, 1930; i Anneliesc Maier, DIe Vorltiufer Galileis rm 14. Iuhrhundert, ..Srudien zur Naturphiiosopbie der Spatscholastfk", Rome. 1949

J.EDGOVOR

33

jednog u sledeci novi svet"). Jedan od mojih kolega na .... o me jc da t:itam spise Iz psihologije opaZanja e naroCito gc~taItisla; drug! me je uveo u spekulacije B. L. Vorfa 0 efektima jezika na nasu shku sveta; a V. V. O. Kvajn otkrio mi je fllosofske nedoumice oko razllke sinteticko-analitiekos), Drustvo nauenih stipendlsta dozvoljava takvu vrstu nasumicnih ispitivanja i samo kroz to mogao sam da se sretnem sa skoro nepoznatom monografijom Ludviga Fleka Entstehung und Entvdcklung einer wtssenschattlichen Ttusache (Bazel, 1935), esejem kojt anticlpira mnoge od rnojih sopstvenlh ideja. Zajedno sa primedbama jcdnog drugog mojeg kolege, Fransisa Salona, Flekovo delo uCinilo je da shvatim da bi te ideje mogle zahtevan da se uklope u sociologiju nauene zajednlce. Mada ce citalac naci svega nekoliko pozivanja na bllo koje od ovih dela iii razgovora, ja im dugujem na "ise nacina nego sto mogu sada da rekonstruisem i procemm. Tokom posledn]e godine lstra!ival:ke stipendljc na Harvardu dobio sam poziv da prcdajcm na Lovel 10sttlutu u Bostonu, sto mi je pruzilo prvu prlliku da isprobam svoju konccpcrju nauke koja je bila jos u razvoja. Rezultat je bila serija od osam javnih predavanja koja sam odriao tokom marta 1951. godine na temu "Traganje za !1zickom teorijom", SledcCe godlne poceo sam da predajem pravu istoriju nauke i skoro tita.,u deceniju problemi poduCavanja u jedno] oblasti koju nlsam nikad sistematski studirao ostavili su malo vremena za eksplicitnu artikulaciju onih rdeja koje su me prvobitno dovele do istorije nauke. Te ideje su se, na .) S obzirom da su izJofili pojmove i procese kojr taisJc.rsavaju neposredno iz istorije nauke, dva skupa Pijaieo\'ih istraIJ",anja pokazala su se posebno vaznirn: Tile Child's Conception at Causality, trans. M ar jorie Gabaln, London, 1930 Le5 natums de mouVe»Ien1 et de vi.• tesse chez ten/ant, Paris. 1946. 0) U meduvremenu Vorlove spise je sabrao John B Carroll, Language, Thought, and ReaMy - Selected Writtngs of Benjamin Lee Whorl, Ncw York, 1956. Svoja g1ediSta Kvajn je izneo u "V,,-e dogme emplric1zma", pre~~ano u njegovoj knjrz] From a LoglC..a1 Poun of Cambridge, ~s. 1953, pp. 20--46. ,,,,\
kode

1'1V

._: n021

34

STRUKTURA

NAUCNtH

REVOLlICIJA

svu srecu, ipak pokazale kao izvor implicitne orijentacije i izvesnog strukturisanja problema za veci dec mojlh predavanja za starije studente. Zbog toga moram da zahvalim svojim studentima za dragocene lckci[e kako u pogledu zivotne sposobnosti mojih gledanja tako i u pogledu odgovarajuce tehnike za njihovu efektivnu komunikaciju, Isti problemi i ista orijentacija daju jedinstvo vecini pretezno istorijskih i ocigledno raznolikih studija koje sam objavio od zavrsetka korisdenja stipendije. Nekoliko tih studija bavi se Integralnim udelorn koji ova iii ona metafizika imaju u stvaralackom nauenom istralivanju. Ostale ispituju natin na koji se eksperimentalne osnove jedne nove teorije akumuliraju i usvajaju od strane ljudi koji su vezani za neku stariju teoriju koja je nespojiva sa novom, U tom procesu onl opisuju takav tip razvoja koji sam nize nazvao •• iskrsavanje" nove tcorije iii otkrica. Postoje 1 druge takve veze. Poslednji stupanj u razvoju ove monografije pofee je pozivom da provedem godinu dana 1958-59, u Centru za visoke studije na podrucju drustvenih nauka. Jos jednom sam bio u prillci da posvetim paznju iskljueh'o problemima koji ee ovde biti raspravljani, Sto je joS vaznije, boravak od godinu dana u zajednici koju su najvecim delom sacinjevalt naucnici sa podrucja drusrvenlh nauka postavlo je pred mene neocekivane probleme razlika izmedu takvih zajedniea i onih gde su naucnici prirodnih nauka, medu kojtma sam stekao svo]e obrazovanje. Posebno mi je palo u oei koliko pula i u kojoj meri je medu naucnicima drustvenlh nauka dolazilo do otvorenih neslaganja u pogledu prirode legitimnih naucnih problema i metoda. Kako istorija tako i licna poznanstva ufinili su da posumnjam da oni koji upraznjavaju prirodne nauke poseduju "eke evrsCe iii trajnije odgovore na takva pitanja u odnosu na svoje kolege u drustvenim naukama. I pak nekako praksa astronomije, fizike, hemlje iii biologije normalno De izazlva one kontroverze oko tundamentalnih stvari koje danas testo izgledaju kao da su endemskog karaktera, recimo medu psiholozima iii so-

PR£DGOVOR

35

dolozima. Pokusavajuci da otkrijem izvor te razlike shvalio sam kakvu ulogu u naucnom iSlrafivanju igra ono sto sam od tada zvao "paradigmama". Za njih smalr-dm da su unlverzalno prihvacena naucna dostignuca koja nekoj zajednici prakticara za odredeno vreme pruzaju model-probleme i resenja. A kada je jednom taj deo moje zagonetne slike dosao na svoje mesto, skiea ovoga eseja rodila se vrlo brzo. Nema potrebe da ovde Izlazem celu istoriju te skiee, ali moram da kazem nekoliko reei 0 obliku kojl je zadrzala kroz sv11 prepravljanja koja su usledila. Pre nego sto je prva verzija bila zavrsena i dobrim delom revidirana, predvidao sam da ce se taj rukopls pojaviti iskljucivo kao jedan tom edicije Enciklcpedija uiedi ..; '!ne nauke. Redaktorl toga pionirskog dela su me prvo nagovorili na to. zatim su me cvrsto obavezali i najzad su cekali na rezultat sa neuobicajenim taktom i s-rpljenjem. Mnogo im dugujem, narocito Carlsu Morlsu, ~to su Izvrsil! odlucujucl podslieaj i sto su mi prufili savete oko samoga rukopisa. Prostoma ogranicenja Bnciklopediie ucinila su, rnedutim, ncophodnlrn da svoja gledista izloZim u jednom izvanredno saZctom i shematlcnom obliku. I mada su dalja zbivanja unekoliko ublaZila ta ogranicenja i orrroguella paralelno nezavisno Izdanje, OVd rad je ostao j vise jedan ogled negoli kompletna knjiga, kakvu bi moj predrnet u osnovl zahtevao. S obzirom da mi je osnovni eilj da preporucim promcnu gledanja i procenjivanja podataka koji su nam bliski, shematicni karakter ovog prvog prezentiranja ne mora da bude nikakvo unazadivanje, Naprotlv, citaoei koje su sopstvena istrazlvanja pripremila za takvu vrstu preorijentacije kakva se ovde 7.3stupa rnogu da nadu da je ovaj obltk ogleda ne sarno sugestivnijl nego i lakSi za usvajanje, Ali, taj oblik ima i svojih nedostataka koji rnogu da opravdaju moj e, predocavanje, vee na samorn pocetku, nckih vrsta proslrenja kako u pogledu obima tako i u pogledu dubine, za koja se nadam da cu ih na kraju ukljueiti u svoju duZU verziju. Daleko vise istorijske eviden-

...

36

stRUKTURA

NAUCNIH

REVOWCIJA

cije stoji na raspolaganju nego sto sam imao prostora da iskoristim. Stavl~e, ta cvidencija dolazi ne sarno iz istortje fizike nego i iz istorije biologije. Moja odluka da se ovde bavim sarno fizikom doneta je delmucno zbog toga da poveca koberentnost ogleda, a dehmicno iz razloga moje sadasnje osposobljenosti. Osim toga, glediste 0 nauei koje ce ovde biti razvijeno sugerise potencrjalnu plodnost nekih novih vrsta istrazivanja, kako Istorijskth tako i socioloSkih.. Tako, na primer. nacin na koji nepravilnosti") ili izneverena ocekrvan j a privlace sve vecu pun ju naucne za jednice, kao i iskrsavanje kriza koje se mogu indukovati ponovljenim neuspehom da sc neka nepravilnost prilagodi, zahtevaju detaljno proucavanje IIi, opet, ukoliko sam u pravu u tome da svaka naucna revolucija menja istorijsku perspektlvu one zajednice koja je doZlvljava, onda bi ta promena perspektive trebalo da ima uticaja na strukturu post-revolucionarnih udZbenika i istrazieacklh publikacija. Jedan takav cfekat promena u distrtbuciji one tehnieke literature koja se navodi u fusnotama istrafivackih izvestaja - trebalo bi proucitl kao mogucni indeks za odigravanje revolucija. Potrcba za drasticnirn saZimanjem naterala me je, isto tako, da odustanem od diskutovanja 0 izvesnom broju vaZnijih problema. Moje razlikovanje izmcdu pre-paradigmatickih i post-paradigmatlckfh perloda u razvoju nauke je, na primer, suvi§e shernaticno. Svaka od skola koje su u ranijem periodu konkurisale jcdna drugoj hila je rukovodena necim veoma nalik na paradigmu; u novijem periodu ima i takvih okolnosti, mada ml se Cini da su one retke, pod kojima dye peradjgaw mogu mirno da koegzistiraju jed*) U originalu anomaly. Pred mogucnoscu da biram tzmedu ...ekollko atranih i jednc nase reel opredelie sam se za nasu ree nepravtlnosr kOJ;' te i najbliza origmatnom

~::'(::~:~~':j~ ~a,:'

:ra~~~'~ t~s:,b~!!i ce u ovoj knjizi brn upotrebljavana u ovome tehnickom znacenju, Inace, mogucne altcrnauvc bile su: anomallja, devtjantnost dcvijanrni III odstupajuci slue'tJ. Prim prev_

,:;'~~Jl;,~~?

PREDGOVOR

37

na pored druge. Sarno posedovanje neke paradigme nc predstavlja dovoljan knterijum za razvojne prelazc o kojima se raspravlja u odeljku II. Sto je JDS vainije, izuzev u povremenirn kratkim izletima u stranu, nisam rekao nista 0 ulozi tehnoloskog napretka iii 0 spoIjasnjim drustvenirn, ekonomskim i intelektualnim uslovima u razvoju nauka. Nije potrebno, medutirn, traf:iti dalje od Kopernika i kalendara da bi se otkrilo da spoljasnji uslovi mogu da pomognu da se obicna nepravilnost pretvori U izvor akutne krize. Isti primer pokazao bi nacin na koji uslovi izvan odredenih nauka mogu da uticu na red alternativa koje stoje na raspolaganju onome ooveku koji, predlaganjem ove iii one revolucionarne reforme, hoce da privede kraju neku krizu.') Mislim da eksplicitno razmatranje takvlh efekata ne bi izmenilo glavne teze koje su razvijene u ovom ogledu, ali bi sigurno dodalo jednu analititku dimenziju od prvorazrednog znacaja za razumevanje nauenog napretka. Najzad, sto je vaznlje od svega, ogranicenja u pogledu prostora drasticno su sre odrazila na moje raspravljanje filosofskih implikacija istorijski orijentisanog gledista 0 nauci koje se zastupa U ovome ogledu. Jasno je da takve irnphkacije postoje i ja sam pokusao ne sarno da ukazern na nekc osnovne, vee i da ih dokumentujcm. Cine':' to, obicno sam se uzdrlavao od detaljnog raspravljanja 0 razticitim pozicijama koje savremeni frlosofi zastupaju kada je rec 0 urn pi') 0 ovim faktorima raspravlja se u T_ S Kuhn, The Copernican Revolution. Planetary Astronomy In the Development of Western Thought, Cambndll':', Mass, 1957, pp. 122-132, 21l}-271. Drugi efekti spoljasnjih intelektualnih I okonomskih uslova na stvar-nl flaueni razvoj ilustrovani su u rnojim Clancima "Conservation of Energy as an Example of Slmultaneous Discovery", Cruicat Problems '" the HIStory 01 Science, ed. Marshall Ctagett, MadIson WIS., 1959, pp 321-356, ..Engmecrmg Precedent for the Work of SadJ Carnot", ArchIves internationales d'hlstvtre des sciences. XIII, 1960, pp. 247-251, i ,,sadl Camet and the Cagnard I?ngme", ISIS LU, 1961, PP ::J67-S74 Pn:ma tome samo 1i obzirom na prob1eme 0 kojuna se raspravlja u ovome ogledu uzimam da je uloga sPQ1Jmh faktora sporedna.

38

STRUKTURA

NAUCNIH

REVOLUCIJA

tanjima, Tamo gde sam naznacio skepticizam, to je ee~ce bilo usmereno na neko filosofsko stanoviste negoli na bilo koji od njegovih u potpunosti artikulisanih izraza, Neki od onih kojl znaju i rade U okvirirna jedne od ovih artikulisanih pozicija mogu stoga Imati utisak da sam promasio cilj. Mislim da nece biti u pravu, ali ovaj ogled nema pretenzi ja da ih uveri u suprotno, Pokusati tako nesto zahtevalo bi daleko dum i sasvim razlicitu vrstu knjige. Autobiografski fragmcnti, kojlma zapocin je ova] predgovor, posluiice za stavljanjc do znanja onoga sto mogu da razaznarn kao svoj glavnl dug kako odrcdcnim naucnim delima tako i odredenim naucnim instltucijarna koje su pomogle u formlranju mojcg rrusljenja. Ostatka toga duga pokusacu da se oslobodim putem crtiranja na stranicama koje slede, Sve ono sto je reeeno napred, iii ce biti reeeno docnije, nece ipak uCiniti nista drugo nego sarno nagovestiti broj i prirodu mojih Ilenih obaveza prema mnogim pojedincima Cijc su sugestije i kritikc U ovo iii ono vreme podrzale iii usmerile moj intelektualni razvo], SU\'iSe je vremena proslo otkako su ideje koje se nalaze u ovome ogledu pocelc da dobijaju svoj oblik; lista svih onih koji bi s pravom mogli da nadu nekc znake svoga uticaja na ovim stranicama bila bi skoro jednaka sa Iistom rnojih prijatelja i poznanika. U takvlm okolnostlma morao sam da se ogranlclm na nekoliko najznacajnijih uticaja koje cak nt slabo pamcenje nikad nece sasvim potisnuti. Bio je to Dicjms Konant, tada predsednik Harvardskog univerziteta, koji me je prvi put uveo u Istortju nauke i tako podstakao onaj prcokret u moJOJ koncepciji 0 prirodi naucnog napretka. A od treDutka kada je taj proces zapoceo on je bio izdasan u svojim idejama, kritikama i vremenu ukljucujuci i vreme polrebno za Citanje i sugerisanje vafnlh Izmena u nacrtu moga rukopisa. Leonard Nes, s kojim sam pet godina predavao istorijski orijentisani kurs koji je zapoceo dr Konant, bio je jos aknvnljl saradnik tokorn onih godina kada su moje ideje pccele

PREDGOVOI<

39

da dobljaju svoj oblrk, i on mi je mnogo nedostajao tokom daljih stadijuma njihovog razvoja, Na srecu, kada sam napusno Kembridz, njegovo mesto stvaralaekog sagovornika preuzeo je moj kolega u Barkhju Stenli Kevel. To ~to je Kevel, Inace filosof zainteresovan pre svega za etiku i estenku, dolazlo do zakljuCaka koji su se tako podudarali sa mojim, predstavIjalo je za mene stalm rzvor podstreka i ohrabrenja, On [e ujedno i jedina osoba s kOjom sam ikada bio u stanju da ispitujem svoje ideje u nepotpunim recemcarna. Ovakav naCin komuniciranja svedoci 0 razumcvanju koje mu je omogucljo da mi pokaZe put kroz ill oko nekoliko najvecih prepreka s kojirna sam se susreo prihkom priprcmanja svoga prvog rukopisa. Otkako je ta verzija skicirana moogi drug! prl jatelji pomogh su mi u njenoj preformulaciji. Oni ce mi, mishm, oprostin ako rmenujem samo cetvoricu omh cijl su se doprinosi pokazah kao najdalekosezniji i najodlucniji: Pol Fajerabend sa Barklija, Ernst Nejgel sa Kolumbije, H. Pjer Nojes iz Lorensove radijacione laboratorije i moj student Dzon Hejlbron koji je cesto blisko saradivao sa mnom u pripremama konaene verzije za stampu. Sve njihove rezerve i sugestije nasao sam kao izvanredno korrsne, ali nemam mkakvog razloga da verujem (a imam neke razloge za sumnju) da se bilo oni, bilo drugi koji su nap red pomenuti, slaZu u potpunosti sa konacnlm rukopisom Moja poslednja priznanja roditeljima, :teni i deci moraju biti sasvim drugacije vrste, Na nacine koje cu ja vcrovatno poslednji prepoznati, svaki od njih je takode doprmeo intelektualrrim sastojcima moga rada. Ali, oni 'U, isto tako, u razlicito] meri ucinih i nesto vaZnije. Oni su, nairne, pusnli da se moj rad odvija, pa so eak i hrabrrli moju prrvrzenost tome radu. Svaki onaj koji se hrvao sa nekim projektom kao ~to je moj shvatice koliko je taj projekat povremeno stajao moje najblize, Ne znarn kako da im se dovoljno zahvalim. T.S.K. Barkl., Kalsjormia [ebruar 1962

I. UVOD: ULOGA ZA ISTORIJU

Ako se na istoriju gleda kao na riznicu za nesto viSe od anegdote ill hronologije, onda ta istarija mole da dovede do odlucujucih preobrafaja u slid nauke kojom smo sada opsednuti, Takva sllka bila je Cak i od strane samih naucnika odavno ocrtana, uglavnom na osnovu proucavanja zavrsenth nauenih dostlgnuca, kakva su ona zabejezena kod klasika i u na jnovije vreme u udzbentclma iz kojih svaka nova generacija uci da radi svoj zanat, Cilj takvih knjiga, meduttm, neminovno je ubedrvackl i pedagoski, pojam nauke koji se iz njih izvlaci nema vge izgleda da odgovara poduhvatu koji ill je stvorio, nego sto ima slika nacionalne kulture izvueena iz ruristlcke brosure iii teksta za ucen]e jezika. Ovaj ogled pokusava da pokafe da smo mi tim knjigama na fundamentalne naBne bili zavedeni. CHj ovoga ogleda je da napravi skicu jednog sasvim drugacijeg pojma nauke koji moze da iskrsne iz istorljskog svedocansrva 0 sarno] istrazivackoj aktlvnostL Me4uthn. ovaj novi pojam nece proizrci cak nl iz istorlje, ukoliko nastojimo da trafimo I Ispitujemo istorijske podatke poglavito zato da bismo odgovorili na pitanja postavljena od strane neistorijskog stereotipa koji je izvucen iz naucnfh tekstova. Cesto je ~ gledalo, na primer. da It tckstovi podrazumevaju da se sadrza j nauke jedinstveno ispoljava u posmatranjirna. zakonima I teorljama koje su opisane na njihovim stranicama. Skoro isla tako, po pravilu. iz istih knjiga se zakljucivalo kao da kafu da su naucne me-

ULOGA

ZA ISTORUU

41

tode jcdnostavno one metode koje su rlustrovan rnanipulanvrum tchmkama upotrebljerum u prikupljanju udzben cklh podataka, zajedno sa logick m operacijarna koje se korrste onda kada se II podaci dovodc u vezu sa teorijskrm uopstavanjima odredcnog udzbemka. Kao rezultat dobih smo pojam nauke sa dubolnm jmphkacrjama u pogledu njene prirode I razvoja Ako je nauka odredem skup c njernca teortja I metoda sakupljemh u odredenim tekstovima onda su naucmci ljudi kOJI SU sc borih, sa uspehom III bez uspeha, da tome skupu pridodaju ovaj 111 onaj element Naueni razvoj postaje postepem proccs kojim se b clcmentJ, pojedinacno ,II u kombinacrjr dodaju uvek rastucem skladrstu koje konsntuisc naucnu tehniku I naucno znanje A istorija nauke postaje disciplma koja hronoloskr pratt oba ova sukcesrvna uvecavanja , prepreke kojc su zaustavljale njlhovu akumulaciju Baveci se nauerum razvojem istoricar tada kao da rna dva glavna zadatka S jedne strane, on treba da odredi od koga je I kada ]C otkrivena Iii pronadena svaka pojedmacna savremena naucna Clljem ca zakon III teonja, S druge strane, on mora da OPISC I objasni one smese gre~kc mila I predrasude koje su sprecavale brzu akumulacrju on h sasto aka ko I one savremeru naucni tckst Mnogo rstrafrvanja brlo ]e I ]o§ JC usmereno prema ovrm cil evima Puslednjth godina medunm neb rstorscarr nau ke naSll su da JC sve teze teze ispumu one obaveze koje rrn namece pojam razvoja putem-akumulacrjc Kao hromeari jednog razvojnog procesa om su otkrih da dopunska rstrazivanja ne olaksavaju nego oteZava JU odgovcr na takva prtanja kao sto suo kada JC ot knven krseonik? Ko je prvi dosao na ideju 0 konzervacij energije? Neb od nph pocel su da sumnja u da se jednosravno radr 0 losim prtanjrma koja treba postavljatr Mozda se nauka nc razvija akurnula cijom mdivrdualrnh otkrica I pronalazaka U IStO vreme, OVi rstr rstorscan suprotstavljaju rastuce teskoce u razhkovanju .naucne ' komponente proslo posma jranja I U\ rna onome ~to su nphcvr prethodn C

42

STRUKTURA

NAUCNlH

REVOLUCIIA

spremno oznaerh kao "greltku" "predrasudu". Sto pafljivije proueacaju, recimo, Aristotelovu dmarmku, flogisticku hemJju ill kaloricku termodinamlku to ville sttcu ubedenje da ti nekad vladajuci pogledi na pr-irodu nisu u celini bili ni manje naucni ni vise proizvod ljudske idiosinkrazije nego sto su oni pogledi koji se danas nalaze u prometu. Ako ta zastarela uvercnja treba zvati mrtovima onda se mitovi rnogu stvarari istom vrstom metode i zastupati zbog iste vrste razloga koji danas vode naucnom saznanju, UkoIiko Ih, medutim, treba zvati naukorn, to znaCi da je nauka ukljucivala skupove uverenja koji su potpuno nespojivi sa onima kojih se danas drzimo. Kada su mu date ove alternative istorital' mora da izabere ovu drugu. Zastarele teorije nisu u principu nenaucne zbog toga llto su bile odbacene, Medutim, taj izbor oteZava da se naucrn razvoj sagleda kao proces stalnog prirascivanja, Istori jsko Istrazivanje, ko]e ispoljava teskoce u izolovanju Individualnih pronalazaka i otkriea, daje uz to osnova za duboke sumnje u pogledu akumulativnog procesa kroz koji se mislilo da su ovi individualnl doprinosi nauci bili ucinjenl. Rezultat svih ovih sumnji i teltkoea jeste jedna istoriografska revolucija u proueavanju nauke, mada se ona joll nalazi u pocetnoj fazi. Postepeno, i testo ne shvatajuci uopste da to cine, Istorlcarl nauke poceli su da postavljaju nove vrste pitanja i da prate druge, Cesto i neakumulativne, razvojne linije nauka. Ne trafeci trajne doprinose istori je nauke za nasu sadasnju poziciju oni pokusavaju da pokazu istorijski Integritet te nauke u njenom sopstvenom vremenu. Oni se, rccimo, ne pitaju 0 vezi Galilejevih gledista sa gledi5tima modcrne nauke, vee pre odnosu njegovih gledista i gledista njegove grupe, to jest njegovih ucitelja, savremenika i neposredruh sledbenika u nauci. Stavik oni insistiraju na proucavanju stanovista te grupe • drugih slienih grupa sa takve tacke gledlsta koja daje tim stanovistima maksimalnu unutrasnju koherentnost i najblize mogucno odgovaranje prirodi i koja je obicno sasvim drugacija od tacke gledista

J.lLOGA ZA ISTORIJU

43

moderne nauke, Sagledana kroz dela koja su rezultat takve orijentaclje, i koja mofda najbolje predstavIjaju spisi Aleksandra Kojrea, nauka izgleda kao sasvim drugaciji poduhvat od onoga 0 kojem raspravIjaju pisci stare istoriografske tradicije. Sledstveno tome, najzad, ova istorijska proueavanja sugerisu mogucnost jedne nove slike nauke. Ovaj ogled tma za oilj da ocrta tu sliku, eineci eksplicitmm neke od implikacija nove istoriografijc. Koji ce aspekt nauke da iskrsne u prvi plan tokom ovih napora? Prvi - bar po redu izlaganja jeste nedovoljnost merodolosklh uputstava samih po scbi da diktiraju u sustini jedinstveni zakljucak na mnoge vrste naucmh pitanja. Upucen da ispita elektrlene iii hemijske pojave, covek koji te oblasti ne poznaje, ali koji zna ~ta znam biti nauean, sasvim legitimno moze da dode do rna kojeg od izvesnog broja nespojlvih zakljuCaka. Medu tim legitimnim moguenostima, oni konkretni zakljucci do kojih dode verovatno su odredeni njegovim prethodnlm iskustvom u druglm oblastima. slueajnim svojstvima njegovog istraZlvanja, kao i njegovom sopstvenom individualnom strukturom. Kakva uverenja 0 zvezdama, na primer, unosi u proueavan]e hemije iii elektriciteta? Koje od mnogih zamisljivih eksperimenata koji su relevantni za novu oblast bira da prvo izvede? I kojt mu aspekti one slozene pojave do koje se dolazi padaju u kao posebno relevantni za rasveUjavanje prirode hemijskc promcne iii elektrienog prrvlacenja? Za pojedince u najmanju ruku, a ponekad i za naucnu zajednicu osto tako, odgovori na takva pitanja c.sto predstavljaju sustinske determinante naucnog razvoja, Prnrretlcemo, na primer u odelJku II, da se rani stupnjevi razvoja veeme nauka karakterisu neprekidnim rlvalstvom izmedu jednog broja razlicitlh pogleda na prirodu, od kojih je svaki delimicno izveden iz, kao sto je i uglavnom spojiv sa onim sto propisuju naucno posmatranje i metoda. Ono sto je raz1ikovaJo te razne ~kole nije bila ova Hi ona slabost metode One su sve bile ,,naui::ne,r vee one ~to cemo mi

oei

44

STRUKTURA

NAUCNlI!

RJ>VOLUCIJA

nazvan njihovim nesamerljivim natinima gledanja na svet i praktikovanja nauke u tom svetu. Posmatran]e i iskustvo mogu i mora ju drasncno da ogranicc domen dopustivog nauenog uverenja, posto u protivnom ne bi bilo nlkakve nauke. Ali. oni sami ne mogu da odrede konkretan sadrza] takvoga uverenja. Jedan na izgled proizvoljan element. sastavljen od Iicne i istodjske slucajnosrl, predstavlja uvek fonnativni sastojak onih uverenja prthvacenih od odredene naucne zajednice u neko odredeno vreme. Ovaj element proizvoljnosn, medutim, ne znati to da svaka naucna grupa moze da praktlkuje svoju struku bez ijcdnog skupa prihvaCcnih uverenja. Niti ta proizvoljnost Cini manje doslednom onu posebnu konstelaciju za koju jc grupa u jedno odredeno vreme stvarno vezana. Efektivno istrazivanje retko pocinje pre nego ~to naucna zajednica misli da je dostigla cvrste odgovorc na takva pitanja kao sto su: koji su to fundamentalni entiteti od kojih je sastavIjen univerzum? Kako ti entiteti deluju jedan na drugog i na nasa cula? Koja se pitanja 0 takvim entltetirna mogu legitimno postaviti j koje se tehnike mogu upotrebiti u traZenju ~enjil? U razvijenim naukama bar. odgovori (iii potpune zamene za odgovore) na ovakva pitanja cvrsto su usadeni u vaspitno upuelvanje koje priprerna i osposobljava studenta za profesionalnu praksu. Kako je to vaspitanje istovremeno i strogo i kruto, ovi odgovori se duboko urezuju u mozak naucnlka, To sto su ti odgovori u stanju da to cine umnogornc objasnjava kako posebnu efikasnost normalne tstrazivaeke aktivnosti tako 1 pravac u kojem se ona krece u bilo koje dato vreme. Pribkom ispitlvanja normalne nauke u odeljcirna III. IV i V mi cemo najzad htcti da opisemo to rstrazivanje kao neumoran i privrzen pokusa j da se priroda natera u pojmovne pregratkc koje nam pruza profesionalno obrazovanje. Istovrerneno cemo se pltati da Ii istrazivanje mote da se obavlja i bez takvih pregradaka, bez obzira na element prorzvoljnosti u istorijskom poreklu i ponekad ; u daljem razvoju tih pregradaka,

ULOGA ZA ISTORIJU

45

Pa ipak je taj element prolzvoljnosu pnsutan I on takode Ima krupan uticaj na naucm razvoj, uncaj koji ce bit! detaljno ispitan u odeljcima VI, VII i VIII Normalna nauka, aktivnost u kojoj vecina naucruka nelzbeino provodi skoro sve svoje vreme, postoji pod prctpostavkom da naucna zajednica zna kakav je svet koji nas okruzu]e. Dobar dco uspeha toga poduhvata nastaje iz spremnosn odredene zajednice da tu pret postavku brant, ako je potrebno i po ne malu cenu Normalna nauka recrmo, eesto stoji na putu uvodc nja fundamentalnih novina zbog toga ~to su one nu zno SUbVerzI\'11eu odnosu na njene osnovne principe. Medutim, sve dok II principi zadrlavaju element proiz voljnosti sarna priroda normalnog Istrazivanja obezbcduje da novma ne ostane dugo suzbljena, Ponekad se ncki normalan problem, koji br trebaJo da bude resiv pomocu poznatih pravila i procedura, opire ponovljenirn napadima najsposobnijrh ~Ianova grope u ciju nadlemosr spada. U drugun prihkama sc dco opreme, koji je zamisljen i konstruisan u svrhu normalnog Istrazivanja, ne ponasa na unaprcd predviden na em, otkrivajuci nepravilnost koja, i pored ponovljenih napora, ne moze da se uskladi sa profesionalnlm ocekrvanjima, Na ova], kao i na druge naeine, normal na nauka stalno zastranjuje. A kad god se to dogodi - odnosno kada profesija ne moze VI§e da izbegne nepravilnosti koje podrivaju postojecu tradiciju nauene prakse - tada pooinju neoblena istraZivanja koja profesrju vade u najrnanju ruku novom skupu prmci pa, novoj osnovi za upraznjavanje nauke Neuoblea jene epizode u kojima se odvija prcokret u profesionalmm opredeljenjima u ovome ogledu su poznate kao nauene revoluci]e Ove epizode koje slamaju tradici ju su dopune normalnoj nauci koja tu tradiciju Cuva. Najoeigledruje prrmere naueruh revolucija imamo U omm Cuvenim epizodama naucnog razvoja koje su I ranije ccsto bile nazivane revolucrjama. Zbog toga cemo se u odeljclma IX i X u kojrma se prrroda naucnih revolucija pre svega neposredno ispituje, u vis, navrata bavm glavmm prelornnim tackama u na

46

'STRUKTURA

NAUCNIH

REVQLUCIlA

ucnom razvoju, koje se vezuju za imena Kopernika, Njutna, Lavoazijea i Ajmtajna. Napred pomenute epizode pokazuju jasnije od vecine drugth epizoda u istoriji bar fizickih nauka 0 Wnu se ram kod svih naucnih revolucija. Svaka od njrh nuzno je vodila odbacivanju teorije koju je zajednica u odredeno vreme postovala, a u korist druge teorije koja je nespojiva sa prvom. Svaka je dovela do promene u problemima koji stoje na raspolaganju za naueno ispitivan]e, kao i u standardima pornocu kojih je profesija odredivala ono sto ce se smatrati dopustlvim problemom ih legitimnim reSenjem problema. I svaka je dovela do promene u nauenoj Imaginacijl na naeine koje cemo najposle morati da opisemo kao preobraza] sveta u okviru kojeg se naucnl rad odvija. Takve promene, zajedno sa kontroverzama koje ib bezmalo uvek prateo predstavljaju karakteristike koje definisu naucne revolucije, Ove karakteristike iskrsavaju. recimo, posebno ja sno iz proueavanja njutnovske iii hemijske revolucije, Fundarnentalna teza ovoga eseja, medutlm, jeste da se re karakteristikc mogu isto tako pronaci i proueavaniem mnogih drugih epizoda koje nisu tako OCtgled· no revolucionarne, Za daleko manju profesionalnu grupu koja je bila pod njihovim uticajem Maksvclove jednacine bile su isto toliko revolucionarnc kao i Ajn. rujnove, p.. im je stoga pruzan otpor, Pronalazenje drugib novih teorija izaziva, po pravilu, i na odgovarajuci naon, isto reagovanje neklh od onib specijalista u eije podruCje specljalne nadleznosti one za.. diru, Za te Ijude nova teorija povlaci za sobom promenu u pravilima koja opredeljuju prethodnu praksu normalne nauke. Ona se, dakle, neminovno odrazava na dobar deo naucnog rada koji su oni vee uspesno obavlli, To je razlog Ato nova teorija, rna koliko njeno podrucje primene bilo specijalno, retko kada iii nikada ne predstavlja sarno prldodavanje onome sto je vee poznato, Njcno pnsvajanje zahteva rekonstrukciju prethodne teorije, kao i preocenjivanje prethodnih Cinjenica, sto je u sustini revolucionaran proces koji

UlDG.A. ZA ISTORIJU

47

je retko kad u stanju da izvrli pojedlnac, a nikada prekono~. Nije ni b1do onda ito su htoritarl imali potclkota kod preciznog datiranja ovoga protegnutog procesa za koji rh i njihov reCnik nagonl da ga posmatraju kao izolovan dogadaj, Niti su nova srnisljanja teorije jedmi naucnt dogalIaji koji unaju revolucionaran utrca] na specijaliste u Cijem se demenu odlgravaju. Prinoipi koji vladaju nonnalnom naukom odreduju ne SaDIo koje vrste entiteta univerzum sadrzi vee. isto tako, po irnplikaci ji, I one koje ne sadrsi Iz toga sledi, mada ce to zahtevati opsezni ju dlskusi ju, da takvo otkrice kao sto je otkruce kiseonika ili Xzrakova ne dodaje jednostavno j~ jednu pojedinost populaciji naucnlkovog sveta Ono u krajnoj liniji ima taj efekat, ali ne dotle dok profc. sionalna zajednica nije preocenila tradicionaIne eksperimentalne procedure. promenila svoju konccpciju ennteta koji su jOj dugo vremena bili bliski, i u tom procesu promemla mreza teorija kroz koju se odnosi prema svetu. Nauena I:injenica I teorija nisu kategorilOki razdvojrvi, oslm rnozda unutar jedne pojedinacne tradreije norrnalno-naucne praksc, To je razlog sto neoeekivano otkrice nije po svom znacenju prosto Iaktieko I sto se nauerukov svet kvahtativno preobrazava kao sto se i kvantitativno obogacuje fundarnentalnim novinama brlo cinjenice lli teorije, Ova prosrrena koncepcija prrrode naucnill revolucija je ona koja se opisuje na stranicama koje slcde, To prosirenje, naravno, suvise isteze uoblcajenu upotrebu. Medutim, ja cu rpak nastavrtl da govorim lOak i 0 otkricima kao 0 revolucionarnlm, s obzirom da baS rnogucnost povezivanja njihove strukture sa strukturom, recnno, kopernikanske revolucije cini da rru ta prosirena koncepcija izgleda tako vaZna. Dosadasnja diskusija naznacuje kako ce komplementarni POj· movr normalne nauke 1 naucnih revolucija biti razvijaru u devet odeljaka koil slcde neposredno iza ovogao Preostali deo ovog ogleda pokusava da lZine na kraj sa trt preostala centralna pitanja. Odeljak XI. raspravljajuci 0 udzbenicko] tradiciji, razmatra pita-

48

STRUKTURA

NAUCNlH

REVOLUCIJA

nje zasto je nekada bilo tako tesko videti naucne revolucije. Odeljak XII opisuje revolucionarnu utakmicu izmedu zastupnika stare normalno-nauene tradieije i sledbenika nove. Na ta j naein tu se razrnatra proces koji bi u teori]t naucnog rstrazivanja trebalo nekako da zameni procedure potvrdivanja ih opovrgavanja koje su nam bliske s obzirorn na nasu uoblcajenu sliku naukc. Takrnicenje izmedu pojedinih segrnenata nauene zajedrrice jcdiru je istorijski proces koji ikada stvarno dovodi do odbacivanja neke prethodno prihvacene teorije iii do usvajanja druge. I, najzad, odeljak XUI ce postaviti pitanje kako razvoj kroz revolueije mozc da se spoji sa oolgledno jedinstvenim karakterom naucnog progresa, Na to pitanje, medutim, ovaj ogled nece prufili nlsta vise od glavne konture jednog odgovora, odgovora kojz zavisi od karakterlstika naucne zajednicc, sto zahteva mnogo dodatnog istrativanja i proucavanja. Ncki citaoci Sll se nesumnjivo vee upitali da li Istorijsko prouCavanje mozc uopste da irna uticaja na onu vrstu konceptualnih preobrazaja koja se ovde ima u vidu. Ci ta v arsenal dihotomdja stoji na raspolaganju da sugerisc da to proucavanjc ne mole da ima odgovarajuCi uticaj. Istorija je, kako mi isuvisc cesto kazemo, cisto deskrlptivna disciplina. Teze koje su napred sugerisane, medutim, cesto su interpretauvne i ponekad norrnarivne. Scm toga, mnoge od mojib generalizaeija odnose se 11& sociologiju ill socijalnu psihologiju naucruka; medutim, bar nekoliko mojib zakljuCaka ipak pripada tradlcionalnoj 10giCI i.1 episternologrjl. U prethodnorn paragrafu moze tak tzgledatl kao da sam prekrslo onu veorna uticajnu savremenu razhku .zmedu ..kontcksta orknlca" i ..kenteksta opravdavanja". Mo!e ld ista drugo osim duboke konfuzije da bude naznaceno pomocu ove mesavme razlicitih podrucja i raznolikih interesovanja? Kako sam se intelektualno odvojio od ovih i njirna sllcnih razfika tesko da bih u veco] men rnogao da budcm svestan njihove snage i znacaja, Tokom vise god-na smatrao sam da se odnose na prirodu znanja,

ULOGA

ZA ISTORIJU

49

a jo! uvck pretpostavljam cia nam one. ukoliko se na odgovarajuci naein prerade, mogu nesto vaZoo da kaZu. Mcautim. moji pokusaji cia ih prlmenim, makar grosso modo. na aktuelne situacije u kojima se znanje stiee. prfhvata i prisvaja, ucinili su da one izgledaju Iz\'anredno problernaticne. Pre nego sto bi se rcklo cia su u pitanju elementarne logicke iii metodoloske razhke. koje bi onda prcthodile analizl naucnog znanja, one sada Izgledaju kao Integralni delovi tradicionaInog skupa susnnskth oclgovora na ona ista pitanja 1Z kojrh su se razvile, Ova cirkularnost nimalo ne umanjuje njrhovu vrednost, mada ih crm delovirna teoni]e I tako ih Ware istom ispitivanju koje se primenjuje na teorl]e u drugim oblastima. Ako bi trebalo da imaju kao svoj sadrZaj nesto Vl§e od oSIe apstrakcije, onda sc taj sadrZaj mora olkriti njihovom prtmenom na podatke koje treba da rasvetle, Kako Istorija nauke moze da ne uspe da bude izvor pojava na koje se za teorije 0 znanju moze legltimno trazin da budu prunenjene?

II. PUT KA NORMALNOJ

NAuel

U ovomc ogledu "normalna nauka" oznacava IstraZivanje koje je o!vrsto zasnovano na jednom na vi~e proslih naucnih dostignuca, dostignuea za koja neka odredena nauena zajednica prizna je da za neko vreme pruZaju osnovu za njenu dalju praksu. Danas se 0 takvim dostignutlma Izvestava, mada retko u njihovom originaInom obliku, u nauCnim udibenicima, elementarnim i vi§im. Ti udibenici izlatu glavni dco prihvacene teorije, llustruju vecS deo ill sve njene uspesne primene i uporeduju te primene sa egzemplarnim posmatranjima i eksperirnentima. Pre nego sto su takve knjige postale popularne pocetkom XIX veka (iIi tal< znatno docnije u naukama koje su tek odskora sazrele), mnoga od onih l:uvenih klasienih dela nauke vrlila su slicnu funkciju, Aristotelova Fizika, Ptolemajev Almagest, Njutnovl Principia ;. Optika, Franklinov Elektricitet, Lavoazijcova Hemija i Lielova Geologija - ova i mnoga druga dela sluZlla su odredeno vrcme za Implfeitno definisanje legltimnih problema i metoda jedne IstraZivacke oblasti za sledece gencraeije prakticara. Ona su mogla to da ucine zato sto su im bile zajednicke dve bitne karakteristike. NJihovo dostignuce bilo je u dovoljnoj meri bez pretbodnog uzora da bi privuklo trajnu grupu sledbenlka iz rivaIskih nacina naucne aktivnostL Ono [e, u isto vremc, bilo dovoljno otvoreno da bi ostavilo razne vrste problema za redefinisanu grupu praktieara da Ih resava, Dostignuca koja poseduju ove dve karakteristike ubuduce cu zvati ..paradigrnama", terminom koji je

i1'

"Pl'T

KA NORMALNOJ Avel N

51

u Illiskoj vezi sa tenninom "normalna nauka". Odluse za taj termin hteo sam da sugerisem da neki od prihvacemh primera aktuelne naucne prakse prlmera koji ukljueuju zakon, teoniju, pnimenu i instrumentaciju zajedno - pruzaju modele iz kojih potleu posebne koherentne tradici je nauenog istraZivanja. To su tradicije koje Istoriear opisuje pod takvim rubrikama kao §to su "ptolemajska astronomija" (iIi "kopernikanska"), ,,aristotclovska dinamika" (iIi "njutnovska"), "korpuskularna optika" (iii "talasna") itd. Proucavan]e paradigmi, ukljucujuei mnoge koje su daleko vHe specijalizovane od onih koje su napred ilustrativno navedene, predstavlja 000 sto studenta uglavnom priprema za clanstvo u posebnoj naueno] zajednici u kojoj ce docnije da deluje. S obzirom da ce se on tu pridruZiti Ijudima koji su osnove iz svoje oblasti naucil] Iz istih konkretnih modela, njegova predstojeca praksa retko ce izazlvati 8sta neslaganja oko fundamental nih stvari, Ljudi Cije se Istrazfvanje zasrriva na zajedruckim paradigmama moraju se pridrZavati Istih pravila i standarda za nauenu praksu. To pridrzavanje, kao i oclgledna jednodusnost koju ono stvara, predstavJjaju prethodne uslove za normalnu nauku, to jest za stvaranje i produZavanje posebnc istrazivacke tradicije. S obzirom da ce u ovomc ogledu pojam paradigmc ccsto predstavljati zamenu za veer broj dobro poznatih pojmova, morace jo~ nesto da se kaze 0 razlozima za njegovo uvodcnje. Za§to konkrctno naueno dostignuce, kao mesto profesionalnog angazrnana, prethodi razllcitlm pojrnovima, zakonima, teorijama i gledistlma koja mogu iz njega da se apstrahuju? U kome smislu paradigma koju deli jedan broj naucnika predstavlja osnovnu jedinicu za one kojl proucavaju naueni razvoj, jedinicu koja ne moze u potpunosti da se svcde na logicki atomske sastavne delove koji bi mogh da rade umesto nje? Kada se u odeljku V sretnemo sa ovim i njima slicnim pitanjima, odgovor na ta pitanj a pokazace se kao osnov za razumevanje kako nonnalne nauke tako i s njom po-

euJuCi

52

sTRUKTURA

NAU(,"IlI

REVOLUCIJA

vezanog pojma paradigrm, Ta apstraktnija diskusija, medutim, zavisice od prethodne lZlozcnosti primenma normalne nauke iii paradigrm u praksi. Oba ova povezana pojma bite posebno razjasnjena zapazanjem da moze da postoji 1 naueno Jstrazrvanje bez paradigrm ill bar bel tako nedvosmtslenih i povezujucih kao sto su one napred pomenute. Sticanje jedne paradigme i ezotenicnljeg tipa rstrazivanja koje Dna dopusta predstavlja znak zrelosti u razvoju svake date naucne oblasn Ako tstoncar prati unazad tragove naucnog znanja 0 rna kojoj grupi povezanih pojava on ce se, po svoj prtlict, sresu sa nckom manje bitnom varijantom obrasca koji je ovde i1uslrovan na rstori j i tiizicke optike, Danasnji udzbemci ftzikc obavestavaju studenta da je svetlost sastavljcna od Iotona, to jest kvantnomchani':kih entiteta koji rspoljavaju neke karaktertsuke talasa i neke karaktertstike cesticc. Istrazivanje se obavlja na odgovarajucl naNn Iii, tacnlje, u skladu sa razradenl jom , matemariekorn karakterizaci jom iz koje je ova obicna verbalizacija izvedena. Ova karakterizacija svellosti, rnedutim, jedva da je stara pola stoleca, Pre ncgo ~to je poCetkom ovog veka bila razvijena od strane Pianka, AJn§tajna i drugih, udzbenlci fizrke su uclli da je svetlost poprecno talasno kretanje, ~to Je vodilo svoje korene iz jedne paradigme izvedcne u krajnjoj linrji iz optiekih spisa Janga i Frcsnela iz ranog XIX veka. Sem toga, talasna teorija nije bila prva teorija koju su prigrlili skoro svi prakticari opticke nauke. Tokom XVIII veka paradigmu u ovoj oblasti pruzala je Njutnova Optika koja je uOila da je svellost materijalno-korpuskularne pnrode. U to vrcme fiziCari su traZili, sto prvi zastupnici talasne teonje nisu mnili, evidcnoiju 0 pritisku koji eestice sverlosti vrse pnlikom udara u cvrsta lela.') Ovi preobrazaji paradigmi ftzll:ke optike predstavlJaju naucne revolucije, a uzastopni prelazak s
I) Joseph Pnestlev The History and Present State 01 D,scovenes Retaung to Vrslon. LIght. arid Colours. London. 1772, pp 385-39().

PUT KA l\ORMALNOJ

NAvel

53

jedne na drugu paradigmu putem revoluoije jeste uobla. jeni razvojni obrazac zrele nauke. Takav obrazac, medutim, nije karakteristican za pcnod pre Njutna, a ovde nas mteresuje bas taj kontrast. Od dalekog antickog doba do XVII veka nijedan period nije ispoljio ni jedno jedmo opsteprihvaceno glediste 0 prirodl svet1osti. Umesto toga postojao je izvestan broj rlvalskih skola i podskola, od kojlh je vecina pnhvataJa ovu iIi onu varijantu epikurovske, arlstotelovske iii platonovske teorije, Jedna grupa srnatrala je da svetlost predstavlja cesticc koje zmce iz materijalnih lela; za drugu grupu svetlost je bila modifikacija medijuma koji sc nalazi Izrncdu tela i oka; treci su objasnjavali svcUost pomocu interakcije toga medijuma sa odredenim zracenjem iz samog oka; sem toga, postojale su i druge kombinaci je I modifikaci je. Svaka od tilt skola crpla je svoju snagu iz odnosa prema odredenoj metafizici i svaka je naglasavala, kao paradigmatieka posmatranja, poseban skup optiekih pojava koje njena teorija moze najbolje da objasm. Sa drugim posrnatranjima izlazIIo se na kraj pomocu ad hoc obrada iii su one ostajale kao znaeajni problemi za dalje istraZivanje'). Sve ove skole su u razliCita vremena ucinlle krupne doprinose onome skupu pojrnova, pojava i tehnlke iz kojeg je Njutn izveo prvu skoro opsteprfhvacenu paradigmu za fizieku optiku. Svaka definicija nauke koja Iskljucuje rnakar one stvaralaekije clanove tih razhcltih skola Iskljuclce takode I njihove modeme sledbenike. Ti Ijudi su bili nauenici. Medutim, svako ko ispituje razvoj Iizieke optike pre Njutna ipak rnoze s pravom da zakljuCi da je. i pored toga sto su praktlcari u toj oblasti. bili naucnici, cist rezultat njlhove aktivnosti bio nesto ispod onoga sto je nauka. Buducl da nije bio u stanju da se osloni ni na kakav zajedniCki skup uverenja, svaki PJSaC iz oblasti fizickc optike osecao se prinudenim da svoje podrucje izgraauje ponovo iz ternelja. CineCi to. njegov lzbor posmatranja i eksperimenta koji ce ga podriati bjo Je rela.) Vasco Ronchi. Htstoire de la lumiere, trans. Jean Taton, Paris, 1956. chaps. I-IV.

54

STRUKTURA

NAUCNlH

REVOLUCIJA

trvno slobodan, posto ndje bilo nikakvog standardnog skupa metoda ili pojava za koje bi svaki pisac iz oblasti optike smatrao da mora da ih upotrebi i objasni. Pod takvirn okolnostirna dijalog medu knjigama koje su nastajaIe bio je cesto usmeren isto toliko prema clanowrna druglh skola koliko I prema prirodi. Taj obrazac danas nije neuobieajen kod jednog broja srvaralackih podrucja niti je nespojiv sa znacajnim otkricern ill pronalaskom, To, medutirn, nije obrazac razvoja kOjl je fizicka optika dostigla posle Njutna i koji je danas uobieajen u drugnn prirodnim naukama. Istorija eIektrienog Istr.u.vanja u prvo] polovini XVIII veka pruza konkretniji i bolje poznat primer nacina kako se nauka razvija pre nego §to postigne svoju prvu univerzalno prihvaeenu paradigmu. Tokorn toga perioda bilo je skoro isto toliko glcdi~ta 0 prirodi elektriciteta koJiko i vazmh elektnCnih ekspertmentatora, Ijudi kao sto su Hoksbi, Grej, Dezagihje, Difej, Nole, Vatson, Franklin i drugi. Svi njihovi brojni pojmovi 0 elektricitetu imali so nesto zajedmeko - bili su delimieno izvedem iz jedne iii druge verzije mehanicko-korpuskularne filosofije koja je usmeravala sva naucna istrazivanja njihovog vremena. Sem toga, svi ti pojmovi bili su sastavni delovl realmh naucnih teorIja, teorija koje su dellnneno bile izvedene iz ekspenimenta i posmatranja i koje su jednim de10m odret1ivale izbor I interprotaciju dodatnih problema do kojih se dolazilo tokom istraZivanja Medutim, mada su svi eksperimenti bili elektrieni i mada je vetina eksperimentatora Citala radove svoph kolega, ipak su njihove teorije posedovale sarno porodicne sliC· nose') ')Duane Roller and Duane H. D. Roller Developmen' of the Concept of Flectrtc Charee: Electricity from the Greeks 10 Coulomb, ,,Harvard Case Histones m Experimental Science", Case 8, Cambridge, Mass, 1954; i I B Cohen, Franklin aud Nell ton An lnquirv into Speculative Newtonian Experimental Sctence and Franklin's Work In Electricity as all Example Thereof, Phdadelphia, 1956, chaps. VII-XII. Za neke analitiCke detalje u paragrafu koji sledi u tekstu dugujem juS ncobjavljenorn Clanku moga studenta

TI,.

PUT KA NOR.MJ\LNOJ NAUCl

55

Jedna rana grupa teorija, koja je sledila praksu XVII veka, gledala je na atrakciju i dobijanje elektrioiteta trenjem kao na osnovne elektricne pojave. Ova grupa tcZila je da repulziju razmatra kao sekundam! efekat neke vrste meb.n......" prepovezlvanja, a tsto tako da sto je mogucno dufe odloZi kako diskuslju tako i sistematsko IstraZivanje novootkrivenog Grejovog efekta, elektricnog proeodenja. Drugi "elektrieanl" (to je njihov sopstveni izraz) smatrali su da su atrakcija i rcpulzija podjednako elementarne mamfestacije e1ektridteta, pa su u vezi s tim priIago&11 svoje teorije i istrazrvanje, (U sIVan, OVa grupa je upadlj.ivo mala - cak ni Franklinova teorija nije nikad sasvim objasoila uzajamnu repulziju dva negativno naelektrisana tela.) Ali, oni su Imali isto tcliko teskoca koliko i prva grupa da istovremeno objasne bilo koje osirn najjednostavnijih efekata provodenja. efekti, medutim, pruZali su polaznu tatku novoj, treco] grupi, koja je htela da govori 0 elektrioitetu kao o "Huklu" koji moze da protide kroz provodnike, a ne kao 0 "cfHuvium"-u (lat., istek) koji zraci iz Deprovodnika. Ova grupa, imala je, sa svo]e strane, poteskoca da uskladl svoju teoriju sa Izvesnirn brojem atraktivnih i repulzivnih efekata. Samo kroz delo Franklina i njegovlh neposrednih sledberuka doslo je do nastanka teorije koja je sa prlblizno jednakom Iakocom mogla da ob jasnl skoro sve te efekte i ko ja je onda mogla da prufi, i koja je pruZila, sledeco] gcnemciji ,.elektriCam" zajednicku paradigmu za njihova istraZivanje. Iskljucu juCi takve oblasti kao sto su matemat:ika i astronomija, u kojitna prve cvrste paradlgme potiCu iz predistorije, i takve kao ~to je biohemija, koje

Ozona Hejlbrona Dok taj rad ne bude objavljen, nesto ~iri 1 precrzniji pregled nastajama Frankhnove paradigme ukljuCeo je u: T. S. Kuhn. "The Function of Dogma m Scientific Research", in A. C. Crombie (ed.), ,.symposIUm on the History of Science, University of Oxford, July 9-15. 1%1", Ito Co objavitI Heinemann Educational Books, Ltd

56

STRLKTURA

N\Ul'NIII

REVO

lJ

IJ\

nastaju razdvajanjem iii prekornhinacijorn vet zrehh specijalnosti. situacije koje su napred skicirane istorijskr su tipicr.e. Mada to znal\i nastavljanje sa upotreborn takvog nepogodnog pojednostavljivanja koje povezuje jednu poduzu istonjsku ePIZOOu sa jednim jedimm J pomalo proizvoljno izabranim irnenom (na primer Njumom ill Franklinom), sugertsem da su slicna fundamentalna neslaganja karaktensala, na primer, proucavanje kretanja pre Aristotela i stanke pre Arh.meda, proueavanjc toplote pre Bleka iii hcmije pre Bojla i Boerhava (Boerhaave), kac i Istorijske gooIOgI]e pre Hatona (Hutton). U delovnna biologije proucavanju naslednosta na primer - prve univerzalno primljene paradigme joS su skoraSnj.jeg datum", a ostaje otvoreno pitanje koji su delovr drustvenih nauka dosad uopste stekli takve paradigme. Istori ja sugerlSe da je put ka evrstoj istraZivaekoj jednodu~ nosti izuzetno naporan Istorija, medutirn, isto tako sugerise neke razloge za te~l-oCe na koje se nailazr na 10m putu, U odsustvu paradigme IIi nekog kandidata za paradigmu sve cinjemce koje hi mogle hiti u vezi sa razvojem date nauke Izgledace podjednako relevantne. Stoga prvobitno prikupljanje 6n]emca predstavlja daleko nasumicniju akIlvnost nego ono prikupljanje Cinjenica koje nam je bli&ko iz docnijeg naucnog razvoja. Sta~Se, u odsustvu razloga za trazenje nekog posebnog oblika za manje poznatu infonnaciju prvobitno prikupljanje Cinjenica obicno 50 ogranlcavalo na bogatstvo podataka koji Ieze pn ruci ZaJiha mnjenica do koje 50 dolazi sadrli one CtnJeruce koje su dostupne ob.CnOlD posmatranju i eksperimentu, zajedno sa nelcim ezotertemjirn podacirna, do kojih se moze doei iz vet uvedemh zanata, kao §to su medicina, pravljenje kalendara • metalurgija S obzirom da su zanan lalco prlstupaean izvor cinjenica, koje Inace obicno De bi bile otkrivene, tehnologija je cesto igrala vitalnu ulogu u nastajanju novih nauka,

PUT

KA NORMAlNOJ

'-IhLlel

57

No. iako je ova vrsta prikupljanja einjenlca bila bitna za nastanak mnoglh znacajnih nauka, svako ko isprtuje recimo Plindjeve enciklopedijske spise iii bekonijanske pnrodne istorije XVII veka otkrice da takvo pnkupljanje stvara nepriIiku. Covek se nekako usteze da Iiteraturu koja tom pl1ilil<om nastaje nazove naucnom. Bekonijanske •.istorije" toplote, boje, vetra, rudarstva i tako dalje, pune su informacija od kojih su neke malo poznate. Meltutim. te istorije staeljaju jednu pored druge einjenlce koje te se docnije pokazati rasvetljavajucim (na primer grejanje pornocu sme~e) i one druge (na primer toplota gomila ttuhriva) koje ce neko vreme ostati suvise slozene da bi se uop~te integrisale sa teorijoms), Sem toga. posto svaki opis mora da bude delirnican, tipiena prrrodna istorija iz svojih veoma podrobnih pregleda cesto IzostavIja bas One detalje za koje te docniji naucnici pronael da predstavljaju Izvore vaznog rasvetljavanja. Skoro nijedna od ranih "istorija" elektriciteta. na primer. DC pominje da trinje privuceno protrljanim staklenim stapom ponovo odskace od tog .tapa Taj efekat iz· gIedao je mehanicki, a ne elektricki"). Stavi!ie, buduci da obieni prikupljac einjenica retko kad ima vremena iii oruda da bude kririean, prirodne istorije cesto stavljaju jedan pored drugog opise kakav je gornjJ i druge opise, reoimo grejanje pomocu antiperistaze (iii pomotu hlaltenja), koje sada nismo nikako u stanju da potvrdimo'). Sarno veoma retko, kao u slucajevima
I) Uporcdi skicu za prirodnu istoriju toplote u BekonOVOm Novum Organum, Vol. VIII of The Works at Francis Bacon, ed. J. Spedding, R. L. Ellis, and D D Heath. New York, 1869. pp. 179-203. ') Roller and Roller. op. cil., pp. 14, 22, 28. 43. Tek posle onoga deJa kOJe je navedeno u poslednjem od ovrh citata, odbojni efekti dobili su opste pnznanje kao nedvosmisleno e1okt,ritni. ') Bacon. op cit., pp. 235, 337, kase: •.MIaka voda laUe se smrzne od sasvrm hladne", Za deltnacra pregled prethodne lstorije ove tudne napomcne vidi Marshall Clagett. GIOvanni Marliani and Late Med.eval Physics, New York, 1941, cbap. IV.

58

STRLlKTllItA

NAUCNIH

REVOWCUA

antacke statike, dinamike i geometrijske optike, anjcnice sakupljene s tako malo usmeravanja od strane prethodno uspostavljene teorije govore s dovoljno jasnoce da bi dozvolilc nastajanje prve paradigme. To je situacija koja stvara skole karakteristicne za rane stupnjeve razvoja jedne nauke, Nikakva prirodna istorija ne moze da bude interpretirana u odsustvu bar neke irnplicitne mase isprepletcnog teorijskog i metodoloSkog uverenja koje dozvoljava selekciju, procenjivanje i kritiku. Ako taj skup uverenja nije vee implicitan u kolekciji finjenica - u kojem slucaju imamo pri ruci vise od ,,obienih finjenica" - on mora da bude unet spolja, mozda putern tekuce metaflzike, putem druge nauke ill putem lirnog Hi istorijskog slueaja. Nije onda nlkakvo rudo da na ranim stupnjevima razvoja bilo koje nauke, raznl ljudi koji se suocavaju sa iGtim podruejem pojava, mada obicno ne sa svim onim istim posebnlm pojavama, oplsuju te pojave i interpretiraju ih na razliCitc nalline. Ono §to zafuttuje, i §to je isto tako mozda jedinstveno u pogledu svoga stupn]a u onim oblastima koje zovemo naukom, jeste da hi takva prvobitna razilazenja ikada trebalo vecim dclom da nestanu. Jer ta razilaicnja zaista nestaju u veoma dobroj meri, a onda oCigledno i sasvim nestaju. StaviSe, njihovo ncstajanje obicno je prouzrokovano trijumfom jednc od pre-paradigmatickih skola koja je, s obzirom na svoja sopstvena karaktertsncna uvercnja i predrasude, naglasavala sarno jedan poseban dec preglomazne a pocetne zalihe informacija. Oni "elektriCari" koji su mislilt da je elektricitet fluid, pa su onda poseban naglasak stavljali na provodenje, prufaju izvanredan primer za to. Rukovodeni ovim uverenjem, koje se tesko rnoze nositi sa poznatom mnogostrukoscu atraktivnlh i repulzivruh efekara, nekoltko Ijudi je doolo na ideju flasiranja tog elektricnog fIuida. Neposredan plod njihovih napora bila je lajdenska boca, naprava koja mozda nikad ne hi bila otkrivena od strane foveka koji manje-vise s1ucajno ill nasumice ispituje prirodu, a koja je, u stvari, nezavisno razvijena bar od dvojice

PUT

KA NORMALNOJ

NALICI

59

istrafivaca u ranim 1740-tim godinama'). Skoro od samog pocetka svojih elektriCnih istraZivanja Franklin je posebno bio zainteresovan da objasni taj eud.ni i, u datoj situaciji, narocito rasvetljavajuCi dec specijalne naprave. Njegov uspeh u tome doneo je najefikasnije argumente koji su njegovu teoriju uCiniH paradigmom, mada ta:kvom paradigmom koja jnS nije bila u stanju da objasni baS sve poznate slucajeve elektricne repulzije·). Da hi bila prihvacena kao paradlgma teorlja mora da izgleda bolja od svojih konkurenata, ali De mora da objasni, i zapravo nikad to i De cini, sve cinjenice s kojima moze da se suoci, To ~to je f1uidna teorija elcktriciIteta uCinila za onu podgrupu koja se nje drlala, Franklinova paradigma je docnije ucmila za citavu grupu "elektricara". FJuldna teorija je sugerisala koje bi eksperimente vredelo izvr~iti, a koje DCbi vredelo, zato §to su usmcreni na sekundarne iii oeito suvise slozene manifcstacl je elektriciteta, Ova paradigma je, medutim, obavila taj posao daleko efikasnije, delom zato sto je kraj debate izrnettu §kola oznaelo kraj nepreklidnog ponavljanja osnovnih stvarl, a delom zato §to je uverenost da se nalaze na pravom tragu ohrabrila naucnike da preduzmu preciznije, vise ezoterieke i .n~je vrste rada'), ') Roller and Roller, op. C"., pp. 51-54 N~ sltiCaj bila je uzajamna repulzlja negativno oaeIcl:trisanih tela; vidi Cohen, op. cu., pp. 491-494, 531-543. 0) Trebalo bi zapaziti da prihvatanje FrankJinove teorije nije sasvim okoncelo svaku raspravu, Robert Simer (Robert Symmer) je 1759.godine predloZio dvofluidnu verziju te teorije i dugo godina posle toga "clcktriCari" su bill podeljen! u tom smisfu da li jc elcktricitet jedan fluid ili dva. Ali, rasp-rave 0 ovome prcdmetu samo v.otvrduju ono lito je napred bilo receno 0 nacmu na koji jcdno opste priznato postignuce ujedlnjuje profesiju "Elektticarl", rnada su i dalje ostall podeljeni oko ove taeke, hitro su zakljueill da nikakve eksperimentalnc provere ne mogu da naprave nzliku izmedu te dye verzije teorlje i da su one. prerna tome, ekvivalentne. Posle toga,obe skole rnogle su da kariste i koristile su sva preimuCstva koja am je pruzala Franklmova teorija (ibid., pp. 543-546, 54&--554)~
0)

60

STRUKTUR4.

NAUC:NI H REVO

UCIJ \

Oslobodcna za.interesovanosti za bilo kakve i sve elektriene pojave, sjedinjena grupa "elcl<trifara" mogla je da sc bavi mnogo detaljmje izabrarum pojavama, srm~Ijajuci dosta specijalne opremc za tal OVO]zadatak i koristeci je tvrdoglavtje i sistematicmje ncgo sto su ..elekrrtcart" to ikada ranije cinilI. Kako prikupljanje clnjemca tako i art!kulacija tcorijc postali su krajnje upravljane akrivnosn. Efikasnost i uspesnost clcktricnog Istrazivanja sc u skladu stirn povecavala, prufajuoi evrdenciju za jednu drustvenu versiju ostroumne metodoIoSke izreke Fransisa Bekona. "Istina spremmje iskrsava iz greske negoli iz zbrke"'·). U sledecem odeljku tspinvacemo pnrodu ovoga krajnje upravljenog iii na paradigmi zasnovanog rstrativanja, all moramo najpre ukratko da zapazimo kako nastajanje paradigme utice na strukturu one grope nautnika koja se bavi tom oblascu, Kada tokom razvoja neke prirodne nauke pojedinac iii grupa prvi put stvore jednu sintezu kola je u stanju da prrvuce vecinu praktieara 1Z sledece generacl]e, starlje skale postepeno IStezavaju. IStezavanje !Jih skola jcdnim delom je uslovljeno preobracanjem njihovih clanova u novu paradigmu Ali, uvek irna nekih IjudJ kO}1 su privrzeni ovim iii omm starijim gledisnima i koji se jednostavno izbacuju iz profesije koja posle toga ignorrse njrhov rad, Nova paradigma povlaci za sobom novu i krueu del'lniciju date oblasti. Oni koji ne ~ele iii nisu u stanju da jo] prilagode svoj rad moraju da nastave u izolaciji iii da se prikljuce nekoj drugoj grupi"). Istorij") Bacon, op cit, p 210. 1.1) Istorija elektriciteta pruia izvanredan primer do kojeg se more doci ako se pogledaju karijere Pristhja, Kelvina a drugih. Franklin izveStava da je NoIe, koji je sredinom veka bID najutrcajruji od "elektncara" sa kontlnenta, "doZiveo da vtdi sebe kao poslednjeg od svcje sekte izuzev g. B. - svoga ucemka j neposreunog s1edbenika" (Max Farrad /ed./, Bemamm Franklm's MemOIrs, Berkeley, Cahf., 1949, pp 384-386). Medutim, joS je Imeresantnije rstrajavanje ti1aVlh lUrola pri sve veCoj Izolaciji od profesionalne nauke. Uzmrte. recimo, slueaJ astrologije, koja Je nekad bila integralni deo nauke. IIi uzmite produiavanje u poznom 18. i 19. veku pre toga uvazavane tradlcije "romanIlCne"

rUT

NORMALNOJ

NAUCI

61

ski, oni su eesto presto ostajali u adeljenjima za filosofiju, iz kojih se inace izleglo tako rnnogo posebnih nauka. Kako ove naznake ukazuju, ba§ primanje jedne paradigme predstavlja ponekad ono sto pretvara neku grupu. koja se dotle interesovala sarno za proucavanje prirode, u jednu profesiju ili bar u jednu disciplinu. U naukama (mada ne u takvim oblasti rna kao sto su rnediaina, tehnologija i pravo, Cijl glavni raison d'e're predstavlja spoljasnja drustvena potreba) su osnivanje specijalizovanih btsopisa, formiranje profesianalnfh drustava, kao i polaganje prava na poscbno mesto u nastavnom programu, bili obicno povezan.i sa prvim primanjern jedne jedine paradigme ad strane noke grupe. Ovo je, u najmanju ruku, bio sluca] pre jednog i po veka, izmcdu vremcna kada se prvi put razvio institucionalni obrazac naucne specijalizacije i skorasnjeg vremena kada jc osobina specijalizacije postigla svoj sopstvcni prestiZ. Kruca deffinicija naucne grope 1ma i druge posledicc. Kada je nauCnik u stanju da neku paradigmu uzme kao sigurnu, njemu u njegovom glavnom radu vi~ nije potrebno da pokusava da svoju oblast iznova izgradujc, pocinjuci ad prvih principa i opravdavajuci upotrebu svakog uvedenog pojma. To moZe da bude ostavljeno za pisca udzbenika. Kada je, medutim, udzbenik dat, onda naucruk-stvaralac moze da zapocne svoje Istrazivanje tame gde udzbcnik prestaje i da se tako koncentrise iskljueivo na najsuptilnije i najezotcriOnije aspekte priradnih pojava kojlma se njegova grupa bavi. A kako to eini, njegovi istrafivaeki kominikci pocece da se me.njaju na naelne i\lja je evolucija isu\~~e malo proueavana, ali eiji su moderni krajnji hemije. To je tradicija 0 kojoj je ~vljao Carls Gilcspi (Charles Gillispie) u "The EncyclOJ'Nie and the Jacobin Philosophy of Science: A Study m Ideas and Consequences" Critical Problems in 'lie History of Scie.ree ed. Marshall CiaJ1:elt, Madison, WIS 1959, pp. 255-289. i ,;the Formation .. of l.amarck's Evolutionary Theory", A;'chrves mternationales d1tislOIre des SCIences, XXXVII, 1956, pp. 323-338.

62

STRUKTURA

NALI(:NJH

REVOLLlCIJA

proizvodi svirna OCigledni i u odnosu na rnnogc pritiskujuCi. Njegova ;strazivanja obilmo vi~e nece bitt oblikovana u knjige koje se obracaju, kao recimo Franklinova Eksperimenti... 0 elektricitetu iIi Darvlnova Poreklo vrsta, svakome ODOm koji bi mogao da bude zalnteresovan za predmet date oblasti. Umesto toga ona ce se obiOno pojavljivati u vidu kratkih flanaka koji se obracaju sarno profesionalnirn kolegarna, ljudima Nje poznavanje paradlgme koju dele moze da bude pretpostavljeno i za koje se ispostavlja da su jedino oni u stanju da proeitaju te flanke koji irn se obracaju, Danas su u naukama Jrnjige obifno iii ucIZbcnici iIi retrospektivne refleksije 0 jednorn iii drugom aspektu nauooQg iivota. NauCn.k koji napise jednu takvu !mjigu s ~e verovatnoce mofe oeekivati da ce njegova profesionaIna reputacija biti okrnjena negali da te bili uvecana, Sarno na ranijim, pre-paradigmatiCkim stupnjevima razvoja razlK\itlh nauka, knjlga je, po pravilu, posedovala isti odnos prema profcsionalnom dosttgnucu koji je jo§ zadrZala u nekim drugim stvaralacklm podruejima. J samo na onim podrucjlma koja su jo~ zadrlala knjigu, sa iii bez flanka, kao srcdstvo za istrazivaeku kornunikaciju, linije profesionalizacije su jo§ taka labavo ocrtane da lalk rnoze da se nada da prati progres fitajuci originaIne izvestaje prakticara, V matcmatici, kao i u astronomiji, istrafivackl izvestaji su vet u antici prestali da budu razumljivi opsteobrazovanoj publici, U dinamioi je istraZivanje postalo na slifan nacin ezoterickc u poznom srednjem veku i sarno je nakratko ponovo postiglo opstu razurnljivost tokom ranog XVII veka, kada je nova pal1ldl,.,.. zamenila onu koja je usmeravala srednjovekovno istraZivanje. Za laika je elektriCno istraZivanje pocelo da zahteva prevodcnje pre kraja XVIII veka, a ve6ina drugih oblasti fizicke nauke prestala je da bude opstepristupacna u XIX veku, Stocne prornene mogu se tokom ista ta dva 10Cka 1ZOlovati u razliEi nm delovima bioloskih nauka. V de-

PUT KA

NORMALNOJ

NAuel

63

lovima dru§tvenih nauka one se, po svoj prilici, odigravaju danas, Mada je postalo uobicajeno, sto je svakako na svom mestu, da se osuduje prosirivanje jaza koji jednog profesionalnog nauOOika razdvaja od njegovih kolega u drugim podrucjima, strni§e malo paioje posveceno je bitnoj vezi izmedu toga jaza i mehanizma koji je unutrasn]e svojstven naucnom napretku, Sve od preistorijskog antickog doba jcdna oblast proueavanja za drugorn prelazila je razvode izrnedu onoga ~to bi ;stonear mogao da nazove njenom predistol1ijom kao nauke i mjene prave Istortje, Ovi preIasci u zrelo doba retko kada su bili taiko iznenadni iii tako nedvosmisleni, kao sto maZe da proistekne iz moje nuzno shematske diskusije. Ali, oni nisu bilti ni istorijski postepeni, to ce reei istoga trajanja s Citavim razvojem onih oblasti u okviru kojih su se odigrali, Pisci 0 elektr'ioitetu posedovali su tokom prve cetiri dekade XVIII veka dalcko vise informacija 0 elektrienirn pojavama nego §to su dh irnall njihovi prethodnici iz XVI veka, Tokom poia veka posle 1740-te malo je novlh vrsta elektricnih pojava dodato njihovim Iistama, Medutim, clektricnl spisi Kavendisa, Kuloma i Volte u poslednjoj trecini XVIII veka ipak su izgledali u vaZnom pagledu udaljcnijl od spisa Greja, Difeja, pa Cak i Franklina, nego sto su spisi ovih elektricnih pronalazaea XVIII veka u odnosu na spise iz XVI veka")_ Negde izmedu 1740_ 1 1780_ ..elektnCari" su prvi put bill u stanju da osnove svoje nauke smatra ju sigurrum, Od tog trenutka oni su kre")Post-franklinovski TaZVOj ukljufuje jedno ogromoo povecavanje osetljivosli derektora naboja, prve pouzdane j opslera"prostranjene tehnikc za merenje naboja, evoluciju pojma kapaciteta i njegov odnos prcrna novcusavrscnom pojmu elcktricnog napona, kao I k'iantjffkaciju elektrostaticke silc, 0 svcmu ovome \tdl Roller ana Roller. op. ClI .• Pf. 66-81; W. C_ Walker, "The Detection and Estimation of E ectrrc Charges In the Etgtuecnth Century". Annal_, of SCience, I, 1936, pp_ 66-100; i Edmund Hoppe. Gesctnchte der Elektrizitat, Leipzig 1884, <1<-0 I, glave III-IV_

64

STRlJ1CTIJRA

NAlJCNIH

R.EVOlU{'IJA

null na J<onkretnije i manje poznate probleme, pa su onda 0 svojirn rezultatdma sve vise izvc~tavali u clan cirna upucenim drugim "elektriCarima", ncgold u iknjigama upucenim ueenom svetu uopste, Kao grupa oru su pcstlgli uno ~to su astronorrn stekli u anti~ko doba a studenti kretanja u srednjem veku, hzicke optike u poznom XVII, a istonjske geologije u ranom XIX veku Om su, da!cle, postigb paradigrnu koja sc pokazala sposobnom da usmeni ;s!razivan jc celc grope. Ako se ne uzrne u obzir preirnucstvo poglcda unazad, tesko je naci drugi kriterijum kojr neku oblast tako jasno proglasava za nauku

Ill.

i'RIRODA

NORMALNE

NAUKE

Kakva je onda pniroda onoga profesionalnijeg i ezotericnijeg istrafivanja lIrojc dozvoljava prhnanjc jedne jedine paradlgme od strane grupe naucrdka? Ako paradtgrna predstavlja rad koji je ucinjen jednom zauvek, kakve j~ probleme ona ostavlja sjedinjenoj grupi da resaca? Ova ce pitanja izgledati j~ akutnija ako sada zapazinm jedan v:id u kojem ovi dosad upotrebljeni termini mogu da zavedu. U svojoj ustaljcnoj upotrebi paradigma predstavlja prihvaceni model tli obrazac, i taj aspekt njcnog znacenja omoguclo mi je, u nedostatku bolje reei, da ovde usvojim ree "paradigma". Ali, uskoro ce biti jasno da onaj smisao reei ,.model" i ,.obrazac", koji dopusta to usvajanje, nije bali onaj koji je uobieajen u definisanju "paradigme"_ U gramaucl, na primer, "amo, amas, amat" predstavIja paradigrnu zbog toga sto waZe obrazac kojl ce biti upotrebljen prilikorn mcnjanja velikog broja drugih Iatinsklh g1agola, na primer kod "laudo, !audas, laudat", U ovoj standardnoj primeni paradigrna dcluje tako sto dopusta kopiranje primera, od kojlb svaki u principu moze da poslu2.i kao njena zamena, U nauci, s druge strane, paradigma je retko objekt za kopiranje. Urnesto toga ona je, bo i prihvaccna sudska presuda u gradanskom pravu objekt dalje artikulacije 1 speciffkacijc pod novim i strozlm uslovima, Da bismo videli kako to moze da bude tako moramo da shvarimo kako paradigma, u vreme svog prvog pojavljivanja, moze kako po obimu tako i po preciznosti da bude veorna ogranicena. Paradigme sliCu

66

RTRVK TUM

NAVtS1H

J{EVOLUCIJA

svoj status zbog toga sto su uspesnije od svojdh konkurenata u resavanju nekoUko problema koje jc odredena grupa prakticara priznala kao aktuel.ne. Biti uspesniji, rnedutim, ni·ti znaci biti sasvim uspesan u jednom jedinom problernu mti upadljivo uspesan u bilo kako velikom broju problema. Uspeh jednc 1'3' radigme - bez obzira da U Aristotelove anallze kretarija, Ptolemajevih izraeunavanja planetarne pozicije, Lavoazljeove primene ravnoteze Hi Maksvelove matematizacije elektromagnetskog polja - na pocetku velikim delom predstavlja obecavanjc uspeha koji se mofe otkriti u izabranim i jos nepotpunim primerima. Normalna nauka sastoji se u ostvarivan ju tog obecanja, ostvarivanju koje Be poslIiZe prosirivanjem znanja 0 onim tinjenicama koje paradigma istI~e kao Cinjenice koje mnogo kafu, povecavanjem mere podudaranja izmedu tih tinjenica i onih predvidanja koja se dobijaju na osnovu paradigme, kao ; daljom artikulacljom same paradigme. OIl Ijudl koji se stvarno ne bave nekom zrelom naukom malo je onih lroji mogu da uvide koliko rnnogo doterivanja ove vrste jedna paradigma ostavlja da se obavi iii kolilko se z.aista takav rad more da pokaze prfvlacnim u svom izvrSavanju. A te stvari treba razumeti. Operacije doterivanja su ono slo angafuje veemu naucnika tokom <:itave njihove karijere, One ~ine ono 5tO ja ovde nazivam normalnorn nankom, Ako se bilie ispita, hilo istortjski ill u savremenoj Iaboratoriji, takav poduhvat izgleda kao pokusa] da se prj· roda satera u prethodno formirani i relativno kruti pregradak koji paradigma prufa, Nikakav den cilja normalnc nauke nije da izaziva nove vrste pojava; u stvari, one koje ne odgovaraju odrr&olonl pregratku, Ceslo se uopste ; ne vide. Niti naufuiOi normalno tete pronalafenju novih teorija, a cesto su netolerantni prerna teonijama koje su drug; jzmjsIi.Ji'). Naprotiv, normalno-naueno istraZivanje usmereno je prema artiku') Bernard Barber, ,.Resistance by Scientists to Scientific Discovery", SCIence, CXXXlV, 1%1.pp 59~2.

PRIRODA NORMALtolE NAVKE

67

laolji onih pojava i teorija .koje vee sarna .paradigma donosi. Ovo SU, moZda, slabosti. Podrueja koja istrafuje normalna nauka su, razume se, maJena; poduhvat 0 korne je ree ima drastiCno ogranlccnu vai ju. Ali, ta ogranlcenja, koja potieu iz poverenja u [ednu paradigmu, pokazuju se kao bitna za razvoj nauke. Usredsredujuci paznju na malo podrueje relativno ezoterickih problema paradigma prisiljava naucnike da neki deo prirode istrazuju tako detaljno i duboko kako bi inaCe bilo nezamislivo, Normalna nauka poseduje i jedan ugradeni mehanizam koji obezbeduje oslobadanje od onih ogranicenja koja sputavaju .strrlivanja uvek kada paradigrna, iz koje ta ograniCenja potieu, prestane efikasno da funkoionise. U tom trenutlku nauenici poeinju drugacije da se ponasaju, a priroda njihovih istrazivackih problema pocinje da se menja. U meduvremenu, medutim, dok je paradigma uspesna, profesija Ce reffiti probleme koje bi njeni tlanovi tesko mogli da zarnisle • u ikoje se mad ne bi upustili da nije bilo vezivanja za tu paradigmu. A bar deo toga dostignuca uvek se pokaze kao trajan. Da bib jasnije izloZio sta se podrazumeva pod norrnalnim istrafivanjern, iii istraZivanjem koje se zasniva na paradigmi, pokusadu sada da klasifikujem i ilustrujem one probleme od kojih se norrnalna nauka ugJavnom i sastoji. Pogodnosti radi, stavicu na stranu teorijsku aktivnost i poceeu 'sa prikupljanjem cinjenica, to znaci sa eksperlmentima oj posmatranjima opisanim u onim tehniCkim tasDpisima kroz koje naueniei obavestavaju svoje profesionalne kolege 0 rezultatima svojih neprekidnih istrafivanja. 0 kakvim aspektima prirode nauenicl najceSce izvestavaju? Sta odreduje njibov izbor? I, !kako najveCi deo nauenog posmatranja trazi mnogo vremena, opreme i novca, sta rnotivise nauenike da slede do kraja taj svoj jzbor? Postoje, mislim, sarno tni norma1na sredista za cinjeniCko naueno istrafivanje, koja se ne razlikuju ni uvek ni trajno, Prvo je ona klasa cinjenica za koju [e

68

STRUKTVRA

NAVcNIH

REVOLUClJA

paradigma pokazala da posebno rnnogo ikafe u pogledu prirodc stvan Koristeci ih za resavanje problema paradigma je ucuula da rh vredi odrediveti kako preCIZ1liJc tako I u veeoj raznovrsnosn situacija, U ovo ,h ono vrerne ta znacajna tllJenwka odredenja su ukljucivala: u astronomiji - polozaj I vehcmu zvezda, peruode pornracen ja dVOJDlh zvezda i planeta; u flzic; speciflcne tezine I sposobnostr zgusnjavanja rnaterijala talasne duzinc , spcktralne intenzltcte, elektmcne provodljivosti , kontaktne potencijale; i u hemIJI sastav i kombinovanje tezina, tacke kljutanja , krselost rastvora, strukturalne formule i opticke akrivnosn Pokusa]! da se poveea taenost i domasaj u kojem se ove tinJenice znaju zauzimaju znacajan deo literature u ekspcrunentalno] i posrnetracko] nauci. Specijalni slozeru aparati bill su iznova i iznova konstruisaru u tc svrhe a srnisljanje, konstrukcija i razvijanje takvih aparata zahtevalo je prvorazredru talenat, mnogo vremena i znacajnu finansijsku potporu Smhrotroni I radio-teleskopi predstavljaju sarno najnovijc pramere toga kako daleko su istrallVaCi spremni da idu ako rh neka paradJgma uverava da su oj.. njenice za kojirna tragaju vazne. Od TIho Brahea do E.O, Lorensa neki naucnici su sticali svoj ugled ne zbog bilo kakvc novosti koju bi donosila njihova otkrica, vee zbog svoje preciznostd, pouzdanosn i domasaja omh metoda koje su razvih za preodredivanje neke ranrje vee poznate vrste einJemca Druga uobicajena all rnanja klasa omjenicklh odredenja usmerena je na one I':injemce koje, mada cesto bez mnogo unutrasnjeg interesa, mogu da budu neposredno uporedene sa prcdvidanjerna 1Z paradigmatICke teorije Kao sto cemo uskoro viden, kada se okrenemo od cksperirnentalruh na teorrjskc problerne normalne nauke, retko kad una mnogo podrueja u kojnna jedna nauena teonja, naroCito ako je skicirana u prctezno matematiCkom obliku mole da bude neposredno uporedcna sa prirodom Ne vise od tn takva podrucja su jo~ prtstupacna AjnstajnovoJ opstoj

PRIRODA

NORM-M.-NE

~AVKE

69

tcoriji relativiteta'} StaviSe, cak i u omm podrucjirna gde je mogucna, primena cesto zahteva tcorijske ; ekspenmentalne aproksimacije kojc ozbiljno ograniCavaju onu saglasnost Ikoja bi se mogla oceklvati. Poboljsavanje toga slaganja tli iznaJatenje novrh podrueja u kojima uopste mogucnc dernonstrirati slaganje predstavlja neprekidan 'zazov ve~tini i rnasti eksperimentatora ; posmatraca, Specijalni teleskopi za demonstriranje kopernikanskog predvidanja godisnje paralakse; Etvudova rnasina, prvi put pronadena skoro citav vek posle Pnncipia da bi daJa prvu nedvosmislenu polvrdu Njutnovog drugog zakona; Fukoov aparat za pokazivanje da je brzina svetlosti veca u vazduhu negoli u vodi; iii gigantski scmtilacioni brojac smisljen za demonstraciju postojanja neutnna - ovi i mnogi drugi, nJIrna slicni, aparati ilustruju neizmeran napor i dormsljatost koji su bili neophodm da bi se priroda J teorija dovele u sve blifu I blizu saglasnosr'). Taj pokusa]
0) Jcdma dugotrajnija taCka provere, koja ]C joS opstepriznata, ]cste precesija Merkurovog penhela Porneranje crvenog u spcktru svetlosn koja dvlan sa daleluh zvezda moze se Izvesu lZ c1ementarmjih razmatranja nego sto ]C opstl relanvuet a isto je rnogucno i za skretanjc svetIosnih zrakova u prolazu pored Sunca, sto je trenutno donckle spomo U svakorn c;Jucaju mercnja ove druge poiave ostaju dvosrmslena. Jedna dodatna taCka provcre mozda

I drugih tacaka proverc U OVO] sada aktivnOJ oblasti koja je dugo vremena bila uspavana. Za iedan savrcmenl sazen

t~~;a(M=b~~:;e~dtia~~v~~~crt~~~~~J~ '1,~~
rh~fs~
;;fT~=';.:

~r';;e~~~~mEx;~ntaN~~ Relativity", Physics Today, XIV, 1%1, pp 42-48 .) Za dva paralaksna teleskopa vidr Abraham Wolf, A HIStory of Science, Technology, altd Pllllosophy IIJ the Eighteenth Century, 2d ed, London, 1952, pp. 103-105. Za Eivudovu masmu, vidi N R. Hanson. Patterns of DIscovery, Cambndge, 1958, pp 100-102, 207-208 Za poslednja dva dela cpec-jalncg aparata vid!. M. L. Foucault, ,.Methode .. r,~:~Je pour rnesurer Ja vitesse de Ia lurrnere dans I'aU" et les milieux transparents, Vrtesses relatives de la turmere dans "air ct dans I'cau . ", Comptes rendus. de I'Academte des .menees XXX 1850. pp, 551-560; i C L. Cowan, .Ir ct aJ •• Detection of the Free Neutrino A Confrrmauon", SclelJce (XXIV 1956, pp. 103-104.

70

STRVKTURA

N.\UCNfH

REvoLvers"

da se pokaZe slaganje predstavlja drugi tip normalnog eksperirnentalnog rada, koji jc tak i oCigledruje zavisan od paradigme nego ona] prvi. Postojanje odret!ene paradigrne postavlja onaj problem koji treba r$'I1; ta paradigrnatieka teorija je cesto neposredno ukljucena u smisljanje aparata koji je u stanju da res; taj problem Bez Principia, na prrmer, rnorenja uelnjena pomocu Etvudove masinc ne bi uopste nlsta znaeila. Treca klasa ekspcrirnenata d posmatranja 'SC1'pljuje, rnisllm, aktivnost prikupljanja emjenica u normalnoj nauci Ona se sastoji od empinjskog rada preduzetog da bi se artikuhsala paradigmatil:ka teori ja, da bi se reSile neke od njenih zaostalih neodredenosti i da bi se omogucrlo resavanje problema na koje je ona prethodno samo skrenula pamju. Ova klasa pokazuje sc kao najvaznrja od svih, a njen opis trah deljenje te vrste na podvrste, U naukama koje su vise matemati6ke od drugih field od eksperimenata Oiji je cilj artikulacija usmereni su na odredivanje fiziek'h konstanti. Njutnovo delo, na primer, ukaxivalo je na to da bi sila izmedu dveju jedlnica mase na jedirnci rastojanja bila isla za sve VTSte materije u svim polofajima u vasioni Medutim, njegovi sopstveni problemi mogli su da budu resenl Cal< i bez procenjivanja velicine ovoga privlacenja, odnosno univerzalne gravitacione konstante: i nlko drugi eitav vek posle pojave Njutnovog dela Principia nije izumeo aparat koji je u stanju da odredi tu konstantu. Nlti je !:uveno Keveadisevo odredenje u 1790-im godinama bilo poslednje. S obzirom na njeno centra1no mesto u fizil:koJ tcorijl, poboljsane vrednosti gravitacione konstantc brle su sve do danas predmet ponovljenih napora jednog broja ist ..knutih eksperimentatorar) Drugi primeri rste vrste neprekidnog rada ukljul:ili bi odredivanje astronomske jedmice, Avogadrovog broja, Dfaulovog koeftcijenta. naboja elektrona i tako dalje Malo bi koji .) J. H. Ptoynting) pnikazuje rreko dvadeset merenja gravitacrone konstarne izrncdu 174 I 1901 u , Gravitation Constant and Mean Density of the Earth", Encyc/oeaed,D Britanlca, Ihh ed, Cambridge, 1910-1911, XII, pp. 38:>--389.

PRIRODA

NORMALN(;

NAVK.E

71

od ovih obimnih napora bio zamisljen, a nijedan ostvaren be>: jedne paradJgmati6ke teorije koja ce definisatl problem i garantovati postojanje stabilnog rcsenja. Napori da se [edna paradigma artikutise ne ogranicavaju se, medurim, na odredivanje univerzalnih okonstann, Ti napori mogu, recimo, isto tako da budu usmereni na kvantitativne zakone: Bojlov zakon ikoji povczuje pritisak sa zapreminom gasa, Kulomov zakon elektri6nog prjvlacenja i Dzaulova formula koja povezuje proizvedenu toplotu sa elektriCnim otporom i strujom spadaju svi u ovu kategoriju. Mozda nije oeigJedno da jedna paradigma predstavlja preduslov za otkrlvanje takvih zakona kao ~to su ovi. Mi eesto slusamo kako su takvi zakoni pronadcni ispitivanjem merenja koja su bila preduzcta radi rnerenja, a bez teorijskog angazmana, Istorija, medutirn, De prufa nikakvu podrsku tako ekstremno bekonijanskoj metodi Bojlovi eksperimenti nisu bili zamislivi (a da su bih zamrsljenl dobili bi drugu iii ne bi imali nikakvu interpretaciju) sve dok vazduh nije shvacen kao elasticni fluid na koji se mogu primeniti svi razradeni pojmovi hidrostatiJke'). Kulomov uspeh zavisio je od njegovih konstrulsanja specijalnih aparata za merenje sile izmedu tackastih naelektrisanja. (Oni koji 50 ranije merili elektriene sile, upotrebljavaju6i obi&n tas terazija i tako dalje, nisu prona~h uopste nikakvu doslednu ili jednostavnu pravilnost.) No, ta je zamisao, sa svoje strane, zavisila od odL"II priznavanja da svaka eestica elcktricnog fluida deluje na svaku drugu na odstojanju. I ball za takvom silorn izmedu takvih cestica - jeclinom silom za koju se mogJo bezbedno da pretpostavi da je jednostavna funkcija odstojanja

,.,...,1>

0) Za punu transplantaciju hidrostaticklh pojrnova u neumatiku, vidi The Physical Treatises of Pascal, trans . H B. S,.1cn and A. G H Spiers, sa uvodom i primed. bama F ..... rija (F Barry), New York, 1937. Toricelijevo originaJoo uvodenje ovoga paraleIizma (,.MI Z1vimo uroDjeni na dna jednog okeana vazduSnog elementa") javlja se na strani 164. Njegov brzi razvoj izlo2en je u pomenutim dvema glavmm raspravama.

72

STROKTIJRA

N.\UCNlft

REVOLVCUA

_ tragao je Kulom ..) Dtauiovi eksperimenti mogu se takode upotrebiti da i1ustruju kako kvantitativm zakoni nastaju kroz arnkulactju paradigrne. U stvari, veza izmec:lu kvalitativne paradigmc i kvantitatlvnog zakona je tako opsta i bliska da se, od vremena Galileja, do takvth zakona cesto dolazilo korektnim nagadanjem uz pomoc paradigme godinama pre mego sto je mogao da bude izmisljen aparat za njihovo ekspcrirnentalno odredivanje.') Postoji, najzad i Ireta vrsta eksperimenta koja ten da artikulise jednu paradigmu. Vise od drugih ova vrsta eksperimenta moZe da lIei na lstrazivanje i posebno preovladuje u onim periodima i u onim naukarna koje se vise bave kvalitatlvnim negoh kvantitativDim aspektima prirodne pravilnosti. Jedna paradigma, koja je razvijena za neki skup pojava, testo jc dvosmlslena u svojoj primeni na druge blisko povezane skupove pojava. Tada su neophodni ckspcrimenti da bi se izvrsio izbor izmedu alternativnih naclna primene odredene paradigme na novo podrueje interesovanja. Tako su se, na primer, paradigmatickc primene kak» rlcke teonije odnosile na grejanje i hladenje pomocu smesa i pomocu menjanja agregatnog stanja. Toplota, rnedutim, mote da bude oslobodena iii apsorbovana na rnnoge druge nacine - na primer hemijskom kombinacijorn, putem trenja iii putem sabijanja iii apSOrbovanja nckog gasa - a na svaku od tih drugih pojava data teorija rnoze da bude prirnenjena na nekoliko nacina Da je vakuum, na primer, imao toplotni kapacitet, grejanje putem sabijanja moglo se objasnili kao rezultat mesanja gasa i praznog prostora, Ili se moglo pripisati prornenl spscificne toplote gasova u vezi sa menjanjem pritiska. Sern ovih bilo je i nckoliko drug1h objasnjenja. Mnogi eksperimenti blli su pre0) Duane Roller and Duane H. D. Roller, Tiu Develop. ment Of the Concept of Electric Charge: Electricity from the Greeks to Coulomb, ,.Harvard Case Histories in E>cperimental Science", Case 8. Cambridge. Mass.. 1954, pp. 66---<lO. ') Za pr1merc vidi T. S. Kuhn, "The Function of Measurement In Modem Physical Science", ISIS. LlI, 1961 pp. 161-193.

PRIRoDA NORMA.L.NB NAUKB

73

duzeti da se ove razlioite mogucnosti razrade i da se diferenciraju; svi ti eksperimenti nastali su iz kaloritke teonje kao ~radlgme. i svt su je ~oristili u smisljanju eksperamenata kao i u mterpretaclji rezultata')_ A kada je jednom pojava grejanja putem sabijanja ustanovljena, svi dalji eksperimenti na tome podrueju bili su na taj nal:in zavisni od paradigme. Kada je pojava data, kako bi drugacije mogao da bude izabran eksperlment koji ce je razjasniti? Okrcnimo se sada tcorijskim problemtma normalne nauke, koji se pribliZno mogu podelitl na iste klase kao i oni eksperlmentalni i posmatraeki. Den normalnog teonijskog rada, mada sarno jcdan mali deo, sastoji se jednostavno u upotrebi postojece teorije za prcdvidanje fakticke Informaclje od unutrasnjeg znacaja. ProJzvodnja astronomsklh efemerida, sracunavanje karaktcristika soclva, kao i stvaranje krivih za sirenjc radio-talasa, prcdstavljaju prnnere problema te vrste. Naucnici, mcdutim, uopste uzev, gledaju na to kao na nadmcarski posao koji treba prepustiti iot.,. njerirna ili tehnicarima, Mnogo toga nije se nlkad pojavljivalo u znaeajnim nauCnim Casopisima. Mcdutim, ovi casopisi sadrze veliki broj teorijsklh diskusija 0 problemima koji jcdnom nenaucniku moraJu da izgledaju skoro Identteni, Rad1 se 0 manipulacijama teorijom, preduzetim nc zbog toga sto predvidanja do kojfh dovode poseduju neku unutrasnju vrednost, vee zbog toga Slo mogu da budu neposredno suocena sa eksperimentom. Njihov cilj je da izloZe novu prlmenu date paradtgme iii da uvecaju preclznost ncke primene koja je vee bila ucinjena, Neophodnost ovakve vrstc rada proistice iz neizmermh teskoca koje se cesto susrecu prilikom razvijanja dodirnih tacaka izmcdu neke teorije i prirode. Ove tclkoce mogu se ukratko ilustrovati ispitivanjem Istorije dinamike posle Njutna. Sve do ranog 18. vcka oni naucnici koji su nalazili paradigmu u delu Prtnoipia uzimali su kao gotovu cinjenicu opsti karakter njepress'i~J;,

~~,~~iX~S~~~cl];~46.

of Ad,abatic Com-

74

STRUKTURA

NAUCNIH

REVOLUCIJA

nih zakl jua.ka, a imaJi su i sve razloge da to fine. Nijedno delo dotle poznato u istoriji nauke nije Istovremeno dopustalo tako vehko uvecanje kako podrucja rstrazivanja tako i njegove preciznosti. Za nebeski svod Njutn je izveo Keplerove zakone planetarnog kretanja, a takode objasnlo izvesne zapazene aspekte u kojima se Mesec nije pridrZavao till zakona. U poglcdu Zemlje on je Izveo rezultate nekih rastrkanih posmatranja klatna i phrne i oseke. Uz pomoc dodatnih, all ne i ad hoc pretpostavki, on je takode bio u stanju da Izvede Bojlov zakon, kao i jednu vaZnu fonnulu za brzinu prostiranja zvuka kroz vazduh. Kada se uzme u obzir stanje nauke u to vreme, uspeh tih demonstracija bio je izvanredno impresivan. No, i pod pretpostavkom opstosn Njutnovih zakona broj tih primcna nije bio veliki, a Njutn nije razvio skoro nijednu druguo Stavise, u poredenj.u sa onim sto svaki svrsenl student fizike rnofe danas da postigne sa tim is tim zakonima, nekoUko Njutnovih primena nije bilo fak ni precizno razvijeno. Najzad, Principia Je hila zannsljena tako da se primenjuje prvenstveno na probleme nco beske rnehanike, Kako je prilagoditi za zemaljske primene, posebno za one ogranicavanog kretanja, nije bi10 nikako jasno. U svakom slufaju, zemaljski problemi su vee bili napadnuti s velikim uspehom pomocu jcdnog sasvim drugacijeg skupa tehnickih postupaka, koje su prvobitno bili razvili GaliJej i Hajgens, a prosirili ih tokom 18. veka braca Bemuli, DaJamber i mnogi drugi. Za njihovu tehnfku I onu iz Principia moglo se, po svoj prilici, pokazati da su posebni slutajevi jedne opstije formuJacije, ali neko vreme niko nije video kako bi se to moglo postiei").
0) C. Truesdell, ,.A Program toward Rediscovering the Rational Mechanics of the Age of Reason", An/rive for History of the Exact Sciences, I, 1960, pp. 3---36 i .Reactions of Late Baroque Mechanics to Success. Conjecture, Error, and Failure in Newton's Principia", Texas Quarterly. X, 1967, pp. 281-297. T. L. Hankins, "The Reception of Newton's Second Law of Motion in the Eighteenth Century", Archives mtento.tip""les d'hJStOlre des SCiences, XX, 1967, pp, 42-jj5.

PRIRODA.

NORMA.LNE

hAUKE

75

Ograniclmo za momenat paZnju na problem preciznostf. MJ smo vee ilustrovali njegovu empirljsku stranu, Bila je neophodna specijalna oprema kao Ato je KevendiSev aparat, Etvudova masina Iii usavrAeni teleskop - da bi se doslo do specijalnih podataka koje su zahtevale konkretne primene Njutnove paradigme. Slicne teskoce u postizanju sagJasnosti postojale su i na strani teorije. PriHkom primene svojih zakona na klatna Njutn je, na primer, da bi pruzio jedlnstvenu definiclju duZine klatna, bio prinuden da teg na setalicl tretira kao jednu materijalnu tacku. Ve6ina njegovih teorema, sa retkim izuzetkom neke koja je bila hipotetfckog i preliminamog karaktera, takode su ignorisale efekat otpora vazduha, Bile su to zdrave fizieke aproksimacije. Meautim, kao aproksimacije one su ipak ograniCile sagJasnost koja se oceldvala Izmeau Njutnovih predvidanja i aktuelnih ekspcrimenata, Iste teskoce jo~ su se jasnije ispoljiJe u primeni Njutnove teortje na nebeski svod. Prosta, kvantitativna teleskopska posmatranja ukazuju da se pJanete ne pokoravaju sasvim Keplerovim zakonlma, a Njutnova teorija pokazuje da one i ne treba to da tine. Da bi izveo te za:kone Njutn je bio prisiljen da zanemari sve gravitaciono privlacenje, izuzev onoga Izmedu pojcdinih pJaneta i Sunca. Kako planete takode privlace jedna drugu mogJa se oeektvat! sarno aproksimativna saglasnost Izmedu primenjene teorije i teleskopskih posrnatranja'"). Saglasnost koja je postignuta btla je vI~e nego zadovoljavajuca za one koji su je postigJi. Osim za neke zemaljske probleme nljedna druga teorija nije mogla da zadovolji ni pribliZno dobro. Niko od onih koji su dovodili u pitanje valjanost Njutnovog dela nije to tinio zbog njegove ogranitene sagJasnosti sa eksperimen tom i posmatranjem. Pa ipak su ova ogranicenja u pogledu saglasnosti ostavila Njutnovlm sledbenicima mnoge privlacne teorijske probleme, Tako su, na primer, ,.) Wolf, op. cit., pp. 75-4lI, 96-101; i Wilham Whewell, History of the Inductive &iences, rev. cd., London, 1947, II, pp. 213-271

76

STRt KTURA

NAUCNIH

REVOLlICIJA

za razrnatranje kretanja vi~e od dva tela koja se istovremeno privlace, kao 1 za istrafivan je stabilnostt naruseruh putanja, bili neophodni teorijski tehniekr posrupci, Takvi problemi pril'Ukli su pafnju mnogih najboljih evropskih matematicara tokom 18 i pocetkom 19. veka, Ojler, Lagranz, Laplas i Gaus, svi su oni napisali neka od svojih najbriljantnijih dela u vezi sa problemima koj'i su brli usmereni na poboljsanje p<>dudaranja izmedu Njutnove paradlgme i posmatranja nebeskog svoda. Mnoge od ovih lienosti su istovremeno radile na tome da razviju onu matematiku koja je bila potrebna za primene koje m Njutn ni njcmu savremena kontinentalna ~kola mehani!ke nisu ni pokusafi Oni su, recirno, proizveli ogromnu literaturn I neke veoma mOCne matemaneke tehnicke postupke za hidrodinamiku i za problem treperecih fica Ovim problemima primene treba zahvaliti za 0110 sto prcdstavlja verovatno najbrrljantniji i najupotrebljiviji naucni rad 18 veka, Drugi prtmeri mogu se otkrlti ispitivanjern post-paradigmatickih perioda u razvoju termodinamike, talasne teorije svetlosti, elektromagnetske teorije iii bilo kojc druge grane nauke eiji su osnovni 7.akoni u potpunosti kvantitativni. U najmanju ruku u naukama u kojima ima vi~ matematike, veei dec teori iskog rada je ove vrste. Ali, on nije sav te vrste. Cak i u matematiekim naukama ima lakode teorijskih problema artrkulacije paradigmc; a tokom pcnoda kada je naucni razvoj pretezno kvalitativan ti problemi dominiraju. Neki od tih problema, kako u omm kvantitativnim tako i u omm vi~e kvahtatrvnirn naukama, usmerem su jednostavno na razjasnjavanje putern preformulacije. Prtncipia se, na primer, mje uvek pokazala kao delo koje jc Iako pnmeniti, delimii'mo zbog toga ~to je zadrfala neke od nezgrapnosti kojc se ne mogu izbeci kod prvog poduhvata, a delimicno zato ~to je tako rnnogo naucnog znacenja bilo sarno implicitno dato u njenlrn primenama. U svakom slueaju, jcdan ocigledno nevezani skup konunentalnlh tehniekrh procedura izgJedao je daleko snazmji za mnoge zemaljske primene. Pre-

J>RIROVA

NORMAL"lE

NAUKE

77

rna tome, od Ojlera • Lagranza u 18. veku, do Hamiltona, Jakobija i Herca u 19, mnogi najbriljanmlji rnaternatick] fizu~ar1 u Evropi neprekidno su pokusavali da preformulisu Njutnovu teoriju u jcdan ekvivalcntan, ali logieki i estetski vge zadovoljavajuci obHk. Ont su, dakle, ieleli da izloie eksplicitne i implicitne lekcije koje potieu iz Principia u jednoj logicki koherentnijoj verziji, takvoj koja bi bila manje dvosmislcna u svojirn primenama na novorazradene probleme mehanikc"). SliCne performulacije paradigme odigravale su se nc jedanput u svim naukama, ali je vecina dovela do sustinskijih promena odredene paradigme negoli one preformulaclje Prtncipia koje su gore navedene. Takve promene poncu iz cmplrijskog rada, ranije opisanog kao da je usrneren na artikulaclju paradigme. U stvari, klasifikovanje takve vrste rada kao empirijskog bilo je proizvoljno. Vge od bilo koje druge vrste normalnog istralivanja problemi artikulacije paradigme su istovrcmeno teorijski i eksperimentalni; primcrl koji su ranlje dati posluiice podjednako dobro i ovde. Pre nego ~IO je mogao da konstruise svoju opremu j izvrru merenja sa njom Kulom je morao da upotrebi elektriCnu teoriju da bi odredio kako bi trebalo izraditi njegovu opremu. Kao poslcdlcu njegovih merenja lmamo profinjavanje te teorije. IIi, opet, Ijudi koji su izmisllli one eksperimente koji ce napraviti razliku izrncdu razlicitrh teorija grejanja pomocu sabijanja bili su, uopste uzev, Isti ona Ijudi koji su stvorili verzije koje su upore1livane. Oni su radili kako sa cinjenica· rna tako i sa teorijom i njihov rad je proizveo DC sarno novu informaciju, vee i preciznlju paradigrnu, do koje se ~lo ehminisanjern ncodre1lenosti koje jc jo~ posedovao onaj orlginalni oblik sa kojim su oni irnali posla. U rnnogim naukama najvc6i deo normalnog rada je ove vrstc. Ove tri kiase problema odrec1ivanje znacajne cl0jenice, uskladivanje cinjenica sa teorijom i artikuII) Rene Dugas, Htstoire 1950, knjige IV-V.

de la mectlJllque, Neuchatel,

78

sTRUII.. TllRA

NAUCNJH

REVO

UCJJA

lacija teorije rmslim cia iscrpljuju svu literatuTU nonnalne nauke, bllo teorijsku Ih praktitnu. One, 03' ravno, nc iscrpljuju sasvim citavu Iiteraturu naukc. Irna, takollc, 1 neobicnih problema i rnoida je bas njihovo razresavanje ono koje naucnr poduhvat u cehOI emi tako vrednim. Ali, neobtcnl problerni ne mogu se rmeti prosto zato ~to lh rrazrte, Oni rskrsava ju sarno u speczjalnim prihkama koje su priprernljene napredovanjem normalnog istrazivanja. Neizbezno je, dakle, da ogromna veclna problema kojima se bave Cal< i najboljni naucnici spada omeno u jednu od one tri kategorije koje su napred skicirane. Rad u okvrru jedne odre1lene paradigme ne -moZe da bude sprovcden ni na kOji drugi nacin, a napustanje te paradigrne predstavlja prestanak praktikovanja one nauke koju data paradigma defind~e. Uskoro cemo otkrin cia se I takva napustanja dogadaju. Ta napustanja predstavljaju one stubove oko kojih se vrru naucna revolucija, Mellutlffi, pre nego sto pocncrno sa proucavanjem takvrh revolucija neophodan nam je obuhvatmji pogled na ona normalno-naucna traganja koja prrpremaju taj put

j'

IV NORMALNA NAUKA KAO RESA VANJE ZAGONETKI

MoZda najupadljivija erta problema normalnog Istrazivanja s kojom smo se upravo suoCiJi jeste koJiko su ti problemi malo usmereni ka stvaranju krupnih noviteta, konceptualnih iii pojavnih. Ponekad je, kao sto Je to slucaj sa merenjem talasne duZine, sve osim najezoteriCkijeg detalja toga rezultata unapred poznato, a tiplcan obim oeekivanja sarno je nesto siri. Kulomova merenja nisu mozda morala da se uklapaju U neki zakon obrnutih kvadrata; Ijudi koji su raeliJi na grejanju pomocu sabijanja cesto su bili spremru za bilo koji od nekoJiko rezultata. Cak je i u takvim slucajcvima podrucje rczultata koji su anticipirani, i na taj nacin podlozrn aslmiJovanju, uvek malo u poredenju sa podrucjern koje rnasta moze da zamisli. A onaj projekt ciji ishod ne pada u to we podrueje obieno ne predstavlja ni~ta drugo nego podbacaj u istrazivanju, podbaea] koji se odrzava ne na prlrodu nego na naucnika. U 18. veku, na primer, malo paznje bilo je obracano na eksperlmente koji su merili elektricno privlacen]e takvim sredstvima kao ~to je las terazija, Kako ti eksperlmenti nisu radali ni dosledne ni jednostavne rezultate onl nisu mogli biti iskortscenl za artrkulaciju one paradigme iz koje su bih Izvedeni. Prerna tome, eksperimenU 0 kojima je ostali 5U Clste cinjenice, nepovezane i nepovezive sa ncprekidnim napredovanjcm elektrienih Istrazlvanja. Sarno s pogledom unazad, kojim vlada naredna paradigma, rno-

ree

80

STRUKTURA

NAUe-NIH

REVO

UA

zemo videu kakve karakteristike elektricnih pojava oni pokazuju Kulom 1 njegovt savremenlci razume se posedovah su rsto tako Ovll docmju paradigmu lit paradigmu koja ]e, primenjena na problem pri vlacnosti, radala rsta ocekivanja, Zato je Kulom i bio u stanju da izrrush aparat kojr je dao neki takav rezultat kO]1 je artikulacijom paradigme mogao da bude asrmilovan, Ali, to Je takode bio razlog sto taj rezultat ruje rukoga iznenadio i §to je nekohcina Kulomovih savremenlka bila u stanju da ga unapred predVlW. Cak I onaj projekat ~i]i je ctIj artikuJacija paradigme ruje usmeren ka neocekwano] novosti Mcaunm ako cilj normalne nauke msu krupni sustmska novitetr ako jc neuspeh da se prrbhzi anticipiranom rezultatu oblcno neuspeh nekoga kao naucnika - zasto se onda Ii problcmi uopste uzuna]U u obzir? Deo odgovora na ovo pitanje vee je dat, Rezultati dobijeni u normaInom istrazivanju vazni su nauCnicima ako ni zbog eega drugog ono zbog toga sto doprmose obimu i preciznosti s kojom konkretna paradigma moze da se primeni, Taj odgovor medutim, ne moze da objasni onaj entuzijazam I privdenost koje naurnici ispoljavaju za probleme normalnog istraZtvanja Ntko, recimo, ne posvefuje godmc usa vrsavanju spektrometra Iii dotazenju do poboljsanog resenja problema treperecih bca prosto zbog znaeaja mformacije koja Co biti dobijena Podacl koji se dobijaju izracunavanjem efemerida iii daljrm merenjlma s postojecnn instrumentom cesto su isto toliko znacajni, ali su te aktivnostl, po pravilu, s prezirom odgurnute od strane naucruka zato sto su u tako vehkoj rncni ponavljanje procedura kojc su ranije iz vrsene. Ovo odbacivanje pruZa kijuc za objasnjavanje opciojenosti problemom normaInog rstrazivanja Mada ]e njegov ishod mogueno anticipirati, cesto ta ko deraljno da 0110 sto ostaje da se sazna sarno po sebi nile mteresantno, nacin kojim Co se taj ishod posncl ostaje pod vehkom sumnjom Dovodenje nekog problema normalnog Istrazrvanja do zakljucka predstavlja posnzanje anticipiranog na nov naCin i

NORMALNA

NAUKA

81

zahteva resavanje svih vrsta stozenlh instrumentalnih, konceptualnih i matematickih zagonetki. Covek koji u tome uspeva potvriiuje se kao strucnjak odgonetac, a ona] izazov koji zagonetka u sebi nosi predstavlja vazan deo onoga sto ga pokrece napred. Termini ,.zagonetka" i "odgonetac" bacaju svetlo na nekoliko lema koje su sve viSe ulazile u prvi plan na prcthodnim stranicama. Zagonctke su, u sasvim standardnom znacenju koje je ovde upotrebljeno, ona posebna kategorija problema kojl mogu da posluie za proveravanje ostrournnosti ili vestine u postizanju reo senja. I1ustracijc koje nalazimo u recnicima su .zagonetke slaganja mozaika" (jigsaw puzzle) i "ukrst.,.. ne reel", a mi sada treba da izdvojlmo one karakteristike koje ove zagonetke dele sa problemima normalne nauke. Jedna od njih je upravo pomenuta. Kriterijum da Ii jc neka zagonetka dobra nije to da nam ishod bude unutraSnje interesantan iii VaZarl. Naprotil', problemi kojl zaista pritiskaju, kao sto je, na primer, Iek za rak iii zamisao trajnog mira, cesto nisu nlkakve zagonetke i to uglavnorn zbog toga sto De moraju imati nikakvo resenje. Uzmite zagonetku slaganja mozalka, Oiji se delovi nasumice biraju Iz svake od dve razlicite kutije. Kako ce taj problem najvcrovatnije (mada mozda i nece) otkazati poslusnost 1 najpronicljivljirn Ijudima on De moze da posluii kao provera vestine iznaiaZenja resenja, U svakom uobiCajenom smislu to uop§te i nile zagonetka. Mada unutrasnja vrednost nije nlkakav kriterijum za zagonetku, osigurano postojanje resenja jeste. Mi smo, medutim, vee videli da jedna od stvari koje nauena zajcdnica stiee zajcdno sa paradlgrnom jeste kriterijum za biranje problema za koje se, dok se paradigma uzima kao Istinita, moze pretpostavljati da imaju resenja, To su u velikoj meri jedini preblemi koje ce zajednica priznati kao nauCne iH ohrabrivati svoje clanove da se poduhvataju njlhovog resavanja. Drugi problemi, ukljucujuci rnnoge koji su fiend bili standardni, odbacuju se kao metafizicki, kac stvar druge discipline iii, ponekad, presto kao suvise

82

STRUKTURA

NAUCNIH

REVOLUCUA

problematicni da bi vredelo da se na njih trost vreme. Zhog toga jedna paradigma moze fak j da JZOluje odredenu zajednicu od onih soeijalno vazmh problema koji se ne mogu rcdukovati na formu zagonctke zato 1\10 ne mogu da budu iskazani tenninima oruh pojmovmh i lnstrumentalnih orulla koje data paradigrna pruza. Takvi problemi mogu da dovedu do osarnucenosti; III lekciju briljantno iJustruje nekoliko aspekata bekonijanstva 17_ veka ih neke od savremenih drustvenih nauka, Jedan od razloga zasto izgleda da normalna nauka napreduje tako brzo jeste taj sto se njeni prakticari koncentriSu na probleme cije bi resenje mogao da spreei sarno nedostatak njihove sopstvene pronicljivosn. Ako su, medutim, problemi normalnc nauke zagonerke U ovome smislu, onda nlje potrebno vise da se pitamo zasto se naucnici obaraju na njih sa takvorn strascu i privr.'i.enoJICu_ Nauka more da privuce coveka iz svih rnogucnih razloga, Meau tim razlozrma jeste i tel ja da se bude koristan, uzbudenje prrlikom ispitivanja nove teritorijc, nada da ce se pronaci red, kao i teznja da se proverava ustanovljeno znanje, Ti motivt, a pored njfh i neki drugi, pomafu talcode da se odrede oni posebni problemi kojima ee se taj covek doonije baviti. i'itavge, mada kao rezultat mozemo imati povrernenu frustraoiju, ima dobrlh razloga zasto bi motivi kao ~to su ovt trebalo prvo tog coveka da privuku, a onda da ga vode napred"). NaucniCki poduhvat kao celina pokazuje se, s vremcna na vrcrne, kao koristan, otkriva novu tcritoriju, pokazuje red i proverava davno prihvacena uverenja, Pa ipak poiedinac koji se angazuje na nekom problemu normalnog istrazivanja skoro nikad ne tini nista ad svega ovoga. Kada sc jednom angazuje, njegova mo.) Frustracija izazl'ana sukobom Izmedu uloge pojedlnca i sveobuhvatnog obrasca naucnog razvoja moze, me(!utim, povremeno da bude veoma ozbiljna. 0 ovome predmetu vidi Lawrence S Kubie. Unsolved Problems of tbe Scientific Career", American Scientist, XLI, 1953.pp. 596---<>13; and XLII, 1954, pp 104-112.

,.some

NORMALNA

NAUKA

83

tivacija je drugacije vrste, Ono §to ga tada izaziva jeste ubedenje da ce, ukoliko je sarno dovoljno vest, uspeti da reSi zagonetku koju niko pre toga nije resio iii je nije tako dobro resio. Mnogi od najvecih naue· mh rnozgova posvetili su svu svoju profesionainu paznju takvo] vrstl izazivaokih zagonetki, Nijedno posebno podrucje specijalizacije i ne nudi, u vecini slufajeva, nista drugo kao perspektivu za rad, §to ga De clni manje privlacmm za pravu vrstu poklonika, Okrenlmo se sada drugom, tezem i koji vi~e kazuje, aspektu datog paralelizma lzmedu zagonetki i problema normalne nauke. Atko bi trebalo da ga klasiflkujemo kao zagonetku problem se mora karakterisati neeim §to je vi§e nego osigurano resenje, Moraju takode postojati pravila koja ogranicavaju kako prirodu prihvatljivih resenja tako i korake pomocu kojih treba do njih dodi. Resavanje zagonetke slaganja mozaika, recimo, ne sastoji se pros to u tome da se "napravi slika", Bilo dete bilo neki savrcmeni urnetnik mogli hi to da ueine razbacu juci izabrane delove kao apstraktne obI ike na neku neutralnu podlogu. Slika koja se tako dobije rnogla bi da bude daleko bolja i sigurno hi bila originalnija od one iz koje je zagonetka napravljena, Medutim, takva slika ipak ne bi predstavljala resenje, Da bi se postig1o resenje svi delovi moraju da budu upotrebljenl, njihovc prazne strane moraju da budu okrenute nadole, a sarni delovi moraju se uklopiti jedan u drugi bez upotrebe sile dok se sva prazna rnesta De ispune. To su neka od pravila pomoou kojih se dolazi do resenja zagonetke slaganja rnozaika, Slima ogranjcenja u pogledu dopustivih resenja mogu se lako naci i za ukrstene reCi, rebuse, §ahovske probleme i tako dalje. Ako rnofemo da prihvatimo znatno siru upotrcbu termina "pravilo" - onu koja ce ponekad biti jednaka sa ,,zasnovanim gledistem" iii sa "unapred stvorcnim 7.aklju~kom" - onda problemi koji su pristupacni u okvirrma date istrazlvacke tradrcije ispoljavaju nesto veoma nalik na ovaj skup karakteristika zagonetke Covek koji gradi instrument koji ce odre-

84

t;;TRLJ... URA T

NAU(:NtH

REVOLUCIJA

c:tivati optlcke talasne duzine ne sme da bude zadovoIjan delom opreme koji posebnim spektralnim llnijarna prosto pripisuje posebne brojeve. On nije sarno ispitivat iIi merilac. Naprotn, on mora da pokaze, anahzirajuci svoj aparat tcrminirna zasnovanog jezgra optltke teorije, da su brojevi koje njegov Instrument proizvodi ti koji u teoriju ulaze kao talasne du~jne. Ako neka zaostala neodredenost u toj teoriji iii neki neanahzirani sastavni deo njcgovog aparata ne dozvoljavaju upotpunjavanje toga dokaza, njegove kolege mogu lako da zakljuce da on nije nista merio. Na primer, maksimalne tacke rasipanja elektrona, koje su docnije ustanovljene kao pokazlvacr talasne duzine elektrona, ntsu Irnale nikakav otlgledan znaca] kada su prvi put posmatrane i zabelezene, Pre nego sto su postaU mera bilo tega morali su da budu povezani sa teorijom koja je predvidala talasoliko ponasanje materije u kretanju, Pa cal< i onda posto je ukazano na tu vezu aparat je rnorao da bude tako preureden da bi eksperimentalni rezultati mogli da budu jasno povezam sa teorijomf) Sve dok ti uslovi nlsu bill zadovoljeni nijedan problem nije bio

resen.

Sliene vrste ogranicenja vafe i za dopustiva resenja teorijskih problema, Oni naucnic! koji su tokom 18_ veka pokusali iz Njutnovih zakona kretanja i gravnaclje da dosledno izvedu posmatrano Jrretanje Meseca nisu u tome uspeli, Kao poslcdicu toga neki od njih sugerisaU su da se zakon obrnutih kvadrata zamew zakonom koj. odstupa od prvoga zakona kod malih rastojanja, UBniti to, meduttm, prcdstavljalo In promenu paradigme, definisanje nove zagonetke, a ne resavanje one stare, U konkretnom slueaju naucwei su sacuvali ta pravila sve dok jedan od njih, 1750_ godine, nije otkrio kako mogu uspesno da se

NORMALPIIA

NAUKA

85

primene.") Sarno promena datih pravlla igre mogla je da pruzi alternatlvu tome resenju, Proucavanje tradicija normalne nauke otkriva mnoga dodatna pravila, a ta pravila pru!aju dosta informacija 0 onim obavezujucim prlncipima koje naucniei izvode iz svojih paradigmi. Za koje kategortje blsrno mogli reel da su glavne kategorije u koje spadaju ova pravila')? Kao primer za najocigledniju i verovatno najvi~e ooavczujucu kategorlju mogu da poslu;:e one vrste uopstavanja koje smo maloeas zapazili. Radi se 0 eksplicitnlm iskazima naucnog zakona j 0 iskazima 0 naucnirn pojmovima i teorijama. Dokle god se postuju, takvi iskazi pornazu da se postave zagonetke ; da se ogranice prihvatljiva resenja, Njutnovi zakoni, na primer, vr~ill su te funkcije tokom 18. i 19. veka. Sve dok su to anill kvantitet materlje bio je fundamentalna ontoloska kategorija za fiziCare, a sile koje dejstvuju medu delicima rnaterije bile I'U preovladujuca terna istraZivanja.') U hemiji su zakoni utvrdenih i odredenih proporoija ;mali dugo vremena sasvim slimu snagu uokviravanje problema atornskih tczlna, ornec1avanje dopustivih rezultata hemi jske analize i obavestavanja hemlcara 0 tome §ta su to atomi i rnolekuli, rnesavine 1 sme.~e·). Maksvelove jednacine i zakoni statistieke termodlnamike Imaju danas isti uticaj 1 ulogu, Ovakva pravila, meilutim, nisu ni jedina ni najinteresantnija vrsta koju istorijsko proucavan]e otkriva Na nlzern iii konkretnijem nivou nego §to su zakoni .) W. Whewell, History 0/ the Inductive Sciences, "-'V. ed , London, 1847, II, pp 101-105, 220-222 . •) Ovo pitanje dugujem V. Hegstremu (W O. Hagstrom), ciji se rad u sociologiji nauke ponekad pokJapa sa mojlrn . •) Za ave aspekte njutonijanstva vidi I, B. Cohen, Franklin 12M Newton: AT!Inquiry into Speculative Newtonian Experimental Science and Franklin's Work in Electricuy as all Example Thereat, Philadelphia, 1956, chap. VII esp pp 255-257 275-277. ). I) Ovaj primer JC up~irno drskutovan pri kraju odeljka

86

STRUJ(TURA

NAUCNIH

REVOLUCUA

i tcorije POStOjl. reoimo, mnostvo vezivanja za preferisane tipovc instrumentacije i nacine na koje prihvacent mstrumcnti mogu Ieginmno da se upotrebe. Menjanje gledista U odnosu na ulogu vatrc u hernijskim anahzarna igralu je vitalnu ulogu pri razvoju hernije u 17. vekut), Helmholc je u 19. veku nalsao na jak otpor flziologa prema shvatanju da fizicko eksperimentisanje more da unese svetlosti u njihuvo podrueje·). A u ovome veku eudna istorija hernijske hrornatografije ponovo ukazuje na trajnost instrumcntalnih vezivanja koja, isto toliko kohko i zakoni i teorija, prufaju naucnicirna pravila igre'). Kada analiziramo otkrice X-zrakova naci cemo razloge za vezivanja ovakve vrste. Manje Iokalne i privremene, rnada ne nepromenljive karakteristike nauke, predstavljaju vezivanja na visem nivou, kvazirnctafizicka vezivanja koja istorijska proucavanja redovno izlaliu. Tako, na primer, negde posle 1630. godine, a narocito posle pojave Dekartovih izvanredno utlcajnih naucnih spisa, vcllka vecina flzicam pretpostavljala je da je vasiona sastavljena od mlkroskopskih Cestica i da se sve prirodne pojave mogu objasnitl u termmuna obltka eestiea, njihove vclicine, kretanja i uzajamnog delovanja. Ta serija vezivanja pokazaJa je k..ko rnetafizieke tako i metodoloske prirode. Kao metafizlcka, ona je ukazivala naucnicima koje vrste entiteta vaskma sadrzi. a koje ne sadrI>: postojala je sarno obJi.kovana materija u kretanju. Kao metodoloSka, ona 1m je govorila kako konacni zakoni i osnovna objasnjcnja treba da izgledaju: zakoni moraju da speciftkuju korpuskularno kretanje j uzajarnno dejstvo, a objasnjenje mora svaku datu prirodnu pojavu da svedc na korpuskuJamu akciju koja se obavIJa po ovlm zakonima. Sto je jos vazntje, korpuskular-

') H. Metzger, Les doctrines chimiques en France du dl!bllt du XVII. steele ala im du XVlTl. Slec/e, Paris, 1923, pp. 359-361; Marie Boa. Robert Bovle and Seventeenth-Century Chemistry, Cambridge, 19S8, pp. 1l2-IIS. Il) Leo Korugsberger. Hermann l"On Helmholtz. trans. Francis A. Welby Oxford, 1906. pp. 65---66. ') James E. Mdnbard, ,Chromatography: A Perspective', Sci.tlce, CX, 1949 pp. 387~392.

NORMALNA NAVIC.\

87

na koncepcija vasione govorila je naucruclma §ta bi trebalo da budu mnogi od njihovih istrafivackih probIcma. Jedan hanuear, na primer. koji je, kao i Bojl, prigrlio novu filosofiju, poklonio je posebnu paznju ontm rcakc!jama koje se mogu posrnatrati kao transmutacije, One suo naime, mnogo jasnije od drugih promena pokazivale proces korpuskularnog preurcdi vanja koji mora biti u osnovi svake hermjske promene"'. Slicn; efekti korpuskularizma mogu sc posmatrati u proucavanju mehantke, optike i toplote Najzad, postoji druga grupa vezivanja na jos visem nivou, bez kojih niko ne more da bude naucnik. Nauenik, recimo, mora da tefi da razurne svet i da uveca preclznost i obim znanja, pomocu kojeg je taj svet bio ureden. To vezivanje, sa svoje strane, mora voditl nauenika ka pazljivom proucavanju, iii sopstvenom iii preko svojih kolega, nekog aspekta prirode do najsltnijih detalja A ukoliko takvo proucavan]e pokaze supljine cciglednog nereda onda to naucnika mora da izawve na nova usavrsavanja svoje posmatraCke tchnike .Ii na bolju artikulaciju svojih teorija. Ncsumnjivo je da ima jOs praviJa slicnih ovima, pravila koja su \ azlla za naueniko svih vremena. Postojan]e ove jake mreze vezivanja pojmovnih, teorijskih, ;nstrumentalnih i rnetodoloSkih - glavni je izvor one metafore ko ja povezuje normaInu na'uku sa resavanjern zagonetki. S obzirom da ta mreza prufa pravila koja praktiCaru jedne zrele specijalnosti govore 0 tome kako izgleda ne sarno svet nego i n jegova nauka, on sa sigurnoscu maZc da se konccntrise na ezoteriOke probleme koje mu defmisu ova pravila i postojece znanje. Ono sto ga tada Iicno Izaziva jeste kako da rest preostalu zagonetku, U ovome, kao i u drugim pogledlma, diskusija zagonetki i pravila unost svetlost u prirodu normaJne naucne prakse, Medutim •
•0) Za korpuskularizam ucpste vidi Marie Boas. ..The Establishment of the Mechanical Philosophy", Osiris, X, 1952, pp, 412-541. Za efekte korpuskul ....izma na Bojlovu hemiju vidi T. S. Kuhn, .,Robert Bolle and Structural cnermstry in the Seventeenth Century, Isis, XLIII, 1952. pp. 12-36.

88

STRUKTURA

NAUCNrn

REVOLUC[JA

ta svetlost rnoze na jedan drugi naein u znacajno] meri ipak da zavede. Mada ocigledno postoje pravlla kojih se prldrZavaju svi prakti1\ari odredene naucne specljalncsti u jedno dato vreme, ta pravila sarna po scbi ne moraju da specltikuju sve 000 sto je zajednjcko za praksu tih specijahsta. Normalna nauka je visoko odredena alctlvnost, iako ne mora u potpunosti da bude odredena pravllima. To je razlog ho sam na pocetku ovoga ogleda kao lZVor koherentnostl za tradicije normalnog istra}Jvanja uveo aaiednieko posedovanje paradigmi, a ne zajednicko posedovanje pravila, pretpostavki i tacaka gledista, Sugerisem da se pravlla izvode IZ paradlgml, ali da paradigme mogu da vode istraZivanje I u odsustvu pravila.

V. PRIORITET

PARADIGMI

Da bismo otkrili vezu izmedu pravila, paradigmi i normalne nauke razmotrimo prvc kako istoritar Izdvaja one poscbne taeke vezivanja koje sam malocas opisao kao prihvacena pravila. Tcmeljitd Istorijsko istraZivanje neke date specijalnosti u neko dato vreme iznosi na videlo sirup kvazi-standardnlh Ilustracija (koje se ponavljaju) razllertth teorija u njihovlm pojmovrrim, posmatrackim i instrumentalnlm primenama. To su paradigme jedne zajednlce, koje se otkrivaju u udzbenicima, predavanjima i laboratorijskim vefuama. Proucavajuct ih i sluZc':; se nj1ma u praksi tlanovi odgovarajuce zajednice uee svoj zanat. Istoricar ceo naravno, otkriti pored toga ; pojuzamracenu podrutje koje zauzimaju dostignuca Bji je status joS u sumnji, mada ce jezgro resenih problema i tehnika obieno bili jasno. Uprkos povremenim neudrellenostima paradlgme jedne zrele naucne zajednice mogu dll se odrcde relatlvno lako. Odredivanje zajednitkl posedovanih paradigmi, meilutlm, ne znai\i odre1livanje zajednlcki posedovanih pravila. To zahteva drugi korak, i to nuZno drugaCije vrste. Kada preduzlma ta] korak Istoricar mora da uporedi paradigme jedne odreilene zajednice, kao i sa njenim tekuCim istraiivaekim izvcilajima. CimeCi to, njcgov cllj je da otkrije koje su eksplicitne iii implicitne izdvojive elernente clanovl te zajednice apstrahovali iz svojih opstijih paradigmi i razvih kao pravila u svom i.trazh a· nju. Svako ko je pokuSao da opise iii da analizira evolu-

90

STRVKTIJRA

NAUCNm

R.EVOLUCIJA

ciju neke posebne naucne tradicije ntdno je tragao za prihvacerum principima i pravihma OVe vrste. Sasvrrn sigurno, kako to pokazuje prcthodno poglavlje, morao Je bar dehrnicno u tome da uspe. Ali. ako jc njegovo rskustvo bilo uopste kao moje sopstveno, rnorao je da nade da je traganjc za pravihma ne sarno teze, nego ; da manje zadovoljava od traganja za paradsgmama, Neka od onih uopstavanja koja koristi da opise uverenja koja odrellena zajcdnica delr, nece izazvati probIerne. Druga ce, rnedutim, ukljul:ujuCi neka od onih koja su gore upotrebljena kao ilustracija, lzgledati za nijansu prejaka. Izrazena bas na ona], Iii rna na koji drugi naein kojr moze da zamisli, ta uopstavanja bi skoro sigurno bila odbacena od strane nekih l:lanova one grupe koju on proucava. Medutim. ako koherentnost istrazivacke tradicijc treba razumeti kroz pravila, neka specsfikacija zajednicke osnove u odgovarajucern podrucju ipak je neophodna. Sroga traganje nadle7mh za skupom pravila da konstlttnsu datu tradici ju normalnog istraZivanja postaje izvor neprekidne i duboke lrustraci je, Uvidanje te frustracijc, medutim tini mogutnim da se dijagnosticira njen izvor Naucnici se mogu sloziti da su jedan Njutn, Lavoazi]e, Maksvcl 1Ii AJn~tajn uoblltili ocigledno trajno resenje za jednu grupu istaknutth problema, a da se jnS uvek ne slam, iako ponekad nisu ni svesni toga, oko posebnih apstraktnih karaktertstika koje ta resenja ane trajmm, To znaol da se om mogu sloZiti u svojoj identiiikaciji jedne para· digrne, a da se ne sloze III tak i ne pokusaju da dodu do njene potpune interpretacije IIi racicmalizactie. Nedostatak standardne mterpretaci]e iii svodenja na pravila oko kojeg je postignuta saglasnost nece sprectti paradigmu da rukovodi rstrazrvanjem, Normalna nauka moZe da bude deltrnicno odrcdcna neposrednim razgledanjcm paradigmi. jednim procesom koji je cesto pot. pomognut, mada rnjc u zavisnosti od formulacije pra. vila I pretpostavki, Postojanje paradigme zapravo ne

PRJORITET

PARADIGMI

91

mora cak da povlaci za sobom ru postojanje rna kakvog potpunog skupa pravna'), Prvi efekat ovih iskaza neizbeZno je taj da pokrcnu probleme. Sta ogranicava nauenika U odsustvu nadleznog skupa pravila na jednu posebnu norrnalno-nautou tradiciju? Sta moZe da znaei fraza .,oeposredno razgledanjc paradigmi"? Dclurutne odgovore na ovakva pitanja razvio je pozni Ludvig VitgenStaJn, mada u sasvim drugacijcm kontekstu. Kako je taj kontekst Istovrerneno i elementarniji i poznatijr bice nam od pomoe, ako prvo razrnutrimo onaj oblik argumenta koji je dao Vltgcnstajn, Sta je neophodno da znamo, prtac je Vitgen§tajn, da bisrno takve termine kao sto su ..stolica", ill ..Iist" iii ,,1gra", primenili nedvosmisleno i bL'Zizazivanja sporai") Pitanje je vrlo staro i na njega je uglavnorn odgovarano Izjavljivanjern da mi. svesno iIi intuitivno moramo znati §ta stolica, ili list ill igra iesu. To ce reei da moramo slivatiti neki skup atrtbuta koji je zajednicki za svc igre i sarno za igre. VJtgenStajn je, mcduum, zakljucio da takav nekakav skup karakterisnka onda i nije neophodan kada su dati nacm na koji mi upotrcbljavamo jezik, kao i vrsta svcta na koji ga prunenjujemo. Mada narn diskusija 0 nekim od atributa koji su zajednicki jednorn broju igara, iii stolica iii lrstova testo pomaze da naucimo kako da upotrebljavamo odgovarajucl termin, ne postojr skup karakteristika koji je istovrerneno primenljiv na sve tlanovc date kJase i sarno na njih, Naprotrv, suoceni ') Majkl Polani je bniljantno razvio jednu veoma .lienu temu, tvrdeCi da vellk:i deo uspeha nauCnika zavisi od .~precutnog znanja", to jest od znanja koje je sieceno kroz praksu i koje se ne moze ekspllcitno artIkulisati. Viw njcgovu knjigu Personal Knowledge, Cbrcago, 1958, posebno poglavlja V j VI. ') Ludwig Wltlgcnstein. Philosophical lnvestigall~, trans. G. E. M. Anscombe, Ncw York, 1953, pp. 31-36. VItfenStajn, medunm, ne kazc skoro msta 0 onoj vrsti sveta moze da bude priprsan njemu,

k~t ~fzf~OOWre:~ d:~~~teru~;:~=~

92

STRllKTURA

NAUe-NIH

REVOLUClJA

s pre toga neposrnatranom aktivnoseu mi prlmenjujemo terrnin "igra" zbog toga jer ono ~to vidimo poseduju bhsku "porodienu slicnost" s jednim brojem aktivnosn kuje srno pre toga nauCili da zoverno tim imenom, Za Vitgenstajna, ukratko, igre, i stolovi, i Iistovi predstavljaju prirodne porodicc, od kojih je svaka konstltulsana mrezom poklapaju6lh i uzajamno isprepletenih sllenostL Postojanje takve mreze dovoljno objalinjava nas uspeh u identifikovanju odgovarajueeg predmeta ili aktivnosti, Sarno onda ako su se porod Ice koje smo imenovali poklopile i postepeno prelazile jedna u drugu - dakle, sarno onda ako nije bilo nikakvih prirodn;h porodica - nas uspeh u identifikovanju i Imenovanju pruzio bi evidenciju za skup zajednickih karakteristika koje odguvaraju svakom rmenu klase koje upotrebljavarno, Neste slleno rnoglo hi sigurno da vaZ; za razlieite istrazivacke probleme i tehnike kcje nastaju u okviru pojedlne normalno-naucne tradicije, Ono §to oni imaju zajedniCko nlje da zadovoljavaju nekl eksplicitan, il1 tak neki u potpunostl podloZan otkrivanju, skup pravila i prctpostavki koji daje tradiclji njen karakter i vlast Dad naucnim duhom, Umcsto toga oni mogu da budu vezani sllCnosCu iii modeliranjem na ovaj iii onaj deo konkretnog naucnog korpusa, za koj' dotiena zajcdnica vee priznaje da spada medu njena zasnovana dostignuca. Naucnici rade na osnovu modeta koje su stekli §kolovanjem i docnijom izlozenoScu Iiteraturi, testo ne znajuc] sasvim, iii nemajuct potrebe da znaju, koje su karakteristike ovim modelirna dale njihov status paradigmi naucne zajednice. A s obzirom da tako cine, nije im potreban nikakav potpuni skup pravila, Koherentnost koju pokazuje ona istraZivacka tradicija u kojoj ti modell ucestvuju ne mora Cak da po"IaC! za sobom ni postojanje nekog skupa pravila i pretpostavki koji tu leZe u osnovi i koje bi dodatno istoriJsku iii filosofsko istraZivanje rnoglo da otkrije. D3 03uenici obltno ne pitaju iii ne raspravljaju 0 tome ~ta neki poseban problem iii resenje an; legitirnnim navodi nas na pretpostavku da oni, bar intuitivno, znaju

PRIORITET PARADIGM.!

93

taj odgovor. Ali, to mofe samo da pokazuje da se ni to pitanje nfti odgovor ne smatraju relevantnim za njihova istrazivanje, Paradigme mogu da prethode, da vi~e vezuju ill da budu potpunije od bilo kakvog skupa pravila Istrafivanja koji se iz tih paradigmi bcz dvosmislenosti moze apstrahovan. Ovo pitanje bilo je dosad sasvlm teorijsko: paradigme mogu da odrede normalnu nauku i bcz intervencije pravlla koja se dadu otkniti, Dozvolite da sada pokusam da uveCam kako njegovu [asnocu tako I aktuelnost, ukazu j ucl na neke od razloga za verovan je da paradigme stvarno funkeionisu na ovaj nacin. Prvi, 0 kome je vee bilo dovoljno reel, jeste ozbiljna teskoca otkrivanja onih pravila koja su stajala u osnovi pojedinih normalno-naucnih tradicija. Ova tdkoea je skoro jednaka onoj s kojom se susrece filosof kada pokusava da kafe sta je zajednicko za sve fgre, Drugi razlog, korne je prvi zapravo sarno prirodna posledlca, leZl u prirodi naucnog §kolovanja. Trebalo hi da je vee jasno da nauenici nikad ne ute pojmove, zakone i teor\jc apstraktno i izolm·ano. Urnesto toga se ova intelektualna oruda od pocetka susrecu u jednom istorijski i pedagoskl prethodecern jedinstvu koje ih izlaie zajedno sa i kroz njihove primene, Nova teorija uvek se objavljujc zajedno sa svojim primenarna na neko konkretno podrueje prirodnih pojava; bcz njih ona ne bi hila eak ni kandidat za prihvatanje. A posle njenog prihvatanja one iste ill druge primene prate tU tcoriju u udibenicima iz kojlh ce buduCi prakticari uati svoj zanat. Te primene nisu tame prosto kao ukras ill Cak kao dokumentacija. Naprotiv. proces ul:cnja jedne teorije zavisi od proucavan]a prirnena, ukljucujuci praktiCno resavanje problema kako pomocu paplra 1 olovke tako i pomocu mstrumcnata u laboratoriji. Ukoliko, reoimo, student njutnovske dmamike Ikada otkrijc znaeenje termlna kao sto su ,.sUa", nmasa", "prostor" i "vreme", on to cini manje na osnovu nepotpunib, rnada ponekad korisnih definicija u svom udzbeniku, a Vl~ posmat.ranjem i ueestvovanjem u primeni tih pojmova pri resavanju problema.

94

STRUKTURA

NAUCNIH

REVOLUCUA

Taj proces ucenja u neposrednom dodiru, IIi akci jom, nastavlja se kroz proces profcsionalnog upucivanja Kako student napredujc od svog brucoskog kursa prema svojoj doktorskoj drsertactjr, I tokom rada na njoj, problemi koji mu se postavljaju sve su slozerujr j sve manje zasnovani na prethodnim slucajevtrna. Ali, njihovo oblikovanje i dalje je u bliskoj vczi sa prcthodmm dosngnucirna, kao §to su i problem; kojima se normalno bavi tokom svoje nezavisne nauerncke karijere koja sledi Neko br mogao da pretpostavi da je naucrnk negde na tom putu mturnvno za scbe apstrahovao pravila te igre, mada irna malo razloga da se u to vcruje. Iako mnogi nauenic! lako 1 dobra govore 0 odredenim individualnim hipotezama koje leic u osnovi nckog konkretnog dela rekuceg rstraftvanja oni jedva da su nesto bolji od lalka ako treba dati karakteristike utvrdenih osnova njlhovog podrueja, legltimmh problema i metoda toga podrucja, Ukoliko su uopste upoznati sa takvim apstrakcijama om to pokazuju uglavnom kroz SVOJu sposobnost da vrse uspesno islrazivanje, Ta sposobnost, medunm, maze se razumeti bcz pribegavanja hipotenckim pravrlrrna igre, Ove posledicc naucnog obrazovanja imaju jedan obrt kOJI pruza trect razlog da sc pretpostavi da paradigme usmcravaju rstrazivanje kako neposrednim oblikovanjem tako i putern apstrahovaruh pravila. Normalna nauka maze da napreduje bez pravila samo toliko dugo koliko naucna zajednica koja je u pitanju prihvata bez prigovora ona posebna problemska resenja koja su vee postignuta. Pravila bi zato trcbalo da postanu vazna, a karakteristicna nebriga za njih trebalo bi da nestane kad god se za paradigme iii modele oseti da su nesigurni. Stavi~, tacna taka se i dogada. Za pre-paradigmaticki period naroeito su karakteristicne ceste i duboke debate oko lcgitimnih metoda, problema i standarda resenja, mada one vise sluze za definisanje skola ncgoli za dola!ten je do saglasnostl, Mi smo vee zapazih nekoliko takvih debata u optici i u elektricitetu, a one su odigrale jo~ vecu ulogu u razvoju

PRIORITET

PARADIGMI

95

hemJje 17. veka i geologije sa pocetka 19. veka.8) Stavi~, ovakve debate ne nestaju jednom zauvek s pojavom neke paradigme. Mada nonnalne nauke tokom perioda skoro j ne postoje, one se redovno ponovno javljaju neposredno uoti i u toku naucnih revoluci ja, onih perioda kada su paradlgme najpre pod napadom, a zatim postaju predmet promene. Prelazak sa njutnovske na kvantnu meharuku Izazvao je mnoge debate kako 0 prirodi tako i 0 standardima f'lzike. od kojth se ncke jos nastavIjaju.') Danas su jos u Zivotu Ijudi koji se secaju slic· nih argumenata koje su lzazvale Maksvelova elektromagnetska toorija I statistiCka mehanika.') A jos ranije, usvajanje GaHlcjeve i Njutnove mehanike dovelo je do narocito cuvene serije debata sa sledbcnicima Aristotela, Dekarta i Lajbruca oko onih standarda koji su u nauci legi timnL 0) Kada se nauCnici ne sloze oko toga ") Za hemiju vidi H. Metzger, Les doctrines cll1mlques en France du debut du XVII- Ii la fin du XVIII- siecte, Paris, 1923, pp. 24-27, 146-149; and Marle Boas, Robert Boyle and Seventeenth-Century ChemislTy, Cambridge, 1958. chap, II Za geoloJjiju vrdi Walter F. Cannon, "The Urnformltarian-Catastrophist Debate", Isis, LI. 1960, pp. 38-55; i C. C_ GillispIe. Genesis and Geology, Cambridge, Mass., 1951, chaps. IV-V . •) Za kontroverze oko kvantne mehanike vidi Jean Ullmo, La crise de la physique quantiqlle, Paris, 1950. chap. II. t) Za statisticku mehaniku vidi Rene Dugas, La tlui-

na koji je nalslo Maksvclovo delo vidi Max Planck, "Max· weU's Influence in Germany", in James Clerk Maxwell: A Commemoration Volume, [831-1931, Cambridge, 1931. pp. 45---65,esp, pp. 5S-<i3; i Siivanus P. Thompson. The Life of William Thomson Baron Kelvin 0/ Largs, London, 1910, n. pp. 1021-1027. IJ Za uzorak bilke sa aristotelovcima vidi A. Koyre, ,A Documentary History of the Problem of Fall from Kepler to Newton", Transactions of the AmeTlcan Philosophical SoCiety, XLV. 1%5, pp. 329-~95. Za debate sa kartezijancnna i Iajbnicovcima vidi Pierre Brunet, L'introduction des thiories de Newton en France au XVIII. siecle, Paris. 1931; i A. Koyre, From the Closed World to the Infinite Universe, Baltunore, 1957,chap. XI.

~~~df~~~q~:u~~~~s 13s9.B;~~ZI~i84~ 2~~19~ozf~~ij~~

96

STRUKTURA

NAt-eNIH

REVOLUC]JA

da Ii su osnovnl problemi njihovog podrueja resent iii ne traganjc za pravilima dobija ulogu kakvu inace nerna. Me4utim, sve dok paradigme ostaju sigurne, one mogu da obavljaju svoju ulogu bcz saglasnosti oko racionahzacrje iii uopste bez pokusaja racionahzaoije, Ovaj odeJjak mozemo da zakljuCimo cetvrtim razlogom da se paradigmama prizna prloritetni status u odnosu na zajednicka pravila i pretpostavke. Uvod u ovaj ogled sugerise da rcvolucije mogu da budu i male 1 vehke, da neke revolucije uncu samo na elanove jedne profesionalne pod-specijalnosti i da za takve grupc cak i otkrlce neke nove i neocekivane pojave moze da bude revolucionarno, U sledecem odeljku pozabavicu se odabranim revolncijama te vrste, a jos je daleko od toga da bude jasno kako one mogu da postoje. Ako je normalna nauka taka kruta i ako su nauene zajednice tako blisko povezane kako se podrazumevalo u prethodnoj diskusrji, kako onda promena paradigme rkada moze da uttce sarno na neku malu podgrupu? Ono sto je dosad receno moZda je izgledalo kao da povlacr za sohom da je normalna nauka jedan jedini monolitni i sjedin jern poduhvat koji mora da nestane ill da padne sa bilo kojom od svojih paradigmi, kao i sa svirna njima zajedno. Ali, nauka je, ocigledno, retko kada ih nlkad nije takva. Nasuprot tome, irnaju':1 u vidu sva podrucja zajedno, ana se cesto CIni kao neka priliCno klimava struktura sa malo koherentnosti izmedu svojih razliCitih delova NlSta sto Je dosad reeeno, medutirn, ne bi trebalo da bude u sukobu sa tim sasvim uobrcajcnirn posmatranjem stvari, Naprotiv, zamenjivanje paradigmi pravilima trebalo bi da uciru da se Iakse shvati ona raznolikost naueruh podrucJa i specijalnosti, Eksplicrtna pravila, kada postoje, oblcno su zajedrucka veoma siroko] grupi naucnika, sto sa paradigmama nc mora da bude slueaj. PraktiCarl sasvim odvojcmh podrucja, kao sto su, rccnno, astronomija i taksonornicka botamka, sncu obrazovanje izlaganjem potpuno razliCitih dosugnuca opisanih u veoma razllcinm knjigama. Cak i Ijudi koji, s obzirom da se nalaze u istim ih blisko povezamm podrue-

PRJORITET

PARADIGM)

97

jima i da poCin.lu proucavanjem mnogih istih knjiga [ dostignuca, mogu tokorn svoje profeslonalne speoijalizacije da steknu prilifno raznolike paradigme, Uzmimo, kao jedan jedini pruner, sasvim veliku i raznorodnu zajednicu kakvu sarnnjavaju svi naucnici koji se bave ffzikom, Svi aanovi te grope uce danas, recimo, zakone kvantne mehanike i ve6ina njih, na nekoj tacld svoje istra1:lvafke iii predavacke aktlvnosti, upotrebljava te zakone, Me4utim, oni svi ne uCe iste primene tih zakona pa, dakle, nisu svi na isti nacin pod uticajem promena u kvantno-mehanifkoj praksl. Na putu ka profesionainoj speoijalizaciji mali broj naufnika koji se bave fizi.kom ima posla samo sa osnovnlm princlpima kvantne rnehanlke, Jedni detaljno proucavaju paradigmatieke primene ovih principa na hemsju, drugi na fiziku fvrstih tcla i tako dalje, Sta kvantna mehanika znaci svakome od njih zavisi od toga kakve je kurseve imao, koje je udzbenike Citao i kakve je easopise Izueavao, To znaCi da promena koja se odrazava sarno na ovoj ill onoj od paradigmatiCkih pr1roena kvantne mehanike maZe da bude revolucionarna sarno za clanove neke posebne profesionalne pod-specljalnosti, bez obzira sto cc promena kvantno-mchanickih zakona biti rcvolucionarna za sve ove grupe, Za ostatak profesije, i za one koji praktikuju druge fizicke nauke, ta promena ne mora uopste da bude revoIucionarna, Ukratko, mada je kvantna mehanika (iii njutnovska dinamika iii elektromagnetska teorija) paradigma za mnoge nauene grupe, ona nije ista paradigrna za SVe njrh, Prema tome, ana je u stanju da istovremeno odredi nekoliko tradicija normaine naukc, koje se poklapaju iako nisu jednakog obima, Revoluctja do koje dode unutar jedne od tih tradicija nece se nuZno prosiriti i na druge, Jedna kratka ilustracija efekta specijalizacijc moZe Citavoj ovoj seriji teza da da dodatnu snagu. Jedan lstraZivac koji se nadao da sazna nesto 0 pitanju ~ta naucnicl rnlsle 0 tome u cemu se sastoji atomska teorlja upitao je jednog istaknutog fizifara i jednog istaknutog hemieara da Ii jedan jedinl atom helijuma

98

STRUKTURA

NAUCNIJ-l

REVOLUClJA

prcdstavlja iii ne predstavlja rnolekul, Obojica su odgovortla bez oklevanja, ali njihovi odgovori nisu bili isti. Za hernltara atom helijurna bio je molekul zbog toga Ito se tako ponasao kada se uzme u obzir kineticka teorlja gasova. Za fizieara, s jedne strane, atom helijuma nije bto molekul zbog toga sto nije pokazivao nikakav molekularni spektar,") Obojica su, po svoj pr'[llei, govorfli o istoj fcstici, ali su je posmatrali kroz sopstvenu istrafrvacku vcZbu I praksu. Njlhovo iskustvo u resavanju problema govorl1o 1m je sta rnolekul mora da bude. Njihova iskustva su nesumnjivo Imala rnnogo sta zajednicko, ali ta iskustva ovoj dvojic] sped jalista nlsu u ovom slueaju govorlla lsto. U nastavku cerno otkriti kako paradigmatieke razlike ove vrste mogo ponekad da budu vazne,

') IstTaZivaCje blo Dl:ejms Smior, kome dugujem za jedan usment izvesta], Neka srodna pitanja razmatraju se u njegovom clanku ..The Vernacular of the Laboratory", Philosophy of Science, XXV, 1958, pp. 163-168

VI. NEPRA VJLNOSTI*) I ISKRSAVANJE NAUCNIH OTKRICA

Normalna nauka, aktivnost resavanja zagonetki koju smo ispit~"ali. jc visokoakumulativni poduhvat, nadasve uspesan u ostvarlvanju svog cilja, neprekidnog siren je obima i preciznosti nauenog znan ja. U svim ovtm aspektima on se s velikom preciznoscu uklapa u onu najuobicajenlju sliku nauenog rada. No, jedan standardnl protzvod naucnog poduhvata nedostaje, Normalna nauka ne len nikakvim CinjenifJdm iii teorijskim noviterima I, kada je uspesna, ne dolazi do njih. Nove i neocekivane pojavc, medutim, stalno se otkrivaju u nauenom islrafivanju, a nauontci neprekid no smisljaju radikalno nove tecrfje. Istorija cak suger-ise to da je naucni poduhvat razvio jcdnu jedinstvenu rnocnu tehniku za stvaranje tznenadenja ove vrste. Ako ovu karaklcristiku nauke treba uskladiti sa onim sto je dosad receno, tada rstrazivanje u okviru jedne paradigme mora bili posebno efikasan naein za podsticanje Izmene paradigme, To je ono Sio CIne fundamentalni novitcti u c:injcnicl i tcoriji, Stvorcni nehotice, igrom koja je !grana u okviru jednog skupa pravrla, njihovo usvajanje zahteva razradu drugog skupa pravila. A kada ti noviteri postanu deo nauke, poduhvat, bar kada je rec 0 onirn specijalisttma na cijcm se posebnom podrueju ti noviteti nalaze, nikad vise nije sasvim Isti. ·Wid, primedbu pod zvezdiccm izme4u fusnola 0) , 'J
Predgovora

100

STRUKTURA

NAueN1H

REVOLUCIJA

Sada moramo postavul pttanje kako more da dode do ave vrste promena, razmatrajuci prvo otkrlca ill Cinjeniljke novitete, a onda srnisljanja ill teorijske novitete. Ovo razhkovanje, medutnn, izmedu otkrica i srmsljanja ill izmedu cinjenice i teorije odmah ce sc pokazati kao kmjnje vestacko, Njegov vestacki karakter predstavlja vafan kljuc za nekoliko osnovnih teza ovoga ogleda. Ispitivanjern nekoliko izabranih orkrica u nastavku ovoga odeljka ubrzo cemo ustanovitt da oni ne predstavljaju izolovane doga4aje nego epizode koje lmaju svoje odredeoo trajanje, sa strukturom koja se po pravilu ponavlja Otkrice pocinje sa pitanjem o nepraviinosti, to jest sa uvidanjem da priroda neka. ko narusava ona ocekivanja koja paradigma koja vlada normalnom naukom podstice. Ono se zatim produ!:iva sa manje ill vise siroklm istraZivanjem podrucja nepravilnosti. A zavria\'a se samo onda kada se data paradigmatska teorija tako priJagodi da uno sto predstavlja nepravilnost postane ono sto se ocekuje, Usvajanje nove vrste cinJenica zahteva vise nego dodatno pnlagodavanje teorrje, a dok se to pnlagodavanje ne obavi - dok naucntk ne nauci da vidl prirodu na drugaCiji nacin - nova cjnjenica nije uopstc sasvim naucna cmjcntca. Da blSIDO vidcli kako su u nauenom otkricu blisko isprepleteni cinJenicka i teorijska novost rspitajmo Jedan posebno cuven primer, otkrice kiseonika. T ri razIic.ta coveka u najmanju ruku polaZu legitimno pravo na to otkriCe, a nekohcma drugih hemicara moralo je, u ramm 177o-tim godmama, i ne znajuci itnati u svojim Iabomtorijskim posudama obogaceni vazduh.') Napredak normalne nauke, u OV0111 slucaju pneumatieke ') Za jo~ klasiCno raspravljan,ie 0 otkr-icu. kaseomka A. N. Meldrum, The E.ghleenth-Centurv Revotunon in Stlence - lite First Phase, Calcutta 19:\0, "chap V Jcdan skoramji ~enljiv! prikaz, ukljueuju6 1 pregled IkOnl:r<!" verze 0 pnontetu, daje Maur.ice Daumas, Lavoisier, theorie.en et experimentateur, Pans, 1955,chaps. II-III. Za polpuniji pregled 1 bibliografiju vidi takode T. S. Kuhn, ..The Hrstoncal Structure of Scientific DIscovery', Sdence, CXXXVI, June I, 1962, PI' 760-764
vidi

ISKRSAVANJE

NAUCNIH

OTKRIC:A

101

hcmije, prlpremrc je temeljito put ka prodoru u novo. Prvi od onih koji polaZu pravo da su do§1J do relativno Cistog uzorka toga gasa bio je svedski apotekar K. V. Sele (C. W. Scheele). Mi bismo ipak mogIi da njegov rad ne uzmemo u obzir, posto nije bio objavIjen sve dok otkrice krseonlka nije vee nekolJko puta bilo drugde oglaseno, pa tako nije imao nikakvog uticaja na onaj istorijski obrazac kojt nas ovde najvL"e interesuje.s) Sledec! po vremenskom redosIedu koji je polagao pravo na to otkrice bio je brltanski nauenlk i duhovnik Dzozef Pristli koji je skupljao onaj gas koji se oslobadao prilikom grejanja crvenog oksida £i\le kao jednu od stvari u podutem normalnom istraZivanju razlifitih "vazduha" koje je ispu~tao vellk! broj fvrstib supstanci. Tako proizvedeni gas on je 1774. godine identlfikovao kao vodonienl oksid, a 1775, rukovoden daljim proverama, kao obican vazduh sa manjom od uobicajene koHcine flogistona, Lavoazije, koji je kao tredi polagao pravo, zapoceo je svoj rad koji ga je odveo kiseonlku posle Pristlijevih eksperlmenata iz 1774, a rnozda i na osnovu neke sugestije od strane Pristlija. Odmah pocetkom 1775. Lavoazije je izvestio da gas koji se dobija grejanjem crvenog okslda five predstavlja "samu celinu vazduha bcz promene (sem te sto] ... lzlazi clstljl, laksi za udtsanjes)". Do [777, verovatno uz pomoc druge sugestlje od strane Pristlija, Lavoazije je dosao do zakljucka da taj gas predstavlja posebnu vrstu, jedan od dva osnovna sastojka atmosfere, do takvog zakljucka kakav Pristli nikad nije bio u stan j u da prihvati. Ovaj obrazac otkrica pokrece pitanje koje se mo7£ postaviti 0 svako] novoj pojavi koja je ikada usia u ~) V;di. ipak, Uno Bocldund, ,.A Lost Letter from Scheele to Lavoisier", Lychnos, 1957-58, pp. 39---62, za drug ... ':fJu procenu Seleove uloge 0) 1. B. Conant ... he Overthrow Of the Phlogiston TheT ory: The Chemical l<evolution of 177S-1789, .Harwaa-d Case Histories in EXI(lerimentaI Science", Case 2. Cambridge, Mass .. 1950, p 23. U OVO] vcorna kunsnoj brosuri presiampana su mnoga relevantna dokumenta,
;

102

STRUKTURA

NAUeNI"

REVOLUCIJA

svet nauenika, Da Ii je to bio Pristli Iii Lavoazije. ako je bio rjedan od njrh, kOJI je prvi otkrio kiseonik? U svakom slucaju, kada je kiseonik otkriven? U ovom drugom obhku pitanje se moic postaviti i onda kada je postojao samo jedan pretendent Odgovor u smislu odluke 0 pnoritetu i datumu nas se uopste ne tite. Medutnn. pokusaj da se dode do nekog odgovora ipak osvetljava pnrodu orkrica, s obzirom da nema odgovora te vrste koji se trazi, Otkrice mje ona vrsta procesa 0 kome se to pltanje moie prikladno postaviti, Cmjemca da se to prtanje postavljalo - prioritct na kisconik je od 1780. godine u vise navrata osporavan - simp tom je neeega Iose postavljenog u onoj slid nauke koja otkricu daje tako fundamentalnu ulogu. PogIcdajmo .loS jednom nas primer Pristlijevo polaganje prava na otkrice klsconika zasnovano je na njegovern pnoritetu u izdvajanju gasa za koji se docnije videlo da predstavlja posebnu vrstu Ali, Pristlijev uzorak mje bio cist. pa ako drzanje neprecisccnog kiseonika u rucr znat':i njegovo otkrice to su onda ucimh svl oni kO.l1su atmosferskr vazduh ikad stavili u bocu. Sern toga. ukolilro je Pristli pronalazac, kada je to 01knee ucinjeno? Godme 1774. on je mislio da je dobio vodonlcni oksld, jednu vrstu koju je vee poznavao; 1775 gledao je na taj gas kao na deflogistovani vazduh koji jos nlje kiseonik, a za flogistlcke hemicare Cak ni neka sasvim neocekivana vrsta gasa Pretenzrja Lavoazijea moee da bude jaca, ah ona donosi iste probIerne. Ako odbijemo da damn palmovu graneicu Pristhju mi je ne mozemo predati Lavoazljeu za rad lZ 1775. koji ga je doyen do identifrkovanja ovoga gasa kao .,same celinc vazduha". Morah bismo, daklc, da cckamo na onaj rad IZ 1776. i 1777. koji je naveo Lavoazijea ne samo da sagleda taj gas. vee i to sta je taj gas. Ali. 1 ovo dodeljivanje moie da se dovede u pitan]e, posto je Lavoazije 1777. godine i sve do kraja svoga Zivota Insistlrao na tome da je kiseonik atomski "princlp acidrteta" 1 da sc gas ktseomk stvara sarno onda kada sc laj "princip" sjedinjava sa kalori-

ISKRSAVANJE

NAUeNJ"

OTKRICA

103

kom, nosiocem roplote'). Hocemo Ii onda reel da 1777. kiseonik jos nije bio otknven? Nekl mogu biti sklonl da tako moine. Ah pnncip aoiditeta nije bio odbacen iz hcmije sve do posle 1810. a kalorik se motao svc do 1860·t1h godina Kiseonik je postao standardna hemijska supstanea pre hilo kojeg od ovih datuma. Jasno Je da nam je za analiziranje takvih dogadaja. kao ~10 je otkrice kiseonika, neophodan novi recnik i novi pojmovi. Mada nesumnjivo tacna, recenica •.kisoonik je bio otkriven" vod! u pogresnom pravcu. sugcrisuoi da otkrice necega predstavlja jedan jedini prost! akt koji se rnoze podvcstl pod nas uobicajeni (koji se takode moze staviti pod znak pitanja) pojam vidcnja. To je raziog zasto mi tako spremno pretpostavljamo da bl orkrivanje, kao i vldenje iii dodrr, trebalo da budc takvo da se mcde nedvosrmsleno priplsati nekorn pojedincu 1 nekom trenutku u vremenu. Medutlm. ovo poslednje pripisivanje nJje rukad mogucno, a ecsto nije mogucno ni ono prvo. Zanemarujuci Sclea mirno mozemo da kazemo da kiseonlk mje bio otkrivcn pre 1774. a mogli bismo verovamo da kazemo i to da je otkriven oko 1777. iII neposredno posle toga. Ali. unutar tib iii drugih, njirna slicnih gramea, bilo kakav pokusa j da se utvrdi datum kada je otkrice lzvrseno nelzbezno mora da bude prolzvol jan. poSto otkrice nove vrste pojava nuzno predstavlja jedan slozen dogadaj, takav dogadaj koji ukljucuje kako uvidanje da nesto jcste tako i sta ono jeste, Obratite paznju na to. rcclmo, da kada bi kiseonik za nas bio deflogistovani vazduh, mi bi trcbalo bez oklevanja da insistiramo na tome da ga je otkrio Pristh, mada jos ne bismo znali tacno kada, No. ako su posmatranje I konceptuahzacija, cinjcnica i njeno saobrazavanje teoriji nerazdvojno povezarn u otkrtcu, onda je orkrice proces 1 mora da zahteva vrernc. Sarno onda kada su sve relevantnc pojmovne kategorije unapred priprcmljene, a u tom slucaju ta pojava nc bi bila nove vrste, otkriva.) H. Metzger. La pIJilDsoplue de In mallere cIJez Lavmster, Paris. 1935; i Daumas op. ctt., chap VII.