Čovjek i gradjanin-*Polozaj covjeka tokom istoriskog razvoja mijenjao se zavisno od drustva.

Za covjeka u ne demokratskim drustvima vlada misljenje da je poslusan ,pokoren ili cak se kaze da su podanici.U demokratskim
drustvima ljudi ucestvuju u javnom zivotu i donosenju znacajnih odluka za zivot njihove zajednnice i takvi ljudi se nazivaju gradjani demokratskog drustva.Za razliku od podanika gradjanin mora da bude
aktivan,samosvjestan,hrabar,iskren,strpljiv itd.*Gradjanin jedne drzave postaje se na 2 nacina:1.rodjenjem i 2.naturalizacijom.Drzavljanstvo se stice po mjestu rodjenja ili naseljavanjem neke drzave prema odredjenim
zakonima.*Svaki gradjanin mora da imasposobnosti i vjestine ako zivi u demokratskom drustvu.1.Vjestina komuniciranja ,2.vjestina pregovaranja, 3.saradjivanja i 4.rjesavanje konflikta na miran nacin.*Pored ovih osobina
koje se uglavnom sticu praksom postoje osobine licnog karaktera kao sto su:odgovornost,hravrost,postenje,iskrenost,marljivost,samodisciplina.*Pored ovih disciplina gradjani trebaju biti posveceni ciljevima i
vrijednostima:sloboda,pravda,jednakost,vladavina zakona,istina ,pravo pojedinca.*Pored ovih svih discilina gradjani demokratskog drustva treba da vode racuna da opste zajednicko dobro stave ispred vlastitog interesa,a ta
osobina naziva se gradjanska vrlina.Ovaj pojam u sebi sadrzi 2 pojma:1.gradjanska disperzija-podrazumijeva navike i stavove koji gradjani posjeduju i imaju za funkcionisanje drustva i stvaranje zajednickog
dobra,2.gradjanska posvecenost-odnosi se na slobodno izrazenu i razumnu opredjeljenost vrijednostii principa demokratije.
Kako gradjani mogu ucestvovati?-*U demokratskom drustvu vlast je jedan od najvaznijih djelova u kojoj bi trebali ucestvovati svi gradjani.Ne postoji demokratija u kojoj gradjani ne ucestvuju u politickom i drustvenom
zivotu u rjesavanju problema npr. kroz drustvenu akciju rjesava se problem suzbijanja kriminala tako sto ce se sam organizovati da bi sprijecili kradju,a da bi to poprimilo politicku akciju gradjana. npr. angazuju vlast odnosno
policiju.Ime drustveni problem gladi da moze da drustvena akcija kroz rad narodnih kuhinja gdje stanovnik samo nabavlja hranu i sprema za takve i to je drustvena akcija,a moze da ima i politicki karakter kada se osnuje
poseban fond kojeg vlada finansira za nabavnu hranu i zaposlene u toj organizaciji.*Svaki gradjanin ima obaveze i odgovornosti:1.postovanje ugovora 2.postovanje zakona 3.glasanje na demokratskim izborima 4.placanje
poreza 5.da ucestvuju u glavnim poslovima.*Gradjani mogu ucestvovati ili uticati u vlasti: 1.glasanje na demokratskim izborima 2.ucestvovati u politickim diskusijama 3.pracenje informacija u medijima 4.lobiranje
5.potpisivanje peticija 6. pisanje pisama izabranim predstavnicima i medijima 7.ucestvovanje u izbornim skupstinama 8.oblici protesta ,bojkota
Prava pojedinaca i zajednicko dobro-Zajednicko dobro se odnosi na dobra koja djele svi clanovi jedne zajednice to su npr.zdravstvena zastita za sve gradjane ,komunikacije,socijalna zastita ,veze itd.U pojedinim drustvima
postoje razlicita misljenja o pitanjima sta je dobro,jer imamo pr. da su pojedinci na odredjenim funkcijama ili koji su usko vezani za neku oblast zele da nametnu nesto iz te oblasti npr. vojni strucnjaci promovisu sluzenje
vojnog roka,a drugi tvrde da to treba ukinuti ,jer bi se smanjili troskovi drustva.U ovakvim situacijama kada su pojedinci uticajni kroz ideju promovisanja zajednickog dobra mogu steci korist kao pojedinci.Postoje i drugi
primjeri kada se ideja zajednickog dobra kosi sa pravima pojedinaca,npr.ako je pojedinac zarazen od neke bolesti on mora biti izolovan od ostalih,a to je ugrozavanje njegovog prava na slobodu i kretanje,ali je to u interesu
opsteg i zajednickog dobra.Osnovna ljudska prava imaju i svoje granice npr.ako se kaze sloboda pojedinca to ne znaci da on moze slobodno da siri lazi o drugima,jer ukoliko se utvrdi da to nije istina pojedinac odgovara za
kletvu.
Civilno drustvo i demokratija – *U danasnje vrijeme kvalitet zivota ljudi zavisi od stepena demokraticnosti drustva.Drugacije receno,sto je razvijenije civilno drustvo to je veca demokratija.Civilno drustvo je podrucje
slobodnih aktivnosti u drustvu raznih oblasti ekonomskih,vjerskih,kulturnih,sportskih.One imaju veliki uticaj na zastiti interesa pojedinaca i doprinose zaj. dobru. *Civilno drustvo promovise solidarnost,ali i konkurenciju
medju pojedincima.Cesto clanovi nekog civilnog udruzenja usmjeravaju paznju javnosti na vazna pitanja.Udruzenja civilnog drustva su nezavisni od vlasti zato ih cesto nazivamo nevladine organizacije (NVO).*Razliciti
sistemi se odnose na razlicite nacine prema civilnom drustvu,npr.autorski sistemi zele da kontrolisu nezavisne drustvene aktivnosti,a totalitarni rezimi suzbijaju razvoj civilnog drustva i u demokratiji one su podstaknute u
razvoju.
Organizacije u civilnom drustvu -*1.U demokratskom drustvu drustvena zdruzenja u koja gradjani pristupaju dobrovoljno radi ostvarenja razl. interesa.To su nevladine i ne stranacke organizacije koje se ne takmice za vlast na
izborima ove organizacije se formiraju oko slicnih interesa u raznim oblastima:politicke,ekonomske,kulturne socijalne,sportske i druge oblasti . 2.U ovu oblast spadaju dobrotvorne organizacije koje se brinu za bolesne,gladne i
beskucnike i obezbjede usluge za takve. *3.Drustvene organizacije se mogu formirati na svim nivoima vlasti od drzavnog do lokalnog pa i medjunarodnom nivou(crveni krst) 4.Drustvene organizacije naglasavaju potrebe ljudi-
svojih clanova i teze da ih zadovolje.Oni kroz te aktivnosti koje sprovode postaju i aktivniji ucenici u izgradnji demokratskog drustva.* 5.Neke drustvene organizacije cesto su bile zloupotrebljivane i danas se to cini u mnogim
i demokratskim drustvima npr. u socijalistickim udruzenjima udruzenje omladine,pionira bilo je pod kontrolom vlasti i sluzilo za promovisanje vladajuce pratije.* Sve drustvene organizacije imaju svoje korak: 1.struktura i
organizacija(clanstvo,rukovodstvo,kako se sprovode izvori) 2.pravila(Drustvene organizacije imaju statut pravila i procedure koje se koriste u radu organizacija) 3.ciljevi(svaka drustvena organizacija ima jasno definisan cilj)
4.dobrovoljnost (sve su na dobrovoljnoj osnovi) 5.disciplina(odredjena pravila se postuju) 6.odgovornost(ono sto je zacrtano sprovodi se) 7.upornost i ne zavisnost(uporni u ostvarivanju ciljeva i ne zavisni su od vlasti)
Interesne grupe u civilnom drustvu- *Ovo je jedan od oblika dobrovoljnog organizovanja gradjana.Oni se okupljaju radi unaoredjenja neke oblasti ili teze da kao grupa uticu na vlast kako bi ostvarili cilj.one mogu da imaju rok
trajanja tj.poslije ostvarenog cilja da se raspadnu,a neke mogu da traju duze.Korak interesnih grupa su 1.kao i ostale organizacije na dobrovoljnoj bazi ne zavisne su od vlasti *2.postoje grupe od „ posebnog interesa “ koje
predstavljaju interese pojedinih djelova drustva kao npr.interesi mladih,interesi pemzionera,prosvetnih radnika 3.grupa od opsteg interesa ,znacajno za cijelo drustvo npr.ekoloski pokret i dr. *Postoje prednosti za clanove
interesnih grupa:1.povecava se moc pojedinaca ukoliko rade zajedno u grupi. 2.veca je vjerovatnoca da se ostvari cilj koji cam nebi mogao postici 3.grupa moze da ucestvuje stimulativno na neke pojedince 4.svaki konflikt
pruza sansu da se rijese mirnim putem 5.u grupi se razvija demokratizacija drustvenih odnosa i pruza se sansa da jednako ucestvuju u drustvenom zivotu .*Pored ovih prednosti mogu da postoje negativni aspekti grupe ukoliko
su njeni ciljevi u suprotnosti za zajednickim dobrom,ako se zasniva na nacionalnoj ili rasnoj podjele ponekad grupa u ostvarivanju ciljeva koriste nasilje 6.neke grupe koriste uske interese ali ih promovisu kao opste drustvene i
to da ostvaruju sopstveni interes